niji, treCi.

U ta dva

rata umrli su milioni mladih ljudi. Каd sam Ыо deCak,

ljudi su umirali za imperijalisticke ciljeve u Jutnoj

Africi. Od 1914. do 1918. umirali su u »ratu za okonCaпje svih ratova«. Od 1939. do 1945. umirali su da
Ьi

slomili fasizam. Sutra mnogi mogu umreti da Ы slomili ili poduprli komunizam. То znaCi da su mase

spremne da poloze svoj zivot i Zivot svoje dece, na zapovest whovnih vlasti, za stvari koje se ne tii.eu
njihovih pojedinaenih zivota.

Мi smo protiv Zivota, а za smrt, ako smo pioni politicara, trgovaca ili eksploatatora. Pioni smo, jer smo

vaspitani da gradimo zivot na negativan nacin, pokorno

se uklapajuci u neko autoritarno drustvo, spremni da

umremo za ideale svojih gospodara. Samo u romanima

Biti zivotomrzac ne znaci Ьiti za smrt. Biti zivotomrzac

znaci Ьiti za autoritet, za veroispovest, za potiskivanje

i za ugnjetavanje, Hi im bar slufiti.

Ukratko reeeno: zivotoljuЫje pod.razu

Milioneri sa »kadilacima« u svom unutrasnjem zivotu nisu srecniji od nosaca na zeleznickim stanicama.
Uopste, deca iz re1igioznih domova su neiskrena

i potistena. То је neminovno u verskom sistemu koji

је izguЫo prvoЫtnu ljubav I?rema fivotu i koji ~~

usredsreduje na strah od smгti. U dete mofete usad1t1

strah od gospoda, ali ne i Ij.ubav prema njemu. SloЬodnoj deci nije potrebna reli~ja jer

Lenjost ne postoje. Lenj deeak је ili fizicki bolestan, ili nema interesovanja za stvari za koje odrasli

misle da Ьi trebalo· da ga ima.

Sreca Ьi se mogla definisati kao stanje najmanjeg moguceg potiskivanja. Srecna porodica fivi u

domu u kome vlada ljubav, nesrecna u domu punom

napetosti. Sreeu stavljam na prvo mesto jer i razvoj

Ii6nosti stavljam na prvo mesto. Воlје је Ьiti sloЬodan

i zadovoljan i ne znati sta је decimalni razlomak nego

poloZiti skolske ispite i ро celom licu imati akne. Nikad nisam video bubuljicu na licu srecnog i sloЬodnog

adolescenta.

Ako se detetu pruzi apsolutna sloboda, kolik