Professional Documents
Culture Documents
Материја - Википедија
Материја - Википедија
org/wiki/Материја
Материја
Материја се обично дефинише као супстанција од које су
сачињени физички објекти, што практично значи да се под Материја
материјом сматра све што се може чулима осетити и поседује
физичке особине.[1][2] У класичној физици и општој хемији,
материја је свака супстанца која има масу и заузима
простор, јер има запремину. Иако у науци данас доминира
такозвана материјалистичко-дијалектичка теорија, нема
јасно дефинисане теорије материје која је нашироко позната.
Материја би се најједноставније могла дефинисати као
истовремена манифестација масе и енергије у
времену и простору. Као општа, филозофска и физичка,
категорија, материја је неодвојиво повезана са другим
општим категоријама, а то су простор, време и кретање.
Материја, дакле, увек постоји у простору (заузима неки
простор) и времену, а, такође, не може да постоји ни без
кретања тј. налази се у стању сталног и непрекидног кретања
и промена. Један од најстаријих (формулисан још у античкој
Грчкој) закона физике је Закон одржања материје који гласи:
Материја се не може уништити, нити ни из чега
створити, она може само да се мења и да прелази из једног
у други облик.
1 од 6 7.4.2021. 18:59
Материја — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Материја
Током већег дела научне историје људи су разматрали тачну природу материје. Идеју да је
материја изграђена од дискретних градивних блокова, такозвану корпускуларну теорију
материје, први пут је изнели грчки филозофи Леукип (~490 пне) и Демокрит (~470–380
пне).[4]
Садржај
Поређење са масом
Дефиниција
На бази атома
На бази протона, неутрона и електрона
Материја у науци
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Поређење са масом
2 од 6 7.4.2021. 18:59
Материја — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Материја
Материју не треба мешати са масом, јер та два термина нису иста у модерној физици. [8]
Материја је општи термин који описује било коју физичку супстанцу. У контрасту с тим, маса
није супстанца већ квантитативно својство материје и других супстанци или система; разни
типови масе су дефинисани у оквиру физике – укључујући али не ограничено на масу
мировања, инерциону масу, релативистичку масу, масу–енергију.
Док постоје различита гледишта на то шта треба сматрати материјом, маса супстанце има
прецизне научне дефиниције. Друга разлика је у томе што материја има своју „супротност” која
се назива антиматерија, док маса нема такву супротност - не постоји „антимаса” или негативна
маса, колико је до сад познато, иако научници расправљају о том концепту. Антиматерија има
исто (i.e. позитивно) својство масе, као и њен нормални пандан.
Дефиниција
На бази атома
Дефиниција „материје” финије скале од атома и молекула је: материја се сачињена од оног од
чега су атоми и молекули сачињени, чиме се обухвата све направљено од позитивно
наелектрисаних протона, неутралних неутрона, и негативно наелектрисаних електрона.[13] Ова
дефиниција иде изван атома и молекула, тако да су њоме обухваћене супстанце направљене од
тих градивних блокова и кад они нису једноставно унутар атома или молекула, на пример
електронски зраци у старим телевизорима са катодним цевима, или материја белих патуљака,
типично језгра угљеника и кисеоника у мору дегенерисаних електрона. На микроскопском
нивоу, конституентне „честице” материје као што су протони, неутрони, и електрони подлежу
законима квантне механике и испољавају таласно–корпускуларну дуалност. На још дубљем
нивоу, протони и неутрони се састоје од кваркова и поља сила (глуона) која из држе заједно.
3 од 6 7.4.2021. 18:59
Материја — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Материја
Материја у науци
У физици супстанција је све што се састоји од елементарних фермиона. Материја се
превасходно састоји од протона, неутрона и електрона. Бозони (међу које спада и фотон) који
посредују у деловању четири елементарне силе сматрају се материјом и имају енергију и масу
(мировања). Дакле, супстанција се састоји од кваркова и лептона.
Уопштено, материја може постојати у неколико агрегатних стања. Најчешће помињана стања
су: чврсто агрегатно стање, течно стање, гасовито стање и често се помиње плазма као четврто
агрегатно стање. Мада физика познаје и стања: суперфлуидно стање, Бозе-Ајнштајнов
кондензат, и фермионски кондензат. Хомогена супстанца поседује одређен састав и особине, и
било која количина хомогене материје има исти такав састав и исте особине. Супстанца може
бити мешавина, као што је бронза или елементарна материја као што је гвожђе. Хетерогена
супстанца, као што је гранит нема одређен састав.
Види још
Антиматерија
Материјализам
Физика честица
Агрегатна стања
Флуиди
Референце
1. Penrose 1991, стр. 21.
2. „Matter (physics)” (https://web.archive.org/web/20110617073828/http://www.accessscience.com/a
bstract.aspx?id=410600&referURL=http%3a%2f%2fwww.accessscience.com%2fcontent.aspx%3f
id%3d410600). McGraw-Hill's Access Science: Encyclopedia of Science and Technology Online.
Архивирано из оригинала (http://www.accessscience.com/abstract.aspx?id=410600&referURL=
http%3a%2f%2fwww.accessscience.com%2fcontent.aspx%3fid%3d410600) на датум 17. 06.
2011. Приступљено 24. 05. 2009.
3. Mongillo 2007, стр. 30.
4. Olmsted & Williams 1996, стр. 40.
5. „RHIC Scientists Serve Up "Perfect" Liquid” (http://www.bnl.gov/bnlweb/pubaf/pr/pr_display.asp?p
rid=05-38) (Саопштење). Brookhaven National Laboratory. 18. 04. 2005. Приступљено
15. 09. 2009.
