Протон — Википедија https://sr.wikipedia.

org/wiki/Протон

Протон
У физици, протон (грч.
πρώτος [prótos — протос] — Протон
„први“) је субатомска честица
са позитивним елементарним
наелектрисањем од 1,6 × 10−19
кулона и масом од 938 MeV/c2
(1,6726231 × 10−27 kg, што је
око 1800 пута већа од масе
електрона).[4] Протон се
генерално сматра стабилном
честицом, са доњом границом
полураспада од око 1035
година, и није сигурно да ли
уопште може да се распадне. Кваркни садржај протона. Додела боја појединачним кварковима је
Пошто се не зна да постоји произвољна, али све три боје морају бити присутне. Силе између
неки физички закон због ког кваркова посредоване су глуонима.
протон не би могао да се
распадне, неке данашње Класификација Барион
теорије предвиђају стабилност, Композиција 2 горња кварка (u), 1 доња кварка
а неке распад протона.[5] (d)
Статистике Фермионске
Протон, попут неутрона, спада
у нуклеоне, односно честице Интеракције Гравитација, електромагнетна,
које сачињавају језгра атома. слаба, јака
Атомско језгро Симбол + + 1 +
p, p , N , 1H
најраспрострањенијег изотопа
водоника чини само један Античестица Антипротон
протон. Језгра других атома се Теорије Вилијам Праут (1815)
састоје из протона и неутрона
Откривен Уочен као H+ заслугом Еугена
које на окупу држи јака
нуклеарна сила. Број протона у Голдстајна (1886). Ернест
језгру дефинише хемијски Радерфорд је идентификовао
елемент и одређује хемијска протон у другим језгрима (и
својства атома. Протон на именовао га) (1917–1920).
основу своје унутрашње Маса 1,672,621,898(21) × 10−27 kg[1]
структуре спада у класу
бариона и састоји се од два Up 938,272,088,16(29) MeV/c2[2]
("горња") кварка и једног Down
("доњег") кварка, који се на 1,007,276,466,621(53) u[2]
окупу држе јаким нуклеарним
Средњи полуживот > 2,1 × 1029 година (стабилан)
силама преко глуона.
Античестица протона је Наелектрисање +1 e
антипротон, који као честица 1,602,176,634 × 10−19 C[2]
има све карактеристике исте

1 од 5 7.4.2021. 19:04
Протон — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Протон

као и протон, осим што му је Радијус наелектрисања 0,8414(19) fm[2][3]

наелектрисање супротног
Електрични диполни < 5,4 × 10−24 e⋅cm
знака, односно има јединично
моменат
негативно наелектрисање (као
електрон). У хемији и Електрична поларизабилност 1,20(6) × 10−3 fm3
биохемији, термин протон Магнетни момент 1,410,606,797,36(60) × 10−26 J⋅T−1[2]
може да се односи на
водоников јон. У овом 1,521,032,202,30(46) × 10−3 μB[2]
контексту, донор протона је
киселина, а акцептор протона 2,792,847,344,63(82) μN[2]
је база.
Магнетна поларизабилност 1,9(5) × 10−4 fm3
Реч протон је изведена из Спин 1
2
грчке речи са значењем „први”, 1
Изоспин
а ово име је језгру водоника 2
дао Ернест Радерфорд 1920. Парност +1
Претходних година, Радерфорд Кондензован
I(JP) = 12 ( 12 +)
је открио да водониково језгро
(познато да је најлакше језгро)
може да се извади из језгара азота атомским сударима.[6] Протони су, према томе, били
кандидат за фундаменталну честицу, а самим тим и градивни блок азота и свих других тежих
атомских језгара.

Иако су протони изворно сматрани основним или елементарним честицама, у савременом

стандардном моделу физике честица протони су класификовани као хадрони, попут неутрона,
који је исто тако нуклеон. Протони су композитне честице састављене од три валентна кварта:
два горња кварка набоја + 23 e и једног доњег кварка набоја – 31 e. Масе мировања кваркова
доприносе само око 1% масе протона.[7] Остатак протонске масе настаје захваљујући енергији
везивања квантне хромодинамике, која укључује кинетичку енергију кваркова и енергију
глуонских поља која везују кваркове заједно. Како протони нису основне честице, они поседују
мерљиву величину; средњи квадратни корен полупречника набоја протона је око 0,84–0,87 fm
(или 0,84 × 10−15 до 0,87 × 10−15 m).[8][9] Године 2019, две различите студије, користећи
различите технике, откриле су да је радијус протона 0,833 fm, са неизвесношћу од ±0,010
fm.[10][11]

Садржај
Атомска теорија
Историја
Технолошке примене
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе

2 од 5 7.4.2021. 19:04
Протон — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Протон

Атомска теорија
У атомској теорији материје, атом се састоји од атомског језгра око кога круже електрони.
Данас је генерално признато мишљење да се атомска језгра свих хемијских елемената састоји
од позитивно набијених протона и неутрона који немају електрични набој. Честице које се
налазе у атомском језгру, то јест протони и неутрони, зову се заједничким именом нуклеони
(лат. nucleus: језгра). Неутрон има масу готово једнаку маси протона. Протон је језгро
водониковог атома, те му је маса једнака маси атома водоника. Број протона у атомском језгру
који се зове атомски број, једнак је њезином електричном набоју и увек одговара редном броју
хемијског елемента у периодном систему. Дакле атомским бројем одређена је врста хемијског
елемента.

