DisertacijaBrankaLjevnaic MasicDOKTORAT

See discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.
net/publication/235609340
Hydrophytes in the Main Canal Network of DTD Hydrosystem on the territory of

Banat/Hidroﬁte Osnovne kanalske mreže Hidrosistema DTD na području Banata
Thesis · November 2010
CITATIONS READS
2 624
1 author:
Branka Ljevnaić-Mašić
University of Novi Sad
94 PUBLICATIONS 189 CITATIONS
SEE PROFILE
Some of the authors of this publication are also working on these related projects:
Organic Agriculture: Improvement of production by use of fertilizers, biopreparations and biological measures. Ministry of Science and Technological Development of the
Republic of Serbia View project
Water quality at 3 special nature reserves in Vojvodina Province, Serbia View project
All content following this page was uploaded by Branka Ljevnaić-Mašić on 30 July 2014.
The user has requested enhancement of the downloaded file.

UNIVERZITET U NOVOM SADU
PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET
DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU
mr Branka Ljevnaić-Mašić
Hidrofite Osnovne kanalske mreže

Hidrosistema DTD na području Banata
- doktorska disertacija -
Novi Sad, 2010.

„Tamo gde je voda, tamo je i život...”
Predgovor
Ova doktorska disertacija urađena je na predmetu Botanika Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom
Sadu. Ovom prilikom želim najiskrenije da se zahvalim svima koji su mi, na bilo koji način, pomogli u izradi ove
teze:
Mom mentoru prof. dr Pal Boži na nesebičnoj pomoći prilikom izrade i konačnog uobličavanja ove
disertacije;
Mojoj mentorki doc. dr Dejani Džigurski na ogromnom poverenju koje mi je ukazala, na nesebičnoj i
neizmernoj pomoći i korisnim savetima prilikom izrade ove disertacije;
Mojoj prof. dr Slobodanki Stojanović koja je i dala ideju za proučavanje ove problematike, a posebno na
razumevanju i ogromnoj podršci koju mi je pružala sve ove godine;
Mom prof. dr Aleksi Kneževiću koji je nesebičnom pomoći i izuzetno korisnim sugestijama doprineo da
ova teza dobije oblik kakav ima;
Prof. dr Ružici Igić na veoma korisnim sugestijama i lepoj saradnji;
Mojim koleginicama dr Ljiljani Nikolić i Tanji Vasiljevića na velikoj podršci i pomoći pri terenskom radu;
Doc. dr Dragani Vukov na sugestijama pri utvrđivanju ekoloških indeksa nekih vrsta.
Kolegama iz JVP „Vode Vojvodine“ na organizovanju i pomoći pri terenskim istraživanjima;
Veliku zahvalnost dugujem koleginicama iz Republičkog Hidrometeorološkog zavoda Srbije gđi Radojki
Bugarski na urađenoj analizi kvaliteta vode i gđi Zorici Radičević na ustupljenim podacima za klimu Banata;
Hvala mojim prijateljima koji su verovali u mene i bili uz mene kad mi je to bilo najpotrebnije;
Veliko „hvala“ dugujem mojim roditeljima, Zoranu, sestri i njenoj porodici na beskrajnom razumevanju,
podršci i strpljenju koje su mi pružali sve ove godine...
Novi Sad, 29.IV 2010. godine

Sadržaj
1. UVOD ............................................................................................................................................. 1
2. CILJ RADA ................................................................................................................................... 2
3. OPŠTE KARAKTERISTIKE ISTRAŽIVANOG PODRUČJA ............................................... 3
3.1. Geografski položaj Banata .................................................................................................. 3
3.2. Geomorfološke i pedološke karakteristike Banata............................................................ 3
3.3. Klima Banata ....................................................................................................................... 7
3.4. Vode Banata ......................................................................................................................... 12
3.5. Opšte karakteristike Hs DTD na području Banata .......................................................... 15
3.6. Fizičko-hemijski pokazatelji kvaliteta vode ...................................................................... 22
4. MATERIJAL I METODE RADA ............................................................................................... 25
5. REZULTATI I DISKUSIJA ........................................................................................................ 27
5.1. Flora OKM Hs DTD na području Banata ......................................................................... 27
5.1.1. Taksonomska analiza flore .......................................................................................... 78
5.1.2. Ekološka analiza flore .................................................................................................. 92
5.1.3. Biološki spektar flore ................................................................................................... 99
5.1.4. Biljnogeografska analiza flore ..................................................................................... 100
5.1.5.Taksoni značajni sa aspekta očuvanja biodiverziteta akvatičnih ekosistema i zaštite
životne sredine .............................................................................................................. 102
5.1.6. Adventivne vrste .......................................................................................................... 104
5.1.7. Uloga i značaj hidrofita u akvatičnim ekosistemima ................................................... 106
5.2. Vegetacija OKM Hs DTD na području Banata ................................................................ 107
5.2.1. Ass. Lemno-Spirodeletum W. Koch 1954, Müller et Görs 1960 ................................. 110
5.2.2. Ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956 ................................................ 115
5.2.3. Ass. Lemnetum (minori)-trisulcae Den Hartog 1963 .................................................. 120
5.2.4. Ass. Lemnetum (minori)-gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960 .......................................... 125
5.2.5. Ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides Br.-Bl. 1952 ............................................ 129
5.2.6. Ass. Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et Segal 1964 …… 134
5.2.7. Ass. Hydrocharidetum morsus-ranae Van Langendonck 1935................................... 140
5.2.8. Ass. Potametum nodosi Soó (1928) 1960, Segal 1964 ................................................ 145
5.2.9. Ass. Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964, Passarge 1964,Westhoff 1969... 149
5.2.10. Ass. Elodeetum nuttallii Ciocârlan et al. 1997 .......................................................... 153
5.2.11. Ass. Myriophyllo-Potametum Soó 1934 .................................................................... 158
5.2.12. Ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati Passarge 1996 .................................. 163
5.2.13. Ass. Najadetum minoris Ubrizsy (1948) 1961 .......................................................... 168
5.2.14. Ass. Najadetum marinae Fukarek 1961 .................................................................... 172
5.2.15. Ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Lazić 2006 ................................ 176
5.2.16. Ass. Nymphaeetum albo-luteae Nowinski 1928 subass. nupharetosum Soó 1973.... 181
5.2.17. Ass. Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922) Obred. et Müller 1960 ........................ 187
5.2.18. Ass. Trapetum natantis Müller et Görs 1960 ............................................................ 192
5.2.19. Ass. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 ................................................................ 197
5.2.20. Ass. Typhetum angustifoliae Pign. 1953 ................................................................... 205
5.2.21. Ass. Typhetum latifoliae G. Lang 1973 ..................................................................... 211
5.2.22. Ass. Sparganietum erecti Roll 1938 .......................................................................... 216
5.2.23. Ass. Glycerietum maximae Hueck 1931 .................................................................... 222
5.2.24. Ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956 ................................................... 228
5.2.25. Ass. Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927) Lohm. 1950, Pop 1968 ............................... 235
5.2.26. Ass. Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957 ............................... 240
6. ZAKLJUČAK ................................................................................................................................ 249
7. LITERATURA .............................................................................................................................. 252
PRILOG
Uvod 1
__________________________________________________________________________________
1. Uvod
Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav (Hs DTD) je višenamenski objekat koga čini
razgranata mreža novoizgrađenih, starih i rekonstruisanih kanala i vodotoka na teritoriji
Banata i Bačke, povezanih odgovarajućim objektima u jedinstvenu hidrotehničku celinu, sa
ciljem rešavanja brojnih melioracionih problema ovog područja. Preko centralne evropske
plovne magistrale Rajna-Majna-Dunav, Hs DTD povezuje domaću unutrašnju plovidbu sa
zapadnom i istočnom Evropom, i na taj način čini bočni deo transverzalnog evropskog
plovnog puta od Severnog do Crnog mora. Jedan je od najvećih hidrosistema u Evropi i jedan
od najznačajnijih hidrosistema svetskih razmera.
Osnovna kanalska mreža Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav (OKM Hs DTD) kao deo
Hs DTD, veliki je i složen antropogeni ekosistem, uređen tako da jednostavno rešava
vodoprivredne probleme Banata i Bačke. U užem smislu, OKM Hs DTD obuhvata magistralne
i plovne kanale (Stojanović et al., 2007b). Njegova višestruka uloga ogleda se u:
odvodnjavanju, navodnjavanju, vodosnabdevanju industrija i naselja, prihvatanju i odvođenju
upotrebljenih otpadnih voda, ribarstvu, rekreaciji, sportu i turizmu. Dužina kanalske mreže,
uključujući i prirodne rekonstruisane vodotoke, je 929 km od čega je 508 km u Banatu i 421
km u Bačkoj. Plovno je 664 km kanala. Na kanalskoj mreži su izgrađene 24 regulacione
ustave (uključujući i branu na Tisi kod Novog Bečeja), 5 siguronosnih ustava, 16 brodskih
prevodnica, 6 crpnih stanica, 86 mostova itd. (Likić, 2002). Ceo Hidrosistem je, visinski
posmatrano, izdeljen na 14 „bazena“, odnosno bjefova od čega je 6 u Banatu i 8 u Bačkoj
(Rajić, 2002).
Kanalsku mrežu Hs DTD odlikuje bogatstvo biljnih vrsta i zajednica što je rezultat
različite starosti kanala, različite namene pojedinih deonica, prisustva deonica sa regulisanim i
neregulisanim koritom, različite širine i dubine kanala, dirigovanog vodnog režima
(povremene velike i nagle promene nivoa vode, brzine proticaja i dr.), načina
vodosnabdevanja, kvaliteta vode kanala itd.
Florističko-fitocenološkim istraživanjima akvatičnih ekosistema Vojvodine i OKM Hs
DTD bavili su se brojni istraživači: Slavnić (1956), Čanak et al. (1968, 1969, 1970), Babić
(1971), Janković (1974, 1988), Obradović et al. (1976, 1979a, 1979b), Rauš (1980), Vukoje
(1983), Parabućski et al. (1986), Stojanović et al. (1987, 1990, 1993a, 1993b, 1994a, 1994b,
1995a, 1995b, 1995c, 1996, 1997a, 1997b, 1997c, 1997d, 1998a, 1998b, 1998c, 1998d, 1999a,
1999b, 2000a, 2000b, 2002, 2003a, 2003b, 2004a, 2004b, 2005, 2006, 2007a, 2007b, 2009a,
2009b, 2009c), Butorac et al. (1987, 1991, 1992, 1994, 1995), Vučković et al. (1993, 1994a,
1994b, 1995, 1996, 1997), Igić et al. (1997, 1998, 2003a, 2003b, 2004), Nikolić et al. (2001,
2004, 2005, 2008, 2009), Radulović (2000, 2005), Stevanović (2002), Borišev et al. (2002,
2004, 2005), Lazić et al. (2003, 2004a, 2004b, 2005a, 2005b, 2006), Polić et al. (2004, 2005),
Panjković (2005), Pejak (2005), Knežević et al. (2008), Vukov et al. (1999, 2000, 2001, 2002,
2003, 2004, 2008) Ljevnaić et al. (2008), Džigurski et al. (2009a, 2009b, 2010a, 2010b) i
drugi.
Dosadašnja florističko-fitocenološka proučavanja OKM Hs DTD na području Banata
obuhvatala su samo pojedine deonice kanalske mreže što ne daje dovoljno preglednu sliku o
recentnom stanju flore i vegetacije kompletne OKM Hs DTD u Banatu. Stoga je, u ovom radu,
prvi put florističko-fitocenološkim istraživanjima obuhvaćena kompletna OKM Hs DTD
Banata.
__________________________________________________________________________________
„Hidrofite Osnovne kanalske mreže Hidrosistema DTD na području Banata“
Cilj rada 2
__________________________________________________________________________________
2. Cilj rada
Cilj rada je da, na osnovu florističkih i fitocenoloških istraživanja OKM Hs DTD na
području Banata, prouči:
• recentno stanje hidrofitne flore,

• prisustvo retkih i ugroženih taksona i relikta tercijara značajnih za očuvanje
biodiverziteta akvatičnih ekosistema, i prisustvo adventivnih vrsta značajnih sa aspekta
zaštite životne sredine
• ulogu i značaj hidrofita,
• recentno stanje vegetacije i njen sintaksonomski položaj,
__________________________________________________________________________________
Opšte karakteristike istraživanog područja 3
__________________________________________________________________________________
3. Opšte karakteristike istraživanog područja

3.1. Geografski položaj Banata
Banat je deo Panonske nizije i administrativno je podeljen između Srbije, Rumunije i
Mađarske (sl. 1). Srpski deo Banata severoistočni je deo Republike Srbije. Prostire se između
44°39'15.04'' i 46°10'11.32'' severne geografske širine i 20°01'09.81'' i 21°33'27.82'' severne
geografske dužine (http://earth.google.com). Ima površinu 9296 km2. Deo je pokrajine
Vojvodine i čini 41,8% njene površine (Bukurov, 1978). Omeđen je tokovima reka Tise, sa
zapada, i Dunavom, sa jugozapada i juga. Njegovu severnu granicu čini državna granica sa
Mađarskom, a severoistočnu i istočnu državna granica sa Rumunijom (sl. 1).
Slika 1. Geografski položaj Banata
3.2. Geomorfološke i pedološke karakteristike Banata

Geomorfološke karakteristike Banata
Banat je izgrađen geomorfološkim formacijama različitog porekla (magmatskog,

metamorfičkog i sedimentnog) tokom različitih geoloških doba (paleozoika, mezozoika,
kenozoika). Kroz dugu geološku istoriju, navedene formacije su se često dešavale i
intenzivnim tektonskim pomeranjima. Brojne egzogene i endogene sile formirale su početne
tektonske crte reljefa (Davidović i Miljković, 1997; Hadžić et al., 2005). Posredstvom
endogenih sila formirani su morfostrukturni oblici reljefa, odnosno osnovne konture današnjeg
reljefa. Završni oblici reljefa Vojvodine, rezultat su periodičnog navejavanja lesa, erozionog
rada atmosferilija i reka, kao i akumulacije fluvijalnog materijala na rečnim terasama (Hadžić
et al., 2005). Banat karakterišu različiti oblici reljefa koji se mogu podeliti na nekoliko
geomorfoloških celina: Vršačke planine, Deliblatsku peščaru, lesne zaravni (lesni plato), lesne
terase, aluvijalne ravni i depresije (Bukurov, 1978). Terasaste površine nalaze se u njegovom
severnom i srednjem delu, dok se u južnom delu nalazi južna lesna zaravan i prostrana
Deliblatska peščara. U južnom delu, između lesne zaravni i lesnih terasa, nalaze se izuzetno
niske depresije Alibunarskog i Vršačkog rita. Poloji banatskih reka (Zlatice, Tamiša, Begeja,
Karaša, Nere, Dunava i Tise) formiraju depresije među kojima se ističu Mali i Veliki vršački
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
rit, Ilindžanski rit, Alibunarski rit, Vlajkovački rit, Kovinski rit i Pančevački rit. Najveću
površinu zauzimaju lesne terase ritske depresije, a najmanju planinski prostor Vršačkih
planina koje remete njegov ravničarski karakter (Živković et al., 1972).
Pedološke karakteristike Banata
U pedološkom pogledu, najzastupljeniji tipovi zemljišta u Vojvodini su černozem sa

43,55% (964 734 ha), livadska crnica sa 17,45% (386 517 ha) i ritska crnica sa 11,46% (253
738 ha) koji zajedno zauzimaju oko 73% ukupne površine (graf. 1, tab. 1). U srpskom delu
Banata dominiraju černozem i ritska crnica, a znatno je i prisustvo ritske smonice i solonjeca
(sl. 2.). Duž korita velikih reka Tise i Tamiša zastupljeno je aluvijalno zemljište, a na
jugoistoku smonica (sl. 2).
Grafik 1. Procentualna zastupljenost pojednih tipova zemljišta u Vojvodini prema Benka i

Salvai (2005)
__________________________________________________________________________________

Slika 2. Pedološka karta Vojvodine (Benka i Salvai, 2005)

__________________________________________________________________________________
Tabela 1. Površinska i procentualna zastupljenost pojednih tipova zemljišta u Vojvodini prema

Benka i Salvai (2005)
Tip Površina %
zemljišta (ha)
černozem 964 734 43,55
livadska crnica 386 517 17,45
ritska crnica 253 738 11,46
aluvijalno zemljište 186 555 8,42
ritska smonica 107 381 4,85
solonjec 82 991 3,75
gajnjača 53 719 2,43
smonica terestrična 36 785 1,66
inicijalno zemljište 26 494 1,20
solončak 24 702 1,12
humusno-silikatno zemljište 20 705 0,93
pararendzina 16 391 0,74
močvarno glejno zemljište 15 884 0,72
pseudoglej 14 085 0,64
aluvijalno-deluvijalno zemljište 12 980 0,59
solođ 6 558 0,30
deluvijalno zemljište 3 056 0,14
kiselo smeđe zemljište 1 380 0,06
tresetno zemljište 400 0,02
rendzina 17 0,00
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
3.3. Klima Banata
Banat je deo umereno klimatskog pojasa. Međutim, njegov izraženo kontinentalan
karakter klime je posledica njegove geografske pripadnosti Panonskoj niziji koja je okružena
planinskim masivima Karpata sa istoka, Alpa sa zapada i Dinarida sa jugozapada (sl. 3). Zbog
navedenog geografskog položaja, u Banat lakše prodiru vazdušne struje preko nešto nižih
Karpata i, tokom Dunava, preko Vlaške nizije. Sa severozapada, preko Alpa, prodiru uticaji
srednjeevropske klime, a preko Dinarida, odnosno iz pravca Jadranskog mora, dolaze uticaji
mediteranske klime koji ublažavaju ovu kontinentalnost (Knežević, 1990).

Slika 3. Geografski položaj Panonske nizije
Za detaljno sagledavanje klimatskih prilika Banata korišćeni su klimadijagrami po

Walter-u - graf. 2, 3, 4, 5 (Milošev i Šeremešić, 2010) i tabele srednje mesečne i srednje
godišnje vlažnosti vazduha za meteorološke stanice: Kikinda, Zrenjanin, Vršac i Banatski
Karlovac (tab. 2, 3, 4, 5). Za izradu klimadijagrama korišćeni su podaci Republičkog
Hidrometeorološkog Zavoda Srbije.
Podaci meteorološke stanice u Kikindi dati su za period od 1949. do 2007. godine
(graf. 2). Kikinda se nalazi na 81 metru nadmorske visine. Srednja godišnja temperatura ovog
područja iznosi 11,1ºC. Amplituda kolebanja srednjih mesečnih temperatura je 22,5ºC, od -
0,8ºC u januaru do 21,7ºC u julu. Najtopliji meseci su juli (21,7ºC), avgust (21,1ºC) i juni
(20,0ºC), a najhladniji januar (-0,8ºC), februar (1,1ºC) i decembar (1,2ºC). Srednji mesečni
minimum temperature vazduha najhladnijeg meseca iznosi -3,9ºC. Apsolutni temperaturni
maksimum izmeren je 24. VII 2007. godine i iznosi 40,0ºC, a apsolutni temperaturni minimum
23. I 1963. godine i iznosi -29,8ºC.
Srednja godišnja količina padavina iznosi 555 mm. Maksimalna srednja mesečna
količina padavina je u junu (72 mm), a najmanja u februaru (31 mm), januaru (32 mm) i martu
(32 mm). Analizom klimadijagrama uočljivo je prisustvo umereno sušnog perioda u julu,
avgustu i septembru.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Grafik 2. Klimadijagram po Walter-u za meteorološku stanicu Kikinda
Najveća vrednost srednje mesečne vlažnosti vazduha (87%) zabeležena je u

decembaru, a najniža (66%) u julu (tab. 2).
Tabela 2. Srednja mesečna i srednja godišnja vlažnost vazduha za meteorološku stanicu

Kikinda (period 1949-2007. godine)
Godišnja
Mesec I II III IV V VI VII VII IX X XI XII (%)
Mesečna
(%) 86 81 73 68 67 68 66 68 71 76 83 87 74,5
Podaci meteorološke stanice u Zrenjaninu dati su za period od 1966. do 2007. godine

(graf. 3). Zrenjanin se nalazi na 80 metara nadmorske visine. Srednja godišnja temperatura
ovog područja iznosi 11,3ºC. Amplituda kolebanja srednjih mesečnih temperatura je 21,8ºC,
od -0,1ºC u januaru do 21,7ºC u julu. Najtopliji meseci su juli (21,7ºC), avgust (21,2ºC) i juni
(19,9ºC), a najhladniji januar (-0,1ºC), decembar (1,2ºC) i februar (1,9ºC). Srednji mesečni
minimum temperature vazduha najhladnijeg meseca iznosi -3,2ºC. Apsolutni temperaturni
maksimum izmeren je 24. VII 2007. godine i iznosi 42,9ºC, a apsolutni temperaturni minimum
31. I 1987. godine i iznosi -27,3ºC.
količina padavina je u junu (81 mm), najmanja u februaru (32 mm), januaru (34 mm) i martu
(3 5mm). Analizom klimadijagrama uočljivo je prisustvo umereno sušnog perioda u julu,
avgustu i septembru.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Grafik 3. Klimadijagram po Walter-u za meteorološku stanicu Zrenjanin
Najveće vrednosti za srednju mesečnu vlažnost vazduha od 84% zabeležene su u

januaru i decembru, a najniže od 66% u aprilu i maju (tab. 3).

Zrenjanin (period 1966-2007. godine)
Godišnja
Mesečna
(%) 84 78 69 66 66 69 67 68 72 74 79 84 73,0
Podaci meteorološke stanice u Vršcu dati su za period od 1965. do 2007. godine (graf.
4). Vršac se nalazi na 91,8 metara nadmorske visine. Srednja godišnja temperatura ovog
područja iznosi 11,9ºC. Amplituda kolebanja srednjih mesečnih temperatura je 20,9ºC, od
0,7ºC u januaru do 21,6ºC u julu. Najtopliji meseci su juli (21,6ºC), avgust (21,2ºC) i juni
(19,9ºC), a najhladniji je januar (0,7ºC). Srednji mesečni minimum temperature vazduha
najhladnijeg meseca iznosi -3,1ºC. Apsolutni temperaturni maksimum, od 42,2 ºC, izmeren je
24. VII 2007. god., a apsolutni temperaturni minimum, od -25,0ºC, izmeren je 26. I 2000. god.
količina padavina je u junu (93 mm) i julu (79 mm), a najmanja u martu (37 mm), januaru (41
mm) i februaru (41 mm). Analizom klimadijagrama uočljivo je da nema umereno sušnog
perioda.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Grafik 4. Klimadijagram po Walter-u za meteorološku stanicu Vršac
Najveća vrednost srednje mesečne vlažnosti vazduha od 81% zabeležena je u

decembru, a najniža od 65% u aprilu (tab. 4).
Tabela 4. Srednja mesečna i srednja godišnja vlažnost vazduha za meteorološku stanicu Vršac
(period 1965-2007. godine)
Godišnja
Mesečna
(%) 79 75 67 65 66 68 66 66 69 71 75 81 70,7
Podaci meteorološke stanice u Banatskom Karlovcu dati su za period od 1986. do

2007. godine (graf. 5). Banatski Karlovac se nalazi na 100 metara nadmorske visine. Srednja
godišnja temperature ovog područja iznosi 11,5ºC. Amplituda kolebanja srednjih mesečnih
temperature je 21,4ºC, od 0,7ºC u januaru do 22,1ºC u julu. Najtopliji meseci su juli (22,1ºC),
avgust (21,7ºC) i juni (20,3ºC), a najhladniji januar (0,7ºC) i decembar (1,6ºC). Srednji
mesečni minimum temperature vazduha najhladnijeg meseca iznosi -2,3ºC. Apsolutni
temperaturni maksimum izmeren je 24. VII 2007. godine i iznosi 41,6ºC, a apsolutni
temperaturni minimum 31. I 1987. godine i iznosi -23,7ºC.
količina padavina je u junu (82 mm), a najmanja u februaru (29 mm), januaru (33 mm) i martu
(34 mm). Analizom klimadijagrama uočava se prisustvo umereno sušnog perioda u julu.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Grafik 5. Klimadijagram po Walter-u za meteorološku stanicu Banatski Karlovac
Najveća vrednost srednje mesečne vlažnosti vazduha od 85% zabeležena je u

decembru, a najniža od 66% u maju (tab. 5).

