Grafici trigonometrijskih funkcija

(seminarski rad)

Janjić Milena

Matematički fakultet Beograd

Godina 2007.
 GRAFICI TRIGONOMETRIJSKIH
FUNKCIJA

Proučavanje funkcije ima za cilj da utvrdi na koji se način menja ta funkcija

kad se menja njen argument. Te promene funkcije nazivamo tokom funkcije, a
utvrdivanje tih promena ispitivanjem funkcije.
Tok funkcije f (x) može se predstaviti grafički. Grafik funkcije je geometrijsko
mesto tačaka čije su apscise sve dopuštene vrednosti argumenta, a ordinate
odgovarajuće vrednosti funkcije.
Trigonometrijske funkcije spadaju u grupu transcedentnih funkcija, jer se
za datu vrednost argumenta x, odgovarajuća vrednodt y ne može izračunati
algebarskim putem.

1 Trigonometrijske funkcije ostrog ugla

Posmatrajmo pravougli trougao ABC, kod koga je ugao kod temena C prav.
Neka je a dužina katete CB, b dužina katete CA i c dužina hipotenuze AB. Neka
je α mera ugla CAB i β mera ugla CBA u stepenima. Znamo da je mera ugla
ACB jenaka 90◦ .

B
β
c a

α .
A b C

a
Broj zove se sinus ugla α i obeležava se sa sin α.
c
b
Broj zove se kosinus ugla α i obeležava se sa cos α.
c
a
Broj zove se tangens ugla α i obeležava se sa tan α.
b
b
Broj zove se kotangens ugla α i obeležava se sa cot α.
a
Dakle,
a b a b
sin α = , cos α = , tan α = , cot α =
c c b a
.

1
 U tabeli su prikazane vrednosti nekih oštrih uglova:

α 0 30◦ √45
◦
√60
◦
90◦ 180◦ 270◦
sin α 0 √1/2 √2/2 3/2 1 0 -1
cos α 1 √3/2 2/2 1/2
√ 0 -1 0
tan α 0 √3/3 1 √ 3 - 0 -
cot α - 3 1 3/3 0 - 0

2 Grafik funkcije y = sin x

Grafik funkcije y = sin x predstavljen je krivom linijom y = sin x koja se
naziva sinusoida.

2.1 Crtanje grafika

2.1.1 Pomoću tablice
Pošto je funkcija y = sin x sa osnovnim periodom 2π, ispitaćemo njen tok
kad se vrednost argumenta menja od 0 do 2π.

x 0 π/12 π/6 π/4 π/3 5π/12 π/2

sin x 0 0.26 0.50 0.71 0.87 0.97 1

• grafik je simetričan u odnosu na pravu x = π/2, jer je

sin(π/2 + x) = sin(π/2 − x)
• grafik je simetričan u odnosu na tačku (π, 0), jer je
sin(π + x) = − sin(π − x)

1.00
0.71
0.5
0.26

0 π π π π 5π π 7π 2π 3π 5π 11π π 2π x
12 6 4 3 12 2 12 3 4 6 12

2
2.1.2 Pomoću trigonometrijskog kruga
Postavimo kružnu liniju poluprečnika r = 1 uz koordinatni sistem Oxy.
Podelimo ovaj krug na izvestan broj jednakih kružnih lukova A \ \
0 A1 , A1 A2 ,
\
A 2 A3 , itd. a odsečak OB ose Ox od 0 do 2π podelimo na isti broj jednakih
odsečaka OB1 , B1 B2 , B2 B3 itd.
Na taj način svaki od odsečaka OB1 , B1 B2 , B2 B3 itd. predstavlja u radi-
\
janima izraženu dužinu odgovarajućeg kružnog luka A \ \
0 A1 , A1 A2 , A2 A3 , itd.

y
A3 M3
M2 M4
A4 A2
M1 M5
A5 A1
A6 A0 B1 B2 B3 B4 B5 B6 B7 B8 B9 B10 B11 B12
0 π π 2π x
2

A7 A11
A8 A10
A9

Prema tome, svakoj tački kruga odgovara po jedna tačka na odsečku od 0 do

2π. Zato se tačka grafika funkcije y = sin x za dato x, recimo za x = 3.14/2(=
\
π/2) nalazi tako što se iz krajnje tačke odgovarajućeg luka A 0 A3 povuče prava
paralelna osi Ox i njen presek s normalom u tački B3 biće tražena tačka M3
grafika.
Spajajući redom sve na taj način oredene tačke M1 , M2 , M3 , . . . dobijamo
deo grafika funkcije y = sin x, kada se x menja od 0 do 2π.
Ostale delove grafika dobijamo koristeći se činjenicom da je funkcija y = sin x
periodična:
sin(x + 2kπ) = sin x, ∀k ∈ z .

1
sinusoida

−2π − 3π −π − π2 0 π π 3π 2π 5π 3π 7π x
2 2 2 2 2

−1

3
2.2 Tok funkcije
1. Oblast definisanosti
∀x ∈ R
2. Periodičnost funkcije
l = k · 2π, l1 = 2π
sin(x + 2kπ) = sin x
3. Nule funkcije
za x = kπ ⇒ y = 0, k = 0, ±1, ±2, . . .
4. Znak funkcije
2kπ < x < π + 2kπ ⇒ y > 0
π + 2kπ < x < 2π + 2kπ ⇒ y < 0

5. Parnost i neparnost funkcije

sin(−x) = − sin x - neparna (grafik je simetričan u odnosu na koordinatni
početak)
6. Rašćenje i opadanje (monotonost) funkcije
y ′ = cos x
x ∈ (−π/2 + 2kπ, π/2 + 2kπ) ⇒ y ′ > 0 ⇒ y ↑+1
−1
x ∈ (π/2 + 2kπ, 3π/2 + 2kπ) ⇒ y ′ < 0 ⇒ y ↓+1
−1

7. Ekstremne vrednosti
za x = π/2 + 2kπ ⇒ y = 1 - max
za x = 3π/2 + 2kπ ⇒ y = −1 - min
8. Ograničenost funkcije
−1 ≤ sin x ≤ 1 - ograničena
9. Konveksnost i konkavnost
y ′′ = − sin x
x ∈ (2kπ, π + 2kπ) ⇒ y ′′ < 0 ⇒ funkcia je konkavna
x ∈ (π + 2kπ, 2π + 2kπ) ⇒ y ′′ > 0 ⇒ funkcija je konveksna
P (kπ, 0) − prevojne tačke

Sinusoida je neprekidna kriva koja se talasasto izvija iznad i ispod ose Ox i

prostire u beskonačnost. Ona ima beskonačno mnogo talasa koji su svi kongru-
entni talasu nad odsečkom [0, 2π].

