СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ЈУ Службени гласник Републике Српске,
Бања Лука, Вељка Млађеновића бб
Телефон/факс: (051) 456-331, 456-341 Петак, 29. јануар 2021. године
E-mail: sgrs.redakcija@slglasnik.org БАЊА ЛУКА
sgrs.oglasi@slglasnik.org
sgrs.finansije@slglasnik.org
sgrs.online@slglasnik.org
Број 7
www.slglasnik.org
77
На основу члана 3. и члана 43. став 3. Закона о Влади
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08) и члана 187. став 3. и члана 192. став 2. Закона
о стварним правима (“Службени гласник Републике Срп-
ске”, бр. 124/08, 58/09, 95/11, 60/15, 18/16 и 107/19), Влада
Републике Српске, на 104. сједници, одржаној 13.1.2021.
године, д о н о с и
ОД Л У КУ
О ОСНИВАЊУ СТВАРНЕ СЛУЖБЕНОСТИ НА
ЗЕМЉИШТУ У ВЛАСНИШТВУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
НА ПОДРУЧЈУ ГРАДА ГРАДИШКЕ РАДИ ИЗГРАДЊЕ
ПРИКЉУЧНЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ ДО ЦАРИНСКОГ
СКЛАДИШТА
I Све трошкове израде нотарског уговора и уписа пра-
Оснива се стварна службеност на земљишту у власни-
штву Републике Српске на подручју града Градишке ради
изградње прикључне саобраћајнице до царинског скла-
дишта у близини граничног прелаза Градишка у корист
Д.о.о. “Ciambella” export-import Бања Лука.
II
Право службености на земљишту из тачке I ове одлуке
оснива се, уз накнаду, на период од 15 година на дијелови-
ма парцела означених као:
- к.ч. број: 93/2, “аутопут”, површине 138572 m², к.о.
Чатрња, уписана у Посједовни лист број: 1566, као посјед
Управе за индиректно опорезивање БиХ, Сарајево, и вла-
сништво Републике Српске са 1/1 дијела,
- к.ч. број: 502/1, “Поткућница”, њива 3. класе, повр-
шине 909 m², уписанa у Посједовни лист број: 1515 и у
зк. лист, зк. извадак број: 165 к.о. Чатрња, Градишка, као
посјед и власништво Републике Српске са 1/1 дијела и
- к.ч. број: 1525/8, “Чатрња ријека”, површине 3619 m²,
уписана у Посједовни лист број: 113 к.к. Чатрња, као посјед
и власништво Републике Српске са 1/1 дијела.
Право службености на дијелу к.ч. број: 93/2 и к.ч. број:
1525/8 к.о. Чатрња уписаће се по оснивању катастра непо-
кретности за цијелу к.о. Чатрња, Градишка.
III
Реализација инвестиционог пројекта из тачке II ове
одлуке је од значаја за регионални економски развој Репу-
блике Српске.
Д.о.о. “Ciambella” export-import Бања Лука обавезује се
да за коришћење права службености из тачке II ове одлуке
Језик
српског народа
Жиро рачуни: Нова банка а.д. Бања Лука
555-007-00001332-44
НЛБ банка а.д. Бања Лука
562-099-00004292-34
Sberbank a.д. Бања Лука
567-162-10000010-81
UniCredit Bank а.д. Бања Лука
551-001-00029639-61
Комерцијална банка a.д. Бања Лука
Год. XXX
571-010-00001043-39
Addiko Bank а.д. Бања Лука
552-030-00026976-18
Републици Српској плати накнаду у износу од 500,00 КМ
на годишњем нивоу, а за цјелокупни период трајања права
службености.
Ближа локација на којој се оснива право службености
из тачке II ове одлуке утврдиће се у уговору о оснивању
службености у складу са у Стручним мишљењем и урба-
нистичко-техничким условима за изградњу приступне сао-
браћајнице царинског складишта урађеним од стране Д.о.о.
“Геопут” Бања Лука.
IV
Овлашћује се министар трговине и туризма да у име Ре-
публике Српске, Владе Републике Српске, а с циљем реализа-
ције ове одлуке, са Д.о.о. “Ciambella” export-import Бања Лука
закључи уговор о оснивању службености по претходно при-
бављеном мишљењу Правобранилаштва Републике Српске.
ва на некретнинама из тачке II ове одлуке сноси Д.о.о.
“Ciambella” export-import Бања Лука.
V
За реализацију ове одлуке задужују се Министарство
трговине и туризма, Правобранилаштво Републике Српске,
Сједиште замјеника Бања Лука и Републичка управа за гео-
детске и имовинско-правне послове, Подручна јединица
Градишка.
VI
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-66/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
78
На основу чл. 23. и 52. и члана 348. став 6. Закона о
стварним правима (“Службени гласник Републике Српске”,
бр. 124/08, 58/09, 95/11 и 60/15) и члана 43. став 3. Закона
о Влади Републике Српске (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 118/08), Влада Републике Српске, на 104.
сједници, одржаној 13.1.2021. године, д о н о с и
ОД Л У КУ
О ПРЕНОСУ ПРАВА СВОЈИНЕ НА НЕПОКРЕТНОСТИМА
I
Влада Републике Српске преноси право својине на не-
покретности означеној као к.ч. број: 1549/7, ријека Јабла-
2 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
ница, површине 68 m², уписана у Посједови лист број: 113
КО Чатрња, општина Градишка.
II
Право својине на непокретностима из тачке I ове одлу-
ке преноси се на Град Градишку, без накнаде, у сврху ком-
плетирања грађевинске парцеле.
III
Међусобна права и обавезе о преносу права својине на
непокретностима из тачке I ове одлуке између Владе Репу-
блике Српске и Града Градишке регулисаће се уговором,
који ће у име Владе Републике Српске потписати министар
пољопривреде, шумарства и водопривреде.
IV
За реализацију ове одлуке задужују се Министарство
пољопривреде, шумарства и водопривреде, Републичка
управа за геодетске и имовинско-правне послове, Подруч-
на јединица Градишка и Град Градишка.
V - к.ч. број: 53/5, зв. “Калеми”, воћњак, класа 3, површи-
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-62/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
79
На основу члана 14. Закона о експропријацији (“Слу-
жбени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07, 66/08,
110/08 и 79/15) и члана 43. став 3. Закона о Влади Репу-
блике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08), Влада Републике Српске, на 104. сједници, одржа-
ној 13.1.2021. године, д о н о с и
ОД Л У КУ
О УТВРЂИВАЊУ ОПШТЕГ ИНТЕРЕСА
I
Утврђује се да је од општег интереса реконструкција
и модернизација саобраћајнице - Ул. Меше Селимовића у
Источној Илиџи, па се у ту сврху може извршити потпуна
експропријација непокретности означених као:
- к.ч. број: 2791/10, зв. “Горњи Которац”, прилазни пут,
класа 0, у површини од 55 m², уписана у П.л. број: 51 к.о.
Касиндо, у посједу: јавни и некатегорисани путеви са 1/1
дијела;
- к.ч. број: 74/4, зв. “Калеми”, њива, класа 2, у површи-
ни од 52 m², уписана у П.л. број: 258 к.о. Касиндо, у посје-
ду: Папаз Јовице Анђелко и Папаз Јовице Ратко са по 1/2
дијела;
- к.ч. број: 74/1, њива, класа 2, у површини од 200 m²,
и њива, класа 3, у површини од 50 м², уписана у П.л. број:
258 к.о. Касиндо, у посједу: Папаз Јовице Анђелко и Папаз
Јовице Ратко са по 1/2 дијела;
- к.ч. број: 2791/11, зв. “Горњи Которац”, прилазни пут,
класа 0, у површини од 54 m², уписана у П.л. број: 51 к.о.
Касиндо, у посједу: јавни и негатегорисани путеви са 1/1
дијела;
- к.ч. број: 50/3, зв. “Двориште”, класа 0, у површини
од 6 m², уписана у П.л. број: 524 к.о. Касиндо, у посједу
“Добриња” д.о.о. Источно Сарајево са 1/1 дијела;
- к.ч. број: 50/2, зв. “Двориште”, двориште, класа 0, по-
вршине 182 м², уписана у Посједовни лист број: 524 к.о.
Касиндо, у посједу: “Добриња” д.о.о. Источно Сарајево са
1/1 дијела;
- к.ч. број: 51/2, зв. “Склади”, њива, класа 4, у површи-
ни од 2 m², уписана у П.л. број: 1750 к.о. Касиндо, у посје-
ду: Папаз Ристе Драган са 1/1 дијела;
7 29.1.2021.
- к.ч. број: 52/3, “Барица”, њива, класа 4, у површини
од 43 m², уписана у П.л. број: 308/ к.о. Касиндо, у посједу:
Папаз Саве Мишо са 1/1 дијела;
- к.ч. број: 58/3, зв. “Окућница”, њива, 2 класе, у по-
вршини од 32 m², уписана у П.л. број: 680 к.о. Касиндо, у
посједу Општине Источна Илиџа са 1/1 дијела;
- к.ч. број: 59/3, зв. “Окућница”, њива 2. класе, у повр-
шини од 61 m², уписана у Посједовни лист број: 680 к.о.
Касиндо, у посједу Општине Источна Илиџа са 1/1 дијела;
- к.ч. број: 56/3, зв. “Калеми”, њива, класа 2, површине
41 m², уписана у Посједовни лист број: 258 к.о. Касиндо, у
посједу: Папаз Јовице Анђелко и Папаз Јовице Ратко са по
1/2 дијела;
- к.ч. број: 55/3, зв. “Калеми”, њива, класа 2, површине
20 m², уписана у Посједовни лист број: 258 к.о. Касиндо, у
посједу: Папаз Јовице Анђелко и Папаз Јовице Ратко са по
1/2 дијела;
- к.ч. број: 54/2, зв. “Калеми”, воћњак, класа 3, површи-
не 74 m², уписана у Посједовни лист број: 2045 к.о. Касин-
до, у посједу: Папаз Сима Далибор са 1/1 дијела;
не 24 м², уписана у Посједовни лист број: 2048 к.о. Касин-
до, у посједу: Папаз Сима Данило са 1/1 дијела;
- к.ч. број: 53/6, зв. “Калеми”, двориште, без класе, по-
вршине 49 м², уписана у Посједовни лист број: 2048 к.о.
Касиндо, у посједу: Папаз Сима Данило са 1/1 дијела.
II
Корисник експропријације је Општина Источна Илиџа.
III
Против ове одлуке може се покренути управни спор у
року од 30 дана од дана ступања на снагу Одлуке.
IV
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-64/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
80
На основу члана 12. став 8. Закона о концесијама (“Слу-
жбени гласник Републике Српске”, бр. 59/13, 16/18 и 70/20)
и члана 43. став 3. Закона о Влади Републике Српске (“Слу-
жбени гласник Републике Српске”, број 118/08), Влада
Републике Српске, на 104. сједници, одржаној 13.1.2021.
године, д о н о с и
ОД Л У КУ
О ПОКРЕТАЊУ ПОСТУПКА ДОДЈЕЛЕ КОНЦЕСИЈЕ ЗА
КОРИШЋЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА НА
ПОДРУЧЈУ ГРАДА БИЈЕЉИНЕ
I
Покреће се поступак додјеле концесије за коришћење
пољопривредног земљишта у својини Републике Српске
на подручју града Бијељине у катастарској општини Сухо
Поље, укупне површине 61,6652 хектра, ради остваривања
права обављања ратарске производње. Од укупне површи-
не пољопривредног земљишта за које се покреће поступак
додјеле концесије површина од 8,5008 хектара је запуште-
но пољопривредно земљиште.
II
Документацијом за јавно надметање биће дефинисани
услови и начин додјеле концесије за коришћење пољоприв-
редног земљишта из тачке I ове одлуке.
III
Поступак додјеле концесије из тачке I ове одлуке по-
креће се на основу иницијативе привредног друштва ДОО
“M Group” из Бијељине.
29.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 7 3
IV шка средстава за период 1.1 - 31.12.2020. године у износу
Концесија из тачке I ове одлуке додијелиће се на основу од 195.000,00 КМ, и то са позиције:
јавног позива за подношење понуда, у складу са чл. од 14. - 511300 - издаци за набавку постројења и опреме у
до 24. Закона о концесијама. износу од 195.000,00 КМ.
V II
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи- За реализацију ове одлуке задужују се Служба за зајед-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”. ничке послове Владе Републике Српске и Министарство
финансија Републике Српске.
Број: 04/1-012-2-67/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе, III
Бањалука Радован Вишковић, с.р. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
81 Број: 04/1-012-2-31/21 Предсједник
На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републи- 13. јануара 2021. године Владе,
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број Бањалука Радован Вишковић, с.р.
118/08) и члана 73. став 4. Правилника о рачуноводству, ра-
чуноводственим политикама и рачуноводственим процје- 83
нама за буџетске кориснике (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 115/17 и 118/18), Влада Републике Српске, на На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републи-
104. сједници, одржаној 13.1.2021. године, д о н о с и ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08), члана 85. Закона о пожарима (“Службени гласник
ОД Л У КУ Републике Српске”, број 94/19) и члана 5. став 2. Закона
О КОНАЧНОМ ОТПИСУ НЕНАПЛАТИВИХ
о извршењу Буџета Републике Српске за 2020. годину
ПОТРАЖИВАЊА МИНИСТАРСТВА ПОЉОПРИВРЕДЕ,
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/19, 61/20 и
ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ
122/20), Влада Републике Српске, на 104. сједници, одржа-
ној 13.1.2021. године, д о н о с и
I
Отписују се ненаплатива потраживања Министарства
ОД Л У КУ
пољопривреде, шумарства и водопривреде, у дијелу главне О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ПЛАН УТРОШКА
књиге “Фонд Партнер”, у укупном износу 311.117,00 КМ, СРЕДСТАВА
од дужника над којима је закључен стечајни поступак или
против којих је изгубљен судски спор, и то: I
1) ЗЗ “Продекс” Рогољи ..................................79.505,75 KM, Даје се сагласност на План утрошка средстава за капи-
тална улагања Републичкој управи цивилне заштите (орга-
2) ЗЗ “Кнежица” Козарска Дубица ................20.000,00 KM,
низациони код 0422) за период 1.1 - 31.12.2020. године у
3) ЗЗ “Кооперативни центар” Србац .............28.177,98 KM, износу од 300.000,00 КМ, и то са позиције:
4) ЗЗ “Жупа” Кришковци, Лакташи ..............61.950,00 KM, - 511300 - издаци за набавку постројења и опреме - члан
5) “Месопродукт” Бијељина.........................121.483,27 KM. 85. Закона о заштити од пожара, у износу од 300.000,00 КМ.
II II
Задужује се Министарство пољопривреде, шумарства и За реализацију ове одлуке задужују се Републичка
водопривреде да потраживања из тачке I ове одлуке искњи- управа цивилне заштите и Министарство финансија.
жи из билансне евиденције на терет корекције дугорочних
зајмова датих осталим домаћим нефинансијским субјекти- III
ма који доспијевају на наплату до годину дана и корекције Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
осталих краткорочних потраживања у земљи. вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
III Број: 04/1-012-2-38/21 Предсједник
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи- 13. јануара 2021. године Владе,
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”. Бањалука Радован Вишковић, с.р.

Број: 04/1-012-2-61/21 Предсједник 84

13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
82
На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републике
Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08)
и члана 5. став 2. Закона о извршењу Буџета Републике Срп-
ске за 2020. годину (“Службени гласник Републике Српске”,
бр. 112/19, 61/20 и 122/20), Влада Републике Српске, на 104.
сједници, одржаној 13.1.2021. године, д о н о с и
ОД Л У КУ
О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ПЛАН УТРОШКА
СРЕДСТАВА
I II
Даје се сагласност Служби за заједничке послове Владе
Републике Српске (организациони код 0420) на План утро-
На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08), Влада Републике Српске, на 104. сједници, одржа-
ној 13.1.2021. године, д о н о с и
ОД Л У КУ
О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ ЗА ПРОДАЈУ
УТОВАРИВАЧА
I
Даје се сагласност Угоститељском сервису Владе Репу-
блике Српске за продају утоваривача скип, инвентурни број
20882, због дотрајалости, хаварисаности и немогућности
даљег коришћења.
За реализацију ове одлуке задужује се Угоститељски
сервис Владе Републике Српске.
4 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
III
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-65/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
85
На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08), члана 102. став 1. тачка д) Закона о пензијском и
инвалидском осигурању (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 134/11, 82/13 и 103/15) и члана 19. став 1. тач-
ка 1) Закона о систему јавних служби (“Службени гласник
Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12 и 44/16), Влада Репу-
блике Српске, на 104. сједници, одржаној 13.1.2021. годи-
не, д о н о с и
ОД Л У КУ
О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ПЛАН И ПРОГРАМ РАДА
ФОНДА ЗА ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА 2021. ГОДИНУ
I ни гласник Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12 и 44/16),
Даје се сагласност на План и програм рада Фонда за
пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске за
2021. годину, број: О-1035/2020-3, од 23.12.2020. године.
II
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-68/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
86
На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08), а у вези са чланом 81. став 2. Закона о републич-
кој управи (“Службени гласник Републике Српске”, број
115/18) и чланом 28. став 2. Закона о државним службени-
цима (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08,
117/11, 37/12 и 57/16), Влада Републике Српске, на 104.
сједници, одржаној 13.1.2021. године, д о н о с и
ОД Л У КУ
О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ПРАВИЛНИК О
ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ПРАВИЛНИКА О
УНУТРАШЊОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ И СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ
РАДНИХ МЈЕСТА У АГЕНЦИЈИ ЗА УПРАВЉАЊЕ
ОДУЗЕТОМ ИМОВИНОМ
I наведених послова,
Даје се сагласност на Правилник о измјенама и допу-
нама Правилника о унутрашњој организацији и системати-
зацији радних мјеста у Агенцији за управљање одузетом
имовином.
II
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-63/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
87
На основу члана 19. став 1. тачка 1) Закона о систему
јавних служби (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
68/07, 109/12 и 44/16) и члана 43. став 3. Закона о Влади
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
7 29.1.2021.
број 118/08), Влада Републике Српске, на 104. сједници,
одржаној 13.1.2021. године, д о н о с и
ОД Л У КУ
О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ПРОГРАМ РАДА И
ФИНАНСИЈСКИ ПЛАН ЈАВНЕ УСТАНОВЕ ДОМ
ПЕНЗИОНЕРА У ТРЕБИЊУ ЗА 2021. ГОДИНУ
I
Даје се сагласност на Програм рада и Финансијски план
Јавне установе Дом пензионера у Требињу за 2021. годину.
II
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-69/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
88
На основу члана 15. ст. 1. и 2. Закона о ученичком стан-
дарду (“Службени гласник Републике Српске”, број 72/12),
члана 16. став 5. Закона о систему јавних служби (“Службе-
члана 7. Закона о министарским, владиним и другим име-
новањима Републике Српске (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 41/03) и члана 43. став 3. Закона о Влади
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), Влада Републике Српске, на 104. сједници,
одржаној 13.1.2021. године, д о н о с и
ОД Л У КУ
О УТВРЂИВАЊУ КРИТЕРИЈУМА ЗА ИЗБОР И
ИМЕНОВАЊЕ ЧЛАНОВА УПРАВНОГ ОДБОРА ЈАВНЕ
УСТАНОВЕ ДОМ УЧЕНИКА БИЈЕЉИНА
I
(1) Овом одлуком ближе се утврђују услови и крите-
ријуми за избор и именовање чланова Управног одбора ЈУ
Дом ученика Бијељина.
(2) Под критеријумима за избор чланова Управног
одбора из претходног става сматрају се општи и посебни
услови утврђени овом одлуком.
II
Кандидати за функцију из тачке I ове одлуке морају
испуњавати сљедеће услове.
Општи услови:
- да су држављани Републике Српске или Босне и Хер-
цеговине,
- да су старији од 18 година,
- да имају општу здравствену способност за обављање
- да нису отпуштани из државне службе на основу
дисциплинске мјере на било којем нивоу власти у Босни
и Херцеговини или ентитетима у периоду од три године
прије дана објављивања конкурса,
- да се на њих не односи члан IX став 1. Устава БиХ,
- да нису на функцији у политичкој странци или члано-
ви органа законодавне, извршне или судске власти.
Посебни услови:
- висока стручна спрема - VII степен, за представнике
оснивача,
- најмање средња стручна спрема - IV степен, за пред-
ставника родитеља или старатеља,
- најмање три године радног искуства у струци.
III
Чланове Управног одбора ЈУ Дом ученика Бијељина
именује Влада Републике Српске на приједлог комисије за
29.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
избор и именовање чланова Управног одбора ЈУ Дом уче-
ника Бијељина.
IV
(1) Комисију за избор и именовање чланова Управног
одбора ЈУ Дом ученика Бијељина именује Влада Републике
Српске у складу са законом и овом одлуком.
(2) Комисија за избор и именовање чланова Управног
одбора ЈУ Дом ученика Бијељина састоји се од пет чла-
нова, и то три из реда државних службеника и два из реда
лица која познају област од интереса за пословање Уста-
нове.
V гласник Републике Српске бр. 70/06, 20/07, 86/07 и 71/09),
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-44/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
89
На основу члана 15. ст. 1. и 2. Закона о ученичком стан-
дарду (“Службени гласник Републике Српске”, број 72/12),
члана 16. став 5. Закона о систему јавних служби (“Службе-
ни гласник Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12 и 44/16),
члана 8. Закона о министарским, владиним и другим име-
новањима Републике Српске (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 41/03) и члана 43. став 3. Закона о Влади
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), Влада Републике Српске, на 104. сједници,
одржаној 13.1.2021. године, д о н о с и
ОД Л У КУ
О РАСПИСИВАЊУ ЈАВНОГ КОНКУРСА ЗА ИЗБОР И
ИМЕНОВАЊЕ ЧЛАНОВА УПРАВНОГ ОДБОРА ЈАВНЕ
УСТАНОВЕ ДОМ УЧЕНИКА БИЈЕЉИНА
I 13. јануара 2021. године
Расписује се Јавни конкурс за избор и именовање чла-
нова Управног одбора ЈУ Дом ученика Бијељина.
II
(1) Општи и посебни услови и критеријуми за избор и
именовање из тачке I прописани су Одлуком Владе Репу-
блике Српске о утврђивању критеријума за избор и имено-
вање чланова Управног одбора ЈУ Дом ученика Бијељина.
(2) У Управни одбор ЈУ Дом ученика Бијељина Влада Ре-
публике Српске именоваће три члана, и то два представни-
ка оснивача и једног представник родитеља или старатеља.
(3) Чланове Управног одбора именује и разрјешава Вла-
да Републике Српске, на приједлог Министарства просвјете
и културе, након спроведеног поступка јавне конкуренције.
(4) Чланови Управног одбора именују се на период од
четири године.
III
(1) Јавни конкурс из тачке I објавиће се у “Службеном
гласнику Републике Српске” и дневном листу “Независне
новине”.
(2) Јавни конкурс остаје отворен 15 дана од посљедњег
објављивања у гласилу из претходног става.
IV
Поступак избора, укључујући преглед пријава приспје-
лих на Јавни конкурс и предлагање ранг-листе кандидата у
складу са утврђеним критеријумима, извршиће Комисија за
избор и именовање чланова Управног одбора ЈУ Дом уче-
ника Бијељина.
V шења.
За спровођење ове одлуке задужује се Министарство
просвјете и културе Републике Српске.
7 5
VI
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-43/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
90
На основу члана 43. став 3. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08) и члана 40. Закона о пољопривреди (“Службени
а у вези са чл. 4. и 6. Уредбе о упису у Регистар пољопри-
вредних газдинстава и Регистар корисника подстицајних
средстава (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
30/13, 65/13, 20/14 и 57/16), Влада Републике Српске, на
104. сједници, одржаној 13.1.2021. године, д о н о с и
ОД Л У КУ
О ИЗМЈЕНИ ОДЛУКЕ О УТВРЂИВАЊУ ВИСИНЕ
НАКНАДЕ ЗА ВОЂЕЊЕ РЕГИСТРА ПОЉОПРИВРЕДНИХ
ГАЗДИНСТАВА И РЕГИСТРА КОРИСНИКА
ПОДСТИЦАЈНИХ СРЕДСТАВА У
РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
I
У Одлуци о утврђивању висине накнаде за вођење Ре-
гистра пољопривредних газдинстава и Регистра корисника
подстицајних средстава у Републици Српској (“Службени
гласник Републике Српске”, број 90/16) у тачки I ријечи:
“57.500,00 КМ” замјењују се ријечима: “60.000,00 КМ”.
II
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-
вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-60/21 Предсједник
Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
91
На основу члана 22. Закона о стварним правима (“Слу-
жбени гласник Републике Српске”, бр. 124/08, 58/09, 95/11,
60/15 и 18/16), члана 10. Закона о јавним набавкама БиХ
(“Службени гласник БиХ”, бр. 39/14 и 47/14) и члана 43. став
6. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник Ре-
публике Српске”, број 118/08), Влада Републике Српске, на
104. сједници, одржаној 13.1.2021. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ ЗА ЗАКЉУЧЕЊЕ АНЕКСА
VIII УГОВОРА О ЗАКУПУ ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА У
ДОБОЈУ, број: 06.11/477-23/14, од 30.9.2014. године
1. Даје се сагласност Влади Републике Српске за закљу-
чење Анекса VIII Уговора о закупу пословног простора у
Добоју, број: 06.11/477-23/14, од 30.9.2014. године, између
Републике Српске, Владе Републике Српске, као закупо-
давца, и “Савеза независних социјалдемократа - СНСД”
Бања Лука, као закупопримца, за закуп пословног простора
у Добоју, у Улици Светог Саве 1, укупне корисне површи-
не 94 м², на ограничено вријеме од 1.1.2021. до 31.12.2021.
године.
2. Анекс VIII Уговора о закупу пословног простора у
Добоју, број: 06.11/477-23/14, од 30.9.2014. године, односи
се само на продужење рока.
3. Овлашћује се министар финансија у Влади Републи-
ке Српске Зора Видовић да у име Владе Републике Српске
потпише Анекс VIII Уговора о закупу из тачке 1. овог рје-
4. За реализацију и праћење уговора задужује се Мини-
старство финансија.
6 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
5. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-57/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
92
На основу члана 46. Закона о концесијама (“Службе-
ни гласник Републике Српске”, бр. 59/13, 16/18 и 70/20) и
члана 43. став 6. Закона о Влади Републике Српске (“Слу-
жбени гласник Републике Српске”, број 118/08), Влада
Републике Српске, на 104. сједници, одржаној 13.1.2021.
године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
1. Раскида се Уговор о концесији за изградњу Мале
хидроелектране “Рзав 5” на ријеци Рзав, снаге 1,726 MW,
закључен између Владе Републике Српске, Министарство
привреде, енергетике и развоја и МХЕ “Рзав” д.о.о. Више-
град.
2. Ступањем на снагу овог рјешења престаје да важи
Рјешење број: 04/1-012-2846/20, од 8.10.2020. године
(“Службени гласник Републике Српске”, број 105/20).
3. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-58/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
93
На основу члана 33. став 3. Закона o експропријацији
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 112/06, 37/07,
66/08, 110/08 и 79/15) и члана 43. став 6. Закона о Влади
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
број 118/08), Влада Републике Српске, на 104. сједници,
одржаној 13.1.2021. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
1. Републици Српској, након коначности рјешења о
потпуној експропријацији, дозвољава се ступање у посјед
некретнина експроприсаних Рјешењем Републичке управе
за геодетске и имовинско-правне послове, Подручне једи-
нице Станари, број: 21.73/473-8-36/20, од 13.10.2020. годи-
не, а у сврху експлоатације угља за потребе “ЕФТ - Рудник
и Термоелектрана Станари” д.о.о. Станари, и то:
- к.ч. број: 740/3, зв. “Осој”, шума 3. класе, површине
1045 м², уписана у П.л. број: 344 КО Рашковци, што по ста-
ром премјеру одговара к.ч. број: 159/138, зв. “Осој”, шума
3. класе, површине 1045 м², уписаној у зк. ул. број: 177 КО
СП Рашковци, сувласништво: Јеринић Душана Драге и
Мирчетић Миодрага Алексе са по 1/4 дијела, те Богданић
Стојана Драгана, Богданић Стојана Горана, Јеринић Влади-
мира Александра и Јеринић Владимира Бранка са по 1/8
дијела.
2. Докази о стању и вриједности експроприсаних не-
кретнина обезбијеђени су прије доношења овог рјешења у
управном поступку пред првостепеним органом.
3. Тужба поднесена против овог рјешења не одлаже ње-
гово извршење.
4. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-59/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
94
На основу члана 16. Закона о систему јавних служби
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12 и
7 29.1.2021.
44/16) и члана 43. став 6. Закона о Влади Републике Српске
(“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08), Вла-
да Републике Српске, на 104. сједници, одржаноj 13.1.2021.
године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ЧЛАНОВА
УПРАВНОГ ОДБОРА ЈУ ДОМ ЗА СТАРИЈА ЛИЦА
ПРИЈЕДОР
1. Разрјешавају се в.д. члановa Управног одбора ЈУ Дом
за старија лица Приједор због истека периода на који су
именовани:
1) Зоран Росић, дипл. економиста,
2) Горана Тимарац Пачариз, дипл. економиста,
3) Љиљана Крагуљ, дипл. правник.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-40/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
95
На основу члана 16. Закона о систему јавних служби
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12
и 44/16), члана 4. Закона о министарским, владиним и дру-
гим именовањима Републике Српске (“Службени гласник
Републике Српске”, број 25/03) и члана 43. став 6. Закона
о Влади Републике Српске (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 118/08), Влада Републике Српске, на 104.
сједници, одржаној 13.1.2021. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИМЕНОВАЊУ В.Д. ЧЛАНОВА УПРАВНОГ ОДБОРА
ЈУ ДОМ ЗА СТАРИЈА ЛИЦА ПРИЈЕДОР
1. Именују се в.д. члановa Управног одбора ЈУ Дом за
старија лица Приједор на период до 60 дана.