Banatski Karlovac (period 1986-2007. godine)
Godišnja
Mesečna
(%) 84 78 70 68 66 69 68 68 72 74 81 85 73,6
Generalno, iz klimadijagrama (graf. 2, 3, 4, 5), uočljivo je da se temperatura vazduha

postepeno i neprekidno povećava od januarskog minimuma dostižući maksimum u julu i
avgustu mesecu, posle čega sledi njen blag i neprekidan pad ka jesenjem i zimskom periodu
godine.
Na krivi količine padavina uočava se prvi minimum obično u februaru, a drugi u
oktobru mesecu. Prvi maksimum padavina u Banatu je u junu. Drugi maksimum padavina je
obično u septembru. Veće količine padavina, u severnom Banatu, su i u novembru, a u južnom
Banatu u aprilu, početkom vegetacionog perioda, i decembru što ukazuje da je južni Banat
vlažniji, humidniji u odnosu na severni Banat.
Klima je jedan od glavnih faktora koji utiče na rasprostranjenje biljaka. Početak
vegetacionog perioda biljaka odlikuje porast temperature i povećanje količine padavina (april)
što povoljno utiče na razvoj biljaka. U zadnjih šezdesetak godina, vegetacioni period u Srbiji
se produžio od 2 do 23 dana, a jedan od najdužih vegetacionih perioda je u južnom Banatu
(Radičević et al., 2008).
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
3.4. Vode Banata
Nekada je Vojvodina bila deo velikog Panonskog mora. Nakon njegovog oticanja,
krajem pliocena, stvorena je ogromna Panonska nizija. Posle povlačenja vode, ostale su
mnogobrojne rečice koje su plavile okolno zemljište i u depresijama formirale brojna jezera,
bare i močvare koje su, do pre 300 godina, činile čak 35% ukupne površine Vojvodine.
Krajem pleistocena (diluvijum) formirani su tokovi reka koji otprilike zauzimaju današnje
položaje. Njihova osnovna karakteristika je slab pad koji je uslovio slabo izražena usecanja
korita i bočnu eroziju, ali i prilično slabu drenažu. Posledica toga je vrlo visok nivo
podzemnih voda u Vojvodini čiji nivo varira u zavisnosti od proticanja unutrašnjih i
atmosferskih voda. Maksimalan nivo podzemnih voda je u proleće, a najmanji je u jesen. Ove
vode mogu postepeno da zaslanjuju površinski deo zemljišta što zavisi od kritičnog nivoa
podzemne vode. Viši nivo podzemnih voda može da dovede do zamočvarivanja, zabarivanja
ili zaslanjivanja donjeg dela korisnog sloja zemljišta (Knežević, 1990).
Površinske vode Banata, pored najvećih reka Dunava i Tise, čine i brojni vodotoci. Od
severa ka jugu to su: Zlatica, Stari Begej, Begej, Tamiš, Nadela, Brzava, Rojga, Moravica,
Karaš i Nera. Jedna od karakteristika banatskih vodotoka je da svi imaju izvorišta u Rumuniji,
a ušća na teritoriji naše zemlje. Begej i severniji vodotoci pripadaju slivu Tise, a Tamiš i
južniji vodotoci slivu Dunava. Svi ovi vodotoci primaju i sprovode vode koje dolaze sa
rumunskih Karpata i u svojim gornjim delovima toka su izrazito bujičnog karaktera, dok u
Vojvodinu dotiču kao mirnije, ravničarske reke.
Dunav je, posle Volge, druga po dužini evropska reka. Izvire u Nemačkoj, u
Švarcvaldu. Teče od zapada ka istoku, prolazeći kroz deset evropskih država (Nemačku,
Austriju, Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju, Rumuniju, Bugarsku, Moldaviju i Ukrajinu).
Njegova ukupna dužina je 2 857 km. Dužina toka Dunava kroz Srbiju iznosi 588 km, od čega
je 148 km u Banatu. Uliva se u Crno more na području delte Dunava. Dunav svojim mirnim
tokom predstavlja u Banatu tipičnu ravničarsku reku. Ima relativno mali rečni pad što dovodi
do račvanja matice, stvaranja većih meandara, razgranavanja i cepanja toka u brojne rukavce i
plićake, formiranja manjih i većih ada i pomeranja korita. Najviši vodostaj Dunava je u
proleće (april-juni) i krajem jeseni (novembar), a najniži u jesen (oktobar) i zimi (januar-
februar). Resursi Dunava koriste se za snabdevanje stanovništva pitkom vodom, za potrebe
industrije, poljoprivrede, hidroenergetike, za plovidbu, ribarstvo, turizam, rekreaciju i dr.
Tisa je najveća pritoka Dunava. Izvire u Karpatima. Protiče kroz četiri države
(Ukrajinu, Rumuniju, Mađarsku i Srbiju). Dužina njenog toka je 977 km, od čega je 168 km u
Banatu. Prolazeći kroz Srbiju, Tisa čini prirodnu granicu između Banata i Bačke. U ovom delu
toka, Tisa je izrazito ravničarska reka sa veoma malim padom što i dovodi do velikog
krivudanja reke, razvijanja krivina i njihovog nizvodnog pomeranja. Regulacijom njenog toka
u 19. veku i presecanjem meandara, tok Tise je skraćen i ubrzano je proticanje kroz
Vojvodinu. Ovi odsečeni tokovi Tise imaju polumesečast oblik i ostali su kao starače, mrtvaje
i rečna jezera, ili su zasuti rečnim materijalom i istrulelom barskom vegetacijom. U toku
godine, Tisa ima dva maksimuma i dva minimuma vodostaja. Prvi maksimum, koji se javlja u
aprilu, posledica je otapanja snega u Karpatima. Drugi maksimum vodostaja Tise je nešto
manji i javlja se u novembru, a nastaje usled dugih jesenjih kiša. Prvi minimum je krajem leta
i početkom jeseni (avgust, septembar i oktobar), a posledica je letnjih suša i velikih
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
isparavanja. Drugi mininum nastaje krajem decembra i traje često ceo januar, a retko
februar (Bukurov, 1978).
Zlatica je leva pritoka Tise. Na teritoriju naše zemlje dotiče iz Rumunije kod mesta
Vrbica. Dužina toka, kroz našu zemlju, je 34 km. Zlatica je glavni recipijent za odvođenje
voda najvećim delom sa teritorije Rumunije, nešto manje sa teritorije Srbije i neznatnim delom
Mađarske.
Stari Begej nastaje u Rumuniji spajanjem reka Beregso, Njarad i Jer. U našu zemlju
dotiče kod Hetina. Dužina njegovog toka kroz Banat je 37,1 km. Krajem 19. veka, njegov tok
je kanalisan od Sakalhaza na dužini od 75 km, sve do ušća u kanal Banatska Palanka-Novi
Bečej kod Jankovog mosta.
Begej je najznačajnija leva pritoka Tise. Izvire u Rumuniji, u planinama Poiana Ruscă
koje su deo Karpata. U našu zemlju dotiče kod naselja Međa. Ukupna dužina njegovog toka
kroz Srbiju je 75 km. Pri prolazu kroz našu zemlju, Begej ima prilično pravolinijsko oticanje
što je posledica regulisanja njegovog toka još u 18. veku. U blizini Zrenjanina, spuštajući se
polako u aluvijalnu ravan Tise, Begej pravi čitav niz krivina i prekih tokova. Krajem 19. i
početkom 20. veka je kanalisan tako što je pomoću dva spojna kanala uzvodno od Temišvara,
u Rumuniji, spojen sa Tamišom, pa su im dotoci postali međusobno zavisni. Količina vode u
Begeju je veoma promenljiva i zavisi prvenstveno od hidrografskih prilika na teritoriji Tamiša,
ali i prilika na teritoriji sliva. Preko spojnih kanala, za vreme niskog vodostaja Begej dobija
vodu iz Tamiša. Za vreme visokog vodostaja, voda se iz Begeja putem drugog kanala otpušta
u Tamiš. Maksimalan vodostaj Begeja je u martu usled otapanja snega u istočnom Banatu
(Bukurov, 1978).

Tamiš je podivljao vodotok u južnom Banatu. Ukupna dužina toka je 340 km, od čega
je 118 km na teritoriji naše zemlje čime je on drugi po veličini vodotok u Banatu. U našu
zemlju dotiče iz Rumunije kod naeslja Jaša Tomić. Celim tokom ima mali pad usled čega
pravi brojne okuke i mrtvaje. Njegov tok je znatno skraćen i usmeren melioracionim radovima
i izgradnjom nasipa. U donjem delu toka (između sela Čente i Barande) teče starim koritom
Dunava sve do Pančeva, gde se u njega i uliva. Višak vode u Tamišu je u prolećnom periodu,
kada se tope snegovi sa Banatskih planina. Nizak nivo vode je u oktobru kada voda iz Tamiša
otiče u Begej da bi Begej bio plovan (Bukurov, 1978).
Nadela je, dužinom od 36 km, najveća rečna dolina na južnoj banatskoj lesnoj terasi u
koju se voda, skupljena iz nekoliko udubljenja istočno od Crepaje, povremeno sliva prema
Dunavu (Bukurov, 1978).
Brzava je kanalisan vodotok izrazito bujičnog karaktera. U našu zemlju dotiče iz

Rumunije kod naselja Markovićevo. Uliva se u kanal Banatska Palanka-Novi Bečej nizvodno
od naselja Banatska Dubica. Dužina toka kroz našu zemlju je 19,9 km.
Rojga je kanalisan vodotok koji dotiče iz Rumunije kod naselja Veliki Gaj. Dužina
toka kroz našu teritoriju je 12,6 km. Kanal Rojge je uskih ivica i plitkog korita. U blizini mesta
Margite uliva se u Moravicu.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Moravica je kanalisan vodotok koji kod mesta Vatin dotiče iz Rumunije na područje
naše zemlje. Dužina toka je 17,4 km. Količina vode u Moravici je vrlo promenljiva. Najveći
vodostaj na Moravici je u prolećne što je posledica otapanja snega sa Karpata i obilnih
padavina. Leti se nivo vode značajno smanjuje pa na pojedinim delovima i presuši (Ljevnaić
et al., 2008). Uliva se u kanal Banatska Palanka-Novi Bečej u blizini naselja Barice.
Karaš izvire ispod planine Semenik u Rumuniji. Ukupna dužina mu je 128 km. Samo
donjim tokom, dužine oko 50 km, protiče kroz srpski deo Banata u koji dotiče kod mesta
Kuštilj. U našoj zemlji teče uglavnom jugozapadno sve do uliva u kanal Banatska Palanka-
Novi Bečej kod Grebenca. Karaš ima mali, krivudav rečni pada i neregulisan tok, a obrastao je
vegatacijom (naročito njegov najnizvodniji deo). Za vreme otapanja snega i većih kiša, Karaš
poplavi okolino područje. Nakon poplava, voda sporo otiče zbog vrlo malog rečnog pada što
je posebno izraženo u vreme visokog vodostaja Dunava.
Nera je leva pritoka Dunava. Ukupna dužina joj je 137 km, od kojih donjih 22,7 km
čine srpsko-rumunsku granicu. U našu zemlju dotiče kod sela Kusić u blizini Bele Crkve.
Reka Nera ima dosta velik rečni pad i razvijenu mrežu malih pritoka. Pravi brojne meandare i
mrtvaje. Njeno neuređeno korito izaziva intenzivno taloženje šljunka i peska i podizanje dna
reke. Ušće joj je kod Banatske Palanke na krajnjem jugoistočnom delu srpskog dela Banata.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
3.5. Opšte karakteristike Hs DTD na području Banata

Ravničarsko područje Banata je do pre dva veka, u uslovima neregulisanih tokova
reka, bilo izloženo poplavama i pustošenjima velikih voda Dunava i Tise i njihovih brojnih
pritoka. Bilo je to područje bara, močvara, ritova, komaraca i malarije. Samo najviši tereni
(Deliblatska peščara i Vršačke planine) bili su pošteđeni razarajućeg dejstva vodene stihije.
Danas, gusta mreža banatskih vodotoka (Zlatica, Stari Begej, Plovni Begej, Tamiš,
Brzava, Moravica, Rojga) poplavne talase formira pretežno na brdsko-planinskoj zapadnoj
padini Karpata u Rumuniji gde ovi vodotoci izviru. Izrazito bujični karakter gornjeg toka ovih
vodotoka postepeno slabi na delu korita kroz ravnicu rumunskog dela Banata, tako da u našu
zemlju dotiču kao ravničarski vodotoci sa malim padom i sporim oticanjem vode prema
ušćima (Miloradović, 2002b). Poplavni talasi, duž tranzitnih banatskih vodotoka, obično
nastaju krajem zime i početkom proleća, kao posledica naglog otapanja snega sa Karpata uz
istovremene kiše u slivu. Oni direktno ugrožavaju okolna područja poplavom. Ove
poplavljene površine bile su izuzetno pogodne za poljoprivrednu proizvodnju, pa su zaštita od
poplava, odnosno veštačko uređenje vodnog režima, postali osnovni preduslov za život i rad
na ovom prostoru, kao i uslov za dalji razvoj područja (Likić, 2002).
Prirodni redosled u uređenju voda je zaštita od direktne poplave pri prolasku spoljnih
voda, odvođenje suvišnih unutrašnjih voda i dovođenje vode na polja iz tranzitnih vodnih
tokova. Ništa manji značaj je i snabdevanje vodom naselja, industrija i ribnjaka, zatim
odvođenje upotrebljenih voda, plovidba i korišćenje svih ostalih blagodati koje voda pruža. Da
bi izmenilo nepovoljni prirodni režim vodotoka i zaštitilo svoje posede od čestih šteta,
malobrojno stanovništvo Banata je, u skladu sa mogućnostima, započelo borbu za
obuzdavanje stihijskih voda.
Evakuaciju velikih voda u prošlosti su pratili veliki problemi, a uzroci tome bili su
nedovoljne propusne moći korita, dugotrajni uspori recipijenata, te slabi i nedovoljno visoki
odbrambeni nasipi. Pre izgradnje Hs DTD, evakuacija voda u Banatu vršena je preko pet
međusobno nezavisnih sistema: Zlatice, begejskog sistema (Stari Begej i Plovni Begej),
tamiškog sistema (Tamiš, Brzava, Terezija, Moravica, Rojga, Vršački kanal), Karaša i Nere
(Likić, 2002; Miloradović, 2002a).
Prvi veliki hidromelioracioni radovi, na području Vojvodine, započeli su upravo u
Banatu, kao najugroženijem području, 1718. godine kopanjem kanala - veštačkog korita
Begeja, njegovim osposobljavanjem za plovidbu i uređenjem korita Brzave u cilju bržeg
oticanja voda (Milošev, 2002; Miloradović, 2002a).
Kompleksno i višenamensko uređenje voda u Vojvodini postignuto je izgradnjom Hs
DTD čiji je idejni tvorac, inicijator, projektant i graditelj plovnog kanala DTD je Jožef Kiš.
Izgradnjom Hs DTD, jednog od najvećih poduhvata ove vrste u svetu, stvoreni su uslovi za
primenu odvodnjavanja i navodnjavanja na većem delu površina Banata i Bačke. Šezdesetih
godina 19. veka počinje intenzivna gradnja odbrambenih nasipa na obalama reka u cilju
osvajanja i zaštite ritskih zemljišta od poplava. Duž većine vodotoka (sem Galacke i Karaša)
izgrađeni su visoki i relativno kvalitetni nasipi na ukupnoj dužini od 502 km (Miloradović,
2002b). Njihova izgradnja uslovila je potrebu odvođenja spoljašnjih i suvišnih unutrašnjih
voda koje, skupljane na najnižim površinama branjenog područja, nisu imale kuda da otiču.
Krajem 19. veka, počelo se sa gradnjom odvodnih sistema (kanalske mreže) i crpnih stanica
(„parnih pumpi“). Prvi odvodni sistem sa „parnom pumpom“ u Banatu izgrađen je u Hajdučici
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
1883. godine (Milošev, 2002). Banatski sistemi za odvodnjavanje bili su orijentisani na

recipijente Tisu i Dunav, ali su najveće površine bile pod dominantnim uticajem vodnog
režima Zlatice, Galacke, begejskog i tamiškog sistema i njihovih pritoka. Odvodnjavanje
područja severnog Banata pretežno se odvijalo preko Zlatice i Galacke, a direktno u Tisu su se
odvodnjavale samo površine užeg priobalja.
Navodnjavanje u Vojvodini počinje krajem 19. veka izgradnjom kanala „Mali Stapar-
Novi Sad“. Građen je za potrebe snabdevanja vodom, navodnjavanja i plovidbe. Inicijator
gradnje kanala bio je Ištvan Tir, a projektant Marton Klas. Danas, površine pogodne za
primenu navodnjavanja u Vojvodini, iznose oko milion hektara. Za 50% ovih površina
obezbeđena je voda iz Hs DTD (Dragović et al., 2005).
Ukupna dužina kanalske mreže, uključujući i prirodne rekonstruisane vodotoke, u

Banatu je 508 km. Od toga je plovno blizu 309 km. Na dužini od 182 km moguća je plovidba
za objekte nosivosti od 1000 t, na preko 98 km za objekte od 500 t i na preko 28 km za objekte
od 200 t (Likić, 2002).
OKM Hs DTD u Banatu, od sever ka jugu, pripadaju: Zlatica, Kikindski kanal, kanal
Banatska Palanka-Novi Bečej, Stari Begej, Plovni Begej, kanal Begej, Tamiš, Brzava,
Moravica i Rojga (sl. 4).
Nakon izgradnje Hidrosistema, u velikoj meri je izmenjena hidrografska mreža Banata.
Trase novih duboko položenih kanala protežu se duž bivših vodotoka (Galacke, Terzije,
Donjeg Karaša), koji su praktično nestali sa geografske karte (Miloradović, 2002b). Novi
magistralni kanali presekli su sve značajnije vodotoke, koji su dobili nova ušća sa povoljnijim
uslovima oticanja velikih voda. Banatski deo Hs DTD počinje spojem sa rekom Tisom kod
Novog Bečeja i Padeja, sa pravcem pružanja severoistok-jugoistok, i završava se na Dunavu
kod Banatske Palanke. Usput preseca (Begej, Tamiš) ili prihvata velik broj banatskih vodotoka
(Stari Begej, Brzava, Moravica, Vršački kanal, Karaš) sa kojima čini jedinstvenu
hidrotehničku celinu. Hs DTD ima, pored napred navedenih, još tri spoja sa Tisom i
Dunavom: kod Titela (ušće Begeja), kod Čente (ušće Karašca) i kod Pančeva (ušće Tamiša).
Snabdevanje vodom banatskog dela Hidrosistema je iz Tise, preko brane kod Novog
Bečeja. Glavni vodozahvat je neposredno uzvodno od brane, na početku magistralnog kanala
Banatska Palanka-Novi Bečej, a drugi, manjeg kapaciteta, je kod Padeja na ušću Zlatice u
Tisu. Tu su izgrađene upusno-ispusne ustave. Na ispustima prema Tisi izgrađena je ustava
„Stajićevo“, a prema Dunavu ustava „Kajtasovo“. Unutar kanalske mreže izgrađene su
regulacione ustave „Tomaševac“, „Botoš“ i „Sajan“. Na Plovnom Begeju uzvodno od ušća u
magistralni kanal DTD zadržane su stare ustave „Klek“ i „Itebej“. Kanalska mreža je najvećim
delom plovna zbog čega su uz ustave izgrađene brodske prevodnice „Novi Bečej“,
„Stajićevo“, „Botoš“ i „Kajtasovo“, kao i uz branu na Tisi kod Novog Bečeja. U okviru zaštite
od uticaja uspora od Hidroelektrane „Đerdap“, na Donjem Tamišu izgrađen je sistem ustava
„Pančevo“, „Opovo“ i „Čenta“ koji, u vodnorežimskom smislu, čini jedinstvenu celinu sa
banatskim delom Hs DTD.
Visinski posmatrano, ceo Hidrosistem je izdeljen na bazene. „Bazen“ je jedan ili veći
broj kanala uokviren ustavama, brodskim prevodnicama i crpnim stanicama koje regulišu
protok i nivo vode u pripadajućem bazenu. U banatskom delu Hidrosistema DTD postoji 6
bazena i to:
- bazen I - ustava „Padej“, ustava „Sajan“ i Granična ustava
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
- bazen II - ustava „Sajan“, ustava „Novi Bečej“, prevodnica „Novi Bečej“, ustava i
prevodnica „Stajićevo“, ustava i prevodnica „Klek“, ustava „Tomaševac“ i ustava i
prevodnica „Botoš“
- bazen III - ustava i prevodnica „Srpski Itebej“ i državna granica
- bazen IV - ustava i prevodnica „Klek“ i ustava i prevodnica „Srpski Itebej“
- bazen V - ustava i prevodnica „Botoš“ i ustava i prevodnica „Kajtasovo“
- bazen VI - brana na Tisi i državna granica (Rajić, 2002).
Zlatica je leva pritoka Tise. To je kanalisani vodotok koji na teritoriju naše zemlje
dotiče iz Rumunije kod naselja Vrbica. Dužina korita je 117 km, a donjim tokom, dužine 34
km, nalazi se na teritoriji naše zemlje. Duž donjeg toka, izgrađeni su nasipi na dužini od oko
30 km. Brojni meandri, mrtvaje i zastareli tokovi upućuju na to da je Zlatica, pre regulisanja
toka i izgradnje kanala, stalno menjala svoje korito (Bukurov, 1978). Danas je to vrlo plitak
kanal sa široko razmaknutim nasipima, visokim obalama, bujno obrastao vegetacijom. Zlatica
odvodnjava veliku količinu vode sa teritorije Rumunije i znatno manje površine sa naše
teritorije. Najveći vodostaj na Zlatici je između početka marta i početka aprila. Deonica od
Sajana do Padeja je plovna i rekonstruisana je u cilju povećanja propusne moći, a uzvodno od
Sajana do državne granice zadržala je dotadašnje karakteristike (Miloradović, 2002b). U
vreme visokog vodostaja voda se iz Zlatice uliva u Tisu, a u vreme niskog vodostaja Zlatica se
snabdeva vodom iz Tise preko ustave u Padeju u količini od 5 do 10 m3/s. Izgradnjom ustave
kod Sajana, voda se iz Zlatice, gravitaciono, uliva u Kikindski kanal i na taj način utiče na
kvalitet vode u njemu. Preko Kikindskog kanala, Zlatica je povezana sa magistralnim kanalom
Banatska Palanka-Novi Bečej.
Kikindski kanal po svojoj nameni i načinu funkcionisanja pripada grupi magistralnih i

plovnih kanala OKM Hs DTD. Proteže se od ustave u Sajanu do ušća u kanal Banatska
Palanka-Novi Bečej, i na taj način spaja Zlaticu sa ovim magistralnim kanalom. Dugačak je
50,3 km. Građen je u periodu 1966-1973. godine te spada u grupu novijih i „mlađih” kanala.
Sačinjavaju ga dve karakteristične deonice. Uzvodna deonica se proteže od ustave „Sajan” do
pristaništa kod naselja Kikinda. Ovaj deo nije plovan za veća plovila. Širina vodenog ogledala
je oko 25 m, a dubina vode je oko 2,2 m. Nizvodna deonica se proteže od pristaništa do ušća.
Širina vodenog ogledala je oko 40 m, a dubina vode je oko 3-3,5 m. Ovakvi uslovi
omogućavaju dvosmernu plovidbu za plovila do 500 t i jednosmernu za plovila od 1.000 t
nosivosti. Zbog izuzetno niskog područja kojim prolazi, uz njegove obale projektovani su
nasipi na ukupnoj dužini od 37 km (Miloradović, 2002b). Vodosnabdevanje se odvija preko
ustave u Padeju vodom iz reke Tise, a zatim preko ustave u Sajanu koja prihvata i vode iz
Zlatice. Kikindski kanal odvodnjava ogromnu površinu severnog Banata obuhvatajući
istovremeno i slivnu površinu Zlatice. Velike količine voda koje dotiču sa okolnog (uglavnom
zaslanjenog) staništa, voda iz Zlatice, kao i visoke podzemne vode imaju negativan uticaj na
kvalitet vode Kikindskog kanala. Na Kikindskom kanalu je i veći broj koncentrisanih izvora
zagađenja koji se nalaze u Kikindi i nizvodno nedaleko od naselja Banatska Topola.
Osvežavanje ovog kanala vrši se radom uzvodnih ustava „Padej” i „Sajan”.
Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej je najznačajniji i najduži kanal OKM Hs DTD.
Svojim karakteristikama poprima osobine velike vodene transferzale, odnosno glavnog i
magistralnog kanala.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Kanal počinje vodozahvatom na reci Tisi kod Novog Bečeja, a uliva se u reku Dunav
kod Banatske Palanke. Dug je 147 km. Prihvata ili preseca niz banatskih vodotoka koji iz
Rumunije dotiču u našu zemlju i, na neki način, ih objedinjuje (Likić, 2002). Duž toka, u njega
se ulivaju: Kikindski kanal na 133. km, Stari Begej na 116. km, Plovni Begej na 112. km,
Tamiš na 88. km, Brzava na 72. km, Moravica sa Rojgom na 47. km i Karaš na 14. km. Na
deonici od 0.0 km do 40. km, u njega se ulivaju i drugi kanali (Šulhov, Vršački, Guzajna i dr.)
koji nemaju značajnijeg uticaja na njegove vodno-režimske karakteristike. Izuzetak čini
Vršački kanal koji prihvata i evakuiše prečišćene vode naselja i industrije grada Vršca.
Gradnja ovog plovnog kanala počela je 1947. godine i trajala je do 1980. godine.
Taloženje velike količine nanosa u koritu smanjivalo je proticajni profil pa je bilo neophodno
njegovo čišćenje plovnim bagerom. Prvi značajni radovi (bagerisanje) otpočeli su 1957.
godine na Potporanjskoj vododelnici i kod Straže. Poslednji radovi urađeni su na deonici kod
Lazareva.
Zemljište kroz koje protiče kanal je uglavnom glinovito, a na pojedinim deonicama (pr.
Klek-Botoš) prisutna je tvrda, masna i lepljiva glina. Zbog karakteristika litološkog sloja
(masne gline i slojevite slatine) i uticaja površinskih voda, na kanalu se nalazi nekoliko
klizišta (pr. kod Potpornja).
Širina vodenog ogledala je različita. Kanal je najširi na deonici uzvodno od ustave
„Kajtasovo“ (oko 100 m), a najuži kod Potpornja oko 30 m. Prosečna dubina vode je 3-3,5 m,
a na deonici uzvodno od ustave „Kajtasovo“ dostiže i 6 m. Protoci kanala su vrlo različiti i
uslovljeni su brojnim faktorima kao što su: hidrološka situacija na Tisi, dotoci vode sa Karpata
preko banatskih pograničnih vodotoka, rada ustava „Novi Bečej”, „Botoš”, „Kajtasovo”,
„Tomaševac” i „Stajićevo”. Voda se iz Tise, branom kod Novog Bečeja i Padeja, upušta u
magistralni kanal DTD. Značajnije količine vode pristižu i iz Kikindskog kanala, Plovnog
Begeja i Tamiša. Evakuacija vode vrši se u Dunav kod Banatske Palanke preko ustave u
Kajtasovu.
Na kvalitet vode kanala utiče, pre svega, kvalitet vode njegovih pritoka, zatim
klimatski faktori, hidrološko stanje Tise i Dunava, rad ustava, domaći izvori zagađenja i dr.
Njegove brojne pritoke imaju uglavnom degradiran kvalitet vode, kao što su Kikindski kanal,
Stari i Plovni Begej (dva izuzetno zagađena vodotoka), Vršački kanal i povremeno Tamiš.
Generalno, duž celog njegovog toka kvalitet vode je pogoršan.
Polazeći od značaja kanala Banatska Palanka-Novi Bečej, potrebno je preduzeti
neophodne mere kojima bi se očuvale njegove važne višenamenske karakteristike
(navodnjavanje, odvodnjavanje, plovidba i dr.).
Stari Begej nastaje od reka Beregso, Njarad i Jer koje se spojaju kod Sakalhaza u
Rumuniji. Na teritoriju naše zemlje dotiče iz Rumunije kod Hetina, a uliva se u kanal
Banatska Palanka-Novi Bečej kod Jankovog mosta. Veći deo sliva je na teritoriji Rumunije, a
samo donji deo toka (od Hetina do Jankovog mosta) nalazi se u našoj zemlji. Kanalisan je
celom dužinom koja iznosi 37,1 km (Miloradović, 2002a). Od državne granice do Jankovog
Mosta, korito Starog Begeja prolazi kroz niske terene zaštićene, od velikih voda, relativno
visokim nasipima izgrađenim neposredno uz rečno korito na deonici Hetin-Banatski Dvor.
Nizvodno su nasipi manje-više udaljeni od glavnog korita sa izraženim „major koritom“.
Regulacioni radovi vršeni su u periodu 1886-1897. godine. Svoje korito Stari Begej je ustupio
deonici magistralnog kanala DTD velike propusne moći, od okretnice Klek do novog ušća
Starog Begeja kod Jankovog mosta (Miloradović, 2002b). Glavni problemi pri prolasku
velikih voda javljali su se pri naglom otopljenju kada je poplavni talas pokretao formiran
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
debeli sloj leda u koritu i nagomilavao ga kod mostova na uzanim deonicama korita. U novije
vreme je izvršeno njegovo izmuljivanje i produbljivanje. Propusna moć mu je do 70 m3/s.
Nekada čist vodotok, pun raznovrsne ribe, početkom 70-tih godina prošlog veka, postao je
recipijent otpadnih voda sa teritorije Rumunije.
Slika 4. Osnovna kanalska mreža Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav
Plovni Begej pruža se gotovo pravolinijski i paralelno sa Starim Begejem od koga je

udaljen oko 4 km. U našu zemlju dotiče iz Rumunije, kod naselja Međa, i uliva se u kanal
Banatska Palanka-Novi Bečej, neposredno nizvodno od ustave „Klek“. To je veštački plovni
kanal sa dirigovanim režimom vodostaja i proticaja (Miloradović, 2002a). Dug je 31,4 km.
Duž toka, od Kleka do Topolovca (na rumunskoj teritoriji), ima šest regulacionih ustava od
kojih je najvažnija ona kod Topolovca kroz koju se dozira propusna količina vode prema
nizvodnom sektoru kanala. U periodu nailaska poplavnog talasa, višak vode se usmerava
rasteretnim kanalom u Tamiš. U funkciji su samo 2 ustave kod nas („Klek” i „Itebej”) i 2 u
Rumuniji („St. Martin” i „St. Mihalj”). Tip ustava je sistem „Poirè” sa tablama koje se vade i
ramovima koji se obaraju na dno kanala (Miloradović, 2002b). Protok mu je regulisan u
dijapazonu od 5-83,5 m3/s. Radi lakše evakuacije voda i leda (u zimskom periodu) obaraju se
ustave na obe teritorije pa se uspostavlja prirodan tok voda. Tada se pokreće i ogromna
količina mulja i zagađenja koji se taloži u toku godine. Ovaj kanal je jedan od najzagađenijih
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
kanala OKM Hs DTD u Banatu. Zagađenja potiču od otpadnih voda industrije i naselja
Temišvar, svinjogojskih farmi sa teritorije Rumunije i od domaćih izvora zagađenja.
Kanal Begej je kanalisana reka sa delimično veštački održivim vodnim režimom za

potrebe plovidbe. Prostire se od triangla kod Kleka, preko ustave u Stajićevu, do ušća u reku
Tisu. Kanal je građen od 1902. do 1913. godine. Dužina toka je 43,6 km. Kao plovni put činio
je celinu sa Plovnim Begejom (Miloradović, 2002a). Nizvodno od Kleka, Begej je regulisan u
cilju efikasnijeg propuštanja velikih voda i leda. Izrazito nepovoljna krivina kod Zrenjenina je
presečena i napušteno je staro korito u perleskom ritu gde je projektovan odbranbeni nasip dug
11 km od Perleza do Stajićeva. Evakuacija voda se uglavnom odvija preko ustave u Stajićevu
(Miloradović, 2002b). Kanal Begej je opterećen zagađenjem od strane industrije naselja
Zrenjanin.
Tamiš je vodotok u južnom delu Banata izuzetno bujičnog karaktera koji u