3 Grafik funkcije y = a sin x (a 6= 0)

3.1 Tok funkcije
1. Oblast definisanosti
∀x ∈ R
2. Periodičnost funkcije
l = 2kπ, l1 = 2π
a sin(x + 2kπ) = a sin x

4
 3. Nule funkcije
a sin x = 0 ⇒ sin x = 0, tj. x = kπ, k ∈ Z
4. Znak funkcije
Ako je a > 0, funkcija ima isti znak kao funkcija y = sin x:
2kπ < x < π + 2kπ ⇒ y > 0
π + 2kπ < x < 2π + 2kπ ⇒ y < 0
Ako je a < 0, funkcija ima znak suprotan znaku funkcije y = sin x
5. Parnost i neparnost funkcije
a sin(−x) = −a sin x - neparna
6. Rašćenje i opadanje (monotonost) funkcije
Za a > 0 funkcija raste, odnosno opada na istim intervalima kao funkcija
y = sin x:
x ∈ (−π/2 + 2kπ, π/2 + 2kπ) ⇒ y ↑+a−a
x ∈ (π/2 + 2kπ, 3π/2 + 2kπ) ⇒ y ↓+a
−a
U slučaju a < 0 je obrnuto:
x ∈ (−π/2 + 2kπ, π/2 + 2kπ) ⇒ y ↓−a+a
x ∈ (π/2 + 2kπ, 3π/2 + 2kπ) ⇒ y ↑−a
+a

7. Ekstremne vrednosti
a > 0 : za x = π/2 + 2kπ ⇒ y = a − max
za x = 3π/2 + 2kπ ⇒ y = −a − min
a < 0 : za x = π/2 + 2kπ ⇒ y = a − min
za x = 3π/2 + 2kπ ⇒ y = −a − max
8. Ograničenost funkcije
−1 ≤ sin x ≤ 1 / · a 
a > 0 : −a ≤ a sin x ≤ a
⇒ −|a| ≤ a sin x ≤ |a| − ograničena
a < 0 : a ≥ a sin x ≥ −a
9. Konveksnost i konkavnost
a > 0 : x ∈ (2kπ, π + 2kπ) ⇒ konkavna
x ∈ (π + 2kπ, 2π + 2kπ) ⇒ konveksna
a < 0 : x ∈ (2kπ, π + 2kπ) ⇒ konveksna
x ∈ (π + 2kπ, 2π + 2kπ) ⇒ konkavna
P (kπ, 0) − prevojne tačke

3.2 Crtanje grafika

Grafik funkcije y = a sin x dobija se na taj način što se, polazeći od grafika
funkcije y = sin x svaka odinata pomnoži sa a.
Broj |a| naziva se amplituda funkcije y = a sin x i označava najveću uda-
ljenost grafika od x−ose.

5
 a>1 0<a<1
y y
a
y = a sin x
1 1
a y = a sin x
π π 3π 2π x π π 3π 2π x
2 2 −a 2 2
−1 −1

−a

a<0

1
a y = a sin x
π π 3π 2π x
−a 2 2
−1

4 Grafik funkcije y = sin(x + c)

4.1 Tok funkcije
1. Oblast definisanosti
∀x ∈ R (∀x ∈ R ⇒ (x + c) ∈ R)
2. Periodičnost funkcije
l = 2kπ, l1 = 2π
sin(x + c + 2kπ) = sin(x + c)
3. Nule funkcije
sin(x + c) = 0 ⇒ x + c = kπ, tj. x = kπ − c, (k ∈ Z)
4. Znak funkcije
2kπ < x + c < (2k + 1)π, tj. 2kπ − c < x < (2k + 1)π − c ⇒ y > 0
(2k +1)π < x+c < (2k +2)π, tj. (2k +1)π −c < x < (2k +2)π −c ⇒ y < 0

5. Parnost i neparnost funkcije

Funkcija y = sin(x+c) ne mora biti ni parna ni neparna, samo za specijalne
vrdenosti, tj. za c = kπ
2 , k ∈ Z, funkcija ce biti ili parna ili neparna.

6. Rašćenje i opadanje (monotonost) funkcije

−π/2 + 2kπ < x + c < π/2 + 2kπ
x ∈ (−c − π/2 + 2kπ, −c + π/2 + 2kπ) ⇒ y ↑+1
−1

π/2 + 2kπ < x + c < 3π/2 + 2kπ

x ∈ (−c + π/2 + 2kπ, −c + 3π/2 + 2kπ) ⇒ y ↓+1
−1

6
 7. Ekstremne vrednosti
sin(x + c) = 1 ⇒ x + c = π/2 + 2kπ,
tj. za x = π/2 + 2kπ − c ⇒ y = 1 − max
sin(x + c) = −1 ⇒ x + c = 3π/2 + 2kπ,
tj. za x = 3π/2 + 2kπ − c ⇒ y = −1 − min
8. Ograničenost funkcije
−1 ≤ sin(x + c) ≤ 1 − ograničena
9. Konveksnost i konkavnost
y ′′ = − sin(x + c)
x ∈ (−c + 2kπ, −c + π + 2kπ) ⇒ konkavna
x ∈ (−c + π + 2kπ, −c + 2π + 2kπ) ⇒ konveksna
P (−c + kπ, 0) − prevojne tačke

4.2 Crtanje grafika

Grafik funkcije y = sin(x+c) dobija se pomeranjem grafika funkcije y = sin x,
i to:
- ulevo za dužinu c ako je c > 0, odn.
- udesno za dužinu c ako je c < 0.
c>0 c<0
y y
y = sin x
2π − c π−c
−c π−c π 2π x −c π 2π 2π − c x
y = sin x
y = sin(x + c) y = sin(x + c)

U specijalnom slučaju c = π/2 dobijamo funkciju y = sin(x + π/2) = cos x

y = sin x

− π2 π π 3π 2π x
2 2

y = sin(x + π
2
) = cos x

Broj c (odn. −c) naziva se pomeranje faze i pokazuje veličinu i smer pome-
ranja garfika funkcije y = sin(x+c) duž ose Ox. On predstavlja rešenje jednačine
x + c = 0.

