Угљени хидрат — Википедија https://sr.wikipedia.

org/wiki/Угљени_хидрат

Угљени хидрат
Угљени хидрати или шећери су
најраспрострањенија једињења у живом свету. [1]
Према степену сложености деле се на:
моносахариде, дисахариде, олигосахариде и
полисахариде.

Угљени хидрати су биолошки молекули који се

састоје од атома угљеника (C), водоника (H) и
Лактоза је дисахарид који је присутан у млеку.
кисеоника (O), обично са односом атома
Он се састоји од молекула D-галактозе и
угљеника и кисеоника од 2:1 (као у води); другим
D-глукозе везаних бета-1-4 гликозидном везом.
речима, са емпиријском формулом Cm(H2O)n (где
Њена формула је C12H22O11.
се m може разликовати од n).[1] Постоје извесни
изузеци; на пример, дезоксирибоза, шећерна
компонента ДНК,[2] има емпиријску формулу C5H10O4.[3]
Угљени хидрати су технички хидрати угљеника;[4] мада са
структурне тачке гледишта је прецизније да се на њих гледа
као на полихидроксидне алдехиде и кетоне.[5]

Термин је најзаступљенији у биохемији, где је синониман са

сахаридима, групом која обухвата шећере, скроб, и целулозу.
Сахариди се деле у четири хемијске групе: моносахариде,
дисахариде, олигосахариде, и полисахариде. Генерално се,
моносахариди и дисахариди, који су мањи угљени хидрати
(имају нижу молекулску масу), називају шећерима.[6] Реч
сахарид потиче од грчке речи σάκχαρον (sákkharon), са
значењем "шећер". Док је научна номенклатура угљених
хидрата комплексна, имена моносахарида и дисахарида се
веома често завршавају са суфиксом -оза. На пример,
грожђани шећер је моносахарид глукоза, тршћани шећер је
дисахарид сахароза, а млечни шећер је дисахарид лактоза
(погледајте илустрацију).

Угљени хидрати врше бројне функције у живим

организмима. Полисахариди служе као складишта енергије Ланац глукозе
(нпр. скроб и гликоген) и као структурне компоненте (нпр.
целулоза у биљкама и хитин код артропода). 5-угљеник
моносахарид рибоза је важна компонента коензима (нпр. АТП, ФАД
и НАД) и компонента је основе генетичког молекула познатог као
РНК. Сродни молекул дезоксирибоза је компонента ДНК. Сахариди и
њихови деривати обухватају многе друге важне биомолекуле који
имају улогу у имунском систему, фертилизацији, спречавању
патогенезе, згрушавању крви, и развићу.[7]

У науци о храни и многим неформалним контекстима, термин

1 од 12 7.4.2021. 18:50
Угљени хидрат — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Угљени_хидрат

угљени хидрат често означава било коју храну која је посебно богата у
комплексном угљеном хидрату скробу (као што су житарице, хлеб и
тесто), или се термин користи за једноставне угљене хидрате, као што
је шећер (присутан у бомбонама, џемовима, и слаткишима).

Често се на списковима нутриционог садржаја, као што је УСДА

Национална база података нутријената, термин "угљени хидрат"
користи за све осим воде, протеина, масти, пепела и етанола.[8] Тиме
се обухватају хемијска једињења као што су сирћетна или млечна
киселина, која се нормално не сматрају угљеним хиратима. Тиме се
исто тако обухватају "дијетарна влакна" која су угљени хидрати, али
имају незнатан допринос у погледу прехрамбене енергије (калорија),
мада се често уврштавају у прорачуне тоталне енергије хране, као да
су шећери.[9]
рибоза

Садржај
Структура
Подела
Моносахариди
Класификација моносахарида
Изомеризам прстен-отворени ланац
Употреба у живим организмима
Олигосахариди
Енергетска улога угљених хидрата и инсулин
Угљени хидрати у исхрани
Подела угљених хидрата
Прости угљени хидрати- једноставни шећери
Сложени угљени хидрати - скроб
Намирнице богате угљеним хидратима
Хлеб
Пиринач
Грашак и пасуљ
Кромпир
Зелено поврће
Поврће
Зрело воће
Намирнице са угљеним хидратима – које су нарочито здраве:
Угљени хидрати и здравље
Угљени хидрати и њихова функција
Угљени хидрати и спортска активности

2 од 12 7.4.2021. 18:50
Угљени хидрат — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Угљени_хидрат

