Professional Documents
Culture Documents
Живот - Википедија
Живот - Википедија
org/wiki/Живот
Живот
Живот је облик постојања живих бића. Представља
највишу форму кретања материје, најсложенију и
најзначајнију појаву природе. Природа живота је још
недовољно позната да би се могла дати једна
задовољавајућа и неспорна дефиниција.[1]
Садржај
Особености живе супстанце
Преглед
Ране теорије
Материјализам
Хиломорфизам
Витализам
Дефиниције
Биологија
Алтернативе
Вируси
Теорије живих система
Порекло
Утицај средине
Распон толеранције
Форме и функције
1 од 22 17.4.2021. 23:27
Живот — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Живот
Класификација
Ванземаљски живот
Истраживање
Смрт
Вештачки живот
Напомена
Галерија
Референце
Литература
Спољашње везе
Особена хемијска структурираност, тј. сазданост живих бића обезбеђује неопходне услове за
2 од 22 17.4.2021. 23:27
Живот — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Живот
непрекидно одвијање метаболизма као темељне животне функције и одреднице. Сва жива
бића, такође, имају и своју индивидуалност, тј. обликована су и организована у функционални
систем који се означава као организам, јединка или индивидуа. Индивидуално самоодржавање
остварује сложени систем биолошке саморегулације, који омогућава да се, упркос трајно
променљивим условима животне и унутартелесне средине, основне животне функције одвијају
унутар подношљивих граница. За жива бића је карактеристична и покретљивост целог
организма или његових појединих делова и структура. Живи системи се размножавају
репродукцијом у мање или више себи сличне копија, које наслеђују основна карактеристична
својства родитеља и њихових предака; само од живог настаје нови живот. Тиме се остварује
дугорочна међугенерацијска биолошка веза, односно континуитет и опстанак врсте којој
припадају. Само се жива бића рађају и на посебан начин се развијају (старе). За разлику од
абиотских система, способни су да сврсисходно реагују на различите подражаје околине, тј.
сензибилна су на пристигле информације о условима спољне и унутрашње средине.
Особености
Остале поменуте особености живих система јављају се, у ствари, као услови и/или последице
одржавања ових њихових најбитнијих функција.[3][4][5][6][7][8][9]
Преглед
Најмања додирива јединица живота, са
целокупном организацијом и функцијом
животних појава и процеса, назива се организам.
Организми се састоје од једне или више ћелија, у
којима се одвија метаболизам, одржава
хомеостаза, могу расти, одговорити на стимулансе,
репродуковати (било полно или бесполно ) и,
током еволуцијуе, прилагодити своје могућности
окружењу, у узастопним генерацијама. У биосфери
је присутан веома разнолик спектар живљења
организама на Земљи, али постоје заједничка
својства за све њих: биљке, животиње, гљиве,
протисти, археје и бактерије. У суштини се Биљке које расту у тропској кишној шуми
заснивају на угљенику и води у ћелијским
облицима са сложеном организацијом и
наследним, тј. генетичким информацијама.
3 од 22 17.4.2021. 23:27
Живот — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Живот
4 од 22 17.4.2021. 23:27
Живот — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Живот
концепција бога или богова, душа или загробни живот. Различите културе су током историје
широко варирале у приступу одговорима на ова питања.
С биолошког гледишта живот је својеврсно збивање којим су захваћена сва жива бића. Живот
као процес састоји се од многобројних делимичних процеса чије се деловање одвија у
животном веку јединке.
Од особина живих бића које неживе ствари не поседују, највише се истичу комплексна
једињења с угљеником. Најмања градивна и функционална особина живих бића је ћелија.
Животни услови су ваздух, вода, топлота, температура и светлост.
Живот је такође и филозофски појам. Живот се на Земљи развио пре отприлике 3 милијарде
година. На Земљи данас живи 300.000 биљних и више милиона животињских врста, уз
огроман број изумрлих врста. Највеће филозофско питање о животу јесте његов смисао.
Проблем живота је најчешће повезан с основним питањем филозофије о примарности духа
или материје.