7
 Grafik ove funkcije može se dobiti i tako što se najpre nacrta grafik funkcije
y = sin x, a zatim osa Oy translatorno pomeri duž ose Ox, i to, ako je c > 0 za
c udesno, a ako je c < 0 za c ulevo.
c>0 c<0
y y y y

−c 0 π − c 2π − c x 0 −c π−c 2π − c x

y = sin(x + c) y = sin(x + c)

5 Grafik funkcije y = sin bx

5.1 Tok funkcije
1. Oblast definisanosti
∀x ∈ R
2. Periodičnost funkcije
l = 2kπ 2π
b , l1 = b
2π
sin b(x + b ) = sin(bx + 2π) = sin bx
3. Nule funkcije
kπ
sin bx = 0 ⇒ bx = kπ, tj. x = b , (k ∈ Z)
4. Znak funkcije
(2k+1)π
2kπ < bx < (2k + 1)π, tj. 2kπ
b < x< b ⇒y>0
(2k + 1)π < bx < (2k + 2)π, tj. (2k+1)π
b < x < (2k+2)π
b ⇒y<0

5. Parnost i neparnost funkcije

sin b(−x) = − sin bx ⇒ neparna
6. Rašćenje i opadanje (monotonost) funkcije
− π2 + 2kπ < bx < π2 + 2kπ
π +1
x ∈ (− 2b + 2kπ π 2kπ
b , 2b + b ) ⇒ y ↑−1
π
2+ 2kπ < bx < 3π 2 + 2kπ
π +1
x ∈ ( 2b + 2kπ
b , 3π 2kπ
2b + b ) ⇒ y ↓−1

7. Ekstremne vrednosti
sin bx = 1 ⇒ bx = π2 + 2kπ,
π
tj. za x = 2b + 2kπ
b ⇒ y = 1 − max

sin bx = −1 ⇒ bx = 3π
2 + 2kπ,
3π 2kπ
tj. za x = 2b + b ⇒ y = −1 − min
8. Ograničenost funkcije
−1 ≤ sin bx ≤ 1 − ograničena

8
 9. Konveksnost i konkavnost
y ′′ = −b2 sin bx
x ∈ ( 2kπ π 2kπ
b , b + b ) ⇒ konkavna
x ∈ ( b + b , b + 2kπ
π 2kπ 2π
b ) ⇒ konveksna
kπ
P ( b , 0) − prevojne tačke

5.2 Crtanje grafika

Pošto je funkcija y = sin bx periodična, dovoljno je poznavati njen grafik na
intervalu koji odgovara njegovom osnovnom periodu, tj. na intervalu [0, 2π b ].
Ovaj deo grafika naziva se talas funkcije , a broj 2π b talasna dužina.
Broj b pokazuje koliko ima talasnih dužina (tj. talasa) na odsečku dužine
2π i naziva se frekvencija (učestalost) funkcije.
Ukoliko je b > 1, grafik funkcije sin bx dobija se sažimanjem sinusoide y =
sin x, a ako je 0 < b < 1 razvlačenjem grafika te sinusoide.
y y
1 y = sin 2x 1 y = sin x
2

x x
−1 −1
y = sin x y = sin x

6 Grafik funkcije y = a sin(bx + c)

(a 6= 0, b > 0, c 6= 0)
6.1 Tok funkcije
1. Oblast definisanosti
∀x ∈ R
2. Periodičnost funkcije
l = 2kπ
b , l1 = b
2π
2kπ
a sin(bx + c + 2kπ) = a sin(b(x + b ) + c) = a sin(bx + c)
3. Nule funkcije
kπ
sin(bx + c) = 0 ⇒ bx + c = kπ, tj. x = b − cb , (k ∈ Z)
4. Znak funkcije
a > 0 : 2kπ < bx + c < (2k + 1)π, tj.
2kπ c (2k+1)π c
b − b <x< b − b ⇒y>0

(2k + 1)π < bx + c < (2k + 2)π, tj.

(2k+1)π c (2k+2)π c
b − b <x< b − b ⇒y<0

a < 0 : obrnuto
5. Parnost i neparnost funkcije
Funkcija ne mora biti ni parna ni neparna

9
 6. Rašćenje i opadanje (monotonost) funkcije
a > 0 : − π2 + 2kπ ≤ bx + c ≤ π2 + 2kπ, tj.
x ∈ (− cb − π
2b + 2kπ c
b , −b + π
2b + 2kπ
b ) ⇒ y ↑+a
−a

π
a<0 : 2 + 2kπ ≤ bx + c ≤ 3π 2 + 2kπ, tj.
+a
π
x ∈ (− cb + 2b + 2kπ
b , − c 3π 2kπ
b + 2b + b ) ⇒ y ↓−a

7. Ekstremne vrednosti
a > 0 : a sin(bx + c) = a ⇒ bx + c = π2 + 2kπ
tj. za x = − bc + 2b
π
+ 2kπ
b ⇒ y = a − max

a sin(bx + c) = −a ⇒ bx + c = 3π2 + 2kπ,

tj. za x = − bc + 3π
2b + 2kπ
b ⇒ y = −a − min

a < 0 : obrnuto
Do ovih tačaka lako se može doći i na osnovu monotonosti.
8. Ograničenost funkcije
−|a| ≤ a sin(bx + c) ≤ |a| − ograničena
9. Konveksnost i konkavnost
a > 0 : x ∈ ( 2kπ c π c
b − b , b (2k + 1) − b ) ⇒ konkavna
x ∈ ( b (2k + 1) − b , b (2k + 2) − bc ) ⇒ konveksna
π c π

a < 0 : x ∈ ( 2kπ c π c
b − b , b (2k + 1) − b ) ⇒ konveksna
x ∈ ( πb (2k + 1) − bc , πb (2k + 2) − bc ) ⇒ konkavna

P ( kπ c
b − b , 0) prevojne tačke

6.2 Crtanje grafika

Na osnovu ispitanih svojstava funkcije y = a sin(bx + c) = a sin b(x + bc )
zaključujemo da njen grafik možemo konstruisati na sedeći način:
1. Nacrtamo grafik funkcije y = sin x
2π
2. Nacrtamo grafik funkcije y = sin bx čiji je period b

3. Pomerimo ovaj grafik za | bc | ulevo ako je c

b > 0, a udesno ako je c
b < 0,
čime dobijamo grafik funkcije
c
y = sin b(x + ) tj. y = sin(bx + c)
b

4. Ordinate ovog grafika pomnožimo sa a i tako dolazimo do grafika funkcije

y = a sin(bx + c)
Ustvari do grafika ove složene funkcije može se doći na više načina, ali su svi
oni u osnovi vrlo slični.
Ti načini su:

10
 1. sin x 1. sin x
2. a sin x 2. sin bx
3. a sin bx 3. a sin bx
4. a sin(bx + c) 4. a sin(bx + c)
Izraz bx + c naziva se faza funkcije y = a sin(bx + c). Vrednost faze za x = 0,
tj. c naziva se početna faza . Broj | bc | (tj. bc ) naziva se pomeranje faze. On
predstavlja rešenje jednačine bx + c = 0.
ϕ = cb − pomera grafik ulevo ako je cb > 0, a udesno ako je cb < 0.
Ako je b = 1 tada je početna faza c, a pomeranje faze −c.

