Professional Documents
Culture Documents
Наука - Википедија
Наука - Википедија
org/wiki/Наука
Наука
Наука је систем
сређених и
систематизованих
знања о нама и
(материјалном и
нематеријалном) свету
који нас окружује. То је
обимна и опсежна група
информација и о неком
субјекту, али се та реч
посебно користила за
информације о
физичком универзуму.
Појам науке одговара
грч. појму ἐπιστήμη,
epistḗmē, лат. scientia,
енгл. science. Како се
знање повећавало,
поједине методе су се Скала Универзума – мапирана према гранама науке, са формалним наукама
доказале поузданијим као фоундацијом.[1]:Vol.1, Chaps.1,2,&3.
од неких других, и данас
су научне методе
стандард за науку. То укључује кориштење пажљивог посматрања, експерименте, мерења,
математику, и понављање.
1 од 15 17.4.2021. 23:32
Наука — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Наука
Научна писменост је способност опште популације да разуме основне концепте који се односе
на науку.
Садржај
Историја
Префилозофиска историја
Филозофске студије природе
Филозофски заокрет ка људским питањима
Средњовековна наука
Основна подела
Природне науке
Техничке науке и технологија
Медицинске науке
Пољопривредне науке
Друштвене науке
Хуманистичке науке
Наука и религија
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе
Историја
Наука у ширем смислу је постојала пре модерне ере, и у многим историјским
цивилизацијама.[6] Модерна наука се разликује у свом приступу и успешна је у произвођењу
резултата: 'модерна наука' дефинише оно што је наука у најстрожем смислу речи. [7] Далеко пре
модерне ере, још једна прекретна тачка је био развој класичне природне филозофије у древном
грчком свету.
Префилозофиска историја
Наука у свом оригиналном смислу је реч за тип знања (латински scientia, старогрчки језик
epistemē), пре него специјализована реч за потрагу за таквим знањем. Специфично она је један
од типова знања који људи могу да комуницирају један другом. На пример, знање о деловању
2 од 15 17.4.2021. 23:32
Наука — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Наука
Важна прекретница у историји ране филозофске науке је био контроверзан, мада успешан
покушај Сократа да примени филозофију на изучавање људских ствари, укључујући људску
природу, природу политичких заједница, и само људско знање. Он је критиковао старији тип
изучавања физике као сувише чисто спекулативну активност, са недостатком самокритицизма.
Он је био посебно забринут да су неки од раних физичара третирали природу као да се може
претпоставити да она не садржи интелигентни ред, објашњавајући ствари само у смислу
покретања и материје. Проучавање људских ствари је била област митологије и традиције.
Аристотел је касније креирао систематски програм, који је био телеолошки и људски
центриран. У његовој физици Сунце се креће око Земље, и многе ствари имају делом у својој
природи да су оне за људе. Свака ствар има материјални, формални (идеју, облик),
ефицијентни (узрок кретања) и финални узрок. Кретање и промена су описани као
актуализација потенцијала који је већ у стварима, у зависности од типа свари. Док је Сократ
инсистирао да филозофија треба да буде разматрање практичних питања, како људи да на
најбољи начин проведу живот, Аристотел је науке поделио на теоријске - код којих онај ко
проучава не мења предмет знања (математика, физика, теологика), практичне - код којих онај
ко се бави проучавање делимично мења предмет који проучава (етика, економија и политика)
3 од 15 17.4.2021. 23:32
Наука — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Наука
4 од 15 17.4.2021. 23:32
Наука — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Наука
Основна подела
Научна поља су уобичајено подељена на две основне групе:
природне науке, које проучавају природне појаве (укључујући
и живот у биолошком смислу) и друштвене науке, које
проучавају људско понашање и друштва.