Hidrosistem unosi dosta taloga. U našu zemlju dotiče iz Rumunije kod mesta Jaša Tomić. Od
ukupne dužine korita, od 340 km, samo svojom donjom trećinom (od Jaše Tomića do ušća u
Dunav) protiče kroz teritoriju naše zemlje. Melioracionim radovima i izgradnjom nasipa
njegov tok je znatno skraćen i usmeren. Njegov tok je kanalom Banatska Palanka-Novi Bečej
presečen na Istočno (Gornje) i Zapadno (Donje) Potamišje. Tok Istočnog (Gornjeg) Potamišja
je kanalisan i proteže se od naselja Jaša Tomić do ustave „Tomaševac“. Zapadno (Donje)
Potamišje pruža se od ustave „Tomaševac“ do uliva u Dunav. Tok Zapadnog (Donjeg)
Potamišja razdvojen je na dva kraka koji se ulivaju u Dunav, jedan kod Čente (preko spojnog
kanala-Karašca), a drugi kod Pančeva. Celim tokom Tamiš ima mali pad usled čega pravi
brojne okuke i mrtvaje. U donjem delu toka, između Čente i Barande pa sve do Pančeva,
Tamiš teče starim koritom Dunava, a u njega se i uliva kod Pančeva. Višak vode u Tamišu je u
prolećnom periodu usled otapanja snegova sa srednje visokih Banatskih planina. Minor korito
Tamiša je male propusne moći i može da propusti do 200 m3/s zbog čega često plavi okolni
teren. Nizak nivo vode je u oktobru kada voda iz Tamiša otiče u Begej da bi Begej bio plovan
(Bukurov, 1978). U periodu nižih vodostaja Dunava, spojni kanal Karašac rasterećuje Tamiš, a
u periodu visokih vodostaja Dunava opterećuje ga protokom od 800 m3/s (Miloradović,
2002a). Zbog nepovoljnog uticaja velikih voda Dunava (preko Karašca) na režim oticanja
voda duž Tamiša u prošlosti su sprovođene česte, dugotrajne i skupe odbrane na celoj dužini
tamiških nasipa (dugih oko 127 km) uz mnoge kritične situacije, koje su najčešće bile na
deonicama od Jaše Tomića, Boke i Neuzine (Miloradović, 2002b).
Brzava je kanalisan vodotok bujičnog karaktera sa vrlo razgranatim i snažnim

pritokama na području Rumunije koji donosi mnogo nanosa u Hidrosistem. Na teritoriju naše
zemlje dotiče iz Rumunije kod naselja Markovićevo i uliva se u kanal Banatska Palanka-Novi
Bečej nizvodno od naselja Banatska Dubica. Dužina toka je 19,9 km. Veći deo sliva se nalazi
na rumunskoj teritoriji, na kojoj se formiraju poplavni talasi. U prošlosti je veliki problem
predstavljalo intenzivno taložnje nanosa u koritu Brzave zbog čega je bilo neophodno njegovo
čišćenje plovnim bagerom (Miloradović, 2002b). Regulacionim radovima trajno je isključena
iz sliva Tamiša, a njen tok je skrenut na jug, prokopavanjem kanala kroz potporanjsku
vododelnicu, i uveden u dolinu Karaša pa se, umesto u Tamiš kod Botoša, uliva u Dunav kod
Banatske Palanke. Time je uticaj uspora potpuno eliminisan, a povećana je propusna moć
korita (Likić, 2002).
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Rojga je kanalisan vodotok, uskih ivica kanala i plitkog korita. Dotiče iz Rumunije
kod naselja Veliki Gaj, a u blizini Margite se uliva u Moravicu. Dužina toka je 12,6 km. Skoro
je potpuno obrastao vegetacijom.
Moravica je kanalisan vodotok koji na područje naše zemlje dotiče iz Rumunije, kod
mesta Vatin, i uliva se u kanal Banatska Palanka-Novi Bečej u blizini naselja Barice. Veći deo
sliva nalazi se u Rumuniji. Dužina toka kroz našu zemlju je 17,4 km. Uskog je i plitkog korita.
Površina vodenog ogledala je mala. Okolinu čine pašnjaci, a stoka se napaja vodom sa ove
reke. Količina vode u Moravici je vrlo promenljiva u zavisnosti od doba godine. Najveća
količina vode je u prolećnom periodu što je posledica otapanja snega sa Karpata i obilnih
padavina. U letnjem periodu, nivo vode je značajno manji pa se na pojedinim delovima tok
prekida (Ljevnaić et al., 2008).
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
3.6. Fizičko-hemijski pokazatelji kvaliteta vode

Problemi zagađenja voda izraženi su, praktično, na svim vodotocima i vodenim
ekosistemima Vojvodine, a posebno u kanalima Hs DTD. Pored klimatskih faktora,
hidrološkog stanja reka Dunava i Tise, rada ustava, pedološkog sastava okolnog zemljišta i sl.,
na kvalitet vode Hidrosistema, pre svega, utiču otpadne vode industrije i naselja koje se u
njega ulivaju (Kilibarda i Bugarski, 2002). Poseban problem su zagađivači koji se nalaze na
stranoj teritoriji čija emisija zagađenja dospeva u naše vode kao transgranično zagađenje.
Poznata je činjenica da su banatski vodotoci, priključeni na Hs DTD sa dotokom iz Rumunije,
veoma zagađeni, a još se dodatno zagađuju ispuštanjem neprečišćenih otpadnih voda sa naše
teritorije. Kanali imaju relativno male protoke i male brzine toka vode, a time i malu snagu
samoprečišćavanja (autopurifikacije), zbog čega im preti opasnost od preopterećenja
zagađenjem (Kilibarda i Bugarski, 2002). Na području Banata u OKM se upuštaju otpadne
vode 54 industrijska preduzeća (www.ekovojvodina.sr.gov.rs/vodosnabdevanje;
www.vodevojvodine.com). Najveći broj zagađivača lociran je na kanalu Begej kod Zrenjanina
i na Kikindskom kanalu. Opterećenje otpadnim vodama ovih kanala prevazilazi njihovu
sposobnost samoprečišćavanja (www.ekovojvodina.sr.gov.rs/vodosnabdevanje). Ulivom
banatskih vodotokova u Hidrosistem, vrši se direktan uticaj na kvalitet vode u njemu.
Osvežavanje kanala vodom odvija se preko vodozahvata na reci Tisi u Novom Bečeju i Padeju
(Kilibarda i Bugarski, 2002).
Fizičko-hemijski pokazatelji kvaliteta vode u kanalskoj mreži Banata praćeni su u

periodu 2006-2008. godine. Analiza vode obavljena je u Republičkom Hidrometeorološkom
zavodu Srbije, a rezultati su dati u Prilogu (Prilozi 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9). Ispitivanjem su
obuhvaćeni parametri koji su karakteristični za zagađenja organskog biorazgradivog tipa:
temperatura vode, pH vrednost vode, elektroprovodljivost, ukupni alkalitet, rastvoreni
kiseonik, zasićenje kiseonikom, biološka potrošnja kiseonika (BPK5), hemijska potrošnja
kiseonika (HPK) i sadržaj nutrijenata:amonijum jon (NH4+), nitrat jon (NO3-), nitrit jon(NO2-),
neorganski azot, rastvoreni fosfor i ukupni fosfor.
Analiza temperature vode kanala OKM Hs DTD u Banatu ukazuje na povoljan
termički režim tokom čitavog vegetacionog perioda. Temperatura vode kanala varirala je od
12,1ºC (april 2007. god., kanal Banatska Palanka - Novi Bečej kod Melenaca) do 34,6ºC (jul
2006. god., Plovni Begej kod Srpskog Itebeja).
Vrednosti pH vode varirale su od 7,1 (Plovni Begej kod Srpskog Itebeja u sve tri
godine ispitivanja) do 8,7 (2007. god., Moravica kod Vatina). Međutim, tokom sve tri godine
ispitivanja, najintenzivnija organska produkcija bila je na Starom Begeju.
Vrednosti ukupnog alkaliteta su varirale tokom godina istraživanja. Najniža vrednost
ukupnog alkalitet, od 58,5 mgCaCO3, zabeležena je na kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej
kod Botoša u septembru 2006. godine, dok je najveća vrednost ukupnog alkaliteta, od 549
mgCaCO3, konstatovana na Zlatici kod Vrbice u maju iste godine.
Vrednosti za biološku potrošnju kiseonika (BPK5) su u intervalu od 0,9 mg/l, na
Tamišu kod Jaše Tomića 2007. godine, do 19,4 mg/l, na kanalu Banatska Palanka-Novi Bečej
kod Melenaca 2006. godine. Organskim jedinjenjima najzagađeniji su kanal Banatska
Palanka-Novi Bečej (Melenci, Klek, Vlajkovac), Kikindski kanal (Novo Miloševo), Kanal
Begej (Stajićevo), Stari Begej (Hetin), Plovni Begej (Srpski Itebej), Zlatica (Vrbica) i
Moravica (Vatin). Povećan sadržaj organskog zagađenja, na pojedinim kanalima, uglavnom je
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
posledica male količine vode, male brzine vode i taloženja biomase na dno čime se kanali
sekundarno zagađuju. Razgradnja i mineralizacija biomase imaju za posledicu deficit
kiseonika i stvaranje anaerobnog mulja.
Vrednosti za hemijsku potrošnju kiseonika (HPK) su od 2,9 mg/l, na Tamišu kod
Jaše Tomića (2006. god.), do 29,0 mg/l, na Starom Begeju kod Hetina (2007. god.). Na
osnovu hemijske potrošnje kiseonika, zaključuje se da su, industrijskim vodama,
najopterećeniji Stari Begaj, Moravica, Kikindski kanal, Kanal Begej i Zlatica.
Analiza sadržaja nutrijenata ukazuje da su u vodi kanala OKM Hs DTD u Banatu
zastupljeni svi oblici mineralnog azota i fosfora. Relativno visok nivo azotnih i fosfornih
jedinjenja prisutan je u gotovo svim vodotocima. Vrednosti amonijum jona su od 0,0 2mg/l
(2007. god., kanal Banatska Palanka - Novi Bečej kod Kajtasova, Brzava kod Markovićeva i
Moravica kod Vatina; 2008. god. Stari Begej kod Hetina) do 4,36 mg/l (2007. god., Plovni
Begej kod Srpskog Itebeja). Najniža i najviša vrednost nitratnog jona zabeležene su 2006.
godine. Sadržaj nitrata je u intervalu od 0,02 mg/l (Plovni Begej kod Srpskog Itebeja) do 1,80
mg/l (Brzava kod Markovićeva). Vrednosti nitrita su u rasponu od 0,002 mg/l (Stari Begej
kod Hetina u 2007. god. i 2008. god; Moravica kod Vatina u 2007. god.) do 0,102 mg/l
(Kikindski kanal kod Novog Miloševa u 2006. god.). Najniža vrednost sadržaja ukupnog
fosfora, od 0,071 mg/l (2007. god.) i 0,081mg/l (2008. god.) konstatovana je kod Jaše Tomića
na Tamišu. Visoke koncentracije ukupnog fosfora posledica su antropogenog uticaja. Najveće
vrednosti za sadržaja ukupnog fosfora zabeležene su na kanalu Banatska Palanka-Novi Bečej
kod Kleka (1,015 mg/l) 2006. godine i na Starom Begeju kod Hetina (1,010 mg/l) 2007.
godine. Na ovim vodotocima najviše vrednosti ukupnog fosfora konstatovane su u sve tri
godine ispitivanja.
S obzirom da su azot i fosfor najvažniji biogeni elementi, njihovo značajnije unošenje
otpadnim vodama izaziva prekomeran rast vodenih makrofita i eutrofizaciju akvatičnih
ekosistema (Gaćeša i Klašnja, 1994). Passarge (1996) je utvrdio da smanjena koncentracija
azota i fosfora u vodi dovodi do povećanja sulfata. Sumpor se iz sulfata redukuje u veoma
toksičan vodoniksulfid izrazito neprijatnog mirisa.
Uredbom o klasifikaciji vodotoka (Sl. gl. SRS, br. 5/68) u Republici Srbiji utvrđuje
se opšta podela voda (vodotoka, potesa vodotoka i jezera), izuzev mineralnih i termalnih,
prema stepenu zagađenosti i nameni u četiri klase. Prema ovoj Uredbi, vode OKM Hs DTD u
Banatu svrstane su u II klasu kvaliteta vode, sem Starog Begeja (za koji nije definisana klasa),
te Kikindskog kanala i kanala Banatska Palanka-Novi Bečej koji nisu obuhvaćeni ovom
Uredbom jer su izgrađeni nakon kategorizacije Hs DTD. Pored toga, kvalitet vode Plovnog
Begeja odgovara III klasi kvaliteta vode (Kilibarda i Bugarski, 2002). Prema Projektu
„Strategija vodosnabdevanja i zaštite voda u AP Vojvodini“ (2007), najugroženiji vodotoci
Banata su Plovni Begej, deonica od rumunske granice do Kleka, i kanal Begej, deonica od
Zrenjanina do Stajićeva.
Na osnovu višegodišnjih ispitivanja i praćenja kvaliteta vode Hs DTD uočeno je

variranje sadržaja rastvorenog kiseonika sa pojavom supersaturacije, početkom vegetacionog
perioda, i deficitom kiseonika u letnjem periodu. Niže koncentracije nutrijenata, u odnosu na
Dunav i Tisu, uslovljene su promenama hidrološkog režima. Sedimentacija suspendovanih
materija posledica je male brzine vode u kanalima, a dovodi do redukcije nutrijenata koji se
apsorbovanjem, na česticama suspendovanog nanosa, talože na makrofitskoj vegetaciji i
mulju. Nivo nutrijenata u vodi i mulju, velika prozirnost i visoke temperature vode su bitni
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
činioci razvoja i bujanja planktonskih organizama i makrofitske vegetacije. Taloženje izumrle

biomase, njihova razgradnja i mineralizacija sekundarno opterećuju vodu kanala. Povećan
sadržaj mineralnih materija u vodama kanala Hidrosistema posledica je pedološkog sastava
tla, kroz koje kanal teče, i uliva meliorativnih i upotrebljenih voda sa visokim sadržajem soli
(Kilibarda i Bugarski, 2002).
Osnovni preduslov za očuvanje kvaliteta vode Hs DTD je prečišćavanje otpadnih voda

od strane korisnika pre upuštanja u Hidrosisitem. Osvežavanje vode kanala povećanjem
protoka (većim zahvatanjem vode iz Dunava i Tise) i odgovoran odnos prema korišćenju vode
mere su zaštite kvaliteta voda (Likić, 2002). Ove mere su u skladu sa Prostornim planom
Republike Srbije, sastavnim delom Zakona o prostornom planu Republike Srbije, kojim se
definišu osnovni ciljevi i strateški pravci zaštite životne sredine i prirode, kao i racionalno
korišćenje prirodnih resursa („Sl. gl. RS“, br. 13/96).
__________________________________________________________________________________
Materijal i metode rada 25
_______________________________________________________________________________
4. Materijal i metode rada

Florističko-fitocenološka istraživanja hidrofita Osnovne kanalske mreže
Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav (OKM Hs DTD) na području Banata obavljena su tokom
vegetacionog perioda 2006., 2007. i 2008. godine na brojnim lokalitetima kanala Banatska
Palanka-Novi Bečej, Zlatici, Kikindskom kanalu, Starom Begeju, Plovnom Begeju, kanalu
Begeju, Tamišu, Brzavi, Rojgi i Moravici.
Zastupljenost pojedinih tipova zemljišta na istraživanom području su prema Benka
i Salvai (2005).
Podaci sa meteoroloških stanica Kikinda, Zrenjanin, Vršac i Banatski Karlovac su
iz Republičkog Hidrometeorološkog zavoda Srbije. Grafički prikaz klime je u vidu
klimadijagrama po Walter-u (Milošev i Šeremešić, 2010). Podaci su prikazani sa
meteoroloških stanica u: Kikindi za period 1949-2007., Zrenjaninu za period 1966-2007.,
Vršacu za period 1965-2007. i Banatskom Karlovacu za period 1986-2007. godine.
Analiza fizičko-hemijskih pokazatelja kvaliteta vode kanalske mreže Banata
obavljena je u Republičkom Hidrometeorološkom zavodu. Rezultati su dati za 2006., 2007.
i 2008. godinu, a prikazani su u Prilogu. Ispitani su: temperatura vode (°C), pH vode,
elektroprovodljivost (µS/cm), ukupni alkalitet (mgCaCO3), rastvoreni kiseonik (mg/l),
zasićenje kiseonikom (%), biološka potrošnja kiseonika-BPK5 (mg/l), hemijska potrošnja
kiseonika-HPK (mg/l) i sadržaj nutrijenata (mg/l): amonijum jona, nitrit jona, nitrat jona,
neorganskog azota i rastvorenog fosfora.
Biljne vrste su determinisane prema standardnim ključevima za determinaciju
(Josifović ed., 1970-1977; Sarić ed., 1986, 1992; Tutin et al. ed., 1964-1980; Felföldy,
1990; Javorka i Csapody, 1975). Flora je navedena abecednim redom.
Pripadnost taksona flore familijama je prema Takhtajan (1997).
Ekološka analiza flore urađena je posredstvom ekoloških indeksa: za vlažnost
staništa (F), hemijsku reakciju sredine (R), sadržaj hranljivih materija, posebno azotnih
jedinjenja (N), sadržaj organskih materija - humusa (H), aerisanost staništa (D), salinitet
(zaslanjenost) staništa (S), osvetljenost staništa (L), temperaturu staništa (T) i
kontinentalnost (K) prema Landolt (1977). Ekološki indeksi taksona, za koje Landolt ne
navodi vrednosti, su prema Knežević (1990), Janjatović et al. (1990), Lazić (2003, 2006) i
sopstvenim saznanjima što je naznačeno u spisku flore. Odlučujući faktor za priključenje
biljaka flori hidrofita OKM Hs DTD je ekološki indeks za vlažnost po Landolt-u. Pored
taksona okarakterisnih ekološkim indeksom za vlažnost F5, u flori OKM Hs DTD na
području Banata su i taksoni sa nižom vrednošću ekološkog indeksa za vlažnost po
Landolt-u, okarakterisani vrednostima F4, F4w, F3w, F3 i F2 jer su se oni u pojedinim
fitocenološkim snimcima našli u pojasu emerzne vegetacije.
Životne forme su prema Soó (1980), a za taksone za koje Soó ne navodi životnu
formu po Horváth et al. (1995) i Lazić (2006) što je navedeno u spisku flore. Florni
elementi su prema Gajić (1980). Florni elementi taksona, za koje Gajić ne navodi florni
element, su prema Horváth et al. (1995) i Josifović (1972) što je naznačeno u spisku flore.
Za sve taksone navedena su nalazišta na osnovu literaturnih podataka i na osnovu
sopstvenih istraživanja. Rezultati spostvenih istraživanja označani su sa „BLjM !“. Mesto
nalazišta uslovljeno je blizinom najbližeg naselja, a ukoliko to u literaturi nije navedeno,
okarakterisano je formulacijama „tok kanala“ i „uz tok kanala“.
Fitocenološka istraživanja akvatične i semiakvatične vegetacije obavljena su

metodom švajcarsko-francuske škole (Braun-Blanquet, 1964). Sintaksonomska pripadnost
konstatovanih biljnih zajednica je prema Soó (1964-1980).
_______________________________________________________________________________
Materijal i metode rada 26
_______________________________________________________________________________
Za analizu bioindikatorskih vrednosti korišćena je Weshoff - Van der Maarel-ova

skala koja je u potpunosti numerička (Weshoff i Van der Maarel, 1973).
Određen je položaj fitocenoze u odnosu na pojedine ekološke faktore prema formuli 1:
X =
∑ ( N xEO
i ,k j )
(formula 1)
∑N i ,k
∑N i ,k - brojnost i pokrovnost i-te vrste u k-toj sastojini prema Weshoff - Van der Maarel-
ovoj skali
EO j - vrednost ekološkog indeksa za datu vrstu po Landolt-u (1997)
Ovim postupkom se biljkama, srazmerno njihovoj brojnosti i pokrovnosti, daje adekvatan

značaj u oceni ekoloških odnosa u fitocenozi.
U tabelama srednjih vrednosti ekoloških indeksa konstatovanih asocijacija
markirane su najniže i najviše vrednosti svakog ekološkog indeksa analiziranih sastojina.
Odnos sastojina asocijacija prema salinitetu (zaslanjenosti) staništa (S) nije prikazan u
ovim tabelama, ali je u sinekologiji za svaku zajednicu, na osnovu njenog florističkog
sastava, data procentualna zastupljenost taksona prilagođenih na povećanu koncentraciju
soli okarakterisanih, prema Landolt (1997), ekološkim indeksom „S+“.
Floristička sličnost, izdvojenih biljnih zajednica, sa ranije opisanim zajednicama
sličnog karaktera, utvrđena je na osnovu indeksa sličnosti - ISs prema formuli 2 (Sörensen,
1948):
2c
ISs = x100 (%) (formula 2)
a+b
a - broj vrsta u prvoj zajednici

b - broj vrsta u drugoj zajednici
c - broj zajedničkih vrsta
_______________________________________________________________________________
Rezultati i diskusija 27
_______________________________________________________________________________
5. Rezultati i diskusija
5.1. Flora OKM Hs DTD na području Banata
Floru Osnovne kanalske mreže Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav (OKM Hs DTD)
na području Banata čine:
1. Acer negundo L. (Negundo aceroides Mönch; Negundo fraxinifolium Nutt.)

Fam.: Aceraceae
Ekološki indeksi: F3w R3 N4 H3 D4 S- L3 T5 K2
Životna forma: MM.
Florni element: Adventivni (Horváth et al., 1995)
Sintaksonomska pripadnost vrste: Salicion, Ulmion, Calystegion
Nalazišta:
Kanal Begej: Ečka (BLjM !)
Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b)
2. Acorus calamus L. (A. odoratus Lam.)

Fam.: Acoraceae
Ekološki indeksi: F5wi R3 N3 H4 D5 S- L4 T4 K3
Životna forma: HH. (G)
Florni element: Adventivni
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmition (spec. Acoretum)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Vučković et al., 1997),
Mihajlovo, Vlajkovac-Kajtasovo, Grebenac, Kajtasovo (BLjM !)
Kikindski kanal: Sajan-Kikinda (BLjM !)
Tamiš: Jabuka (Butorac i Crnčević, 1987)
Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin, Vatin-Margita, Margita,
Margita-Barice (BLjM !)
3. Agropyrum repens (L.) Beauv. (Triticum repens L.)

Fam.: Poaceae
Ekološki indeksi: F3w R3 N4 H2 D3 S+ L4 T3 K3
Životna forma: G.
Florni element: Evroazijski
Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Molinio-Arrhenatherea,
Chenopodio- Scleranthea, spec. Plantaginetea, Festuco-Bromea, Festuco-
Puccinellietalia etc.)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Melenci, Lazarevo (BLjM !)
Zlatica: Crna Bara (BLjM !)
Kikindski kanal: Kikinda-Bašaid, Novo Miloševo (BLjM !)
Stari Begej: Banatski Dvor (BLjM !)
Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita (BLjM !)
4. Agrostis alba L. (A. verticillata L.; A. silvatica Host)

Fam.: Poaceae
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________

Životna forma: H.
Florni element: Subevroazijski
Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens [Molinio-Arrhenatherea, Festuco-
Puccinellietea, Phragmitetea-praecipue subsp. gigantea- Plantaginetea (partim
subsp. stolonizans), Bidentetea, Salicetea, Alnetea etc., spec. Agrostion
stoloniferae=albae, Puccinellietalia, Agropyro-Rumicion]
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Lazarevo, Vlajkovac-
Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)
Stari Begej: Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !)
5. Alisma gramineum Gmel. (A. Loeselii Gorski; A. arcuatum Michal.; A. plantago-

aquatica subsp. graminifolium Ehrh.; A. graminifolium Ehrh.)
Fam.: Alismataceae
Ekološki indeksi: F5↑wi R4 N4 H3 D3 S- L4 T5 K3
Životna forma: HH.
Florni element: Cirkumpolarni
Sintaksonomska pripadnost vrste: Nanocyperion [-Potamion; var. angustissimum
(DC.) Hendriks: Batrachion fluitantis]
Nalazišta:
6. Alisma plantago-aquatica L. (A. latifolium Gilib.; A. majus (major) S. F. Gray; A.

michaletii Asch.; A. plantago var. latifolium Kunth.)
Fam.: Alismataceae
Životna forma: HH.
Florni element: Kosmopolitski
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Lemno-Potamea, Salicetea,
Alnetea etc.
Nalazišta:
Vlajkovac (BLjM !)
Zlatica: Sajan-Padej, Padej (BLjM !)
Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Sajan-Kikinda, Kikinda
Bašaid (BLjM !)
Stari Begej: uz tok kanala (Pejak, 2005), Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov
Most (BLjM !)
Tamiš: Jabuka (Butorac i Crnčević, 1987), uz tok kanala (Stojanović et al., 1997a;
Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b)
Rojga: Veliki Gaj, Plandište (BLjM !)
Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita, Margita-
Barice (BLjM !)
7. Alnus glutinosa (L.) Gaertn. (Betula alnus β glutinosa L.)

Fam.: Betulaceae
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________

Životna forma: MM.-M.
Florni element: Subsrednjeevropski
Sintaksonomska pripadnost vrste: Alnetea et Alno-Padion
Nalazišta:
8. Althaea officinalis L.
Fam.: Malvaceae
Ekološki indeksi: F3 R3 N4 H3 D4 S- L4 T5 K4
Životna forma: H.
Florni element: Subpontsko-centralnoazijski
Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens Phragmitetea, Bidentetea, Salicetea
etc.
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Melenci, Klek, Lazarevo,
Botoš, Vlajkovac, Ritiševo, Straža (BLjM !)
Zlatica: Crna Bara, Jazovo, Sajan-Padej, Padej (BLjM !)
Kikindski kanal: Sajan-Kikinda, Novo Miloševo, Kikinda-Bašaid, (BLjM !)
Stari Begej: Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !)
Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b), Jaša
Tomić, Tomaševac (BLjM !)
Moravica: Margita (BLjM !)
9. Amorpha fruticosa L.
Fam.: Fabaceae
Životna forma: M.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Calystegion, Bidentetea
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Melenci, Jankov Most-Klek,
Klek, Lazarevo, Lazarevo-Botoš, Botoš, Botoš-Jarkovac, Jarkovac, Jermenovci,
Vlajkovac, Ritiševo, Potporanj, Straža, Grebenac, Vlajkovac-Kajtasovo,
Kajtasovo, Banatska Palanka (BLjM !)
Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Sajan, Sajan-Kikinda,
Kikinda, Iđoš, Novo Miloševo, Kikinda-Bašaid, Bašaid (BLjM !)
Plovni Begej: Begejci-Klek, Žitište, Žitište-Klek (BLjM !)
Kanal Begej: Mužlja, Ečka, Stajićevo (BLjM !)
Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b), Sečanj,
Botoš-Tomaševac, Tomaševac (BLjM !)
Brzava Konak (BLjM !)
Barice (BLjM !)
10. Aristolochia clematitis L.

Fam.: Aristolochiaceae
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
Životna forma: H. (G.)

Florni element: Submediteranski
Sintaksonomska pripadnost vrste: Fere indifferens (spec. Calystegion !, Secalietea,
Agropyro-Rumicion, Arction etc., "Geranion sanguinei")
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Klek, Jarkovac, Ritiševo (BLjM !)
Plovni Begej: Žitište (BLjM !)
Rojga: Plandište (BLjM !)
Barice (BLjM !)
11. Artemisia vulgaris L.

Fam.: Asteraceae
Životna forma: H. (Ch.)
Sintaksonomska pripadnost vrste: Chenopodio-Scleranthea (spec. Arction,
Calystegion, Bidentetea, Plantagineta)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Melenci, Botoš, Grebenac, Kajtasovo
(BLjM !)
Zlatica: Crna Bara, Padej (BLjM !)
Kikindski kanal: Novo Miloševo (BLjM !)
Kanal Begej: Mužlja (BLjM !)
Moravica: Margita, Margita-Barice (BLjM !)
12. Aster lanceolatus Willd. (A. salicifolius Lam.)