Primer : Nacrtati grafik funkcije y = − 21 sin(2x + π4 )

π/4
l = 2kπ 2kπ c
b = 2 = kπ ϕ = b = 2 = 8
π

1. sin x
2. sin 2x
3. − 21 sin x
4. − 21 sin(2x + π4 )

y = sin x
1 y = sin 2x

π 2π x

−1 − 12 sin 2x y = − 12 sin(2x + π
)
4

7 Grafik funkcije y = sin(bx + c) + d

Grafik ove funkcije dobija se trenslatornim pomeranjem grafika funkcije
y = a sin(bx + c) duž ose Oy za veličinu d i to:
- na gore ukoliko je d > 0
- na dole ako je d < 0.

11
Na taj način menjaju se: max, min, nule funkcije, znak funkcije i granice za y.

Npr. Grafik funkcije y = − 21 sin(2x + π4 ) + 41 dobićemo pomeranjem grafika iz

prethodnog primera duž ose Oy na gore za 14 .

y = − 21 sin(2x + π
4
) + 1
4

y = − 12 sin(2x + π
4
)
3π 7π 11π x
8 8 8

Primer 1: Ispitati tok funkcije y = −2 sin( 21 x+ π6 ), a zatim nacrtati njen grafik.

y = a sin(bx + c) :
l = 2kπ 2kπ
b = 1/2 = 4kπ, l1 = 4π
c π/6 π
ϕ= b = 1/2 = 3
π
ϕ= 3

Tok funkcije
1. Oblast definisanosti
∀x ∈ R
2. Periodičnost funkcije
l = 4kπ, l1 = 4π
−2 sin( 12 (x + 4kπ) + π6 ) = −2 sin( 12 x + 2kπ + π6 ) = −2 sin( 12 x + π6 )
3. Nule funkcije
sin( 12 x + π6 ) = 0 ⇒ 12 x + π6 = kπ
1 π
2 x = kπ − 6
kπ−π/6
x = 1/2 = 2kπ − 2π π
6 ⇒ za x = − 3 + 2kπ ⇒ y = 0

4. Znak funkcije
2kπ < 12 x + π6 < (2k + 1)π ⇒ y < 0
2kπ − π6 < 12 x < 2kπ + π − π6
4kπ − π3 < x < 4kπ + 2π − π3
4kπ − π3 < x < 4kπ + 5π 3

− π3 + 4kπ < x < 5π

3 + 4kπ ⇒ y < 0
5π 11π
3 + 4kπ < x < 3 + 4kπ ⇒ y > 0

12
5. Parnost i neparnost funkcije
f (−x) = −2 sin( 12 (−x) + π6 ) = −2 sin(− 21 x + π6 ) =
= −2 sin(−( 12 x − π6 )) = 2 sin( 12 x − π6 )
6= −f (x)
6= f (x) ⇒ ni parna ni neparna
6. Rašćenje i opadanje (monotonost) funkcije
− π2 + 2kπ < 21 x + π6 < π2 + 2kπ ⇒ y ↓+2
−2
− π2 − π6 + 2kπ < 21 x < π2 − π6 + 2kπ
− 2π π π
2 − 3 + 4kπ < x < π − 3 + 4kπ
4π 2π
− 3 + 4kπ < x < 3 + 4kπ
+2
x ∈ (− 4π 2π
3 + 4kπ, 3 + 4kπ) ⇒ y ↓−2
+2
x ∈ ( 2π 8π
3 + 4kπ, 3 + 4kπ) ⇒ y ↑−2

7. Ekstremne vrednosti
za x = 2π
3 + 4kπ ⇒ y = −2 − min
za x = 8π
3 + 4kπ ⇒ y = 2 − max

8. Ograničenost funkcije
−2 ≤ −2 sin( 12 x + π6 ) ≤ 2 − ograničena
9. Konveksnost i konkavnost
y ′′ = sin( 12 x + π6 )
x ∈ (− π3 + 4kπ, 5π 3 + 4kπ) ⇒ konveksna
x ∈ ( 5π
3 + 4kπ, 11π
3 + 4kπ) ⇒ konkavna
P (− π3 + 2kπ, 0) prevojne tačke
Crtanje grafika
1. sin x
2. 2 sin x
3. −2 sin x
4. −2 sin 12
5. −2 sin( 12 x + π6 )

5π
6
− π3 π 2π 4π 11π x
3

sin x
1 −2 sin x
−2 sin 2
x 2 sin x
−2 sin( 21 x + π
6
)

13
 5π
Primer 2: Nacrtati grfik i ispitati tok funkcije y = 2 sin(2x − 3 ) −1
y = a sin(bx + c) + d
l = 2kπ 2kπ
b = 2 = kπ, l1 = π
ϕ = cb = 2 = − 5π
−5π/3
6

Grafik funkcije
1. sin 2x
2. 2 sin 2x
5π
3. 2 sin(2x − 3 )
5π
4. 2 sin(2x − 3 ) −1

5π
2 sin(2x − 3
)
y

sin 2x

π 3π
2 2
3π 11π π 15π 2π x
12 12 12

2 sin 2x

5π
2 sin(2x − 3
) −1

14
Tok funkcije
1. Oblast definisanosti
∀x ∈ R
2. Periodičnost funkcije
l = kπ, l1 = π
2 sin(2(x + kπ) − 5π
3 ) − 1 = 2 sin(2x + 2kπ −
5π
3 ) − 1 = 2 sin(2x − 5π
3 ) −1
3. Nule funkcije
0 = 2 sin(2x − 5π
3 )−1
5π
1 = 2 sin(2x − 3 )
1 5π
2 = sin(2x − 3 )

I 2x − 5π
3 = 6
π
II 2x − 5π
3 =
5π
6
2x = π6 + 5π
3 2x = 5π
6 +
5π
3
2x = 11π
6
15π
2x = 6
11π 15π
za x1 = 12 + kπ ⇒ y = 0 za x2 = 12 + kπ ⇒ y = 0
4. Znak funkcije
11π 15π
12 + kπ < x < 12 + kπ ⇒ y > 0
3π 11π
12 + kπ < x < 12 + kπ ⇒ y < 0

5. Parnost i neparnost funkcije

f (−x) = 2 sin(2(−x) − 5π3 ) − 1 = 2 sin(−2x −
5π
3 ) −1=
5π 5π
= 2 sin(−(2x − 3 )) − 1 = −2 sin(2x + 3 )
6= −f (x)
6= f (x) ⇒ ni parna ni neparna
6. Monotonost funkcije
+1
x ∈ ( 13π 19π
12 + kπ, 12 + kπ) ⇒ y ↓−3
+1
x ∈ ( 7π 13π
12 + kπ, 2 + kπ) ⇒ y ↑−3

7. Ekstremne vrednosti
x = 13π
12 + kπ ⇒ y = 1 − max
x = 19π
12 + kπ ⇒ y = −3 − min

8. Ograničenost funkcije
−3 ≤ y ≤ 1 − ograničena
9. Konveksnost i konkavnost
y ′′ = −8 sin(2x − 5π3 )
3π 11π
x ∈ ( 12 + kπ, 12 + kπ) ⇒ konveksna
x ∈ ( 11π 15π
12 + kπ, 12 + kπ) ⇒ konkavna
P ( 3π
12 +
kπ
2 ) prvojne tačke

15
8 Grafik funkcije y = cos x
Pošto je sin(x + π2 ) = cos x, grafik funkcije y = cos x dobija se pomeranjem
grafika y = sin x za π2 ulevo (ili pomeranjem ose Oy za π2 udesno).
Ovaj grafik predstavljen je krivom koja se naziva kosinusoida. Ona, kao i
sinusoida ima beskonačno mnogo talasa, koji su svi kongruentni prvom talasu,
tj. talasu koji odgovara vrednostima x = [0, 2π].

