Budalina Tale dolazi u Liku

0001 Četu kupi Glumac Osmanaga 0026 Tiho jaše, konju ne kidiše.

0002 Po Udbini i širokoj Lici, 0027 Gledao ga Glumac Osmanaga,

0003 Bira aga po Lici junake: 0028 Poznaje ga, poznat ga ne more,

0004 Po oku momka, po uhu hajvana. 0029 Taj je momak vrlo ogolio,

0005 Diže aga trideset Ličana, 0030 Na njem ništa od odila nije.

0006 Medju njima Muju bajraktara 0031 Kad dojaha njima na poljane,

0007 Od Bunića sa široke Like, 0032 Medjer jaše dorušu kobilu,

0008 Diže četu od vode Crvaća, 0033 Na njoj sedlo od orahovine,

0009 Kud će aga s četom okrenuti? 0034 Kuskuni joj od mašljikovine,

0010 Hoće aga preko Vučijaka, 0035 A kolani od kore lipove,

0011 Na Kotare kuli Smiljanića, 0036 Dva kajasa dva prez koča lika,

0012 Biloj kuli Smiljanić-Tadije, 0037 Sve na njemu od abe haljine,

0013 Na veselje Smiljanić-Tadiji. 0038 Na glavi mu fesić kapa mala,

0014 Vodi četu na Vučjak-planinu, 0039 Kapa mala vrlo izderana,

0015 Na poljani četu zastavio, 0040 Kroz kapu mu perčin ispanuo,

0016 Na poljani konje razjahaše 0041 A za pasom samica kubura,

0017 I za koplja konje privezaše, 0042 Na njoj dvan’est trišnjovih limova.

0018 Iz toraba ploske povadiše, 0043 Kad dojaha momak na kobili,

0019 Na poljani tolu zametnuše, 0044 Salam nazva, odjaha kobilu,

0020 Razložiše piće na poljani. 0045 Zapeše joj od lika kajasi,

0021 Redna čaša na okolo hoda, 0046 Niko primi, niko ne otprimi,

0022 Pogledaše niz duge poljane. 0047 I taj momak side kod Ličana.

0023 Niz poljane klancu knježičkome 0048 Diže glavu Bunićanin Mujo,

0024 Al iz klanca konjik iskočio, 0049 On se s njime za zdravlje upita:

0025 Tiho konja jaše uz poljane, 0050 „Jesi l’ zdravo, turska golotinjo?“
0051 „ „Jesam, brate, milom Bogu fala!“ “ 0078 Valjat će ti te tri čaše vina,

0052 Viš mu niko ni mukaet nije. 0079 Što si mene ’vako proštimao.“

0053 Redna čaša na okolo hoda, 0080 Turci piju, grohotom se smiju.

0054 Dođe čaša Bunićanin-Muji, 0081 Stade vika Glumca Osmanage:

0055 A on čašu pruži nalivenu: 0082 „Ne dili vina, Bunićanin-Mujo!

0056 „Eto t’, brate, čaše od meneka!“ 0083 Nij’ kod tebe kraljevo barilo,

0057 Uze momak, pa je iskapio: 0084 Jai krčma krčama Omera.“

0058 „Fala tebi, novi pobratime, 0085 Al mu veli Bunićanin-Mujo:

0059 A na daru i poštenju tvome!“ 0086 „Glumac-aga sa Udbine grada!

0060 Niko više ne da golotinji. 0087 Ako dajem, svoju rednu dajem,

0061 Redna čaša na okolo hoda, 0088 Tebi ništa omaliti neće.“

0062 Opet dođe Bunićanin-Muji, 0089 A gleda ih turska golotinja,

0063 Opet dade čašu nalivenu: 0090 Po tom znade oba na poljani.

0064 „Eto t’, brate, čaše od meneka!“ 0091 Stade vika Glumac-Osmanage:

0065 Popi čašu, pa mu je povrati: 0092 „O Ličani, moji sokolovi!

0066 „Fala tebi, novi pobratime!“ 0093 Nije l’ majka rodila junaka,

0067 Turci piju, grohotom se smiju. 0094 Da obuče kaursko odilo,

0068 Redna čaša na okolo hoda, 0095 Da uzjaše ata na poljani,

0069 Jope dođe Bunićanin-Muji, 0096 Da prećera preko Vučijaka,

0070 Jope dade čašu nalivenu: 0097 Da se spusti kuli Smiljanića,

0071 „Dede, brate, turska golotinjo!“ 0098 Da uhodi kulu i avliju:

0072 Uze momak, i treću popio: 0099 Je l’ mu šenluk kod kule kamene,

0073 „Fala tebi, novi pobratime, 0100 Igra li mu kolo u avliji,

0074 A na daru i poštenju tvome! 0101 Hoda l’ kolo trijest divojaka,

0075 Ako budu u životu glave, 0102 Sve sestara kotarskih serdara,

0076 Ti si steko nova pobratima, 0103 Je l’ u kolu Ana Smiljanića,

0077 Zajam ću ti zajmom povratiti, 0104 Piju l’ piće kotarski serdari?

0105 Da se natrag na poljane vrati, 0132 „Pobratime, Bunićanin-Mujo!

0106 Da m’ iznese haber na poljane, 0133 Ovud nikad prohodio nisam,

0107 Evo njemu pedeset dukata.“ 0134 Kaži meni pute na Kotare!“

0108 Turci muče, ni mukaet nisu, 0135 Njemu veli Bunićanin-Mujo:

0109 Stade vika momka golotinje: 0136 „Goni, brate, turska golotinjo,

0110 „Glumac-aga sa Udbine grada! 0137 Goni uprav niz druge poljane.