1) Росић Зоран, дипл. економиста,
2) Горана Тимарац Пачариз, дипл. економиста,
3) Љиљана Крагуљ, дипл. правник.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-41/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08) и члана 53. Закона о државним службеницима
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08, 117/11,
37/12 и 57/16), Влада Републике Српске, на 104. сједници,
одржаној 13.1.2021. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О РАЗРЈЕШЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА
РЕПУБЛИЧКОГ СЕКРЕТАРИЈАТА ЗА РАСЕЉЕНА ЛИЦА
И МИГРАЦИЈЕ
1. Љубо Нинковић разрјешава се дужности вршиоца ду-
жности директора Републичког секретаријата за расељена
лица и миграције због истека периода на који је именован.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-47/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
29.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
118/08) и чл. 25. и 42. Закона о државним службеницима
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08, 117/11,
37/12 и 57/16), Влада Републике Српске, на 104. сједници,
одржаној 13.1.2021. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ПОСТАВЉЕЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА
РЕПУБЛИЧКОГ СЕКРЕТАРИЈАТА ЗА РАСЕЉЕНА ЛИЦА
И МИГРАЦИЈЕ
1. Љубо Нинковић поставља се за вршиоца дужности
директора Републичког секретаријата за расељена лица и
миграције на период до 90 дана.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-48/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08), члана 18. став 2. Закона о систему јавних служби
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12 и
44/16) и члана 140. ст. 1. и 2. Закона о основном васпитању
и образовању (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
44/17, 31/18, 84/19, 35/20 и 63/20), Влада Републике Српске,
на 104. сједници, одржаној 13.1.2021. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ПРЕСТАНКУ ДУЖНОСТИ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ
ДИРЕКТОРА ЈАВНЕ УСТАНОВЕ ОСНОВНА ШКОЛА
“ПЕТАР КОЧИЋ” ПРИЈЕДОР
1. Горани Босанчић, наставнику разредне наставе, пре-
стаје дужност вршиоца дужности директора Јавне устано-
ве Основна школа “Петар Кочић” Приједор.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-55/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08), члана 18. став 3. Закона о систему јавних служби
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12
и 44/16) и члана 137. став 6. Закона о основном васпитању
и образовању (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
44/17, 31/18, 84/19, 35/20 и 63/20), Влада Републике Српске,
на 104. сједници, одржаној 13.1.2021. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИМЕНОВАЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА
ЈАВНЕ УСТАНОВЕ ОСНОВНА ШКОЛА “ПЕТАР КОЧИЋ”
ПРИЈЕДОР
1. Горана Босанчић, наставник разредне наставе, име-
нује се за вршиоца дужности директора Јавне установе
Основна школа “Петар Кочић” Приједор на период до 90
дана.
2. Права, обавезе и одговорност директора Школе одно-
се се и на вршиоца дужности директора.
3. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-56/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08), члана 18. став 2. Закона о систему јавних служби
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12 и
44/16) и члана 140. ст. 1. и 2. Закона о основном васпитању
7 7
и образовању (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
44/17, 31/18, 84/19, 35/20 и 63/20), Влада Републике Српске,
на 104. сједници, одржаној 13.1.2021. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ПРЕСТАНКУ ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА ЈАВНЕ
УСТАНОВЕ ОСНОВНА ШКОЛА “ПЕТАР КОЧИЋ”
КОЗЛУК, ЗВОРНИК
1. Славици Милић, професору народне одбране, пре-
стаје дужност директора Јавне установе Основна школа
“Петар Кочић” Козлук, Зворник.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-53/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08), члана 18. став 3. Закона о систему јавних служби
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12
и 44/16) и члана 137. став 6. Закона о основном васпитању
и образовању (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
44/17, 31/18, 84/19, 35/20 и 63/20), Влада Републике Српске,
на 104. сједници, одржаној 13.1.2021. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИМЕНОВАЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА
ЈАВНЕ УСТАНОВЕ ОСНОВНА ШКОЛА “ПЕТАР КОЧИЋ”
КОЗЛУК, ЗВОРНИК
1. Славица Милић, професор народне одбране, именује
се за вршиоца дужности директора Јавне установе Основ-
на школа “Петар Кочић” Козлук, Зворник, на период до 90
дана.
2. Права, обавезе и одговорност директора Школе одно-
се се и на вршиоца дужности директора.
3. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-54/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08), члана 18. став 2. Закона о систему јавних служби
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12
и 44/16) и члана 133. ст. 1. и 2. Закона о средњем образова-
њу и васпитању (“Службени гласник Републике Српске”,
бр. 41/18, 35/20 и 92/20), Влада Републике Српске, на 104.
сједници, одржаној 13.1.2021. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ПРЕСТАНКУ ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА ЈАВНЕ
УСТАНОВЕ ЦЕНТАР СРЕДЊИХ ШКОЛА “ИВО АНДРИЋ”
ПРЊАВОР
1. Мирели Милијаш, дипломираном економисти, пре-
стаје дужност директора Јавне установе Центар средњих
школа “Иво Андрић” Прњавор због подношења оставке.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-49/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08), члана 18. став 3. Закона о систему јавних служби
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12
и 44/16) и члана 130. став 4. Закона о средњем образова-
њу и васпитању (“Службени гласник Републике Српске”,
8 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
бр. 41/18, 35/20 и 92/20), Влада Републике Српске, на 104.
сједници, одржаној 13.1.2021. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИМЕНОВАЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА
ЈАВНЕ УСТАНОВЕ ЦЕНТАР СРЕДЊИХ ШКОЛА
“ИВО АНДРИЋ” ПРЊАВОР
1. Сузана Шврака именује се за вршиоца дужности ди-
ректора Јавне установе Центар средњих школа “Иво Ан-
дрић” Прњавор на период до 90 дана.
2. Именована обавља послове заступања и представља-
ња Јавне установе Центар средњих школа “Иво Андрић”
Прњавор у правном промету без ограничења.
3. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-50/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08), члана 18. став 2. Закона о систему јавних служби
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12 и
44/16) и члана 130. и члана 133. ст. 1. и 2. Закона о средњем
образовању и васпитању (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 41/18, 35/20 и 92/20), Влада Републике Српске,
на 104. сједници, одржаној 13.1.2021. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ПРЕСТАНКУ ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА ЈАВНЕ
УСТАНОВЕ СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР
“ЈОВАН ЦВИЈИЋ” МОДРИЧА
1. Новки Марковић, професору педагогије и психологије,
престаје дужност директора Јавне установе Средњошколски
центар “Јован Цвијић” Модрича због истека мандата.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-51/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08), члана 18. став 3. Закона о систему јавних служби
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12
и 44/16) и члана 130. став 4. Закона о средњем образова-
њу и васпитању (“Службени гласник Републике Српске”,
бр. 41/18, 35/20 и 92/20), Влада Републике Српске, на 104.
сједници, одржаној 13.1.2021. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИМЕНОВАЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА
ЈАВНЕ УСТАНОВЕ СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР
“ЈОВАН ЦВИЈИЋ” МОДРИЧА
1. Новка Марковић, професор педагогије и психологије,
именује се за вршиоца дужности директора Јавне установе
Средњошколски центар “Јован Цвијић” Модрича на период
до 90 дана.
2. Именована обавља послове заступања и представља-
ња Јавне установе Средњошколски центар “Јован Цвијић”
Модрича у правном промету без ограничења.
3. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-52/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске број”,
118/08), члана 18. став 2. Закона о систему јавних служби
7 29.1.2021.
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12 и
44/16), а у вези са чланом 6. Закона о студентском стандарду
(“Службени гласник Републике Српске”, број 34/08), Влада
Републике Српске, на 104. сједници, одржаној 13.1.2021.
године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О РАЗРЈЕШЕЊУ ДИРЕКТОРА ЈАВНЕ УСТАНОВЕ
СТУДЕНТСКИ ЦЕНТАР “ПАЛЕ”
1. Дамјан Шкипина разрјешава се дужности директора
Јавне установе Студентски центар “Пале” на лични захтјев.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-45/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
На основу члана 43. став 6. Закона о Влади Републи-
ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број
118/08), члана 18. став 2. Закона о систему јавних служби
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 68/07, 109/12
и 44/16), члана 4. став 2. Закона о министарским, влади-
ним и другим именовањима Републике Српске (“Службени
гласник Републике Српске”, број 41/03) и члана 6. Закона
о студентском стандарду (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, број 34/08), Влада Републике Српске, на 104.
сједници, одржаноj 13.1.2021. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊE
О ИМЕНОВАЊУ ВД ДИРЕКТОРА ЈАВНЕ УСТАНОВЕ
СТУДЕНТСКИ ЦЕНТАР “ПАЛЕ”
1. Марко Гајовић именује се за в.д. директора Јавне уста-
нове Студентски центар “Пале” на период до два мјесеца.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 04/1-012-2-46/21 Предсједник
13. јануара 2021. године Владе,
Бањалука Радован Вишковић, с.р.
96
Министар просвјете и културе, на основу члана 76. став
2. Закона о републичкој управи (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, број 115/18) и члана 35. став 7, а у вези са
чланом 38. став 1. Закона о библиотечко-информационој дје-
латности (“Службени гласник Републике Српскe”, бр. 44/16
и 62/18), у поступку разрјешења чланова Управног одбора
ЈУ Народна библиотека Источни Стари град, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ПРЕСТАНКУ ДУЖНОСТИ ЧЛАНОВИМА
УПРАВНОГ ОДБОРА ЈУ НАРОДНА БИБЛИОТЕКА
ИСТОЧНИ СТАРИ ГРАД
1. Престаје дужност члановима Управног одбора ЈУ
Народна библиотека Источни Стари град због истека ман-
дата, у сљедећем саставу:
1) Маријана Сладоје,
2) Сања Матић и
3) Јасна Лазаревић Гавриловић.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 07.06/620-171-19/20
21. јануара 2021. године Министар,
Бањалука Мр Наталија Тривић, с.р.
97
Министар просвјете и културе, на основу члана 76. став
2. Закона о републичкој управи (“Службени гласник Репу-
29.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
блике Српске”, број 115/18) и члана 35. став 7, а у вези са
чланом 38. став 1. Закона о библиотечко-информационој дје-
латности (“Службени гласник Републике Српскe”, бр. 44/16
и 62/18), у поступку именовања чланова Управног одбора ЈУ
Народна библиотека Источни Стари град, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИМЕНОВАЊУ ЧЛАНОВА УПРАВНОГ ОДБОРА
ЈУ НАРОДНА БИБЛИОТЕКА ИСТОЧНИ СТАРИ ГРАД
1. Именују се чланови Управног одбора ЈУ Народна би-
блиотека Источни Стари град на период од четири године,
у сљедећем саставу:
1) Јасна Лазаревић Гавриловић,
2) Наташа Обрадовић и
3) Миломир Голијанин.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 07.06/620-171-20/20
21. јануара 2021. године Министар,
Бањалука Мр Наталија Тривић, с.р.
98
Министар просвјете и културе, на основу члана 76. став
2. Закона о републичкој управи (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, број 115/18) и члана 35. став 7, а у вези са
чланом 38. став 1. Закона о библиотечко-информационој дје-
латности (“Службени гласник Републике Српскe”, бр. 44/16
и 62/18), у поступку разрјешења чланова Управног одбора
ЈУ Народна библиотека “Данило Киш” Теслић, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ПРЕСТАНКУ ДУЖНОСТИ ЧЛАНОВИМА
УПРАВНОГ ОДБОРА ЈУ НАРОДНА БИБЛИОТЕКА
“ДАНИЛО КИШ” ТЕСЛИЋ
1. Престаје дужност члановима Управног одбора ЈУ
Народна библиотека “Данило Киш” Теслић због истека
мандата, у сљедећем саставу:
1) Петко Кузмановић,
2) Милијана Ковачевић и
3) Радомирка Поповић.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 07.06/620-169-11/20
20. јануара 2021. године Министар,
Бањалука Мр Наталија Тривић, с.р.
99
Министар просвјете и културе, на основу члана 76. став
2. Закона о републичкој управи (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, број 115/18) и члана 35. став 7, а у вези са
чланом 38. став 1. Закона о библиотечко-информационој
дјелатности (“Службени гласник Републике Српскe”, бр.
44/16 и 62/18), у поступку именовања чланова Управног
одбора ЈУ Народна библиотека “Данило Киш” Теслић, на
приједлог Комисије за избор, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИМЕНОВАЊУ ЧЛАНОВА УПРАВНОГ ОДБОРА
ЈУ НАРОДНА БИБЛИОТЕКА “ДАНИЛО КИШ” ТЕСЛИЋ
1. Именују се чланови Управног одбора ЈУ Народна би-
блиотека “Данило Киш” Теслић на период од четири годи-
не, у сљедећем саставу:
1) Славица Марковић,
2) Радомирка Поповић и
3) Биљана Ристић.
7 9
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 07.06/620-169-12/20
20. јануара 2021. године Министар,
Бањалука Мр Наталија Тривић, с.р.
Министар просвјете и културе, на основу члана 76. став
2. Закона о републичкој управи (“Службени гласник Репу-
блике Српске”, број 115/18) и члана 31. став 6, а у вези са
чланом 34. став 1. тачка 1. Закона о библиотечко-информа-
ционој дјелатности (“Службени гласник Републике Срп-
скe”, бр. 44/16 и 62/18), у поступку разрјешења директора
ЈУ Народна библиотека “Бранко Ћопић” Брод, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ПРЕСТАНКУ ДУЖНОСТИ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ
ДИРЕКТОРА ЈУ НАРОДНА БИБЛИОТЕКА “БРАНКО
ЋОПИЋ” БРОД
1. Љиљани Маријановић, професору српског језика и
књижевности, престаје дужност вршиоца дужности ди-
ректора ЈУ Народна библиотека “Бранко Ћопић” Брод због
истека времена на које је постављена.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 07.06/620-174-6/20
19. јануара 2021. године Министар,
Бањалука Мр Наталија Тривић, с.р.
Министар просвјете и културе, на основу члана 76.
став 2. Закона о републичкој управи (“Службени гласник
Републике Српске”, број 115/18) и члана 31. став 6. Зако-
на о библиотечко-информационој дјелатности (“Службени
гласник Републике Српске”, бр. 44/16 и 62/18), у поступку
именовања директора ЈУ Народна библиотека “Бранко Ћо-
пић” Брод, на приједлог Комисије за избор, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИМЕНОВАЊУ ДИРЕКТОРА ЈУ НАРОДНА
БИБЛИОТЕКА “БРАНКО ЋОПИЋ” БРОД
1. Љиљана Маријановић, професор српског језика и
књижевности, именује се за директора ЈУ Народна библио-
тека “Бранко Ћопић” Брод на мандатни период од четири
године.
2. Именована обавља послове заступања и представља-
ња ЈУ Народна библиотека “Бранко Ћопић” Брод у правном
промету без ограничења.
3. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 07.06/620-174-6/20
19. јануара 2021. године Министар,
Бањалука Мр Наталија Тривић, с.р.
Министар просвјете и културе, на основу члана 76.
став 2. Закона о републичкој управи (“Службени гласник
Републике Српске”, број 115/18) и члана 31. став 6. Зако-
на о библиотечко-информационој дјелатности (“Службени
гласник Републике Српскe”, бр. 44/16 и 62/18), поступајући
по Пресуди Врховног суда Републике Српске, број: 11 0 У
021419 18 Увп, од 21. октобра 2020. године, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ПРЕСТАНКУ ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА ЈУ НАРОДНА
БИБЛИОТЕКА КНЕЖЕВО
1. Зорану Ђорђевићу из Кнежева престаје дужност ди-
ректора ЈУ Народна библиотека Кнежево.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 07.06/620-3/21
8. јануара 2021. године Министар,
Бањалука Мр Наталија Тривић, с.р.
10 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
Министар просвјете и културе, на основу члана 76.
став 2. Закона о републичкој управи (“Службени гласник
Републике Српске”, број 115/18), члана 31. став 6. Закона
о библиотечко-информационој дјелатности (“Службени
гласник Републике Српске”, бр. 44/16 и 62/18) и члана 4.
Закона о министарским, владиним и другим именовањима
Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”,
број 41/03), у поступку именовања вршиоца дужности ди-
ректора ЈУ Народна библиотека Кнежево, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИМЕНОВАЊУ ВРШИОЦА ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА
ЈУ НАРОДНА БИБЛИОТЕКА КНЕЖЕВО
1. Стана Вуковић из Кнежева именује се за вршиоца
дужности директора ЈУ Народна библиотека Кнежево до
окончања законом прописане процедуре избора новог ди-
ректора, а најдуже на период од два мјесеца.
2. Овлашћује се Стана Вуковић да изврши промјену
овлашћења лица за заступање ЈУ Народна библиотека Кне-
жево у судском регистру надлежног суда.
3. Именована обавља послове заступања и представља-
ња ЈУ Народна библиотека Кнежево у правном промету без
ограничења.
4. Права, обавезе и одговорности директора Библиотеке
односе се и на вршиоца дужности директора.
5. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 07.06/620-3-1/21
8. јануара 2021. године Министар,
Бањалука Мр Наталија Тривић, с.р.
Министар просвјете и културе, на основу члана 76.
став 2. Закона о републичкој управи (“Службени гласник
Републике Српске”, број 115/18) и члана 26. став 4. Зако-
на о музејској дјелатности (“Службени гласник Републике
Српскe”, бр. 89/08, 57/12 и 18/17), у поступку разрјешења
директора Матичне музејске установе “Музеј Херцегови-
не” Требиње, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ПРЕСТАНКУ ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА МАТИЧНЕ
МУЗЕЈСКЕ УСТАНОВЕ “МУЗЕЈ ХЕРЦЕГОВИНЕ”
ТРЕБИЊЕ
1. Ивани Грујић престаје дужност директора Матич-
не музејске установе “Музеј Херцеговине” Требиње због
истека времена на које је постављена.
2. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 07.06/622-108-7/20
20. јануара 2021. године Министар,
Бањалука Мр Наталија Тривић, с.р.
Министар просвјете и културе, на основу члана 76.
став 2. Закона о републичкој управи (“Службени гласник
Републике Српске”, број 115/18) и члана 26. став 4. Зако-
на о музејској дјелатности (“Службени гласник Републике
Српскe”, бр. 89/08, 57/12 и 18/17), у поступку именовања
директора Матичне музејске установе “Музеј Херцегови-
не” Требиње, на приједлог Комисије за избор, д о н о с и
РЈЕШЕЊЕ
О ИМЕНОВАЊУ ДИРЕКТОРА МАТИЧНЕ МУЗЕЈСКЕ
УСТАНОВЕ “МУЗЕЈ ХЕРЦЕГОВИНЕ” ТРЕБИЊЕ
1. Ивана Грујић именује се за директора Матичне му-
зејске установе “Музеј Херцеговине” Требиње на мандатни
период од четири године.
2. Именована обавља послове заступања и представља-
ња Матичне музејске установе “Музеј Херцеговине” Тре-
биње у правном промету без ограничења.
7 29.1.2021.
3. Ово рјешење ступа на снагу наредног дана од дана
објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Број: 07.06/622-108-8/20
20. јануара 2021. године Министар,
Бањалука Мр Наталија Тривић, с.р.
Регулаторна комисија за енергетику
Републике Српске
На основу одредби члана 23. тачка 5. и члана 53. Зако-
на о електричној енергији (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 8/08, 34/09, 92/09 и 1/11), члана 190. ст. 1. и 2.
Закона о општем управном поступку (“Службени гласник
Републике Српске”, бр. 13/02, 87/07, 50/10 и 66/18), члана
10. став 1. тачка 5. Статута Регулаторне комисије за енер-
гетику Републике Српске (“Службени гласник Републике
Српске”, бр. 6/10 и 107/19), члана 33. став 1. тачка г) и
члана 43. став 1. Пословника о раду Регулаторне комисије
за енергетику Републике Српске (“Службени гласник Ре-
публике Српске”, број 59/10) и члана 16. став 1. Правил-
ника о издавању дозвола (“Службени гласник Републике
Српске”, број 7/19), одлучујући по Захтјеву Друштва са
ограниченом одговорношћу “Green energy” (на српском
језику: “Зелена енергија”) за издавање дозволе за обавља-
ње дјелатности производње електричне енергије у Малој
хидроелектрани “Миљацка” на ријеци Миљацки, Регула-
торна комисија за енергетику Републике Српске, на 166.
редовној сједници, одржаној 30.12.2020. године, у Тре-
бињу, д о н и ј е л а ј е
РЈЕШЕЊЕ
О ИЗДАВАЊУ ДОЗВОЛЕ ЗА ОБАВЉАЊЕ ДЈЕЛАТНОСТИ
ПРОИЗВОДЊЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ У МАЛОЈ
ХИДРОЕЛЕКТРАНИ “МИЉАЦКА”
1. Усваја се Захтјев Друштва са ограниченом одговорно-
шћу “Green energy” (на српском језику: “Зелена енергија”)
за издавање Дозволе за обављање дјелатности производње
електричне енергије у Малој хидроелектрани “Миљацка”
на ријеци Миљацки.
2. Дозвола за обављање дјелатности производње елек-
тричне енергије из тачке 1. овог рјешења издаје се на пери-
од важења од двије године, почевши од 30.12.2020. године.
3. Саставни дио овог рјешења чине Дозвола за обавља-
ње дјелатности производње електричне енергије и Услови
дозволе за обављање дјелатности производње електричне
енергије, регистарски број: 01-142-04-1/86/20.
4. Koрисник Дозволе је обавезан, у периоду важења
Дозволе, плаћати регулаторну накнаду, квартално, на жиро
рачун Регулаторне комисије, и то за преостали период IV
квартала 2020. годинe у износу од 10,75 KM, а за наредне
године у износу, року и на начин утврђен посебним рје-
шењем о регулаторној накнади Регулаторне комисије за
енергетику Републике Српске.
5. Ово рјешење ступа на снагу даном доношења и обја-
вљује се у “Службеном гласнику Републике Српске”, те на
интернет страници и огласној табли Регулаторне комисије
за енергетику Републике Српске.
Образложење
Друштвo са ограниченом одговорношћу “Green energy”
(на српском језику: “Зелена енергија”; у даљем тексту:
подносилац захтјева) поднијело је 18.2.2020. године Ре-
гулаторној комисији за енергетику Републике Српске (у
даљем тексту: Регулаторна комисија), на прописаном обра-
сцу, Захтјев за издавање дозволе за обављање дјелатности
производње електричне енергије у Малој хидроелектрани
“Миљацка” на ријеци Миљацки инсталисане снаге 2,50
MW, под бројем: 01-08/2020, од 29.1.2020. године (у даљем
тексту: Захтјев), а који је у Регулаторној комисији заведен
18.2.2020. године, под бројем: 01-142-1/20.
Након обраде поднесеног захтјева, утврђено је да Зах-
тјев садржи одређене недостатке, па је, у складу са чланом
10. став 2. Правилника о издавању дозвола (у даљем тексту:
29.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
Правилник) од подносиоца захтјева затражено да отклони
утврђене недостатке и допуни Захтјев.
Након што је подносилац захтјева отклонио утврђене
недостатке и допунио Захтјев, Регулаторна комисија је на
143. редовној сједници, одржаној 14.5.2020. године, у Тре-
бињу, размотрила Захтјев, те је, на основу члана 13. Пра-
вилника, утврдила Нацрт дозволе за обављање дјелатно-
сти производње електричне енергије у Малој хидроелек-
трани “Миљацка” и донијела Закључак број: 01-142-5/20/
Р-143-106, да се, због актуелне епидемиолошке ситуације,
у поступку по Захтјеву за издавање дозволе, спроведе по-
ступак јавне расправе - консултације, путем достављања
коментара заинтересованих лица на Нацрт ове дозволе.
Закључком је одређено да се коментари на Захтјев и Нацрт
дозволе могу доставити до 29.5.2020. године. Регулаторна
комисија је Нацрт дозволе и закључак о спровођењу јавне
расправе доставила подносиоцу захтјева, те објавила оба-
вјештење за јавност на својој интернет страници, огласној
табли и у дневним новинама “Глас Српске” са основним
информацијама о Захтјеву, Нацрту дозволе, спровођењу
јавне расправе, начину на који заинтересована лица могу
добити додатне информације и остварити увид у Захтјев,
начину и року достављања коментара заинтересованих
лица, те информацијама које се односе на могућност уче-
шћа заинтересованих лица у поступку издавања дозволе,
уколико имају посебно право или правни интерес да уче-
ствују у поступку.
У остављеном року, 26.5.2020. године, Регулаторној
комисији достављени су коментари на поднесени захтјев и
Нацрт ове дозволе Аљоше Зечевића из Сарајева, заступаног
по пуномоћнику Самри Хаџовић, адвокату из Сарајева. Ко-
ментари се углавном односе на неусклађеност техничких и
енергетских податка за Малу хидроелектрану “Миљацка”.
Наиме, у коментарима је наведено да су приликом извође-
ња радова на Малој хидроелектрани “Миљацка” измије-
њене техничке карактеристике исте, тако да је ниво горње
воде на водозахвату према изведеном стању 625 м.н.м., а
према издатој грађевинској и употребној дозволи, као и у
водној и еколошкој дозволи, те пројектној документацији
на основу које су издати ови акти, ниво горње воде на во-
дозахвату износи 620. м.н.м. Као доказ за ове тврдње под-
носилац је доставио извод из пројекта изведеног стања за
Малу хидроелектрану “Миљацка”, те извод из протокола о
испитивању уграђене опреме, сачињен од стране произво-
ђача опреме “Kolektor turboinštitut”. Имајући у виду неуса-
глашености техничких и енергетских података у управним
актима који се односе на Малу хидроелектрану “Миљац-
ка”, Регулаторна комисија обратила се надлежним органи-
ма, и то Министарству за просторно уређење, грађевинар-
ство и екологију Републике Српске и Јавној установи “Воде
Српске” Бијељина.
Након разматрања коментара, те чињенице да је уки-
нуто ванредно стање, Регулаторна комисија је на 144. ре-
довној сједници, одржаној 26.5.2020. године, у Требињу,
на основу члана 13. став 3. Правилника донијела Закључак
број: 01-142-10/20/Р-144-123 о одржавању опште распра-
ве, о додатном разматрању Нацрта дозволе и одржавању
опште расправе у Источном Старом граду, 11.6.2020. годи-
не, ради прибављања коментара на Захтјев и Нацрт дозволе
од стране подносиоца захтјева и других заинтересованих
лица. Закључком о одржавању опште расправе одређено
је да се коментари на Захтјев и Нацрт дозволе, у писаној
форми, могу доставити до 15.6.2020. године. Регулаторна
комисија је Закључак о одржавању јавне расправе доста-
вила подносиоцу захтјева, те је објавила обавјештење за
јавност у дневним новинама “Глас Српске” и на својој ин-
тернет страници са основним информацијама о Захтјеву,
Нацрту дозволе, одржавању јавне расправе, начину на који
заинтересована лица могу добити додатне информације и
остварити увид у Захтјев, начину и року достављања ко-
ментара заинтересованих лица, те информацијама о могућ-
ности учешћа заинтересованих лица у поступку издавања
дозволе, уколико имају посебно право или правни интерес
да учествују у поступку.
7 11
Општa расправa одржана је у заказано вријеме, а на
расправи су, између осталог, поновљени коментари који су
раније достављени у писменој форми.
У остављеном року није било достављених додатних
коментара у писаној форми на Нацрт дозволе. Након одр-
жане опште расправе, сачињен је извјештај са опште ра-
справе.
На тражење Регулаторне комисије од стране Министар-
ства за просторно уређење, грађевинарство и екологију
Републике Српске и Јавне установе “Воде Српске” Бијељи-
на достављени су одговори у вези са неусаглашеним по-
дацима у актима који се односе на Малу хидроелектрану
“Миљацка”. Након тога, Регулаторна комисија је на 146.
редовној сједници, одржаној 18.6.2020. године, донијела
Закључак о прекиду поступка издавања дозволе за обавља-
ње дјелатности производње електричне енергије у Малој
хидроелектрани “Миљацка”, имајући у виду одредбу члана
132. став 1. Закона о општем управном поступку, којом је
прописано да ако се у току поступка појави претходно пи-
тање које чини самосталну правну цјелину без чијег рјеша-
вања се не може одлучити о захтјеву за издавање дозволе,
а за чије рјешавање је надлежан суд или други орган, може
се закључком прекинути поступак, док надлежни орган не
ријеши то питање. С обзиром на то да Регулаторна коми-
сија није могла даље поступати док надлежни органи не
ријеше наведене неусаглашености, то је, на основу одред-
бе члана 132. став 1. поменутог закона, прекинут поступак
издавања ове дозволе.
Подносилац захтјева је 11.12.2020. године доставио
измијењени Захтјев и управне акте и другу документацију
са отклоњеним неусаглашеностима, што је био разлог за
доношење Закључка о прекиду поступка издавања дозволе
за обављање дјелатности производње електричне енергије
у Малој хидроелектрани “Миљацка”.
Након тога, Регулаторна комисија је на 163. редовној
сједници, одржаној 16.12.2020. године, у Требињу, размо-
трила измијењени Захтјев и достављену измијењену до-
кументацију, те је, на основу одредби члана 13. ст. 2. и 3.
Правилника утврдила нови Нацрт дозволе за обављање
дјелатности производње електричне енергије и донијела
закључак о јавном разматрању и одржавању опште распра-
ве у Источном Старом граду, 25.12.2020. године, ради при-
бављања коментара на Захтјев и Нацрт дозволе, од стра-
не подносиоца захтјева и других заинтересованих лица.
Закључком о одржавању опште расправе одређено је да
се коментари на Захтјев и нови Нацрт дозволе, у писаној
форми, могу доставити до 25.12.2020. године. Регулаторна
комисија је нови Нацрт дозволе и Закључак о одржавању
јавне расправе доставила подносиоцу захтјева, те је обја-
вила обавјештење за јавност у дневним новинама “Глас
Српске” и на својој интернет страници са основним ин-
формацијама о Захтјеву, Нацрту дозволе, одржавању јавне
расправе, начину на који заинтересована лица могу добити
додатне информације и остварити увид у Захтјев, начину и
року достављања коментара заинтересованих лица, те ин-
формацијама о могућности учешћа заинтересованих лица
у поступку издавања дозволе, уколико имају посебно право
или правни интерес да учествују у поступку.
У поступку јавног разматрања новог Нацрта, Регула-
торној комисији су 23.12.2020. године достављени комен-
тари од стране Аљоше Зечевића из Сарајева, заступаног од
стране пуномоћника Самре Хаџовић, адвоката из Сарајева.
Достављени коментари се односе на неусклађеност из-
мијењеног Захтјева од 11.12.2020. године, Рјешења о про-
дужењу прелиминарног права на подстицај за производњу
електричне енергије у Малој хидроелектрани “Миљацка”,
број: 01-480-24/18/Р-163-316, од 16.12.2020. године, те
утврђеног новог Нацрта дозволе. Неусклађености се одно-
се на планирану годишњу производњу електране на прагу
која је у Нацрту утврђена у количини од 7.500 [МWh], а у
Рјешењу о продужењу прелиминарног права на подстицај
9.310 [МWh], као и на номиналну снагу погонске машине
(турбина, мотор и др.), која према Захтјеву износи укупно
2,124 [МW], а у Нацрту укупно 2,50 [МW] (аг. бр. 1: 1,25 и
аг. бр. 2: 1,25). Такође, у коментарима се наводи да и даље
12 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
нису ријешени имовинскоправни односи на дијелу водо-
захвата.