1
sin x

−2π − 3π −π − π2 0 π π 3π 2π 5π 3π 7π x
2 2 2 2 2

−1
kosinusoida

8.1 Tok funkcije

1. Oblast definisanosti
∀x ∈ R
2. Periodičnost funkcije
l = 2kπ, l1 = 2π
cos(x + 2kπ) = cos x
3. Nule funkcije
za x = π2 + kπ ⇒ y = 0, k = 0, ±1, ±2, . . .
4. Znak funkcije
π 3π
2 + 2kπ < x < 2 + 2kπ ⇒ y < 0
− 2 + 2kπ < x < π2 + 2kπ ⇒ y > 0
π

5. Parnost i neparnost funkcije

cos(−x) = cos x - parna (grafik je simetričan u odnosu na y−osu)
6. Monotonost funkcije
y ′ = − sin x
x ∈ (0 + 2kπ, π + 2kπ) y ′ < 0 ⇒ y ↓+1
−1
x ∈ (π + 2kπ, 2π + 2kπ) y ′ > 0 ⇒ y ↑+1
−1

7. Ekstremne vrednosti
za x = 2kπ ⇒ y = 1 - max
za x = π + 2kπ ⇒ y = −1 - min
8. Ograničenost funkcije
−1 ≤ cos x ≤ 1 - ograničena
9. Konveksnost i konkavnost
y ′′ = − cos x

16
 x ∈ (− π2 + 2kπ, π2 + 2kπ) y ′′ < 0 ⇒ konkava
x ∈ ( π2 + 2kπ, 3π ′′
2 + 2kπ) y > 0 ⇒ konveksna
π
P (− 2 + kπ, 0) − prevojne tačke

9 Grafik funkcije y = a cos(bx + c)

(a 6= 0, b > 0, c 6= 0)
Ispitivanje funkcije y = a cos(bx + c) i crtanje njenog grafika može se svesti
na ispitivanje funkcije y = a sin(bx + c) i crtanje njenog grafika pri čemu je
π
c′ = c + , jer je
2
π
)
a cos(bx + c) = a sin(bx + c +
2
Medutim, ovu funkciju možemo ispitati i direktno sličnim postupkom kao i
kod funkcije y = a sin(bx + c).

9.1 Crtanje grafika

Crtanje grafika funkcije y = a cos(bx + c) vrši se na isti način kao kod
y = a sin(bx + c).
1. y = cos x
2π
2. y = cos bx − period je 6

3. y = a cos bx − množenjem ordinate sa a

c
4. y = a cos(bx + c) − pomeranjem za b :
c
- ulevo ako je b >0
c
- udesno ako je b <0
Primer 3: Ispitati tok funkcije y = − cos(x + π3 ) i nacrtati njen grafik.

Tok funkcije
1. Oblast definisanosti
∀x ∈ R
2. Periodičnost funkcije
l = 2kπ, l1 = 2π
− cos(x + 2kπ + π3 ) = − cos(x + π3 )
3. Nule funkcije
− cos(x + π3 ) = 0
cos(x + π3 ) = 0 ⇒ x + π
3 = π
2 ⇒x= π
2 − π3 , tj. x = π
6 + kπ

17
4. Znak funkcije
− π2 + 2kπ < x + π3 < π2 + 2kπ, tj.
− π2 + 2kπ − π3 < x < π2 + 2kπ − π3
− 5π π
6 + 2kπ < x < 6 + 2kπ ⇒ y < 0
π 7π
6 + 2kπ < x < 6 + 2kπ ⇒ y > 0

5. Parnost i neparnost funkcije

f (−x) = − cos(−x + π3 ) = − cos(−(−x − π3 )) =
= − cos(x − π3 )
6= −f (x)
6= f (x) ⇒ ni parna ni neparna
6. Monotonost funkcije
2kπ < x + π3 < (2k + 1)π, tj.
2kπ − π3 < x < (2k + 1)π − π3
2kπ − π3 < x < 2kπ + 2π3
x ∈ (− π3 + 2kπ, 2π
3 + 2kπ) ⇒ y ↑+1
−1
x ∈ ( 3 + 2kπ, 3 + 2kπ) ⇒ y ↓+1
2π 5π
−1

7. Ekstremne vrednosti
za x = 2π
3 + 2kπ ⇒ y = 1 − max
za x = 5π
3 + 2kπ ⇒ y = −1 − min

8. Ograničenost funkcije
−1 ≤ y ≤ 1; − ograničena
9. Konveksnost i konkavnost
y ′′ = cos(x + π3 )
x ∈ ( π6 + 2kπ, 7π6 + 2kπ) ⇒ konkavna
x ∈ ( 7π6 + 2kπ, 17π
6 + 2kπ) ⇒ konveksna
π
P ( 6 + kπ, 0) − prevojne tačke

Crtanje grafika
1. y = cos x
2. y = cos(x + π3 )
3. y = − cos(x + π3 )

y
− cos(x + π
3
)
1

−2π − 3π −π − π2 0 π π 3π 2π 5π 3π 7π x
2 2 2 2 2

−1
cos(x + π
) cos x
3

18
 1
Primer 4: Nacrtati grafik i ispitati tok funkcije y = 2 cos(2x − π4 )

Crtanje grafika
c
ϕ= b = − π8

1. y = cos 2x
1
2. y = 2 cos 2x
1
3. y = 2 cos(2x − π4 )

1
1 2
cos2x

3π
− π2 4
0 π π π 3π 2π x
4 2 2

1
−1 2
cos(2x − π
4
) cos 2x

Tok funkcije
1. Oblast definisanosti
∀x ∈ R
2. Periodičnost funkcije
l = 2kπ 2kπ
b = 2 = kp, l1 = π
1 π 1 π 1
2 cos(2(x + kπ) − 4 ) = 2 cos(2x + 2kπ − 4 ) = 2 cos(2x − π4 )