Формалне науке
Логика
Математика и информатика
Кибернетика
Рачунарство
Природне науке
1.2 Физика
Акустика
Астродинамика
Астрономија
Астрофизика
Атомска и молекуларна физика
Оптичка физика
Биофизика
Рачунарска физика
Космологија
Динамика
Динамика течности
Квантна физика
5 од 15 17.4.2021. 23:32
Наука — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Наука
6 од 15 17.4.2021. 23:32
Наука — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Наука
Ентомологија
Медицинске науке
3.1 Темељне медицинске науке
Анатомија
Физиологија
Генетика
Фармација
Фармакологија
Токсикологија
Имунологија
Патологија
3.2 Клиничке медицинске науке
Педијатрија
Породништво и гинекологија
Интерна медицина
Нефрологија
Кардиологија
Гастроентерологија
Хирургија
Стоматологија
7 од 15 17.4.2021. 23:32
Наука — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Наука
Неурологија
Психијатрија
Радиологија
Офталмологија
Онкологија
3.3 Здравствене науке
Јавно здравство
Социјална медицина
Хигијена
Медицинска нега
Епидемиологија
Пољопривредне науке
4.1 Пољопривреда, шумарство, рибарство и придружене науке
Агрономија
Узгој животиња
Хортикултура
4.2 Ветерина
Друштвене науке
5.1 Психологија
Бихевиорална анализа
Биолошка психологија
Когнитивна психологија
Клиничка психологија
Развојна психологија
Едукацијска психологија
Експериментална психологија
Здравствена психологија
Хуманистичка психологија
Индустријска и организацијска психологија
Неуропсихологија
Психологија личности
Психометрија
Психологија религиозности
Психофизика
Психологија чула и перцепције
Социјална психологија
5.2 Економија
8 од 15 17.4.2021. 23:32
Наука — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Наука
Макроекономија
Микроекономија
Маркетинг
Стратешки менаџмент
Рачуноводство
Пословна организација
Спољно трговинско пословање
Операцијска истраживања
Пословна логистика
Истраживање тржишта
Промоција
Међународни маркетинг
Међународна економија
5.3 Едукацијске науке
Образовање
Образовне науке
Општа педагогија
Системска педагогија
Дидактика
Андрагологија
Дефектологија
Логопедија
Кинезиологија
Тренинг
5.4 Остале друштвене науке
Друштвена антропологија
Културолошка антропологија
Етнологија
Демографија
Менаџмент
Право
Политичке науке
Социологија
Организација
Методика
Информацијске науке
Хуманистичке науке
6.1 Историјске науке
9 од 15 17.4.2021. 23:32
Наука — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Наука
Историја
Археологија
Нумизматика
Генеалогија
6.2 Наука о језику и књижевности
Језикословље
Филологија
6.3 Остале хуманистичке науке
Филозофија
Наука о уметности
Историја уметности
Теологија
Наука и религија
Наука и религија користе различите методе и имају различите циљеве.
Напомене
1. *"Два највећа математичка научника, у полувеку које је следио транслациони покрет [са
грчког на арапски], ал-Бируни и Ибн ал-Хајтам, унапредили су текуће обогаћивање [науке]
на нови ниво, који није више везан за преводилачку активност било којег типа." p.55 — H.
Floris Kohen (2010) How modern science came into the world: four civilizations, one 17th century
breakthrough
"[Ibn al-Haytham] followed Ptolemy's bridge building ... into a grand synthesis of light and
vision. Part of his effort consisted in devising ranges of experiments, of a kind probed before
but now undertaken on larger scale."—H. Floris Cohen (2010):p.59
[Ibn al-Haytham] (Alhacen) De Aspectibus, see for example Book I, [6.38] "And all these
points become clear with experimentation." Smith 2001:[6.38]p.367
[Ibn al-Haytham] (Alhacen) De Aspectibus, see for example Book I, [6.36] "And if this
phenomenon is experimentally scrutinized with great care, the result will be found to be what
we have claimed." Smith 2001:[6.36]p.366
El-Bizri, Nader, "A Philosophical Perspective on Alhazen's Optics", Arabic Sciences and
Philosophy 15 (2005-08-05), 189–218
10 од 15 17.4.2021. 23:32
Наука — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Наука
Референце
1. Feynman, Richard. The Feynman Lectures on Physics. 1.
2. „science” (http://www.etymonline.com/index.php?term=science&allowed_in_frame=0). Online
Etymology Dictionary. Приступљено 20. 9. 2014.