Oпштa расправа одржана je у заказано вријеме. На
општој расправи, којој су, поред представника Регулаторне
комисије, присуствовали представници подносиоца и Оп-
штине Источни Стари град, није било коментара, сугестија
нити било каквих приједлога за измјену Нацрта дозволе.
Након расправе, овлашћени представници Регулаторне ко-
мисије извршили су обилазак, преглед и фотографисање
постројења Мале хидроелектране “Миљацка”, те оствари-
ли увид у податке са називних плочица уграђених турби-
на, генератора и осталих елемената и опреме непосредно
на лицу мјеста у машинској хали и извршили обилазак
водомјерне станице и водозахвата Мале хидроелектране
“Миљацка”. Тако је, између осталих података на натписној
плочици уграђене турбине серијског броја TF-141-1 уписа-
на номинална снага 1062 [kW], док је на натписној плочици
уграђене турбине серијског броја TF-141-2 уписана номи-
нална снага 1062 [kW].
У остављеном року није било додатних коментара у пи-
саној форми на Нацрт дозволе.
Након одржане опште расправе, сачињен је извјештај
са опште расправе од стране водитеља поступка. Поред
тога, 29.12.2020. године подносилац захтјева је Регулатор-
ној комисији доставио документацију произвођача турбина
уграђених у Малој хидроелектрани “Миљацка” - “Kolektor
Turboinštitut” Словенија, која се односи на номиналне па-
раметре уграђених турбина. Утврђено је да су ови подаци
усаглашени са подацима са натписних плочица уграђених
турбина и да појединачна номинална снага обје уграђене
турбине износи по 1,062 [МW].
Регулаторна комисија је на 166. редовној сједници, одр-
жаној 30.12.2020. године, размотрила достављене комента-
ре, извјештај водитеља поступка са приједлогом рјешења
о издавању дозволе, укључујући приједлог услова дозволе,
као и цјелокупан Захтјев за издавање дозволе са приложе-
ном документацијом, на основу чега је утврђено да су се
испунили услови за усвајање Захтјева за издавање дозволе
за обављање дјелатности производње електричне енергије
у Малој хидроелектрани “Миљацка”, па је одлучено као у
т. 1. и 3. диспозитива овог рјешења.
Имајући у виду одредбу члана 6. став 1. тачка а) Пра-
вилника, а узимајући у обзир чињеницу да се дозвола за
обављање дјелатности производње електричне енергије у
Малој хидроелектрани “Миљацка” издаје први пут, то је
тачком 2. диспозитива овог рјешења одлучено да се ова до-
звола изда на период важења од двије године.
Тачка 4. диспозитива овог рјешења заснива се на чла-
ну 24. став 1. Закона о енергетици (“Службени гласник
Републике Српске”, број 49/09), којим је прописано да се
финансирање Регулаторне комисије, између осталог, обе-
збјеђује из годишњих накнада од енергетских субјеката,
те члану 57. Правилника, којим је дефинисано да се износ
регулаторне накнаде утврђује посебним рјешењем о регу-
латорној накнади коју доноси Регулаторна комисија и да се
иста плаћа током периода важења дозволе. Поред тога, под-
носиоцу захтјева одређена је регулаторна накнада за пре-
остали период IV квартала 2020. године у износу од 10,75
КМ, док ће за наредне године висина регулаторне накнаде
бити утврђена посебним рјешењем Регулаторне комисије у
складу са буџетом Регулаторне комисије за енергетику Ре-
публике Српске, усвојеним од стране Народне скупштине
Републике Српске.
Тачка 5. диспозитива овог рјешења заснива се на одред-
би члана 20. став 3. Закона о енергетици и члану 16. ст. 4.
и 5. Правилника.
Правна поука заснива се на одредби члана 25. Закона
о енергетици, те чл. 5. и 15. Закона о управним спорови-
ма (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 109/05 и
63/11).
Поука о правном лијеку
Ово рјешење је коначно. Против овог рјешења може
се покренути управни спор подношењем тужбе Окружном
7 29.1.2021.
суду у Требињу у року од 30 дана од дана пријема овог рје-
шења.
Број: 01-142-39/20/Р-166-348
30. децембра 2020. године Предсједник,
Требиње Владислав Владичић, с.р.
Уставни суд Босне и Херцеговине
Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у предме-
ту број АП 2788/20, рјешавајући апелацију Алије Делимуста-
фића, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана
57 став (2) тачка б) и члана 59 ст. (1) и (2) Правила Уставног суда
Босне и Херцеговине - пречишћени текст (“Службени гласник Бо-
сне и Херцеговине”, број 94/14), у саставу:
- Златко М. Кнежевић, предсједник,
- Мато Тадић, потпредсједник,
- Мирсад Ћеман, потпредсједник,
- Валерија Галић, судија,
- Миодраг Симовић, судија,
- Сеада Палаврић, судија,
на сједници одржаној 27. новембра 2020. године, д о н и о ј е
ОД Л У КУ
О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ
Усваја се апелација Алије Делимустафића.
Утврђује се повреда апелантовог права на личну слободу и
безбједност из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5
став 3 Европске конвенције за заштиту људских права и основних
слобода.
Одлуку објавити у “Службеном гласнику Босне и Херцего-
вине”, “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”,
“Службеном гласнику Републике Српске” и у “Службеном гласни-
ку Брчко дистрикта Босне и Херцеговине”.
Образложење
I - Увод
1. Алија Делимустафић (у даљем тексту: апелант) из Сарајева,
којег заступа Ифет Ферагет, адвокат из Сарајева, поднио је 4. ав-
густа 2020. године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине
(у даљем тексту: Уставни суд) против рјешења Кантоналног суда
у Сарајеву број 09 0 К 026508 20 Кв 121 од 15. јула 2020. године
и број 09 0 К 026508 18 К од 30. јуна 2020. године. Апелација је
заведена под бројем АП 2788/20. Уставни суд је примио 11. новем-
бра 2020. године апелантов “допунски поднесак” о новим инфор-
мацијама у предмету.
2. Исти апелант, којег заступа исти адвокат, поднио је апела-
цију Уставном суду 2. септембра 2020. године због непоступања
Кантоналног суда, односно због тога што Кантонални суд није по-
ступио у складу са законом и није испитао даљу потребу примјене
изречених мјера апеланту. Апелација је заведена под бројем АП
3266/20.
II - Поступак пред Уставним судом
3. С обзиром на то да се наведене апелације односе на истог
апеланта и да покрећу слична питања, Уставни суд је, у складу са
чланом 32 став (1) Правила Уставног суда, одлучио да споји апела-
ције бр. АП 2788/20 и АП 3266/20 и да води један поступак, те да
донесе једну одлуку под бројем АП 2788/20.
4. На основу члана 23 Правила Уставног суда, од Кантоналног
суда и Кантоналног тужилаштва Кантона Сарајево (у даљем тек-
сту: Тужилаштво) затражено је да доставе одговоре на апелацију.
Позвани су доставили одговоре на апелацију.
III - Чињенично стање
5. Чињенице предмета које произилазе из апелантових навода
и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају на
сљедећи начин:
6. Рјешењем Кантоналног суда у Сарајеву број 09 0 К 026508
18 К од 30. јуна 2020. године утврђено је да и даље постоје окол-
ности које указују на оправданост мјера забране апеланту, и то
под тачком 1 забрана напуштања боравишта и забрана путовања
у складу са чланом 140 ст. 1 и 2 Закона о кривичном поступку
ФБиХ (у даљем тексту: ЗКП) на начин да се апеланту забрањује да
напусти боравиште, адресу становања (наведену) без претходног
одобрења суда осим у случају када га напушта да би се појавио
пред судом у кривичном поступку или по позиву Тужилаштва.
Апелант не смије да промијени боравиште, односно пребивалиште
без претходног одобрења суда. Даље је наведено да провјеру забра-
не напуштања боравишта и забране путовања спроводе овлашћена
29.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
службена лица ПС Центар, тако што ће једном дневно, у времен-
ском периоду од 8 до 22 часа, контролисати да ли апелант борави
на наведеној адреси, те писменим путем обавијестити суд уколико
апелант не буде затечен на наведеној адреси. Такође је наведено да
је апеланту забрањено издавање нових пасоша, као и коришћење
личне карте за прелазак државне границе (те је наведено ко и како
ће извршити ову мјеру). Даље, под тачком 2 је наведено ко се ста-
ра о извршењу изречених мјера. Под тачком 3 је наведено да ће
изречене мјере трајати док за њима постоји потреба, а најдуже до
евентуалног упућивања апеланта на издржавање казне затвора.
Апелант је посебно упозорен да може да му се одреди притвор
уколико се не буде придржавао мјера забране које су му изречене.
7. У образложењу рјешења од 30. јуна 2020. године је наведено
да су Рјешењем Кантоналног суда број 09 0 К 026508 18 К од 16.
јула 2019. године у кривичном предмету против апеланта и других,
због кривичног дјела организовани криминал из члана 342 став 3 у
вези са кривичним дјелима злоупотреба положаја или овлашћења
из члана 383 став 3 у вези са ставом 1 кривотворење исправе из
члана 383 ст. 1 и 2, превара из члана 294 став 2, прање новца из
члана 272 став 2 у вези са ставом 1 давање лажног исказа из члана
348 став 3 и помоћ учиниоцу послије учињеног кривичног дјела
из члана 346 став 2 у вези са ставом 1 Кривичног закона ФБиХ (у
даљем тексту: КЗ), апеланту изречене мјере јемства и мјере забра-
не, и то забране напуштања боравишта и путовања из члана 140
ст. 1 и 2 на начин да се апеланту забрањује да напусти боравиште,
адресу становања без претходног одобрења суда, те да апелант не
може да промијени пребивалиште, односно боравиште без прет-
ходног одобрења суда.
8. Кантонални суд је навео шта је оптужницом апеланту и
осталима стављено на терет, односно из којих доказа произилази
основана сумња да је апелант починио кривична дјела која су му
стављена на терет. Кантонални суд је навео (страна 9) да је, вршећи
контролу оправданости мјера забране, у складу са чланом 140б.
став 6 ЗКП, тј. да ли су примијењене мјере још потребне, усвојио
становиште да, услијед протека времена, није дошло до промје-
на околности у овом предмету у погледу даље примјене свих или
појединих мјера забране апеланту, те је оцијенио да је цјелисходно
да и даље трају изречене мјере забране. Тако је Кантонални суд
оцијенио да, у погледу итерацијске опасности због које су прет-
ходно и изречене мјере забране апеланту, и то по основу посебног
притворског разлога који је прописан чланом 146 став 1 тачка а)
ЗКП, узимајући у обзир околности предмета и протек времена, као
и висину запријећене казне за кривична дјела за која се терети апе-
лант, те чињеницу да је апелант лишен слободе на основу расписа-
не међународне потјернице, и то док се налазио у бјекству, а након
што је пуштен на слободу, на подручју Карловца у Републици Хр-
ватској, да је апелант том приликом користио лажна имена, као и
да посједује значајну имовину у иностранству, те да је већ раније
резервисао авионску карту за Тајланд, постоји основана бојазан да
би се апелант укидањем мјера забране, и то забране напуштања
мјеста пребивалишта, адресе становања, одузимања путне исправе
и забране издавања нових путних исправа, као и коришћења личне
карте за прелазак државне границе, дао у бјекство, те на тај начин
постао недоступан органима кривичног гоњења.
9. Како је навео Кантонални суд, даље трајање мјера је неоп-
ходно због тога што њиховим дјеловањем може да се обезбиједи
апелантово присуство и успјешно вођење кривичног поступка у
овом предмету, а због тога што се изреченим мјерама забране огра-
ничава кретање апеланта на његовој адреси становања, те се на тај
начин успјешно отклања опасност од бјекства.
10. Кантонални суд је у поступку контроле оправданости мјера
забране у односу на апеланта, како је наведено у рјешењу, водио
рачуна о законској обавези из члана 137 став 2 ЗКП да се не при-
мјењује тежа мјера ако иста сврха може да се постигне примјеном
блаже мјере, као и одредби члана 5 Европске конвенције за зашти-
ту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Европска
конвенција) која слободу појединца штити као његово основно
право. С тим у вези, имајући у виду наведене околности, Канто-
нални суд је утврдио да једино примјеном изречених мјера забране
може да се постигне њихова већ описана сврха, обезбиједи неоме-
тано и ефикасно вођење поступка уз минимум ограничавања права
оптуженог, односно да су изречене мјере пропорционалне проце-
сним циљевима због којих су изречене, те да је њима успостављен
разуман однос између ограничавања права и слобода оптужених
и одржавања несметаног континуитета кривичног поступка. Даље
је наведено да ће суд и у даљем току поступка водити рачуна о
неопходности одржавања на снази изречених мјера забране, те да
ће, у случају промјене или престанка разлога због којих су мјере
забране првобитно одређене и продужене, мјере замијенити одго-
варајућим блажим мјерама или их укинути.
11. Апелант је изјавио жалбу против првостепеног рјешења
(која је достављена уз апелацију). Између осталог, апелант је у
жалби навео да је, супротно својој дужности у складу са чланом
140б. став 6 ЗКП и поред бројних писмених поднесака, суд про-
7 13
вјеру наведених мјера забране извршио тек скоро годину дана
након доношења посљедњег рјешења у чему се, према мишљењу
одбране, налази битна повреда одредаба кривичног поступка. Од-
брана је указала на Одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине
број АП 1719/20 од 2. јула 2020. године којом је усвојена апелан-
това апелација и утврђена повреда права на дјелотворан правни
лијек из члана 13 Европске конвенције за заштиту људских пра-
ва и основних слобода у вези са правом кретања из члана II/3м)
Устава БиХ. Одбрана је, такође, навела да је суд произвољно до-
нио закључак да у наведеном периоду није дошло до промјене
околности у овом предмету а да их није испитао, те је у жалби
тврдила да је чињенично стање непотпуно и погрешно утврђе-
но. У прилог наведеном одбрана је истакла да је у периоду од
16. јула 2019. године до доношења оспореног рјешења поднесен
низ поднесака (прецизирани датуми поднесака) који се односе на
апелантово здравствено стање, те да се у прилозима поднесака
налазила медицинска документација уз приједлог да се изврши
вјештачење како би се утврдило апелантово здравствено стање.
Одбрана је навела да, супротно члану 141 ЗКП, апелант приликом
доношења рјешења о одређивању јемства од 16. јула 2019. године
није пуштен на слободу, него да му је, у складу са чланом 140
став 1 и 140ц. став 1 ЗКП, одређена мјера забране напуштања бо-
равишта (кућни притвор), чиме је апелант и даље лишен слободе.
На основу такве одлуке суд је прекршио стандард из члана 5 став
3 Европске конвенције за заштиту људских права и основних сло-
бода. Такође, у жалби је наведено да “суд при томе губи из вида
дужину боравка [апеланта] у притвору, као и чињеницу да главни
претрес у овом предмету још није почео иако је оптужница по-
тврђена 11. октобра 2020. године”.
12. Кантонални суд, у вијећу од тројице судија, донио је Рје-
шење број 09 0 К 026508 20 Кв 121 од 15. јула 2020. године којим
је одбио као неосновану апелантову жалбу.
13. У образложењу рјешења вијеће Кантоналног суда је ука-
зало на рјешење од 16. јула 2019. године, те је даље навело да су
апеланту одређене мјере забране из оспореног рјешења као бла-
же мјере у односу на притвор који је егзистирао према апеланту.
Кантонални суд је навео да је у жалби тачно наведено да су мјере
забране, које су изречене наведеним рјешењем, требале бити кон-
тролисане свака два мјесеца, како то прописује одредба “члана 140
став 6 ЗКП”, али да чињеница да није вршена контрола мјера за-
бране не значи да оне не егзистирају, односно да нису на снази. Ова
повреда одредаба кривичног поступка, како је навео Кантонални
суд, није од утицаја на законито и правилно доношење одлуке.
Даље, из образложења оспореног рјешења (стр. 9 и 10) произилази
да је предсједник вијећа за свој закључак о неопходности даљег
трајања мјера забране навео разлоге које у цијелости прихвата и
вијеће Кантоналног суда, а који су засновани на конкретним чиње-
ницама, тако да апелант неосновано приговара да је суд произвољ-
но донио закључак да у наведеном периоду није дошло до промје-
не околности у овом предмету. Жалбене наводе да је у периоду од
16. јула 2019. године до доношења оспореног рјешења поднесен
низ поднесака који се односе на апелантово здравствено стање, те
да се у прилозима поднесака налазила медицинска документација
уз приједлог да се изврши вјештачење како би се утврдило апелан-
тово здравствено стање, вијеће “и није могло да испита из разлога
што наводи нису конкретизовани”. Наиме, бранилац не наводи да-
туме поднесака, шта они садрже, а када је ријеч о вјештачењу [апе-
ланта] на околност здравственог стања, тај навод није од утицаја
на другачију одлуку суда.
14. Кантонални суд је истакао да контрола оправданости при-
мјене било које мјере забране која у том процесном моменту егзи-
стира у односу на оптуженог представља само провјеру да ли су се
и у којој мјери на страни оптуженог измијениле околности и да ли
евентуално измијењене околности имају утицаја на даљу примје-
ну свих или појединих мјера забране. У овом конкретном предме-
ту апеланту је мјера притвора, на приједлог одбране, замијењена
јемством и мјерама забране као блажим мјерама. Имајући у виду
све наведено, вијеће је оцијенило да су изречене мјере пропорцио-
налне процесним циљевима због којих су изречене, те да је њима
успостављен разуман однос између ограничавања права и слобода
оптуженог и одржавања несметаног континуитета кривичног по-
ступка.
15. Након рјешења од 30. јуна 2020. године, према информа-
цијама које је доставио апелант (које је Уставни суд примио 11. но-
вембра 2020. године), Кантонални суд (судија И.Т.) је донио ново
Рјешење број 09 0 К 026508 18 К од 23. септембра 2020. године,
а послије тога Кантонални суд (у вијећу) 14. октобра 2020. годи-
не је одбио као неосновану жалбу Тужилаштва изјављену против
рјешења од 23. септембра. Како је апелант навео у допису који је
послао Уставном суду, а оно произилази из достављеног рјешења,
апеланту је (тачка 4 диспозитива рјешења) укинута мјера забране
напуштања боравишта, стана на наведеној адреси. Такође, овим
рјешењем суд је утврдио оправданост трајања мјере забране путо-
вања из члана 140 став 2 ЗКП.
14 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
IV - Апелација
a) Наводи из апелације
16. Апелант у апелацији број АП 2788/20 указује на повреду
права на личну слободу и безбједност из члана II/3д) Устава Босне
и Херцеговине и члана 5 Европске конвенције и повреду права на
правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чла-
на 6 Европске конвенције, као и права на дјелотворан правни лијек
из “члана II/2” Устава Босне и Херцеговине и члана 13 Европске
конвенције. Апелант указује на рјешење од 16. јула 2019. године и
шта је њиме одлучено (да је одређено јемство и мјере забране апе-
ланту), те да своју обавезу суд није испунио у периоду до 30. јуна
2020. године, када је донио оспорено рјешење. Апелант указује да
је Уставни суд, због наведеног, донио Одлуку број АП 1719/20 (од
2. јула 2020. године). Даље, апелант указује на становиште суда
изнесено у оспореном рјешењу којим је наведено да, услијед про-
тока времена, није дошло до промјене околности у погледу даље
примјене мјера, а што је произвољно становиште, како апелант на-
води, “јер суд треба да испита да ли је мјера још потребна”. Даље,
апелант појашњава шта значи “испитати”. Апелант указује да се
он, и поред датог јемства, те, с тим у вези, обавезе да се пусти на
слободу, и даље налази у “кућном притвору”, а те наводе је изнио
у жалби и на њих није добио одговор. Због одређеног “кућног при-
твора”, уз дато јемство, апеланту је повријеђено право из члана
II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 Европске конвенције,
што је супротно националном законодавству и Европској конвен-
цији. Због наведеног, како апелант наводи, повријеђено му је и
право на правичан поступак и ефикасан правни лијек, јер није до-
био одговор о постојању законских услова за примјену појединих
мјера забране. Даље, апелант наводи да се налази у притвору од 11.
новембра 2016. године, са краћим прекидима, те да је још “лишен
слободе” више од три и по године иако суђење још није ни почело.
Коначно, апелант наводи и датуме поднесака када се обраћао суду,
уз достављену медицинску документацију, те када је предложио
вјештачење ради утврђивања његовог здравственог стања, а што је
све суд (другостепени) игнорисао и дао свој закључак који апелант
оспорава, чиме је дошло до повреде апелантовог права из члана 5
став 4 Европске конвенције.
17. У апелацији број АП 3266/20 апелант је указао на повреду
права на дјелотворан правни лијек у вези са правом на слободу
кретања, јер након рјешења од 30. јуна 2020. године суд није преи-
спитао потребу да се примијене изречене мјере забране.
б) Одговор на апелацију
18. У одговору на апелацију (број АП 3266/20) Кантонални
суд, судија који је донио првостепено рјешење, одговорио је да
је рјешењем од 30. јуна 2020. године извршена контрола оправ-
даности даљег трајања мјера забране у оквиру које је суд размо-
трио и могућност изрицања блажих мјера у складу са чланом 137
став 2 ЗКП, па је суд утврдио да само примјеном изречених мје-
ра забране може да се обезбиједи неометано и ефикасно вођење
кривичног поступка. Узимајући у обзир да су изречене мјере
забране напуштања боравишта и забране путовања у складу са
чланом 140 став 1 и став 2 ЗКП, суд је оцијенио да је успоста-
вљен разуман однос између ограничавања апелантовог права и
неометаног вођења кривичног поступка. Суд је у поступку доно-
шења рјешења о контроли мјера забране апеланту узео у обзир
да су изречене мјере пропорционалне процесним циљевима уз
минимум ограничавања апелантових права, те узимајући у обзир
да, услијед протека времена у којем се води кривични посту-
пак против апеланта, није дошло до промјена околности у овом
предмету, тачније да, у складу са свим доказима и чињеницама, и
даље постоји итерацијска опасност у складу са чланом 146 став
1 тачка а) ЗКП да би се апелант укидањем мјера забране дао у
бјекство и на тај начин постао недоступан органима кривичног
гоњења. Ово посебно имајући у виду да је апелант лишен сло-
боде на основу расписане међународне потјернице, и то док се
налазио у бјекству након што је пуштен на слободу, на подручју
Карловца у Републици Хрватској, те да је том приликом користио
и лажна имена, као и да посједује имовину у иностранству, па све
наведено у оспореном рјешењу упућује на постојање итерацијске
опасности, те због тог разлога је суд продужио мјере забране на-
пуштања боравишта и забране путовања.
19. У одговору на апелацију (број АП 2788/20) Кантонални суд
је навео да сматра да у фази контроле мјера забране, како је и наве-
дено у рјешењу суда које је предмет апелације, контрола оправда-
ности примјене било које мјере забране која у том процесном мо-
менту егзистира у односу на апеланта представља само провјеру да
ли су се и у којој мјери на страни оптуженог измијениле околности
и да ли евентуално измијењене околности имају утицаја на даљу
примјену свих или појединих мјера забране. Гледано хронолошки,
у односу на апеланта мјера притвора је замијењена блажим мјера-
ма, конкретно јемством и забраном напуштања боравка у граница-
ма како је то детаљно наведено у рјешењу овог суда, а на приједлог
апелантовог браниоца. Дакле, суд је, прије свега, имао у виду да је
основно право осумњиченог/оптуженог лица предвиђено чланом 5
7 29.1.2021.
став 3 Европске конвенције, па у вези са наведеним своју дужност
да размотри могућност да се оптуженом евентуално одреди друга
мјера, у смислу одредаба члана 137 став 2 ЗКП. Даље, Кантонални
суд је навео да је у рјешењу констатовано да су мјере забране које
су изречене наведеним рјешењем требале бити контролисане свака
два мјесеца, како то прописује одредба “члана 140 став 6 ЗКП”, али
ЗКП не прописује нити једном одредбом да, у ситуацији када није
извршена контрола мјера забране, оне престају да важе.
20. У одговору на апелацију Тужилаштво је навело да је суд
испитао све околности (укључујући апелантове поднеске о здрав-
ственом стању), те да је донио рјешење од 30. јуна 2020. године
у којем је дао ваљану аргументацију за своје закључке, а што је
потврдио и другостепени суд.
V - Релевантни прописи
21. Закон о кривичном поступку Федерације Босне и Херце-
говине (“Службене новине Федерације БиХ”, бр. 35/03, 37/03 -
исправка, 56/03 - исправка, 78/04, 28/05, 55/06, 27/07, 53/07, 9/09,
12/10, 8/13 и 59/14)
За потребе ове одлуке користи се неслужбени пречишћени
текст, сачињен у Уставном суду БиХ, који гласи:
Одјељак 4 - Мјере забране
Члан 140.
Забрана напуштања боравишта и забрана путовања
(1) Ако постоје околности које указују да би осумњичени или
оптужени могао побјећи, сакрити се, отићи у непознато мјесто или
у иностранство, суд може, образложеним рјешењем, забранити
осумњиченом или оптуженом да напусти боравиште.
(2) У околностима из става 1. овог члана, суд може, било као
додатну мјеру уз забрану напуштања боравишта било као засебну
мјеру, наредити привремено одузимање путних исправа уз забрану
издавања нових путних исправа, као изабрану коришћења личне
карте за прелазак државне границе Босне и Херцеговине (забрана
путовања).
Члан 140б.
Изрицање мјера забране
(1) Суд може изрећи забрану напуштања боравишта, забра-
ну путовања и остале мјере забране образложеним рјешењем на
приједлог странке или браниоца.
(2) Када одлучује о притвору, суд може изрећи забрану на-
пуштања боравишта, забрану путовања и остале мјере забране по
службеној дужности, умјесто одређивања или продужења притво-
ра.
(3) Осумњичени или оптужени ће се у рјешењу о изрицању
мјера забране упозорити да му се може одредити притвор ако
прекрши обавезу из изречене мјере.
(4) У току истраге мјере забране одређује и укида судија за
претходни поступак, након подизања оптужнице - судија за прет-
ходно саслушање, а након достављања предмета судији, односно
вијећу у сврху заказивања главне расправе - тај судија, односно
предсједник вијећа.
(5) Мјере забране могу трајати док за то постоји потреба, а
најдуже до правоснажности пресуде ако том лицу није изречена
казна затвора и најкасније до упућивања на издржавање казне ако
је том лицу изречена казна затвора. Забрана путовања може такође
трајати док изречена новчана казна није плаћена у потпуности и/
или док се у потпуности не изврши одлука о имовинскоправном
захтјеву и/или о одузимању имовинске користи.
(6) Судија за претходни поступак, судија за претходно саслу-
шање или судија, односно предсједник вијећа дужан је да свака два
мјесеца испита да ли је примијењена мјера још потребна.
(7) Против рјешења којим се одређују, продужавају или уки-
дају мјере забране странка, односно бранилац може поднијети
жалбу, а тужилац и против рјешења којим је његов приједлог за
примјену мјере одбијен. О жалби одлучује вијеће из члана 25. ста-
ва 6. овог закона у року од три дана од дана пријема жалбе. Жалба
не задржава извршење рјешења.
Члан 140ц.
Садржај мјера забране
(1) У рјешењу којим изриче мјеру забране напуштања бора-
вишта за осумњиченог или оптуженог суд ће одредити мјесто у
којем осумњичени или оптужени мора боравити док траје ова мје-
ра, као и границе ван којих се осумњичени или оптужени не смије
удаљавати. То мјесто може бити ограничено на дом осумњиченог
или оптуженог.
(2) У рјешењу којим изриче мјеру забране путовања суд ће
наредити привремено одузимање путних исправа уз забрану изда-
вања нових путних исправа, као и извршење забране коришћења
личне карте за прелазак државне границе Босне и Херцеговине.
29.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
Рјешење ће садржавати личне податке осумњиченог или оптуже-
ног, а по потреби може садржавати и остале податке.
(3) У рјешењу којим изриче мјеру забране посјећивања одре-
ђених мјеста или подручја суд ће одредити мјесто и подручје те
удаљеност испод које им се осумњичени или оптужени не смије
приближити.
(4) У рјешењу којим изриче мјеру забране састајања са одређе-
ним лицима суд ће одредити раздаљину испод које се осумњичени
или оптужени не смије приближити одређеном лицу.
(5) У рјешењу којим изриче мјеру повременог јављања одре-
ђеном органу суд ће одредити службено лице којем се осумњичени
или оптужени мора јављати, рок у којем се мора јављати и начин
вођења евиденције о јављању осумњиченог или оптуженог.
(6) У рјешењу којим изриче мјеру привременог одузимања
возачке дозволе суд ће навести категорије за које ће возачка до-
звола бити суспендирана. Рјешење ће садржавати личне податке
осумњиченог или оптуженог, а по потреби може садржавати и
остале податке.
Одјељак 5. Јемство
Члан 141.
Услови за одређивање јемства
Оптужени којем се притвор има одредити или му је притвор
већ одређен само због страха да ће побјећи, може се оставити на
слободи, односно може се пустити на слободу ако он лично или ко
други за њега пружи јемство да до краја кривичног поступка неће
побјећи, а сам оптужени обећа да се неће крити и да без одобрења
неће напустити своје боравиште.
22. Уставни суд примјећује да је од момента подношења апела-
ција до доношења ове одлуке донесен Закон о измјенама и допуна-
ма Закона о кривичном поступку Федерације Босне и Херцеговине
(“Службене новине Федерације БиХ”, број 74/20 од 16. октобра
2020. године), који у релевантном дијелу (чл. 4 и 8) гласи:
Члан 4.
Иза члана 144. додаје се нови Одјељак 5а. и нови чл. 144а.,
144б., 144ц., 144д. и 144е. који гласе:
“Одјељак 5а. - Кућни притвор са електронским надзором
Члан 144а.
(Услови за одређивање кућног притвора са
електронским надзором)
(1) Кућни притвор са електронским надзором може се, на
образложени приједлог тужиоца, одредити према осумњиченом,
односно оптуженом, ако постоји основана сумња да је починио
кривично дјело и један или више разлога из члана 146. став (1)
тач. а), ц) и д) овог закона уколико се сврха која се жели постићи
одређивањем односно продужењем притвора може остварити при-
мјеном кућног притвора са електронским надзором.
(2) Приједлог тужиоца из става (1) овог члана мора садржавати
и податке о техничкој изводљивости примјене мјере кућног при-
твора са електронским надзором.
(3) Суд може одредити кућни притвор са електронским над-
зором и када одлучује о приједлогу тужиоца за одређивање или
продужење притвора, ако су испуњени услови из ст. (1) и (2) овог
члана.