3. Nule funkcije
za x = 3π kπ
8 + 2 ⇒y =0

4. Znak funkcije
− π8 + kπ < x < 3π
8 + kπ ⇒ y > 0
3π 7π
8 + kπ < x < 8 + kπ ⇒ y < 0

5. Parnost i neparnost funkcije

f (−x) = 12 cos(−2x − π4 ) = 12 cos(−(2x + π4 )) =
= 21 cos(2x + π4 )
6= −f (x)
6= f (x) ⇒ ni parna ni neparna
6. Monotonost funkcije
+ 12
x ∈ ( π8 + kπ, 5π
8 + kπ) ⇒ y ↓− 1 2
+1
x ∈ ( 5π 8π
8 + kπ, 8 + kπ) ⇒ y ↑− 1
2
2

19
 7. Ekstremne vrednosti
za x = π8 + kπ ⇒ y = 21 − max
za x = 5π 1
8 + kπ ⇒ y = − 2 − min

8. Ograničenost funkcije
− 21 ≤ y ≤ 12 ; − ograničena
9. Konveksnost i konkavnost
y ′′ = −2 cos(2x − π4 )
x ∈ ( 3π 7π
8 + kπ, 8 + kπ) ⇒ konveksna
x ∈ ( 7π 11π
8 + kπ, 8 + kπ) ⇒ konkavna
3π kπ
P ( 8 + 2 ) prevojne tačke

10 Grafik funkcije y = tg x
Pošto je funkcija y = tg x periodična, sa osnovnim periodom π, dovoljno
je da konstruišemo njen grafik za vrednosti x od − π2 do π2 pa da ga potom
translatorno pomerimo za dužinu perioda duž ose Ox.
Isto kao kod funkcije y = sin x, konstruišemo na osi Ox krug poluprečnika
r = 1 i podelimo desni polukrug na izvestan broj jednakih delova. Na isto toliko
jednakih delova podelimo i odsečak ose Ox od − π2 do π2 . Na taj način, svakoj
tački kruga odgovara po jedna tačka odsečka ose Ox.

T3
M3

A4 T2
A3 M2
A2
A1 T1
M1
B8 B7B6 B5
π π
A0 4 2
−π
2 −π
4 O B1 B2B3 B4 x
A5
T5
M5
A6 T6
A7
A8 M6

T7
M7

y = tg x

20
 U tački A0 povučemo tangentu kruga. Centar kruga i tačke kružnice A1 ,
A2 ,. . . , An odreduju na tangenti odsečke čije algebarske vrednosti predstavljaju
vrednosti tangensa odgovarajućeg ugla (odredeni su tačkama T0 , T1 ,. . . , Tn ).
Sve tačke traženog grafika dobijajau se u preseku normala podignutih u
tačkama B0 , B1 ,. . . , Bn i pravih koje prolaze kroz tačke T0 , T1 ,. . . , Tn paralelne
osi Ox. Spajanjem ovih tačaka dobijamo krivu koja predstavlja tok funkcije
y = tg x za − π2 < x < π2 .
Vrednostima x = π2 i x = π2 ne odgovara odredena vrednost funkcije jer za
x = ± π2 funkcija tg x nije definisana (radijus vektori OA4 i OA8 su paralelni
tangenti A0 T ). Ostali deo grafika dobija se pomeranjem ove krive za π, 2π,. . . ,
−π, −2π ulevo ili udesno. Kriva koja pokazuje tok funkcije y = tg x naziva se
tangensoida.
U tačkama x = π2 + kπ (k ∈ Z) grafik se prekida i zato se ove tačke zovu
tačke prekida. Prave paralelne osi Oy konstruisane u ovim tačkama ne pripadaju
tangensoidi i nazivaju se asimptote. Njima se lukovi tangensoide beskonačno
približavaju, ali ih nikad ne dodiruju.

− 3π −π − π2 O π π 3π x
2 2 2

10.1 Tok funkcije

1. Oblast definisanosti
x ∈ (− π2 + kπ, π2 + kπ) za k ∈ Z
2. Periodičnost funkcije
l = kπ, l1 = π
tg(x + π) = tg x
3. Nule funkcije
za x = kπ ⇒ y = 0
4. Znak funkcije
kπ < x < π2 + kπ ⇒ y > 0
π
2 + kπ < x < (k + 1)π ⇒ y < 0

5. Parnost i neparnost funkcije

sin(−x) sin x sin x
tg(−x) = cos(−x) = −cos x = − cos x = − tg x − neparna

6. Monotonost funkcije
y ′ = cos12 x
x ∈ (− π2 + kπ, π2 + kπ) ⇒ y ′ > 0 ⇒ y ↑+∞
−∞ − rastuća funkcija

21
 7. Ekstremne vrednosti
− nema ih
8. Ograničenost funkcije
−∞ ≤ tg x ≤ +∞; − neograničena
9. Konveksnost i konkavnost
y ′′ = 2cos
sin x
3x

x ∈ (− π2 + kπ, kπ) ⇒ y ′′ < 0 ⇒ −konkavna

x ∈ (kπ, π2 + kπ) ⇒ y ′′ > 0 ⇒ −konveksna
P (0 + kπ, 0) − prevojne tačke
10. Asimptote

sin(π/2 + ε) cos ε cos ε

lim tan x = lim = lim = − lim = −∞
x→ π
2 +ε
ε→0 cos(π/2 + ε) ε→0 − sin ε ε→0 sin ε

sin(π/2 − ε) cos ε cos ε

lim tan x = lim = lim = lim = ∞
x→ π
2 −ε
ε→0 cos(π/2 − ε) ε→0 sin ε ε→0 sin ε

π
Prave x = 2 +kπ su vertikalne asimptote. Horizontalnih i kosih asimptota
nema.

11 Grafik funkcije y = tg x + c
Grafik ove funkcije dobija se tako što se tangensoida y = tg x translatorno
pomeri za c udesno, ako je c < 0, odnosno ulevo, ako je c > 0.
Isto tako veoma se lako može konstruisati grafik funkcije y = − tg x, imajući
u vidu da su tačke (x, − tg x) simetrične tačkama (x, tg x) u odnosu na osu Ox.

y
y = tg x

y = 3 tg x

12 Grafik funkcije y = a tg x
(a 6= 0)
a > 0 : Funkcija y = a tg x ima ista osnovna svojstva kao i funkcija y = tg x.
Grafik ove funkcije dobijamo tako što ordinate grafika funkcije y = tg x
pomnožimo brojem a.