Ране теорије
Материјализам
Неке од најранијих теорија живота биле су материјалистичке, сматрајући да је све што постоји
материја, а да је живот само сложен облик или аранжман материје.
5 од 22 17.4.2021. 23:27
Живот — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Живот
Хиломорфизам
вегетативна душа биљака, која узрокује да расту и пропадају и нахране себе, али не
изазива кретање и осећаје;
душа животиња, која узрокује да животиње и осећају; и
рационална душа, која је извор свести и разложности, за које је Аристотел веровао да се
налази само код човека. Свака већа душа има све атрибуте доњег једног. Аристотел
веровао да, иако материја може постојати без облика, облик не може постојати без облика,
а самим тим и душа не може постојати без тела.
Ова процена је у складу са телеолошким објашњењима живота, у смислу усмерености сврхе или
циља. Тако, белина поларног медведа је капут који објашњава своју сврху камуфлаже. Правац
узрочности (из будућности у прошлост) је у супротности са научним доказима за природну
селекцију, која објашњава последицу у смислу претходног узрока. Биолошке особине нису
објаснили гледајући будућност оптималних резултата, већ гледајући у прошлост еволутивне
историје врсте, која је довела до природне селекције функција.
Витализам
Витализам је уверење да је принцип живота нематеријалан. Потиче од Стахла (17. век), а имао
је упориште до средине 19. века. Он је апеловао на филозофе као што су Хенри Бергсон,
Фридрих Ниче, Вилхелм Дилтај, анатом Бичат и хемичар Либиг. Витализам почива на идеји да
постоји фундаментална разлика између органских и неорганских материјала, као и уверење да
се органски материјал може извести само из живог бића. Ово је оповргнуто 1828, када је
Фридрих Велер припремио уреу из неорганских материјала. Ова Велерова синтеза се сматра
полазиштем модерне органске хемије. То је од историјског значаја, јер је по први пут једно
органско једињење произведено из неорганских реактаната.
Током 1850-их, Хелмхолц је показао да нема енергије која се губи у покрету мишића, што
указује да није било „виталне силе“ неопходне да се мишић покрене. Ови резултати довели су
до напуштања научног интереса за виталистичке теорије, иако се уверење задржало у
псеудонаучним теоријама као што су хомеопатија, која тумачи болести као да су узроковане
поремећајем у хипотетичкој виталној сили или животној снази.
Дефиниције
6 од 22 17.4.2021. 23:27
Живот — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Живот
Биологија
Укратко, све те способности живих система се могу свести на три горе поменуте одреднице:
аутономност организама,
ауторегулацују и
ауторепродукцију.
Ови сложени процеси, названи физиолошке функције, имају у основи физичке и хемијске
принципе, као и за сигнализацију и контролне механизме, који су неопходни за одржавање
индивидуалне и филогенетске хомеостазе.
Алтернативе
7 од 22 17.4.2021. 23:27
Живот — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Живот
Други предложени системски став је да живот не мора нужно да зависи од молекулске хемије.
Једна од таквих системских дефиниција живота је да су жива бића самоорганизована и
аутопоиетска (самопоновљива). Варијације ове дефиниције укључују и Стјуарт Кауфманову
варијанту живота као аутономног агентса или мултиагенсног система, који је способан за
репродукцију самог себе или, као и довршавање барем једног термодинамичког циклуса рада.
Вируси
У филозофији и религији постоји идеја да је Земља жива, али прва научну расправу о томе
покренуо је је шкотски научник Џејмс Хатон. У 1785. он је изјавио да је Земља суперорганизам
и да њено правилно проучавање треба бити у оквирима физиологије. Хатон се сматра оцем
геологије, али његова идеја о живој Земљи је заборављена у интензивном редукционизму 19.
века. Геја хипотеза, коју је предложио Џејмс Лавлок (1960, указује на то да живот на Земљи
делује као један организам који одређује и одржава животне услове потребне за његов
опстанак.