(4) Кућни притвор са електронским надзором може се одре-
дити након што суд претходно саслуша осумњиченог односно оп-
туженог на околности разлога због којих се предлаже ова мјера.
(5) Кућни притвор са електронским надзором састоји се у за-
брани осумњиченом односно оптуженом да без одобрења напус-
ти просторије у којима борави и кад је то потребно у одређивању
услова под којима ће боравити у просторијама као што су забрана
контаката са одређеним лицима. Приликом одређивања кућног
притвора са електронским надзором осумњичени односно оптуже-
ни ће се упозорити да у случају кршења одређених обавеза му се
може одредити притвор.
(6) На контакте осумњиченог односно оптуженог и његовог
браниоца не примјењује се одредба става (5) овог члана.
(7) Изузетно од става (5) овог члана осумњичени односно оп-
тужени може и без одобрења напустити просторију ако је то не-
опходно ради хитне медицинске интервенције у односу на њега
или лица са којима живи у просторији односно ради избјегавања
или спречавања озбиљне опасности по живот или здравље људи
односно имовину већих размјера. Осумњичени односно оптужени
је дужан да о напуштању просторије у којој борави, разлозима за
то, као и мјесту на којем се тренутно налази одмах обавијести суд
или тужиоца.
(8) Кућни притвор са електронским надзором не може се одре-
дити осумњиченом односно оптуженом за којег постоји основа-
7 15
на сумња да је починио кривична дјела против брака, породице и
омладине према лицима које живе са њим у истом домаћинству.
(9) Вријеме проведено у кућном притвору са електронским
надзором урачунаће се осумњиченом односно оптуженом у при-
твор односно у казну ако буде изречена.
Члан 144б.
(Одређивање кућног притвора са електронским надзором)
(1) На одређивање и продужење кућног притвора са електрон-
ским надзором и његово трајање у току истраге сходно се примје-
њују одредбе чл. 148. и 149. овог закона.
(2) На одређивање и продужење кућног притвора са електрон-
ским надзором и његово трајање након потврђивања оптужнице
сходно се примјењују одредбе члана 151. овог закона.
(3) На одређивање и продужење кућног притвора са електрон-
ским надзором и његово трајање након изрицања пресуде сходно
се примјењују одредбе члана 152. овог закона.
Члан 144ц.
(Укидање кућног притвора са електронским надзором)
(1) Трајање кућног притвора са електронским надзором мора
бити сведено на најкраће нужно вријеме.
(2) У току цијелог поступка кућни притвор са електронским
надзором ће се укинути чим престану разлози на основу којих је
одређен.
(3) По приједлогу осумњиченог односно оптуженог или бра-
ниоца за укидање кућног притвора са електронским надзором,
који је заснован на новим чињеницама суд ће одржати рочиште о
чему ће обавијестити странке и браниоца. Недолазак странака и
браниоца који су уредно обавијештени не спречава одржавање ро-
чишта. Против рјешења о одбијању приједлога за укидање кућног
притвора са електронским надзором није допуштена жалба.
Члан 144д.
(Жалба против рјешења о одређивању, продужењу и укидању
кућног притвора са електронским надзором)
(1) Против рјешења којим се одређује, продужава или укида
мјера кућног притвора са електронским надзором странке и брани-
лац могу изјавити жалбу, а тужилац може изјавити жалбу и против
рјешења којим је одбијен приједлог за одређивање мјере.
(2) На рокове и надлежност за одлучивање о жалби сходно се
примјењују одредбе чл. 148. до 152. овог закона.
(3) Жалба не задржава извршење рјешења.
Члан 144е.
(Извршење кућног притвора са електронским надзором)
(1) Постављање и уклањање опреме за електронски надзор
врши стручно лице надлежне установе.
(2) Стручно лице из става (1) овог члана дужно је осумњиче-
ном односно оптуженом дати упутства о начину рада опреме.
(3) Стручно лице из става (1) овог члана рукује опремом којом
се даљински прати кретање осумњиченог односно оптуженог и о
сваком кршењу обавеза од стране осумњиченог односно оптуже-
ног дужно је без одлагања обавијестити суд и тужиоца.
(4) Електронски надзор обавља установа надлежна за изврше-
ње казне затвора или друга установа одређена посебним законом.
(5) Рјешење о одређивању, продужењу или укидању кућног
притвора са електронским надзором се без одлагања доставља
полицијском органу надлежном за подручје на којем се извршава
мјера који је овлаштен вршити непосредну провјеру извршавања
обавеза одређених кућним притвором са електронским надзором.
Ако осумњичени или оптужени не испуњава наложене обавезе,
надлежни полицијски орган је дужан о томе одмах обавијестити
тужиоца и суд.
(6) Суд може у свако доба наложити провјеру мјере кућног
притвора са електронским надзором и затражити извјештај од по-
лицијског органа из става (5) овог члана.
(7) Федерални министар правде ће у року од 30 дана од дана
ступања на снагу овог Закона донијети Правилник о начину про-
вођења кућног притвора са електронским надзором.
(8) Уколико Законом о извршењу кривичних санкција у Фе-
дерацији Босне и Херцеговине није другачије одређено, трошкове
извршења мјере кућног притвора са електронским надзором сноси
кантон.”
Члан 8.
Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања
у “Службеним новинама Федерације БиХ” а одредбе чл. 144а.,
144б., 144ц., 144д. и 144е. почет ће се примјењивати протеком
шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона.
16 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
VI - Допустивост
23. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине,
Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која
су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због
пресуде било којег суда у Босни и Херцеговини.
24. У складу са чланом 18 став (1) Правила Уставног суда,
Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пре-
суде, односно одлуке која се њоме оспорава, исцрпљени сви дје-
лотворни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у
року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлу-
ку о посљедњем дјелотворном правном лијеку којег је користио.
25. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом
(број АП 2788/20) је рјешење Кантоналног суда од 15. јула 2020.
године против којег нема других дјелотворних правних лијекова
могућих према закону. Затим, оспорено рјешење апелант је примио
21. јула 2020. године, а апелација број АП 2788/20 је поднесена 4.
августа 2020. године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чла-
ном 18 став (1) Правила Уставног суда. Коначно, апелација испу-
њава и услове из члана 18 ст. (3) и (4) Правила Уставног суда, јер не
постоји неки формални разлог због којег апелација није допустива,
нити је очигледно (prima facie) неоснована.
26. Апелација број АП 3266/20 је поднесена због непоступања
Кантоналног суда у року који је прописан законом а како, у складу
са чланом 18 став (2) Правила Уставног суда, Уставни суд може
да разматра апелацију и када нема одлуке надлежног суда уколико
апелација указује на озбиљна кршења права и основних слобода
које штити Устав или међународна документа која се примјењују у
Босни и Херцеговини, то је и ова апелација допустива.
27. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Хер-
цеговине, члана 18 ст. (1), (2), (3) и (4) Правила Уставног суда,
Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у
погледу допустивости.
VII - Меритум
28. Апелант (апелација број АП 2788/20) оспорава наведена
рјешења, тврдећи да су тим рјешењима повријеђена његова права
из члана II/2 и II/3д) и е) Устава Босне и Херцеговине и чл. 5, 6 и
13 Европске конвенције.
29. Уставни суд, најприје, примјећује да је апеланту изречена
мјера забране напуштања боравишта и путовања на начин да је
апеланту забрањено да напусти боравиште, адресу становања (и
даље, како је наведено у рјешењу - издавање пасоша и коришћење
личне карте), те апелант ову мјеру назива “кућним притвором” и
указује да је и даље “лишен слободе”.
30. Уставни суд указује да је оспореним рјешењем утврђено да
код апеланта и даље постоје околности које указују на оправданост
трајања мјера забране, и то забране напуштања боравишта (адресе
становања) и забране путовања (забрана издавања новог пасоша
и забрана коришћења личне карте ради преласка државне грани-
це). Међутим, Уставни суд указује да апелант ни у једном сегменту
не проблематизује наведену мјеру забране путовања. Осим тога,
Уставни суд указује да Закон о кривичном поступку, за разлику од
Закона о пребивалишту и боравишту грађана, не прави разлику
између пребивалишта и боравишта. При одређивању мјере забране
Закон о кривичном поступку прописује мјеру забране напуштања
боравишта, што у конкретном случају подразумијева да је апелан-
ту забрањено напуштање његовог дома. Суштина навода апелације
јесте да је апеланту одређено јемство, а умјесто да буде пуштен
на слободу, изреченом мјером забране (забрана напуштања бора-
вишта, адресе становања) апелант је и даље лишен слободе. Стога
је први задатак Уставног суда да у конкретном предмету размо-
три која права се покрећу наведеном апелацијом, односно на које
конкретно апелантово право утиче изречена мјера забране.
31. У том правцу Уставни суд упућује на своју досадашњу
праксу. У предмету број АП 3120/16 од 10. октобра 2016. године
(доступан на www.ustavnisud.ba) у којем је апелант поднио апела-
цију због тога што му је одбијен захтјев да му се мјера забране
напуштања боравишта, путовања и састајања са одређеним лици-
ма замијени јемством, Уставни суд је навео (указујући на праксу
Европског суда, као и своју праксу) да исто чињенично и правно
стање мјера забране може да се испита у оквиру стандарда два по-
себна права - права на слободу кретања и права на личну слободу
и безбједност (тачка 22 наведене одлуке) а с циљем ефикасније и
афирмативније заштите људских права и слобода. Даље, Уставни
суд подсјећа на праксу у предмету број АП 2949/18 од 17. јула 2018.
године (доступан на www.ustavnisud.ba) у којем је у тачки 41 навео
мјере забране изречене апеланткињи: (између осталог) напуштање
боравишта и путовања, којим јој је забрањено напуштање прија-
вљене адресе становања, те удаљавање ван територије Кантона
Сарајево, па су јој одузете путне исправе (и даље, како је наведе-
но). Апеланткињи је одређена и мјера јављања надлежној поли-
цијској станици према мјесту пребивалишта. Сљедећим рјешењем
је одређено да се у односу на апеланткињу имају примјењивати
мјере забране напуштања боравишта и путовања које су ограниче-
7 29.1.2021.
не на територију ФБиХ и Источног Сарајева уз и даље одузете пут-
не исправе (и даље, како је наведено). Уставни суд је закључио да
изречена мјера забране напуштања боравишта и путовања (и друге
мјере забране) представља ограничење апеланткињиног права на
слободу кретања и да на другачији закључак не утиче ни чињеница
да апеланткињи није ограничена слобода да излази из свог дома, да
има друштвени живот и да одржава контакте са спољним свијетом.
Исто становиште Уставни суд је усвојио и у другим предметима
који су покретали питање мјера забране напуштања боравишта
са ограничењем кретања на одређеној територији (нпр. Кантона
Сарајево, Источног Сарајева, види одлуке бр. АП 2354/18, тачка
31, АП 2491/17 од 25. октобра 2017. године, тачка 30, доступне на
www.ustavnisud.ba).
32. За разлику од наведених предмета у којима је, дакле, апе-
лантима било забрањено да напусте боравиште, те је, даље, указано
која је то територија/подручје/простор који не смију да напуштају
(од одређеног града, одређеног кантона до забране напуштања Фе-
дерације БиХ), у конкретном предмету апеланту је забрањено да
напусти боравиште, адресу становања која је наведена у рјешењу.
У конкретном случају Уставни суд ће најприје испитати да ли на-
ведена мјера забране напуштања боравишта - адресе становања на
начин како је то одређено оспореним рјешењем покреће питање
права на личну слободу и безбједност или права на слободу кре-
тања.
33. У односу на ово питање, од чијег закључка зависи даље
расправљање о предметним наводима, Уставни суд подсјећа на то
да Европски суд у својој пракси стално истиче да при одређивању
да ли је неко лице “лишено слободе”, у смислу члана 5 Европске
конвенције, “почетна тачка мора да буде његова конкретна ситу-
ација, те је потребно узети у обзир низ фактора као што су тип,
трајање, дјејства и начин спровођења одређених мјера. Разлика
између лишавања слободе и ограничења слободе јесте у степену и
интензитету, а не у природи или суштини” (види, Европски суд за
људска права, De Tommaso против Италије, пресуда од 23. фебруа-
ра 2017. године, представка број 43395/09, тачка 80 са даљим рефе-
ренцама). Уставни суд указује да се, према пракси Европског суда
за људска права (у даљем тексту: Европски суд), под лишавањем
слободе сматра мјера јавне власти којом се појединац задржава на
ограниченом одређеном мјесту једно одређено вријеме, и то про-
тивно или без своје слободне воље (види, Европски суд, Guzzardi
против Италије, пресуда од 6. новембра 1980. године, Серија А,
став 92).
34. При томе при разграничењу хапшења, лишавања и ограни-
чења слободе основни критеријуми су начин територијалног огра-
ничења кретања, дужина тог ограничења, као и посебан правни
статус лица које је у питању. У односу на територијални крите-
ријум, неспорно је да лишавање слободе, у смислу члана 5 Европ-
ске конвенције, представља боравак у затвору, дакле, у затвореној
установи у оквиру које је допуштена чак и потпуна слобода кре-
тања. Задржавање лица у притвору или сличној установи или на
било ком другом мјесту гдје је лицу физички ограничено кретање
по наредби полиције или других јавних власти, такође, потпада
под лишавање слободе из члана 5 Европске конвенције. С друге
стране, свако принудно задржавање на територијално ограниченом
мјесту које не чини затворену установу не представља лишавање,
већ, напротив, само ограничење права слободе (види, Европски
суд, Bozano против Француске, пресуда од 18. децембра 1986.
године, Серија А број 4). Такође, кућни притвор се, у принципу,
сматра лишавањем, а не ограничењем права слободе, поготово ако
је везан за забрану комуникације са спољним свијетом. С друге
стране, мјере које се користе као средство за обезбјеђење прису-
ства окривљеног у поступку, као што су забрана напуштања бора-
вишта, обавеза јављања надлежним властима у одређено вријеме
и на одређеном мјесту, представљају мјере ограничења, али не и
лишавања слободе.
35. Даље, Уставни суд подсјећа и на праксу Европског суда у
предметима Mancini против Италије, апликација број 44955/98,
Lavents против Латвије, апликација број 58442/00, Nikolova против
Бугарске (бр. 2), апликација број 40896/98, у којима је суд разма-
трао “кућни притвор” у погледу степена и интензитета у односу на
право на слободу, у смислу члана 5 Европске конвенције.
36. Даље, Уставни суд указује на предмет Buzadji против Репу-
блике Молдавије (види, Европски суд, пресуда од 5. јула 2016. го-
дине, апликација број 23755/07) у којем је Европски суд изједначио
“кућни притвор” са притвором. У наведеном предмету апликанту
су уз “кућни притвор” наметнута и додатна ограничења - забрана
коришћења телефона и забрана да разговара са било ким о свом
предмету (тач. 33 и 36 наведене одлуке).
37. Прије разматрања конкретног предмета Уставни суд под-
сјећа да је у раније наведеном предмету De Tommaso против Ита-
лије Европски суд, позивајући се на своју бројну праксу у погледу
значења израза “лишавање слободе”, поновио да је потребно узети
у обзир врсту, трајање, ефекте и начин спровођења мјере о којој
је ријеч, те да се разлика између лишавања и ограничења слободе
29.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
односи на степен или интензитет, а не на природу или суштину
ограничења. Примијенивши те принципе у наведеном предмету,
Европски суд није прихватио да забрана напуштања куће ноћу
представља кућни притвор, а тиме и лишавање слободе. Неки од
кључних фактора који су га навели на ову одлуку обухватили су
непостојање ограничења слободе подносиоца представке да током
дана напушта кућу, да је могао да води друштвени живот и да одр-
жава односе са спољним свијетом, као и да остварује социјалне
контакте. Европски суд се позвао на своје пресуде у сличним пред-
метима који су се односили на налоге о обавезном боравишту и
забрани напуштања куће ноћу, а у којима је закључио да те мјере
не представљају лишавање слободе, већ ограничење слободе кре-
тања, те је констатовао да нема разлога да у овом предмету про-
мијени приступ. Европски суд је, поред тога, закључио да, за ра-
злику од предмета у којима јесте утврдио лишавање слободе, под-
носилац ове представке није био принуђен да живи у ограниченом
подручју и да ништа не указује на то да је икада затражио од власти
дозволу да отпутује из свог мјеста боравка. Такође, Европски суд
је навео да се наведени предмет разликује од предмета Guzzardi
против Италије у којем је Европски суд закључио да је подносилац
представке био “лишен слободе”, јер је био принуђен да живи на
острву, на простору од 2,5 км², под скоро сталним надзором и гдје
му је било готово немогуће да остварује социјалне контакте.
38. Уставни суд, такође, указује на предмет Ščensnovičius
против Литваније у којем је Европски суд утврдио да се услови
кућног притвора према литванском закону прилично разликују од
оних које је претходно процијенио, те у којем је сматрао да је изри-
цање кућног притвора, с обзиром на његов степен и интензитет,
представљало лишавање слободе у смислу члана 5 Европске кон-
венције (као у предмету Buzadji против Републике Молдавије). У
наведеном предмету апликанту је било дозвољено да напусти свој
дом већи дио дана (осим између 23 и 9 часова), апликант је смио
радити и постојала су само одређена ограничења у његовом јавном
и друштвеном животу. Због наведеног, период који треба сматрати
конститутивним - оним током којег је подносилац представке ли-
шен слободе - завршио се у тренутку када је рестриктивна мјера
изречена подносиоцу представке промијењена из притвора у кућ-
ни притвор.
39. Даље, Уставни суд примјећује да је у пресуди Европ-
ског суда у предмету Buzadji наведено релевантно домаће право
које прописује “кућни притвор”. Уставни суд наглашава да ЗКП,
у моменту када је донесено оспорено рјешење у односу на апе-
ланта, није прописивао “кућни притвор” (која могућност је сада
предвиђена, али још није почела да се примјењује, види тачку 22
ове одлуке, односно нови члан 144а. ЗКП), али је постојала мо-
гућност (као у апелантовом случају) да се изрекне мјера забране
у складу са чланом 140 ЗКП - забрана напуштања боравишта и
забрана путовања, те је наведеним чланом регулисано сљедеће: (1)
Ако постоје околности које указују да би осумњичени или опту-
жени могао да побјегне, да се сакрије, да оде у непознато мјесто
или у иностранство, суд може образложеним рјешењем да забрани
осумњиченом или оптуженом да напусти боравиште. Такође, члан
140ц. регулише сљедеће: Садржај мјера забране, те је у ставу 1
прописано: “У рјешењу којим изриче мјеру забране напуштања бо-
равишта за осумњиченог или оптуженог суд ће одредити мјесто у
којем осумњичени или оптужени мора да борави док траје ова мје-
ра, као и границе ван којих се осумњичени или оптужени не смије
удаљавати. То мјесто може да буде ограничено на дом осумњиче-
ног или оптуженог.”
40. Примјењујући наведене стандарде на конкретни предмет,
Уставни суд примјећује да апелант интервенцијом јавне власти,
конкретно суда, не смије да напусти своје боравиште, адресу ста-
новања, односно свој дом, без претходног одобрења суда осим ако
га не напушта због доласка на претрес по позиву суда или по пози-
ву тужилаштва. Такође, (поред других мјера) забрана напуштања
адресе становања (дома) се провјерава, односно контролише на на-
чин да овлашћена службена лица једном дневно врше провјеру да
ли апелант борави на датој адреси у времену од 8 ујутро до 22 часа
увечер (супротно од наведених предмета из праксе Уставног суда
у којим је постојала обавеза апеланата да се јављају надлежним
полицијским станицама, тачка 31). Дакле, неспорно је да апелант
борави у територијално врло ограниченом затвореном простору
(дому) и да је под цјелодневном контролом. Наиме, како произила-
зи из оспорених рјешења, апелант не смије да напусти адресу ста-
новања, тј. свој дом без претходног одобрења суда осим уколико га
не напушта ради позива суда или тужилаштва. Такође , овлашћена
службена лица једном дневно, у временском периоду од 8 до 22
часа контролишу да ли апелант поштује изречене мјере, односно
да ли борави на наведеној адреси, и писменим путем су дужна
да обавијесте суд ако апелант није затечен на адреси становања.
Дакле, не може да се говори да је апелант “закључан” у одређену
установу и под апсолутном контролом државе, али неспорно је да
без претходног одобрења суда не може да напусти дом (ни дању,
ни ноћу), апеланта обилазе/контролишу надлежни органи у веома
растезљивом времену ( од 8 до 22 часа) сваког дана, те не може да
7 17
се говори ни о безначајној контроли власти над апелантом. Устав-
ни суд, такође, примјећује да апеланту није забрањено да комуни-
цира са спољним свијетом, посјете, употреба телефона.
41. У складу са праксом Европског суда, коју подржава Устав-
ни суд, полазећи од конкретног случаја, Уставни суд не може да
занемари чињеницу да је апеланту притвор замијењен јемством и
да му је истовремено изречена (и) мјера забране напуштања бо-
равишта, адресе становања, тј. дома (као и забрана путовања, те
да су му одузети пасош и лична карта). Такође, Уставни суд при-
мјећује да наведена мјера може да траје до окончања поступка, или
до упућивања на казну издржавања затвора, ако је лице на које се
односи изречена затворска казна. Истовремено, и поред законске
обавезе да се врши двомјесечна контрола оправданости ове мјере,
редовни суд је није испитао од 16. јула 2019. године све до доноше-
ња оспореног рјешења (што редовни суд не спори). Дакле, имајући
у виду наведене околности конкретног случаја, како је и Европски
суд навео у предмету Guzzardi, све ове околности појединачно не
би имале такву снагу да представљају лишавање слободе, али ку-
мулативно и у комбинацији сигурно покрећу питање категориза-
ције са становишта члана 5 Европске конвенције.
42. Такође, Уставни суд примјећује да је апелацију број АП
3266/20 апелант поднио због непоступања Кантоналног суда у
складу са одредбом члана 140б. став 6 ЗКП, указујући на повре-
ду права на ефикасан правни лијек у вези са слободом кретања.
Међутим, имајући у виду претходно наведено, Уставни суд ће у
конкретном предмету све наводе испитати у оквиру права из члана
II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 Европске конвенције.
У вези са наведеним, Уставни суд сматра да је потребно указати
да из поднеска који је доставио апелант (у апелацији број АП
2788/20), као и приложених докумената уз поднесак произилази да
је Кантонални суд донио ново рјешење 23. септембра 2020. годи-
не, којим је укинуо апеланту мјеру забране напуштања боравишта,
адресе становања, те ће Уставни суд ову информацију користити у
наставку одлуке. С друге стране, Уставни суд примјећује да садр-
жај апелантовог поднеска од 11. новембра 2020. године предста-
вља информацију о промјенама у предмету и да се нигдје у апелан-
товом поднеску ни на који начин не указује да апелант оспорава
наведено рјешење (којим је утврђено да и даље постоје околности
које указују на оправданост трајања мјере забране путовања, како
је претходно наведено у тачки 30 ове одлуке).
Право на личну слободу и безбједност
43. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у релевантном дије-
лу гласи:
Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска
права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:
д) Право на личну слободу и безбједност.
44. Члан 5 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи:
1. Свако има право на слободу и безбједност личности. Нико
не може бити лишен слободе осим у сљедећим случајевима и у
складу са поступком прописаним законом:
(...)
ц. у случају законитог хапшења или притварања лица у свр-
ху његовог довођења пред надлежну закониту власт због разумне
сумње да је починило кривично дјело, или када се то разумно сма-
тра потребним како би се спријечило почињење кривичног дјела
или бјекство након почињења кривичног дјела;
(...)
3. Свако ко је ухапшен или притворен у складу с одредбама из
става 1 тачка ц) овог члана изводи се без одлагања пред судију или
друго службено лице овлашћено законом да врши судску власт, те
има право да му се суди у разумном року или да буде пуштен на
слободу до суђења. Пуштање на слободу може бити условљено
јемствима да ће се лице појавити на суђењу.
4. Свако ко је лишен слободе хапшењем или притварањем има
право да покрене поступак у коме ће суд брзо одлучити о закони-
тости његовог притварања и наложити пуштање на слободу ако је
притварање било незаконито.
(…)
45. Уставни суд примјећује да се суштина апелантових навода
односи на његово указивање на дужину трајања притвора, односно
да му је, након што је пуштен из притвора, одређена мјера “кућ-
ног притвора”, те указује на произвољан закључак суда у вези са
даљом примјеном изречене мјере (мјере забране), оспорава зако-
нитост мјере и указује да се налазио у притвору (са краћим преки-
дима) од 11. новембра 2016. године до 23. августа 2019. године, те
да му је након тога изречена мјера “кућног притвора” због чега је
лишен слободе више од три и по године, а да суђење још није ни
почело, те да му је повријеђено право из члана 5 ст. 3 и 4 Европске
конвенције.
46. Уставни суд подсјећа на праксу Европског суда у којој је на-
ведено да питање да ли је период притвора разуман не може да се
18 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
оцјењује in abstracto. Разумност дужине притвора треба оцјењива-
ти у сваком предмету према посебним околностима тог предмета.
Континуирани притвор може да буде оправдан у неком предмету
само ако постоје конкретне назнаке истинског захтјева јавног ин-
тереса који, не доводећи у питање пресумпцију невиности, прете-
же над правилом о поштивању слободе појединца (види, између
многих других извора права, предмет W. против Швајцарске, 26.
јануара 1993. године, и Pantano против Италије, бр. 60851/00, став
66, од 6. новембра 2003. године).
47. Према пракси Европског суда, у првом реду, на национал-
ним судским властима је да се побрину да у датом предмету при-
твор не премаши разумни рок. У ту сврху судске власти морају да
испитају све чињенице које говоре за или против постојања истин-
ског захтјева јавног интереса који оправдава, уз дужно поштивање
принципа претпоставке невиности, одступање од правила пошти-
вања слободе појединца, те треба да их наведу у својим одлукама
о захтјевима за пуштање на слободу. Европски суд је позван да
одлучи да ли је дошло до повреде члана 5 став 3 Европске конвен-
ције на основу образложења датих у тим одлукама и чињеница које
наведе подносилац у својим жалбама. Трајно постојање основане
сумње да је ухапшено лице починило дјело је conditio sine qua non
ваљаности континуираног трајања притвора, али након одређеног
протека времена, то више није довољно. Европски суд тада треба
да утврди да ли је лишавање слободе и даље оправдано другим
основима које су навеле судске власти. Ако су ти основи “мјеро-
давни” и “довољни”, Европски суд мора да утврди и да ли су на-
длежне националне власти показале “посебну ревност” у вођењу
поступка (види, Toth против Аустрије, од 12. децембра 1991, став
67, и Bochev против Бугарске, бр. 73481/01, став 55, од 13. новем-
бра 2008. године).
48. У вези са датим разлозима у конкретном случају, односно
да постоји опасност од бјекства, Уставни суд подсјећа на праксу
Европског суда да, иако тежина запријећене казне представља ре-
левантан елеменат приликом процјењивања ризика од бјекства или
поновног вршења кривичних дјела, потреба да се настави лиша-
вање слободе не може да се процјењује са чисто апстрактне тачке
гледишта. Она мора да се процијени у вези с бројним другим реле-
вантним факторима који могу да потврде постојање опасности од
бјекства и поновног вршења кривичних дјела или у свјетлу којих
ће се та опасност чинити толико незнатна да не може да оправда за-
државање у притвору до почетка суђења (види предмет Panchenko
против Русије, бр. 45100/98, став 106, 8. фебруар 2005. године).
49. Тако је у предмету Makarov против Русије (види пресуду
Aleksandr Makarov против Русије, бр. 15217/07, од 12. марта 2009.
године) Европски суд утврдио да је опасност од бјекства потицала
од информације добијене од Обласног одјељења ФСБ да подно-
силац представке планира да побјегне, наговарајући своје рођаке
да продају имовину и купе девизе. У сваком наредном налогу о
одређивању притвора правосудни органи су се у великој мјери по-
зивали на постојање опасности од бјекства подносиоца представ-
ке, имајући у виду информацију добијену од ФСБ. Европски суд
је навео да разумије забринутост правосудних органа након што
су први пут добили релевантну информацију и да су правосудни
органи, с обзиром на тежину оптужби против подносиоца пред-
ставке и озбиљност информације коју су доставили званичници
ФСБ, могли с правом да закључе да је установљен почетни ризик
од бјекства подносиоца представке. Европски суд је, међутим, при-
мијетио да информација добијена од званичника ФСБ није била
поткријепљена никаквим доказима (копије купопродајних уговора,
потврде о преносу својине, изводи из банке итд.). Европски суд
је прихватио да је краткотрајно продужење притвора подносиоцу
представке у почетку могло да буде оправдано ради обезбјеђе-
ња времена тужиоцу да провјери информацију коју је предочио
ФСБ, као и да прикупи потребне доказе. Међутим, протицањем
времена корисност те информације, без икаквих доказа којима би
се потврдила њена истинитост, неминовно је постајала све мање
релевантна, нарочито стога што је подносилац представке упорно
оспоравао могућност бјекства, наводећи да никаква имовина није
била продата, нити да су девизе куповане, те позивајући се на своје
године, лоше здравствено стање, непосједовање важећег пасоша за
путовање или здравственог осигурања, као и на чињеницу да нема
родбине и да не посједује имовину ван Томске области. Европски
суд је сматрао да су домаћи органи били обавезни да детаљније
анализирају личну ситуацију подносиоца представке и да дају кон-
кретне и доказима поткријепљене разлоге за његово задржавање
у притвору, а коју обавезу, према мишљењу Европског суда, нису
испунили.
50. Када се наведена становишта примијене на конкретан
предмет, Уставни суд примјећује да је апелант био у притвору од
11. новембра 2016. године до 23. августа 2019. године, када је до-
несено (након свих потребних формалности у вези са одређеном
мјером јемства умјесто притвора) рјешење да се апеланту укида
притвор и да има да се пусти на слободу одмах. Међутим, Устав-
ни суд примјећује да је од тог момента (заправо од 16. јула 2019.
године) на снази рјешење којим је апеланту одређено јемство, као
7 29.1.2021.
и забрана напуштања боравишта, адресе становања (дома), како је
то у претходним тачкама наведено, а услијед опасности од бјекства
уколико би апелант био пуштен на слободу. Имајући у виду закљу-
чак суда да наведена мјера забране може у околностима конкрет-
ног предмета да се сматра “лишавањем слободе”, Уставни суд, да-
кле, наглашава да је апелант лишен слободе од 11. новембра 2016.
године до дана када је донесено рјешење од 23. септембра 2020.
године и наведена мјера укинута (у поуци о правном лијеку је на-
ведено да жалба не задржава извршење рјешења).