Fam.: Asteraceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: uti praecedentes-Calystegion (spec. Astero-
Rubetum), Salicion albae
Nalazišta:
13. Aster tradescantii L.

Fam.: Asteraceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: -
Nalazišta:
14. Aster tripolium L. var. pannonicus (Jacq.) Beck (Tripolium vulgare Nees.)
Fam.: Asteraceae
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
Ekološki indeksi: F3w R4 N2 H2 D4 S+ L4 T4 K4 (Janjatović et al., 1990)

Životna forma: H.
Florni element: Panonski
Sintaksonomska pripadnost vrste: Festuco-Puccinellietae, Salicornietea
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Melenci (BLjM !)
Stari Begej: Banatski Dvor-Jankov Most
15. Azolla caroliniana Wild.

Fam.: Azollaceae
Ekološki indeksi: F5 R3 N3 H4 D4 S- L4 T3 K2 (Knežević, 1990)
Životna forma: HH. (Soó, 1980)
Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemnion (Soó, 1980)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Vučković et al., 1997)
Kanal Begej: Perlez (Vukićević, 1992; Todorov, 1998), tok kanala (Vučković et
al., 1997)
Tamiš: Opovo, Glogonj, Pančevo (Vukićević, 1992)
Karašac: Čenta (Vukićević, 1992)
16. Azolla filiculoides Lam.

Fam.: Azollaceae
Ekološki indeksi: F5s R3 N4 H3 D5 S- L4 T4 Kx (Lazić, 2006)
Životna forma: HH. (Lazić, 2006)
Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemnion
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Melenci, Jankov Most-Klek, Klek
(Vukićević, 1992); tok kanala (Knežević et al., 2008), Mihajlovo, Klek, Lazarevo-
Botoš, Vlajkovac, Potporanj, Straža, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)
Zlatica: Sajan-Padej (BLjM !)
Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Sajan-Kikinda, Bašaid
(BLjM !)
17. Bidens cernuus L.

Fam.: Asteraceae
Životna forma: Th.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Bidentetea (-Phragmitetea)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Vlajkovac, Vlajkovac-Kajtasovo (BLjM !)
18. Bidens frondosa L.

Fam.: Asteraceae
Životna forma: Th.
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
Sintaksonomska pripadnost vrste: Bidentetea

Nalazišta:
19. Bidens tripartitus L.

Fam.: Asteraceae
Životna forma: Th.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Bidentetea, Plantaginetea, Secalietea,
Phragmitetea, Nanocyperion, Alno-Padion, Salicion albae
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Melenci, Klek, Vlajkovac,
Ritiševo, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)
Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Kikinda, Novo Miloševo,
Kikinda-Bašaid, Bašaid (BLjM !)
Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita (BLjM !)
20. Bolboschoenus maritimus (L.) Palla. (Scirpus maritimus L.; S. macrostachys

Willd.)
Fam.: Cyperaceae
Ekološki indeksi: F5wi R4 N3 H3 D5 S+ L4 T4 K3
Životna forma: HH.–G.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Bolboschoenion, Puccinellietalia (Phragmitetea)
Nalazišta:
Melenci, Lazarevo, Botoš-Jarkovac (BLjM !)
Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Kikinda, Novo Miloševo,
Tamiš: uz tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a;
Stojanović i sar., 1998b)
21. Bromus mollis L. (B. hordeaceus Beck.)

Fam.: Poaceae
Životna forma: Th.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens [Festuco-Bromea, Arrhenatheretea,
Chenopodio-Scleranthea, Festuco-Puccinellietea]
Nalazišta:
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
22. Butomus umbellatus L.

Fam.: Butomaceae
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea (Lemno-Potamea, Beckmannion)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Vučković et al., 1997), Novi
Bečej, Jankov Most-Klek, Klek, Lazarevo, Lazarevo-Botoš, Botoš, Botoš-Jarkovac,
Vlajkovac, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo, Banatska Palanka (BLjM !)
Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997; Stojanović et al., 2007a),
Sajan-Kikinda, Kikinda-Bašaid, Bašaid (BLjM !)
Stari Begej: uz tok kanala (Pejak, 2005), Srpski Itebej, Banatski Dvor, Banatski
Dvor-Jankov Most (BLjM !)
Kanal Begej: Stajićevo (BLjM !)
Barice, Barice (BLjM !)
23. Calamogrostis epigeios (L.) Roth. (Arundo epigeis L.)

Fam.: Poaceae
Ekološki indeksi: F3w R3 N3 H2 Dx S- L3 T3 K3
Životna forma: H.-G.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Epilobietea, Querco-Fagea-facies
degradatae-Festucion vaginatae etc.)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Ritiševo (BLjM !)
24. Caltha palustris L. (C. palustris subsp. genuina Hegi)

Fam.: Ranunculaceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Magnocaricion, Molinio-Juncetea,
Salicetea, Alnetea, Alno-Padion)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Vlajkovac-Kajtasovo (BLjM !)
25. Calystegia sepium (L.) R. Br. (Convolvulus sepium L.)

Fam.: Convolvulaceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Calystegion et Phragmitetea (Molinio-Juncetea,
Bidentetea, Plantaginetea, Alnetea, Salicetea, Alno-Podion)
Nalazišta:
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Klek, Jankov Most-Klek,

Lazarevo, Vlajkovac, Ritiševo, Straža, Grebenac, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo
(BLjM !)
Zlatica: Vrbica, Crna Bara, Jazovo, Sajan-Padej, Padej (BLjM !)
Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Sajan, Sajan-Kikinda, Iđoš,
Kikinda, Novo Miloševo, Kikinda-Bašaid, Bašaid (BLjM !)
Stari Begej: Srpski Itebej, Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !)
Plovni Begej: Novi Itebej, Begejci, Begejci-Klek, Žitište, Žitište-Klek, (BLjM !)
Brzava: Markovićevo (BLjM !)
Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita-Barice,
Barice (BLjM !)
26. Carex distans L. (C. pseudoflava Schur)

Fam.: Cyperaceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Molinio-Juncetea, Festuco-Puccinellietalia
(spec. Agrostio-Caricetum distantis)
Nalazišta:
27. Carex flacca Schreb. (C. glauca Scop.; C. glauca Murr.)

Fam.: Cyperaceae
Životna forma: G.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Magnocaricetalia, Molinio-Juncetea, p.p.
xerophili: Quercetea, Arrhenaterion, Festuco-Brometea
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Klek (BLjM !)
28. Carex gracillis Curt. (C. acuta L.; p.p var. rufa emend. Reichard; C. acuta Good.)
Fam.: Cyperaceae
Ekološki indeksi: F4w R3 N3 Hx Dx S- L3 T3 K3
Životna forma: G.-HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Caricion gracilis, resp. Phragmitetea, Molino-
Juncetea, Alnetea, Alno-Padion
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Klek, Jermenovci, Kajtasovo (BLjM !)
29. Carex hirta L.

Fam.: Cyperaceae
Životna forma: H.
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________

Sintaksonomska pripadnost vrste: Molinio-Arrhenatherea, Phragmitetea,
Plantaginetea
Nalazišta:
Kikindski kanal: Kikinda-Bašaid (BLjM !)
30. Carex pseudocyperus L.

Fam.: Cyperaceae
Ekološki indeksi: F5wu R4 N3 H4 D5 S- L4 T4 Kx
Životna forma: HH.
Florni element: Subcirkumpolarni
Sintaksonomska pripadnost vrste: Magnocaricion (spec. Caricion rostratae),
Alnetea
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Vučković et al., 1997), Jankov
Most-Klek, Lazarevo, Botoš-Jarkovac, Vlajkovac, Straža, Vlajkovac-Kajtasovo,
Kajtasovo (BLjM !)
Stari Begej: uz tok kanala (Pejak, 2005), Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !)
Plovni Begej: Begejci-Klek, Žitište (BLjM !)
Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Todorov, 1998)
Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita, Margita-Barice (BLjM !)
31. Carex remota L.

Fam.: Cyperaceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Fagetalia, spec. Alno-Padion (Carici remotae-
Fraxinetum)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Botoš (BLjM !)
32. Carex vesicaria L. (C. inflata Huds.)

Fam.: Cyperaceae
Ekološki indeksi: F5wi R3 N3 Hx D5 S- L4 T4 K3
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Caricion gracilis (Caricetum vesicariae),
Phragmitetea, Alnetea
Nalazišta:
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
33. Carex vulpina L. (C. spicata Thuill.; C. glomerata Gilib.)

Fam.: Cyperaceae
Ekološki indeksi: F5↑w R4 N2 H4 D4 S- L3 T4 K3
Životna forma: H.–HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Caricion gracilis: Caricetum vulpinae, resp.
Phragmitetea, Molinio-Arrhenatherea, Puccinellietalia
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Lazarevo, Lazarevo-Botoš, Vlajkovac-
Kajtasovo (BLjM !)
Zlatica: Jazovo, Padej (BLjM !)
34. Catabrosa aquatica (L.) P.B. (Aira aquatica L.; Glyceria aquatica Presl.; G.
airoides Rchb.)
Fam.: Poaceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Glycerio-Sparganion (-Bidentetea)
Nalazišta:
Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a)
35. Ceratophyllum demersum L. (C. asperum Lam.; C. cornutum Rich.; C.

tricuspidatum Dum.; Dichotophyllum demersum Moench.)
Fam.: Ceratophyllaceae
Ekološki indeksi: F5u R4 N5 H3 D5 S- L3 T4 Kx
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemno-Potametea (spec. Ceratophyllion)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Stojanović et al., 1997b;
Vučković et al., 1997), tok kanala (Knežević et al., 2008), Novi Bečej, Melenci,
Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Jarkovac, Jermenovci, Vlajkovac,
Ritiševo, Potporanj, Straža, Kajtasovo (BLjM !)
Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !)
Stari Begej: tok kanala (Butorac, 1995; Pejak, 2005), Srpski Itebej, Banatski Dvor,
Banatski Dvor-Jankov Most, Jankov Most (BLjM !)
Plovni Begej: Begejci, Žitište, Žitište-Klek (BLjM !)
Kanal Begej: tok kanala (Butorac, 1995; Vučković et al., 1997; Todorov, 1998),
Mužlja, Ečka, Stajićevo (BLjM !)
Tamiš: tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović i
sar., 1998b), Sečanj (BLjM !)
Barice (BLjM !)
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
36. Ceratophyllum submersum L. (C. asperum Lam.; C. cornutum Rich.; C.

tricuspidatum Dum.; Dichotophyllum demersum Moench.)
Fam.: Ceratophyllaceae
Ekološki indeksi: F5u R4 N4 H3 D5 S- L3 T5 K3
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemno-Potametea (spec. Ceratophyllion)
Nalazišta:
37. Clematis integrifolia L.

Fam.: Ranunculaceae
Životna forma: H.
Florni element: Pontsko-centralnoazijski
Sintaksonomska pripadnost vrste: Molinio-Arrhenatherea (→ Quercetalia)
Nalazišta:
Barice (BLjM !)
38. Conium maculatum L.

Fam.: Apiaceae
Životna forma: Th.-TH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Fere indifferens (spec. Arction, Calystegion,
Bidentetea, Cynodonto-Festucion)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Melenci (BLjM !)
Kikindski kanal: Sajan (BLjM !)
39. Dipsacus laciniatus L.

Fam.: Dipsacaceae
Životna forma: TH.
Florni element: Ponto-centralnoazijski-submediteranski
Sintaksonomska pripadnost vrste: Plantaginetea (- Onopordetalia)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej (BLjM !)
40. Dipsacus silvester Huds. (D. fullonum L.; D. sylvestris Pančić; D. Botterii J. Maly)
Fam.: Dipsacaceae
Životna forma: TH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Plantaginetea (-Onopordetalia)
Nalazišta:
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________

41. Echinocystis lobata (Michx.) Torr. (E. echinata)

Fam.: Cucurbitaceae
Životna forma: Th.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Calystegion, Arction, Salicetea
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Lazarevo-Botoš, Jermenovci, Vlajkovac-
Kanal Begej: Zrenjanin-Perlez (Obradović i Budak, 1979a)
Karašac: Čenta (Obradović i Budak, 1979a)
42. Elodea canadensis Rich (Helodea canadensis Michx.)

Fam.: Hydrocharitaceae
Životna forma: HH. (Horváth et al., 1995)
Sintaksonomska pripadnost vrste: Potamion (Elodeetum)
Nalazišta:
Vučković et al., 1997; Knežević et al., 2008), Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo,
Klek, Lazarevo, Botoš, Jarkovac, Vlajkovac, Potporanj, Straža, Kajtasovo (BLjM !)
Sajan, Sajan-Kikinda, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !)
Stari Begej: Jankov Most (BLJM !)
Plovni Begej: Begejci-Klek (BLjM !)
43. Elodea nuttallii (Planch.) H. St. John

Ekološki indeksi: F5u R4 N4 H3 D5 S+ L3 T4 K3
Životna forma: HH. (Horváth et al., 1995)
Sintaksonomska pripadnost vrste: Potamion (Elodeetum)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Knežević et al., 2008), Novi
Bečej, Melenci, Klek, Lazarevo, Botoš, Vlajkovac, Ritiševo, Vlajkovac-Kajtasovo
(BLjM !)
44. Epilobium adnatum Gris. (Epilobium tetragonum L.)

Fam.: Onagraceae
Životna forma: H.
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________

Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Deschampsion caespitosae,
Alopecurion pratensis, Bidentetea etc.
Nalazišta:
45. Epilobium hirsutum L.

Fam.: Onagraceae
Životna forma: H.-HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Filipendulo-Cirsion, Calystegion,
Bidentetea
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Grebenac, Kajtasovo (BLjM !)
Zlatica: Crna Bara, Sajan-Padej (BLjM !)
Stari Begej: uz tok kanala (Pejak, 2005)
46. Epilobium palustre L.

Fam.: Onagraceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Caricetea nigrae, Magnocaricion etc.
Nalazišta:
Zlatica: Sajan-Padej (BLjM !)
Kikindski kanal: Bašaid (BLjM !)
47. Equisetum arvense L.

Fam.: Equisetaceae
Životna forma: G.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Secalietea, Molinio-Arrhenetherea,
Alnetea etc.)
Nalazišta:
Kikindski kanal: Bašaid (BLjM !)
48. Equisetum palustris L.

Fam.: Equisetaceae
Životna forma: G.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Molinio-Juncetea (-Salicion,
Alno-Padion, Alnetea)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
49. Equisetum telmateia Ehrh. (E. maximus Lamarck)

Fam.: Equisetaceae
Životna forma: G.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Alno-Padion, Filipendulo-Petasition
Nalazišta:
50. Eupatorium cannabinum L.

Fam.: Asteraceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Phragmitetea, Molinio-Juncetea,
Alnethea, Salicion albae, Alno-Padion, Epilobietea)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Grebenac, Kajtasovo (BLjM !)
51. Euphorbia lucida W. K.

Fam.: Euphorbiaceae
Životna forma: H.
Florni element: Subpontsko-subpanonski
Sintaksonomska pripadnost vrste: Chenopodio-Scleranthea, spec. Bidentetea,
Chenopodion fluviatile etc.
Nalazišta:
Moravica: uz tok kanala (BLjM !)
52. Festuca arundinacea Schreb. (F. elatior BL.; Poa Phoenix Scopoli; Bromus
littoreus Petz.; Festuca Phonix Vill.; Bromus arundinaceus Roth; Festuca spadicea
Moench; F. pratensis savi; Schedonorus elatior P. Beauv.; Festuca littorea
Wahlend; Bromus elatior Spreng.; Bucetum elatius Paru.; Festuca elatior L. subsp.
arundinacea var. genuina Hackel)
Fam.: Poaceae
Ekološki indeksi: F4↑w R4 N4 H3 D5 S+ L4 T3 K3
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Molinietalia, Puccinellietalia, Agropyro-
Rumicion
Nalazišta:
53. Fraxinus americana L. (F. Nova Anglia Mill.; F. alba Marsh.; F. canadensis
Gaertn.)
Fam.: Oleaceae
Ekološki indeksi: F4w R4 N4 H3 D3 S- L3 T4 K2 (Lazić, 2003)
Životna forma: MM. (Lazić, 2003)
Florni element: Adventivni (Lazić, 2003)
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________

Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Lazarevo-Botoš (BLjM !)
Kanal Begej: Ečka (BLjM !)
Tomić (BLjM !)
54. Fraxinus lanceolata Borkh. (F. viridis Mchx.; F. concolor Mühl.; F.

pennsilvanica var. lanceolata sarg.; F. pubescens-longifolia Hort.)
Fam.: Oleaceae
Ekološki indeksi: -
Životna forma: MM.
Nalazišta:
55. Galega officinalis L. (Genista patula Stev.)

Fam.: Fabaceae
Životna forma: M.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Calystegion, orig. Molinietalia
Nalazišta:
56. Galium mollugo L. (G. elatum Thuill.; G. tirolense Willd.; G. insubricum Gaud.)
Fam.: Rubiaceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Molinio-Arrhenatherea, Festuco-Brometea,
Quercetea, Pino-Quercetalia etc.
Nalazišta:
57. Galium palustre L.

Fam.: Rubiaceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Cypero-Phragmitea, Molinio-Juncetea,
Puccinellietalia, Salicetea, Alnetea, Alno-Padion
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Jankov Most-Klek, Lazarevo-
Botoš (BLjM !)
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
58. Glyceria fluitans (L.) R. Br. (Festuca fluitans L.; Hydrochloa fluitans Host)
Fam.: Poaceae
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea (spec. Glycerio-Sparganion)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Jankov Most-Klek, Straža,
Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo, Banatska Palanka (BLjM !)
Kikinda, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !)
Tamiš: Jabuka (Butorac i Crnčević, 1987), Tomaševac (BLjM !)
Moravica: Margita-Barice (BLjM !)
59. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. (Molinia maxima Hartm.; G. aquatica (L.)
Wahlb.; G. spectabilis Mert. et Koch; Poa aquatica L.; G. altissima Garcke)
Fam.: Poaceae
Ekološki indeksi: F5wi R4 N5 H3 D5 S- L4 T4 Kx
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea (-Salicetea, Alno-Padion)
Nalazišta:
Vučković et al., 1997), Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo,
Botoš, Jarkovac, Jermenovci, Vlajkovac, Potporanj, Straža, Grebenac, Kajtasovo,
Banatska Palanka (BLjM !)
Stari Begej: uz tok kanala (Pejak, 2005), Srpski Itebej, Banatski Dvor, Jankov
Most (BLjM !)
Mužlja, Stajićevo (BLjM !)
Stojanović et al., 1998b), Sečanj, Botoš-Tomaševac, Tomaševac (BLjM !)
Brzava: Konak (BLjM !)
Margita-Barice, Barice (BLjM !)
60. Glycyrrhiza echinata L. (G. Frearitis Orph.)

Fam.: Fabaceae
Životna forma: H.
Florni element: Pontsko-istočno-submediteranski
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
Sintaksonomska pripadnost vrste: Calystegion (Glycyrrhizetum!, →Phragmitetea,

→ Salicetea)
Nalazišta:
Kikindski kanal: Iđoš (BLjM !)
Barice (BLjM !)
61. Gratiola officinalis L.

Fam.: Scrophulariaceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Molinietalia (spec. Agrostion), Beckmannion,
Phragmitetea
Nalazišta:
62. Heleocharis palustris (L.) R. Br. (Scirpus palustris L.; S. varius Schreb.)
Fam.: Cyperaceae
Životna forma: G. – HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Potametalia, Molinio-Juncetea,
Puccinellietalia, Nanocyperion, Agropyro-Rumicion
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Kajtasovo (BLjM !)
Zlatica: Jazovo, Sajan-Padej, Padej (BLjM !)
Barice (BLjM !)
63. Heleochloa alopecuroides (Piller et Mitterp.) Host (Crypsis alopecuroides (Pill.

et Mitt.); Phleum alopecuroides Pill. et Mitt.)
Fam.: Poaceae
Životna forma: Th.
Florni elementi: Subpontski-subcentralnoazijsko-submediteranski
Sintaksonomska pripadnost: Cypero-Spergularion, Puccinellietalia, Nanocyperion,
Chenopodion fluviatile
Nalazišta:
64. Heleochloa schoenoides (L.) Host. (Crypsis schoenoides (L.) Lam.; Phleum
schoenoides L.)
Fam.: Poaceae
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
Ekološki indeksi: F4 R4 N3 H3 D4 S+ L4 T5 K3 (Knežević, 1990)

Životna forma: Th.
Florni elementi: Pontsko-centralnoazijsko-submediteranski
Sintaksonomska pripadnost: Cypero-Spergularion, Nanocyperion etc.
Nalazišta:
65. Hippuris vulgaris L.

Fam.: Hippuridaceae
Ekološki indeksi: F5i R4 N3 H4 D5 S- L4 T3 K3
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Hippuridetum, Phragmitetea (Potametalia)
Nalazišta:
Tamiš: uz tok kanala (Stojanović et al., 1998b)
66. Humulus lupulus L.

Fam.: Cannabaceae
Životna forma: H.
Florni element: Subjužnosibirski
Sintaksonomska pripadnost vrste: Salicion albae, Alno-Padion, Alnetea,
Calystegion
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Klek, Vlajkovac, Vlajkovac-Kajtasovo
(BLjM !)
Stari Begej: tok kanala (Butorac, 1995)
Kanal Begej: tok kanala (Butorac, 1995)
67. Hydrocharis morsus-ranae L.

Ekološki indeksi: F5v R3 N4 H3 D5 S- L3 T5 K3
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemno-Potamea, spec. Hydrocharion (→
Phragmitetea)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Vučković et al., 1997;
Knežević i sar., 2008), Novi Bečej, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš,
Jarkovac, Vlajkovac, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)
Stari Begej: tok kanala (Butorac, 1995; Pejak, 2005), Banatski Dvor-Jankov Most
(BLjM !)
Stajićevo (BLjM !)
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
sar., 1998b), Sečanj, Tomaševac (BLjM !)
Moravica: tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita-Barice (BLjM !)
68. Inula britannica L.

Fam.: Asteraceae
Životna forma: TH.-H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Festuco-Puccinellietea, Nanocyperion, Molinio-
Juncetea, Plantaginetea, Bidentetea, Cynodonto-Festucion etc.
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Lazarevo, Jarkovac, Kajtasovo (BLjM !)
Kikindski kanal: Sajan, Sajan-Kikinda, Novo Miloševo (BLjM !)
Moravica: Vatin-Margita, Margita (BLjM !)
69. Iris pseudacorus L. (I. lutea Lam.; I. pallustris Moench)

Fam.: Iridaceae
Životna forma: G.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea (Salicetea, Alno-Padion)
Nalazišta:
Bečej, Jankov Most-Klek, Klek, Lazarevo, Botoš, Vlajkovac, Kajtasovo, Banatska
Palanka (BLjM !)
Stojanović i sar., 1998b), Sečanj, Tomaševac (BLjM !)
Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin, Vatin-Margita (BLjM !)
70. Juncus compressus Jacq. (J. bulbosus L.; J. squarrosus Auct.)

Fam.: Juncaceae
Životna forma: G.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Agrostion stoloniferae, Festuco-Puccinellietalia,
Phragmitetea, Nanocyperion, Plantaginetea
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Lazarevo (BLjM !)
Kikindski kanal: Sajan, Novo Miloševo (BLjM !)
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
71. Juncus effusus L.

Fam.: Juncaceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Phragmitetea, Molinio-Juncetea,,
Salicetea, Alnetea, Alno-Padion, Plantaginetea, Bidentetea etc.)
Nalazišta:
72. Juncus gerardi Lois. (J. bottnicus Wahlbg.; J. bulbosus Guss.)

Fam.: Juncaceae
Životna forma: G.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Festuco-Puccinellietalia (spec. Juncion
gerardii), Bolboschoenion, Nanocyperion
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Lazarevo (BLjM !)
73. Juncus inflexus L. (J. glaucus Ehrh.)

Fam.: Juncaceae
Životna forma: H.
Plantaginetea etc.)
Nalazišta:
74. Lemna gibba L. (L. trichorrhiza Thuil ex Schleid.)

Fam.: Lemnaceae
Ekološki indeksi: F5s R4 N4 H4 D5 S- L4 T5 K1 (Landolt, 1977; emend. Lazić, 2003)
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemnion (Lemnetum gibbae)
Nalazišta:
Vučković et al., 1997; Knežević et al., 2008), Novi Bečej, Melenci, Jankov Most-
Klek, Klek, Lazarevo, Lazarevo-Botoš, Botoš, Botoš-Jarkovac, Jermenovci,
Vlajkovac, Potporanj, Straža, Grebenac, Kajtasovo (BLjM !)
Zlatica: Vrbica, Crna Bara, Sajan-Padej, Padej (BLjM !)
Sajan, Sajan-Kikinda, Iđoš, Kikinda, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !)
Stari Begej: Srpski Itebej, Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !)
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997¸ Todorov, 1998), Mužlja, Ečka,
Stajićevo, Perlez (BLjM !)
Moravica: Vatin-Margita (BLjM !)
75. Lemna minor L. (L. minuta Humb. Bonpl. ex Kth.; Lenticula minor Scop.)
Fam.: Lemnaceae
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemno-Potamea, resp. Hydrochari-Lemnetea,
spec. Lemnion
Nalazišta:
Vučković et al., 1997; Knežević et al., 2008 Knežević et al., 2008), Novi Bečej,
Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Jarkovac, Jermenovci,
Vlajkovac, Ritiševo, Potporanj, Straža, Grebenac, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo
(BLjM !)
Mužlja, Ečka, Stajićevo, Perlez (BLjM !)
Moravica: tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita, Margita-
76. Lemna trisulca L. (L. cruciata Roxb., Lenticula trisulca Scop.)

Fam.: Lemnaceae
Ekološki indeksi: F5u R3 N3 H4 D5 S- L3 T4 K3 (Landolt, 1977; emend. Lazić, 2003)
Životna forma: HH.
spec. Lemnion
Nalazišta:
Bečej, Klek, Lazarevo-Botoš, Kajtasovo (BLjM !)
Kikinda, Kikinda-Bašaid, Bašaid (BLjM !)
Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Todorov, 1998), Mužlja, Stajićevo
(BLjM !)
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
sar., 1998b)
Barice (BLjM !)
77. Lycopus europaeus L. (L. albo-roseus Gilib.; L. vulgaris Güldenst.; L. niger

Güldenst.; L. decrescens Koch.)
Fam.: Lamiaceae
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Salicetea, Alnetea, Molinietalia,
Bidentetea, Calystegion etc.
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Melenci, Botoš, Jermenovci,
Vlajkovac, Ritiševo, Kajtasovo (BLjM !)
Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Sajan-Kikinda, Kikinda,
Novo Miloševo, Kikinda-Bašaid (BLjM !)
most (BLjM !)
78. Lycopus exaltatus L. (L. pinnatifidus Pall.)

Fam.: Lamiaceae
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Salicetea, Bidentetea, Calystegion
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Melenci, Klek, Lazarevo,
Jarkovac, Ritiševo, Straža, Grebenac, Vlajkovac-Kajtasovo (BLjM !)
Kikinda-Bašaid, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !)
Rojga: Veliki Gaj (BLjM !)
79. Lysimachia nummularia L.

Fam.: Primulaceae
Životna forma: Ch.
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Molinio-Juncetea,

Puccinellietalia, Querco-Fagea, Bidentetea, Plantaginetea etc.
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Ritiševo, Vlajkovac-Kajtasovo (BLjM !)
80. Lysimachia vulgaris L.

Fam.: Primulaceae
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Molinio-Juncetea, Scheuchzerio-
Caricetea, Salicetea, Alnetea, Alno-Padion, Bidentetea, Calystegion etc.
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Klek, Botoš-Jarkovac, Kajtasovo (BLjM !)
Kikindski kanal: Sajan-Kikinda, Novo Miloševo (BLjM !)
Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin, Vatin-Margita, Margita-
Barice (BLjM !)
81. Lysimachia vulgaris f. oppositifolia Opiz.

Fam.: Primulaceae
Životna forma: HH.
Scheuchzerio-Caricetea, Salicetea, Alnetea, Alno-Padion, Bidentetea, Calystegion
etc.)
Nalazišta:
82. Lysimachia vulgaris f. ternifolia Peterm.