Први покушај опште теорије живих система за објашњавање природе живота био је 1978, коју
је формулирао амерички биолог Џејмс Грајер Милер. Таква општа теорија, која произлази из
еколошких и биолошких наука, покушава да мапира опште принципе функције свих живих
8 од 22 17.4.2021. 23:27
Живот — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Живот
Један од системских погледа на живот скупно третира околинске и биолошке флуксеве, као
„реципроцитет утицаја“ и да је реципрочни однос са околином дискутабилан као важан за
разумевање живота као што је у примеру разумевања екосистема. Тако и Харолд Џ. Морович
(1992) објашњава да је живот својствен еколошким систему, а не једном организму или врсти.
Он тврди да је екосистемска дефиниција живота боља да се нагласи његова биохемијска или
физичка природа. Роберт Уланович (2009) истиче симбиозу као кључ за разумевање
системских остварења у понашању живота и екосистема.
Такође је тврдио да је еволуцијски ред код живих система у одређеним физичким системима
усаглашен са заједничким основним принципом, који је назвао Дарвиновом динамиком.
Дарвинова динамика је први пут формулисана према макроскопском нивоу стварања
једноставних небиолошких систем далеко од термодинамичке равнотеже, а затим се протеже
на разматрање живих система. Укратко, молекули РНК су били основа генерисање процеса за
обе врсте система, а закључено је да су у основи слична.
Још једна системска дефиниција, звана теорија оператора, предлаже: живот је општи термин
за присуство типских затварача у организму; типски затварачи су мембране и аутокаталитички
сет у ћелији и предлаже да је организам „било који систем са организацијом која је у складу с
типом оператера који је у најмању руку комплексан као ћелија“.
Порекло
Докази указују да живот на Земљи постоји већ најмање 3,5 милијарди година,. [10][11][12] с
најстаријим физичким траговима живота који датирају од пре 3,7 милијарди година. Сви
познати облици живота имају темељне молекулске механизме, који одражавају њихово
заједничко порекло. На основу ових запажања, хипотезе о пореклу живота покушавају да се
9 од 22 17.4.2021. 23:27
Живот — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Живот
Не постоји тренутни научни консензус о томе како је живот настао. Међутим, већина
прихваћених научних модела се заснива на следећим запажањима:
Једно питање у вези са теоријом РНК света је да је синтеза РНК из једноставних неорганских
прекурзора тежа него за друге органске молекуле. Један од разлога за то је да су прекурзори
РНК врло стабилни и међусобно реагују врло споро под уобичајеним условима околине, па је
такође предложено да су се живи организми састојали од других молекула пре него што је
настала РНК. Међутим, успешна синтеза одређених молекула РНК, под условима који су
постојали пре живота на Земљи, постигнута је додавањем алтернативних прекурсора у неком
одређеном циљу са претечама фосфата присутних у целој реакцији. Ова студија чини теорију
РНК света прихватљивијом.
Геолошка открића у 2013. су показала да су реактивне врсте фосфора (као што су фосфити)
били су у изобиљу у океану, пре 3,5 милијарде година и да лако реагује с воденим глицеролом
за генерирање фосфита и глицерол 3-фосфата.[13] Претпоставља се да су метеорити који
садрже Schreibersite из касног тешког бомбардирања могли да пруже иницијални редуковани
форсфор, који би могао да реагује с пребиотским органским молекулима да формира
фосфорилизоване биомолекуле, као и РНК.[13]
10 од 22 17.4.2021. 23:27
Живот — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Живот
Пребиотска једињења могу имати ванземаљско порекло. НАСА је налазима из 2011. године, на
основу студија с метеора који се могу наћи на Земљи, указала на присуство компоненти ДНК и
РНК (аденин, гуанин и сродних органских молекула, који могу бити формиране у свемиру. У
марту 2015, научници НАСА су известили да су, по први пут, сложена ДНК и РНК органских
једињења живота, укључујући и урацил, цитозин и тимин, формирана у лабораторији под
свемирским условима, користећи почетне хемикалије, као што су пиримидин. Који је нађен у
метеоритима. Пиримидини, као што је полициклични ароматични угљоводоник (PAH),
угљеником најбогатија хемијска једињења нађена у свемиру, можда су, према научницима,
формирани у Црвеним гигантима или међузвезданој прашини и гасу облака.