Референце
Литература
Спољашње везе

Структура
Раније се име „угљени хидрат“ користило у хемији за свако једињење са формулом Cm (H2O)n.
По тој дефиницији су неки хемичари сматрали формалдехид (CH2O) најједноставнијим
угљеним хидратом,[10] док су други давали то звање гликолалдехиду.[11] Данас се овај термин
генерално схвата у биохемијском смислу, чиме се искључују једињења са само једним или два
угљеника и укључује мноштво биолошких угљених хидрата који одступају од те формуле. На
пример, мада изгледа да горња формула обухвата широко заступљене угљене хидрате, постоји
низ свеприсутних и изобилних угљених хидрата који одступају од ње. На пример, угљени
хидрати често често садрже хемијске групе попут: N-ацетил (нпр. хитин), сулфат (итд.
гликозаминогликани), карбоксилне киселине (итд. сијалинска киселина) и дезокси
модификације (итд. фукоза и сијалинска киселина).

Природни сахариди су генерално изграђени од једноставних угљених хидрата званих

моносахариди са општом формулом (CH2O)n, где је n три или више. Типични моносахарид има
структуру H–(CHOH)x(C=O)–(CHOH)y–H, другим речима, алдехид или кетон са мноштвом
хидроксилних група, обично једном на сваком атому угљеника који није део алдехидне или
кетонске функционалне групе. Примери моносахарида су глукоза, фруктоза, и
глицералдехиди. Међутим, неке биолошке супстанце које се обично називају моносахаридима
не подлежу овој формули (нпр. уронске киселине и дезокси-шећери као што је фукоза), а
постоје и многе хемикалије које су обухваћене овом формулом али се не сматрају
моносахаридима (нпр. формалдехид CH2O и инозитол (CH2O)6).[12]

Форма моносахарида отвореног ланца обично коегзистира са формом затвореног ланца, у којој
угљеник алдехидне/кетонске карбонилне групе (C=O) и хидроксилна група (–OH) реагују
формирајући хемиацетал са новим C–O–C мостом.

Моносахариди могу да буду повезани у полисахариде (или олигосахариде) на велики број

различитих начина. Многи угљени хидрати садрже један или више модификованих
моносахаридних јединица које имају једну или више замењених или уклоњених група. На
пример, дезоксирибоза, компонента ДНК, је модификована верзија рибозе; хитин се састоји од
понављајућих јединица N-ацетилглукозамина, форме глукозе која садржи азот.

Подела
Угљени хидрати су полихидрокси алдехиди, кетони, алкохоли, киселине, њихови једноставни
деривати и њихови полимери са везама ацеталног типа. Они се могу класификовати по степену
полимеризације и могу се иницијално поделити у три главне групе, наиме шећере,
олигосахариде и полисахариде.[13]

3 од 12 7.4.2021. 18:50
Угљени хидрат — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Угљени_хидрат

Главни прехрамбени угљени хидрати

Класа (СП*) Подгрупа Компоненте

Моносахариди Глукоза, галактоза, фруктоза, ксилоза

Шећери (1–2) Дисахариди Сахароза, лактоза, малтоза, трехалоза

Полиоли Сорбитол, манитол

Малто-олигосахариди Малтодекстрини
Олигосахариди (3–9)
Други олигосахариди Рафиноза, стахиоза, фрукто-олигосахариди

Скроб Амилоза, амилопектин, модификовани скроб

Полисахариди (>9)
Нескробни полисахариди Целулоза, хемицелулоза, пектини, хидроколоиди

СП * = Степен полимеризације

Моносахариди
Моносахариди су најједноставнији угљени хидрати у смислу да се они не
могу хидролизовати у мање угљене хидрате. Они су алдехиди или кетони
са две или више хидроксилних група. Општа хемијска формула
немодификованог моносахарида је (C•H2O)n, буквално „угљени хидрат“.
Моносахариди су важни горивни молекули, као и градивни блокови
нуклеинских киселина. Најмањи моносахариди, са n=3, су
дихидроксиацетон и D- и L-глицералдехиди.