Fam.: Primulaceae
Životna forma: HH.
Scheuchzerio-Caricetea, Salicetea, Alnetea, Alno-Padion, Bidentetea, Calystegion
etc.)
Nalazišta:
83. Lythrum salicaria L.

Fam.: Lythraceae
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
Florni element: Pontsko-centralnoazijsko-submediteranski

Puccinellietalia, Bidentetea, Salicetea, Alnetea etc.)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Klek, Vlajkovac–Kajtasovo (BLjM !)
84. Lythrum salicaria L. var. tomentosus (Mill.) DC.

Fam.: Lythraceae
Florni element: Pontsko-centralnoazijsko-submediteranski
Puccinellietalia, Bidentetea, Salicetea, Alnetea etc.)
Nalazišta:
85. Lythrum virgatum L.

Fam.: Lythraceae
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Alopecurion, Beckmannion,
Salicetea, Bidentetea
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Jankov Most-Klek, Vlajkovac, Straža,
Grebenac, Kajtasovo (BLjM !)
Kikindski kanal: Sajan, Kikinda-Bašaid (BLjM !)
86. Marsilea quadrifolia L.

Fam.: Marsileaceae
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Nanocyperion, Hydrocharition, Nymphaeion
Nalazišta:
Barice (BLjM !)
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
87. Matricaria inodora L. (Chrysanthemum inodorum L.; Pyrethrum inodorum

Baumg.; Tripleurospermum inodorum Schultz-Bip.)
Fam.: Asteraceae
Životna forma: Th.-TH.-H. (Ch.)
Sintaksonomska pripadnost vrste: Chenopodio-Scleranthea, Festuco-Puccinellietea
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Melenci, Lazarevo, Ritiševo, Straža (BLjM
!)
Kikindski kanal: Sajan (BLjM !)
88. Mentha aquatica L. (M. hirsuta L.; M. eriantha Koch.; M. sativa var. aquatica (L.)
Schmalh.; M. palustris Mill.)
Fam.: Lamiaceae
Sintaksonomska pripadnost vrste: spec. Phragmitetea, porro Nanocyperion,
Molinietalia, Salicetea, Alnetea, Alno-Padion, Calystegion etc.
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Lazarevo, Botoš, Vlajkovac, Vlajkovac-
Zlatica: Crna Bara, Sajan-Padej (BLjM !)
89. Mentha longifolia (L.) Huds. (M. spicata f. longifolia L.; M. sylvestris L.; M.
candicans Crantz)
Fam.: Lamiaceae
Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Glycerio-Sparganion, Filipendulo-
Petasition, Bidentetea, Plantaginetea, spec. Agropyro-Rumicion, Calystegion)
Nalazišta:
90. Mentha pulegium L. (Pulegium vulgare Mill.)

Fam.: Lamiaceae
Životna forma: H.
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________

Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Nanocyperion, Bidentetea,
Plantaginetea, spec. Agropyro-Rumicion etc.)
Nalazišta:
91. Mentha verticillata L. (M. aquatica x arvensis)

Fam.: Lamiaceae
Sintaksonomska pripadnost vrste: Molinietalia, Phragmitetea ?
Nalazišta:
92. Myriophyllum spicatum L.

Fam.: Haloragaceae
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Myriophyllo spicati-Potametum perfoliati,
Lemno-Potametea (spec. Potamion)
Nalazišta:
Knežević i sar., 2008), Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Botoš,
Jarkovac, Vlajkovac, Straža, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)
Iđoš, Kikinda, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !)
Stari Begej: tok kanala (Butorac, 1995), Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov
most, Jankov Most (BLjM !)
Plovni Begej: Begejci, Žitište, Žitište-Klek (BLJM !)
Kanal Begej: tok kanala (Butorac, 1995; Vučković et al., 1997; Todorov, 1998)
Tamiš: tok kanala (Stojanović et al., 1997a, Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović i
Barice (BLjM !)
93. Myriophyllum verticillatum L.

Fam.: Haloragaceae
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemno-Potametea (spec. Potamion)
Nalazišta:
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
94. Najas marina L. (N. major All.; N. monosperma Willd.)

Fam.: Najadaceae
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemno-Potamea, spec. Potamion et Ruppion
Nalazišta:
Klek, Botoš, Jarkovac, Vlajkovac, Straža, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM
!)
Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !)
Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Todorov, 1998), Stajićevo (BLjM
!)
Tamiš: Sečanj (BLjM !)
95. Najas minor All. (Caulina fragilis Willd.)

Fam.: Najadaceae
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemno-Potamea, spec. Ruppion
Nalazišta:
Knežević i sar., 2008), Mihajlovo, Klek, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)
Zlatica: Padej (BLjM !)
Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Novo Miloševo, Bašaid
(BLjM !)
Moravica: tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita (BLjM !)
96. Nuphar luteum (L.) Sm. (Nymphaea lutea L.; Nymphozanthus vulgaris L.C.
Rich.)
Fam.: Nypharaceae
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Nymphaeion (→ Potamion, Hydrocharition)
Nalazišta:
Knežević i sar., 2008), Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Jarkovac
(BLjM !)
Stari Begej: Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most, Jankov Most (BLjM !)
Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997)
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
97. Nymphaea alba L. (Castalia speciosa Salisb.; Castalia alba (L.) Wood.)
Fam.: Nymphaeaceae
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Nymphaeion (→ Potamion)
Nalazišta:
Stari Begej: tok kanala (Butorac, 1995; Pejak, 2005), Banatski Dvor (BLjM !)
Kanal Begej: tok kanala (Todorov, 1998)
Tamiš: tok kanala (Stojanović et al., 1998b)
98. Nymphoides flava Hill. (N. peltata (Gmel.) O. Ktze.; Limnathemum nymphoides
Hoffmg et Link.; L. peltatum Gmel.; Menyanthes nymphoides L.)
Fam.: Menyanthaceae
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Nymphaeion (-Potametalia)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Knežević et al., 2008),
Mihajlovo, Klek, Klek-Botoš, Botoš, Jarkovac (BLjM !)
Stari Begej: Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most, Jankov Most (BLjM !)
Moravica: Margita-Barice (BLjM !)
99. Oenanthe aquatica (L.) Poiret (Phellandrium aquaticum L.; Oe. phellandrium
Lam.)
Fam.: Apiaceae
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea (→Salicetea, Alnetea)
Nalazišta:
Vučković et al., 1997), Jankov Most-Klek, Lazarevo, Botoš, Vlajkovac, Vlajkovac-
Zlatica: Crna Bara, Jazovo (BLjM !)
sar., 1998b), Tomaševac (BLjM !)
Barice (BLjM !)
100. Panicum crus-galli L. (Echinochloa crus-galli (L.) P. Beauv.)

Fam.: Poaceae
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
Životna forma: Th.

Sintaksonomska pripadnost vrste: Chenopodio-Scleranthea, spec. Oryzion,
Nanocyperion etc.
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Klek, Lazarevo, Botoš,
Vlajkovac, Straža, Kajtasovo (BLjM !)
Plovni Begej: Begejci-Klek, Žitište-Klek (BLjM !)
Kanal Begej: Stajićevo, Perlez (BLjM !)
101. Petasites albus (L.) Gaertn. (Tussilago alba L.)

Fam.: Asteraceae
Životna forma: G. (H.)
Sintaksonomska pripadnost vrste: Fagion, Abieti-Piceion
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Melenci, Vlajkovac-Kajtasovo (BLjM !)
102. Phragmites communis Trin. (Ph. australis (Cav.) Trin. et Steudel)

Fam.: Poaceae
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, (→Salicetea, Alnetea), Molinio-
Juncetea, Puccinellietalia
Nalazišta:
Vučković et al., 1997), Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo,
Botoš, Jarkovac, Jermenovci, Vlajkovac, Ritiševo, Potporanj, Straža, Grebenac,
Stari Begej: uz tok kanala (Butorac, 1995; Pejak, 2005), Hetin, Srpski Itebej,
Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most, jankov most (BLjM !)
Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Todorov, 1998), Mužlja, Ečka,
Stajićevo (BLjM !)
Stojanović i sar., 1998b), Sečanj, Botoš-Tomaševac, Tomaševac (BLjM !)
Brzava: Markovićevo, Konak (BLjM !)
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________

103. Plantago major L. (P. officinarum Crantz; P. latifolia Salisb.; P. arctica Schur)
Fam.: Plantaginaceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Chenopodio-Scleranthea, spec. Plantaginetea
majoris,
Nalazišta:
Plovni Begej: Žitište-Klek (BLjM !)
Kanal Begej: Perlez (BLjM !)
Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita (BLjM !)
104. Poa palustris L. (P. fertilis Host; P. serotina Ehrh.; P. angustifolia Wahl.)
Fam.: Poaceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Agrostion stoloniferae, Salicetea,
Alnetea, Alno-Padion
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Lazarevo (BLjM !)
105. Poa trivialis L. (P. dubia Leers.; P. scabra Ehrh.)

Fam.: Poaceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Molinio-Arrhenatherea, Phragmitetea,
Salicetea, Alnetea, Alno-Padion
Nalazišta:
106. Polygonum amphibium L.

Fam.: Polygonaceae
Ekološki indeksi: F5ws R3 N4 H3 D5 S- L4 T3 K3
Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Phragmitetea, Molinietalia,
Salicetea, Alnetea, Secalietea, Bidentetea, Plantaginetea; f. aquaticum Leyss.
1761: Lemno-Potametea)
Nalazišta:
Knežević et al., 2008)
Stari Begej: uz tok kanala (Butorac, 1995)
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
107. Polygonum amphibium L. var. aquatica Leyss.

Fam.: Polygonaceae
Ekološki indeksi: F5ws R3 N4 H3 D5 S- L4 T3 K3
Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Phragmitetea, Molinietalia,
Salicetea, Alnetea, Secalietea, Bidentetea, Plantaginetea; f. aquaticum Leyss.
1761: Lemno-Potametea)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Botoš-Jarkovac (BLjM !)
108. Polygonum aviculare L.

Fam.: Polygonaceae
Životna forma: Th.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Chenopodio-Scleranthea spec. Plantaginetea,
Festuco-Puccinellietea, Nanocyperion, Beckmannion etc.
Nalazišta:
109. Polygonum hydropiper L.

Fam.: Polygonaceae
Životna forma: Th.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Fere indifferens (Bidentetea, Nanocyperion,
Salicetea, Alnetea, Alno-Padion etc.)
Nalazišta:
Stari Begej: uz tok kanala (Pejak, 2005), Banatski Dvor (BLjM !)
110. Polygonum lapathifolium L.

Fam.: Polygonaceae
Životna forma: Th.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Chenopodio-Scleranthea, spec. Bidentetea,
Phragmitetea, Salicetea, Alno-Padion, Nanacyperion, etc.
Nalazišta:
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Klek, Lazarevo, Botoš,

Vlajkovac, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)
Zlatica: Crna Bara, Sajan-Padej, Padej (BLjM !)
Kikindski kanal: Sajan, Novo Miloševo, Kikinda-Bašaid (BLjM !)
Plovni Begej: Novi Itebej, Žitište, Žitište-Klek (BLjM !)
Kanal Begej: Stajićevo, Perlez (BLjM !)
Barice (BLjM !)
111. Populus alba L.

Fam.: Salicaceae
Sintaksonomska pripadnost vrste: Alno-Padion, (et Salicion albae) et Aceri-
Quercion: Junipero-Populetum etc. Festucion vaginatae
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Jankov Most-Klek, Botoš, Botoš-Jarkovac,
Vlajkovac, Potporanj, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo, Banatska Palanka (BLjM !)
Kikindski kanal: Sajan-Kikinda, Novo Miloševo, Kikinda-Bašaid, Bašaid (BLjM
!)
Plovni Begej: Novi Itebej, Begejci-Klek (BLjM !)
Tomić, Sečanj, Botoš-Tomaševac, Tomaševac (BLjM !)
Karašac: Čenta (BLJM !)
112. Populus deltoides Marshall

Fam.: Salicaceae
Životna forma: MM.
Nalazišta:
113. Portulaca oleracea L.

Fam.: Portulacaceae
Životna forma: Th.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Chenopodio-Scleranthea
Nalazišta:
114. Potamogeton crispus L. (P. serratum Huds.; P. serulatus Schrad. et Opiz.)

Fam.: Potamogetonaceae
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________

Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Potametalia
Nalazišta:
Jankov Most-Klek, Klek, Lazarevo, Lazarevo-Botoš, Jankov Most-Botoš, Botoš,
Botoš-Jarkovac, Jermenovci, Vlajkovac, Ritiševo, Potporanj, Straža, Vlajkovac-
Sajan, Kikinda, Kikinda-Bašaid, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !)
Stari Begej: tok kanala (Butorac, 1995), Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov
115. Potamogeton fluitans Roth. (P. nodosus Poir. ap Lam.; P. amaricanus Cham. et
Schlech.)
Ekološki indeksi: F5↑v R3 N3 H3 D3 S- L4 T4 K2
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemno-Potametea (spec. Batrachion fluitantis)
Nalazišta:
Klek, Lazarevo, Lazarevo-Botoš, Botoš, Jarkovac, Jermenovci, Vlajkovac,
Ritiševo, Potporanj, Straža, Vlajkovac-Kajtasovo (BLjM !)
Zlatica: Jazovo, Sajan-Padej, Padej (BLjM !)
Stari Begej: Srpski Itebej, Banatski Dvor-Jankov Most, Jankov Most (BLjM !)
Barice (BLjM !)
116. Potamogeton gramineus L. (P. heterophyllus Schreb.)

Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemno-Potamea, spec. Potamion
Nalazišta:
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997; Stojanović et al., 2007a)
sar., 1998b)
117. Potamogeton lucens L.

Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Potametalia
Nalazišta:
Bečej, Klek, Lazarevo-Botoš, Vlajkovac-Kajtasovo (BLjM !)
Bašaid (BLjM !)
Plovni Begej: Begejci, Žitište-Klek (BLjM !)
Moravica: tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita-Barice (BLjM !)
118. Potamogeton pectinatus L.

Ekološki indeksi: F5↑u R4 N4 H3 D4 S+ L3 T3 K3
Životna forma: HH.
Florni element: Kosmopolitski (Horváth et al., 1995)
Sintaksonomska pripadnost vrste: Potametea (incl. Ruppion)
Nalazišta:
Klek, Lazarevo, Botoš, Vlajkovac, Ritiševo, Potporanj, Straža, Vlajkovac-
Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Iđoš, Kikinda, Novo
Miloševo, Bašaid (BLjM !)
Stari Begej: Banatski Dvor-Jankov Most, Jankov Most (BLJM !)
Moravica: tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita (BLjM !)
119. Potamogeton perfoliatus L. (P. amplexicaule Karel.)

Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Potametalia, spec. Potamion
Nalazišta:
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________

Vučković et al., 1997; Knežević et al., 2008), Novi Bečej, Jankov Most-Klek,
Vlajkovac (BLjM !)
Stari Begej: Jankov Most (BLJM !)
120. Potamogeton pusillus L.

Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Potamion
Nalazišta:
Plovni Begej: Begejci-Klek, Žitište-Klek (BLjM !)
121. Potamogeton trichoides Cham et Schlecht. (P. condylocarpus Tausch; P.

monogynus Gay ap. Coss. et Gern.)
Životna forma: HH.
Nalazišta:
122. Potentilla anserina L. (Fragaria anserina Cr.; Argentina vulgaris Lam.; A.

anserina Rydb.; Dactylophyllum anserina Spenn.)
Fam.: Rosaceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Plantaginetea: Lolio-Potentilletum, Bidentetea,
Nanocyperion, Molinio-Juncetea, Puccinellietalia
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Botoš (BLjM !)
Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b),
Tomaševac (BLjM !)
123. Potentilla reptans L.

Fam.: Rosaceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Molinio-Arrhenatherea, Puccinellietalia,
Magnocaricion, Salicetea, Alnetea, Bidentetea, Plantaginetea
Nalazišta:
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________

Moravica: Vatin-Margita, Margita, Margita-Barice (BLjM !)
124. Pulicaria dysenterica (L.) Gaertn. (Inula dysenterica L.)

Fam.: Asteraceae
Životna forma: Th.
Florni element: Subatlansko-submediteranski
Sintaksonomska pripadnost vrste: Molinio-Juncetea, Bidentetea, Nanocyperion etc.
Nalazišta:
125. Quercus robur L. (Q. femina Mill.; Q. fructipendula Schrank; Q. pedunculata

Ehrh.; Q. germanica Losch.; Q. malocophylla Schur)
Fam.: Fagaceae
Ekološki indeksi: F3w Rx N3 H4 D4 S- L3 T4 K3
Sintaksonomska pripadnost vrste: -Quercetea, Pino-Quercetalia, Alno-Padion,
Carpinion etc.
Nalazišta:
126. Ranunculus paucistamineus Tsch. (R. trichophyllos Chaix; R. flacidus Pers.; R.

radians Rev. Ren. Gironde; R. divaricatus Schrank)
Fam.: Ranunculaceae
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemno-Potamea
Nalazišta:
127. Ranunculus repens L. (R. reptans Vel.)

Fam.: Ranunculaceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Phragmitetea, Molinio-
Arrhenatherea, Bidentetea, Plantaginetea, Secalietea, Salicetea, Alnetea etc.)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Lazarevo, Botoš, Potporanj,
Vlajkovac-Kajtasovo (BLjM !)
128. Ranunculus sardous Cr. (R. philonotis Ehrh.)

Fam.: Ranunculaceae
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
Životna forma: Th. (H.)

Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Molinio-Arrhenatherea,
Plantaginetea, Secalietea, Nanocyperion, Puccinellietali)
Nalazišta:
129. Ranunculus sceleratus L.

Fam.: Ranunculaceae
Životna forma: TH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Bidentetea, Phragmitetea,
Nanocyperion)
Nalazišta:
130. Rorippa amphibia (L.) Bess. (Sisymbrium amphibium L.; Nasturtium amphibium
R.Br.)
Fam.: Brassicaceae
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea (→Salicion, Alno-Padion,
Alnetea), Plantaginetea
Nalazišta:
Vučković et al., 1997)
Barice (BLjM !)
131. Rorippa islandica (Oeder.) Schinz. & Thell. (Sysimbrium islandicum Oed.; R.
palustris (Leyss.) Bess.; Nasturtium palustre (Leyss.))
Fam.: Brassicaceae
Životna forma: Th.-TH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Bidentetea, Calystegion
Nalazišta:
132. Rorippa kerneri Menyh. (R. brachycarpa (C. A. Mey.) Hayek; Nasturtium
brachycarpum C. A. Mey.; R. silvestris (L.) Bess. ssp. kerneri Soó)
Fam.: Brassicaceae
Florni element: Subpanonski
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
Sintaksonomska pripadnost vrste: (Chenopodio-Scleranthea, Nanocyperion,

Agrostion stoloniferae, Salicetea etc.); subsp. kerneri: Festuco-Puccinellietalia,
spec. Beckmannion
Nalazišta:
Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Novo Miloševo (BLjM !)
Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008)
133. Rorippa silvestris (L.) Bess. (Sysimbrium silvestre L.; Brachylobus silvestris
Schur.; Nasturtium silvestris R. Br.)
Fam.: Brassicaceae
Florni element: Subpanonski
Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Chenopodio-Scleranthea,
Nanocyperion, Agrostion stoloniferae, Salicetea etc.); subsp. kerneri: Festuco-
Puccinellietalia, spec. Beckmannion
Nalazišta:
134. Rubus caesius L.

Fam.: Rosaceae
Životna forma: H.-N.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Salicetea, Fagetalia, var. arvalis: Secalietea
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Klek, Ritiševo, Grebenac, Kajtasovo
(BLjM !)
Kikindski kanal: Sajan-Kikinda, Kikinda-Bašaid, Bašaid (BLjM !)
Plovni Begej: Begejci –Klek, Žitište (BLjM !)
135. Rumex crispus L.

Fam.: Polygonaceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Molinio-Arrhenatherea, Plantaginetea (spec.
Agropyro-Rumicion crispi), Bidentetea, Calystegion, Magnocaricion
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Lazarevo, Vlajkovac-Kajtasovo (BLjM !)
Zlatica: Jazovo (BLjM !)
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
136. Rumex hydrolapathum Huds.

Fam.: Polygonaceae
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea (→Alnetea)
Nalazišta:
Vučković et al., 1997), Novi Bečej, Melenci, Klek, Jankov Most-Klek, Lazarevo,
Lazarevo-Botoš, Botoš, Botoš-Jarkovac, Straža, Grebenac, Vlajkovac-Kajtasovo,
Kikinda, Kikinda-Bašaid, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !)
Stari Begej: uz tok kanala (Pejak, 2005), Srpski Itebej, Banatski Dvor-Jankov Most
(BLjM !)
Plovni Begej: Begejci –Klek, Žitište, Žitište-Klek (BLjM !)
Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Todorov, 1998), Mužlja, Stajićevo
(BLjM !)
Brzava: Konak (BLjM !)
137. Sagittaria sagittifolia L.

Fam.: Alismataceae
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmition (→ Lemno-Potamea)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Klek, Jankov Most-Klek,
Lazarevo, Botoš, Jermenovci, Vlajkovac, Vlajkovac-Kajtasovo (BLjM !)
Kikindski kanal: Sajan-Kikinda, Kikinda-Bašaid (BLjM !)
Plovni Begej: Begejci–Klek (BLjM !)
138. Salix alba L.

Fam.: Salicaceae
Sintaksonomska pripadnost vrste: Salicion albae, Alno-Padion, Calystegion
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Mihajlovo, Jankov Most-Klek,
Klek, Lazarevo, Lazarevo-Botoš, Botoš, Botoš-Jarkovac, Jarkovac, Vlajkovac,
Ritiševo, Potporanj, Straža, Grebenac, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo, Banatska
Palanka (BLjM !)
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________

Kikinda-Bašaid, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !)
Plovni Begej: Novi Itebej, Begejci, Begejci-Klek, Žitište, Žitište-Klek (BLjM !)
Kanal Begej: Mužlja, Ečka, Stajićevo, Perlez (BLjM !)
Tomić, Sečanj, Botoš-Tomaševac, Tomaševac (BLjM !)
Brzava: Markovićevo, Konak (BLjM !)
Barice (BLjM !)
Karašac: Čenta (BLJM !)
139. Salix babylonica L.

Fam.: Salicaceae
Životna forma: MM. (Soó, 1980)
Florni element: Adventivni (Josifović, 1972)
Nalazišta:
140. Salix cinerea L.

Fam.: Salicaceae
Životna forma: M.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Alnetea (spec. Salicion cinereae) Alno -Padion,
Phragmitetea
Nalazišta:
141. Salix fragilis L. (S. decipiens Hoffm.)

Fam.: Salicaceae)
Sintaksonomska pripadnost vrste: Salicion albae, Alno-Padion, Calystegion
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Jankov Most-Klek, Lazarevo-Botoš,
Vlajkovac-Kajtasovo (BLjM !)
142. Salix triandra L. (S. amygdalina L.)

Fam.: Salicaceae
Životna forma: M.
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
Sintaksonomska pripadnost vrste: Salicion triandrae, Calystegion

Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Grebenac (BLjM !)
143. Salvinia natans (L.) Allioni

Fam.: Salviniaceae
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemnetea, Nymphaeion
Nalazišta:
Klek, Lazarevo, Botoš, Jarkovac, Jermenovci, Vlajkovac, Straža, Vlajkovac-
Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997; Stojanović et al., 2007a), Sajan,
Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !)
Stari Begej: tok kanala (Butorac, 1995; Pejak, 2005), Banatski Dvor, Banatski Dvor-
Jankov Most, Jankov Most (BLjM !)
Mužlja, Stajićevo, Perlez (BLjM !)
144. Schoenoplectus lacuster (L.) Palla (Scirpus Lacuster L.)

Fam.: Cyperaceae
Životna forma: HH.-G.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea (→Potametalia)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Jankov Most-Klek, Klek, Botoš-Jarkovac,
145. Scutellaria galericulata L.

Fam.: Lamiaceae
Životna forma: H.
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Molinietalia (→Salicetea,

Alnetea)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Vlajkovac, Kajtasovo (BLjM
!)
Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Kikinda, Novo Miloševo
(BLjM !)
146. Scutellaria hastifolia L.

Fam.: Lamiaceae
Životna forma: H.
Florni element: Subpontski
Sintaksonomska pripadnost vrste: Molinietalia (→Puccinellietalia)
Nalazišta:
147. Serratula tinctoria L.

Fam.: Asteraceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Molinio-Arrhenatherea, Pino-
Quercetalia, Quercetea etc.)
Nalazišta:
148. Sium latifolium L.

Fam.: Apiaceae
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea (→Alnetea)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Jankov Most-Klek, Botoš-Jarkovac,
Grebenac (BLjM !)
Kikindski kanal: Sajan-Kikinda (BLjM !)
Plovni Begej: Begejci–Klek, Žitište, Žitište-Klek (BLjM !)
Kanal Begej: Mužlja, Stajićevo (BLjM !)
Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin, Margita, Margita-Barice
(BLjM !)
149. Solanum dulcamara L. (Dulcamara lignosa Gilib.; D. flexuosa Much.; S.

dulcamara var. persicum Dipp.)
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
Fam.: Solanaceae
Životna forma: Ch.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Phragmitetea, Alnetea, Salicetea,
Alno-Padion, Calystegion, Bidention etc.)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Melenci, Mihajlovo, Jankov Most-Klek,
Klek, Vlajkovac, Grebenac, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)
Kikindski kanal: Sajan, Sajan-Kikinda, Kikinda-Bašaid (BLjM !)
Stari Begej: uz tok kanala (Pejak, 2005), Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !)
Tamiš: Jaša Tomić (BLjM !)
150. Sonchus arvensis L.

Fam.: Asteraceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: subsp. arvensis: Chenopodio-Scleranthea (spec.
Secalietea, Plantaginetea); subsp. uliginosus: (Molinio-Juncetea, Calystegion,
Bidentetea)
Nalazišta:
151. Sonchus asper (L.) Hill. (S. oleraceus var. asper L.; S. oleraceus (L.) Hill. β
rigidus Baumg.)
Fam.: Asteraceae
Životna forma: Th.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Chenopodio-Scleranthea
Nalazišta:
152. Sparganium ramosum Huds. (S. erectum L.)

Fam.: Sparganiaceae
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, (→Lemno-Potamea, - Alnetea),
subsp. neglectum: Glycerio-Sparganion
Nalazišta:
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
Bečej, Mihajlovo, Klek, Jermenovci, Vlajkovac, Ritiševo, Vlajkovac-
Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Sajan, Iđoš, Kikinda,
Tamiš: Jabuka (Butorac i Crnčević, 1987)
153. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. (Lemna polyrrhiza L.)

Fam.: Lemnaceae
Ekološki indeksi: F5s R3 N3 H4 D5 S- L4 T5 K3 (Landolt, 1977; emend., Lazić, 2003)
Životna forma: HH.
spec. Lemnion
Nalazišta:
Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Jarkovac, Jermenovci, Vlajkovac, Ritiševo,
Potporanj, Straža, Grebenec, Kajtasovo (BLjM !)
Zlatica: Vrbica, Crna Bara, Sajan-Padej, Padej (BLjM !)
Mužlja, Ečka, Stajićevo (BLjM !)
154. Stachys palustris L. (Betonica officinalis L. var. aspera Form.)

Fam.: Lamiaceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Molinietalia, Alnetea, Bidention,
Calystegion; var. segetum: Secalietea
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Botoš-Jarkovac, Kajtasovo
(BLjM !)
Kikindski kanal: Sajan, Sajan-Kikinda, Novo Miloševo, Kikinda-Bašaid (BLjM !)
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________

155. Symphytum officinale L.

Fam.: Boraginaceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Fere indifferens (Molinio-Juncetea,
Phragmitetea, Salicetea, Alnetea, Alno-Padion, Calystegion)
Nalazišta:
Kikindski kanal: Kikinda-Bašaid, Novo Miloševo, (BLjM !)
Stari Begej: Srpski Itebej, Banatski Dvor (BLjM !)
Barice (BLjM !)
156. Symphytum officinale var. ochroleucum DC.