Утицај средине
Разноликост живота на Земљи је резултат динамичне
интеракције између генетичких потенцијала, метаболичке
способности, животнеих изазова и симбиоза. Током већине
свог постојања, насељивим окружењем Земље су доминирали
микроорганизми одређени способностима свог метаболизма
и деловању еволуцијских фактора. Као последица ових
микробних активности, физичко-хемијско окружење на
Земљи се мењало на геолошкој временској скали, што је
утицало на путеве еволуције накнадног живота. На пример,
ослобађање молекулског кисеоника из цијанобактерија, као
продукта фотосинтезе, изазвало је глобалне промене у
Земљиној атмосфери. Будући да је кисеоик отрован за већину
облика живота на Земљи у то време, то је представљало Цијанобактерије (Cyanobacteria)
еволуцијске изазове, што је на крају резултирало у су драматично промениле
количину кисеоника у атмосфери
формирању великих животињских и биљних врста на нашој
и састав облика живота на Земљи
планети. Ова узајамност између организама и њиховог
водећи анаеробне организме у
окружења је инхерентна карактеристика живих система.
близину изумирања.
Сви облици живота захтевају одређене основне хемијске
елементе потребне за биохемијско функционирање. То
укључује угљеник, водоник, азот, кисеоник, фосфор и сумпор у даљем тексту: елементарне
микронутријенте за све организме (за које се у енглеском језику често користи акроним
CHNOPS. Они заједно изграђују нуклеинске киселине, протеине и липиде, и највећи део живе
материје. Пет од тих шест елемената чине хемијски компоненте ДНК (све осим сумпора).
Потоњи је компонента аминокиселина цистеин и метионин. Од ових елемената, у органској
супстанци је најобилнији угљеник, који има подобне атрибуте за формирање вишеструких,
стабилних ковалентних веза. Ово омогућава да се на бази угљеника формира богат избор
хемијских аранжмана (органских) молекула. Предложени су алтернативни хипотетички
облици биохемијских процеса, на елиминације једног или више од тих елемената, заменом
елемената једним који није на поменуртој листи променом потребних хиралности или других
хемијских својстава.
Распон толеранције
11 од 22 17.4.2021. 23:27
Живот — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Живот
Форме и функције
Ћелија је основна организацијска и функционална јединица свих облика живота, а свака
ћелија произилази из већ постојеће ћелије, њеном поделом. Ћелијску теорију су формулисали
Хенри Дутроше, Теодор Шван, Рудолф Вирхов и други, у раном деветнаестом веку, а касније је
постала широко прихваћена. Активност сваког организма зависи од укупне ћелијске
активности, од протока енергије инутар и између ћелија. Ћелије садрже наследне информације
које се преносе као генетички код у низу ћелијских деоба.
прокариотској недостаје једро и друге мембранаке органеле, иако имају кружну ДНК и
рибозома. Бактерије и археје су два домена прокариота;
еукариотске ћелије имају различита једра са мембраном и мембраном ограничене
органеле, укључујући и митохондрије, хлоропласте, лизозоме, храпави и глатки
12 од 22 17.4.2021. 23:27
Живот — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Живот
Ћелије се репродукују кроз процес ћелијске деобе, у коме се родитељска ћелија дели на две или
више ћелија ћерки. За прокариоте, подела ћелија се одвија у процесу фисије, у којем се ДНК
репликује, па су две копије обавију деловима ћелијске мембране. Код еукариота, деоба ћелије
се одвија у сложенијем процесу митозе. Међутим, крајњи резултат је исти; новонастале
ћелијске копије су међусобно идентичне као и оригинална ћелије (осим могучих мутација), а
обе су способне за даљње поделе, након периода интерфазе.