Класификација моносахарида

Моносахариди се класификују на основу три карактеристике: позиције

карбонилне групе, броја атома угљеника, и хиралности. Ако је D-глукоза је
карбонилна група алдехид, моносахарид је алдоза; ако је карбонилна алдохексоза са
група кетон, моносахарид је кетоза. Моносахариди са три атома угљеника формулом
су триозе, они са четири су тетрозе, са пет пентозе, са шест хексозе, и тако (C·H2O)6. Црвени
даље.[15] Ова два класификациона система се обично комбинују. На атоми означавају
пример, глукоза је алдохексоза (шестоугљенични алдехид), рибоза је алдехидну групу, а
алдопентоза (петоугљенични алдехид), и фруктоза је кетохексоза плави асиметрични
(шестоугљенични кетон). центар који је
најудаљенији од
Сваки атом угљеника са хидроксилном групом (-OH), изузев првог и алдехида. Пошто је
задњег угљеника, је асиметричан, и стога је стереоцентар са две могуће та -OH група на
конфигурације (R или S). Због те асиметрије, знатан борј изомера постоји десној страни
за сваку дату моносахаридну формулу. Користећи Ле Бел–вант Хофово Фишерове
правило, алдохексоза D-глукоза, на пример, има формулу (C·H2O)6, у пројекције, то је D
којој су четири од шест атом угљеника стереогени, те је D-глукоја један од шећер.
24=16 могућих стереоизомера. У случају глицералдехида, алдотриозе,
постоји само један пар могућих стереоизомера, који су енантиомери и
епимери. 1, 3-дихидроксиацетон, кетоза која кореспондира алдози глицералдехиду, је
симетричан молекул без стереоцентара. Ознаке D или L се дају на основу оријентације

4 од 12 7.4.2021. 18:50
Угљени хидрат — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Угљени_хидрат

асиметричног угљеника који је најдаље од карбонилне групе: у

стандардној Фишеровој пројекцији, ако је хидроксилна група на
десној стани молекула, то је D шећер, у супротном случају је L
шећер. „D-“ и „L-“ префиксе не треба мешати са „d-“ или „l-“, који
означавају смер у коме шећер ротира раван поларизоване
светлости. Индикатори „d-“ и „l-“ се више не користи у хемији
угљених хидрата.[16]

Изомеризам прстен-отворени ланац

Алдехидна или кетонска група

моносахарида отвореног ланца
реверзибилно реагује са
хидроксилном групом на другом
α и β аномери глукозе. атому угљеника и формира се
Значајна је позиција хемиацетал или хемикетал, чиме
хидроксилне групе настаје хетероциклични прстен са
(црвено или зелено) на кисеоничним мостом између два
аномерном угљенику атома угљеника. Прстени са пет и Глукоза може да постоји у
релативно на CH2OH шест атома се називају фуранозе и облику отвореног ланца и
групу вазану за угљеник пиранозе, респективно, и постоје у прстена.
5. Аномери могу да равнотежи са формом отвореног
имају идентичне ланца.[17]
апсолутне
Током конверзије из форме отвореног ланца у цикличну форму,
конфигурације (R,R или
атом угљеника који садржи карбонилни кисеоник, који се назива
S,S) (α), или супротне
аномерни угљеник, постаје стереогени центер са две могуће
апсолутне
конфигурације. Атом кисеоника може да заузме позицију која је
конфигурације (R,S или
било изнад или испод равни прстена. Резултирајућа два
S,R) (β).[14]
стереоизомера се називају аномерима. У α аномеру, -OH
субституент на аномерном угљенику почива на супротној
страни (trans) прстена од CH2OH бочног ланца. Алтернативна
форма, у којој су CH2OH супституент и аномерни хидроксил на истој страни (cis) равни
прстена, се назива β аномер.

Употреба у живим организмима

Моносахариди су главни извор горива за метаболизам, који се користи као извор енергије
(глукоза је најважнији извор енергије у природи) и у биосинтези. Кад моносахариди нису
непосредо неопходни многе ћелије их обично конвертују у облике који су просторно
ефикаснији, као што су полисахариди. Код многих животиња, укључујући људе, складиштна
форма је гликоген, посебно у јетри и мишићним ћелијама. У биљкама, се користи скроб у исте
сврхе. Најизобилнији угљени хидрат, целулоза, структурна је компонента ћелијског зида
биљки и многих форми алги. Рибоза је компонента РНК. Дезоксирибоза је компонента ДНК.
Ликсоза је компонента лискофлавина присутног у људском срцу.[18] Рибулоза и ксилулоза се
јављају у пентозно фосфатном путу. Галактоза, компонента млечног шећера лактозе, је
присутна у галактолипидима у биљним ћелијским мембранама и у гликопротеинима у многим
ткивима. Маноза се јавља у људском метаболизму, посебно у гликозилацији појединих

5 од 12 7.4.2021. 18:50
Угљени хидрат — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Угљени_хидрат

протеина. Фруктоза, или воћни шећер, је присутна у многим биљкама и човеку, она се
метаболизује у јетри, директно апсорбује у цревима током варења, и присутна је у сперми.
Трехалоза, главни шећер инсеката, се брзо хидролизује у два молекула глукозе у подршци
континуираног лета.

