PRINCIPI 

DIGITALNIH KOMUNIKACIJA (III SO) 
Septembar II, 2009. 
 
Zadaci 
1. Odrediti  SGSS  digitalnog  signala  ∑   ,  pri  čemu  su  informacioni  simboli  iz  binarnog 
polarnog alfabeta sa verovatnoćama pojavljivanja  0.5 i  0.5. Elementarni impuls 
je dat na slici. Kolika je snaga ovog signala? 

 
(14) 
2. Odrediti  verovatnoću  bitske  greške  na  prijemu  digitalnog  signala  ∑ ,  pri  čemu  su 
informacioni simboli iz heksadecimalnog alfabeta, elementarni impuls je impuls minimalnog spektra, a odnos 
signal/šum na prijemu je 4dB. Pretpostaviti da se koristi Grejov kod. 
(14) 
Pitanja: 
 
3. Objasniti  da  li  će  i  kakva  će  biti  razlika  u  obliku  i  sadržaju  spektra  digitalnog  signala  kod  koga  su  elementi 
informacionog sadržaja: 
a) statistički zavisne slučajne veličine, 
b) statistički nezavisne slučajne veličine?
(12) 
4. Da  li  je  moguće  umesto  korišćenja  generatora  pseudoslučajnog  niza,  sa  skremblovanim  signalom  slati  i 
slučajni niz da bi se na mestu prijema izvršilo deskremblovanje? 
(12) 
5. Nacrtati blok šemu AMI kodera. Ako se na ulaz dovodi informacioni niz 1011101011, odrediti signal na izlazu 
kodera. Navesti algoritam dekodovanja AMI koda na prijemnoj strani. 
(12) 
6. Skicirati  i  objasniti  Nikvistov  uslov  simetrije  realnog  i  imaginarnog  dela  funkcije  prenosa  sistema.  Objasniti 
kako je Nikvist projektovao funkciju prenosa sistema. 
(12) 
7. Ukoliko  je  signalizacioni  interval  T  i  srednja  snaga  ista  za  polarne  binarne,  kvaternarne  i  oktalne  digitalne 
signale koji se prenose u osnovnom opsegu, uporediti njihove digitalne protoke i verovatnoće greške (pp. da 
nema ISI). 
(12) 
8. Napisati izraz za maksimalnu i normalizovanu maksimalnu vrednost i.s.i. Pokazati kako se došlo do izraza za 
gornju granicu verovatnoće greške. 
(12)