Вишећелијски организми су можда прво еволуирли путем формирања ћелијских колонија. Ове
ћелије спајањем могу да формирају групу организама. Појединачни чланови колоније су
способни за самостално преживљавање, док су припадници правог вишећелијског организма
развили специјалност чланова колоније, што их чини зависним од остатка организма, да би
могли опстати. Такви организми се формирају клонално или из једне клицне ћелије, која је
способна да формира разне специјализоване ћелије које чине организам одраслих јединки. Ова
специјализација омогућује вишећелијским организмима ефикасније искориштавање него што
то могу појединачне ћелије.
Класификација
Хијерархија биолошких класификације има осам великих таксономских редова. Живот је
подељен на домене, који су подељени на остале групе. Средњи мањи рангови нису приказани.
13 од 22 17.4.2021. 23:27
Живот — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Живот
Када су нова открића омогућила детаљну студију ћелија и микроорганизама, откривене су нове
групе живота и дефинисане нове биолошке науке биологија ћелије и микробиологија.
Новоописани организми су првобитно засебно укључени у протозое као и животиње и
протофите / талофите, као биљке, али их је Хекел ујединио у краљевство једноћелијских
организама, а касније су прокариоте одвојене у краљевство Monera, који ће на крају бити
подељени у две одвојене групе, на бактерије и археје. То је довело до система од шест царстава
на крају тренутни систем од три домена, који се темељи на еволуцијским односима. Међутим,
класификација еукариота, посебно протиста, још увек је контроверзна.
Ванземаљски живот
Панспермија је хипотеза која тврди да бактерије на Земљи потичу са комета.
Земља је једина планета која је познато уточиште живота. Остале локације унутар Сунчевог
система које могу угостити микробне облике живота укључују потповршинске слојеве на
14 од 22 17.4.2021. 23:27
Живот — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Живот
Регије око звезда главног низа које би могле подржати облике попут живота на Земљи могле
би бити сличне планетама које су познате као усељива зона. Унутарњи и спољашњи радијус ове
зоне варира са сјајем звезда, као што то чини и временски интервал у којем зона опстаје.
Масивније звезде од Сунца имају већу усељиву зону, али се и даље у главном рачуна на краћи
временски интервал. Мали црвени патуљци су звезде које имају супротан проблем, са мањом
усељивом зоном која је предмет виших нивоа магнетне активности и ефеката плиме
закључавања из блиске орбите. Стога, звезде у средњем распону масе као што је Сунце могу
имати већу вероватноћу да развију живот као што је овај на Земљи. Положај звезда унутар
галаксије може имати утицај на могућност формирања живота. Звезде у подручјима с већим
обиљем тежих елемената који могу формирати планете, у комбинацији са ниском стопом
потенцијалних станишта оштећују супернова догађаји, према предвиђањима, имају већу
вероВатноћу да буду домаћинске планете са сложеним животом.[19][20][21]
Панспермија, такође названа и као егзогенеза, је хипотеза да је живот настао другде у Свемиру,
а потом пребачен на Земљу у облику спора путем метеорита, комета или космичке прашине.
Насупрот томе, земаљски живот може се „пресадити“ у друге соларне системе помоћу усмерене
панспермије, да би се осигурало ширење неких земаљских облика живота. Астроеколошки
експерименти са метеоритима показују да су материјали астероида и комета богати
неорганским елементима и могу бити плодно тло за микробе, алге и биљни живот, прошлом и
будућем животу на нашем и другим соларним системима.
Истраживање
У 2004. години, научници су известили о откривању спектралних ознака за антрацен и пирен у
ултраљубичастом зрачењу које емитује Црвена правоугла Небула (други такви сложени
молекули никада раније нису пронађене у Свемиру). Ово откриће се сматра потврдом хипотезе
да је маглина истог типа као Небула и да конвекцијске струје изазивају угљеникова и
водоникова језгра маглине да буду захваћени звјезданим ветровима и да зраче према ван. Док
су се хладили, атоми су се наводно везали једни друге на различите начине и на крају
формирали честице од милион или више атома. По неким изештајима уочени су
полициклични ароматични угљоводоници (PAH), који су можда били од виталног значаја и у
формирању раног живота на Земљиној маглини, и који нужно морају бити пореклом из
маглина.[22]
У августу 2009. године, научници агенције НАСА су по први пут у кометама идентифицирали
један од основних хемијских градивних блокова живота (аминокиселиу глицин). У 2010.