51. Такође, имајући у виду да је било прекида трајања притво-
ра у једном периоду, Уставни суд упућује на становиште Европског
суда који је сматрао да се, према његовој пракси, кад се такви пе-
риоди (у којим је било прекида трајања притвора) могу испитати
пред Европским судом узимајући у обзир одредбе члана 35 став
1 Европске конвенције, тражи глобална процјена укупног перио-
да (види, Европски суд, Smirnova против Русије, бр. 46133/99 и
48183/99). Слиједећи наведено становиште, период који Уставни
суд, треба да узме у обзир је од 11. новембра 2016. године до 23.
септембра 2020. године, дакле, укупно лишавање слободе апеланта
траје више од три године и десет мјесеци (умањено за период када
је апелант био пуштен на слободу и у бјекству, како наводи суд).
52. Даље, Уставни суд примјећује да, осим што проблематизује
оправданост изречене мјере забране напуштања адресе становања
(дома), њену законитост, апелант, такође, дужину трајања лиша-
вања слободе доводи у везу са чињеницом да “суђење још није ни
почело”.
53. У вези са наведеним, Уставни суд подсјећа на праксу Европ-
ског суда у предмету Dervishi против Хрватске (пресуда Европског
суда, апликација број 67341/10, од 25. септембра 2012. године, за
потребе ове одлуке коришћен је превод на хрватски језик са слу-
жбене странице Европског суда) у којем је апелант, такође, укази-
вао на притвор и његову дужину, а који му је у току поступка био
одређен због различитих основа. У наведеној пресуди Европски
суд је навео сљедеће:
“138. Суд, међутим, сматра да није потребно даље испитивати
до које су мјере ти разлози били мјеродавни или довољни за про-
дуљени притвор подноситеља, будући је у овом предмету у сва-
ком случају развидна повреда његових права из чланка 5. ставка 3.
Конвенције, из слиједећих разлога.”
54. Уставни суд примјећује да је Европски суд у наведеном
предмету, након што је детаљно навео све околности предмета, у
вези са суђењем апликанту закључио:
“144. С обзиром на такву позадину, Суд сматра да се раздобље
одуговлачења у испитивању доказа тијеком суђења, које би се мож-
да могло толерирати кад би се гледало издвојено, заједно с врло
дугим раздобљем од годину и више од девет мјесеци без икаквог
напретка или новог развоја догађаја у поступку, те чињеницом да
домаће власти нису никада размотриле замјену подноситељевог
притвора с другим мјерама опреза, може само сматрати неспоји-
вим са захтјевом ‘посебне ревности’ у таквим предметима (види
напријед цитиране предмете Toth, ставци 77. и 78. и Malkov, ставак
51.).
145. Стога је дошло до повреде чланка 5. ставка 3. Конвен-
ције.”
55. Имајући у виду наведене стандарде Европског суда, од-
носно да дужина трајања притвора може да буде доведена у везу са
ревношћу суда у (главном) поступку против апеланта (као у наве-
деном предмету Dervishi или у предмету Malkov против Естоније,
пресуда Европског суда, апликација број 31407/07, од 4. фебруара
2010. године, тачка 51), Уставни суд у предмету који рјешава мора
да уочи да је апелант и раније истицао да суд у кривичном предме-
ту против њега не предузима никакве радње (види Одлуку број АП
6683/17 од 13. фебруара 2019. године, доступну на www.ustavnisud.
ba, тачка 39, предмет у којем је апелантова апелација одбијена као
неоснована и апелација истог апеланта број АП 124/19 од 11. јуна
2019. године, доступна на www.ustavnisud.ba, тач. 63 и 64, у којем
је утврдио повреду члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и чла-
на 5 став 3 Европске конвенције) иако је оптужница потврђена 11.
октобра 2017. године. Дакле, исте наводе “да суђење још није по-
чело” апелант поново истиче у конкретној апелацији. Уставни суд,
такође, примјећује да је идентичан навод апелант износио у жалби,
али да се редовни суд о томе није очитовао у рјешењу којим је
одбио апелантову жалбу изјављену против првостепеног рјешења.
Такође, у одговору на апелацију (број АП 2788/20) Кантонални суд
није ништа навео у вези са чињеницом коју је апелант истакао - да
суђење није почело. При томе Уставни суд указује да термин који
је користио апелант “суђење још није ни почело” значи да се ради
о фази поступка (у оквиру кривичног поступка) након подизања
оптужнице против апеланта, фазу главног претреса, који почиње
читањем оптужнице (члан 275 став 1 ЗКП). Уставни суд је посље-
дње информације у вези са поступком који се води против апелан-
та имао у предмету број АП 124/19 у којем је било наведено да
главни претрес још није отпочео (тачка 60 наведене одлуке).
29.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
56. Дакле, ради успјешног кривичног поступка, а услијед опа-
сности да би апелант могао да побјегне ако буде пуштен на сло-
боду, Кантонални суд је апеланту најприје одредио и продужавао
притвор (у истрази и након подизања оптужнице). Након тога је,
према мишљењу Кантоналног суда (како је наведено у одговору и у
оспореном рјешењу), апеланту изречена блажа мјера од притвора.
Међутим, Уставни суд је закључио да мјера забране на начин како
је изречена апеланту, како се примјењује и контролише предста-
вља “лишавање слободе” у конкретном предмету. Дакле, иако се
ради о лакшој мјери (од притвора у притворској јединици), и даље
представља лишавање слободе (види цитирани предмет Mancini
против Италије, тач. 17 и 19). С друге стране, апелант указује да
му је одређено и јемство, а Уставни суд примјећује да је апеланту
одређена и мјера забране путовања.
57. Уставни суд понавља становиште које је прихватио из
праксе Европског суда да осумњичени/оптужени мора да се сматра
невиним док не буде осуђен, те да је сврха члана 5 став 3 Европске
конвенције да осумњичени/оптужени буде привремено пуштен на
слободу након што његов продужени притвор престане бити разу-
ман. У вези са наведеним, Европски суд је истакао да претпоставка
иде у прилог пуштању из притвора. Такође, Уставни суд указује да
су гаранције које пружа члан 5 став 3 Европске конвенције најбли-
же гаранцијама из члана 6 став 1 Европске конвенције (право на
суђење у разумном року) и да подразумијевају право лица да му се
суди у разумном року, или да буде пуштено на слободу до суђења.
58. Дакле, како је Европски суд навео у предмету Dervishi,
сама чињеница да суд није показао “ревност” у вођењу поступ-
ка против подносиоца је довољна да се закључи да је подносиоцу
прекршено право на личну слободу и безбједност, те је Европски
суд сматрао да није потребно испитивати до које су мјере дати
разлози за притвор били мјеродавни или довољни за продужени
притвор подносиоцу. У околностима конкретног предмета који рје-
шава, а имајући у виду чињеницу да је оптужница потврђена 11.
октобра 2017. године, дакле, прије више од три године, без икак-
вог даљег развоја у апелантовом кривичном предмету, Уставни суд
примјећује да судске власти нису показале ревност у вођењу кри-
вичног поступка, а за то вријеме је притвор апеланту продужаван,
те му је у континуитету, након притвора, изречена мјера забране
напуштања боравишта (дома), која, такође, представља лишавање
слободе.
59. Када се свему наведеном дода чињеница да је редовном
суду требало скоро годину дана да “контролише” мјере забране
иако је законска обавеза свака два мјесеца (што редовни суд не
оспорава), као и да суд опет (што је апелант истакао у апелацији
број АП 3266/20) у року прописаном законом није извршио кон-
тролу након рјешења од 30. јуна 2020. године (ново рјешење се
морало донијети најкасније до 30. августа 2020. године), већ је
ново рјешење донесено 23. септембра 2020. године, дакле, 24 дана
касније, ван рока прописаног законом, Уставни суд сматра да је
овакав однос према апеланту довео до континуираног кршења ње-
говог права на личну слободу и безбједност (без обзира на утврђе-
ну исту повреду у предмету истог апеланта број АП 124/19, као и
без обзира на утврђену повреду истог апеланта у предмету број
АП 1719/20 од 2. јула 2020. године у односу на право на ефикасан
правни лијек у вези са правом на слободу кретања, доступно на
www.ustavnisud.ba).
60. Због свега наведеног, када се имају у виду ограничења који-
ма је апелант био изложен -најприје трајање мјере притвора, те на-
кон тога протек времена до доношења рјешења од 30. јуна 2020.
године и послије тога још 24 дана кашњења у поступању суда (на
шта је апелант указивао у апелацији број АП 3266/20) док није до-
несено рјешење од 23. септембра 2020. године, дакле, ограничења
која су му наметале мјере забране напуштања боравишта, адресе
становања, а у ситуацији када “суђење није ни почело” (што стране
у поступку нису оспориле), дошло је до повреде апелантовог права
на личну слободу и безбједност.
61. Стога, у околностима конкретног предмета Уставни суд
закључује да је дошло до повреде апелантовог права из члана II/3д)
Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 3 Европске конвенције.
62. Имајући у виду утврђену повреду, Уставни суд не сматра
да је потребно да даље испитује апелантове наводе у вези са по-
вредом права из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5
став 4 Европске конвенције.
63. Такође, Уставни суд подсјећа да је у својој досадашњој
пракси усвојио становиште, с обзиром на темпорални карактер
рјешења о одређивању, односно продужавању мјере притвора,
да у ситуацији када утврди да је лишавање слободе апеланта по
оспореној одлуци редовног суда резултирало повредом права на
слободу и безбједност личности, али да је у тренутку доношења
одлуке Уставног суда лишавање слободе по оспореним одлукама
истекло, довољно да утврди повреду уставног права и укаже на
учињене пропусте. Имајући у виду наведено, Уставни суд потпу-
но исто становиште задржава у односу на донесене мјере забране,
поготово у конкретном предмету - када је утврђено да је мјера за-
7 19
бране напуштања боравишта, адресе становања представљала ли-
шавање слободе апеланта, те имајући у виду да је донесено ново
рјешење од 23. септембра 2020. године, којим је мјера напуштања
боравишта, адресе становања апеланту укинута, Уставни суд у
конкретном случају само деклараторно утврђује повреду апелан-
товог права на личну слободу и безбједност, како је претходно на-
ведено у овој одлуци.
VIII - Закључак
64. Уставни суд закључује да постоји кршење права на личну
слободу и безбједност из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине
и члана 5 став 3 Европске конвенције када мјере забране изрече-
не апеланту рјешењем од 30. јуна 2020. године по свом степену и
интензитету представљају “лишавање слободе”, те када су у кон-
тинуитету са ранијим притвором трајале скоро три године и осам
мјесеци, а суђење још увијек није почело, при чему је редовни суд
пропустио (и) да, у складу са обавезом прописаном законом, у
року прописаним законом донесе нову одлуку и да испита да ли је
примијењена мјера још потребна, узимајући у обзир да околности
које су биле увјерљиве на почетку приликом одређивања притвора,
па и оправдане једно вријеме, касније с временом слабе.
65. На основу члана 59 ст. (1) и (2) Правила Уставног суда,
Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.
66. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке
Уставног суда су коначне и обавезујуће.
Предсједник
Уставног суда БиХ,
Златко М. Кнежевић, с.р.
Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у предме-
ту број АП 1453/19, рјешавајући апелацију Драгане Кајевић, на
основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 57 став (2)
тачка б), члана 59 ст. (1) и (2) и члана 62 став (1) Правила Уставног
суда Босне и Херцеговине - пречишћени текст (“Службени гласник
Босне и Херцеговине”, број 94/14), у саставу:
- Златко М. Кнежевић, предсједник,
- Мато Тадић, потпредсједник,
- Мирсад Ћеман, потпредсједник,
- Валерија Галић, судија,
- Миодраг Симовић, судија,
- Сеада Палаврић, судија,
на сједници одржаној 27. новембра 2020. године, д о н и о ј е
ОД Л У КУ
О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ
Усваја се апелација Драгане Кајевић.
Утврђује се повреда права на правично суђење из члана II/3е)
Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став (1) Европске конвен-
ције за заштиту људских права и основних слобода.
Укида се Пресуда Окружног суда у Требињу број 94 0 Рс
026983 18 Рсж од 19. фебруара 2019. године.
Предмет се враћа Окружном суду у Требињу који је дужан да
по хитном поступку донесе нову одлуку у складу са чланом II/3е)
Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвен-
ције за заштиту људских права и основних слобода.
Налаже се Окружном суду у Требињу да, у складу са чланом
72 став 5 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, у року од
три мјесеца од дана достављања ове одлуке обавијести Уставни
суд Босне и Херцеговине о предузетим мјерама с циљем извршења
ове одлуке.
Одлуку објавити у “Службеном гласнику Босне и Херцего-
вине”, “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”,
“Службеном гласнику Републике Српске” и “Службеном гласнику
Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине”.
Образложење
I - Увод
1. Драгана Кајевић (у даљем тексту: апеланткиња) из Чајни-
ча, коју заступа Омер Боровац, адвокат из Горажда, поднијела је 1.
априла 2019. године апелацију Уставном суду Босне и Херцегови-
не (у даљем тексту: Уставни суд) против Пресуде Окружног суда у
Требињу (у даљем тексту: Окружни суд) број 94 0 Рс 026983 Рсж
од 19. фебруара 2019. године.
II - Поступак пред Уставним судом
2. На основу члана 23 Правила Уставног суда, од Окружног
суда и тужене Општине Чајниче (у даљем тексту: тужена) затраже-
но је 2. јула 2020. године да доставе одговор на апелацију.
20 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
3. Окружни суд и тужена су одговор на апелацију доставили
13, односно 20. јула 2020. године.
III - Чињенично стање
4. Чињенице предмета које произлазе из апелационих навода
и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају на
сљедећи начин.
Уводне напомене
5. Из расположивих докумената произлази да је апеланткиња
као дипломирани струковни економиста, почев од 15. марта 2010.
године, код тужене обављала послове и радне задатке по осно-
ву уговора о раду на неодређено вријеме, и то на радном мјесту
стручног сарадника за спровођење пројекта реконструкције и
повратка и референта за приступ информацијама у Одјељењу за
општу управу код тужене.
6. Усљед рационализације радних мјеста и смањења обима по-
слова, начелник тужене је 3. априла 2015. године донио Измјене
и допуне Правилника о унутрашњој организацији и систематиза-
цији радних мјеста у општинској управи тужене (у даљем тексту:
Правилник), којим је апеланткињино радно мјесто укинуто и дио
послова је пренесен на друго радно мјесто. Из расположивих до-
кумената (записника са главне расправе од 1. марта 2018. године)
произлази да наведено радно мјесто у вријеме одлучења није било
укинуто.
7. Апеланткиња је рјешењем тужене од 29. јула 2015. године
распоређена на радно мјесто кафе кухарице.
8. Апеланткиња је због болести 26. маја 2016. године покрену-
ла поступак за остваривање права на инвалидску пензију.
9. Рјешењем Фонда ПИОРС број 1820.2522/16 од 5. јула 2016.
године одбијен је апеланткињин захтјев за остваривање права на
инвалидску пензију, али је истим рјешењем одлучено да права по
основу смањене радне способности апеланткињи обезбјеђује по-
слодавац према члану 54 Закона о пензијском и инвалидском оси-
гурању РС (у даљем тексту: Закон о ПИО-у). Из рјешења произла-
зи да апеланткиња не може обављати послове радног мјеста кафе
кухарице, али да с преосталом радном способношћу може с пуним
радним временом обављати послове другог радног мјеста који од-
говарају њеној стручној спреми, без претходне преквалификације
или доквалификације.
10. Рјешењем начелника тужене број 01-120-4/16 од 1. августа
2016. године апеланткињи је утврђен статус нераспоређеног рад-
ника који може да траје најдуже три мјесеца.
11. Рјешењем Одбора за жалбе тужене број 01/1-120-7/16 од
24. августа 2016. године поништено је рјешење начелника тужене
из претходне тачке, те је предмет враћен на поновно одлучивање
због повреде одредаба Закона о раду РС (у даљем тексту: ЗОР) и
Закона о ПИО-у.
12. У поновном поступку начелник тужене Рјешењем број
01-120-8/16 од 12. септембра 2016. године апеланткињи поново
утврђује статус нераспоређеног радника наводећи у образложењу
да према Правилнику не постоји радно мјесто на које би апелант-
киња могла бити распоређена, а да одговара њеној стручној спреми
и преосталој радној способности према рјешењу Фонда ПИО, те
да усљед рационализације послова не постоји могућност отварања
новог радног мјеста.
13. Рјешењем Одбора за жалбе број 01/1-120-10/16 од 21. окто-
бра 2016. године апеланткињина жалба је одбијена.
14. Након тога, начелник тужене је донио Рјешење број 01-
112/17 од 20. јануара 2017. године којим апеланткињи “као нерас-
поређеном раднику због немогућности проналаска другог радног
мјеста на које би била распоређена и самим тим се проглашава
вишком” престаје радни однос са даном 3. фебруар 2017. године.
15. Рјешењем Одбора за жалбе тужене број 01/1-02-2/17 од 6.
марта 2017. године поништено је рјешење начелника од 20. јануара
2017. године, те је предмет враћен на поновно одлучивање будући
да тужена није испоштовала законске процедуре јер је у питању
радник са смањеном радном способношћу, коју је утврдио Фонд
ПИОРС.
16. У поновном поступку начелник тужене је, позивајући се
на одредбе члана 179 став (3) у вези са чланом 185 став 1 ЗОР-а и
на основу члана 59 Закона о локалној самоуправи (“Службени гла-
сник РС”, број 97/16), те члана 150 Закона о службеницима и намје-
штеницима у органима јединице локалне самоуправе (“Службени
гласник РС”, број 97/16; у даљем тексту: Закон о службеницима),
донио Рјешење број 01-112-15/17 од 7. марта 2017. године којим је
апеланткињи са статусом нераспоређеног радника престао радни
однос са даном 3. фебруар 2017. године. У образложењу је наведе-
но да је начелник тужене у поновном поступку изнова утврдио да
приликом отпуштања није повријеђен закон јер према Правилнику
не постоји радно мјесто на које би апеланткиња била распоређена
јер се ради на рационализацији радних мјеста у општинској управи
и смањењу броја запослених радника.
7 29.1.2021.
17. Рјешењем Одбора за жалбе број 01/1-5/17 од 12. априла
2017. године одбијена је апеланткињина жалба тако што је по-
тврђено оспорено рјешење начелника тужене. У образложењу
је наведено да је Одбор за жалбе на првој сједници одржаној 29.
марта 2017. године и на другој сједници одржаној 11. априла 2017.
године након разматрања свих чињеница и доказа релевантних за
предмет и за доношење правилне одлуке донио рјешење којим се
одбија жалба и потврђује рјешење начелника тужене, без додатног
образложења за такав став.
18. Апеланткиња је искористила своје право на покретање
спора ради поништавања спорних рјешења.
Парнични поступак
19. Пресудом Основног суда у Фочи (у даљем тексту: Основни
суд) број 94 0 Рс 026983 16 Рс од 17. октобра 2018. године утврђено
је да су незаконита рјешења начелника тужене од 12. септембра
2016. године и Одбора за жалбе тужене од 21. октобра 2016. године
којима је апеланткињи с промијењеном радном способношћу утвр-
ђен статус нераспоређеног радника Општинске управе Чајниче, те
су рјешења поништена. Истом пресудом утврђена је незаконитост
рјешења начелника тужене од 7. марта 2017. године и Одбора за
жалбе од 12. априла 2017. године тужене којима је апеланткињи с
промијењеном радном способношћу престао радни однос са даном
3. фебруар 2017. године послодавчевим отказом уговора о раду
због немогућности проналаска радног мјеста на које би апелант-
киња била распоређена, те су рјешења поништена уз обавезивање
тужене на накнаду трошкова парничног поступка (све прецизније
наведено у изреци пресуде).
20. Након проведеног доказног поступка оцјеном доказа, у
смислу члана 8 Закона о парничном поступку (у даљем тексту:
ЗПП), који су таксативно побројани на стр. 3 и 4 образложења,
Основни суд је утврдио да је тужбени захтјев основан. Током по-
ступка није било спорно да је начелник тужене донио рјешење
којим је апеланткињи утврђен статус нераспоређеног радника и
рјешење којим јој је престао радни однос због немогућности про-
наласка другог радног мјеста на које би апеланткиња могла бити
распоређена, што је све потврђено рјешењима Одбора за жалбе
тужене. Спорна чињеница међу парничним странака јесте да ли је
начелник тужене могао донијети такво рјешење ако се има у виду
да је рјешењем Фонда ПИОРС од 5. јула 2016. године апеланткињи
утврђено право по основу смањене радне способности и да то пра-
во, сходно члану 54 став 1 Закона о ПИО-у, обезбјеђује послодавац.
21. Основни суд је подсјетио да је рјешењем Фонда ПИОРС од
15. јула 2016. године одбијен апеланткињин захтјев за остваривање
права на инвалидску пензију. Из образложења наведеног рјешења
произлази да је налазом Одјељења за оцјену радне способности
утврђено да код апеланткиње постоји инвалидност - смањена рад-
на способност почев од 30. јуна 2016. године и да апеланткиња
не може обављати послове радног мјеста кафе кухарице, али да
с преосталом радном способношћу може с пуним радним време-
ном обављати послове другог радног мјеста који одговарају њеној
стручној спреми, а који не захтијевају дуже стајање, ходање, тежа
физичка напрезања, те рад у неповољним микроклиматским усло-
вима, без претходне преквалификације или доквалификације.
22. Према схватању Основног суда, тужена је, сходно рјешењу
ПИОРС, била у обавези да апеланткињу распореди на одговара-
јуће радно мјесто, како је то уређено чланом 117 ЗОР-а, а ставом
4 цитираног члана је прописано да послодавац раднику којем је
смањена радна способност не може отказати уговор о раду. Потом
се Основни суд позвао на одредбе Закона о службеницима, и то чл.
од 143 до 149 којима је прописан поступак утврђивања статуса не-
распоређеног радника. Такав статус, сходно цитираним одредбама,
како је нагласио Основни суд, стичу службеници у ситуацији уки-
дања и смањења надлежности органа јединице локалне самоупра-
ве, измјене правилника о унутрашњој организацији и усклађи-
вањем броја запослених у градској управи, односно општинској
управи. Према мишљењу Основног суда, начелник тужене, сходно
одредбама Закона о службеницима, апеланткињи није могао утвр-
дити статус нераспоређеног радника.
23. Основни суд је закључио да су незаконита и рјешења на-
длежних органа којима је апеланткињи престао радни однос с
обзиром на одредбу члана 117 став (4) ЗОР-а која прописује да
се раднику са смањеном радном способношћу не може отказати
уговор о раду. Првостепени суд је даље навео да се апеланткиња
у поступку престанка радног односа обратила Синдикалној ор-
ганизацији административне службе тужене која је 2. фебруара
2017. године доставила мишљење да не подржава и не одобрава
отпуштање апеланткиње отказом уговора о раду, а након саслу-
шања свједока М. Д. утврђено је да се начелник тужене није об-
раћао Синдикалној организацији ради давања мишљења у вези с
престанком радног односа и да је то једини случај таквог престан-
ка радног односа код тужене.
24. Одлучујући о жалби тужене против првостепене пресуде,
Окружни суд је жалбу уважио и првостепену пресуду преиначио
29.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
тако што је апеланткињин тужбени захтјев у цијелости одбијен
уз обавезивање апеланткиње на накнаду трошкова парничног по-
ступка у износу од 3.244,05 КМ.
25. Након што је испитао жалбене приговоре тужене, Окружни
суд је закључио да су они основани будући да се жалбом с правом
истиче да се одредбе чл. од 143 до 149 Закона о службеницама на
које се првостепени суд позвао не могу примијенити у конкретном
случају. У вези с тим, Окружни суд је истакао да је у вријеме доно-
шења спорних рјешења о утврђивању статуса нераспоређеног рад-
ника на снази био Закон о локалној самоуправи (“Службени гла-
сник РС”, број 98/13), с обзиром на то да је Закон о службеницима
објављен 18. новембра 2016. године, а да је ступио на правну снагу
27. новембра 2016. године, док је статус нераспоређеног радника
апеланткињи утврђен 21. октобра 2016. године.
26. Окружни суд се потом позвао на одредбе члана 54 Зако-
на о ПИО-у, које је цитирао, те је сходно томе истакао да је апе-
ланткињи рјешењем Фонда ПИОРС утврђена смањена радна спо-
собност без преквалификације и доквалификације због болести,
а преостала радна способност је утврђена за обављање другог
радног мјеста под одређеним условима. Сходно томе, тужена је у
конкретном случају поступила према одредбама чл. 127 и 128 За-
кона о локалној самоуправи којима је прописано да распоређивање
службеника на радна мјеста у општинској управи врши начелник
и када и под којим условима радник остаје нераспоређен и у којем
периоду се у складу с утврђеним критеријумима за проглашавање
нераспоређеног службеника у јединици локалне самоуправе доно-
си рјешење којим се радник проглашава вишком.
27. Потом се Окружни суд осврнуо и на став првостепеног
суда који је утврдио да су рјешења о отказу уговора о раду незако-
нита сходно члану 117 став (4) ЗОР-а, с којим се тај суд не слаже.
У вези с тим, Окружни суд је навео да се у конкретном случају
цитирана одредба ЗОР-а није могла примијенити јер апеланткињи
није смањена радна способност усљед повреде на раду, нити про-
фесионалне болести, како то прописује члан 117 став (4) ЗОР-а.
Наиме, како је то примијетио Окружни суд, код апеланткиње је
до смањења радне способности дошло због болести, па је сходно
томе првостепени суд приликом одлучења произвољно примије-
нио члан 117 став (4) ЗОР-а.
28. Како је првостепени суд због погрешног правног схватања
удовољио апеланткињином захтјеву, Окружни суд је првостепену
пресуду преиначио на основу овлашћења из члана 229 став (1) тач-
ка 4 ЗПП-а.
IV - Апелација
а) Наводи из апелације
29. Апеланткиња у наводима апелације тврди да јој је оспо-
реном пресудом Окружног суда повријеђено право на правично
суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став
1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних сло-
бода (у даљем тексту: Европска конвенција) и чл. 1, 3, 4, 6, 13 и
27 Конвенције о заштити лица с инвалидитетом. Апеланткиња
кршење права на правично суђење види у произвољној примјени
права у оквиру Окружног суда и недостатку јасног образложења
тог суда о неоснованости тужбеног захтјева. Иако је апеланткиња
током поступка доказала да је рјешењем од 29. јула 2015. годи-
не распоређена на радно мјесто кафе кухарице, да јој је 30. јуна
2016. године утврђена инвалидност и да јој је на основу смање-
не радне способности послодавац у складу са чланом 54 Закона о
ПИО-у морао обезбиједити радно мјесто, тужена је апеланткињи
утврдила статус нераспоређеног радника након чега јој је отказан
уговор о раду, што је супротно члану 54 Закона о ПИО-у и члану
117 ЗОР-а. Апеланткиња тврди да се према њој није поступало као
према инвалиду у смислу њених права, већ се примјеном одред-
би главе XV Закона о службеницима апеланткињи утврђује ста-
тус нераспоређеног радника као да је радно мјесто кафе кухарице,
на које је распоређена, укинуто. Радно мјесто кафе кухарице није
укинуто и код тужене није престала потреба за апеланткињиним
радом, већ је она због болести онемогућена да обавља послове на
које је распоређена, при чему се послодавац, сходно одредби члана
54 Закона о ПИО-у, обавезао да ће апеланткињу распоредити на
друго одговарајуће радно мјесто, што није учинио. Апеланткиња
наводи да тужена није спровела нити једну мјеру коју је морала
спровести у складу с одредбом члана 54 Закона о ПИО-у. Неза-
конитим поступањем тужене апеланткиња је као инвалид постала
технолошки вишак, што је супротно чл. 145 и 147 Закона о службе-
ницима, а у вези са чланом 7 истог закона. Исто тако, апеланткиња
тврди да је током поступка доказала да се тужена прије доношења
незаконитих одлука није обраћала Синдикату за мишљење, чији
је члан, а што је била њена обавеза, сходно члану 117 ЗОР-а. На-
ведену чињеницу Окружни суд је потпуно занемарио. Неједнако
поступање тужене у односу на апеланткињу огледа се и у томе што
је радница тужене Милена Танасковић усљед промијењене радне
способности због болести распоређена на радно мјесто код тужене
које одговара њеној преосталој радној способности, као и радница
тужене Зорица Јовановић која је обављала послове радника на одр-
7 21
жавању чистоће и курира, која је након утврђења инвалидности,
чији је узрок болест, распоређена на послове стручног сарадника
за опште послове, јавне регистре, овјеру потписа и преписа, ради
чијег распореда је тужена измијенила Правилник. Наглашава да
право апеланткиње као лица с инвалидитетом обухвата забрану
дискриминације на основу инвалидитета у односа на сва питања
која се тичу свих облика запошљавања, укључујући и услове за
запошљавање, трајање запослења и сл. Незаконитим поступањем
Окружног суда апеланткиња је лишена права на рад које јој при-
пада као лицу с инвалидитетом и према апеланткињи је извршена
забрањена радња дискриминације.
б) Одговор на апелацију
30. Окружни суд је све приговоре које је апеланткиња изније-
ла у апелацији оцијенио неоснованим јер је тај суд донио пра-
вилну и закониту одлуку. Према мишљењу тог суда, првостепени
суд није могао примијенити одредбу члана 117 став (4) ЗОР-а јер
апеланткињи није смањена радна способност узрокована повре-
дом на раду, нити професионалном болешћу, како то прописује
цитирана одредба, већ јој је радна способност смањена услијед
болести.
31. Тужена је све приговоре оцијенила неоснованим јер је,
испуњавајући своје обавезе и права радника на распоређивање на
друго радно мјесто које одговора апеланткињиној стручној спреми
и радној способности, утврђено да према Правилнику нема систе-
матизовано радно мјесто на које би се апеланткиња могла распоре-
дити па је сходно томе апеланткињи отказан уговор о раду. Тужена
у свему прихвата образложење Окружног суда које је правилно и
законито предложивши да се апелација одбије као неоснована.
V - Релевантни прописи
32. Закон о раду (“Службени гласник Републике Српске”, бр.
1/16 и 66/18). У конкретном случају примјењује се Закон о раду
(“Службени гласник Републике Српске”, број 1/16) који је важио у
вријеме доношења оспорених одлука, а који у релевантном дијелу
гласи:
3. Међусобни однос закона, колективног уговора, правилника о
раду и уговора о раду
Члан 9.
(1) Колективни уговор и правилник о раду (у даљем тексту:
општи акти) и уговор о раду не могу да садрже одредбе којима се
раднику дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од
права и услова који су утврђени законом.