3. Wilson E. O. : Consilience: The unity of knowledge. New York: Vintage Books.1998. ISBN
978-0-679-45077-1.
4. Heilbron J. L., Ed : The Oxford Companion to the history of modern science. New York: Oxford
University Press.2003. ISBN 978-0-19-511229-0.
5. „science” (http://www.merriam-webster.com/dictionary/science). Merriam-Webster Online
Dictionary. Merriam-Webster, Inc. Приступљено 16. 10. 2011. »3 а:Наука је знање или систем
знања који покрива опште истине или опште законитости које је могуће тестирати применом
научног метода
Б, као знање или такав систем знања која се баве физичком светом и његовим
појавама« line feed character у |quote= на позицији 154 (помоћ)
6. "The historian ... requires a very broad definition of "science" — one that ... mawill help us to
understand the modern scientific enterprise. We need to be broad and inclusive, rather than
narrow and exclusive ... and we should expect that the farther back we go [in time] the broader we
will need to be." — David Pingree , "Hellenophilia versus the History of Science" Isis 83 554–63,
as cited on pp. 3, David C. Lindberg (2007), The beginnings of Western science: the European
Scientific tradition in philosophical, religious, and institutional context, Second ed.
Chicago: University of Chicago Press.1992. ISBN 978-0-226-48205-7.
7. Heilbron, 2003 & p.vii
8. See the quotation in Homer (8th century BCE) Odyssey 10.302–3
9. "Progress or Return" in An Introduction to Political Philosophy: Ten Essays by Leo Strauss.
(Expanded version of Political Philosophy: Six Essays by Leo Strauss, 1975.) Ed. Hilail Gilden.
Detroit: Wayne State University Press, 1989.
10. Strauss & Cropsey eds. History of Political Philosophy, Third edition. стр. 209.
11. "The Origins of Science (http://www.pbs.org/saf/1307/features/knows.htm)". Scientific American
Frontiers.
12. "... [A] man knows a thing scientifically when he possesses a conviction arrived at in a certain
way, and when the first principles on which that conviction rests are known to him with certainty—
for unless he is more certain of his first principles than of the conclusion drawn from them he will
only possess the knowledge in question accidentally." — Aristotle, Nicomachean Ethics 6 (H.
Rackham, ed.) %3Abekker%20page%3D1139b Aristot. Nic. Eth. 1139b (http://www.perseus.tufts.
edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01,0054)
13. Smith, A. Mark (2004), „What is the History of Medieval Optics Really About?”, Proceedings of the
American Philosophical Society, 148 (2): 180—194, JSTOR 1558283 (https://www.jstor.org/stable/
1558283):p.189
11 од 15 17.4.2021. 23:32
Наука — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Наука
Литература
Feynman, Richard. The Feynman Lectures on Physics. 1.
Grant, Edward (2007). A History of Natural Philosophy: From the Ancient World to the Nineteenth
Century (https://archive.org/details/historynaturalph00gran). Cambridge University Press. стр. 62
(https://archive.org/details/historynaturalph00gran/page/62)–67. ISBN 978-0-521-68957-1.
Група аутора, Енциклопедија Британика, Политика, Београд. 2005.
Crease, Robert P. (2009). The Great Equations. New York: W.W. Norton. стр. 317.
ISBN 978-0-393-06204-5.
Crease, Robert P. (2011). World in the Balance: the historic quest for an absolute system of
measurement (https://archive.org/details/worldinbalancehi0000crea). New York: W.W. Norton.
стр. 317 (https://archive.org/details/worldinbalancehi0000crea/page/317).
ISBN 978-0-393-07298-3.
di Francia, Giuliano Toraldo (1976). The Investigation of the Physical World. Cambridge:
Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-29925-1. Originally published in Italian as
L'Indagine del Mondo Fisico by Giulio Einaudi editore 1976; first published in English by
Cambridge University Press 1981.