У неутралном атому број електрона што круже око језгре једнак је броју протона у језгру.
Позитиван набој једног протона једнако је велик као негативан набој електрона. Године 1869,
руски хемичар Д. И. Мендељејев открио је законитост понављања хемијских својства елемената
код повећања њихове атомске масе. Он је тада све познате елементе поређао по растућим
атомским масама један изнад другога и саставио периодни систем. Мендељејев је доказао да
сваки хемијски елемент има одређен састав атома који означава атомска маса и место у
периодном систему елемената.

Број протонa P и неутрона N у језгру одређује атомску масу A одређеног елемента, то јест:

и зове се масени број атома. На пример језгро хелијума састоји се од два протона и два
неутрона. Према томе је електрични набој језгра и редни број хелијума 2, а релативна атомска
маса 4. Око атомског језгра круже негативно набијени електрони, а број електрона једнак је
броју протона у језгру.

За дати број протона у језгри могу постојати различите количине неутрона. Два атома који
имају исти број протона, а различити број неутрона, имају скоро иста хемијска својства и исти
редни број, али различите атомске масе. Такви елементи који имају исти редни број, а
различиту атомску масу, зову се изотопи. Тако на пример постоји хлор који има редни број 17,
то јест његово језгро садржи 17 протона, док му је атомска маса 35, што значи да језгро његовог
атома садржи 18 неутрона (17 + 18 = 35). Међутим, постоји и хлор с атомском масом 37, то јест
језгро његовог атома садржи 20 неутрона (17 + 20 = 37). Обичан хлор који се налази у
једињењима у природи има атомску масу 35,46, што значи да је он смеша та два изотопа који су
у њему заступани у односу 3 : 1, то јест:

Први изотоп хлора пише се симболички 17Cl35, а други 17Cl37. Горњи број уз хемијски симбол
елемента значи релативну атомску масу тог елемента, а доњи - број протона у језгру тог
елемента, односно његов редни број. Водоник има три изотопа: 1H1 обичан водоник, 1H2 тешки
водоник или деутеријум, и 1H3 трицијум.

Овакви изотопи нађени су готово код свих хемијских елемената. Тако уранијум, који је важан
за добивање нуклеарне енергије, има 5 изотопа. Уранијум има редни број 92, а његови изотопи
имају атомске масе 234, 235, 237, 238 и 239. У природном уранијуму најјаче је заступљен

3 од 5 7.4.2021. 19:04
Протон — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Протон

изотоп с атомском масом 238. Има га 137 пута више него изотопа с атомском масом 235.
Осталих његових изотопа има још и мање. Изотопи се данас у знатној мери примењују у
медицини, техници и привреди, а нарочито су веома важни у производњи нуклеарне енергије.
Одељивање изотопа врши се центрифугирањем, дестилацијом, дифузијом и тако даље.

Да се језгро атома која се састоји од позитивно набијених протона не би распало, јер се

истоимени електрични набоји међусобно одбијају, делују привлачне силе које владају, између
протона и неутрона. То су такозване силе језгра или основне силе које, иако су врло велике,
делују само на врло малим раздаљинама, то јест на димензијама атомског језгра. Тумачење тих
сила се у данашње време убраја у главне проблеме атомске физике.[12]

Историја
Протон је 1918. открио Ернест Радерфорд. Он је запазио да при бомбардовању гасовитог азота
алфа честицама, светлосни детектори показују присуство водониковог језгра. Радерфорд је
закључио да је једино место одакле водоник може да потиче - азот, и стога азот мора садржати
водониково језгро. Он је стога закључио да је водониково језгро, за које је било познато да има
атомски број 1, елементарна честица. Овој честици је дао име протон од грчке речи πρώτος
[protos — протос] — „први“.

Технолошке примене
Попут других елементарних честица, протон поседује спин. Ово својство је искоришћено у
нуклеарној магнетној резонанцији (НМР спектроскопији).