22
a < 0 : Definisanost, periodičnost i nule funkcije y = a tg x ostaju iste kao kod
funkcije y = tg x, ali su znak i tok suprotni, tj. :
− π2 + kπ < x < kπ ⇒ y > 0
kπ < x < π2 + kπ ⇒ y < 0
x ∈ (− π2 + kπ, π2 + kπ) ⇒ y ↓+∞
−∞

Primeri :
a>0 a<0
y y
y = tg x y = tg x

x x

y = 3 tg x y = − 12 tg x

13 Grafik funkcije y = tg bx
(b > 0)
13.1 Tok funkcuje
1. Oblast definisanosti
− π2 + kπ < bx < π2 + kπ ⇒ − 2b
π
+ kπ < x < π
2b + kπ
b (k ∈ Z)
π π
bx 6= 2 + kπ ⇒ x 6= 2b + kπ
2. Periodičnost funkcije
l = kπ π
b , l1 = b
tg bx = tg(bx + π) = tg b(x + πb )
3. Nule funkcije
kπ
tg bx = 0 ⇒ bx = kπ, tj. x = b (k ∈ Z)
4. Znak funkcije
kπ < bx < π2 + kπ, tj. kπ π kπ
b < x < 2b + b ⇒ y > 0
− 2 + kπ < bx < kπ, tj. − 2b + b < x < kπ
π π kπ
b ⇒y < 0

5. Parnost i neparnost funkcije

tg(−bx) = − tg bx − neparna
6. Monotonost funkcije
π +∞
x ∈ (− 2b + kπ π kπ
b , 2b + b ) ⇒ y ↑−∞ − rastuća funkcija

7. Ekstremne vrednosti
− nema ih
8. Ograničenost funkcije
−∞ ≤ tg bx ≤ +∞ − neograničena

23
 9. Konveksnost i konkavnost
π
x ∈ (− 2b + kπ kπ
b , b ) ⇒ konkavna
kπ π kπ
x ∈ ( b , 2b + b ) ⇒ konveksna
P ( kπ
b , 0) − prevojne tačke

10. Asimptote
π kπ
Prave x = 2b + b su vertikalne asimptote.

Primer : Nacrtati grafik funkcije y = tg 2x

kπ kπ
l= b = 2 = 12 kπ

− π4 O π π x
4 2

y = tg 2x

14 Grafik funkcije y = a tg bx
a > 0 : Funkcija ima ista osnovna svojstva kao i funkcija y = tg bx. Grafik se
dobija množenjem ordinate grafika funkcije y = tg bx brojem a.
a < 0 : Menjaju se samo znak i tok funkcije (suprotni su), tj. :
π
− 2b + kπ kπ
b < x < b ⇒y >0
kπ π
b < x < 2b ⇒ y < 0
π π +∞
x ∈ (− 2b + kπ, 2b + kπ
b ) ⇒ y ↓−∞

Primer 5: Ispitati tok i nacrtati grafik funkcije y = −2 tg 34 x

1. Oblast definisanosti
x 6= 4π 4kπ
6 + 3
x 6= 3 + 4kπ
2π
3

2. Periodičnost funkcije
l = 43 kπ, l1 = 43 π
−2 tg 43 (x + 34 kπ) = −2 tg( 43 x + kπ) = −2 tg 34 x
3. Nule funkcije
tg 34 x = 0 ⇒ 43 x = kπ, tj. x = 4kπ
3 ⇒y=0

24
 4. Znak funkcije
− π2 + kπ < 43 x < kπ, tj. − 2π 4 4
3 + 3 kπ < x < 3 kπ ⇒ y > 0
3 π 4 2π 4
kπ < 4 x < 2 + kπ, tj. 3 kπ < x < 3 + 3 kπ ⇒ y < 0

5. Parnost i neparnost funkcije

f (−x) = −2 tg 34 (−x) = −2 tg(− 43 x) = +2 tg 43 = −f (x) − neparna
6. Monotonost funkcije
+∞
x ∈ (− 2π 4kπ 2π 4kπ
3 + 3 , 3 + 3 ) ⇒ y ↓−∞ − opadajuća funkcija

7. Ekstremne vrednosti
− nema ih
8. Ograničenost funkcije
−∞ ≤ y ≤ +∞ − neograničena
9. Konveksnost i konkavnost
x ∈ (− 2π 4kπ 4kπ
3 + 3 , 3 ) ⇒ konveksna
x ∈ ( 4kπ 2π 4kπ
3 , 3 + 3 ) ⇒ konkavna
4kπ
P ( 3 , 0) prevojne tačke
10. Asimptote
Prave x = 2π
3 +
4kπ
3 su vertikalne asimptote.

Grafik

− 2π 2π x
3 3

y = −2 tg 34 x

15 Grafik funkcije y = ctg x

Znajući da je ctg x = − tg(x + π2 ), grafik funkcije y = ctg x lako se kon-
struiše pomoću tangensoide. Kriva kojom je predstavljen ovaj grafik naziva se
kotangensoida.

25
 y

− 3π
2
− π2 π
2
3π
2
−2π −π O π 2π x

15.1 Tok funkcije

1. Oblast definisanosti
x 6= kπ, k ∈ Z
2. Periodičnost funkcije
l = kπ, l1 = π
ctg(x + kπ) = ctg x
3. Nule funkcije
za x = π2 + kπ ⇒ y = 0
4. Znak funkcije
kπ < x < π2 + kπ ⇒ y > 0
π
2 + kπ < x < (k + 1)π ⇒ y < 0

5. Parnost i neparnost funkcije

ctg(−x) = cos(−x) cos(x) cos x
sin(−x) = − sin(x) = − sin x = − ctg x − neparna

6. Monotonost funkcije
y ′ = − sin12 x
x ∈ (kπ, π + kπ) ⇒ y ′ < 0 ⇒ y ↓+∞
−∞ − opadajuća funkcija

7. Ekstremne vrednosti
− nema ih
8. Ograničenost funkcije
−∞ ≤ ctg x ≤ +∞ − neograničena
9. Konveksnost i konkavnost
y ′′ = 2sin
cos x
3x
π
x ∈ (kπ, 2 + kπ) ⇒ y ′′ > 0 ⇒ y konveksna
x ∈ ( π2 + kπ, π + kπ) ⇒ y ′′ < 0 ⇒ y konkavna
Funkcije oblika: ctg(x + c), a ctg x, ctg bx, a ctg bx ispituju se i njihovi grafici
crtaju na isti način kao funkcije tg(x + c), a tg x, tg bx, a tg bx.