Fara, Patricia (2009). Science : a four thousand year history (https://archive.org/details/sciencefou
rthous00fara). Oxford: Oxford University Press. стр. 408 (https://archive.org/details/sciencefourtho
us00fara/page/n427). ISBN 978-0-19-922689-4.
Feyerabend, Paul (1993). Against Method (3rd изд.). London: Verso. ISBN 978-0-86091-646-8.
Feyerabend, Paul (2005). Science, history of the philosophy, as cited in Honderich, Ted (2005).
The Oxford companion to philosophy. Oxford Oxfordshire: Oxford University Press.
ISBN 978-0-19-926479-7. OCLC 173262485 (https://www.worldcat.org/oclc/173262485).
Godfrey-Smith, Peter (2003). Theory and Reality (https://archive.org/details/theoryrealityint00god
f). Chicago 60637: University of Chicago. стр. 272 (https://archive.org/details/theoryrealityint00go
df/page/272). ISBN 978-0-226-30062-7.
Feynman, R. P. (1999). The Pleasure of Finding Things Out: The Best Short Works of Richard P.
Feynman. Perseus Books Group. ISBN 978-0-465-02395-0. OCLC 181597764 (https://www.world
cat.org/oclc/181597764).
12 од 15 17.4.2021. 23:32
Наука — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Наука
Heilbron, J. L. (editor-in-chief) (2003). The Oxford Companion to the History of Modern Science.
New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511229-0.
Lindberg, D. C. (1976). Theories of Vision from al-Kindi to Kepler. Chicago: University of Chicago
Pr.
Needham, Joseph (1954). „Science and Civilisation in China: Introductory Orientations”. 1.
Cambridge University Press.
Nola, Robert; Irzik, Gürol (2005). Philosophy, science, education and culture (http://books.google.
com/books?id=HRqDnikufC0C). Science & technology education library. 28. Springer.
ISBN 978-1-4020-3769-6.
Papineau, David. (2005). Science, problems of the philosophy of., as cited in Honderich, Ted
(2005). The Oxford companion to philosophy. Oxford Oxfordshire: Oxford University Press.
ISBN 978-0-19-926479-7. OCLC 173262485 (https://www.worldcat.org/oclc/173262485).
Parkin, D. (1991). „Simultaneity and Sequencing in the Oracular Speech of Kenyan Diviners”. Ур.:
Philip M. Peek. African Divination Systems: Ways of Knowing. Indianapolis, IN: Indiana University
Press..
Polanyi, Michael (1958). Personal Knowledge: Towards a Post-Critical Philosophy. University of
Chicago Press. ISBN 978-0-226-67288-5.
Popper, Karl Raimund (1996) [1984]. In search of a better world: lectures and essays from thirty
years (http://books.google.com/books?id=L33XSZE77OkC). New York, NY: Routledge.
ISBN 978-0-415-13548-1.
Popper, Karl R. (2002) [1959]. The Logic of Scientific Discovery. New York, NY: Routledge
Classics. ISBN 978-0-415-27844-7. OCLC 59377149 (https://www.worldcat.org/oclc/59377149).
Smith, A. Mark, ed. and trans. (2001), „Alhacen's Theory of Visual Perception: A Critical Edition,
with English Translation and Commentary, of the First Three Books of Alhacen's De Aspectibus,
the Medieval Latin Version of Ibn al-Haytham's Kitāb al-Manāẓir, 2 vols.”, Transactions of the
American Philosophical Society, Philadelphia: American Philosophical Society, 91 (4-5),
ISBN 978-0-87169-914-5, OCLC 47168716 (https://www.worldcat.org/oclc/47168716) Books I-III
(2001 — 91(4)) Vol 1 Commentary and Latin text via JSTOR (http://www.jstor.org/stable/3657358)
; — 91(5) Vol 2 English translation, Book I:TOCpp. 339-341, Book II:TOCpp. 415-6, Book
III:TOCpp. 559-560, Notes 681ff, Bibl. via JSTOR (http://www.jstor.org/stable/3657357?seq=1#pa
ge_thumbnails_tab_contents)
Stanovich, Keith E. (2007). How to Think Straight About Psychology. Boston: Pearson Education.
