Piše: Doc.dr.

sci Melvedin Jašarević

Da li će bolonjski proces u BiH sa novim zakonom o visokom obrazovanju u

Republici srpskoj postati iluzija?

Bolonjskom deklaracijom iz 1999. godine, jasno je izražena namjera da se u državama

Evropske Unije ustanovi jedinstveno područje visokog obrazovanja. U tu svrhu, doneseno je
niz dokumenata koji su imali zadatak da trasiraju put - provedbe Bolonjske deklaracije, kao
što su: Sorbonska konvencija, Poruka iz Salamance, Praški Kominike, Berlinski Kominike,
Londonski Kominike, Kominike iz Leuvena itd. Cilj ovih dokumenata je da visoko
obrazovanje u zemljama EU do 2020. god. dovede do kreiranja „Evrope znanja“, što
predstavlja institucionalni mehanizam u provođenju reforme visokog obrazovanja. Sa druge
strane, postavlja se pitanje da li je, i u kojoj mjeri visoko obrazovanje u BiH usklađeno sa
propisima EU? Možemo reći da je, zbog specifičnosti državnog uređenja, ovo pitanje
usložnjeno, jer pravni propisi koji regulišu ovu oblast, međusobno nisu u potpunosti
harmonizirani. Višestruki su uzroci i oni su najčešće političke prirode, ponekad odraz i
neznanja, ali odražavaju i nespremnost onih kojih se tiče da unesu pozitivne promjene. Čak i
kada izgleda da će se napraviti iskorak, primjera radi predlaganjem novih zakonskih rješenja,
iza takvih projekata najčešće stoje neki drugi interesi. Na prikazani način, degradira se
osnovna funkcija visokoškolskih ustanova u BiH kao ključnih institucija čiji bi naučni,
istraživački ili nastavni aspekt morao biti potpuno neovisan od bilo kakvih vanjskih faktora.
Podsjećamo da je u BiH organizovana i ustanovljena Agencija za razvoj visokog obrazovanja
- (HEA). Ova institucija je svijetla tačka u visokom obrazovanju u BiH. Agencija, ima
legitimitet da utvrđuje propisane kriterije u postupku akreditacije visokoškolskih ustanova.
Bilo koja druga institucija koja bi obavljala ove poslove ne bi bila legitimna, a što je dobro. U
praksi se pokazalo da sve što nije regulisano na nivou BiH, nego na nivou entiteta ili kantona
ne polučuje dobre rezultate. Napominjemo da je visoko obrazovanje u FBiH regulirano
propisima kantona, a u RS-u na nivou ovog entiteta, pa je neophodno postojeće zakone o
visokom obrazovanju uskladiti sa Okvirnim zakonom. Ključno je donijeti i Pravilnik o
akademskim zvanjima na nivou BiH. U svrhu prethodno navednog, upitni su i razlozi za
usvajanje novog zakona o visokom obrazovanju u RS-u, koji se do sada sa svakom novom
izmjenom udaljavao od Okvirnog zakona. Ako se zakon usvoji, organizacione
jedinice/Fakulteti će dobiti veću samostalnost (svrha Okvirnog zakona je uvođenje
integrisanog univerziteta). S tim u vezi, značajno će se oslabiti i autonomija i nezavisnost u
radu Senata, Upravnog odbora i Rektora univerziteta. Moć u upravljanju Univerzitetom će se
naći u rukama dekana Fakulteta. Zatim, autonomija u radu Rektora će se urušiti, iz razloga što
će većinu članova Senata činiti predstavnici organizacionih jedinica/Fakulteta, pa će stvarna
moć o izboru i davanju povjerenja Rektoru univerziteta činiti upravo dekani fakulteta. Rektor
neće više biti u poziciji da kontroliše rad dekana, jer će biti uslovljen njihovim glasovima u
Senatu. Postavlja se pitanje da li je to ujedno i svrha novog Zakona, jer Osnivači neće imati
skoro nikakav utjecaj u radu Upravnog odbora? To iz razloga što će Senat (u kojem će dekani
imati odlučujuću riječ) birati i članove Upravnog odbora. Novim zakonom bi i profesori u
nastavnom zvanju redovnog profesora bili degradirani. Napominjemo da je ranijim zakonom
bilo definisano da najmanje polovinu članova Senata čine redovni profesori, a trenutno jednu
trećinu članova, što je paradoksalno i u suprotnosti sa akademskom praksom u zemlji i EU.
To znači da će o izboru u zvanje redovnog profesora odlučivati nastavnici koji nisu u
akademskom zvanju“redovni profesor“. Sve su to samo neki od razloga koji zabrinjavaju i
evidentno je da novi zakon u RS-u neće donijeti pozitivne promjene u visokom obrazovanju.
Nasuprot tomu, EU članice znaju da se ne može živjeti od stare slave, pa kontinuirano
iznalaze adekvatna zakonska rješenja. Njihovi univerziteti osavremenjavaju nastavne planove,
potiču naučno-istraživački rad, svakodnevno provjeravaju svoj status na „Šangajskoj listi“ itd.
Međutim, status naših Univerziteta na ovoj listi je gotovo beznačajan, a da ćemo se i dalje
kretati u tom smjeru, nažalost potvrđuje i predloženi novi Zakon u RS-u.