СТРАСНА СЕДМИЦА

Велики Понедељак

- јутарња –

НА ЈУТРЕЊУ, по шестопсалмију певамо Алилуја, по 8-ом гласу, споро и мелодично, затим Тропар
споро и мелодично такође,

глас 8. трипут: Гле Женик долази у поноћи и блажен је слуга којега нађе будног; а недостојан је,
опет, којег нађе ленствујућег. Гле- дај, зато, душо моја, да те сан не савлада, да не будеш смрти
предана, и изван Царства закључана; него се отрезни кличући: Свет, Свет, Свет си Боже наш,
молитвама Бестелесних Сила помилуј нас.

Други пут, крај: Молитвама свих Светих твојих помилуј нас!

Трећи пут, крај: Молитвама Богородице помилуј нас!

Сједални гл. 1. Подобан: Гроб твој, Спасе...

Страдања часна, данашњи дан, као светиљке спасоносне, просијава свету; јер Христос хита да
пострада по доброти, Он који све садржи у шаци, прихвата да буде разапет на дрвету, да би спасао
човека.

Сједални гл. 1. Подобан.

Невидљиви Судијо, како си у телу виђен, и долазиш да будеш убијен од људи безаконих, Ти који
осуду нашу осуђујеш страдањем Својим! Стога хвалу, величање и славу узносећи твојој власти, Речи,
сагласно приносимо.

Сједални гл. 2. Подобан: Премудрости...

Почетак Господњих страдања, данашњи дан светло носи. Ходите, зато, празника љубитељи, да га
сусретнемо пе- смама: јер Творац долази да прими Крст, испитивања и ране, суђен од Пилата. Отуда
и када од слуге доби шамар, све трпи, да би спасао човека. Тога ради узвикнимо: Човекољубче Хри-
сте Боже, подари опроштај сагрешења, онима који се с вером клањају, пречистим страдањима
твојим.

И да се удостојимо... Еванђеље од Матеја, зачало 84-87. (Глава 21,18-43).

После тога: Псалам 50.

Затим: Спаси Боже народ твој; Господе, помилуј, 12 пута. Возглас.

ТРИПЕСНЕЦ:

Глас 2.
Песма 1. Ономе Који је непроходно узбуркано море, бо- жанском својом заповешћу изсушио, и
упутио Израиљски на- род да пешке прође посред њега, Господу појмо, јер се славно прослави.
Песма 3. Неизрециво снисхођење Бога Слова, које је сам Христос, Бог и човек, показује ученицима
да не сматрају отмицом то што је Бог, ако је и узео обличје слуге, јер се славно прослави.
Песма 4. Дођох сам да послужим, осиромашеном Адаму, чијим сам ликом, иако Творац, обучен
вољно, Ја који обогаћујем божанством, хотећи да положим душу моју за избављење његово, Ја
нестрадалан божанством.
Песма 5. Устраши се побожних младића, саобразног души не- упрљаног тела, и узмаче одгајен у
безмерној материји, неуморни огањ. А Вечноживом када утихну пламен, непрекидна песма се
појаше: сва дела појте Господа, и преузносите у све векове
Песма 6. Вас ће тада познати сви као моје ученике, ако моје за- повести сачувате, говори Спаситељ
пријатељима к страдању идући. Мир имајте међу собом и са свима, и смирено раз- мишљајући
узвисићете се; и знајући ме као Господа појте, и преузносите у све векове.
Песма 7. Нека вам буде држава истородних супротна поредку незнабожаца; јер није наследство
моје, тиранија знањем самоизбрана. Јер онај који хоће међу вама да буде највећи, нека буде
последњи од свију; и знајући ме као Господа, појте и пре- узносите у све векове.
Хвалимо, благосиљамо и клањамо се Господу, појући и преузносећи у све векове.
Песма 8. Неизрециво снисхођење Бога Слова, које је сам Христос, Бог и човек, показује ученицима
да не сматрају отмицом то што је Бог, ако је и узео обличје слуге, јер се славно прослави.
Песма 9. Узвеличао си, Христе, Богородицу која Те родила, из које си Ти, Саздатељу наш, обукао се у
слично наше страдално тело, разрешење наших сагрешења. Њу називајући блаженом, сви нараштаји
Тебе величамо.