(2) Општим актом и уговором о раду могу да се утврде дру-
га, или пропишу повољнија права и повољнији услови рада од
оних утврђених овим законом, осим ако то законом није изричито
забрањено.
Члан 10.
(1) Одредбе општег акта које утврђују неповољнија права
или неповољније услове рада од права и услова утврђених овим
законом су незаконите и умјесто њих се примјењују одредбе овог
закона.
(2) Поједине одредбе уговора о раду којима су утврђени непо-
вољнији услови рада од услова утврђених законом и општим актом
ништаве су.
5. Забрана дискриминације
Члан 19.
Радник, као и лице које тражи запослење, не може бити ста-
вљен у неравноправан положај приликом остваривања права по
основу рада и права на запослење због расе, етничке или нацио-
налне припадности, боје коже, пола, језика, религије, политичког
или другог мишљења и убјеђења, социјалног поријекла, имовног
стања, чланства или нечланства у синдикату или политичкој ор-
ганизацији, физичког и душевног здравља и других обиљежја која
нису у непосредној вези са природом радног односа.
Члан 25.
(1) У случајевима дискриминације у смислу одредаба чл. 19,
22, 23. и 24. овог закона лице које тражи запослење, као и радник,
може да покрене пред надлежним судом поступак за остваривање
права и накнаду штете од послодавца у складу са законом.
(2) У случају спора, на послодавцу је терет доказивања да није
било дискриминације, односно да је поступљено у складу са зако-
ном, уколико лице које тражи запослење, односно лице које је за-
послено изнесе чињенице које оправдавају сумњу да је послодавац
поступио противно одредбама члана 24. став 1. овог закона.
6. Право на запослење на другим пословима
Члан 117.
(1) Ако код радника постоји смањење радне способности или
непосредна опасност од настанка инвалидности коју је утврдио на-
22 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
длежни орган у складу с посебним прописом, послодавац је дужан,
узимајући у обзир налаз и мишљење тог органа, понудити раднику
закључење уговора о раду за обављање послова за које је радно
способан, а који морају одговарати пословима на којима је радник
претходно радио.
(2) Ради осигурања послова из става 1. овог члана, послодавац
је дужан прилагодити послове способностима радника, измије-
нити распоред радног времена, односно предузети друге мјере да
раднику обезбиједи одговарајуће послове.
(3) Ако је послодавац предузео све мјере из става 2. овог чла-
на, а не може раднику обезбиједити одговарајуће послове, односно
ако је радник одбио понуду за закључење уговора о раду за оба-
вљање послова који одговарају његовим способностима у складу
с налазом и мишљењем надлежног органа, послодавац раднику
може отказати уговор о раду уз мишљење синдиката, односно са-
вјета радника.
(4) Раднику којем је смањена радна способност или је непо-
средна опасност од настанка инвалидности узрокована повредом
на раду или професионалном болешћу послодавац не може откази
уговор о раду у смислу става 3. овог члана.
2. Отказ уговора о раду од стране послодавца
2.1. Разлози за отказ уговора о раду
Члан 179. став (3)
(3) Послодавац може да откаже уговор о раду раднику који не
поштује радну дисциплину, и то:
1) ако неоправдано одбије да обавља послове и извршава нало-
ге послодавца у складу са законом;
2) ако не достави потврду о привременој спријечености за рад
у смислу члана 120. овог закона;
3) ако злоупотријеби право на одсуство због привремене
спријечености за рад;
4) због доласка на рад под дејством алкохола или других опој-
них средстава, односно употребе алкохола или других опојних
средстава у току радног времена, које има или може да има утицај
на обављање посла;
5) ако његово понашање представља радњу извршења кривич-
ног дјела учињеног на раду и у вези са радом, независно од тога
да ли је против радника покренут кривични поступак за кривично
дјело;
6) ако радник који ради на пословима са повећаним ризиком,
на којима је као посебан услов за рад утврђена посебна здравстве-
на способност, одбије да буде подвргнут оцјени здравствене спо-
собности;
7) ако не поштује радну дисциплину прописану актом посло-
давца, односно ако је његово понашање такво да не може да наста-
ви рад код послодавца.
Члан 185.
(1) Уговор о раду отказује се рјешењем у писаном облику које
мора бити образложено и садржавати одредбе о правном лијеку.
ГЛАВА XXI
КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 264. став (1) тачка 28)
(1) Новчаном казном у износу од 2.000 КМ до 12.000 КМ ка-
зниће се за прекршај послодавац:
28) ако болесном или раднику инвалиду не омогући ко-
ришћење права прописаних чл. 116, 117. и 118. овог закона;
[…]
33. Закон о пензијском и инвалидском осигурању (“Службени
гласник Републике Српске”, бр. 134/11, 82/13, 96/13 - одлука УСРС
и 103/15) у релевантном дијелу гласи:
Члан 54.
(1) Осигураник код којег је утврђена смањена радна способ-
ност има право на:
а) распоређивање на друго радно мјесто,
б) преквалификацију или доквалификацију,
в) новчану накнаду у вези са смањеном радном способношћу.
(2) Права из става 1. овог члана осигуранику обезбјеђује по-
слодавац.
34. Закон о парничном поступку (“Службени гласник РС”,
бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 105/08 - одлука УС, 45/09 - одлука
УС, 49/09 и 61/13). За потребе ове одлуке користи се неслужбени
пречишћени текст сачињен у Уставном суду, који у релевантном
дијелу гласи:
д) Границе испитивања првостепене пресуде
7 29.1.2021.
Члан 221.
Другостепени суд испитује првостепену пресуду у оном дије-
лу у коме се побија жалбом, у границама разлога наведених у жал-
би, пазећи по службеној дужности на примјену материјалног права
и повреде одредаба парничног поступка из члана 209. став 2. т. 2,
3, 8, 9, 12. и 13. овог закона које се односе на страначку способност
и заступање.
Члан 229. став (1) тачка 4)
(1) Другостепени суд ће, у сједници вијећа или на основу одр-
жане расправе, пресудом преиначити првостепену пресуду, ако
утврди да постоји један од сљедећих разлога изнесених у жалби:
[…]
4) ако сматра да је чињенично стање у првостепеној пресуди
правилно утврђено, али да је првостепени суд погрешно примије-
нио материјално право;
35. Закон о локалној самоуправи (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, бр. 101/04, 42/05, 118/05 и 98/13). За потребе ове одлу-
ке користи се неслужбени пречишћени текст сачињен у Уставном
суду, који гласи:
4. Распоређивање службеника
Члан 127.
Распоређивање службеника на радна мјеста у административ-
ној служби врши начелник општине, односно градоначелник.
Службеник може бити распоређен на друго радно мјесто, без
његове сагласности у складу са стручном спремом службеника
због повећаног обима послова и из других разлога утврђених пра-
вилником о организацији и систематизацији радних мјеста.
5. Вишак службеника
Члан 128.
Ако је у административној служби јединице локалне само-
управе дошло до смањења послова или укидања радних мјеста,
службеници се распоређују на радна мјеста која одговарају њихо-
вој стручној спреми.
Одлуку о распоређивању службеника из става 1. овог члана
доноси начелник општине, односно градоначелник.
Уколико службеник не прихвати радно мјесто на које је распо-
ређен, у складу са ст. 1. и 2. овог члана, престаје му радни однос.
Уколико се службеник у року од три мјесеца не распореди у
складу са ст. 1. и 2. овог члана, начелник општине, односно градо-
начелник доноси рјешење којим га проглашава вишком, у складу
са утврђеним критеријумима за проглашавање вишка нераспоређе-
них службеника и програмом збрињавања вишка службеника у је-
диници локалне самоуправе.
Начелник, односно градоначелник доноси критеријуме и про-
грам из става 4. овог члана након прибављеног мишљења синди-
ката који заступа интересе запослених у јединици локалне само-
управе.
Службенику који је проглашен вишком припада право на:
1. отпремнину у складу са законом и посебним колективним
уговором за запослене у јединицама локалне самоуправе,
2. годишњи одмор у трајању предвиђеном законом и посебним
колективним уговором, ако га није искористио прије проглаша-
вања вишком и
3. отказни рок у трајању предвиђеном законом и посебним ко-
лективним уговором ради тражења запослења.
Члан 128а.
Службенику који рјешењем начелника, односно градоначе-
лника буде проглашен вишком, доноси се рјешење о престанку
радног односа.
Рјешењем о престанку радног односа утврђују се права у скла-
ду са законом и колективним уговором.
Против рјешења из члана 128. став 4. Закона и рјешења о пре-
станку радног односа из става 1. овог члана службеник може изја-
вити жалбу Одбору за жалбе.
36. Закон о службеницима и намјештеницима у органима једи-
нице локалне самоуправе (“Службени гласник РС”, број 97/16) у
релевантном дијелу гласи:
ПРЕСТАНАК ПОТРЕБЕ ЗА РАДОМ СЛУЖБЕНИКА
Члан 143.
(1) Службеник запослен на неодређено вријеме стиче статус
запосленог за чијим је радом престала потреба због:
1) укидања или смањења надлежности органа јединице локал-
не самоуправе или
29.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
2) измјене правилника о унутрашњој организацији и си-
стематизацији радних мјеста условљене промјеном послова
који се обављају у градској, односно општинској управи када
не постоји радно мјесто на које службеник може бити распо-
ређен или
3) усклађивања броја запослених у градској, односно општин-
ској управи са критеријумима за утврђивање максималног броја
запослених.
(2) У случајевима из става 1. овог члана, службеник који не
буде распоређен у складу са одредбама овог закона, постаје нера-
споређени службеник и стиче права утврђена овим законом.
Члан 144.
У случају укидања надлежности органа јединице локалне са-
моуправе на основу чега престаје потреба за обављањем послова
укинутих надлежности, службеници који су обављали те послове
и који не буду распоређени након доношења правилника о унутра-
шњој организацији и систематизацији радних мјеста постају не-
распоређени.
Члан 145.
(1) Ако се правилником о унутрашњој организацији и система-
тизацији радних мјеста укину поједина радна мјеста, службеници
који не буду распоређени након доношења правилника постају не-
распоређени.
(2) Ако се правилником о унутрашњој организацији и система-
тизацији радних мјеста смањи потребан број извршилаца на рад-
ном мјесту, градоначелник, односно начелник општине прописује
критеријуме на основу којих се одређује који службеници постају
нераспоређени.
(3) Приликом утврђивања критеријума из става 2. овог члана
градоначелник, односно начелник општине дужан је да прибави
мишљење надлежне синдикалне организације.
(4) Градоначелник, односно начелник општине доноси рје-
шење на основу кога службеник постаје нераспоређен.
(5) Против рјешења из става 4. овог члана службеник има пра-
во жалбе Одбору за жалбе у року од осам дана од дана достављања
рјешења.
(6) Одбор за жалбе дужан је да донесе рјешење по жалби слу-
жбеника у року од 30 дана.
(7) Рјешење Одбора за жалбе је коначно и против њега службе-
ник може покренути поступак за заштиту права пред надлежним
судом у року од 30 дана од дана пријема рјешења.
Члан 146.
(1) Нераспоређени службеник има право на плату коју је
остваривао према посљедњем рјешењу донесеном прије стицања
статуса нераспоређеног.
(2) Сва права из радног односа службеник остварује у град-
ској, односно општинској управи у којој му је утврђен статус не-
распоређеног.
Члан 147.
(1) Ако се службеник који је остао нераспоређен у року од три
мјесеца не распореди на радно мјесто за које испуњава опште и
посебне услове, проглашава се вишком.
(2) Права и дужности службеника за вријеме док је нерас-
поређен рјешењем утврђује градоначелник, односно начелник
општине, у складу са колективним уговором и правилником о
унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста.
Члан 148.
(1) Градоначелник, односно начелник општине, уз прибавље-
но мишљење надлежне синдикалне организације, доноси програм
збрињавања вишка службеника, уколико је вишком проглашено
више од 5% од укупног броја запослених.
(2) Програмом из става 1. овог члана ближе се утврђују права
и обавезе службеника који су проглашени вишком, начин оствари-
вања права, као и обавезе органа јединице локалне самоуправе у
спровођењу програма.
Члан 149.
(1) Службенику који је проглашен вишком припада право на
отпремнину у складу са законом и колективним уговором.
(2) Осим права из става 1. овог члана, службеник има право на:
1) годишњи одмор у складу са законом и колективним угово-
ром, ако одмор или дио одмора није искористио прије проглаша-
вања вишком и
2) отказни рок у трајању које је предвиђено законом и колек-
тивним уговором, ради тражења новог запослења.
7 23
ГЛАВА XVI
ЗАШТИТА ПРАВА СЛУЖБЕНИКА
Члан 150.
(1) Градоначелник, односно начелник општине о правима и ду-
жностима службеника одлучује рјешењем, осим ако овим законом
није другачије уређено.
(2) У поступку одлучивања о правима и дужностима службе-
ника примјењују се правила општег управног поступка, ако овим
или посебним законом није другачије уређено.
37. Закон о локалној самоуправи (“Службени гласник Републи-
ке Српске”, бр. 97/16 и 36/19). У конкретном случају примјењује
се Закон о локалној самоуправи (“Службени гласник Републике
Српске”, број 97/16) који је важио у вријеме доношења оспорених
одлука, а који у релевантном дијелу гласи:
Члан 59. став (1) тачка 2)
(1) Надлежности градоначелника, односно начелника општи-
не су:
2) предлаже одлуке и друга општа акта скупштини.
[...]
VI - Допустивост
38. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине,
Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која
су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због
пресуде било којег суда у Босни и Херцеговини.
39. У складу са чланом 18 став (1) Правила Уставног суда,
Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пре-
суде, односно одлуке која се њоме оспорава, исцрпљени сви дјело-
творни правни лијекови могући према закону и ако је поднесена у
року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлу-
ку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.
40. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је
Пресуда Окружног суда број 94 0 Рс 026983 18 Рсж од 19. фебруара
2019. године против које нема других дјелотворних правних лије-
кова могућих према закону. Затим, оспорену пресуду апеланткиња
је примила 14. марта 2019. године, а апелација је поднесена 1.
априла 2019. године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чла-
ном 18 став (1) Правила Уставног суда. Коначно, апелација испу-
њава и услове из члана 18 ст. (3) и (4) Правила Уставног суда, јер
не постоји неки други формални разлог због којег апелација није
допустива, нити је очигледно (prima facie) неоснована.
41. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Хер-
цеговине и члана 18 ст. (1), (3) и (4) Правила Уставног суда, Устав-
ни суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погле-
ду допустивости.
VII - Меритум
42. Апеланткиња оспорава пресуду Окружног суда тврдећи да
су том пресудом повријеђена њена права из члана II/3е) Устава Бо-
сне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, те чл. 1,
3, 4, 6, 13 и 27 Конвенције. Иако се апеланткиња explicite није поз-
вала на одредбе из Устава Босне и Херцеговине, односно Европске
конвенције у вези с дискриминацијом, из навода апелације про-
излази да се апеланткиња позива на кршење члана II/4 Устава Бо-
сне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције.
Право на правично суђење
43. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у релевантном дије-
лу гласи:
Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска
права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:
е) Право на правичан поступак у грађанским и кривичним
стварима и друга права у вези с кривичним поступком.
44. Члан 6 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи:
1. Приликом утврђивања његових грађанских права и обавеза
или кривичне оптужбе против њега, свако има право на правичну и
јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним
судом установљеним законом.
45. У конкретном случају ради се о радном спору у оквиру
којег је апеланткиња тражила заштиту својих права из радног
односа, те у том правцу слиједи закључак да се поступак тицао
апеланткињиних грађанских права, па је члан 6 став 1 Европске
конвенције примјењив.
46. У односу на апелационе приговоре којима се указује на
недостатак јасног и аргументованог образложења Окружног
суда, Уставни суд наглашава да је, слиједећи праксу Европског
суда за људска права (у даљем тексту: Европски суд), досљедно
истицао да право на образложену одлуку представља неодвојив
дио права на правично суђење, те да члан 6 став 1 Европске
конвенције обавезује судове да образложе своје одлуке зато што
недостатак довољних и релевантних разлога у судској одлуци
24 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
може указивати, између осталог, на арбитрарно судско одлучи-
вање. Међутим, то не значи и обавезу судова да детаљно одгово-
ре на сваки аргумент који странке изнесу у поступку, односно у
жалбама или другим одговарајућим поднесцима. Колико ће бити
широка обавеза суда да у образложењу одлуке наведе разлоге
којима се водио при њеном доношењу зависи од околности и
природе сваког појединог случаја (мјерило довољности). С дру-
ге стране, разлози наведени у образложењу одлуке у правилу ће
се сматрати релевантним ако јасно упућују на то да судови нису
спровели процјену на произвољан начин, да нису учинили неку
другу очигледну погрешку у просуђивању, погрешно оцијенили
постојање неког важног фактора или пропустили размотрити
све релевантне факторе, односно пропустили узети у обзир све
чињеничне и правне елементе који су објективно релевантни
за доношење одлуке, да нису одбили провести доказе који би
могли довести до другачије одлуке итд. Дакле, разлози наведе-
ни у образложењу одлуке морају обухватити све важне аспекте
конкретног случаја који су могли утицати на коначну одлуку
(мјерило релевантности; види, између осталих, Европски суд,
Ruiz Torija против Шпаније, пресуда од 9. децембра 1994. годи-
не, серија А, број 303-А, тачка 29, Kuznetsov и др. против Русије,
пресуда од 11. јануара 2007. године, апликација број 184/02, тач-
ка 83 с даљим референцама, Ајдарић против Хрватске, пресуда
од 13. децембра 2011. године, апликација број 20883/09, тачка
34 и Уставни суд, нпр. одлуке о допустивости и меритуму бр.
АП 2478/06 од 17. септембра 2008. године, став 22 с даљим ре-
ференцама и АП 3174/17 од 19. септембра 2019. године, став 36,
објављене на www.ustavnisud.ba).
47. Уставни суд запажа да је апеланткиња покренула радни
спор ради заштите својих права из радног односа тражећи по-
ништење одлука тужене којима је прво проглашена нераспоређе-
ним радником, а након тога јој је одлуком тужене отказан уговор у
раду. Апеланткиња сматра да јој тужена није могла отказати уговор
о раду имајући у виду одредбе члана 54 Закона о ПИО-у и члана
117 ЗОР-а. Сматра да тужена није предузела ништа да јој обезбије-
ди адекватно радно мјесто сходно њеној преосталој радној способ-
ности, те да тужена није тражила мишљење Синдиката прије отка-
за уговора о раду, што је утврдио првостепени суд. Такође, тврди
да тужена није могла примијенити одредбе Закона о службеницима
(чл. 143-149) јер одредбе тог закона нису примјењиве на апелант-
кињин случај.
48. Уставни суд, прије свега, уочава да је тужбеним захтјевом
апеланткиња тражила да се пониште као незаконита рјешења туже-
не, што је обавезивало редовне судове да рјешења тужене испитају
у свјетлу релевантног законског оквира, односно да испитају да ли
су оспорена рјешења донесена у складу са законом. У том правцу,
Уставни суд запажа да је првостепени суд утврдио да су спорна
рјешења незаконита јер се одредбе Закона о службеницима нису
могле примијенити у апеланткињином случају, нити се сходно тим
одредбама апеланткињи могао утврдити статус нераспоређеног
радника. Првостепени суд је такође утврдио да тужена апелант-
кињи није могла отказати уговор о раду имајући у виду одредбу
члана 117 став (4) ЗОР-а и чињеницу да је апеланткињи утврђена
смањена радна способност. Основни суд је приликом одлучења
имао у виду и одредбе члана 54 Закона о ПИО-у, те чињеницу да
тужена није тражила мишљење Синдиката прије доношења рје-
шења о отказу уговора о раду.
49. За разлику од првостепеног суда, Окружни суд је, одлучу-
јући о жалби тужене, утврдио да је приликом доношења рјешења
којим је апеланткињи утврђен статус нераспоређеног радника ту-
жена примијенила Закон о локалној самоуправи, и то одредбе чл.
127 и 128 тог закона (види релевантне прописе), а не Закон о слу-
жбеницима који је на правну снагу ступио након доношења спор-
них рјешења.
50. Према оцјени Уставног суда, задатак Окружног суда није
био само да укаже на материјалноправни пропис који је тужена
примијенила, већ и да у свјетлу Закона о локалној самоуправи и
релевантних одредаба тог закона суштински испита правилност
и законитост рјешења чије је поништење тражено. Одредба члана
229 став (1) тачка 4 ЗПП-а даје овлашћење другостепеном суду да
након одржане јавне расправе преиначи првостепену одлуку ако
сматра да је чињенично стање у првостепеној пресуди правилно
утврђено, али да је првостепени суд погрешно примијенио мате-
ријално право. Међутим, цитирана одредба је обавезивала Окру-
жни суд да образложи како је погрешна примјена материјалног
права од првостепеног суда утицала на правилност и законитост
оспорене одлуке. Сходно цитираној одредби ЗПП-а, првостепена
пресуда ће бити преиначена само ако погрешна примјена мате-
ријалног права има за посљедицу доношење другачије одлуке јер
је могуће да је првостепени суд донио правилну одлуку, иако се по-
грешно позвао на материјално право. Дакле, ако је погрешна при-
мјена материјалног права утицала на другачију одлуку будући да је
тужбени захтјев у цијелости одбијен, Окружни суд је био у обавези
да суштински испита законитост рјешења чије је поништење ту-
жбом тражено.
7 29.1.2021.
51. У вези с таквим запажањем, Уставни суд примјећује да је
Окружни суд, имајући у виду одредбе чл. 127 и 128 Закона о локал-
ној самоуправи (види релевантне одредбе), утврдио да је тужена
приликом доношења рјешења којим је апеланткињи одређен ста-
тус нераспоређеног радника имала у виду цитиране одредбе (види
тачку 26 ове одлуке).
52. Прије свега, Уставни суд уочава да је начелник тужене при-
ликом доношења рјешења користио термин “нераспоређени рад-
ник” који има у виду управо Закон о службеницима, за који је прво-
степени суд утврдио да није могао бити примијењен у конкретном
случају. Уставни суд потом запажа да се одредба члана 127 Закона
о локалној самоуправи односи на “распоређивање службеника”,
што је у надлежности градоначелника, односно начелника општи-
не, а та одредба се не односи на апеланткињин случај будући да је
она проглашена нераспоређеним радником. Дакле, одредба члана
128 Закона о локалној самоуправи тиче се вишка службеника (а
не нераспоређеног радника) у случају када је у административној
служби локалне самоуправе дошло да смањења послова или уки-
дања радних мјеста, па се поставља питање да ли су се цитира-
не одредбе могле примијенити у конкретном случају, односно да
ли се те одредбе односе на апеланткињин случај. Наиме, Уставни
суд примјећује да је апеланткиња, након што јој је укинуто рад-
но мјесто, рјешењем тужене од 29. јула 2015. године распоређена
на радно мјесто кафе кухарице, а из расположивих докумената не
произлази да је то (ново) радно мјесто укинуто или да је дошло до
смањења посла. Из рјешења Фонда ПИО од 5. јула 2016. године
произлази да апеланткиња због инвалидности не може обављати
послове радног мјеста кафе кухарице, али да с преосталом способ-
ношћу може с пуним радним временом обављати послове другог
радног мјеста који одговарају њеној стручној спреми (апелант-
киња је дипломирани економиста).
53. Уставни суд потом запажа да је ставом 4 члана 128 Зако-
на о локалној самоуправи прописано да се службеник проглашава
вишком уколико се он у року од три мјесеца не распореди на од-
говарајуће радно мјесто, у складу с критеријумима за проглаша-
вање вишка нераспоређених службеника и програмом збрињавања
вишка службеника у јединице локалне самоуправе. Уставни суд
из расположих докумената не запажа да се начелник тужене при-
ликом доношења рјешења којим је апеланткиња проглашена нера-
споређеним радником позвао на критеријуме и програм збрињава
вишка службеника будући да сходно ставу 5 истог члана начелник
општине има обавезу да донесе критеријуме и програм збриња-
вања вишка службеника, и то након прибављеног мишљења син-
диката, нити се Окружни суд у свом образложењу изјаснио о томе.
Према мишљењу Уставног суда, осим што се Окружни суд позвао
на одредбе чл. 127 и 128 Закона о локалној самоуправи, тај суд,
сходно садржају цитираних одредаба, суштински није испитао да
ли су оне заиста и биле примјењиве у конкретном случају.
54. У односу на спорна рјешења којим је апеланткињи отка-
зан уговор о раду, Уставни суд уочава сличан пропуст Окружног
суда. Уставни суд уочава да је првостепени суд утврдио да су и
рјешења којима је апеланткињи отказан уговор о раду незаконита
позивајући се на одредбе члана 117 став (4) ЗОР-а (види релевантне
прописе). Супротно том ставу, Окружни суд је, реферишући се на
образложење Основног суда, утврдио да је пресуда тог суда незако-
нита због произвољне примјене права, и то члана 117 став (4) ЗОР-
а, коју је Окружни суд протумачио тако да се ограничење из тог ста-
ва (немогућност отказа уговора о раду) односи само на случај када
је до смањења радне способности дошло усљед повреде на раду
или професионалне болести, а не усљед болести као у конкретном
случају. Према оцјени Уставног суда, такво образложење per se није
довољно јер Окружни суд није навео која је то одредба ЗОР-а онда
била релевантна, односно на коју се релевантну одредбу ЗОР-а ту-
жена позвала приликом доношења рјешења о отказу уговора у раду
и да испита да ли је та одредба била примјењива у конкретном
случају. Дакле, у вези с тим, Уставни суд уочава да се начелник ту-
жене приликом доношења рјешења о отказу уговора о раду позвао
на одредбе члана 179 став (3) ЗОР-а (види релевантне прописе)
које говоре о отказу уговора о раду у случају недисциплине. Међу-
тим, образложење рјешења о отказу уговора о раду (види тачку 16
ове одлуке) уопште не кореспондира са цитираним чланом ЗОР-а
јер се у образложењу наводи “да не постоји радно мјесто на које
би апеланткиња била распоређена јер се ради на рационализацији
радних мјеста у општинској управи и смањењу броја запослених
радника”. Штавише, рјешење Одбора за жалбе, чије је поништење
апеланткиња такође тражила (види тачку 17 ове одлуке), не садржи
никакве разлоге за став о неоснованости жалбе, посебно у свјет-
лу указане контрадикторности рјешења тужене о отказу уговора у
раду и позивање на одредбу ЗОР-а која се не може довести у везу с
образложењем које је дато у рјешењу начелника тужене.
55. Коначно, Уставни суд посебно указује да је Фонд ПИОРС
својим рјешењем утврдио постојање смањене радне способно-
сти код апеланткиње која је узрокована болешћу, те је у смислу
члана 54 Закона о ПИО-у (види релевантне прописе) тужена била
у обавези да апеланткињи омогући права из става (1) члана 117
29.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
ЗОР-а. Уставни суд примјећује да је одредбама члана 117 ст. (1),
(2) и (3) ЗОР-а прописана дужност послодавца да запосленику
са смањеном радном способношћу понуди закључење уговора о
раду за обављање послова за које је радно способан (став 1), затим
обавеза послодавца да учини све како би се то право запосленика
обезбиједило (став 2), уз могућност отказивања уговора о раду, али
након предузетих свих мјера из става (2) и уз мишљење синдиката,
односно савјета радника (став 3). Иако је Окружни суд утврдио да
се став (4) члана 117 ЗОР-а није могао примијенити у конкретном
случају, тај суд није испитао да ли су евентуално остале одредбе
члана 117 ЗОР-а биле релевантне за оцјену законитости оспорених
рјешења. Дакле, из образложења Окружног суда није видљиво да
ли је и шта тужена предузела, у смислу члана 54 Закона о ПИО-у
и ст. (1) и (2) члана 117 ЗОР-а, односно да ли је у смислу става
(3) прије отказа уговора о раду затражено мишљење Синдиката,
односно савјета запосленика. Из исказа М. Д. који је као свједок
саслушан пред првостепеним судом произлази “да се начелник
тужене није обраћао Синдикалној организацији ради давања ми-
шљења у вези с престанком радног односа и да је то једини случај
таквог престанка радног односа код тужене”.
56. Према мишљењу Уставног суда, у конкретном случају од
Окружног суда суштински је изостало образложење о неосновано-
сти тужбеног захтјева јер се тај суд у својој одлуци фокусирао само
на то да укаже на пропуст првостепеног суда у сегменту примјене
материјалног права, без покушаја да заиста испита основаност ту-
жбеног захтјева у свјетлу законског оквира, што је била обавеза
тог суда с обзиром на то да је преиначио првостепену пресуду и у
цијелости одбио тужбени захтјев.
57. Стога, Уставни суд сматра да је оспореном пресудом Окру-
жног суда прекршено апеланткињино право на правично суђење из
члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став (1) Европ-
ске конвенције.
Недискриминација
58. Уставни суд запажа да је апеланткиња у наводима апела-
ције указала да је тужена дискриминисала наводећи два примјера
у којима је тужена у истој или сличној ситуацији као што је апе-
ланткињина поступила другачије, што је питање које би редовни
судови, уколико је приговор био постављен у тужби, у поновном
поступку требали испитати у свјетлу релевантних одредаба ЗОР-а
(чл. 19 и 25).
Остали приговори
59. У вези с апеланткињиним позивањем на релевантне одред-
бе Конвенције о правима лица с инвалидитетом, Уставни суд
подсјећа да наведена конвенција није садржана у Анексу I Уста-
ва Босне и Херцеговине, због чега у односу на права из наведене
конвенције Уставни суд апеланткињи не може пружити уставну
заштиту.
60. Међутим, Уставни суд запажа да је Конвенција о прави-
ма лица с инвалидитетом правно обавезујући документ у Босни и
Херцеговини јер је Босна и Херцеговина ратификовала 2010. годи-
не. У конкретном случају, Уставни суд примјећује да тужена као
орган јавне власти не само да није ни имала у виду наведену кон-
венцију већ није примијенила ни релевантне одредбе ЗОР-а, које
је у околностима конкретног случаја била у обавези да примијени.
VIII - Закључак
61. Уставни суд закључује да је оспореном пресудом Окружног
суда прекршено апеланткињино право на правично суђење из чла-
на II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став (1) Европске
конвенције када је Окружни суд, позивајући се на одредбе члана
229 став (1) тачка 4) ЗПП-а, уважио жалбу тужене и преиначио
првостепену пресуду без суштинског испитивања тужбеног зах-
тјева у свјетлу законског оквира, што је била обавеза тог суда с
обзиром на то да је преиначио првостепену пресуду и у цијелости
одбио тужбени захтјев, при чему се у образложењу своје одлуке
бавио само указивањем на пропуст првостепеног суда у сегменту
примјене материјалног права, што per se није довољно да би такво
образложење у околностима конкретног случаја задовољило стан-
дарде права на образложену одлуку.