ISBN 978-0-205-68590-5.
Ziman, John (1978). Reliable knowledge: An exploration of the grounds for belief in science.
Cambridge: Cambridge University Press. стр. 197. ISBN 978-0-521-22087-3.
Augros, Robert M., Stanciu, George N., "The New Story of Science: mind and the universe", Lake
Bluff, Ill.: Regnery Gateway, c. 1984. ISBN 978-0-89526-833-4.
Becker, Ernest (1968). The structure of evil; an essay on the unification of the science of man (htt
ps://archive.org/details/structureofevila00beck). New York: G. Braziller.
Cole, K. C., Things your teacher never told you about science: Nine shocking revelations
Newsday, Long Island, New York, March 23, (1986). стр. 21+
Feynman, Richard "Cargo Cult Science" (http://calteches.library.caltech.edu/51/02/CargoCult.pdf)
Gaukroger, Stephen (2006). The Emergence of a Scientific Culture: Science and the Shaping of
Modernity 1210–1685. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-929644-6.
Gopnik, Alison, "Finding Our Inner Scientist" (http://www.amacad.org/publications/winter2004/gop
nik.pdf), Daedalus, Winter 2004.
13 од 15 17.4.2021. 23:32
Наука — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Наука
Krige, John, and Dominique Pestre, eds. (2003). Science in the Twentieth Century. Routledge.
ISBN 978-0-415-28606-0.
Levin, Yuval (2008). Imagining the Future: Science and American Democracy. New York,
Encounter Books. ISBN 978-1-59403-209-7.
Thomas Samuel Kuhn, The Structure of Scientific Revolutions, 1962.
William F., McComas (1998). „The principal elements of the nature of science: Dispelling the
myths”. Ур.: McComas, William F. The nature of science in science education: rationales and
strategies (http://earthweb.ess.washington.edu/roe/Knowability_590/Week2/Myths%20of%20Scie
nce.pdf) (PDF). Springer. ISBN 978-0-7923-6168-8.
Obler, Paul C.; Estrin, Herman A. (1962). The New Scientist: Essays on the Methods and Values
of Modern Science (https://archive.org/details/newscientistessa00oble). Anchor Books,
Doubleday.
Russell, Bertrand (1985) [1952]. The Impact of Science on Society. London: Unwin.
ISBN 978-0-04-300090-8.
Rutherford, F. James; Ahlgren, Andrew (1990). Science for all Americans (https://archive.org/detai
ls/scienceforallame0002ruth). New York, NY: American Association for the Advancement of
Science, Oxford University Press. ISBN 978-0-19-506771-2.
Thurs, Daniel Patrick (2007). Science Talk: Changing Notions of Science in American Popular
Culture (https://archive.org/details/sciencetalkchang00thur). New Brunswick, NJ: Rutgers
University Press. стр. 22 (https://archive.org/details/sciencetalkchang00thur/page/22)–52.
ISBN 978-0-8135-4073-3.
Спољашње везе
"GCSE Science textbook". Wikibooks.org
Новости
Ресурси
Euroscience (https://web.archive.org/web/20100412080435/http://www.euroscience.org/):
„ESOF: Euroscience Open Forum” (https://web.archive.org/web/20100610204548/http://www.
euroscience.org/esof.html). Архивирано из оригинала (http://www.euroscience.org/esof.html)
на датум 10. 6. 2010.
Science Development in the Latin American docta (https://web.archive.org/web/20090504084802/
http://www.en.argentina.ar/_en/science-and-education/)
14 од 15 17.4.2021. 23:32
Наука — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/Наука
Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за детаље.
Paleontology
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Наука&oldid=23699794”
15 од 15 17.4.2021. 23:32