0111 Evo j’ majka rodila junaka, 0138 Kad ujašeš u stazu Vučjaku,

0112 Više nije, neg mene jednoga, 0139 Goni pravo preko Vučijaka,

0113 Ja ću saći kuli Smiljanića.“ 0140 Ne okreći ni desno ni livo.

0114 Aga muči, ni mukaet nije, 0141 Kada sadješ na Kotar kameni,

0115 Neg Ličanom veli u koledi: 0142 Gledaj redom kule niz Kotare,

0116 „Ko će saći kuli Smiljanića? 0143 Osma j’ kula Smiljanić-Tadije,

0117 Svaki muči ništa ne divani, 0144 Najviša je od sedam bojeva.

0118 Jope viknu momak na poljani: 0145 Kad mu sadješ kuli i avliji,

0119 „Evo, aga, takoga junaka!“ 0146 Pa ujašeš, brate, u avliju,

0120 U njeg aga ni da gleda ne će, 0147 Ako mu budu tole po avliji,

0121 Neg Ličanom jope govorio: 0148 Baša j’ tola Smiljanić-Tadije,

0122 „Ko će saći kuli Smiljanića, 0149 Kod njeg sidi dvanaest serdara,

0123 Kršno će ga aga darovati.“ 0150 Ti ’š poznati Smiljanić-Tadiju,

0124 Svi Ličani oči oborili, 0151 Zlatna mu je škrlja nad očima;

0125 Svaki muči, ništa ne divani. 0152 Ti ’š viditi kolo i divojke,

0126 Al podviknu momak na poljani: 0153 On će tebe dobro dočekati

0127 „Evo, aga, takoga junaka, 0154 I rumena vina napojiti.“

0128 Drugog ti danas uhodnika nejma.“ 0155 To rekoše, pa se rastadoše.

0129 Pa na noge skoči na poljani 0156 Okrenu se momak na poljani,

0130 I pojaha dorušu kobilu, 0157 Pa on veli Glumac-Osmanagi:

0131 Pa povika Bunićanin-Muju: 0158 „Čuješ, aga, Glumac-Osmanaga!

0159 Ja ti odoh kuli Smiljanića. 0186 A Smiljanić glavu podignuo:

0160 Ako zdravo budem i veselo, 0187 „Da smo zdravo, turski šenikota,

0161 Ne nadaj se meni na poljane, 0188 Šenikota, jedna golotinjo,

0162 Ja se natrag povraćati ne ću, 0189 Hodi, sjedi, da se napijemo,

0163 Nego slušaj larmu na Kotaru; 0190 Zdravo bio, pa se veselio,

0164 Kada čuješ larmu na Kotaru, 0191 Kad s’ mi tako jutros poranio!“

0165 Dobro znadi, Glumac-Osmanaga, 0192 Kod sebe mu misto namistio,

0166 Da je sajam kod kule kamene, 0193 Pa mu čašu pruži nalivenu:

0167 Ja ću beli kavgu zametnuti, 0194 „Dede, Ture, jadna golotinjo!“

0168 Rad’te m’ onda indat učiniti.“ 0195 Gledaju ga kotarski serdari,

0169 To im reče, otište kobilu, 0196 Gledaju ga, grohotom se smiju.

0170 Ostadoše Turci na poljani, 0197 Uze momak i čašu popio:

0171 Jaše momak Vučijak-planini. 0198 „Fala tebi, vridan gospodine,

0172 Kad dojaha Vučijak planini, 0199 A na daru i poštenju tvome

0173 On prigazi preko Vučijaka, 0200 I veselju u tvojoj avliji,

0174 A opazi kule niz Kotare, 0201 Kad si me ’vako jutros dočekao!“

0175 Jaše momak niz ravne Kotare, 0202 A serdari čaše natiraše,

0176 Redom pređe kule kroz Kotare. 0203 Svaki njemu čašu nazdravio,

0177 Kad dojaha kuli Smiljanića, 0204 Momak pije, konda ga proliva.

0178 Slama s’ oganj kod kule kamene. 0205 Kad se momak ponapio pića,

0179 Do avlije doćera kobilu, 0206 Diže glavu, gleda po avliji.

0180 Kad avlija puna napunjena, 0207 Sve se smiju kotarski serdari,

0181 Tu se pije piće po avliji, 0208 Onda momak stade besiditi:

0182 Gleda momak po halvat-avliji, 0209 „Fala tebi, vridan gospodine,

0183 Kad opazi tolu Smiljanića, 0210 Na gospodstvu i poštenju tvome!

0184 Iz sve glave božju pomoć viknu, 0211 Dobro si me jutros napojio

0185 Pomoć nazva, odjaha kobilu. 0212 I debele mesa nahranio;

0213 Al te molim, vridan gospodine, 0240 Što će ona bena od djevojke.“

0214 Da mi izun hoćeš dopuštiti, 0241 Stade vika Smiljanić-Tadije:

0215 Da ja kolu divojačkom dođem, 0242 „Daj mi ruku, sestro jedinice!

0216 S divojkama kolo poigrati, 0243 Poigrajte kolo u avliji,

0217 Još se jadan oženio nisam, 0244 Ne će ti se otrovati ruke.“

0218 Da ja lipih vidjam djevojaka.“ 0245 Popušti se kićena divojka,

0219 Nasmija se Smiljanić-Tadija: 0246 Okreće se kolo na okolo,

0220 „Eto t’ izun, turska golotinjo, 0247 Tu divojke kolo razigraše.

0221 Eto tebe, eto djevojaka! 0248 Pjana glava momak-golotinja,

0222 Baš ako ćeš do moje Anice, 0249 Nikoliko puta okrenuše,

0223 Do Anice, sestre jedinice!“ 0250 Vucajući njega po avliji.

0224 Kad to čuo momak golotinja, 0251 Svu obuću njemu istrgaše,

0225 Pojagmi se momak divojkama, 0252 Bos ostade momak u avliji.

0226 Do Anice u kolo ulišo, 0253 Već se momak vrlo zagrijao,

0227 Al podviknu kićena divojka: 0254 Već on čudo ni da igra ne će;

0228 „Tamo, gubo, jedna golotinjo, 0255 Iz kola se momak ispuštio,

0229 Ne prifaćaj za ruku divojke!“ 0256 A za ruku povuče divojku,

0230 Gledaju ga kotarski serdari, 0257 Podvikuje kićena divojka:

0231 Gledaju ga, grohotom se smiju, 0258 „Pušti, prnjo, od Boga ti teško!“

0232 Pa govore Smiljanić-Tadiji: 0259 Stoji dreka lipih divojaka,

0233 „Gospodine Smiljanić-Tadija! 0260 Sve se smiju kotarski serdari:

0234 Vid’ de one turske golotinje, 0261 „Gospodine, Smiljanić-Tadija!

0235 Gdje se goni s Anom u avliji, 0262 Dede reci sestri jedinici,

0236 Ne da mu se Ane ufatiti. 0263 Nek se pušti turskoj golotinji,

0237 Dede vikni na svoju djevojku, 0264 Da vidimo, što će učiniti,

0238 Nek se pušti njemu u avliji, 0265 Što će ona bena od divojke.“

0239 Da vidimo, vridan gospodine, 0266 Njojzi reče Smiljanić-Tadija:

0267 „Popušti se, sestro jedinice, 0294 Pa ti gledaj za njim uz Kotare,

0268 Ti se ne boj momka golotinje, 0295 Samo gleda, kud će okrenuti.

0269 Dok god vidiš brata u životu. 0296 Vi, djevojke, kolo poigrajte,

0270 Da je taman trideset Ličana, 0297 Ne bojte se sestri jedinici.

0271 Nekamo li jedna golotinja.“ 0298 Da je taman navrh Vučijaka,

0272 Popušti se kićena divojka, 0299 Kud je medja lička i kotarska,

0273 Povede je turska golotinja, 0300 Dok je meni velikog kulaša,

0274 Kroz avliju do kobile dođe, 0301 Stigo bi ga do knježičkog klanca.“

0275 On uzjaha dorušu kobilu, 0302 Gleda Toma s bedena avlije,

0276 Pa on za se podiže divojku, 0303 Goni momak uz Kotar kobilu,

0277 A povika Smiljanić-Tadiju: 0304 Pod njim kasa doruša kobila,

0278 „S Bogom ostaj, vridan gospodine! 0305 Stade vika Tome službenika:

0279 Kršno si me jutros dočekao.“ 0306 „Gospodine, Smiljanić-Tadija!

0280 To mu reče, otišće kobilu, 0307 Ode uprav uz Kotar Vučjaku

0281 Čime nejma goniti kobile, 0308 I odnese kićenu divojku.“

0282 Već se fati samice kubure, 0309 „ „Ne budali, Toma službeniče,

0283 Sve je puškom nakomice tuče, 0310 Gledaj dobro, kud će okrenuti!“ “

0284 Išćera je na avlijnska vrata 0311 Stade vika Tome službenika:

0285 I okrenu namah uz Kotare. 0312 „Gospodine, Smiljanić-Tadija!

0286 Stoji dreka dilber-divojaka: 0313 Sve je prošo kule uz Kotare,

0287 „Gospodine, Smiljaniću-Tadija! 0314 Već zamače uz Kotar Vučjaku.“

0288 Što dopušti kićenu divojku, 0315 Tada skoči Smiljanić Tadija,

0289 Odnese je jadna golotinja, 0316 Pa povika svoje službenike:

0290 Nit ga znamo, ko je ni oklen je.“ 0317 „Brže meni velikog kulaša!“

0291 Stoji vika Smiljanić-Tadije, 0318 Službenici konja izvedoše.

0292 Pa povika Tomu službenika: 0319 Kad Smiljanić pojaha kulaša,

0293 „Hajd se popni na beden avliji, 0320 Trgoše se kotarski serdari,

0321 Svak se dobru konju pojagmio, 0348 Kraj kobile proćera kulaša:

0322 Stoji vika Smiljanić-Tadije! 0349 „Stan’, kopile, turska golotinjo!

0323 „Vi serdari u mojoj avliji! 0350 Vraćaj natrag kićenu divojku,

0324 Svak na miru hladno pijte vino, 0351 Da ja o te gvoždje ne mrcinim.“

0325 Sramota je naske Kotarana, 0352 Pa na njega naćera kulaša,

0326 Svi za jednom turskom golotinjom; 0353 Ne ćide ga sabljom ošinuti,

0327 Sam ću njega lako dostignuti, 0354 Već ga desnom udario rukom,

0328 Bijuć pleskom kuli doćerati.“ 0355 Desnom rukompo obrazu livom,

0329 Serdari se natrag povratiše, 0356 Kakog a je lako udraio,

0330 A Smiljanić odjaha kulaša, 0357 Iz zuba mu krvca poletila.

0331 On otišće ispod kule bile. 0358 A podviknu momak na kobili:

0332 Kad zagrabi uz Kotar kameni, 0359 „Fala tebi, Smiljanić-Tadija,

0333 Ko da s’ dobar na krila podiže; 0360 A na daru i poštenju tvome,

0334 A sve Toma gleda sa bedena. 0361 Što s’ me jutros dobro dočekao,

0335 Kada prođe kule uz Kotare, 0362 Al ne fala tebi na udarcu.

0336 Pa iskoči na Brezulje ravne, 0363 Da si mene sabljom udario,

0337 On opazi jadnu golotinju, 0364 Lašnje bi ti ranu pribolio,

0338 Sporo goni dorušu kobilu, 0365 Al si mene pleskom udario,

0339 Već kobla maknuti ne more. 0366 Jer se žene pleskom udaraju;

0340 Stoji vika Smiljanić-Tadije: 0367 Za to ću ti zajam povratiti,

0341 „O kopile, turska golotinjo! 0368 Ja ću t’ plesku za plesku vratiti,

0342 Kuda nosić kićenu divojku? 0369 Ja l’ ti glavu dati sa ramena.“

0343 Vraćaj Anu kuli Smiljanića, 0370 Gotova mu puška u rukama,

0344 Sad ću tvoju odrizati glavu.“ 0371 Dok poteže samicu kuburu,

0345 Momak goni, ni mukaet nije. 0372 Pod livu mu sisu uklepao,

0346 Dostiže ga Smiljanić Tadija, 0373 Još ga jednoč pleskom ošinuo;

0347 Priteče ga na Brezulje ravne, 0374 Kad otrže samica kubura,

0375 Prsnu na njoj dvanaest limova, 0402 Čujete li larmu po Kotaru,

0376 Pa pogodi Smiljanić-Tadiju, 0403 Gdje pukoše na Zadru topovi?

0377 Te po srcu ošinu junaka, 0404 Bjež’mo, braćo, eto Smiljanića!

0378 Mrtav pade Smiljanić Tadija. 0405 Nas malica, čudo Koatarana,

0379 Hitro momak skoči sa kobile, 0406 Ludo ćemo pogubiti glave.“

0380 Pojagmi se velikom kulašu, 0407 Svi Ličani na noge ustali,

0381 Pa ufati velikog kulaša, 0408 Svak se dobru konju pojagmio.

0382 Skide buča Smiljanić-serdara, 0409 Dok Ličani konje pojahaše,

0383 S njega skida, na sebe oblači 0410 Al iskoči kulaš na poljane.

0384 I naturnu škrlju nad obrve, 0411 Kad pogleda Glumac Osmanaga,

0385 Pa pojaha velikog kulaša, 0412 Ko da s’ kulaš na krila podigo,

0386 Za se vrže Anicu divojku, 0413 A svitli se škrlja nad očima,

0387 A ustavi dorušu kobilu: 0414 Stade dreka Gluma-Osmanage:

0388 „Haj, kobilo, vuku i hajduku!“ 0415 „O Ličani na dugih poljanah!