62. На основу члана 59 ст. (1) и (2) и члана 62 став (1) Прави-
ла Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове
одлуке.
63. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке
Уставног суда су коначне и обавезујуће.
Предсједник
Уставног суда БиХ,
Златко М. Кнежевић, с.р.
Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у предме-
ту број АП 1641/19 рјешавајући апелацију ALLEGRO PROMET
д.о.о. Приједор, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцего-
вине, члана 57 став (2) тачка б), члана 59 ст. (1), (2) и (3) и члана 62
7 25
став (1) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине - пречишће-
ни текст (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, број 94/14), у
саставу: Златко М. Кнежевић, предсједник Мато Тадић, потпред-
сједник Мирсад Ћеман, потпредсједник Валерија Галић, судија
Миодраг Симовић, судија Сеада Палаврић, судија на сједници одр-
жаној 10. децембра 2020. године, д о н и о ј е
ОД Л У КУ
О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ
Дјелимично се усваја апелација ALLEGRO PROMET д.о.о.
Приједор.
Утврђује се повреда права на имовину из члана II/3к) Устава
Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску кон-
венцију за заштиту људских права и основних слобода.
Укида се Пресуда Врховног суда Републике Српске број 57
0 Пс 100770 18 Рев од 16. јануара 2019. године у дијелу којим је
ALLEGRO PROMET д.о.о. Приједор обавезан на исплату износа
од 164.632,00 КМ са законским затезним каматама.
Предмет се у том дијелу враћа Врховном суду Републике Срп-
ске, који је дужан да по хитном поступку донесе нову одлуку у
складу са чланом II/3к) Устава Босне и Херцеговине и чланом 1
Протокола број 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских пра-
ва и основних слобода.
Налаже се Врховном суду Републике Српске да, у складу са
чланом 72 став (5) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, у
року од 90 дана од дана достављања ове одлуке обавијести Устав-
ни суд Босне и Херцеговине о предузетим мјерама с циљем извр-
шења ове одлуке.
Одбија се апелација ALLEGRO PROMET д.о.о. Приједор у
односу на Пресуду Врховног суда Републике Српске број 57 0 Пс
100770 18 Рев од 16. јануара 2019. године у дијелу којим је ревизија
ALLEGRO PROMET д.о.о. Приједор одбијена у односу на остали
дио тужбеног односно противтужбеног захтјева.
Одлуку објавити у “Службеном гласнику Босне и Херцего-
вине”, “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”,
“Службеном гласнику Републике Српске” и у “Службеном гласни-
ку Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине”.
Образложење
I - Увод
1. ALLEGRO PROMET д.о.о. Приједор (у даљем тексту: апе-
лант), којег заступају Бранислав и Сањин Косић, адвокати из Бања-
луке, поднио је 10. априла 2019. године апелацију Уставном суду
Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Уставни суд) против Пресу-
де Врховног суда Републике Српске (у даљем тексту: Врховни суд)
број 57 0 Пс 100770 18 Рев од 16. јануара 2019. године.
II - Поступак пред Уставним судом
2. На основу члана 23 Правила Уставног суда, од Врховног
суда, Вишег привредног суда у Бањалуци (у даљем тексту: Виши
привредни суд), Окружног привредног суда у Бањалуци (у даљем
тексту: Окружни привредни суд), тужиоца “Крајина Борац” д.о.о.
Бањалука (у даљем тексту: тужилац) и законског заступника прво-
туженог Града Приједор затражено је 10. јула да доставе одговор
на апелацију.
3. Врховни суд, Виши привредни суд, Окружни привредни суд,
тужилац и првотужени су одговор на апелацију доставили у перио-
ду од 20. до 31. јула 2020. године.
III - Чињенично стање
4. Чињенице предмета које произлазе из апелационих навода
и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају на
сљедећи начин.
5. Одлучујући о тужиочевом тужбеном захтјеву и противтуж-
беном захтјеву апеланта (друготужени у предметном поступку),
Окружни привредни суд је Пресудом број 57 0 Пс 100 770 12 Пс
од 30. септембра 2017. године (која је исправљена рјешењем о
исправци тог суда од 2. октобра 2017. године) утврдио да је апсо-
лутно ништав и да не производи правно дејство уговор о купопро-
даји пословног простора у Приједору који су 20. априла 2004. го-
дине закључили првотужени као продавац и апелант као купац (у
даљем тексту: предметни уговор), те је надлежној Подручној једи-
ници Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове
РС (у даљем тексту: Републичка управа) наложено брисање свих
уписа који су извршени на основу предметног уговора. Истом пре-
судом апелант је обавезан да под пријетњом принудног извршења
тужиоцу преда у посјед пословни простор у Приједору, који је по-
ближе описан у изреци пресуде (у даљем тексту: спорни пословни
простор), док је одбијен тужбени захтјев у дијелу којим је тражено
обавезивање апеланта на исплату на име стицања без основа због
употребе туђе ствари, односно накнаду због изостале закупнине
у периоду од 20. априла 2004. до 1. маја 2017. године у укупном
26 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
износу од 334.933,50 КМ, заједно с каматама. Апелантов против-
тужбени захтјев којим је тражио утврђење да је савјестан стицалац
и власник спорног пословног простора с дијелом 1/1, што је ту-
жилац дужан да призна и да се убудуће уздржи од узнемиравања
апеланта у коришћењу и посједу спорног пословног простора, уз
накнаду трошкова поступка је одбијен. Окружни привредни суд је
још одлучио да свака странка сноси своје трошкове поступка (све
прецизније наведено у изреци пресуде).
6. У одговору на тужбу првотужени је, између осталог, навео
да је на спорном пословном простору био уписан као супосједник,
а да се након купопродајног уговора на спорном пословном про-
стору укњижио апелант као власник 1/1. Затим је првотужени ука-
зао да су се према зк. подацима предметне непокретности водиле
као друштвена својина с правом располагања у корист физичких
лица (Ђ. В. и Д. М.). Затим је навео да је у катастарском операту
предник тужиоца био уписан као супосједник спорног пословног
простора, али да је та грешка у катарском операту исправљена рје-
шењем Републичке управе од 21. марта 2004. године када се као
супосједник уписао првотужени заједно са Ђ. В. Првотужени је
још навео да је у том поступку (исправке грешке у катастарском
операту) утврђено да је зграда била уписана као посјед Р. Б., која
је даровним уговором од 24. септембра 1962. године непокретност
поклонила првотуженом, а да је у вријеме закључења предметног
уговора првотужени био уписан као посједник на спорном послов-
ном простору који представља приземље стамбене зграде, те да
је у управном поступку констатовано да је Борац Травник прили-
ком успостављања новог катастарског операта био погрешно упи-
сан као посједник јер приликом уписа није посједовао исправе о
својини (рјешење Републичке управе од 21. марта 2003. године),
те да се на непокретностима на којима су неријешени имовинско-
правни односи не може по том законском основу утврђивати пра-
во својине, већ се спор треба ријешити пред судом. Да се ради о
неријешеним имовинско-правним односима првотужени је указао
на образложење Дирекције за приватизацију из којег произлази да
су по питању спорног пословног простора неријешени имовинско-
правни односи.
7. Након што је првостепени суд провео велики број доказа,
тај суд је у вези са стањем својине у релевантним евиденцијама
у односу на спорни пословни простор утврдио да је катастарска
честица на којој је изграђена зграда и спорни пословни простор
уписана на име “Борац” Травник ООУР Трговина “као власник или
плодоуживалац”, да из посједовног листа од 1. априла 2003. године
произлази да је к. ч. на којој се налази зграда и спорни пословни
простор уписана на име “Борац” конфекција Травник, али да је
рјешењем Републичке управе од 21. марта 2003. године изврше-
на исправка грешке у катастарском операту тако да је на к. ч. на
којој се налази зграда и спорни пословни простор умјесто “Борац”
Травник ООУР Трговина с дијелом 1/2 уписан првотужени с истим
дијелом. Сходно стању у јавним евиденцијама, првотужени као
продавац и апелант као купац 20. априла 2004. године закључи-
ли су предметни купопродајни уговор, након чега се као власник
спорног пословног простора на основу купопродајног уговора
уписао апелант с дијелом 1/1, без икаквих терета.
8. Окружни суд је утврдио и то да се накнадно, пред надле-
жним органима, водио управни поступак, односно управни спор
ради утврђења права својине над спорним пословним простором
тако да је правоснажним рјешењем Републичке управе од 14. јула
2014. године утврђено да је тужилац стекао право својине на спор-
ном пословном простору тако да се он 16. јануара 2017. године
уписао као власник спорног пословног простора у јавним евиден-
цијама, а основ за стицање својине је наведено рјешење Републич-
ке управе.
9. Сходно релевантном чињеничном утврђењу, првостепени
суд је у односу на први дио тужбеног захтјева (утврђење ништа-
вости предметног уговора) закључио да је основан. Образлажући
свој став, Окружни привредни суд је пошао од одлуке Збора радни-
ка од 7. маја 1992. године којом је тужилац (његов правни предник)
основан од дијела предузећа “Борац” Травник, који се налазио на
територији ентитета РС, и да је у оснивачки акт ушао и спорни
пословни простор. Затим, након тога, рјешењем Основног суда
у Бањалуци од 19. маја 1992. године извршен је упис оснивања
тужиоца (правни предник). Затим је првостепени суд навео да је
тужилац основан као друштвено предузеће, да би касније постао
акционарско друштво, те коначно друштво с ограниченом одговор-
ношћу, што произлази из судског регистра. Из рјешења Дирекције
за приватизацију Републике Српске од 28. септембра 2001. године
произашло је да је над тужиоцем извршена приватизација којом је
обухваћен и спорни пословни простор, а из увјерења Инвестицио-
не развојне банке од 21. јуна 2012. године утврђено је да је програм
приватизације тужиоца спроведен, те да су у програму приватиза-
ције државног капитала предузећа у поглављу VIII исказани пода-
ци о непокретностима.
10. Затим се првостепени суд позвао на одредбе члана 20 Зако-
на о својинско-правним односима којим је прописано да се право
7 29.1.2021.
својине стиче по самом закону, на основу правног посла, при чему
се право својине на основу правног посла стиче уписом у јавну
књигу или на други одговарајући начин одређен законом (члан 33).
Првостепени суд је приликом усвајања тужбеног захтјева имао у
виду поступак који се водио пред Републичком управом, те Окру-
жним судом у Бањалуци (управни спор), а да из рјешења Дирекције
за приватизацију РС произлази да је извршена приватизација спор-
ног пословног простора, а посебно чињеница да је правоснажним
рјешењем Републичке управе од 14. јула 2014. године утврђено да
је тужилац стекао право својине на спорном пословном простору.
11. Окружни привредни суд се затим позвао на Оквирни закон
о приватизацији предузећа и банака у БиХ (у даљем тексту: Оквир-
ни закон), па је суд утврдио да је предметни купопродајни уговор
супротан Оквирном закону, те Закону о приватизацији државног
капитала у предузећима. Приликом одлучења Окружни привредни
суд се позвао на судску праксу редовних судова у РС.
12. Сходно свему наведеном, Окружни привредни суд је
закључио да апелант не може полагати никакво право на спорном
пословном простору, па је стога апелантов противтужбени захтјев
неоснован, при чему је дужан да спорни пословни простор врати
у посјед тужиоцу јер првотужени није у фактичкој власти спор-
ног пословног простора. У вези с тим првостепени суд се позвао
на одредбу члана 104 Закона о облигационим односима (у даљем
тексту: ЗОО) која прописује обавезе уговорних страна у случају
ништавости уговора.
13. У вези с неоснованошћу дијела тужбеног захтјева којим је
тражена исплата по основу стицања без основа због употребе туђе
ствари, односно накнада на име закупнине, Окружни привредни
суд је пошао од чињенице да је апелант као закупац спорног по-
словног простора од 22. јула 1996. године закључио предметни
купопродајни уговор 20. априла 2004. године, те се на основу тог
уговора у јавне евиденције уписао као власник спорног пословног
простора с дијелом 1/1. С обзиром на то да је апелант био упи-
сан као власник спорног пословног простора, да је прије скла-
пања купопродајног уговора спорни пословни простор користио
као закупац по основу уговора о закупу с првотуженим, те како у
вријеме купопродаје у јавним евиденцијама није било забиљежбе
о било каквом терету или ограничењу на пословном простору, а
да је Правобранилаштво РС дало своје мишљење да је предметни
купопродајни уговор правно ваљан и да нема сметњи за његову
реализацију, Окружни привредни суд је закључио да су и првоту-
жени и апелант били савјесни од почетка (поступали су у доброј
вјери, с повјерењем у земљишне књиге) до данас, па стога нема
основа за примјену одредби стицања без основа у смислу члана
210 став 2 ЗОО.
14. Одлучујући о жалбама парничних странака, Виши при-
вредни суд је Пресудом број 57 0 Пс 100770 17 Пж од 24. априла
2018. године тужиочеву жалбу дјелимично уважио и првостепену
пресуду преиначио тако што су првотужени и апелант обавезани
да тужиоцу солидарно исплате износ од 164.632,00 КМ, заједно с
каматама на име стицања без основа, док је у преосталом дијелу
тужиочева жалба преко досуђеног износа одбијена и првостепена
пресуда потврђена. Истом пресудом првостепена пресуда је преи-
начена и у дијелу одлуке о трошковима поступка тако што су прво-
тужени и апелант обавезани да тужиоцу солидарно исплате износ
од 11.697,60 КМ на име трошкова поступка. Жалбе првотуженог и
апеланта у односу на усвајајући дио оспорене одлуке, односно у
односу на противтужбени захтјев су одбијене као неосноване (све
прецизније наведено у изреци пресуде).
15. Виши привредни суд је, испитујући неоснованост жалби
тужених, између осталог, навео да је спорни пословни простор био
предмет приватизације у складу са Законом о приватизацији др-
жавног капитала у предузећима и Оквирног закона, који је садржан
у програму приватизације, као и другим документима тужиоца.
Затим је Виши привредни суд подсјетио да је након спроведеног
поступка приватизације, у складу са чланом 8а Закона о прива-
тизацији државног капитала у предузећима, рјешењем Републичке
управе од 14. јула 2014. године утврђено право својине на спорном
пословном простору у корист тужиоца, из чега слиједи закључак
да је тужилац доказао да је у законом прописаном поступку стекао
право својине приватизацијом државног капитала, те се у парнич-
ном поступку не може вршити преиспитивање одлука донесених у
управном поступку и у управном спору. У вези с наводом првоту-
женог “да је оправдано очекивати да ће Врховни суд усвојити зах-
тјев за ванредно преиспитивање правоснажне пресуде Окружног
суда Бањалука од 21. децембра 2016. године и да ће тужилац тиме
изгубити активну легитимацију у овом спору” Виши привредни
суд је навео да је неприхватљиво такво прогнозирање с обзиром на
то да се ради о ванредном правном лијеку у управном спору.
16. Виши привредни суд је нагласио и то да је својинско-правни
однос спорног пословног простора био јасан прије закључивања
предметног уговора јер је рјешењем Дирекције за приватизацију
од 28. септембра 2000. године било утврђено да тужилац послује
државним капиталом у 100% износу, а рјешењем исте дирекције
29.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
од 4. јула 2001. године одобрен је програм приватизације државног
капитала у том предузећу са списком грађевинских објекта. У том
правцу је Виши привредни суд навео да су тачни апелантови пода-
ци да рјешење Основног суда од 19. маја 1992. године не садржи
зк. или катастарске податке о спорном пословном простору, али
није споран идентитет тог простора с обзиром на то да у Прије-
дору не постоји неки други пословни простор који је био предмет
одлуке о организовању ТП “Крајина Борац” од 7. маја 1992. годи-
не, рјешења о регистрацији и програму приватизације државног
капитала у том предузећу.
17. Виши привредни суд је даље навео да апелант у жалби при-
говара да суд није образложио на који начин је предник тужиоца
стекао право својине на спорном пословном простору и како се 12
година након извршене приватизације државног капитала јавља са
захтјевом за регулисање имовинско-правних односа. У вези с тим
Виши привредни суд је навео да из рјешења Републичке управе од
21. марта 2003. године произлази да је исправљена “наводна” гре-
шка уписа при формирању катастарског операта тако што умјесто
“Др. св. Борац Травник ООУР Трговина са дијелом 1/2” треба да
стоји: “Општина Приједор са дијелом 1/2” без навођења да ли је и
какав је поступак спроведен у вези с тим, а са образложењем да је
упис правног предника тужиоца извршен без доказа о својини над
приземљем зграде иако је прије тога 2001. године спроведен про-
грам приватизације, који је садржавао спорни пословни простор.
18. Код чињенице да су разлози за усвајање тужбеног захтје-
ва истовремено разлози за одбијање противтужбеног захтјева, не-
основани су апелантови жалбени наводи у погледу образложења
пресуде првостепеног суда о одбијању противтужбеног захтјева.
19. У вези с дјелимичном основаношћу тужиочевих жалбе-
них приговора Виши привредни суд је приликом одлучења имао у
виду одредбе чл. 210 и 219 ЗОО наводећи да употреба туђе ствари,
као један од видова стицања без основа, мора да испуњава услове
општег правила тог института облигационог права који се састоји
у одсуству правног основа за употребу, и она постоји у случају
кад неко лице правно неосновано употријеби туђу ствар и на тај
начин оствари корист, при чему није од значаја да ли је то лице
било савјесно или несавјесно, да ли је знало или није знало да туђу
ствар употребљава у своју корист. У конкретном случају, иако се
ради о тужиочевој својини на спорном пословном простору који
је обухваћен одлуком о оснивању ТП “Крајина Борац” д.о.о. Бања-
лука од 7. маја 1992. године, рјешењем о упису у судски регистар,
програмом приватизације и рјешењима Дирекције за приватиза-
цију спорни пословни простор је користио апелант, најприје као
закупац, а након закључења предметног уговора користи га као
своју имовину, а при томе је у предметном поступку утврђено да је
предметни уговор ништав, па је тако отапао правни основ. Стога
су тужени дужни да тужиоцу солидарно исплате новчани износ с
каматама због стицања без основа употребом туђе ствари, односно
накнаду због изостале закупнине као вид стицања без основа. О
висини накнаде Виши привредни суд се детаљније изјаснио на
страни 9 образложења пресуде.
20. Врховни суд је, одлучујући о ревизијама тужених (прво-
тужени и апелант), донио Пресуду број 57 0 Пс 1007070 18 Рев од
16. јануара 2019. године, ревизију првотуженог дјелимично усво-
јио и пресуду Вишег привредног суда преиначио у дијелу којим су
тужени обавезани да тужиоцу солидарно исплате накнаду на име
стицања без основа заједно с каматама, тако што је тужбени захтјев
у односу на првотуженог у том дијелу одбијен, те је сходно томе
преиначена и одлука о трошковима поступка, док је апелантова
ревизија одбијена у цијелости (све прецизније наведено у изреци
пресуде). Након што је испитао оспорену одлуку у свјетлу жалбе-
них приговора тужених, Врховни суд је закључио да је она правил-
на, осим у дијелу обавезивања првотуженог да тужиоцу солидарно
исплати износ досуђен том пресудом.
21. Врховни суд је оцијенио неоснованим апелантово пози-
вање на записник о изузимању уговора о закупу из 1993. године,
а самим тим и приговор да је Борац Травник био само закупац
спорног пословног простора и да спорни пословни простор није
индивидуално одређен у Прилогу број 2 рјешења од 19. маја 1992.
године о упису предника тужиоца у судски регистар, као ни у по-
пису грађевинских објеката који су обухваћени Програмом прива-
тизације јер су изнесени приговори, према мишљењу тог суда, без
значаја за законитост побијане пресуде.
22. Врховни суд је, супротно ревизионим приговорима, закљу-
чио да је првотужени предметним уговором апеланту продао туђу
ствар јер рјешење Републичке управе од 21. марта 2003. године о
исправци грешке не представља ниједан од законом прописаних
видова стицања права својине на непокретностима. Како је пред-
метни уговор супротан Оквирном закону, као lex specialis, као при-
нудном пропису, уговор је ништав сходно члану 103 ЗОО у вези
са чл. 2, 3 и 4 Оквирног закона, како су то правилно закључили и
нижестепени судови. Будући да је ништав правни основ на темељу
којег је извршена укњижба права својине на спорном пословном
простору у корист апеланта с 1/1 у Књигу уложених уговора,
7 27
ништава је и таква укњижба која је извршена на основу рјешења
Републичке управе од 15. јануара 2008. године. Утврђивањем
ништавости уговора настају посљедице ништавости тог уговора
од његовог закључења (ex tunc), па на страни апеланта нема основа
за задржавање спорног пословног простора у свом посједу, тако да
су нижестепени судови апеланту правилно наложили да га врати у
посјед тужиоцу.
23. У вези са захтјевом за исплату накнаде по основу стицања
без основа Врховни суд је закључио да је апелант, сходно члану
219 ЗОО, у обавези да исплати износ који је утврдио другостепени
суд јер апелант држи у посједу и користи спорни пословни про-
стор, а не првотужени. Стога је Врховни суд оцијенио да је основан
приговор првотуженог да је другостепени суд у том дијелу (обаве-
зивањем да заједно с апелантом солидарно исплати новчани износ
употребом туђе ствари у своју корист) произвољно примијенио ма-
теријално право (члан 414 ЗОО). У конкретном случају, како је на-
вео Врховни суд, апелант је спорни пословни простор у релевант-
ном периоду користио на основу предметног уговора о купопро-
даји, који је као правни основ отпао утврђивањем његове ништа-
вости, па је стога апелант дужан надокнадити тужиоцу корист коју
је имао од бесплатног коришћења спорног пословног простора.
Такву корист, како је навео Врховни суд, треба процјењивати са
становишта остварене уштеде због неплаћене закупнине коју ту-
жилац захтјевом тражи у мјесечним износима од по 2.400,00 КМ у
периоду од 20. априла 2004. до 1. маја 2017. године.
IV - Апелација
а) Наводи из апелације
24. Апелант сматра да је оспореним одлукама повријеђено
његово право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и
Херцеговине и члана 6 став (1) Европске конвенције за заштиту
људских права и основних слобода (у даљем тексту: Европски суд)
и право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и
члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Апелант твр-
ди да је произвољно образложење редовних судова да су Закон о
приватизацији државног капитала у предузећима и Оквирни закон
у околностима конкретног случаја lex specialis у односу на Закон
о својинско-правним односима, Закон о земљишним књигама и
Закон о промету непокретности. Апелант посебно наглашава да у
моменту закључења предметног уговора у земљишним књигама и
катастарском операту није било уписано ограничење, забрана или
забиљежба спора, нити је код надлежног суда вођен било какав по-
ступак о питању утврђивања права својине или других стварних
права на спорном пословном простору. Затим се апелацијом ука-
зује да је апелант као најбољи понуђач на јавној лицитацији, као
савјестан купац, на основу правног посла, стекао право својине на
спорном пословном простору уписом у Књигу уложених уговора с
дијелом 1/1 сходно чл. 20 и 33 Закона о основним својинско-прав-
ним односима. Апелант указује да су редовни судови потпуно за-
немарили постојање коначног и правоснажног рјешења Републич-
ке управе од 21. марта 2003. године на основу којег је првотужени
уписан као власник и посједник спорног пословног простора, а то
рјешење никада није стављено ван снаге, а на основу којег је пр-
вотужени, као уписани власник и фактички посједник, могао ра-
сполагати без ограничења, а апелант, као купац спорног пословног
простора на јавној лицитацији, није био у обавези да истражује
ванкњижно стање непокретности. Осим тога, апелант сматра да
редовни судови нису дали образложење по којем основу је предник
тужиоца (Борац Травник) стекао право својине на спорном послов-
ном простору, да ли куповином, грађењем, замјеном, одржајем или
на неки други начин, те како, када и на који начин је тужилац изгу-
био посјед спорног пословног простора и како то да се тек након
12 година од извршене приватизације државног капитала, односно
20 година од “оснивања” појављује са захтјевом за регулисање
имовинско-правних односа. Апелант тврди да је предник тужиоца
био само закупац спорног пословног простора, што је доказано за-
писником о изузимању уговора о закупу од 1. јуна 1993. године, о
којим доказима се редовни судови уопште нису изјаснили јер за
редовне судове у овом предмету званичне зк. и катастарске евиден-
ције немају никакав значај. У конкретном случају редовни судови
принцип заштите повјерења у земљишне књиге замјењују неким
другим институтима и правилима које закон не познаје.
25. Сви проведени докази упућују на закључак да је апелант
поступао у доброј вјери, с повјерењем у земљишне књиге и ка-
тастарски операт у којем никада није било уписано било какво
ограничење на спорном пословном простору, нити је постојала
било каква сумња у право својине првотуженог, који је у врије-
ме закључења предметног уговора био уписан као власник и
посједник спорног пословног простора. Осим тога, апелант
износи бројне приговоре у вези с поступком приватизације, па,
између осталог, наводи да ни одлуке на које се позивају редовни
судови, али ни програм приватизације не садрже било какве зк.
или катастарске податке о спорном пословном простору који је,
према тврдњама редовних судова, унесен у тужиочев оснивачки
акт, већ постоји само реченица “продавнице обуће у Приједору”
28 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
и ништа више. Апелант износи и бројне приговоре у вези с одлу-
ком у дијелу којим је обавезан на исплату. У том правцу истиче
да је имао ваљан правни основ за коришћење спорног пословног
простора све до правоснажног окончања предметне парнице (11.
мај 2018. године) када је утврђена ништавост предметног угово-
ра, о чему постоји и одређени став судске праксе (Врховни суд,
Пресуда број 71 0 П 054543 14 од 4. новембра 2014. године), тако
да апелант није могао бити обавезан на плаћање било каквих
накнада, нити је апелант стекао било какву имовинску корист с
обзиром на то да је првотуженом за спорни пословни простор ис-
платио износ од 230.000,00 КМ, те друге терете у износу 6.900,00
КМ (порез на промет), као и трошкове санације спорног послов-
ног простора (15.574,00 КМ). Апелант истиче да је прије закљу-
чења предметног уговора спорни пословни простор користио по
основу уговора о закупу, за који је првотуженом уредно плаћао
закупнину, а сада је обавезан да за исти временски период поново
плати закупнину, и то са законским затезним каматама. Апелант
сматра да су редовни судови оспореним одлукама на најгрубљи
начин повриједили апелантово право на правично суђење, али и
право на мирно уживање имовине.
б) Одговори на апелацију
26. Врховни суд, Виши привредни суд и Окружни привредни
суд су у одговору на апелацију све приговоре оцијенили неосно-
ваним наводећи да оспореним одлукама није дошло до кршења
апелантових права на која се у апелацији неосновано позвао, пред-
ложивши да се апелација одбије као неоснована.
27. Тужилац је у одговору на апелацију навео да је предмет-
но правно питање Уставни суд већ ријешио у својој пракси (АП
1032/15), па би усвајање апелације било супротно пракси заузетој
у цитираној одлуци. Продаја имовине у вријеме и на начин како
је то утврђено у предметном случају била је забрањена одлуком
Високог представника за БиХ са законском снагом. Тужилац је
предложио да се апелација одбије као неоснована.
28. Првотужени је у одговору на апелацију навео да је одлука
Врховног суда у дијелу којим је уважена његова жалба на начин
да се искључиво апелант обавеже на исплату по основу стицања
без основа исправна јер он није ни држао нити користио спорни
пословни простор у релевантном периоду. Међутим, првотужени
истиче да су тачни наводи апелације да су редовни судови потпу-
но занемарили чињеницу постојања коначног и правоснажног
рјешења Републичке управе од 21. марта 2003. године на основу
којег је првотужени уписан као власник и посједник спорног по-
словног простора, а то рјешење никада није стављено ван снаге,
а на основу којег је првотужени као уписани власник и посједник
могао да располаже спорним пословним простором, без ограни-
чења.
V - Релевантни прописи
29. Закон о облигационим односима (“Службени лист СФРЈ”,
бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и “Службени гласник РС”, бр. 17/93,
3/96, 39/03 и 74/04)
За потребе ове одлуке користи се неслужбени пречишћени
текст сачињен у Уставном суду БиХ, како је објављен у службеним
гласилима јер није објављен на свим службеним језицима и писми-
ма, а који у релевантном дијелу гласи:
Начело савесности и поштења
Члан 12.
У заснивању облигационих односа и остваривању права и
обавеза из тих односа стране су дужне да се придржавају начела
савесности и поштења.
НЕВАЖНОСТ УГОВОРА
I. НИШТАВИ УГОВОРИ
Ништавост
Члан 103.
(1) Уговор, који је противан принудним прописима, јавном по-
ретку или добрим обичајима је ништаван ако циљ повређеног пра-
вила не упућује на неку другу санкцију или ако закон у одређеном
случају не прописује што друго.
(2) Ако је закључење одређеног уговора забрањено само јед-
ној страни, уговор ће остати на снази ако у закону није што друго
предвиђено за одређени случај, а страна која је повредила законску
забрану сносиће одговарајуће последице.
Последице ништавости
Члан 104. ст. (1) и (3)
(1) У случају ништавости уговора свака уговорна страна ду-
жна је да врати другој све оно што је примила по основу таквог
уговора, а ако то није могуће, или ако се природа оног што је испу-
њено противи враћању, има се дати одговарајућа накнада у новцу,
према ценама у време доношења судске одлуке, уколико закон што
друго не одређује.
7 29.1.2021.
(3) Приликом одлучивања суд ће водити рачуна о савесности
једне, односно обеју страна, о значају угроженог добра или инте-
реса, као и о моралним схватањима.
СТИЦАЊЕ БЕЗ ОСНОВА
ОПШТЕ ПРАВИЛО
Члан 210.
(1) Кад је неки део имовине једног лица прешао на било који
начин у имовину неког другог лица, а тај прелаз нема свој основ
у неком правном послу или у закону, стицалац је дужан да га
врати, а кад то није могуће - да накнади вредност постигнутих
користи.
(2) Обавеза враћања, односно накнаде вредности настаје и кад
се нешто прими с обзиром на основ који се није остварио или који
је касније отпао.
Обим враћања
Члан 214.
Кад се враћа оно што је стечено без основа, морају се вратити
плодови и платити затезна камата, и то, ако је стицалац несавестан,
од дана стицања, а иначе од дана подношења захтева.
Употребљавање туђе ствари у своју корист
Члан 219.
Кад је неко туђу ствар употребио у своју корист, ималац може
захтевати, независно од права на накнаду штете, или у одсуству
ове, да му овај накнади корист коју је имао од употребе.