Олигосахариди
'Олигосахариди' (грч. oligos = мало по броју, сиромашно) су изграђени од 2-10 моносахарида.
Најзначајнији су:

дисахариди (од 2 моносахарида) којима припадају:

малтоза,
лактоза и
сахароза.

Дисахариди, као нпр. сахароза служе као транспортни шећери код биљака.

Полисахариди' су макромолекули настали повезивањем великог броја моносахарида у

дугачке ланце (могу да садрже на стотине и хиљаде моносахарида).

Према биолошкој функцији се деле на:

резервне и
структурне полисахариде.

Резервни полисахариди представљају молекуле у којима се чува (складишти) хемијска

енергија. Најраспрострањенији резервни полисахариди су:

скроб, код биљака и

гликоген, код животиња.

Скроб и гликоген се састоје од већег броја молекула глукозе.

Структурни полисахариди учествују у изградњи ћелијских делова. Међу њима су

најраспрострањенији:

целулоза, која је главни састојак ћелијског зида биљака,

хитин, који изграђује скелет зглавкара и
агар, кога садрже алге.

Енергетска улога угљених хидрата и инсулин

Гликоген се код кичмењака (тиме и код човека) складишти у јетри и мишићима. Када се у
крвотоку појави вишак глукозе, јетра од глукозе синтетише гликоген (то је под контролом
инсулина). Када ниво глукозе у крви падне, у јетри долази до разградње гликогена у глукозу,
која затим прелази у крвоток. Из крвотока глукоза прелази у ћелије, што је под контролом
хормона инсулина (лучи га панкреас). У ћелијама се разлагањем глукозе ослобађа енергија

6 од 12 7.4.2021. 18:50
Угљени хидрат — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Угљени_хидрат

неопходна за њихов нормалан рад. Када оболи панкреас па се инсулин недовољно излучује,
долази до нагомилавања шећера у крви, док истовремено ћелије гладују, тј. немају довољно
глукозе. Обољење настало услед тога је дијабетес (шећерна болест) – смртоносна болест, ако се
не лечи. Дијабетичари инсулин не узимају орално (преко уста), пошто би, као протеин, био
разложен у цревима.

Угљени хидрати у исхрани

Угљени хидрати представљају примарни извор енергије за све функције које обавља наше тело.
Основна улога угљених хидрата састоји се у томе да пружи енергију мишићном ткиву, а
посебно мозгу и нервном систему.[13] Поред ове најважније улоге, угљени хидрати врше важну
функцију чишћења црева јер су богати биљним влакнима. Једина храна животињског порекла
која садржи извесну количину угљених хидрата јесу млечни производи. 1г угљених хидрата
садржи 3,75 калорија.

Подела угљених хидрата

Прости угљени хидрати- једноставни шећери

Постоје у природном облику (воће) и у облику рафинисаних шећера (вештачки додати) -

додатих шећера приликом прераде хране (слаткиши, кекс, колачи, безалкохолна пића, џемови
итд.). Разликују се по томе што угљени хидрати у облику рафинисаног шећера имају врло мало
квалитетних својстава. Прости угљени хидрати садрже мале молекулске ланце, који се врло
брзо разлажу приликом уношења у наше тело, и врло брзо се апсорбују како би се искористили
за енергију. Они брзо повећавају нивое глукозе у крви, енергија нагло расте, али много
значајније – нагло и опада. То значи, да уколико унесемо прости угљени хидрат када
организам нема потребу за енергијом они се врло брзо сагоре и складиште се у мастима јер се
вишак шећера у организму претвара у маст. Треба их узимати само после физичке активности
када је инсулинска осетљивост природно висока и када ће вам послужити као добар и брз
прилив енергије. Претеране количине могу да утичу на појаву гојазности, затим каријеса зуба,
високог крвног притиска, доводе до уништавања калцијума, инвалидности и деформитета и
осталих болести. Најздравије је просте угљене хидрате узимати из воћа.