години, у маглини је откривене куглице фулерена, а фулерени су укључени у порекло живота;
према астроному Летизију Стангхелину: „Могуће је да су куглице из свемира семе за живот на
Земљи“.
Августа 2011. године, НАСА на основу проучавања метеорита нађених на Земљи предлаже да се
ДНК и РНК компоненте (аденин, гуанин и сродни органски молекули), као градивни блокови
за живот какав познајемо, могу формирати и вантемаљски, у свемиру.
У октобру 2011. године, научници су, помоћу спектроскопије, утврдили које космичке прашине
садрже комплексне органске материје („аморфне органске материје с мешовитом ароматично
15 од 22 17.4.2021. 23:27
Живот — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Живот
Јануара 2014. НАСА је известила да ће тренутна студија на планети Марс, укључујући Curiosity
и Opportunity rover (истраживачке направе) сада бити у потрази за доказима данашњег
живота, укључујући и биосферу, на основу аутотрофних, хемотрофних и/или
хемолитоаутотрофних микроорганизама, као и древне воде, укључујући флувио-језерске
средине (равнице које се односе на древне реке или језера) који могу бити усељиви. Потрага за
доказима о погодности за становање, тафономија (која се односе на фосиле) и органски
угљеник на планети Марс је сада један од примарних циљева агенције НАСА.
16 од 22 17.4.2021. 23:27
Живот — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Живот
Смрт
Смрт је дефинитивни престанак свих виталних функција или
животних процеса у организму. Може се појавити као
резултат несреће, медицинских услова, биолошке
интеракције, потхрањености, тровања, старења или
самоубиства. Као и рођење, смрт је саставни део и једно од
битних обележја живота.
Изумирање је процес у којем група таксона или врста изумире, смањујући биолошку
разноликост. Термином нестанка се генерално сматра смрт последње јединке те врсте. Јер
„потенцијални распон“ врста може бити врло велики, па је такво одређивање овом тренутку
тешко и најчешће се врши накнадно, након периода привидне одсутности. Врста је у ствари
изумрла онда када више није у могућности да опстане у промењеном станишту или када се не
може одупрети супериорној конкуренцији. У историји Земље, преко 99% свих врста које су
икада живеле – изумрле су. Међутим, масовно изумирање можда је убрзало еволуцију
пружањем могућности за нове групе организама насталих путем претходне диверсификације.
Фосили су сачувани остаци или трагови животиња, биљака и других организама из далеке
геолошке прошлости. Укупност фосила, откривених и неоткривена, и њихово лежиште у
фосилним стенама и њиховим формацијама и седиментним слојевима, позната је као фосилни
запис. Очуван примерак се зове фосил ако је старији од дана фосилизације најмање 10.000
година. Стога су фосили у распону доба, од најмлађих, са почетка епохе холоцена до
најстаријих из архајског еона – старих до 3,4 милијарде година.[28][29][30]
Вештачки живот
17 од 22 17.4.2021. 23:27
Живот — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Живот
Вештачки живот је још увек у подручју студија, које испитују системе који се односе на живот,
његове процесе и еволуцију, помоћу симулација рачунарских модела, роботике и биохемије.
Студија синтетског живота имитира традиционалну биологију рекреирања неких аспеката
биолошких феномена. Научници проучавају логику живих система стварањем вештачког
окружења и покушавају да нађу сложену обраду информација која дефинише такве системе.
Док је живот, по дефиницији, жив, вештачки живот се генерално ограничава на дигитално-
виртуално окружење и постојање.
Напомена
Еволуција вируса и других сличних облика је још увек неизвјесна. Стога, ове класификације
могу бити парафлетске, јер је ћелијски живот могао еволуирали из нећелијског живота или
полифилетски због најновијег заједничког претка можда неће бити укључени.