Fam.: Boraginaceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Fere indifferens (Molinio-Juncetea,
Phragmitetea, Salicetea, Alnetea, Alno-Padion, Calystegion)
Nalazišta:
157. Thalictrum lucidum L. (Th. angustifolium Jacq.)

Fam.: Ranunculaceae
Životna forma: H.
Florni element: Subsrednjeruski
Sintaksonomska pripadnost vrste: Fere indifferens (Molinietalia, Magnocaricion,
Salicetea, Alnetea, Alno-Padion etc.)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Jankov Most-Klek (BLjM !)
Moravica: Vatin-Margita, Margita (BLjM !)
158. Trapa longicarpa M. Jank. (Trapa L.)

Fam.: Trapaceae
Životna forma: HH. (Soó, 1980)
Sintaksonomska pripadnost vrste: Nymphaeion (Trapetum), Hydrocharition,
Potamion (Soó, 1980)
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
Nalazišta:
Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997)
159. Trapa natans L. (agg.)

Fam.: Trapaceae
Životna forma: HH.
Florni element: Evroazijski (Horváth et al., 1995)
Sintaksonomska pripadnost vrste: Nymphaeion (Trapetum), Hydrocharition,
Potamion
Nalazišta:
Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Jarkovac,
Jermenovci, Vlajkovac, Ritiševo, Potporanj, Straža, Vlajkovac-Kajtasovo,
Kajtasovo (BLjM !)
Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Sajan, Iđoš, Kikinda, Novo
Miloševo, Bašaid (BLjM !)
Stari Begej: tok kanala (Butorac, 1995; Pejak, 2005), Banatski Dvor, Banatski
Dvor-Jankov Most, Jankov Most (BLjM !)
Kanal Begej: Ečka, Stajićevo (BLjM !)
160. Trifolium fragiferum L.

Fam.: Fabaceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Fere indifferens (Festucio-Puccinellietea,
Alopecurion pratensis, Nanocyperion, Secalietea, Plantaginetea etc.)
Nalazišta:
161. Trifoilum repens L.

Fam.: Fabaceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Molinio-Arrhenatherea, Festuco-
Puccinellietea, Phragmitetea, Secalietea, Plantaginetea, Cynodonto-Festucion etc.)
Nalazišta:
162. Typha angustifolia L.

Fam.: Typhaceae
Životna forma: HH.
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________

Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Oryzion, Lemno-Potamea,
Nanocyperion, Beckmannion
Nalazišta:
Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Jarkovac,
Jermenovci, Vlajkovac, Potporanj, Straža, Kajtasovo (BLjM !)
Most, Jankov Most (BLjM !)
Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Todorov, 1998), Stajićevo (BLjM
!)
Stojanović i sar., 1998b), Sečanj, Botoš-Tomaševac (BLjM !)
163. Typha latifolia L.

Fam.: Typhaceae
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Oryzion, Lemno-Potamea
Nalazišta:
Bečej, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Botoš, Jarkovac, Vlajkovac, Potporanj, Straža,
Grebenac, Kajtasovo (BLjM !)
Stari Begej: uz tok kanala (Butorac, 1995; Pejak, 2005), Banatski Dvor-Jankov
most (BLjM !)
164. Typha laxmannii Lepech

Fam.: Typhaceae
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Oryzion, Phragmition
Nalazišta:
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Melenci (Obradović i Budak,

1979a)
165. Typhoides arundinacea (L.) Much. (Phalaris arundinacea L.; Digraphis

arundinacea (L.) Trin.; Baldingera arundinacea Dum.)
Fam.: Poaceae
Životna forma: HH.-H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea (sic Caricigracilis-Typhoidetum),
Agrostion stoloniferae)
Nalazišta:
Vučković et al., 1997), Novi Bečej, Lazarevo, Botoš-Jarkovac, Ritiševo, Potporanj,
Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)
Kikindski kanal: Kikinda, Novo Miloševo, Kikinda-Bašaid (BLjM !)
most (BLjM !)
Tamiš: Sečanj, Botoš-Tomaševac, Tomaševac (BLjM !)
166. Ulmus glabra Hudson (U. campestris L.; U. scabra Mill.; U. montana With.)
Fam.: Ulmaceae
Sintaksonomska pripadnost vrste: Fagetalia (spec. Tilio-Acerion)
Nalazišta:
167. Urtica dioica L. (U. major Kan.)

Fam.: Urticaceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Indiferens (Querco-Fagea, resp. Alliarion,
Arction, Alnetea, Salicetea, Alno-Padion,Epilobietea, orig. verisim. silvae
nemorosae)
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Lazarevo-Botoš, Ritiševo, Potporanj,
Straža, Grebenac, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)
Plovni Begej: Begejci –Klek, Žitište (BLjM !)
Kanal Begej: Mužlja, Ečka (BLjM !)
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________

168. Utricularia australis R. Br. (U. neglecta Lehm.)

Fam.: Lentibulariaceae
Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Hydrochari-Lemnetea
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Klek (BLjM !)
Kanal Begej: Zrenjanin (Obradović et al., 1979b)
169. Utricularia australis R. Br. f. platyloba Meister

Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Hydrochari-Lemnetea
Nalazišta:
Kanal Begej: Zrenjanin (Obradović et al., 1979b)
170. Utricularia vulgaris L.

Životna forma: HH.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemno-Potametea, spec. Hydrochari-Lemnion
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Vršac (Obradović et al., 1979b)
Kikindski kanal: Novo Miloševo (Obradović et al., 1979b)
Plovni Begej: Žitište (Obradović et al., 1979b)
Kanal Begej: Ečka, Zrenjanin (Obradović et al., 1979b)
Tamiš: Pančevo (Simonkai, 1882; Obradović et al., 1979b)
Moravica: Margita (BLJM !)
171. Valeriana officinalis L.

Fam.: Valerianaceae
Životna forma: H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Fere indifferens (Molinietalia, Magnocaricion,
Salicetea, Alnetea, Alno-Padion)
Nalazišta:
172. Vallisneria spiralis L.

Životna forma: HH.
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________

Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemno-Potamea
Nalazišta:
Bečej, Melenci, Jankov Most-Klek, Klek, Lazarevo-Botoš, Jarkovac, Jermenovci,
Vlajkovac, Potporanj, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)
Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Sajan, Kikinda, Bočar,
Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !)
Stari Begej: Banatski Dvor-Jankov Most (BLJM !)
173. Verbena officinalis L.

Fam.: Verbenaceae
Životna forma: Th.-H.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Chenopodietea, Bidentetea, Plantaginetea
Nalazišta:
174. Veronica anagallis-aquatica L. (V. anagallis Pančić)

Fam.: Schrophulariaceae
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea (spec. Glycerio-Sparganion),
Nanocyperion, Bidentetea
Nalazišta:
Kikindski kanal: Kikinda (BLjM !)
175. Veronica anagalloides Guss. (V. anagallis limosa Neilr.; V. salina Schur)
Fam.: Schrophulariaceae
Florni element: Subpontsko-submediteranski
Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Nanocyperion, Bidentetea,
Secalietea
Nalazišta:
176. Wolffia arrhiza (L.) Wimm. (Lemna arrhiza L.)

Fam.: Lemnaceae
Ekološki indeksi: F5s R3 N2 H4 D5 S- L4 T5 K1 (Landolt, 1997; emend., Ljevnaić-
Mašić)
Životna forma: HH.
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________

Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemnion (Wolffio-Lemnetum gibbae, Wolffietum)
Nalazišta:
177. Xanthium italicum Moretti (X. echinatum Auct.; X. macrocarpum Auct.)

Fam.: Asteraceae
Ekološki indeksi: F3 R3 N5 H3 D2 S+ L4 T5 K3
Životna forma: Th.
Sintaksonomska pripadnost vrste: Bidentetea
Nalazišta:
Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Melenci, Lazarevo, Botoš, Straža,
Kajtasovo (BLjM !)
Zlatica: Jazovo, Sajan-Padej (BLjM !)
Kikindski kanal: Sajan, Sajan-Kikinda, Kikinda (BLjM !)
Kanal Begej: Perlez (BLjM !)
Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b); Jaša
Tomić, Sečanj (BLjM !)
178. Zannichellia palustris L. (Z. deutata Wild.; Z. repens Boenn.; Z. polycarpa

Nolte.)
Fam.: Zannichelliaceae
Životna forma: HH.
Nalazišta:
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
5.1.1. Taksonomska analiza flore

Floru Osnovne kanalske mreže Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav (OKM Hs DTD)
na području Banata čini 178 taksona, od kojih su 171 vrsta, 4 varijeteta (Aster tripolium
var. pannonicus, Lythrum salicaria var. tomentosus, Polygonum amphibium var. aquatica i
Symphytum officinale var. ochroleucum) i 3 forme (Lysimachia vulgaris f. ternifolia,
Lysimachia vulgaris f. oppositifolia i Utricularia australis f. platyloba).
Konstatovani taksoni obuhvaćeni su odeljcima Equisetophyta-rastavići,
Polypodiophyta-paprati i Magnoliophyta-skrivenosemenice (Takhtajan, 1997). Odeljaku
Equisetophyta pripadaju tri vrste (tj. 1,69% konstatovanih taksona): Equisetum arvense,
Equisetum palustris i Equisetum telmateia. Odeljku Polypodiophyta pripadaju četiri vrste
(tj. 2,25% konstatovanih taksona): Marsilea quadrifolia, Salvinia natans, Azolla
caroliniana i Azolla filiculoides. Odeljku Magnoliophyta pripadaju ostali konstatovani
taksoni (171 takson tj. 96,06% konstatovanih taksona). Zabeleženi taksoni svrstani su u 4
klase, 16 podklasa, 31 nadred, 49 redova, 59 familija, 32 podfamilije i 104 roda (tab. 6).
Najzastupljeniji su taksoni familije Asteraceae sa 16 taksona što čini 9,00%

ukupnog broja konstantovanih taksona (tab. 7). Slede taksoni familija Poaceae, sa 15 vrsta
(8,43%), i taksoni familija Cyperaceae sa 11 vrsta (6,19%). Nešto manje su prisutni taksoni
familija Lamiaceae (9 vrsta - 5,06%) i Potamogetonaceae (8 vrsta - 4,50%). Familije
Ranunculaceae, Polygonaceae i Salicaceae zastupljene su svaka sa po 7 taksona (3,93%),
dok su familije Fabaceae i Lemnaceae prisutne sa po 5 taksona (2,81%). Sa po četiri
taksona (2,25%) zastupljene su familije Hydrocharitaceae, Juncaceae, Primulaceae i
Brassicaceae. Iz familija Alismataceae, Apiaceae, Onagraceae, Equisetaceae,
Scrophulariaceae, Lythraceae, Rosaceae, Typhaceae i Lentibulariaceae konstatovana su po
tri taksona (1,69%), dok su po dva taksona (1,12%) zabeležena iz familija Azollaceae,
Ceratophyllaceae, Dipsacaceae, Oleaceae, Rubiaceae, Haloragaceae, Najadaceae,
Boraginaceae i Trapaceae. Najveći broj familija (27 familija) zastupljene su samo sa
jednim taksonom od čega svaka čini 0,56% ukupne flore OKM Hs DTD u Banatu (tab. 7).
Ovakva floristička struktura posledica je hidroloških uslova koji se javljaju u ispitivanom
ekosistemu (dirigovanog vodnog režima, povremenog isušivanja delova kanala i dr.).
_______________________________________________________________________________

Tabela 6. Taksonomski pregled flore OKM Hs DTD na području Banata
ODELJAK KLASA PODKLASA NADRED RED FAMILIJA PODFAMILIJA TAKSON

Equisetum arvense L.
EQUISETOPHYTA EQUISETOPSIDA Equisetales Equisetaceae Equisetum palustris L.
Equisetum telmateia Ehrh.
Marsileidae Marsileales Marsileaceae Marsilea quadrifolia L.
Salviniales Salviniaceae Salvinia natans (L.) Allioni
POLYPODIOPHYTA POLYPODIOPSIDA
Salviniidae Azolla caroliniana Wild.
Hydropteridales Azollaceae Azolla filiculoides Lam.
Magnoliidae Magnolianae Aristolochiales Aristolochiaceae Aristolochioideae Aristolochia clematitis L.
Nupharaceae Nuphar luteum (L.) Sm.
Nymphaeanae Nymphaeales
Nymphaeidae Nymphaeaceae Nymphaeoideae Nymphaea alba L.
Ceratophyllum demersum L.
Ceratophyllanae Ceratophyllales Ceratophyllaceae Ceratophyllum submersum L.
Ranunculus paucistamineus Tsch.
M M
Ranunculus repens L.
A A
G G Ranunculoideae Ranunculus sardous Cr.
Ranunculidae Ranunculanae Ranunculales Ranunculaceae Ranunculus sceleratus L.
N N
Clematis integrifolia L.
O O
L L Trolliodeae Caltha palustris L.
I I Thalictroideae Thalictrum lucidum L.
O O Caryophyllanae Caryophyllales Portulacaceae Portulaca oleracea L.
P P Polygonum amphybium L.
H S Polygonum amphybium L. var. aquatica Leyss.
Y I Polygonum aviculare L.
T D Caryophyllidae Polygonanae Polygonales Polygonaceae Polygonoideae Polygonum hydropiper L.
A A Polygonum lapathifolium L.
Rumex crispus L.
Rumex hydrolapathum Huds.
Fagales Fagaceae Quercoideae Quercus robur L.
Hamamelidididae Faganae
Corylales Betulaceae Alnus glutinosa (L.) Gaertn.
Lysimachia nummularia L.
Lysimachia vulgaris L.
Dilleniidae Primulanae Primulales Primulaceae Lysimachia vulgaris L. f. oppositifolia Opiz.
Lysimachia vulgaris L. f. ternifolia Peterm.

nastavak tabele …

Populus alba L.
Populus deltoides Marshall
Salix alba L.
Salicales Salicaceae Salix babylonica L.
Salix cinerea L.
Salix fragilis L.
Violanae Salix triandra L.
Cucurbitales Cucurbitaceae Cucurbitoideae Echinocystis lobata (Michx.) Torr.
Dilleniidae Rorippa amphibia (L.) Bess.
Rorippa islandica (Oeder.) Schinz. u Thell
Capparales Brassicaceae Rorippa kerneri Menyh.
M M Rorippa silvestris (L.) Bess.
A A Malvanae Malvales Malvaceae Althaea officinalis L.
G G Ulmaceae Ulmoideae Ulmus glabra Hudson
N N Urticanae Urticales Cannabaceae Humulus lupulus L.
O O Urticaceae Urtica dioica L.
L L Euphorbianae Euphorbiales Euphorbiaceae Euphorbioideae Euphorbia lucida W.K.
I I Myriophyllum spicatum L.
O O Saxifraganae Haloragales Haloragaceae Myriophyllum verticillatum L.
P P Potentilla anserina L.
H S Rosanae Rosales Rosaceae Potentilloideae Potentilla reptans L.
Y I
Ruboideae Rubus caesius L.
T D
Lythrum salicaria L.
A A
Lytraceae Lythrum salicaria L. var. tomentosus (Mill.) DC.
Lythrum virgatum L.
Rosidae Myrtanae Myrtales Epilobium adnatum Gris.
Onagraceae Epilobium hirsutum L.
Epilobuim palustre L.
Trapa longicarpa M. Jank.
Trapaceae Trapa natans L. (agg.)
Amorpha fruticosa L.
Galega officinalis L.
Fabanae Fabales Fabaceae Faboideae Glycyrrhiza echinata L.
Trifolium fragiferum L.
Trifolium repens L.
Rutanae Sapindales Aceraceae Acer negundo L.
Cornidae Aralianae Araliales Apiaceae Apioideae Conium maculatum L.

nastavak tabele …

Oenanthe aqatica (L.) Poiret
Aralianae Araliales Apiaceae Apioideae Sium latifolium L.
Cornidae Valerianaceae Valeriana officinalis L.
Dipsacanae Dipsacales Dipsacus laciniatus L.
Dipsacaceae Dipsacus silvester Huds.
Campanulanae Menyanthales Menyanthaceae Nymphoides flava Hill.
Artemisia vulgaris L.
Aster lanceolatus Willd.
Aster tradescantii L.
Aster tripolium L. var. pannonicus (Jacq.) Beck
Bidens cernuus L.
Asteroideae Bidens frondosa L.
Bidens tripartitus L.
M M Asteridae Asteranae Asterales Asteraceae Eupatorium cannabinum L.
A A
Inula britannica L.
G G
N N Matricaria inodora L.
O O Petasites albus (L.) Gaertn.
L L Pulicaria dysenterica (L.) Gaertn.
I I Xanthium italicum Moretti
O O Serratula tinctoria L.
P P Cichorioideae Sonchus arvensis L.
H S Sonchus asper (L.) Hill.
Y I Galium mollugo L.
T D Gentiananae Rubales Rubiaceae Rubioideae Galium palustre L.
A A Solanales Solanaceae Solanoideae Solanum dulcamara L.
Convolvulales Convolvulaceae Convolvuloideae Calystegia sepium (L.) Br.
Solananae
Symphytum officinale L.
Boraginales Boraginaceae Boraginoideae Symphytum officinale var. ochroleucum DC.
Lamiidae Fraxinus americana L.
Loasanae Oleales Oleaceae Oleoideae Fraxinus lanceolata Borkh.
Veronica anagallis-aquatica L.
Scrophulariaceae Rhinanthoideae Veronica anagalloides Guss.
Scrophularioideae Gratiola officinalis L.
Lamianae Scrophulariales Plantaginaceae Plantago major L.
Utricularia australis R. Br.
Lentibulariaceae Utricularia australis R. Br. f. platyloba Meister
Utricularia vulgaris L.

nastavak tabele …

M Lycopus europaeus L.
A Lycopus exaltatus L.
G Mentha aquatica L.
N Nepetoideae Mentha longifolia (L.) Huds.
O
L Lamiidae Lamianae Lamiales Lamiaceae Mentha pulegium L.
I Mentha verticillata L.
O Scutellaria galericulata L.
P Scutellarioideae Scutellaria hastifolia L.
S Lamioideae Stachys palustris L.
I
D Verbenaceae Verbena officinalis L.
A Hippuridales Hippuridaceae Hippuris vulgaris L.
M Liliidae Lilianae Iridales Iridaceae Iridoideae Iris pseudacorus L.
A Juncus compressus Jacq.
G Juncus effusus L.
Juncales Juncaceae Juncus gerardi Lois.
N
O Juncus inflexus L.
L Bolboschoenus maritimus (L.) Palla.
I Cyperales Cyperaceae Cyperoideae Heleocharis palustris (L.) R. Br.
O Schoenoplectus lacuster (L.) Palla
P Juncanae Carex distans L.
H L Carex flacca Schreb.
Y I Carex gracillis Curt.
T L Carex hirta L.
A I Caricoideae Carex pseudocyperus L.
O Carex remota L.
P Commelinidae Carex vesicaria L.
S Carex vulpina L.
I
Agropyrum repens (L.) Beauv.
D
Agrostis alba L.
A
Bromus mollis L.
Calamogrostis epigeios (L.) Roth.
Catabrosa aquatica (L.) P. B.
Poanae Poales Poaceae Pooideae Festuca arundinacea Schreb.
Glyceria fluitans (L.) R. Br.
Glyceria maxima (Hartm.) Holm.
Heleochloa alopecuroides (Piller et Mitterp.) Host.
Heleochloa schoenoides (L.) Host.
Panicum crus-galli L.

nastavak tabele …

Phragmites communis Trin.
Poa palustris L.
Commelinidae Poanae Poales Poaceae Pooideae Poa trivialis L.
Typhoides arundinacea L.
Butomales Butomaceae Butomus umbellatus L.
Elodea canadensis Rich
Elodea nuttallii (Planch.) H. St. John
Hydrocharitales Hydrocharitaceae Hydrocharis morsus-ranae L.
Vallisneria spiralis L.
Najas marina L.
M Najadales Najadaceae Najas minor All.
A L Alisma gramineum Gmel.
G I Alismatidae Alismatanae Alismatales Alismataceae Alisma plantago-aqatica L.
N L Sagittaria sagittifolia L.
O I Potamogeton crispus L.
L O Potamogeton fluitans Roth.
I P Potamogeton gramineus L.
O S Potamogeton lucens L.
P I Potamogetonales Potamogetonaceae Potamogeton pectinatus L.
H D Potamogeton perfoliatus L.
Y A Potamogeton pusillus L.
T Potamogeton trichoides Cham et Schlecht.
A Cymodoceales Zannichelliaceae Zannichellia palustris L.
Lemna gibba L.
Lemna minor L.
Lemnoideae Lemna trisulca L.
Aranae Arales Lemnaceae
Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid.
Wolffioideae Wolffia arrhiza (L.) Wimm.
Aridae
Acorales Acoraceae Acorus calamus L.
Sparganiaceae Sparganium ramosum Huds.
Typha angustifolia L.
Typhanae Typhales
Typhaceae Typha latifolia L.
Typha laxmannii Lepech
UKUPNO 3 4 16 31 49 59 32 178

_______________________________________________________________________________
Tabela 7. Procentualna zastupljenost familija u flori OKM Hs DTD na području Banata
REDNI FAMILIJA BROJ %

BROJ TAKSONA
1. Asteraceae 16 9,00
2. Poaceae 15 8,43
3. Cyperaceae 11 6,19
4. Lamiaceae 9 5,06
5. Potamogetonaceae 8 4,50
6. Ranunculaceae 7 3,93
7. Polygonaceae 7 3,93
8. Salicaceae 7 3,93
9. Fabaceae 5 2,81
10. Lemnaceae 5 2,81
11. Hydrocharitaceae 4 2,25
12. Juncaceae 4 2,25
13. Primulaceae 4 2,25
14. Brassicaceae 4 2,25
15. Alismataceae 3 1,69
16. Apiaceae 3 1,69
17. Onagraceae 3 1,69
18. Equisetaceae 3 1,69
19. Scrophulariaceae 3 1,69
20. Lythraceae 3 1,69
21. Rosaceae 3 1,69
22. Typhaceae 3 1,69
23. Lentibulariaceae 3 1,69
24. Azollaceae 2 1,12
25. Ceratophyllaceae 2 1,12
26. Dipsacaceae 2 1,12
27. Oleaceae 2 1,12
28. Rubiaceae 2 1,12
29. Haloragaceae 2 1,12
30. Najadaceae 2 1,12
31. Boraginaceae 2 1,12
32. Trapaceae 2 1,12
33. Aceraceae 1 0,56
34. Acoraceae 1 0,56
35. Betulaceae 1 0,56
36. Malvaceae 1 0,56
37. Aristolochiaceae 1 0,56
38. Butomaceae 1 0,56
39. Convolvulaceae 1 0,56
40. Cucurbitaceae 1 0,56
41. Euphorbiaceae 1 0,56
42. Hippuridaceae 1 0,56
43. Cannabaceae 1 0,56
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
nastavak tabele …
REDNI FAMILIJA BROJ %

BROJ TAKSONA
44. Iridaceae 1 0,56
45. Marsileaceae 1 0,56
46. Nupharaceae 1 0,56
47. Nymphaeaceae 1 0,56
48. Menyanthaceae 1 0,56
49. Plantaginaceae 1 0,56
50. Portulacaceae 1 0,56
51. Fagaceae 1 0,56
52. Salviniaceae 1 0,56
53. Solanaceae 1 0,56
54. Sparganiaceae 1 0,56
55. Ulmaceae 1 0,56
56. Urticaceae 1 0,56
57. Valerianaceae 1 0,56
58. Verbeniaceae 1 0,56
59. Zannichelliaceae 1 0,56
UKUPNO 59 178 100
Floristički najbogatiji kanali OKM Hs DTD u Banatu su kanal Banatska Palanka -

Novi Bečej (116 taksona) i Tamiš (103 taksona), a najsiromašnija je Brzava (8 taksona),
tab. 8.
Tabela 8. Broj taksona po kanalima
Ban.
Kanal Palanka Tamiš Moravica Kikindski Zlatica Stari Kanal Plovni Rojga Brzava
- Novi kanal Begej Begej Begej
Bečej
Br.
116 103 87 76 74 73 52 45 40 8
taksona
Od 178 konstatovanih taksona u kanalima OKM Hs DTD u Banatu, hidrofitama

pripadaju 82 taksona (46,07%), od kojih je jedan varijetet (Polygonum amphibium var.
aquatica) i jedna forma (Utricularia australis f. platyloba). Flotantne hidrofite zastupljene
su sa 16 taksona (19,51% hidrofita). Submerzne hidrofite prisutne su sa 22 (26,83%
hidrofita), a emerzne sa 44 taksona (53,66% hidrofita), tab. 9.
Međutim, pored 44 emerzne hidrofite, na spisku flore OKM Hs DTD na području
Banata, su i biljke sa promenljivim zahtevima za vlažnost staništa okarakterisane
ekološkim indeksima F4w i F3w, kao i biljke sa ekološkim indeksom za vlažnost F4, F3 i F2
jer su i one, na istraživanom području, razvijene u pojasu emerzne vegetacije.
Taksoni okarakterisani ekološkim indeksom za vlažnost staništa F4w: Agrostis alba,
Amorpha fruticosa, Calystegia sepium, Carex distans, Carex gracillis, Carex remota,
Echinocystis lobata, Epilobium adnatum, Epilobium hirsutum, Equisetum palustris,
Equisetum telmateia, Eupatorium cannabinum, Festuca arundinacea, Fraxinus americana,
Galega officinalis, Galium palustre, Heleochloa alopecuroides, Humulus lupulus, Inula
britannica, Juncus compressus, Juncus effusus, Juncus gerardi, Juncus inflexus,
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
Lysimachia nummularia, Lysimachia vulgaris, Lysimachia vulgaris f. ternifolia,

Lysimachia vulgaris f. oppositifolia, Lythrum salicaria, Lythrum salicaria var. tomentosus,
Lythrum virgatum, Mentha longifolia, Mentha pulegium, Petasites albus, Polygonum
hydropiper, Pulicaria dysenterica, Ranunculus repens, Ranunculus sardous, Ranunculus
sceleratus, Rorippa silvestris, Rubus caesius, Salix alba, Salix fragilis, Salix triandra,
Stachys palustris, Thalictrum lucidum, Ulmus glabra i Valeriana officinalis.
Taksoni okarakterisani ekološkim indeksom za vlažnost staništa F3w su: Acer
negundo, Agropyrum repens, Aristolochia clematitis, Artemisia vulgaris, Aster
lanceolatus, Aster tradescantii, Aster tripolium var. pannonicus, Bromus mollis,
Calamogrostis epigeios, Carex flacca, Carex hirta, Conium maculatum, Dipsacus
laciniatus, Dipsacus silvester, Equisetum arvense, Galium mollugo, Matricaria inodora,
Plantago major, Poa trivialis, Polygonum aviculare, Polygonum lapathifolium, Populus
alba, Portulaca oleracea, Potentilla anserina, Potentilla reptans, Quercus robur, Rumex
crispus, Serratula tinctoria, Solanum dulcamara, Sonchus arvensis, Sonchus asper.,
Symphytum officinale, Symphytum officinale var. ochroleucum, Trifolium fragiferum,
Trifoilum repens, Urtica dioica i Verbena officinalis.
Taksoni okarakterisani ekološkim indeksom za vlažnost staništa F4 su: Euphorbia
lucida, Heleochloa schoenoides i Rorippa kerneri.
Vrednošću ekološkog indeksa za vlažnost staništa F3 okarakterisane su četiri vrste:
Althaea officinalis, Glycyrrhiza echinata, Panicum crus-galli i Xanthium italicum.
Ekološkim indeksom F2 u konstatovanoj flori okarakterisana je samo vrsta Clematis
integrifolia L.
Od flotantnih hidrofita, u kanalima OKM Hs DTD u Banatu, najprisutnije su:

Lemna minor, Hydrocharis morsus-ranae, Lemna gibba, Potamogeton fluitans i Spirodela
polyrrhiza. Od submerznih hidrofita najprisutnije su Ceratophyllum demersum i
Potamogeton crispus. Emerzne (semiakvatične) hidrofite prisutne u svim kanalima OKM
Hs DTD u Banatu su Glyceria maxima i Phragmites communis (tab. 9).
_______________________________________________________________________________