МЕТАНИЈА

Ексапостилар певамо трипут, споро и са умилењем, глас 3. (звани: Велики Свјетилен). Њега
певамо до великог Четвртка, а пева се на средини цркве од појаца.
Ложницу твоју видим, Спасе мој, украшену, и одећу немам да бих ушао у исту. Просвети хаљину
душе моје, Светлодавче, и спаси ме.

На хвалите, стихире самогласне на 4.

Глас 1. Господ који иде на вољно страдање, апостолима говораше на путу: Ево узлазимо у Јерусалим,
и предаће се Син Човечији, као што је писано за Њега. Ходите, дакле, и ми, очишће- ним мислима,
пратимо Га, и сараспнимо се са Њим, и умртвимо Њега ради животна уживања, да би и оживели са
Њим, и чули Га како виче: Нећу више ићи у земаљски Јерусалим да бих страдао, него усходим к Оцу
моме и Оцу вашем, и Богу моме и Богу вашем, и узнећу вас са собом у горњи Јерусалим, у царство
Небеско. Двапут.

Глас 5. Достигавши, верни, спасоносно страдање Христа Бога, неизрециво Његово дуготрпљење
прославимо; да би милосрђем својим саваскрсао и нас, умртвљене грехом, као добар и
човекољубив. Двапут.

Слава, И сада. Глас исти. Господе, који идеш на страдање, утврђујући своје ученике, говорио си,
узевши их насамо: Како се не сећате мојих речи, које сам раније рекао вама, да ни један пророк не
може, као што је писано, сем у Јерусалиму бити убијен. Сада је, да- кле, време настало за које сам
вам рекао: Јер ево предајем се у руке грешника да будем поруган, који ће ме и на крст приковати, и
гробу предати, омрзнутог сматраће ме као мртва. Ипак, не бојте се! јер ћу тридневан васкрснути, на
радост верних, и живот вечни.
На стиховње, самогласан.
Глас 5. Господе, тајна неизрецивог твога домостроја не будући до- вољна матери синова
Зеведејевих, мољаше Те да почаст временога царства дарујеш деци њеној. Но уместо тога, чашу
смрти, да ће пити, обећао си пријатељима својим, чашу коју ћеш пре њих сам испити рекао си,
Очишћење грехова. Тога ради кличемо Ти: Спасење душа наших, слава Теби.

Стих: Испунисмо се ујутру милости твоје, Господе...

Господе, учећи своје ученике да размишљају о најсавршенијим стварима, говорио си им да не буду
као незнабошци, у владању над најнижим стварима. Јер неће тако бити вама мојим ученицима, јер
хотећи сиромах сам. Први, дакле, међу вама да буде свима слуга, а онај који влада као подчињени, и
првоизабрани као последњи; јер и Сам дођох да Адаму осиро- машеном послужим, и душу моју
дадем за избављење многих који ми кличу: слава Теби.

Стих: И нека буде светлост Господа Бога нашега на нама...

Глас 8. Побојавши се, браћо, страшне претње, сасушеној смокви због неродства, плодове достојне
покајања принесимо Христу који нам дарује велику милост.

Слава, И сада. Глас исти.

Другу Еву - Египћанку, нашавши дракон, помоћу ласкавих речи, хитао је да саплете Јосифа; но он
оставивши хаљи- ну, избеже грех, иако наг не стиђаше се, као првоздани пре преступа. Његовим
молитвама, Христе, помилуј нас.

Благоисповједати господеви... из часослова. И крај као на великопосном јутрењу.