Сложени угљени хидрати - скроб

У исхрани их можемо пронаћи у природном облику (банане, јечам, пасуљ, браон пиринач,
грашак, сочиво, овас, кромпир, житарице од целог зрна, интегралне тестенине итд.) али и у
облику рафинисаног скроба (вештачки додатог) - кекс, пецива, производи од белог брашна,
бели пиринач, паст итд. Производи са рефинисаним скробом (бели п иринач, бело брашно)
значи да су обрађени вештачким путем и уклоњени су им храњиве материје и влакна. Влакна
помажу осећају ситости, спречавају преједање и помажу систему за варење. Сложени угљени
хидрати се спорије разлажу од простих угљених хидрата и омогућавају вам ситост током дужег
периода времен (мање су шансе да добијете масне наслаге јер имају мањи утицај на повећање
глукозе у крви. Њихов гликемијски индекс (ГИ)* је низак. Највећи проценат уноса УХ треба
управо да буде из сложених угљених хидрата јер они обезбеђују енергију за свакодневе
активности. Унешењем квалитетних сложених УХ не долази до наглих промена енергије чиме
се избегава глад и жеља за слаткишима. Као и код простих треба се оријентисати на унос ујутру

7 од 12 7.4.2021. 18:50
Угљени хидрат — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Угљени_хидрат

до после подне. Увече је мања грешка узети њих него просте али и даље код неактивних особа
УХ ће прећи у масти уколико се увече узимају у великим количинама.

Намирнице богате угљеним хидратима

Хлеб

Најважнији извор угљених хидрата је хлеб од пшеничног

брашна. Хлеб може бити одлична и здрава храна али само у
умереним количинама. Добар хлеб мора бити добро умешен
и печен. Недовољно печен хлеб изазива код деце превирања
и поремећај варења. Хлеб од брашна добијеног млевењем
целог пшеничног зрна садржи поред скроба, беланчевине,
масти и минералне соли и витамине, од којих је нарочито
важан витамин Б (Бе). Витамин Б (Бе) налази се углавном у
омотачу зрна, зато је полубели хлеб хранљивији од белог.
Сем хлеба, од пшеничног брашна справљамо и разна теста.
Кувана теста се лако варе само ако су добро скувана, али
треба их избегавати у великим количинама и често.

Пиринач Храна богата угљеним хидратима

Од осталих житарица у исхрани школске деце радо се

употребљава пиринач (у јелу, колачима, сутлијашу). Пиринач, слично пшеничном зрну, богат
је угљеним хидратима, и у свом омотачу такође има много витамина Б (Бе).

Грашак и пасуљ

Од зрнастог поврћа грашак и пасуљ имају велику хранљиву вредност. Пошто имају чврсту
целулозну опну, морају се добро скувати или дати у виду пиреа. Додатком масти употпуњује се
њихова хранљивост, јер имају угљених хидрата и мало беланчевина, али немају масти.

Кромпир

Кромпир има мању хранљиву вредност, јер садржи доста воде, али је врло укусан и деца га радо
једу у сваком облику: куван, пржен, као салату. Кромпир има око 20% угљених хидрата, а
остало је вода, али поред тога има минералних соли и витамина Ц(Це), који се налази
нарочито у слоју уз саму љуску. Сличан састав има и питом кестен. Остало поврће, као што су
шаргарепа, цвекла, репа, важни су за дечју исхрану јер садрже обиље минералних соли и
витамина.

Зелено поврће

Зелено поврће је важно због витамина, нарочито ако се једе свеже, као зелена салата, паприка,
парадајз. Деца добро подносе боранију, млад грашак, међутим, купус и карфиол теже варе.
Спанаћ, због велике количине гвожђа, треба давати кад год га има, јер је гвожђе потребно за

8 од 12 7.4.2021. 18:50
Угљени хидрат — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Угљени_хидрат

правилан састав крви, али се не препоручује свакодневно пошто садржи много оксалата.
Парадајз је веома важан у исхрани због витамина Ц (Це). Зелене слатке паприке, млад лук, као
и салата такође су извори витамина Ц(Це). Пре справљања, салату треба добро опрати, а тако
исто и све поврће које се једе пресно. Краставци, бундеве и тиквице теже се варе због велике
количине целулозе, која је несварљива. Треба их давати само повремено.