26
 1
Primer 6: Nacrtati grafik i ispitati tok funkcije y = 2 ctg(x − π3 )
Crtanje grafika
1. ctg x
2. ctg(x − π3 )
1
3. 2 ctg(x − π3 )

π 5π 4π x
3 6 3

Tok funkcije
1. Oblast definisanosti
x 6= π3 + kπ, k ∈ Z
2. Periodičnost funkcije
l = kπ, l1 = π
1 π 1 π
2 ctg(x + kπ − 3 ) = 2 ctg(x − 3 )

3. Nule funkcije
za x = 5π
6 + kπ ⇒ y = 0

4. Znak funkcije
π 5π
3 + kπ < x < 6 + kπ ⇒ y > 0
5π 4π
6 + kπ < x < 3 + kπ ⇒ y < 0

5. Parnost i neparnost funkcije

f (−x) = 12 ctg(−x − π3 ) = 12 ctg(−(x + π3 )) =
= − 21 ctg(x + π3 )
6= f (x)
6= −f (x)
−ni parna ni neparna
6. Monotonost funkcije
+∞
x ∈ ( π3 + kπ, 4π
3 + kπ) ⇒ y ↓−∞ − opadajuća funkcija

7. Ekstremne vrednosti
− nema ih

27
 8. Ograničenost funkcije
−∞ ≤ y ≤ +∞ − neograničena
9. Konvesnost i konkavnost
x ∈ ( π3 + kπ, 5π
6 , +kπ) ⇒ konveksna
x ∈ ( 6 + kπ, 4π
5π
3 + kπ) ⇒ konkavna

10. Asimptote
Prave x = π3 + kπ su vertikalne asimptote.

16 Značaj i primene trigonometrijskih funkcija

Značaj trigonometrijskih funkcija je veliki jer imaju primenu u mnogim
drugim naukama: elektronici, fizici, mehanici i mnogim drugim.
U fizici, najveći značaj imaju za proučavanje prostih i složenih harmonijskih
oscilacija. Proste harmonijske oscilacije odvijaju se po sinusnom zakonu.
Po ovom zakonu menjaju se:
1. jačina naizmenične struje u kolu
J = J0 sin(ωt + ϕ0 )
2. napon naizmenične struje koju indukuje magnetno polje
u = u0 sin(ωt + ϕ0 )
3. ugaono rastojanje matematičkog klatna od njegovog ravnotežnog položaja
ϕ = ϕ0 sin t gl
p

4. elongacija tela pri mehaničkim oscilacijama

x = x0 sin(ωt + ϕ0 ) x = −x0 cos(ωt + ϕ0 )

v = v0 cos ωt ili v = v0 sin ωt
a = −a0 sin ωt a = −a0 cos ωt

Pimer 1: Na slici je prikazan prostoperiodični napon na krajevima otpornika

čija je otpornost R = 5Ω.
a) Nacrtati odgovarajući dijagram struje

b) Kolike su odgovarajuće vrednosti električnog napona i struje?

u[v]

10

0.05 0.1
0 0.15 t[s]
−10

28
 a) u0 = 10V, T = 0.15
J0 = uR0 = 10V
5 = 2A gde je u0 maksimalna vrednost napona, a J0 maksi-
malna jačina struje

J[A]

0.05 0.1
0 0.15 t[s]
−2

u0 10V
b) uef = √
2
= 1.41 = 7.07V
J0 2A
Jef = √
2
= 1.41 = 1.42A

Primer 2: Na slici je prikazan grafik harmonijskog kretanja nekog tela.

a) Napisati njegovu jednačinu
b) Nacrtati grafi ke brzine i ubrzanja ovog tela

X[cm]

2
0.1
0 0.2 t[s]
−2

a) Ovo je kosinusna kriva, pa je

x = x0 cos ωt
x = x0 cos 2π
T t
x = 0.02m · cos(10π rad
s t)

b) brzina ovog tela je

v = −v0 sin ωt
v = −x0 ω sin ωt
v = −x0 2π 2π
T sin T t
v = −0.628 s sin(10π rad
m
s t)
dok je ubrzanje
a = −a0 cos ωt
a = −x0 ω 2 cos ωt
a = −x0 ( 2π 2 2π
T ) cos T t
a = −19.72 m rad
s cos(10π s t)

29
 v[ m
s
]

0.628

0 0.1 0.2 0.3

t[s]
−0.628

a[ sm2 ]

19.72
0.2
0 0.1 0.3 t[s]
−19.72

30
Sadržaj
1 Trigonometrijske funkcije ostrog ugla 1

2 Grafik funkcije y = sin x 2

2.1 Crtanje grafika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
2.1.1 Pomoću tablice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
2.1.2 Pomoću trigonometrijskog kruga . . . . . . . . . . . . . . 3
2.2 Tok funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

3 Grafik funkcije y = a sin x (a 6= 0) 4

3.1 Tok funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
3.2 Crtanje grafika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

4 Grafik funkcije y = sin(x + c) 6

4.1 Tok funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
4.2 Crtanje grafika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

5 Grafik funkcije y = sin bx 8

5.1 Tok funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
5.2 Crtanje grafika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

6 Grafik funkcije y = a sin(bx + c)

(a 6= 0, b > 0, c 6= 0) 9
6.1 Tok funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
6.2 Crtanje grafika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

7 Grafik funkcije y = sin(bx + c) + d 11

8 Grafik funkcije y = cos x 16

8.1 Tok funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

9 Grafik funkcije y = a cos(bx + c)

(a 6= 0, b > 0, c 6= 0) 17
9.1 Crtanje grafika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

10 Grafik funkcije y = tg x 20
10.1 Tok funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

11 Grafik funkcije y = tg x + c 22

12 Grafik funkcije y = a tg x
(a 6= 0) 22

13 Grafik funkcije y = tg bx
(b > 0) 23
13.1 Tok funkcuje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

14 Grafik funkcije y = a tg bx 24

15 Grafik funkcije y = ctg x 25

15.1 Tok funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

31
16 Značaj i primene trigonometrijskih funkcija 28

32
Literatura
[1] JOVAN KEČKIĆ, Matematika sa zbirkom zadataka sa III razred srednjeg
obrazovanja i vaspitanja, Naučna knjiga, Beograd 1989.
[2] VLADISLAV MILOŠEVIĆ, MIODRAG IVOVIĆ, Zbirka rešenih zadataka
iz matematike za III razred gimnazije prirodno-matematičkog smera (sa
zadacima za takmičenje i prijemne ispite na fakultetima), Prosveta, Beograd
[3] Dr VOJIN DAJOVIĆ, Matematika za IV razred gimnazije prirodno-
matematičkog smera, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd 1964.
[4] Dr DUŠAN ADNADEVIĆ, Dr ZORAN KADELBURG, Matematička anal-
iza I,
[5] VENE BOGOSLAVOV, Zbirka rešenih zadataka iz matematike 2,

[6] Dr ERNEST STIPANIĆ, Matematika za treći razred usmerenog obrazovanja

prirodno-tehničke i hidro-meterološke i geodetske struke

33