0389 Kad ču pušku Toma službeniče, 0416 Bjež’mo, braćo, eto Smiljanića,

0390 Stade vika Tome službenika: 0417 Ne bi l’ kako ujagmili glave!“

0391 „Čuj, počujte, kotarski serdari! 0418 To im reče, otišće dorata.

0392 Smiljanić je kavgu zametnuo, 0419 Bježi za njim trideset Ličana,

0393 Namama je turske golotinje, 0420 Za nj’ma momak navrgo kulaša,

0394 A dočeka bega udbinjskoga.“ 0421 Stiskoše se niz duge poljane,

0395 Pa na kuli mužar otrgnuo, 0422 Najstrag jaše Bunićanin Mujo,

0396 A na Zadru pukoše topovi, 0423 Okreće se i gleda kulaša,

0397 Trgoše se kotarski serdari, 0424 Pa povika Glumca Osmanagu:

0398 Zameće se larma po Kotaru 0425 „O naš aga, Glumac-Osmanaga!

0399 Ču se jeka na duge poljane, 0426 Što to, aga, da od Boga nađeš?

0400 Stade vika Glumca-Osmanage: 0427 Nas trideset na dugih poljanah,

0401 „O Ličani na dugih poljanah! 0428 Sam Smiljanić leti na kulašu.

0429 Da je sreća, Glumac-Osmanaga, 0456 Za tri čaše na poljani vina,

0430 Da je uz njeg pedeset usara, 0457 Što si mene ’nako proštimao,

0431 Mi bi njega ovdi dočekali. 0458 Za me nije ’vaka divičica,

0432 Kako ćemo saći na Udbinu 0459 Ja ni kakvoj mušterija nisam.“

0433 Do begluka bega udbinjskoga, 0460 Dočeka ga Glumac Osmanaga,

0434 Od sramote sisti u mehanu? 0461 Pregrli ga, pa ga poljubio:

0435 Evo vjere Bunićanin-Muje, 0462 „Jesi l’, sine, zdravo i veselo?“

0436 Ja vam dalje viš bižati ne ću, 0463 „ „Jesam, aga, milom Bogu fala!“ “

0437 Pa da ću tamo usijati glavu.“ 0464 „Tako t’, sinko, Boga jedinoga!

0438 Pa zastavi vranca velikoga. 0465 Pravo m’ sada na poljani kaži,

0439 U tom momak stiže na kulašu. 0466 Oklen jesi, od kraja kojeg si,

0440 Kad poznade Bunićanin-Muju, 0467 Kog si soja, kakva si plemena,

0441 Stade vika momka sa kulaša: 0468 Kako li te po imenu viču?“

0442 „Pobratime od Bunića Mujo! 0469 Njemu veli momak na poljani:

0443 Od kog bižiš niz duge pljane, 0470 „Glumac-aga sa Udbine grada!

0444 A od svoga novog pobratima? 0471 S bliza nisam, ja sam iz daleka,

0445 Vid’ de nama Glumac Osmanage 0472 Iz daleka iz Orašca grada,

0446 I njegove čete na poljani! 0473 Sa Basače iznad Ibrinovca,

0447 Kako bi mi pomoć učinili 0474 A ja soja ne znam ni plemena,

0448 Na Kotaru pod kulom kamenom?!“ 0475 Veš što mene po imenu viču:

0449 Poznade ga Bunićanin Mujo: 0476 Men’ je ime Budalina Tal.

0450 „Jesi l’ zdravo, novi pobratime?“ 0477 Imo nješto kuće na Basači,

0451 „ „Jesam, brate, milom Bogu fala!“ “ 0478 Jasenovim opletena prućem,

0452 Pa do vranca doćera kulaša: 0479 A bujadi ona pokrivena,

0453 „Pobratime, Bunićanin-Mujo! 0480 Staru majku imo na odžaku,

0454 Na poklon ti od mene djevojka, 0481 Nješto koza imo u sebeka,

0455 Sestra Ana Smiljanić-Tadije 0482 Ja sam koze po Basači čuvo,

0483 Ujtro rano, kad danak osvani, 0509 Sve mu Tale u mehani kaže:

0484 Mene diži moja stara majka: 0510 „Ja sam, beže, od Orašca grada,

0485 „ „Ustan’, sine, Budalina Tale, 0511 Sa basače iznad Ibrinovca,

0486 Puštaj koze, da ti majka muze, 0512 A ja soja ne znam ni plemena,

0487 Da te hranim vrućom varenikom, 0513 Van što mene po imenu viču,

0488 Vojevat ćeš s ličkim Mustajbegom.“ 0514 A na ime Budalina Tale.

“
0515 Nješto imo kuće na Basači,
0489 Viš su meni koze dodijale,
0516 Jasenovim opletena prućem,
0490 Odbio ih vuku i hajduku,
0517 A bujadi, beže, pokrivena,
0491 Ostavio ostarilu majku,
0518 Imo staru na odžaku majku,
0492 A ja pošo bega potražiti.
0519 Nješto imo koza u sebeka,
0493 Pa te molim, Glumac-Osmanaga,
0520 Ja sam koze po Basači čuvo;
0494 Dovedi me ličkom Mustajbegu,
0521 Ujtro rano, kad danak osvani,
0495 Da vam vidim ličkog Mustajbega,
0522 Mene diži ostarila majka:
0496 Iam l’ Tale s kime vojevati.“
0523 „ „Ustan’, sine, Budalina Tale!
0497 Njega aga jopet zagrlio:
0524 Puštaj koze, da ti majka muze,
0498 „Hajde, sine, Budalina Tale!
0525 Da te vrućom hranim varenikom,
0499 Vodit ću te begu udbinjskome.
0526 Vojevat ćeš s ličkim Mustajbegom.“
0500 Što sam reko, ja poreći ne ću, “

0501 Dati ću ti stotinu dukata, 0527 Viš su meni koze dodijale,

0502 Što si kuli sašo niz Kotare.“ 0528 Odbio ih vuku i hajduku,

0503 Otiskoše uz Liku Udbini, 0529 Ostavio ostarilu majku,

0504 Dovede ga begu u mehanu, 0530 A ja tebe pošo potražiti,

0505 Pa mu kaza bega udbinjskoga, 0531 Da vojujem s tobom, Mustajbeže,

0506 Tale begu poletio ruci, 0532 Da te Tale vidi na Udbini,

0507 Njega pita lički Mustajbeže, 0533 Ima l’ Tale s kime vojevati,

0508 Njega pita, ko je i oklen je. 0534 Veš u mene nigdi ništa nejma,
0535 Veće Boga i ono kulaša.“ 0562 To su rekli svi po Lici Turci,

0536 Tu ga beže dobro darovao, 0563 Tako ga je beže milovao.

0537 Dade njemu stotinu dukata.

0538 Još mu reče lički Mustajbeže:

0539 „Držat ću te kao i svoje d’jete,

0540 Ti ’š mi biti baš-čauš na Lici,

0541 I evo ti deset kuća kmeta

0542 U Trnovcu Lici na obali,

0543 Beg će tebi kulu ozidati.“

0544 A Tale mu ruci poletio:

0545 „Fala tebi, lički Mustajbeže!

0546 Ja ti kule od kamena ne ću,

0547 Ja se u njoj naučio nisam,

0548 Van podigni raju ispod kraja,

0549 Nek mi kulu grade na Trnovcu,

0550 U kakvoj se j’ Tale othranio,

0551 Ni na Lici bolje kule ne ću.“

0552 Diže beže raju ispod kraja,

0553 Pa tu kulu Tali načinili,

0554 Od hrastova kolja načinili,

0555 A opleli jasenovim prućem,

0556 A bujadi kuću mu pokrili,

0557 U njoj Tale vatan učinio.

0558 Dok im glave u životu bile,

0559 Služio je bega udbinjskoga.

0560 Što bi reko Tale Ličanine,

0561 To je reko lički Mustajbeže,