Поврће

Поврће треба да је свеже, да није нагњечено. При дуготрајном кувању и подгрејавању губе се
витамини, а сувишним цеђењем губе се минералне соли. Поврће својом чврстом масом,
целулозом, испуњује празнине у цревима, подстиче цревне мишиће на рад и тако служи за
одржавање уредне столице.

Зрело воће

Зрело воће је веома пријатна и здрава храна која садржи доста шећера и витамина. Незрело и
прљаво воће може да изазове проливе. Деци треба давати првенствено свеже воће, а затим
кувано као компот и пекмез или печено.

Намирнице са угљеним хидратима – које су нарочито здраве:

кукуруз интегралне грашак боровнице
банане житарице пасуљ купине
бели кромпир парадајз орашасти плодови

Угљени хидрати и здравље

Угљени хидрати су уобичајен извор енергије код живих бића. Ипак, ни један угљени хидрат
није есенцијална храњива материја за људе. Људи могу сву потребну енергију да добију из
масти и протеина. Не постоји ни једна болест која би била проузрокована мањком угљних
хидрата.

Угљени хидрати пружају енергију која је неопходна за обављање свих процеса у телу. Угљени
хидрати су нарочито битни за здравље мозга, јер мождане ћелије троше много више енергије
од осталих ћелија у телу.

Влакнаста храна је нарочито Генерално, храна богата угљеним хидратима (воће и поврће) је
богата и свим неопходним витаминима и минералима, тако да је унос овакве хране од
пресудног значаја за наше здравље. Кад год се говори о здравој исхрани, прво што се спомене
јесу: воће, поврће и интегралне житарице – а управо су то намирнице које су богате угљеним
хидратима!

Међутим, уколико се претера са уносом угљенијх хидрата, јавља се гојазност, висок притисак,
дијабетес, кардиоваскуларни проблема и др.

Понављамо, треба бити умерен када је унос угљених хидрата у питању, сходно дневним
потребама вашег организма, у зависности од бројних фактора (пол, узраст, тежина, психичка и
физичка активност и др.)

9 од 12 7.4.2021. 18:50
Угљени хидрат — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Угљени_хидрат

Угљени хидрати и њихова функција

Угљени хидрати представљају најважнији енергијски извор, нарочито током интензивних
физичних активности. Имају пластичну функцију и суделују у формацији нуклеинских
киселина и структуре нерава.

Након што су трансформисани у глукозу, угљени хидрати учествују у 3 метаболичка процеса,

па тако:

могу да их користе ћелије за стварање енергије

могу да се складиште у јетри и мишићима у облику гликогена
могу се трансформисати у масти и тако складиштени ако су залихе гликогена засићене.

Улога угљених хидрата у нашем организму је фондаментална. Централни нервни систем

захтева око 180 грама глукозе дневно како би обављао своје функције ваљано. Такође, неке
крвне ћелије (црвена крвна зрнца) и ћелије надбубрежне жлезде користе искључиво глукозу
као примарни извор енергије. У околностима недостатка глукозе (што може бити последица
дугог поста) јављају се токсичне супстанце, кетонска тела која снижавају пх вредност јетре, што
оставља озбиљне последице на организам.

Угљени хидрати и спортска активности

Угљени хидрати су неопходни за преживљавање људског бића. Проценат/количина њихове
употребе директно утиче на опште здравље појединца. У неким случајевима угљени хидрати
имају још важнију улогу – приликом физичких активности, тачније аеробика.

Процена количине потребних угљених хидрата је често емпиријска.

Стручњаци саветују избегавање великих порција богатих угљеним хидратима пре вежбања.
Важно је обратити пажњу на време које је потребно за варење и апсорпцију намирница.

Препоручљиво је да се пре спортске активности конзумирају угљени хидрати са средње-ниским

гликемијским индексом. Не треба претеривати са фруктозом која се налази у воћу.

Током физичких активности (аеробика) ваљало би уносити угљене хидрате средње-високог

гликемијског индекса, како би се остварило брзо апсорбовање.

Након аеробика саветује се конзумација угљених хидрата високог гликемијског индекса (али
само уколико се уносе одмах након вежбања, у првих 15 минута или највише сат времена).
Уколико прође више од сат времена након вежбања, препоручују се угљени хидрати средњег
гликемијског индекса.