Види још
Антипротон
Физика елементарних честица
Субатомска честица
Неутрон

Референце
1. „CODATA Value: proton mass” (http://physics.nist.gov/cgi-bin/cuu/Value?mp). The NIST
Reference on Constants, Units, and Uncertainty. US National Institute of Standards and
Technology. јун 2015. Приступљено 2015-09-25.
2. "2018 CODATA recommended values" https://physics.nist.gov/cuu/Constants/index.html
3. Pohl, Randolf; et al. (8. 7. 2010). „The size of the proton”. Nature. 466 (7303): 213—216.
Bibcode:2010Natur.466..213P (http://adsabs.harvard.edu/abs/2010Natur.466..213P).
PMID 20613837 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20613837). S2CID 4424731 (https://api.se
manticscholar.org/CorpusID:4424731). doi:10.1038/nature09250 (https://doi.org/10.1038%2Fnatu
re09250).
4. „What is Proton - Properties of Proton” (https://www.nuclear-power.net/nuclear-power/reactor-phy
sics/atomic-nuclear-physics/fundamental-particles/what-is-proton-properties-of-proton/). Nuclear
Power (на језику: енглески). Приступљено 9. 10. 2019.

4 од 5 7.4.2021. 19:04
Протон — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Протон

5. „Proton Decay Searches: Hyper-Kamiokande” (http://www.hyper-k.org/en/physics/phys-protondec

ay.html). www.hyper-k.org. Приступљено 9. 10. 2019.
6. „proton | Definition, Mass, Charge, & Facts” (https://www.britannica.com/science/proton-subatomic
-particle). Encyclopedia Britannica. Приступљено 20. 10. 2018.
7. Cho, Adrian (2. 4. 2010). „Mass of the Common Quark Finally Nailed Down” (http://news.science
mag.org/physics/2010/04/mass-common-quark-finally-nailed-down). Science Magazine. American
Association for the Advancement of Science. Приступљено 27. 9. 2014.
8. „Proton size puzzle reinforced!” (http://www.psi.ch/media/proton-size-puzzle-reinforced). Paul
Shearer Institute. 25. 1. 2013.
9. Antognini, Aldo; et al. (25. 1. 2013). „Proton Structure from the Measurement of 2S-2P Transition
Frequencies of Muonic Hydrogen” (https://estudogeral.sib.uc.pt//bitstream/10316/79993/1/Scienc
e%202013_Proton%20Structure%20from%20the%20Measurement%20of%202S-2P%20Transitio
n%20Frequencies%20of%20Muonic%20Hydrogen%20%7c%20Science.pdf) (PDF). Science. 339
(6118): 417—420. Bibcode:2013Sci...339..417A (http://adsabs.harvard.edu/abs/2013Sci...339..41
7A). PMID 23349284 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/23349284). S2CID 346658 (https://ap
i.semanticscholar.org/CorpusID:346658). doi:10.1126/science.1230016 (https://doi.org/10.1126%2
Fscience.1230016). hdl:10316/79993 (https://hdl.handle.net/10316%2F79993).
10. Bezginov, N.; Valdez, T.; Horbatsch, M.; Marsman, A.; Vutha, A. C.; Hessels, E. A. (6. 9. 2019). „A
measurement of the atomic hydrogen Lamb shift and the proton charge radius”. Science. 365
(6457): 1007—1012. Bibcode:2019Sci...365.1007B (http://adsabs.harvard.edu/abs/2019Sci...365.
1007B). ISSN 0036-8075 (https://www.worldcat.org/issn/0036-8075). PMID 31488684 (https://ww
w.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/31488684). S2CID 201845158 (https://api.semanticscholar.org/Corpu
sID:201845158). doi:10.1126/science.aau7807 (https://doi.org/10.1126%2Fscience.aau7807).
11. Xiong, W.; Gasparian, A.; Gao, H.; Dutta, D.; Khandaker, M.; Liyanage, N.; Pasyuk, E.; Peng, C.;
Bai, X.; Ye, L.; Gnanvo, K. (новембар 2019). „A small proton charge radius from an electron–
proton scattering experiment”. Nature. 575 (7781): 147—150. Bibcode:2019Natur.575..147X (htt
p://adsabs.harvard.edu/abs/2019Natur.575..147X). ISSN 1476-4687 (https://www.worldcat.org/iss
n/1476-4687). OSTI 1575200 (https://www.osti.gov/energycitations/product.biblio.jsp?osti_id=157
5200). PMID 31695211 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/31695211). S2CID 207831686 (htt
ps://api.semanticscholar.org/CorpusID:207831686). doi:10.1038/s41586-019-1721-2 (https://doi.o
rg/10.1038%2Fs41586-019-1721-2).
12. Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.

Литература
Macura, Slobodan; Radić-Perić, Jelena (2004). Atomistika. Beograd: Fakultet za fizičku hemiju
Univerziteta u Beogradu/Službeni list. стр. 499.

Спољашње везе
Група за честичне податке (http://pdg.lbl.gov/)

Датум и време последње измене странице: 19. септембар 2020. у 16:15

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за детаље.

5 од 5 7.4.2021. 19:04