6. Davies 1992
7. G. 't Hooft (1997). In search of the ultimate building blocks (https://books.google.com/?id=e-7eAp-
bVbEC&pg=PA6). Cambridge University Press. стр. 6. ISBN 978-0-521-57883-7.
8. Mongillo 2007, стр. 30
9. P.C.W. Davies (1979). The Forces of Nature (https://books.google.com/?id=Av08AAAAIAAJ&pg=
PA116&dq=%22matter+field%22). Cambridge University Press. стр. 116.
ISBN 978-0-521-22523-6.
4 од 6 7.4.2021. 18:59
Материја — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Материја
Литература
Podesta, M. de (2002). Understanding the Properties of Matter (https://books.google.com/?id=h8B
NvnR050cC&pg=PA8) (2nd изд.). CRC Press. стр. 8. ISBN 978-0-415-25788-6.
Barker, G. F. (1870). „Divisions of matter”. A text-book of elementary chemistry: theoretical and
inorganic (https://books.google.com/?id=az8AAAAAYAAJ&pg=PA2&dq=%22Three+divisions+of+
matter+are+recognized%22&q=%22Three%20divisions%20of%20matter%20are%20recognize
d%22). John F Morton & Co. стр. 2. ISBN 978-1-4460-2206-1.
Masujima, M. (2008). Path Integral Quantization and Stochastic Quantization (https://books.googl
e.com/?id=OM15pk3ZHf0C&pg=PA103). Springer. стр. 103. ISBN 978-3-540-87850-6.
Weinberg, S. (1998). The Quantum Theory of Fields (https://books.google.com/?id=2oPZJJerMLs
C&pg=PA5&dq=Weinberg+%22matter+field%22). Cambridge University Press. стр. 2.
ISBN 978-0-521-55002-4.
P.C.W. Davies (1979). The Forces of Nature (https://books.google.com/?id=Av08AAAAIAAJ&pg=
PA116&dq=%22matter+field%22). Cambridge University Press. стр. 116.
ISBN 978-0-521-22523-6.
Mongillo, J. (2007). Nanotechnology 101 (https://books.google.com/?id=j69lwrrQ4nsC&pg=PA30).
Greenwood Publishing. стр. 30. ISBN 978-0-313-33880-9.
Olmsted, J.; Williams, G.M. (1996). Chemistry: The Molecular Science (https://books.google.com
/?id=1vnk6J8knKkC&pg=PA40) (2nd изд.). Jones & Bartlett. стр. 40. ISBN 978-0-8151-8450-8.
G. 't Hooft (1997). In search of the ultimate building blocks (https://books.google.com/?id=e-7eAp-
bVbEC&pg=PA6). Cambridge University Press. стр. 6. ISBN 978-0-521-57883-7.
Davies, P. (1992). The New Physics: A Synthesis (https://books.google.com/?id=akb2FpZSGnMC
&pg=PA1). Cambridge University Press. стр. 1. ISBN 978-0-521-43831-5.
Penrose, R. (1991). „The mass of the classical vacuum”. Ур.: S. Saunders; H.R. Brown. The
Philosophy of Vacuum (http://books.google.com/?id=ZU1LL4IbDKcC&pg=PA21). Oxford
University Press. ISBN 978-0-19-824449-3.
Hoddeson, Lillian; Riordan, Michael, ур. (1997). The Rise of the Standard Model (http://books.goo
gle.com/?id=klLUs2XUmOkC&printsec=frontcover). Cambridge University Press.
ISBN 978-0-521-57816-5.
Smith, Timothy Paul (2004). „The search for quarks in ordinary matter”. Hidden Worlds (http://boo
ks.google.com/?id=Pc1A0qJio88C&pg=PA1). Princeton University Press. стр. 1.
ISBN 978-0-691-05773-6.
Fritzsch, Harald (2005). Elementary Particles: Building blocks of matter (http://books.google.com
/?id=KFodZ8oHz2sC&pg=PA1). World Scientific. стр. 1. ISBN 978-981-256-141-1.
Russell, Bertrand (1992). „The philosophy of matter”. A Critical Exposition of the Philosophy of
Leibniz (http://books.google.com/?id=R7GauFXXedwC&pg=PA88) (Reprint of 1937 2nd изд.).
Routledge. стр. 88. ISBN 978-0-415-08296-9.
Mongillo, J. (2007). Nanotechnology 101 (http://books.google.com/?id=j69lwrrQ4nsC&pg=PA30).
Greenwood Publishing. ISBN 978-0-313-33880-9.
5 од 6 7.4.2021. 18:59
Материја — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Материја
Спољашње везе
Visionlearning Module on Matter (http://www.visionlearning.com/library/module_viewer.php?mid=4
9&l=&c3=)
Matter in the universe (https://web.archive.org/web/20090227150154/http://www.newuniverse.co.
uk/Matter.html) How much Matter is in the Universe?
NASA on superfluid core of neutron star (http://imagine.gsfc.nasa.gov/docs/ask_astro/answers/97
0213.html)
Matter and Energy: A False Dichotomy (http://profmattstrassler.com/articles-and-posts/particle-ph
Датум и време последње измене странице: 6. фебруар 2021. у 18:39
Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за детаље.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Материја&oldid=23601008”
6 од 6 7.4.2021. 18:59