СТРАСНА СЕДМИЦА

Велики Уторак

- вечерња -

Стихире на Господи Возвах на 4:

Глас 6:
Ходите верни, делајмо усрдно Владици; јер раздаје слугама богатство, и аналогно сваки да умножимо талант
благодати: један дакле мудрост да приноси добрим речима, други пак службу просвећења да обавља, да се
причешћује речју верни, у тајне неупућен, и да расипа богатство, убогима други. Јер ћемо тако позајмљено
многоусугубити и као верни управитељи Владичине благодати удостојићемо се радости. Ње нас удостој
Христе Боже, као Човекољубац. Двапут.

Када дођеш у слави са анђелским силама, и седнеш, Исусе, на престолу расуђивања, немој ме, Пастиру
добри, од себе одлучити, јер путеве десне знадеш, а искривљени су леви. Немој ме, дакле, у гресима
огрубелог, са козама погубити, но прибројавши ме овцама на десној страни, спаси као Човекољубац. Двапут.

Жениче, красотом лепши од свих људи, који си нас позвао за трпезу духовну ложнице твоје, свуци мој ружни
изглед сагрешења, заједничарењем у страдањима твојим, и украсивши ме хаљином славе твоје красоте,
покажи ме светлим званицом Царства твога, као милосрдан. Једанпут.

Слава и Ниње, Глас 7:

Гле, теби Владика талант поверава, душо моја, страхом прими дар, позајми дародавцу, раздајући убогима, и
стекни пријатеља Господа, да би стала Њему с десне стране, када дође у слави, и да чујеш блажени глас: Уђи,
слуго, у радост Господа твога. Ње ме удостој, Спасе, заблуделог, ради велике милости твоје.

Затим вход са Еванђељем. Светлости тиха...

Потом свештеник: И да се удостојимо слушања светога Јеванђеља...

Читање Јеванђеља по Матеју, зачало 102

Чтац: Сподоби Господи вечер...

Свештеник: Допунимо вечерњу молитву своју Господу...

На стиховње, глас 1:
У светлости Светих твојих, како да уђем ја недостојан? Јер ако се усудим да заједно са њима уђем у брачне
одаје, одећа ме окривљује, јер није брачна, и свезан бићу избачен од анђела. Очисти Господе, нечистоту душе
моје, и спаси ме као Човекољубац.
Стих: К теби подижем очи своје... Глас 2:
Ја који сам задремао у душевној лењости, не стекох, жениче Христе, светилник горући врлинама, и уподобих
се лудим девојкама, скитајући у време делања. Срце милосрђа твога не затвори ми, Владико, но одагнавши
сан мој мрачни, подигни ме, и са мудрим девојкама уведи у ложницу твоју, где је чист глас оних који празнују,
и кличу непрестано: Господе, слава Теби.
Стих: Помилуј нас, Господе... Глас 4:
Слушала си, о душо, за осуду онога који је сакрио талант! Не скривај реч Божију, објављуј чудеса његова, да би
умноживши дар, ушла у радост Господа твога.
Слава и Ниње, исти глас:
Слушала си, о душо, за осуду онога који је сакрио талант! Не скривај реч Божију, објављуј чудеса његова, да би
умноживши дар, ушла у радост Господа твога.

Затим, Сада отпушташ... и по реду великопосно вечерње.