Tabela 9. Prisustvo hidrofita u kanalima OKM Hs DTD na području Banata
KANALI
Banatska
Palanka - Novi Bečej
Kikindski kanal
HIDROFITE F
Plovni Begej
Kanal Begej
Stari Begej
Moravica
Brzava
Zlatica
Tamiš
Kanal
Rojga
FLOTANTNE HIDROFITE
Azolla caroliniana Wild. F5 + + +
Azolla filiculoides Lam. F5s + + + +
Hydrocharis morsus-ranae L. F5v + + + + + + + +
Lemna gibba L. F5s + + + + + + + +
Lemna minor L. F5s + + + + + + + + +
Nuphar luteum (L.) Sm F5v + + + +
Nymphaea alba L. F5v + + + +
Nymphoides flava Hill. F5v + + +
Polygonum amphibium L. F5ws + + +
Polygonum amphibium L. var. aquatica Leyss. F5ws + + +
Potamogeton fluitans Roth. F5↑v + + + + + + + +
Salvinia natans (L.) Allioni F5s + + + + + + +
Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. F5s + + + + + + + +
Trapa longicarpa M. Jank. F5v + + +
Trapa natans L. (agg.) F5v + + + + + +
Wolffia arrhiza (L.) Wimm. F5s +
Ukupan broj flotantnih hidrofita 16 15 8 9 13 6 11 11 - 1 8

nastavak tabele …
KANALI
Banatska
Kikindski kanal
HIDROFITE F
Plovni Begej
Kanal Begej
Stari Begej
Moravica
Brzava
Zlatica
Tamiš
Kanal
Rojga
SUBMERZNE HIDROFITE
Ceratophyllum demersum L. F5u + + + + + + + +
Ceratophyllum submersum L. F5u +
Elodea canadensis Rich F5u + + + + +
Elodea nuttallii (Planch.) H. St. John F5u +
Lemna trisulca L. F5u + + + + + + +
Myriophyllum spicatum L. F5u + + + + + + +
Myriophyllum verticillatum L. F5u +
Najas marina L. F5u + + + + + + +
Najas minor All. F5u + + + + + +
Potamogeton crispus L. F5u + + + + + + + +
Potamogeton gramineus L. F5u + + +
Potamogeton lucens L. F5u + + + + + +
Potamogeton pectinatus L. F5↑u + + + + + + +
Potamogeton perfoliatus L. F5u + +
Potamogeton pusillus L. F5u + + +
Potamogeton trichoides Cham et Schlecht. F5u +
Ranunculus paucistamineus Tsch. F5u +

nastavak tabele …
KANALI
Banatska
Kikindski kanal
HIDROFITE F
Plovni Begej
Kanal Begej
Stari Begej
Moravica
Brzava
Zlatica
Tamiš
Kanal
Rojga
SUBMERZNE HIDROFITE
Utricularia australis R. Br F5u + +
Utricularia australis R. Br. f. platyloba Meister F5u +
Utricularia vulgaris L. F5u + + + + + +
Vallisneria spiralis L. F5u + + +
Zanichellia palustris L. F5u + +
Ukupan broj submerznih hidrofita 22 17 9 15 6 8 14 9 - - 10
EMERZNE HIDROFITE
Acorus calamus L. F5wi + + + +
Alisma gramineum Gmel. F5↑wi +
Alisma plantago-aquatica L. F5wi + + + + + + +
Alnus glutinosa (L.) Gaertn. F5w +
Bidens cernuus L. F5w +
Bidens frondosa L. F5w +
Bidens tripartitus L. F5w + + + + + + +
Bolboschoenus maritimus (L.) Palla. F5wi + + + + + + +
Butomus umbellatus L. F5wi + + + + + + +
Caltha palustris L. F5 +

nastavak tabele …
KANALI
Banatska
Kikindski kanal
HIDROFITE F
Plovni Begej
Kanal Begej
Stari Begej
Moravica
Brzava
Zlatica
Tamiš
Kanal
Rojga
EMERZNE HIDROFITE
Carex pseudocyperus L. F5wi + + + + + + +
Carex vesicaria L. F5wi + + +
Carex vulpina L. F5↑w + + +
Catabrosa aquatica (L.) P.B. F5wi +
Epilobium palustre L. F5 + +
Glyceria fluitans (L.) R. Br. F5↑wi + + + + + + +
Glyceria maxima (Hartm.) Holm. F5wi + + + + + + + + + +
Gratiola officinalis L. F5w +
Heleocharis palustris (L.) R. Br. F5wi + + + + + +
Hippuris vulgaris L. F5i +
Iris pseudacorus L. F5wi + + + + + + + +
Lycopus europaeus L. F5w + + + + + + + +
Lycopus exaltatus L. F5↑w + + + + + + +
Marsilea quadrifolia L. F5w +
Mentha aquatica L. F5w + + + + + +
Oenanthe aquatica (L.) Poiret F5wi + + + + + +

nastavak tabele …
KANALI
Banatska
Kikindski kanal
HIDROFITE F
Plovni Begej
Kanal Begej
Stari Begej
Moravica
Brzava
Zlatica
Tamiš
Kanal
Rojga
EMERZNE HIDROFITE
Phragmites communis Trin. F5wi + + + + + + + + + +
Poa palustris L. F5w + +
Rorippa amphibia (L.) Bess. F5w + + + +
Rorippa islandica (Oeder.) Schinz. u Thell. F5w +
Rumex hydrolapathum Huds. F5w + + + + + + + + +
Sagittaria sagittifolia L. F5wi + + + + + +
Salix cinerea L. F5w + +
Schoenoplectus lacuster (L.) Palla F5i + + + + + + +
Scutellaria galericulata L. F5w + + +
Scutellaria hastifolia L. F5w +
Sium latifolium L. F5i + + + + + + + + +
Sparganium ramosum Huds. F5wi + + + + + + +
Typha angustifolia L. F5wi + + + + + + + + +
Typha latifolia L. F5wi + + + + + + + +
Typha laxmannii Lepech F5 + +
Typhoides arundinacea (L.) Much. F5↑wi + + + + + + +
Veronica anagallis-aquatica L. F5↑w + + + +
Veronica anagalloides Guss. F5w +
Ukupan broj emerznih hidrofita 44 32 26 23 26 10 11 26 3 20 29
UKUPNO HIDROFITA 82 64 43 47 45 24 36 46 3 21 47
__________________________________________________________________________________
5.1.2. Ekološka analiza flore

Od 178 konstatovanih taksona, pri ekološkoj analizi hidrofita OKM Hs DTD na
području Banata, razmotren je odnos 174 taksona prema intenzitetu ekoloških indeksa. Vrste
Fraxinus lanceolata, Mentha verticillata, Populus deltoides i Salix babylonica nisu uzete u
obzir jer za njih nisu određeni ekološki indeksi, a na spisak flore su uvršćene na osnovu
literaturnih podataka. Pored njih, pri ekološkoj analizi, nisu u obzir uzete ni vrste indiferentne
prema određenom ekološkom indeksu. To su vrste: Quercus robur indiferentna prema
hemijskoj reakciji sredine (R), Calamogrostis epigeios indiferentna prema aerisanosti staništa
(D), Carex gracillis indiferentna prema sadržaju organskih materija (H) i aerisanosti staništa
(D), Carex vesicaria indiferentna prema sadržaju organskih materija (H), te vrste Azolla
filiculoides, Carex pseudocyperus, Ceratophyllum demersum i Glyceria maxima indiferentne
prema ekološkom indeksu za kontinentalnost (K).
Odnos prema vlažnosti staništa - F

Analiza vrednosti ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F) ukazuje na dominaciju
hidrofita, biljaka kojima je voda životna sredina, (F5) zastupljenih sa 47,12% (82 taksona),
graf. 6. Slede ih higrofite, biljke indikatori vlažnih staništa, okarakterisane ekološkim
indeksom F4 zastupljene sa 28,73% (50 taksona). Ukupno, u ispitivanoj flori hidrofite i
higrofite čine 75,85% florističkog sastava što je očekivano s obzirom da je analiziran akvatični
ekosistem. Mezofite, biljke umereno vlažnih staništa, okarakterisane ekološkim indeksom F3
zastupljene su sa 23,55% (41 takson). Subkserofite, biljke umereno sušnih staništa,
okarakterisane ekološkim indeksom F2, zastupljene su vrstom Clematis integrifolia, tj. sa
0,60%. Kserofite, biljke indikatori izrazito sušnih staništa, okarakterisane ekološkim indeksom
F1, nisu konstatovane u flori OKM Hs DTD u Banatu. Srednja vrednost ekološkog indeksa za
vlažnost staništa istraživanog akvatičnog ekosistema je 4,22 što ukazuje da su na istraživanom
ekosistemu, pored dominantnih hidrofita i higrofita, u manjem broju razvijene i biljke
umereno vlažnih i sušnijih staništa. Njihova pojava je posledica povremenog prosušivanja
obalnog regiona kanala usled visokih temperatura u toku letnjeg perioda.
% 50
47,12
 = 4,22
45
40
35
28,73
30
23,55
25
20
15
10
5
0,60
0
F2 F3 F4 F5
Grafik 6. Procentualna zastupljenost biljaka prema vlažnosti staništa (F)
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Odnos prema hemijskoj reakciji sredine (pH) - R

U istraživanoj flori uočeno je odsustvo acidofilnih biljaka, indikatora izrazito kisele
sredine (R1), i bazofilnih vrsta (R5), indikatora izrazito alkalne sredine (graf. 7). U
istraživanom ekosistemu dominiraju neutrofilne biljke, okarakterisane ekološkim indeksom
R3, sa 67,05% (116 taksona). Znatno je i prisustvo biljaka indikatora slabo alkalne sredine,
okarakterisane ekološkim indeksom R4, sa 29,48% (51 takson). Indikatori kiselog staništa,
okarakterisani ekološkim indeksom R2, zastupljeni su sa 3,47% (6 taksona). Srednja vrednost
ekološkog indeksa za hemijsku reakciju staništa je 3,26 što ukazuje na stanište neutralne
hemijske reakcije.
% 80
 = 3,26
67,05
70
60
50
40
29,48
30
20
10
3,47
0
R2 R3 R4
Grafik 7. Procentualna zastupljenost biljaka prema hemijskoj reakciji sredine (R)
Odnos prema sadržaju hranljivih materija posebno jedinjenja azota - N

Analizom vrednosti ekološkog indeksa za sadržaj hranljivih materija, posebno
jedinjenja azota, uočeno je odsustvo biljaka indikatora izrazito oligotrofnih ekosistema - N1. U
analiziranoj flori, najzastupljeniji su indikatori eutrofnih - N4 (47,13% - 82 taksona) i
mezotrofnih ekosistema - N3 (37,35% - 65 taksona), graf. 8. Znatno je manje indikatora
oligotrofnih ekosistema - N2 (10,35% - 18 taksona). Najmanje je prisustvo indikatora izrazito
eutrofnih ekosistema - N5 (5,17% - 9 taksona) koji za svoj rast i razvoj zahtevaju sredinu
bogatu hranljivim materijama. Srednja vrednost ekološkog indeksa za sadržaj hranljivih
materija, a posebno azotnih jedinjenja je 3,47 što ukazuje da je ispitivani ekosistem mezo-
eutrofan.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
% 50
 = 3,47 47,13
45
40
37,35
35
30
25
20
15
10,35
10
5,17
5
0
N2 N3 N4 N5
Grafik 8. Procentualna zastupljenost biljaka prema sadržaju hranljivih materija posebno

jedinjenja azota (N)
Odnos prema sadržaju organskih materija (humusa) - H

U pogledu sadržaja organskih materija (humusa) u staništu, u flori OKM Hs DTD na
području Banata, dominiraju indikatori staništa srednje bogatog organskim materijama (H3) sa
52,33% (90 taksona), graf. 9. Slede ih indikatori staništa sa povećanim sadržajem organskih
materija (H4) sa 38,37% (66 taksona). Indikatori staništa siromašnog humusom (H2)
zastupljeni su sa 6,40% (11 taksona), dok su indikatori izrazito humusnih staništa (H5)
prisutne sa svega 2,90% (5 taksona). U istraživanoj flori nisu konstatovani indikatori
bezhumusnih, mineralnih staništa okarakterisani ekološkim indeksom H1. Prosečna vrednost
ekološkog indeksa za sadržaj organskih materija je 3,38% što ukazuje na stanište umereno
bogato humusom.
% 60
 = 3,38
52,33
50
38,37
40
30
20
10
6,40
2,90
0
H2 H3 H4 H5
Grafik 9. Procentualna zastupljenost biljaka prema sadržaju organskih materija (H)

__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Odnos prema aerisanosti staništa - D

Na osnovu analize bioindikatorskih vrednosti za aerisanost staništa utvrđena je
dominacija indikatora slabo aerisanog staništa (D5) sa 65,70% (113 taksona), graf. 10. Ovo ne
iznenađuje s obzirom da je analiziran akvatični ekosistem, a poznato je da su akvatični
ekosistemi slabije aerisana staništa. Slede ih biljke koje za svoj razvoj zahtevaju umereno
aerisano stanište (D4) sa 24,42% (42 taksona) i biljke indikatori dobro aerisanog staništa (D3)
sa 9,30% (16 taksona). Biljke okarakterisane ekološkim indeksom D2 prisutne su sa 0,58%, s
obzirom da su zastupljene jednom vrstom Xanthium italicum. Hazmofitske i litofitske vrste,
okarakterisane ekološkim indeksom D1, nisu konstatovane u analiziranoj flori. Srednja
vrednost ekološkog indeksa za aerisanost je 4,55 što ispitivani ekosistem karakteriše kao
umereno do slabo aerisano stanište.
% 70
65,70
 = 4,55
60
50
40
30
24,42
20
9,30
10
0,58
0
D2 D3 D4 D5
Grafik 10. Procentualna zastupljenost biljaka prema aerisanosti staništa (D)
Odnos prema salinitetu staništa - S

Analiza vrednosti ekološkog indeksa za salinitet (zaslanjenost) staništa ukazuje da je
voda ispitivanog ekosistema nezaslanjena s obzirom da je najveći broj konstatovanih biljaka
(83,33% ili 145 taksona) indikator nezaslanjenog staništa (S-), graf. 11. Prisustvo 16,67%
biljaka (29 taksona) prilagođenih na uslove manje ili veće zaslanjenosti (S+) ukazuje da je na
pojedinim deonicama kanalske mreže voda sa nešto većom koncentracijom soli što je
posledica spiranja soli sa okolnog zaslanjenog zemljišta. Na tim deonicama kanala razvijene
su sastojine asocijacija koje podnose povećanu koncentraciju soli u vodi (npr. ass. Elodeetum
nuttallii, ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati, ass. Najadetum marinae i ass.
Bolboschoenetum maritimi continentale) čija je ekologija razmatrana u poglavlju „Vegetacija
OKM Hs DTD na području Banata“.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
% 90 83,33
80
70
60
50
40
30
16,67
20
10
0
S+ S-
Grafik 11. Procentualna zastupljenost biljaka prema salinitetu staništa (S)
Odnos prema osvetljenosti staništa - L

Bioindikatorske vrednosti za osvetljenost staništa su u intervalu od L2 do L5.
Procentualno su najzastupljeniji indikatori osvetljenog staništa, odnosno biljke koje najbolje
uspevaju pri punoj dnevnoj svetlosti, ali podnose i izvesnu zasenjenost (L4), graf. 12. One su
prisutne sa 51,15% (89 taksona). Indikatori polusenke (polusciofite), okarakterisane ekološkim
indeksom L3, zastupljene su sa 43,68% (76 taksona). Približno je učešće biljaka, indikatora
senke, okarakterisanih ekološkim indeksom L2 (2,87% - 5 taksona) i heliofita, biljaka
indikatora izrazito osvetljenih staništa, okarakterisanih ekološkim indeksom L5 (2,30% - 4
taksona). Sciofite, biljke koje uspevaju u uslovima ekstremne zasenjenosti, okarakterisane
ekološkim indeksom L1, nisu konstatovane u ispitivanoj flori. Prosečna vrednost ekološkog
indeksa za osvetljenost staništa od 3,53 ukazuje da su u ekosistemu povoljni uslovi svetlosnog
režima.
% 60
 = 3,53
51,15
50
43,68
40
30
20
10
2,87 2,30
0
L2 L3 L4 L5
Grafik 12. Procentualna zastupljenost biljaka prema osvetljenosti staništa (L)

__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Odnos prema temperaturi staništa - T

Analizom bioindikatorskih vrednosti za temperaturu staništa uočljiva je dominacija
termofilnih biljaka (T4), sa 51,72% (90 taksona), graf. 13. Slede ih mezotermne biljke (T3), sa
28,74% (50 taksona) i izrazito termofilne biljake (T5), sa 18,97% (33 taksona). Biljke
indikatori hladnih staništa (T2) prisutne su sa 0,57%, tačnije samo jednom vrstom Rorippa
islandica. U istraživanom ekosistemu nisu konstatovani indikatori izrazito hladnih staništa
(T1). Srednja vrednost ekološkog indeksa za temperaturu staništa od 3,89 ukazuje da su u
ekosistemu povoljni uslovi termičkog režima.
% 60
 = 3,89
51,72
50
40
28,74
30
18,97
20
10
0,57
0
T2 T3 T4 T5
Grafik 13. Procentualna zastupljenost biljaka prema temperaturi staništa (T)
Odnos prema kontinentalnosti - K

Stepen prilagođenosti biljaka klimatskim uslovima označava se ekološkim indeksom
za kontinentalnost (K). U analiziranoj flori dominiraju biljke prilagođene uslovima koji
vladaju izvan tipičnih kontinentalnih oblasti (K3 - 72,35% tj.123 taksona), graf. 14. Znatno je
manje prisustvo biljaka koje ne podnose velike tempreturne ekstreme i kasne mrazeve, tj.
biljaka prilagođenih uslovima koji vladaju van kontinentalnih oblasti (K2 - 18,82% tj. 32
taksona). Uticaji klime kontinentalnijih područja uslovili su pojavu biljaka okarakterisanih
ekološkim indeksom K4 koje su sposobne da se odupru ekstremnim temperaturama, niskim
zimskim temperaturama i niskoj vlažnosti vazduha (K4 - 7,06% tj. 12 taksona). Najmanje su
zastupljene biljke prilagođene uslovima okeanske klime tj. prilagođene visokoj relativnoj
vlažnosti vazduha i blagim zimama (K1 - 1,77% tj. 3 taksona). Biljke indikatori izrazito
kontinentalne klime (K5) nisu konstantovane u flori istraživanog ekosistema. Prosečna
vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost od 2,85 svedoči da su u ispitivanom
akvatičnom ekosistemu prisutne i biljke manje kontinentalnog područja što potvrđuje
činjenicu da voda, kao životna sredina, ublažava kontinentalnost klime istraživanog područja.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
% 80
 = 2,85 72,35
70
60
50
40
30
18,82
20
10 7,06
1,77
0
K1 K2 K3 K4
Grafik 14. Procentualna zastupljenost biljaka prema kontinentalnosti (K)
Na osnovu ekološke analize konstatovane flore, ispitivani ekosistem okarakterisan je

kao ekosistem hidro-higrofilnog karaktera (F - 4,22), neutralne hemijske reakcije (R - 3,26),
mezo-eutrofan (N - 3,47) umereno bogat organskim materijama (H - 3,38), umereno do slabo
aerisan (D - 4,55), nezaslanjen (S- - 83,33% ), sa povoljnim svetlosnim (L - 3,53) i termičkim
režimom (T - 3,89) u kome je voda ublažila uslove kontinentalne klime istraživanog područja
(K - 2,85).
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.1.3. Biološki spektar flore

Na osnovu biološkog spektra, odnosno analize spektra životnih formi konstatovane
flore OKM Hs DTD na području Banata utvrđena je dominacija hidrohelofita sa 35,40% (63
taksona), tab. 10. Ukoliko se u obzir uzmu i biljke hidrohelofitskog karaktera, kao što su
hemikripto-hidrohelofite (H.-HH.) sa 5,62% (10 taksona) i geofito-hidrohelofita (G.-HH.) sa
2,25% (4 taksona), jasno je da ukupno 43,27% (77 taksona) pripada hidrohelofitama, odnosno
biljkama koje nepovoljan period godine preživljavaju zaštićene vodom. Dirigovana promena
nivoa vode, suša tokom letnjeg perioda i povremeno isušivanje obalskih delova pojedinih
deonica OKM Hs DTD imaju za posledicu i razvoj životnih oblika biljaka koji su
karakteristični za sušnija staništa. Među njima su hemikriptofite zastupljene sa 34,27% (61
takson), terofite sa 11,23% (20 taksona), fanerofite sa 8,43% (15 taksona), geofite sa 7,30%
(13 taksona), hemiterofite sa 2,25% (4 taksona) i hamefite sa 1,12% (2 taksona).
Tabela 10. Biološki spektar flore OKM Hs DTD na području Banata
Grupa Životna forma Broj taksona %

HH. 59 33,16
HIDROHELOFITA HH.-G. 2 1,12
(63 taksona – 35,40%) HH.-H. 1 0,56
HH. (G.) 1 0,56
H. 44 24,72
H.-HH. 10 5,62
HEMIKRIPTOFITA H. (G.) 4 2,25
(61 takson – 34,27%) H. (Ch.) 1 0,56
H.-G. 1 0,56
H.-N. 1 0,56
Th. 15 8,43
Th.-TH. 2 1,12
TEROFITA Th.-H. 1 0,56
(20 taksona – 11,23%) Th. (H.) 1 0,56
Th.-TH.-H. (Ch.) 1 0,56
MM.-M. 6 3,37
FANEROFITA
(15 taksona - 8,43%) MM. 5 2,81
M. 4 2,25
G. 8 4,49
GEOFITA
(13 taksona – 7,30%) G.-HH. 4 2,25
G.-(H.) 1 0,56
HEMITEROFITA TH. 3 1,69
( 4 takson – 2,25%) TH.-H. 1 0,56
HAMEFITA
Ch. 2 1,12
(2 taksona – 1,12%)
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.1.4. Biljnogeografska analiza flore
Biljnogeografska analiza flore OKM Hs DTD na području Banata ukazuje da 74,71%
konstatovanih taksona pripada grupi flornih elemenata širokog rasprostranjenja. Među njima,
evroazijskoj grupi flornih elemenata pripada 29,21% (52 taksona), cirkumpolarnoj 21,35% (38
taksona), kosmopolitskoj 14,04% (25 taksona) i adventivnoj grupi flornih elemenata pripada
10,11% (18 taksona) konstatovanih taksona (tab. 11).
Tabela 11. Biljnogeografska analiza flore OKM Hs DTD na području Banata
Florni Broj
Grupa %
element vrsta
Evroazijski 26 14,60
EVROAZIJSKA
(52 taksona – 29,21%) Subevroazijski 21 11,80
Subjužnosibirski 5 2,81
CIRKUMPOLARNA Cirkumpolarni 27 15,17
(38 taksona – 21,35%) Subcirkumpolarni 11 6,18
SREDNJEEVROPSKA Subsrednjeevropski 26 14,61
(27 taksona – 15,17%) Subsrednjeruski 1 0,56
KOSMOPOLITSKA
Kosmopolitski 25 14,04
(25 taksona – 14,04%)
ADVENTIVNA
Adventivni 18 10,11
(18 taksona – 10,11%)
Pontsko-centralnoazijski-
4 2,25
submediteranski
Pontsko-
1 0,56
istočnosubmediteranski
Pontsko-centralnoazijski 1 0,56
Subpontsko-
1 0,56
subcentralnoazijski
PONTSKO- PONTSKA
Subpontsko-
CENTRALNOAZIJSKA (11 taksona - 6,18%)
subcentralnoazijski- 1 0,56
(14 taksona – 7,87%)
submediteranski
Subpontski 1 0,56
Subpontsko-
1 0,56
submediteranski
Subpontsko-subpanonski 1 0,56
PANONSKA Subpanonski 2 1,13
(3 taksona - 1,69%) Panonski 1 0,56
ISTOČNO-
SUBMEDITERANSKA
SUBMEDITERANSKA Submediteranski 3 1,69
(3 taksona – 1,69%)
(3 taksona - 1,69%)
SUBATLANSKA Subatlansko- 1 0,56
(1 takson - 0,56%) submediteranski
Biljke užeg rasprostranjenja prisutne su sa 25,29% (45 taksona.). Među njima su

najzastupljenije biljke srednjeevropske grupe flornih elemenata sa 15,17% (27 taksona). Slede
ih biljke pontsko-centralnoazijske grupe flornih elemenata sa 7,87% (14 taksona) i biljke
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
submediteranske grupe flornih elemenata sa 1,69% (3 taksona). Najmanje je prisustvo
biljaka iz subatlanske grupe flornih elemenata sa 0,56% (1 takson), sl. 5.
Slika 5. Procentualna zastupljenost flornih elemenata flore OKM Hs DTD na području Banata
Relativno ujednačeni ekološki uslovi, koji vladaju u akvatičnim ekosistemima, uslovili

su dominaciju biljaka iz grupe flornih elemenata širokog rasprostranjenja. S obzirom da ove
biljke nemaju veći biljnogeografski značaj, posebna pažnja posvećena je biljkama užeg
rasprostranjenja koje karakterišu florističke i biljnogeografske specifičnosti istraživanog
ekosistema.
Prisustvo srednjeevropskog (15,17%) i subatlanskog flornog elemanta (0,56%) ukazuje
na mezofilnije uticaje sa zapada (sl. 5). Njihovim poređenjem (15,17 : 0,56) uočljiv je izrazito
slab uticaja vlažnijih, zapadnijih područja o čemu svedoči prisustvo jedne vrste Pulicaria
dysenterica subatlansko-submediteranskog flornog elementa.
Kserofinije područje Banata uslovilo je prisustvo pontsko-centralnoazijskih (7,87%) i
submediteranskih flornih elemanata (1,69%). Njihovim poređenjem (7,87% : 1,69%) uočljiv je
izraženiji uticaj biljaka istočnog rasprostranjenja u odnosu na kserofilnije biljke južnog
rasprostranjenja (sl. 5).
Odnos mezofilnih (srednjeevropskih - 15,17% i subatlanskih - 0,56%) i kserofilnih
(pontsko-centralnoazijskih - 7,87% i submediteranskih - 1,69%) biljaka ukazuje na dominaciju
mezofilnijih nad kserofilnijim elementima flore (15,73 : 9,56), odnosno na mezofilnost
ispitivanog ekosistema sa najvećom procentualnom zastupljenošću srednjeevropskog flornog
elementa (sl. 5).
Iako analizirana flora gradi azonalnu akvatičnu vegetaciju unutar klimatogeno
uslovljene zonalne vegetacije svetlih stepskih šuma sveze Aceri tatarico-Quercion Zólyomi et
Jakucs 1957 i Festucion rupicolae Soó 1940 corr. 1964, prisustvo panonskog flornog elementa
sa 1,69% ukazuje da ispitivana flora pripada flornoj provinciji pannonicum. Panonski florni
element zastupljen je sa tri taksona, i to: dve subpanonske vrste, Rorippa kerneri i Rorippa
silvestris, i panonskim endemom Aster tripolium var. pannonicus (tab. 11).
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.1.5. Taksoni značajni sa aspekta očuvanja biodiverziteta akvatičnih

ekosistema i zaštite životne sredine
Biodiverzitet, odnosno biološka raznovrsnost je raznolikost živih organizama koji
naseljavaju vodu i kopno, raznolikost unutar različitih vrsta, kao i raznolikost između vrsta i
ekosistema. Raznovrsnost je rezultat evolucije živog sveta, odnosno njegovog prilagođavanja
raznolikoj i varijabilnoj životnoj sredini. Predstavljena je kao korespodentan broj genotipova
koje svaka vrsta i njene populacije imaju i prenose ih na sledeće generacije (Stevanović,
2009). Opšta karakteristika biološke raznovrsnosti je veliki genetički, specijski i ekosistemski
diverzitet, ali su biološki resursi relativno ograničenog kapaciteta (http://www.odrzivi-
razvoj.sr.gov.yu). Stoga, radi opstanka naše planete i harmoničnog suživota čoveka i prirode,
svet treba da se usmeri na dva glavna cilja: očuvanje i održivo korišćenje biodiverziteta.
Zadatak očuvanja biodiverziteta je konzervacija i obnavljanje narušenih ekosistema i prirodnih
staništa, te očuvanje i oporavak populacija biljnih i životinjskih vrsta. Održivo korišćenje je
korišćenje komponenata biološke raznovrsnosti koje ne prouzrokuje narušavanje
biodiverziteta, već podrazumeva racionalno korišćenje prirodnih dobara i održavanje onog
stepena potencijala biodiverziteta koji odgovara potrebama i težnjama sadašnjih i budućih
generacija (www.ekoforum.org/htm/biodiverzitet.htm). To praktično znači da biološke resurse
ne treba koristiti stihijski, bez prethodne procene stanja i načina njihovog korišćenja (Radović,
2005).
Urbanizacija, meliorativni radovi, zagađenje životne sredine, pošumljavanje i drugi
antropogeni faktori krajnje su ugrozili veliki broj taksona. Najveći uzrok nestanka pojedinih
biljnih vrsta je gubitak staništa (Boža et al., 1997a; Boža et al., 1997b; Radović, 2005). Bez
adekvatne zaštite staništa nema adekvatne zaštite biodiverziteta na specijskom i genetičkom
nivou. Akvatični ekosistemi odlikuju se raznovrsnošću živog sveta, te je stoga neophodno
njihovo očuvanje. Od 1990. do 1998. godine isušeno je oko 50% močvarnog područja u svetu,
a pred izumiranjem je oko 50% biljnih vrsta (www.ekoforum.org/htm/biodiverzitet.htm).
Akvatičani ekosistemi, kao što je i OKM Hs DTD, staništa su vodenih biljaka koje u njima
nalaze svoja poslednja utočišta (Nikolić et al., 2008).
Iz tog razloga, postoji potreba da se ukaže na retke i ugrožene biljne vrste,

konstatovane u kanalskoj mreži na području Banata, koje su Uredbom o zaštiti prirodnih
retkosti ("Sl. gl. RS", br. 50/93 i 93/93) zakonom zaštićene, kao i na „žive fosile”, odnosno
relikte tercijara (Stojanović i Nikolić, 2003a). Od ukupnog broja konstatovanih vrsta, u
kanalskoj mreži Banata, zabeleženo je šest zakonom zaštićenih biljnih vrsta (Acorus calamus,
Hippuris vulgaris, Marsilea quadrifolia, Nuphar luteum, Nymphaea alba i Trapa longicarpa) i
trinaest vrsta relikta tercijara (tab. 12). Vrste Nuphar luteum i Nymphaea alba su zakonom
zaštićeni relikti tercijara. Posebnu pažnju trebalo bi obratiti na očuvanje prirodnog staništa
svih ovih vrsta.
Poznavanje biologije i ekologije akvatičnih biljaka neophodan je osnov za
preduzimanje potrebnih mera zaštite retkih i ugroženih vrsta, odnosno očuvanje jedinstvenih
genskih resursa zbog prisustva brojnih predstavnika reliktne flore tercijara, utvrđivanje
mogućnosti iskorištavanja biomase vodenih makrofita, te uspešno planiranje mera kontrole
akvatičnih korova i prekomerno razvijene akvatične vegetacije.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Tabela 12. Pregled hidrofita OKM Hs DTD na području Banata zaštićenih kao prirodne
retkosti i hidrofita relikta tercijara sa ekološkim indeksom za vlažnost staništa (F) i flornim
elementima
FLORNI ZAKONOM RELIKTI

HIDROFITE F
ELEMENT ZAŠTIĆENE TERCIJARA
Acorus calamus L. 5wi Adv.