30. Оквирни закон о приватизацији предузећа и банака у Босни
и Херцеговини (“Службени гласник БиХ”, бр. 14/98, 12/99, 14/00,
16/02 и 88/05 - исправка)
За потребе ове одлуке користи се неслужбени пречишћени
текст сачињен у Уставном суду БиХ који гласи:
Члан 2.
Област деловања закона
1. У складу са ГФАП овај закон изричито признаје право енти-
тета да приватизују предузећа и банке смештене на њиховој тери-
торији који нису у приватном власништву.
Одлука да ли је предузеће или банка у приватном власништву
бит ће донесена према прописима ентитета. Ти прописи ће оси-
гурати транспарентан преглед било каквих промена у структури
капитала или власничкој трансформацији имовине која није у при-
ватном власништву, уколико су те промене спорне и десиле се на-
кон 31. децембра 1991.
2. Остваривање права ентитета да приватизирају оне јавне
установе које потпадају под Анекс 9 ГФАП биће конзистентно
ма којој неопходној реорганизацији у циљу усклађивања с новом
унутрашњом структуром државе у складу са одредбама ГФАП,
конкретно Анексом 9.
3. Ниједан процес реституције, приватизације предузећа и ба-
нака неће прејудицирати рјешавање по захтјевима за реституцију
који се могу поднијети у складу с важећим законима о реституци-
ји; с тим међутим, да сваки ентитетски закон о реституцији искљу-
чи предузећа и банке који су предмет приватизације, као и њихову
земљу, имовину и зграде, из натуралне реституције, те предвиди
да надлежни органи власти осигурају правичну надокнаду свим
законским подносиоцима захтјева.
Члан 3.
Закони о приватизацији које доносе ентитети
1. Скупштине ентитета ће усвојити законодавство које није
дискриминаторног карактера, осигурава максималну транспарент-
ност и јавну одговорност у процесу приватизације и у складу је
са ГФАП.
2. Законима које доносе ентитети који проводе приватизацију
обухватиће се само она имовина и потраживања у вези те имовине
која се налази на територији тог ентитета.
3. Законима ентитета утврђује се на недискриминаторским
основама које БиХ или страна физичка и правна лица имају право
откупа дионица и имовине у процесу приватизације у складу са
чланом 3. став 1. овог закона.
4. Критерији по којима физичка лица БиХ имају право на по-
траживања држављана биће засновани на законима које усвајају
ентитети.
Тим законима ће се обухватити физичка лица БиХ који су били
држављани бивше Социјалистичке Републике Босне и Херцегови-
не и 31. марта 1991. имале стални боравак на територији који сада
припада ентитету који врши приватизацију. Ово укључује избегли-
це и расељена лица у складу са Анексом 7 ГФАП као и овлаштене
правне наследнике умрлих и несталих лица.
29.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
Члан 4.
Усмеравање средстава и потраживања
1. Средствима оствареним приватизацијом предузећа и бана-
ка који се налазе на територији једног ентитета располагат ће тај
ентитет или правне особе овлаштене да их прикупе у складу са
законима тог ентитета.
2. Потраживања према предузећима и банкама који се прива-
тизују сматраће се одговорношћу ентитета који врши приватиза-
цију.
31. Закон о основним својинско-правним односима (“Службе-
ни лист СФРЈ”, бр. 6/80 и 36/90 и “Службени гласник Републике
Српске”, број 38/03)
За потребе ове одлуке користи се текст прописа како је обја-
вљен у службеним гласилима јер није објављен на свим службе-
ним језицима и писмима, а који у релевантном дијелу гласи:
2. Стицање права својине
Члан 20. став (1)
Право својине стиче се по самом закону, на основу правног
посла и наслеђивањем.
Члан 33.
На основу правног посла право својине на непокретност стиче
се уписом у јавну књигу или на други одговарајући начин одређен
законом.
Члан 38. ст. (2) (3) (4) и (5)
Савестан држалац није дужан да плати накнаду за кориштење
ствари нити одговара за погоршање и пропаст ствари који су наста-
ли за време његовог савесног држања.
Савестан држалац има право на накнаду нужних трошкова за
одржавање ствари.
Савестан држалац може тражити накнаду корисних трошкова
у мери у којој је вредност ствари повећана.
Нужне и корисне трошкове из ст. 3. и 4. овог члана власник
ствари дужан је да накнади савесном држаоцу у мери у којој ти
трошкови нису обухваћени користима које је он добио од ствари.
VI - Допустивост
32. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине,
Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која
су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због
пресуде било којег суда у Босни и Херцеговини.
33. У складу са чланом 18 став (1) Правила Уставног суда,
Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресу-
де, односно одлуке која се њом побија, исцрпљени сви дјелотвор-
ни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у року
од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о
посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.
34. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је
Пресуда Врховног суда број 57 0 Пс 100770 18 Рев од 16. јануара
2019. године, против које нема других дјелотворних правних лије-
кова могућих према закону. Затим, оспорену пресуду апелантов пу-
номоћник је примио 15. фебруара 2019. године, а апелација је под-
несена 10. априла 2019. године, тј. у року од 60 дана, како је пропи-
сано чланом 18 став (1) Правила Уставног суда. Коначно, апелација
испуњава и услове из члана 18 ст. (3) и (4) Правила Уставног суда
јер не постоји неки други формални разлог због којег апелација
није допустива, нити је очигледно (prima facie) неоснована.
35. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Хер-
цеговине, члана 18 ст. (1), (3) и (4) Правила Уставног суда, Уставни
суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погледу
допустивости.
VII - Меритум
36. Апелант побија пресуду Врховног суда тврдећи да су том
пресудом повријеђена његова права из члана II/3е) Устава Босне и
Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције и члана II/3к)
Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европ-
ску конвенцију.
Право на имовину
37. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у релевантном дије-
лу гласи:
Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска
права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:
к) Право на имовину.
38. Члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију гласи:
Свако физичко или правно лице има право на мирно уживање
своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине, осим у
7 29
јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим
принципима међународног права.
Претходне одредбе, међутим, ни на који начин не умањују пра-
во државе да примјењује законе које сматра потребним да би регу-
лисала коришћење имовине у складу с општим интересом, или да
би обезбиједила плаћање пореза или других доприноса или казни.
39. Уставни суд указује на то да ријеч “имовина”, у смислу чла-
на 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, укључује широк
обим имовинских интереса који представљају одређену економску
вриједност (види Уставни суд, Одлука број У 14/00 од 4. априла
2001. године, објављена у “Службеном гласнику Босне и Херце-
говине”, број 33/01). Даље, према јуриспруденцији Европског суда
за људска права (у даљем тексту: Европски суд), “имовина” која се
штити може бити само “постојећа имовина” (види Европски суд,
Van der Mussele, пресуда од 23. новембра 1983. године, серија А,
број 70, тачка 48) или барем имовина за коју апелант има “оправ-
дано очекивање” да ће је добити (види Европски суд, Pine Valley
Developments Ltd. и други, пресуда од 29. новембра 1995. године,
серија А, број 332, тачка 31).
40. Уставни суд примјећује да се у конкретном одлучивало о
тужиочевом тужбеном захтјеву (утврђивање ништавости предмет-
ног уговора, предаја у посјед и исплата по основу стицања без
основа), те о апелантовом противтужбеном захтјеву (утврђење да
је апелант као савјестан стицалац власник спорног пословног про-
стора).
41. Узимајући у обзир исход парнице у којој је утврђена ништа-
вост предметног уговора и сходно томе апеланту наложена предаја
у посјед спорног пословног простора тужиоцу, као и исплата по
основу стицања без основа (164.632,40 КМ), а да је апелантов про-
тивтужбени захтјев у цијелости одбијен, Уставни суд сматра да се
у конкретном случају ради о имовинскоправном спору у којем се
одлучивало о апелантовој имовини, те, стога, предметни поступак,
без сумње, потпада под обим члана II/3к) Устава Босне и Херце-
говине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Исто
тако, нема сумње да је оспореним одлукама дошло до мијешања у
апелантово право на имовину. Сходно томе, Уставни суд ће испи-
тати да ли је мијешање било законито, а ако јесте, да ли је било у
јавном интересу и да ли је било пропорционално циљу којем се
тежило.
42. Уставни суд запажа да апелант пресуду Врховног суда
оспорава у цијелости, дакле и у сегменту тужбеног и противтуж-
беног захтјева.
У односу на дио пресуде Врховног суда који се односи на
ништавост уговора, предају у посјед и противтужбени захтјев
43. У контексту образложења редовних судова да је предмет-
ни уговор правно ништав у смислу члана 103 ЗОО јер је противан
принудним прописима, и то чл. 2, 3 и 4 Оквирног закона, Уставни
суд сматра сврсисходним да укаже на сопствену праксу у предме-
тима који се тичу истог, односно сличног чињеничног и правног
питања.
44. У том правцу Уставни суд подсјећа да је у својој Одлуци
број АП 2157/08 (види Одлуку Уставног суда број АП 2157/08 од
30. маја 2009. године, објављену у “Службеном гласнику БиХ”,
број 82/09 и на интернет страници Уставног суда www.ustavnisud.
ba), на коју се апелант позива у апелацији, али је на њу, безуспје-
шно, указао и током поступка, Уставни суд утврдио кршење права
на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана
1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. У цитираној одлуци
Уставни суд је, рјешавајући апелацију поднесену против пресуде
Врховног суда којом су преиначене нижестепене пресуде и про-
глашен ништавим купопродајни уговор чији је предмет био по-
словни простор на територији Републике Српске, закључио: “...
да је Врховни суд, при доношењу своје одлуке, како је наведено,
арбитрарно протумачио релевантне законске одредбе и да је про-
пустио да узме у обзир релевантне одредбе ЗОСПО, па због тога у
чињеничним околностима тог случаја, мијешање у њихово право
на имовину није било у складу са законом како то захтијева члан 1
Протокола број 1 уз Европску конвенцију” (тачка 49). Готово иден-
тичан став Уставни суд је усвојио и у Одлуци број АП 351/10 од 28.
маја 2010. године (објављена у “Службеном гласнику БиХ”, број
103/10 и на интернет страници Уставног суда www.ustavnisud.ba).
45. Уставни суд наглашава да је у наведеним предметима пре-
вагнуо упис права својине у земљишне књиге, чиме је наглашено
да укњижено право својине има значај апсолутног (erga omnes), а
не релативног (inter partes) дјеловања. Такође је указано да упис у
земљишне књиге, којим се стичу стварна права на непокретности-
ма и који ствара фикцију апсолутне тачности, значи доказ о своји-
ни, те да правни значај грунтовног уписа није ограничен, нити
елиминисан ни Оквирним законом о приватизацији, као ни енти-
тетским законима о приватизацији (Законом о почетном билансу
стања предузећа и банака ФБиХ и Законом о почетном билансу
стања у поступку приватизације државног капитала у предузећима
РС). Тиме се хтјело заштитити и повјерење које има упис права
30 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
својине у земљишне књиге са становишта правне сигурности у
правном промету.
46. Примјењујући изражене ставове Уставног суда на конкре-
тан предмет Уставни суд запажа да се у конкретном случају, за ра-
злику од цитираног предмета, ради о специфичним околностима
у погледу права на спорном пословном простору. Прије свега, за
разлику од горе цитираних одлука, у конкретном случају се као
продавац спорног пословног простора у Приједору појављује
првотужени (Град Приједор) као орган јавне власти, а не правни
претходник тужиоца “Борац” Травник. Затим, из образложења
оспорених пресуда произлази да су се редовни судови приликом
одлучења бавили искључиво стањем уписа у катастру, али не и у
земљишној књизи, што додатно прави разлику између овог и ци-
тираног предмета.
47. С друге стране, Уставни суд подсјећа да је у својој Одлу-
ци број АП 1164/10 од 9. јула 2010. године (објављена на www.
ustavnisud.ba) закључено “да је неосновано апелантово позивање
на Одлуку Уставног суда број АП 2157/08 (види Уставни суд, Одлу-
ка о допустивости и меритуму од 30. маја 2009. године, “Службени
гласник БиХ”, број 82/09 од 20. октобра 2009. године, доступна
на интернет страници Уставног суда www.ustavnisud.ba), будући
да се наведена одлука Уставног суда на коју се апелант позива не
односи на исто чињенично и правно питање које је постављено у
овој апелацији. Наиме, у наведеном случају спорна непокретност
је била регистрована код надлежног суда на апелантово име, што
у овом случају није”. Осим тога, Уставни суд је сличну правну си-
туацију разматрао и у предмету број АП 1506/10 (види Уставни
суд, Одлука о допустивости и меритуму од 12. марта 2014. године,
доступна на интернет страници Уставног суда www.ustavnisud.ba),
у којем је закључио да с обзиром на то да апелант у конкретном
случају такође није био уписан као власник спорног објекта (у зе-
мљишну књигу), Уставни суд је оцијенио да се исти правни став
који је изражен у Одлуци Уставног суда број АП 1164/10 односи
и на тај случај.
48. Дакле, сходно изнесеном произлази да је Уставни суд зау-
зео став да у предметима у којима не постоји доказ о упису права
својине на спорним пословним просторима апелације нису осно-
ване јер нема арбитрарности у примјени права у односу на апелан-
те, који због чињенице да њихово право својине није конституиса-
но на спорним пословним просторима и не могу полагати право на
те просторе, што је суштинска разлика у односу на чињеничну и
правну ситуацију с предметима из групе којима је водећа Одлука
број АП 2157/08 у којој је Уставни суд утврдио постојање арби-
трарности у примјени права у односу на апеланте.
49. Дакле, из образложења оспорених пресуда произлази да је
катастарска честица на којој је изграђена зграда и спорни пословни
простор од 1977. године у катастарском операту била уписана на
име “Борац” Травник ООУР Трговина “као власник или плодоужи-
валац”, али да је рјешењем Републичке управе од 21. марта 2003.
године извршена исправка грешке у катастарском операту, тако да
је на к. ч. на којој се налази зграда и спорни пословни простор
умјесто “Борац” Травник ООУР Трговина са дијелом 1/2 уписан
првотужени с дијелом 1/2. Дакле, упис првотуженог у јавну еви-
денцију (катастарски операт) извршен је на основу одлуке надле-
жног органа од 21. марта 2003. године. Уставни суд из образложе-
ња оспорених пресуда не запажа, нити то редовни судови тврде, да
је рјешење Републичке управе од 21. марта 2003. године, на основу
којег се првотужени уписао “као носилац права” у катастарски
операт, поништено или стављено ван снаге од стране надлежног
органа у законом прописаном поступку.
50. Уставни суд запажа да редовни судови нису навели које је
право на спорном пословном простору било уписано на име прво-
туженог у катастарском операту. Уставни суд, даље, запажа да се
редовни судови нису бавили стањем уписа у земљишној књизи у
односу на спорну непокретност. Међутим, наведено се не може
ставити на терет редовним судовима јер парничне странке очито у
том правцу нису пружиле доказе (стање уписа у зк.).
51. Стога, имајући у виду чињеницу да је првотужени у мо-
менту закључења предметног уговора био уписан у катастарски
операт као “носилац права” на спорној непокретности, при чему
током поступка није утврђено да је првотужени био уписан као
власник у земљишној књизи, Уставни суд сматра да првотужени
током поступка није доказао да је у земљишној књизи био уписан
као власник спорног пословног простора, што би у смислу праксе
Уставног суда имало примат и у односу на Оквирни закон. Стога,
имајући у виду околности конкретног предмета, Уставни суд кон-
кретан предмет може довести у везу с предметом број АП 1164/10,
односно донијети одлуку у складу са ставовима израженим у том
предмету.
52. Слиједећи сопствену праксу Уставни суд сматра да оспо-
реним одлукама у дијелу којим је утврђена ништавост предмет-
ног уговора, у смислу члана 103 став 1 ЗОО јер је током поступка
утврђено да је противан принудном пропису, и то Оквирном зако-
ну, није прекршено апелантово право на имовину из члана II/3к)
7 29.1.2021.
Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европ-
ску конвенцију. Сходно томе, Уставни суд не запажа било шта што
би покренуло питање кршења права на имовину у односу на дио
пресуда којим је апелант обавезан на предају у посјед спорног
пословног простора јер је то логична посљедице ништавости уго-
вора, као ни у одбијању противтужбеног захтјева јер су редовни
судови утврдили његову неоснованост управо позивајући се на
закључак да је предметни уговор проглашен ништавим.
53. Стога, Уставни суд закључује да у односу на овај дио пре-
суда редовних судова није било кршења права на имовину из члана
II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз
Европску конвенцију.
У односу на дио пресуде Врховног суда који се односи на
исплату
54. У вези с дијелом тужбеног захтјева који се односио на
исплату Уставни суд запажа да је тужилац тужбеним захтјевом
тражио да се тужени по основу стицања без основа обавежу да му
солидарно исплате износ од 334.933,50 КМ, заједно с каматама, и
то за период од 20. априла 2004. до 1. маја 2017. године. Коначном
пресудом у овом предмету Врховни суд је примјеном члана 219
ЗОО обавезао апеланта на исплату износа од 164.632,00 КМ зајед-
но с каматама почев од 19. новембра 2012. године. Врховни суд је
приликом одлучења имао у виду да апелант спорни пословни про-
стор држи у свом посједу дужи низ година, али не и првотужени,
па је из тог разлога преиначио другостепену пресуду и само апе-
ланта обавезао на исплату уз образложење као у тачки 23 ове одлу-
ке. Наиме, Врховни суд је утврдио да је апелант спорни пословни
простор користио у релевантном периоду на основу предметног
уговора који је накнадно отпао јер је утврђена његова ништавост,
па је примјеном члана 219 ЗОО апелант дужан да накнади корист
коју је имао од бесплатног коришћења спорног пословног просто-
ра. Врховни суд се приликом одлучења није бавио савјесношћу и
поштењем уговорних страна, односно апеланта.
55. У вези с датим образложењем Уставни суд подсјећа на соп-
ствену праксу заузету у предмету број АП 603/15 у којој је разматра-
но питање исплате по основу употребе туђе ствари (члан 219 ЗОО)
у ситуацији када је правни основ (уговор о замјени непокретности)
за коришћење ствари накнадно отпао јер је утврђена ништавост уго-
вора о замјени непокретности (станова) у смислу члана 103 став 1
ЗОО. Уставни суд у цитираном предмету није утврдио произвољност
редовних судова у примјени материјалног права, те је у цијелости
подржао образложење редовних судова да нема мјеста примјени
члана 219 ЗОО у ситуацији када је “тужилац био савјестан држалац
непокретности у Бањој Луци, те да је оправдано вјеровао да је њи-
хов власник, јер се као такав и укњижио у земљишнокњижним еви-
денцијама након што је закључен уговор о размјени непокретности,
те да слиједом тога није обавезан да плати накнаду за коришћење
ствари за вријеме њеног савјесног држања, којом приликом су се ре-
довни судови позвали на одредбу члана 38 став 2 Закона о основним
својинскоправним односима”. Уставни суд је у цитираном предмету
подсјетио на “члан 38 Закона о основним својинскоправним одно-
сима који прописује да савјестан држалац није дужан да плати нак-
наду за коришћење ствари, нити одговара за погоршање и пропаст
ствари који су настали за вријеме његовог савјесног држања” (види
Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број АП 603/15 од
10. новембра 2016. године, тачка 36, доступна на интернет страници
Уставног суда www.ustavnisud.ba).
56. Сходно наведеном, Уставни суд запажа да је апелант од 22.
јула 1996. године у посједу спорног пословног простора, као за-
купац, све до закључења купопродајног уговора 20. априла 2004.
године, те је на основу тог уговора уписан у Књигу уложених уго-
вора као власник. Дакле, Уставни суд запажа да је апелант спорни
пословни простор користио без ометања пуних 16 година, односно
до момента када је тужилац (2012. године) покренуо управни по-
ступак за заштиту својих права на спорном пословном простору.
Уставни суд, такође, запажа да у моменту купопродаје на предмету
купопродаје није било никаквих терета, нити ограничења на спор-
ном пословном простору, нити је тужилац до 2012. године апелан-
ту на било који начин дао до знања да користи туђу имовину, па се,
према мишљењу Уставног суда, оваква тужиочева пасивност може
ставити на терет тужиоцу. У том правцу Уставни суд запажа да
је апелант спорни пословни простор купио на јавној лицитацији,
да је продавац спорног пословног простора орган јавне власти, да
је законски заступник првотуженог дао мишљење да је предметни
уговор правно ваљан, па у таквим околностима апелант оправдано
није могао ни имати сумњу да од момента склапања купопродајног
уговора (20. април 2004. године) користи туђу ствар. Из образло-
жења оспорених пресуда такође произлази да спорни пословни
простор у програму приватизације тужиоца није био идентифико-
ван према подацима из катастра и земљишне књиге, већ само као
“продавница обуће у Приједору”, тако да и та околност потврђује
став да апелант оправдано није могао имати сумњу да користи
туђу ствар. Уставни суд посебно запажа да је Окружни привред-
ни суд пошао управо од савјесности и поштења уговорних страна
29.1.2021. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број
(види тачку 13 ове одлуке) када је одбио дио тужбеног захтјева за
исплату, па је управо такво образложење сагласно с указаном прак-
сом из цитираног предмета број АП 603/15. Стога, Уставни суд
сматра да је основаност овог дијела тужбеног захтјева, супротно
образложењу Вишег привредног суда (види тачку 19 ове одлуке),
морала имати у виду апелантову савјесност и поштење, узимањем
у обзир свих релевантних околности конкретног случаја на које је
претходно указао Уставни суд, на шта коначно упућује и одредба
члана 38 Закона о својинско-правним односима.
57. Стога, Уставни суд сматра да је мијешање у апелантово
право на имовину у дијелу којим је обавезан на исплату било не-
законито.
58. Уставни суд закључује да је у односу на пресуду Врхов-
ног суда којом је апелант обавезан на исплату заједно с каматама
прекршено апелантово право на имовину из члана II/3к) Устава
Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску кон-
венцију.
Право на правично суђење
59. Сходно закључку у односу на дио пресуде Врховног суда
који се односио на исплату, Уставни суд сматра да нема потребе
да апелационе приговоре у односу на овај дио оспорене пресуде
испитује и у контексту кршења права на правично суђење јер је те
наводе испитао у оквиру права на имовину.
60. У односу на остали дио захтјева тужиоца, односно апелан-
та, Уставни суд сматра да су редовни судови довољно јасно обра-
зложили своје одлуке и да Уставни суд не запажа произвољност
у сегменту примјене материјалног права, те да у том дијелу није
било кршења права на правично суђење из члана II/3е) Устава Бо-
сне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.
СА Д РЖ А Ј
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
77 Одлука о оснивању стварне службености на
земљишту у власништву Републике Српске на
подручју града Градишке ради изградње
прикључне саобраћајнице до царинског
складишта ................................................................... 1
78 Одлука о преносу права својине на
непокретностима, број: 04/1-012-2-62/21 ................ 1
79 Одлука о утврђивању општег интереса,
број: 04/1-012-2-64/21 ................................................ 2
80 Одлука о покретању поступка додјеле концесије
за коришћење пољопривредног земљишта на
подручју града Бијељине........................................... 2
81 Одлука о коначном отпису ненаплативих
потраживања Министарства пољопривреде,
шумарства и водопривреде ....................................... 3
82 Одлука о давању сагласности на План утрошка
средстава, број: 04/1-012-2-31/21 ............................. 3
83 Одлука о давању сагласности на План утрошка
средстава, број: 04/1-012-2-38/21 ............................. 3
84 Одлука о давању сагласности за продају
утоваривача, број: 04/1-012-2-65/21 ......................... 3
85 Одлука о давању сагласности на План и програм
рада Фонда за пензијско и инвалидско осигурање
Републике Српске за 2021. годину ........................... 4
86 Одлука о давању сагласности на Правилник
о измјенама и допунама Правилника о
унутрашњој организацији и систематизацији
радних мјеста у Агенцији за управљање
одузетом имовином ................................................... 4
87 Одлука о давању сагласности на Програм рада
и Финансијски план Јавне установе Дом
пензионера у Требињу за 2021. годину.................... 4
7 31
VIII - Закључак
61. Уставни суд закључује да постоји кршење права на имови-
ну из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола
број 1 уз Европску конвенцију у односу на дио пресуде Врховног
суда који се односи на исплату када мијешање у апелантово право
на имовину није било у складу са законом, односно када су редов-
ни судови занемарили одредбу члана 38 Закона о својинско-прав-
ним односима, обавезујући апеланта на исплату по основу кори-
шћења туђе ствари, те да нису узели у обзир савјесност и поштење
на страни апеланта.
62. С друге стране, у односу на остали дио оспорене пресуде
Врховног суда, Уставни суд закључује да није било кршења пра-
ва на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и чла-
на 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију када је утврђена
ништавост предметног уговора јер је закључено да је противан
Оквирном закону, а релевантне околности конкретног случаја, од-
носно чињеница да првотужени током поступка није доказао да је
земљишно-књижни власник спорног пословног простора указује
да је пракса Уставног суда заузета у предмету АП 1164/10 при-
мјењива у конкретном случају.
63. На основу члана 59 ст. (1), (2) и (3) и члана 62 став (1)
Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву
ове одлуке.
64. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке
Уставног суда су коначне и обавезујуће.
Предсједник
Уставног суда БиХ,
Златко М. Кнежевић, с.р.
88 Одлука о утврђивању критеријума за избор и
именовање чланова Управног одбора Јавне
установе Дом ученика Бијељина .............................. 4
89 Одлука о расписивању Јавног конкурса за избор
и именовање чланова Управног одбора
Јавне установе Дом ученика Бијељина .................... 5
90 Одлука о измјени Одлуке о утврђивању висине
накнаде за вођење Регистра пољопривредних
газдинстава и Регистра корисника подстицајних
средстава у Републици Српској ................................ 5
91 Рјешење о давању сагласности за закључење
Анекса VIII Уговора о закупу пословног
простора у Добоју, број: 06.11/477-23/14,
од 30.9.2014. године ................................................... 5
92 Рјешење број: 04/1-012-2-58/21 ................................ 6
93 Рјешење број: 04/1-012-2-59/21 ................................ 6
94 Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности
чланова Управног одбора ЈУ Дом за старија
лица Приједор ............................................................ 6
95 Рјешење о именовању в.д. чланова Управног
одбора ЈУ Дом за старија лица Приједор ................ 6
Рјешење о разрјешењу вршиоца дужности
директора Републичког секретаријата за
расељена лица и миграције ....................................... 6
Рјешење о постављењу вршиоца дужности
директора Републичког секретаријата за
расељена лица и миграције ....................................... 6
Рјешење о престанку дужности вршиоца
дужности директора Јавне установе Основна
школа “Петар Кочић” Приједор ............................... 7
Рјешење о именовању вршиоца дужности
директора Јавне установе Основна школа
“Петар Кочић” Приједор ........................................... 7
32 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 7 29.1.2021.
Рјешење о престанку дужности директора Јавне 99 Рјешење о именовању чланова Управног одбора
установе Основна школа “Петар Кочић” ЈУ Народна библиотека “Данило Киш” Теслић...... 9
Козлук, Зворник ......................................................... 7
Рјешење о престанку дужности вршиоца
Рјешење о именовању вршиоца дужности дужности директора ЈУ Народна библиотека
директора Јавне установе Основна школа “Бранко Ћопић” Брод ................................................ 9
“Петар Кочић” Козлук, Зворник ............................... 7
Рјешење о именовању директора ЈУ Народна
Рјешење о престанку дужности директора библиотека “Бранко Ћопић” Брод ............................ 9
Јавне установе Центар средњих школа
“Иво Андрић” Прњавор ............................................ 7 Рјешење о престанку дужности директора
ЈУ Народна библиотека Кнежево ............................. 9
Рјешење о именовању вршиоца дужности
директора Јавне установе Центар средњих Рјешење о именовању вршиоца дужности
школа “Иво Андрић” Прњавор ................................. 7 директора ЈУ Народна библиотека Кнежево ......... 10

Рјешење о престанку дужности директора Рјешење о престанку дужности директора

Јавне установе Средњошколски центар
“Јован Цвијић” Модрича ........................................... 8
Рјешење о именовању вршиоца дужности
директора Јавне установе Средњошколски центар
“Јован Цвијић” Модрича ........................................... 8
Рјешење о разрјешењу директора Јавне установе
Студентски центар “Пале” ........................................ 8
Рјешењe о именовању в.д. директора Јавне
установе Студентски центар “Пале” ........................ 8
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ
96 Рјешење о престанку дужности члановима
Управног одбора ЈУ Народна библиотека
Источни Стари град ................................................... 8
97 Рјешење о именовању чланова Управног одбора
ЈУ Народна библиотека Источни Стари град.......... 8
98 Рјешење о престанку дужности члановима
Управног одбора ЈУ Народна библиотека
“Данило Киш” Теслић ............................................... 9
Матичне музејске установе “Музеј Херцеговине”
Требиње .................................................................... 10
Рјешење о именовању директора Матичне
музејске установе “Музеј Херцеговине”
Требиње .................................................................... 10
РЕГУЛАТОРНА КОМИСИЈА ЗА ЕНЕРГЕТИКУ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Рјешење о издавању Дозволе за обављање
дјелатности производње електричне енергије у
Малој хидроелектрани “Миљацка” ....................... 10
УСТАВНИ СУД БиХ
Одлука о допустивости и меритуму,
број: АП 2788/20 ...................................................... 12
Одлука о допустивости и меритуму,
број: АП 1453/19 ...................................................... 19
Одлука о допустивости и меритуму,
број: АП 1641/19 ...................................................... 25
ОГЛАСНИ ДИО .......................................................8 страна

Оснивач: Влада Републике Српске. Издавач: Јавна установа Службени гласник Републике Српске, Бања Лука, поштански фах 88. Жиро
рачуни: 555-007-00001332-44 код Нове банке а.д. Бања Лука, 562-099-00004292-34 код НЛБ банке а.д. Бања Лука, 567-162-10000010-81 код
Sberbank а.д. Бања Лука, 551-001-00029639-61 код UniCredit Bank а.д. Бања Лука, 571-010-00001043-39 код Комерцијалне банке а.д. Бања
Лука и 552-030-00026976-18 код Addiko Bank а.д. Бања Лука. В.д. директора и главног и одговорног уредника Манојла Зрнић. Уредник
Вишња Бајић Прерадовић. Техничко уређивање Горан Зеленбаба. Телефон: (051) 456-330, факс (051) 456-331, 456-341 и 456-349,
редакција: (051) 456-357, рачуноводство: (051) 456-337, претплата: (051) 456-339. Интернет: (051) 456-346, http://www.slglasnik.
org, e-mail: sgrs.redakcija@slglasnik.org. Рјешењем Министарства информација Републике Српске, број: 01-411/93 лист је уписан
у Регистар јавних гласила под бројем 37. Штампа: ЈУ Службени гласник Републике Српске, Бања Лука.