Милован Глишић

(1847-1908)

- Рођен је у селу Градац у близини Ваљева

- У његовом месту није било школе, па су га родитељи подучавали; када се отворила
школа, примили су га у други разред
- У Београду је завршио нижу „теразијску“ гимназију, а касније је студирао технику
на Великој школи, а затим филозофију
- Неке од најпознатијих приповедака су му: Прва бразда, Глава шећера, Рога,
Свирач и др.
- Глишићева породица је страдала од зеленаша, па је он морао ићи у најам. Зато је он
био киван на зеленаше, али и на представнике корумпиране власти.
- Страдали су поштени, али и наивни и лаковерни сељаци попут његове породице,
чију је судбину искористио и уткао у лик Радана Радановића
- Када смо говорили о овој приповеци поменили смо да је веома значајна мотивација
и карактеризација ликова која је дата избором имена самих ликова: Радан
Радановић – вредан/радан и поштен сељак, Давид Узловић – прво писар, а затим
зеленаш; узица-као да их везује тиме што им даје новац, на који стално расте
камата и људи никако не успевају да му врате; узима људима све што имају
- Максим Сармашевић –сеоски капетан, воли да једе, ужива у јелу, али и сав је
увијен/завијен као сарма. Прича веома лепо и народ му верује, а у позадини од вара
народ. Улазница за његову канцеларију јесте грумен тј. глава шећера за његову
децу. Ту главу шећера његов помоћник Ђука продаје људима, па је они донесу
Сармашевићу, а онда је опет Ђука однесе у друго село и опет продаје. Глава
шећера је симбол мита и корупције. Од те продаје се богати Сармашевић. Такође,
се удружио с Узловићем да узму Радану ливаду и виноград каквих нема у три
капетаније.
- Ова приповетка обилује како реалистичним мотивима, тако и фантастичним. Један
од фантастичних мотива јесте појава црног детете, које је, заправо, уобразиља
Радана Радановића, а које је симбол ђавола. Оно је скочило на леђа Радану, смеје се
злобно и хоће да му узме главу шећера, чак је и окрњило. Оно је симбол зла које се
 надвило над Раданом и симбол његове неминовне пропасти, пошто се неће извући
из канџи зеленаша.
- Кафана је један од реалистичних мотива, јер ту се отварала душа, ту су се причале
приче о судбинама разних људи. Управо ту сазнајемо и о судбини Радана
Радановића. После деобе имовине с братом, остао је без куће. Желео је деци да
приушти кров над главом, како није имао новца, одлучио се да новац узме од
зеланаша. Узео је 50 дуката, али када је требало да врати, тај дуг се стално
повећавао и нарастао је на 150 дуката. Он је радио, покушавао је да дође до новца,
не би ли вратио дуг, али није успевао. Дошли су све да му узму. Радан је тада убио
зеленаша, жена му је пресвиснула, а деца су му одведена у најам да раде.
- Ова приповетка опсује пропаст једног поштеног, наивног сељака, а са друге стране
богаћење корумпиране власти и зеленша који се богате на туђој муци.