Галерија
18 од 22 17.4.2021. 23:27
Живот — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Живот
Референце
1. Walker M. G. : LIFE! Why We Exist...And What We Must Do to Survive. Dog Ear
Publishing.2006. ISBN 978-1-59858-243-7.
2. Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1, Svjetlost. Sarajevo: 1996. ISBN
978-9958-10-686-6.
3. Campbell N. A. : Biology. The Benjamin/Cummings Publishing Comp., Inc., Menlo Parc (CA),
USA. 1996. ISBN 978-0-8053-1957-6.
19 од 22 17.4.2021. 23:27
Живот — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Живот
20 од 22 17.4.2021. 23:27
Живот — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Живот
20. Valkenburgh, Blaire Van (1999). „Major Patterns In The History Of Carnivorous Mammals” (http://
www.annualreviews.org/doi/abs/10.1146/annurev.earth.27.1.463). Annual Review of Earth and
Planetary Sciences. 27: 463—493. doi:10.1146/annurev.earth.27.1.463 (https://doi.org/10.1146%2
Fannurev.earth.27.1.463). Bibcode:1999AREPS..27..463V.
21. Frequently asked questions. San Diego Natural History Museum. Приступљено 2012-05-25.
22. Marlaire, Ruth (3. 3. 2015). „NASA Ames Reproduces the Building Blocks of Life in Laboratory” (h
ttp://www.nasa.gov/content/nasa-ames-reproduces-the-building-blocks-of-life-in-laboratory).
NASA. Приступљено 5. 3. 2015.
23. „N-Cyanomethanimine” (https://pubchem.ncbi.nlm.nih.gov/compound/19609600#section=Top).
24. Vastag, Brian (August 21, 2011): Oldest 'microfossils' raise hopes for life on Mars. The
Washington Post. Приступљено 2011-08-21.
25. Paras C., Kamma A. : Engineering life through Synthetic Biology. In Silico Biology 6.
26. Kauffman S. (2000): The Adjacent Possible: A Talk with Stuart Kauffman. Washington D
C: Seeding the Universe With Life Legacy Books.2008. ISBN 978-0-476-00330-9.
27. Walker, Martin G. LIFE! Why We Exist...And What We Must Do to Survive Dog Ear Publishing.
2006. ISBN 978-1-59858-243-7.
28. Encyclopedia of death and dying. Advameg, Inc. Приступљено 2012-05-25.
29. Extinction – definition. Archived from the original on 2009-10-31.
30. What is an extinction?. Late Triassic. Bristol University. Приступљено 27 June 2012.
Литература
Kauffman, Stuart. The Adjacent Possible: A Talk with Stuart Kauffman (http://www.edge.org/3rd_c
ulture/kauffman03/kauffman_index.html)
Датум и време последње измене странице: 19. јануар 2020. у 23:19
Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за детаље.
ck/20160523181214/http://rationalphilosophy.net/index.php/the-book) Dog Ear Publishing.
2006. ISBN 978-1-59858-243-7.
Спољашње везе
Life (https://web.archive.org/web/20051222163318/http://sn2000.taxonomy.nl/Main/Classification/
1.htm) (Systema Naturae) 2000
Vitae (http://www.biolib.cz/en/taxon/id14772) (BioLib)
Biota (https://web.archive.org/web/20140715055239/http://taxonomicon.taxonomy.nl/TaxonTree.a
spx?id=1&src=0) (Taxonomicon)
Wikispecies – a free directory of life
Resources for life in the Solar System and in galaxy, and the potential scope of life in the
cosmological future (http://astro-ecology.com/)
"The Adjacent Possible: A Talk with Stuart Kauffman" (http://www.edge.org/3rd_culture/kauffman0
3/kauffman_index.html)
Stanford Encyclopedia of Philosophy entry (http://plato.stanford.edu/entries/life/)
The Kingdoms of Life (https://web.archive.org/web/20131029191135/http://logic-law.com/index.ph
p?title=The_Kingdoms_of_Life)
21 од 22 17.4.2021. 23:27
Живот — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Живот
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Живот&oldid=22823242”
22 од 22 17.4.2021. 23:27