Референце
1. Western Kentucky University (29. 5. 2013). „WKU BIO 113 Carbohydrates” (https://web.archive.or
g/web/20140112080341/http://bioweb.wku.edu/courses/BIOL115/Wyatt/Biochem/Carbos.htm).
wku.edu. Архивирано из оригинала (http://bioweb.wku.edu/courses/biol115/wyatt/biochem/carbo
s.htm) на датум 12. 01. 2014. Приступљено 07. 12. 2016.

10 од 12 7.4.2021. 18:50
Угљени хидрат — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Угљени_хидрат

2. Solomon, Eldra Pearl; Berg, Linda R.; Martin, Diana W. (2004). Biology (https://books.google.com
/?id=itHVNZicPgwC&pg=PT86&lpg=PT86&dq=C5H10O4+Deoxyribose). Cengage Learning.
стр. 52. ISBN 978-0534278281 — преко google.books.com.
3. National Institute of Standards and Technology (2011). „Material Measurement Library D-erythro-
Pentose, 2-deoxy-” (http://webbook.nist.gov/cgi/inchi/InChI%3D1S/C5H10O4/c6-2-1-4(8)5(9)3-7/h
2,4-5,7-9H,1,3H2). nist.gov.
4. Long Island University (29. 5. 2013). „The Chemistry of Carbohydrates” (https://web.archive.org/w
eb/20161225032837/http://myweb.brooklyn.liu.edu/lawrence/che4x/e5chos.pdf) (PDF).
brooklyn.liu.edu. Архивирано из оригинала (http://myweb.brooklyn.liu.edu/lawrence/che4x/e5cho
s.pdf) (PDF) на датум 25. 12. 2016. Приступљено 18. 01. 2017.
5. Purdue University (29. 5. 2013). „Carbohydrates: The Monosaccharides” (http://chemed.chem.pur
due.edu/genchem/topicreview/bp/1biochem/carbo5.html). purdue.edu.
6. Flitsch, Sabine L.; Ulijn, Rein V. (2003). „Sugars tied to the spot”. Nature. 421 (6920): 219—20.
PMID 12529622 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12529622). doi:10.1038/421219a (https://
doi.org/10.1038%2F421219a).
7. Maton, Anthea; Hopkins, Jean; McLaughlin, Charles William; Johnson, Susan; Warner, Maryanna
Quon; LaHart, David; Wright, Jill D. (1993). Human Biology and Health (https://archive.org/details/
humanbiologyheal00scho). Englewood Cliffs, New Jersey, USA: Prentice Hall. стр. 52 (https://arc
hive.org/details/humanbiologyheal00scho/page/52)-59. ISBN 978-0-13-981176-0.
8. USDA National Nutrient Database, (2015). стр. 13
9. USDA National Nutrient Database, (2015). стр. 14
10. Coulter, John Merle; Barnes, Charler Reid; Cowles, Henry Chandler (2009). A Textbook of Botany
for Colleges and Universities (https://books.google.com/books?id=WyZnVpCiTHIC&pg=PA375).
BiblioBazaar. стр. 375. ISBN 978-1-113-90995-4.
11. Burtis, Carl A.; Ashwood, Edward R.; (PhD.), Barbara Border; Tietz, Norbert W. (2001). Tietz
Fundamentals of Clinical Chemistry (https://books.google.com/books?id=l5hqAAAAMAAJ). Palme
yayıncılık. ISBN 978-0-7216-8634-9.
12. Ahern, K. G.; K. E. Van Holde; Matthews, C. E. (1999). Biochemistry (3rd изд.). Benjamin
Cummings. ISBN 978-0-8053-3066-3.
13. „Carbohydrates in human nutrition - Chapter 1 - The role of carbohydrates in nutrition” (http://ww
w.fao.org/docrep/w8079e/w8079e07.htm). Food and Agriculture Organization of the United
Nations. FAO.
14. Bertozzi, Carolyn R. „Structural Basis of Glycan Diversity - Essentials of Glycobiology - NCBI
Bookshelf” (http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK1955/#_ch2_s4_). nih.gov.
15. Campbell, Neil A.; Williamson, Brad; Heyden, Robin J. (2006). Biology: Exploring Life (http://www.
phschool.com/el_marketing.html). Boston, Massachusetts: Pearson Prentice Hall.
ISBN 978-0-13-250882-7.
16. Pigman, Ward; Horton, D. (1972). „Chapter 1: Stereochemistry of the Monosaccharides”. Ур.:
Pigman and Horton. The Carbohydrates: Chemistry and Biochemistry Vol 1A (2nd изд.). San
Diego: Academic Press. стр. 1—67.
17. Pigman, Ward; Anet, E.F.L.J. (1972). „Chapter 4: Mutarotations and Actions of Acids and Bases”.
Ур.: Pigman and Horton. The Carbohydrates: Chemistry and Biochemistry Vol 1A (2nd изд.). San
Diego: Academic Press. стр. 165—194.
18. „lyxoflavin” (http://www.merriam-webster.com/medical/lyxoflavin). Merriam-Webster.

Литература

11 од 12 7.4.2021. 18:50
Угљени хидрат — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Угљени_хидрат

Pigman, Ward; Anet, E.F.L.J. (1972). „Chapter 4: Mutarotations and Actions of Acids and Bases”.
Ур.: Pigman and Horton. The Carbohydrates: Chemistry and Biochemistry Vol 1A (2nd изд.). San
Diego: Academic Press. стр. 165—194.
Pigman, Ward; Horton, D. (1972). „Chapter 1: Stereochemistry of the Monosaccharides”. Ур.:
Pigman and Horton. The Carbohydrates: Chemistry and Biochemistry Vol 1A (2nd изд.). San
Diego: Academic Press. стр. 1—67.
Campbell, Neil A.; Williamson, Brad; Heyden, Robin J. (2006). Biology: Exploring Life (http://www.
phschool.com/el_marketing.html). Boston, Massachusetts: Pearson Prentice Hall.
ISBN 978-0-13-250882-7.
Ahern, K. G.; K. E. Van Holde; Matthews, C. E. (1999). Biochemistry (3rd изд.). Benjamin
Cummings. ISBN 978-0-8053-3066-3.
Burtis, Carl A.; Ashwood, Edward R.; (PhD.), Barbara Border; Tietz, Norbert W. (2001). Tietz
Fundamentals of Clinical Chemistry (https://books.google.com/books?id=l5hqAAAAMAAJ). Palme
yayıncılık. ISBN 978-0-7216-8634-9.
Coulter, John Merle; Barnes, Charler Reid; Cowles, Henry Chandler (2009). A Textbook of Botany
for Colleges and Universities (https://books.google.com/books?id=WyZnVpCiTHIC&pg=PA375).
BiblioBazaar. стр. 375. ISBN 978-1-113-90995-4.
Maton, Anthea; Hopkins, Jean; McLaughlin, Charles William; Johnson, Susan; Warner, Maryanna
Quon; LaHart, David; Wright, Jill D. (1993). Human Biology and Health (https://archive.org/details/
humanbiologyheal00scho). Englewood Cliffs, New Jersey, USA: Prentice Hall. стр. 52 (https://arc
hive.org/details/humanbiologyheal00scho/page/52)-59. ISBN 978-0-13-981176-0.
Solomon, Eldra Pearl; Berg, Linda R.; Martin, Diana W. (2004). Biology (https://books.google.com
/?id=itHVNZicPgwC&pg=PT86&lpg=PT86&dq=C5H10O4+Deoxyribose). Cengage Learning.
стр. 52. ISBN 978-0534278281 — преко google.books.com.
„Compolition of foods raw, processed, prepared” (https://www.ars.usda.gov/ARSUserFiles/804005
25/Data/SR/SR28/sr28_doc.pdf) (PDF). www.ars.usda.giv. 2015. Приступљено 30. 10. 2016.

Спољашње везе
Bioskolos (https://web.archive.org/web/20051214091029/http://www.zivotinjsko-carstvo.com/biosk
olos/biologija%20celije.php)
IUPAC-IUBMB Joint Commission on Biochemical Nomenclature (JCBN): Carbohydrate
Nomenclature (https://web.archive.org/web/20050124032405/http://www.chem.qmw.ac.uk/iupac/2
carb/)
Carbohydrates Information (http://www.vitamins-minerals-supplements.org/nutritional-supplement
s/carbohydrates.htm)
Carbohydrates detailed (http://arquivo.pt/wayback/20160516074319/http://www.cem.msu.edu/~re
Датум и време последње измене странице: 2. фебруар 2021. у 21:33

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за детаље.
b.archive.org/web/20050301072700/http://www.biochemweb.org/carbohydrates.shtml)
Consortium for Functional Glycomics (http://www.functionalglycomics.org/static/consortium/)

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Угљени_хидрат&oldid=23590163”

12 од 12 7.4.2021. 18:50