Bolboschoenus maritimus (L.) Palla. 5wi Kosm.
Butomus umbellatus L. 5wi Evr.
Ceratophyllum demersum L. 5u Kosm.
Hippuris vulgaris L. 5 Subcirk.
Iris pseudacorus L. 5wi Subse.
Marsilea quadrifolia L. 5w Cirk.
Myriophyllum spicatum L. 5u Subcirk.
Najas marina L. 5u Kosm.
Nuphar luteum L. 5v Evr.
Nymphaea alba L. 5v Subse.
Nymphoides flava Hill. 5v Evr.
Salvinia natans (l.) Allioni 5s Cirk.
Schoenoplectus lacustrer (L.) Palla 5i Kosm.
Trapa longicarpa Jank. 5v Evr.
Trapa natans L. 5v Evr.
Vallisneria spiralis L. 5u Adv.
Wolffia arrhiza (L.) Wimm. 5s Kosm.
UKUPNO 18 6 13
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.1.6. Adventivne vrste

U flori OKM Hs DTD Banata, konstatovano je 18 adventivnih vrsta (tab. 13).
Hidrofitama, odnosno hidrohelofitama (HH.), pripada 7 adventivnih vrsta. To su: Acorus
calamus, Azolla caroliniana, Azolla filiculoides, Elodea canadensis, Elodea nuttallii, Typha
laxmannii i Vallisneria spiralis (tab. 13). Mnoge od njih su u fazi intenzivnog širenja, u
kanalskoj mreži Banata, gde grade guste sastojine akvatične vegetacije (Acoreto-Glycerietum
aquaticae, Lemno minoris-Azolletum filiculoides, Elodeetum canadensis, Elodeetum nuttallii i
Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis) čime postepeno postaju smetnja normalnom
funkcionisanju kanalske mreže.
Tabela 13. Adventivne vrste u flori OKM Hs DTD na području Banata
ŽIVOTNA
BILJNA VRSTA F
FORMA
Acer negundo L. 3w MM.
Acorus calamus L. 5wi HH.
Amorpha fruticosa L. 4w M.
Aster lanceolatus Willd. 3w H.
Aster tradescantii L. 3w H.
Azolla caroliniana Wild. 5 HH.
Azolla filiculoides Lam. 5s HH.
Bidens frondosa L. 5w Th.
Echinocystis lobata (Michx.) Torr. 4w Th.
Elodea canadensis Rich 5u HH.
Elodea nuttallii (Planch.) H. St. John 5u HH.
Fraxinus americana L. 4w MM.
Fraxinus lanceolata Borkh 4 MM.
Populus deltoides Marshall - MM.
Salix babylonica L. - MM.
Typha laxmannii Lepech 5wi HH.
Vallisneria spiralis L. 5u HH.
Xanthium italicum Moretti 3 Th.
Ukupno 18
Vrste roda Azolla poreklom su iz Severne Amerike. Poslednjih decenija primećeno je

relativno brzo širenje vrste Azolla filiculoides u vodama Evrope. Veoma lako se širi vodom
(Dunavom, Tisom i njihovim pritoka, kanalima Hs DTD) i ornitohorijom (Obradović, 1976;
Topić i Šegulja, 1979; Nikolić et al., 2001; Panjković, 2005; Stojanović et al., 2009a). Kao
vrsta pratilica, zabeležena u sastojinama mnogih akvatičnih zajednica konstatovanih u
kanalskoj mreži Banata te je moguće njeno dalje širenje kanalima Hs DTD.
Elodea canadensis poreklom je iz Severne Amerike. U Evropi je prvi put zabeležena u
Irskoj 1836. godine. U drugoj polovini 19. veka i prvoj polovini 20. veka brzo s proširila širom
Evrope gde je izazvala brojne probleme. Od 50-tih godina prošlog veka stvara manje problema
i sada se smatra manje opasnom vrstom u odnosu na invazivniju Elodea nuttallii. Preporučuje
se mehaničko uklanjanje Elodea canadensis. Da bi se sprečilo širenje delova biljaka potrebno
je staviti odgovarajuće filtere i sve biljke pažljivo ukloniti (Wittenberg, 2005).
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Elodea nuttallii je poreklom iz Severne Amerike. U Evropi je prvi put zabeležena u

Belgiji 1939. godine (Simpson, 1984; Wittenberg, 2005). Elodea nuttallii i Elodea canadensis,
dosta su raširene u akvatičnim ekosistemima Evrope, gde često formiraju dominantne sastojine
(Erhard i Gross, 2006; Thiébaut i Di Nino, 2009). Mišljenje je da postoji kompeticija između
vrsta roda Elodea s obzirom da na terenu isključuju jedna drugu, i da ređe rastu zajedno na
istom staništu (Barrat-Segretain i Elger, 2004; Wittenberg, 2005; Thiébaut i Di Nino, 2009).
Elodea nuttallii prisutna je u različitim fazama eutrofizacije vodenih ekosistema, a može
postati i dominantna vrsta u njima, posebno ukoliko su ovi ekosistemi bogati bikarbonatima
(Lawrence, 1976; Thiébaut i Di Nino, 2009). Konstatovano je da unešene populacije Elodea
nuttallii bolje uspevaju u Evropi, nego u Americi, što je rezultat odsustva biljojeda koji se
njome hrane (Thiébaut i Di Nino, 2009). Neki autori smatraju da Elodea nuttallii treba
posmatrati kao vrstu sposobnu da postane invazivna pa, kao mera zaštite, preporučuju
uvođenje mehaničke, biološke ili hemijske kontrole njenog širenja (Wittenberg, 2005;
Thiébaut i Di Nino; 2009; www.capm.org.uk).
Vrsta Typha laxmannii poreklom je iz Evroazije. Mnogi autori su zabeležili njenu
pojavu u zemljama Centralne Evrope i Male Azije, Mongoliji, Kini i Japanu (Topa, 1966;
Fiala i Jankovska, 1968; Geissert, 1972; Adler et al., 1994; Griese, 1998; Topić i Ozimec,
2001; Baryła et al., 2005). Retka je biljna vrsta koja se obično javlja sporadično (Pignatti,
1982). U Vojvodini je prilično rasprostranjena, a moguće je i njeno dalje širenje (Sarić, 1986).
Acorus calamus, iako je adventivna biljka, kod nas je retka i ugrožena, zakonom
zaštićena vrsta (tab. 12). Njegovo iščezavanje posledica je nekontrolisanog korišćenja rizoma
zbog lekovitih svojstava.
Adventivna vrsta Vallisneria spiralis je predstavnik reliktne flore tercijara.
S obzirom da su ove poslednje dve vrste značajne sa aspekta očuvanja biodiverziteta i
zaštite životne sredine trebalo bi obratiti pažnju na očuvanja njihovog staništa, posebno na
područjima gde su one alohtone vrste.
Osvajanje akvatičnih ekosistema, od strane adventivnih vrsta, jedna je od karakteristika

degradacije ekosistema koja ukazuje na čitav niz negativnih antropogenih uticaja kojima su
ovi ekosistemi izloženi (Wilby, 2007; Stojanović et al., 2009b). Značaj poznavanja
adventivnih vrsta, kao veoma agresivnih i često invazivnih vrsta, polazna je osnova za
preduzimanje odgovarajućih mera kontrole njihovog intenzivnog širenja. Kao mera odbrane
akvatičnih ekosistema preporučljivo je njihovo stalno održavanje (Thiébaut i Di Nino, 2009).
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.1.7. Uloga i značaj hidrofita u akvatičnim ekosistemima

Poznavanje osobina hidrofita, pored teorijskog, ima i veliki praktični značaj.
Dosadašnja istraživanja ukazuju na mnoge značajne pozitivne uloge hidrofita u akvatičnim
ekosistemima (Janković et al., 1988; Stojanović et al., 2007b; Belić i Josimov-Dunđerski,
2007). Pre svega, hidrofite učestvuju u stvaranju i struktuiranju akvatične vegetacije,
formiranju ekosistema i opštem funkcionisanju biosfere. Emerzne hidrofite svojim moćno
razvijenim korenovim sistemom gusto isprepliću površinske i dublje slojeve zemljišta čineći
tako biološku zaštitu od erozije (bioarmatura). Ekološka specifičnost hidrofita ogleda se u
činjenici što su one bioindikatori ekoloških uslova određenog staništa. One, direktno ili
indirektno, utiču na stanje kvaliteta vode akvatičnih ekosistema. Kao primarni producenti,
imaju sposobnost bioakumulacije, odnosno iz vode apsorbuju manje ili veće količine raznih
toksičnih materija (teške metale, pesticide, fenole itd.) i u procesima metabolizma
transformišu ih u manje štetne materije. Na taj način one deluju kao bioakumulatori i
detoksikatori, i doprinose poboljšanju kvaliteta vode akvatičnih ekosistema. Hemijskom
analizom hidrofita moguće je ukazati na prisustvo pojedinih elemenata u vodi. Vodene
makrofite imaju i ulogu „biofiltera“ u prečišćevanju otpadnih voda zbog svoje sposobnosti
zadržavanja raznih suspendovnih čestica (fitofiltracija). Nagomilane organske materije u vodi
ubrzavaju proces eutrofizacije. Kiseonik oslobođen u procesu fotosinteze, od strane vodenih
makrofita, pospešuje razgradnju ovih (često toksičnih) organskih materija i na taj način
vodene makrofite indirektno doprinose prečišćavanju vode sprečavajući brzu eutrofizaciju. S
druge strane, materije koje hidrofite izlučuju u vodu, preko svojih organa, dodatno
potpomažu procese razgradnje i mineralizacije. Procesom fotosinteze hidrofite oslobađaju
kiseonik neophodan za život većine organizama, a njegova količina je ograničavajući faktor
za život organizama u vodenoj sredini. Hidrofite imaju sposobnost efikasnog provođenja
toplote, preko svojih izdanaka, i na taj način ispoljavaju antitermičko dejstvo, a imaju i
baktericidno dejstvo. U sastav hidrofita ulaze brojni proteini, lipidi, ugljeni hidrati, minerali,
vitamini zbog čega je moguće njihovo korišćenje u poljoprivredno-prehrambenoj i
farmaceutskoj industriji. Pored toga, neke se hidrofite (npr. trska) koriste u građevinarstvu
kao veoma dobar izolacioni materijal.
Proučavanje flore i vegetacije OKM Hs DTD obezbeđuje i mogućnost predviđanja i
upozoravanja na eventulane negativne efekte hidrofita. Negativna uloga hidrofita ogleda se u
narušavanju funkcionalnosti Hidrosistema. Zbog veoma brzog vegetativnog razmnožavanja i
produkcije ogromne fitomase, hidrofite usporavaju kretanje vode i protočnu moć kanala, a
time narušavaju i njegove osnovne vodoprivredne funkcije (navodnjavanje, odvodnjavanje,
plovidbu i dr.). Prisutna biljna masa se nagomilava na dnu kanala i stvara mulj. Mulj se taloži,
sekundarno zagađuje vodu i postaje pogodno tlo za razvoj bujne emerzne vegetacije što
ubrzava eutrofizaciju ovih akvatičnih ekosistema i postepeno vodi ka zarašćivanju kanala čime
oni postaju ekosistemi močvarno-barskog tipa (Lazić, 2006; Stojanović et al., 2007b;
Knežević et al., 2008; Ljevnaić et al., 2008; Džigurski et al., 2010a).
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.2. Vegetacija OKM Hs DTD na području Banata

Fitocenološkim proučavanjima vegetacije OKM Hs DTD na području Banata konstatovane su
sastojine 26 asocijacija koje su objedinjene klasama: Hydrochari-Lemnetea Oberd. 1967, Potametea
Tx. et Prsg. 1942 i Phragmitetea Tx. et Prsg. 1942.
Klasi Hydrochari-Lemnetea Oberd. 1967 pripadaju sastojine asocijacija: Lemno-Spirodeletum
W. Koch 1954, Müller et Görs 1960, Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956, Lemnetum
(minori)-trisulcae Den Hartog 1963, Lemnetum (minori)-gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960, Lemno
minoris-Azolletum filiculoides Br.-Bl. 1952, Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956, Den
Hartog et Segal 1964 i Hydrocharidetum morsus-ranae Van Langendonck 1935.
Klasi Potametea Tx. et Prsg. 1942 pripadaju sastojine asocijacija: Potametum nodosi Soó
(1928) 1960, Segal 1964, Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964, Passarge 1964,Westhoff
1969, Elodeetum nuttallii Ciocârlan et al. 1997, Myriophyllo-Potametum Soó 1934, Myriophyllo-
Potamogetonetum pectinati Passarge 1996, Najadetum minoris Ubrizsy (1948) 1961, Najadetum
marinae Fukarek 1961, Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Lazić 2006, Nymphaeetum
albo-luteae Nowinski 1928 subass. nupharetosum Soó 1973, Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922)
Obred. et Müller 1960 i Trapetum natantis Müller et Görs 1960.
Klasi Phragmitetea Tx. et Prsg. 1942 pripadaju sastojine asocijacija: Scirpo-Phragmitetum W.
Koch 1926, Typhetum angustifoliae Pign. 1953, Typhetum latifoliae G. Lang 1973, Sparganietum
erecti Roll 1938, Glycerietum maximae Hueck 1931, Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956,
Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927) Lohm. 1950, Pop 1968, Bolboschoenetum maritimi continentale
Soó (1927) 1957.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Sintaksonomski položaj konstatovanih asocijacija akvatične i semiakvatične vegetacije

u OKM Hs DTD na području Banata
LEMNO-POTAMEA Soó 1968

Klasa HYDROCHARI-LEMNETEA Oberd. 1967
Red Hydrocharitetalia Rübel 1933
Sveza Lemnion minoris W. Koch et Tx. ex Oberd 1957
Ass. Lemno-Spirodeletum W. Koch 1954, Müller et Görs 1960
Ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956
Ass. Lemnetum (minori)-trisulcae Den Hartog 1963
Ass. Lemnetum (minori)-gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960
Ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides Br.-Bl. 1952
Sveza Ceratophyllion Den Hartog et Segal 1964

Ass. Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et Segal 1964
Sveza Hydrocharition Rübel 1933

Ass. Hydrocharidetum morsus-ranae Van Langendonck 1935
Klasa POTAMETEA Tx. et Prsg. 1942

Red Potametalia W. Koch 1926
Sveza Batrachion fluitantis Neuhäusl 1959
Ass. Potametum nodosi Soó (1928) 1960, Segal 1964
Sveza Potamion W. Koch 1926 emend. Oberd. 1957

Ass. Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964, Passarge 1964, Westhoff 1969
Ass. Elodeetum nuttallii Ciocârlan et al. 1997
Ass. Myriophyllo-Potametum Soó 1934
Ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati Passarge 1996
Ass. Najadetum minoris Ubrizsy (1948) 1961
Ass. Najadetum marinae Fukarek 1961
Ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Lazić 2006
Sveza Nymphaeion Oberd. 1956

Ass. Nymphaeetum albo-luteae Nowinski 1928 subass. nupharetosum Soó 1973
Ass. Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922) Obred. et Müller 1960
Ass. Trapetum natantis Müller et Görs 1960
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
CYPERO-PHRAGMITEA Soó 1968

Klasa PHRAGMITETEA Tx. et Prsg. 1942
Red Phragmitetalia W. Koch 1926 emend. Pign. 1953
Sveza Phragmition communis W. Koch 1926 emend. Soó 1947
Ass. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926
subass. phragmitetosum Schmale 1939
Ass. Typhetum angustifoliae Pign. 1953
Ass. Typhetum latifoliae G. Lang 1973
Ass. Sparganietum erecti Roll 1938
Ass. Glycerietum maximae Hueck 1931
Ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956
Ass. Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927) Lohm. 1950, Pop 1968
Red Bolboschoenetalia maritimi Hejný 1967

Sveza Bolboschoenion maritime continentale Soó (1945) 1947
Ass. Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957
subass. butometosum Soó (1964)
subass. marsiletosum quadrifoliae subass. nova
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.2.1. Asocijacija Lemno-Spirodeletum W. Koch 1954, Müller et Görs 1960

Asocijacija Lemno-Spirodeletum pripada flotantnom tipu neukorenjene vodene
vegetacije i jedna je od dominantnijih vegetacija ovog tipa u kanalima OKM Hs DTD u
Banatu. Sastojine ove asocijacije, najčešće formiraju širok pojas, dug nekoliko stotina metara,
koji je u kontaktu sa semiakvatičnom vegetacijom (sl. 6). U plićoj vodi uz emerznu vegetaciju,
u uvalama gde je voda mirnija, kao i u blizini hidromelioracionih objekata, ove sastojine
obrazuju manja ostrva. S obzirom da zajednica pripada neukorenjenom tipu vegetacije, vodene
struje delove sastojina otkidaju, te se one ređe nalaze i u nešto dubljoj vodi u vidu manjih ili
većih ostrva. Dominantno učešće u sastojinama ove zajednice, na ispitivanom terenu, imaju
vrste Lemna minor i Spirodela polyrhhiza (sl. 7).
Sastojine ove fitocenoze konstatovane su u: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej
(Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Vlajkovac, Ritiševo,
Potporanj, Grebenac, Kajtasovo), Zlatici (Vrbica, Crna Bara, Padej, Sajan-Padej), Kikindskom
kanalu (Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid), Starom Begeju (Srpski Itebej,
Banatski Dvor, Jankov Most), Plovnom Begeju (Begejci, Žitište - Klek), kanalu Begej
(Mužlja, Ečka, Stajićevo), Tamišu (Tomaševac) i Moravici (Barice).
Slika 6. Sastojine ass. Lemno-

Spirodeletum na kanalu
Banatska Palanka - Novi Bečej
kod Melenaca
Slika 7. Edifikatori zajednice Lemna minor i

Spirodela polyrhhiza
Sinmorfologija ass. Lemno-Spirodeletum

Građa i floristički sastav - Floristički sastav asocijacije Lemno-Spirodeletum čini 19
vrsta (tab. 14). Opšta pokrovnost biljnog pokrivača je od 80% do 100%. Karakteristične vrste
zajednice su Lemna minor (V; 5180) i Spirodela polyrrhiza (V; 1270). Karakteristične vrste
sveze su: Ceratophyllum demersum (V; 2955), Lemna gibba (V; 1045), Salvinia natans (III;
70) i Lemna trisulca (I; 10). Karakteristična vrsta reda je Hydrocharis morsus-ranae (II; 20).
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Među pratilicama je značajno učešće Trapa natans (IV; 40), Potamogeton fluitans (III; 115),
Najas marina (III; 75), Elodea canadensis (III; 25) i Myriophyllum spicatum (III; 25).
Karakterističan skup čine karakteristične vrste asocijacije Lemna minor i Spirodela
polyrrhiza, karakteristične vrste sveze Ceratophyllum demersum i Lemna gibba, i pratilica
Trapa natans L.
Sastojine asocijacije Lemno-Spirodeletum odlikuje jasna dvoslojnost. Flotantan sloj,
pored edifikatora zajednice, grade i Lemna gibba, Trapa natans, Salvinia natans,
Potamogeton fluitans, Hydrocharis morsus-ranae i Azolla filiculoides. Submerzan sloj je
dobro razvijen, a u njemu dominira Ceratophyllum demersum. Pored njega ovaj sloj grade i:
Najas marina, Elodea canadensis, Myriophyllum spicatum, Elodea nuttallii, Vallisneria
spiralis, vrste roda Potamogeton (P. pectinatus, P. crispus i P. perfoliatus) i Lemna trisulca. U
nešto dubljoj vodi, u jednoj sastojini, je konstatovana i emerzna biljka Sagittaria sagittifolia.
Smena aspekata zajednice Lemno-Spirodeletum nije jasno izražena. Sastojine ove
asocijacije, obrastajući slobodnu vodenu površinu, formiraju gust zelen pokrivač jednoličanog
izgleda. U jesen, kada dominantne biljke gube hlorofil, sastojine postaju beličaste.
Biološki spektar ass. Lemno-Spirodeletum

Analiza biološkog spektra, odnosno analiza životnih formi ass. Lemno-Spirodeletum
pokazuje da u njenoj građi učestvuju samo hidrohelofite.
Biljnogeografska analiza ass. Lemno-Spirodeletum

Biljnogeografska analiza, odnosno analiza spektra arealtipova, ukazuje na apsolutnu
dominaciju vrsta iz grupe flornih elemenata širokog rasprostranjenja što je očekivano s
obzirom da je reč o akvatičnom ekosistemu u kome vladaju relativno ujednačeni uslovi
životne sredine (tab. 15). Najzastupljenije su vrste iz grupe kosmopolitskog flornog elementa
sa 47,37% (9 taksona). Slede ih adventivne vrste sa 21,05% (4 taksona), a vrste
cirkumpolarnog i evroazijskog flornog elementa prisutne su sa po 15,79% (po 3 taksona).
Tabela 15. Biljnogeografska analiza ass. Lemno-Spirodeletum W. Koch 1954, Müller et Görs
1960
Grupa Florni element Broj vrsta %

KOSMOPOLITSKA 9
Kosmopolitski 47,37
(9 taksona - 47,37%)
ADVENTIVNA 4
Adventivni 21,05
(4 taksona - 21,05%)
(3 taksona - 15,79%) Subcirkumpolarni 1 5,26
EVROAZIJSKA 3
Evroazijski 15,79
(3 taksona - 15,79%)
__________________________________________________________________________________

Tabela 14. Fitocenološka tabela ass. Lemno-Spirodeletum W. Koch 1954, Müller et Görs 1960
veličina probne površine (m2) 25 25 25 25 10 5 10 5 25 25

opšta pokrovnost (%) 100 100 100 100 100 80 100 90 90 90
broj biljnih vrsta 4 5 8 10 9 11 12 12 14 14
Florni Životna Stepen Pokrovna
Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
element forma prisutnosti vrednost
Karakteristične vrste asocijacije Lemno-Spirodeletum
Kosm. HH. Lemna minor L. 5.5 4.4 4.4 4.4 4.4 2.2 4.4 3.3 4.4 +.1 V 5180
Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 +.1 2.2 +.1 +.1 2.2 2.2 1.1 1.1 4.4 V 1270
Karakteristične vrste sveze Lemnion minoris
Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. 1.1 3.3 +.1 5.5 4.4 1.1 3.3 1.1 3.3 2.2 V 2955
Kosm. HH. Lemna gibba L. 3.3 +.1 +.1 +.1 1.1 2.2 1.2 +.1 3.3 V 1045
Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni +.1 1.1 +.1 +.1 +.1 III 70
Kosm. HH. Lemna trisulca L. +.2 +.1 I 10
Karakteristične vrste reda Hydrocharitetalia
Evr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. +.1 +.1 +.1 +.1 II 20
Vrste pratilice
Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 IV 40
Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. 1.1 +.1 +.1 +.1 1.1 III 115
Kosm. HH. Najas marina L. +.1 +.1 1.1 +.1 +.1 +.1 III 75
Adv. HH. Elodea canadensis Rich +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 III 25
Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 III 25
Adv. HH. Elodea nuttallii (Planch.) H. St. John 3.3 1.1 +.1 II 430
Adv. HH. Vallisneria spiralis L. +.1 +.1 +.1 +.1 II 20
Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. +.1 +.1 +.1 +.1 II 20
Kosm. HH. Potamogeton crispus L. +.1 +.1 +.1 II 15
Adv. HH. Azolla filiculoides Lam. +.1 +.1 +.2 II 15
Kosm. HH. Potamogeton perfoliatus L. +.1 +.1 I 10
Evr. HH. Sagittaria sagittifolia L. +.1 I 5
Lokaliteti:
1 - Plovni Begej (Žitište); 2 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej); 3 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 4 - Stari Begej (Jankov
Most); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Lazarevo); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac); 7 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej
(Vlajkovac); 8 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Kajtasovo); 9 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej); 10 - Kikindski kanal (Bašaid)
__________________________________________________________________________________
Sinekologija ass. Lemno-Spirodeletum

Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F) istraživane fitocenoze je
5,00 što je očekivano s obzirom da se radi o sastojinama flotantne, akvatične vegetacije (tab.
16). Srednja vrednost ekološkog indeksa za hemijsku reakciju staništa (R) od 3,36, ukazuje da
se sastojine ove asocijacije razvijaju u vodi neutralne hemijske reakcije. Prosečna vrednost
ekološkog indeksa za sadržaj hranljivih materija, posebno azotnih jedinjenja (N) od 3,56, i
prosečna vrednost ekološkog indeksa za sadržaj organskih materija (H) od 3,54, upućuju da se
sastojine razvijaju u mezo-eutrofnim akvatičnim ekosistemima srednje do relativno bogatim
organskim matrijama. Srednja vrednost ekološkog indeksa za aerisanost staništa (D) je 4,80
što stanište ispitivane fitocenoze karakteriše kao slabo aerisano. Analiza ekološkog indeksa za
salinitet staništa (S) pokazuje da od 19 vrsta, koje grade analiziranu fitocenozu, 5 vrsta (Najas
marina, Myriophyllum spicatum, Elodea nuttallii, Potamogeton pectinatus i Potamogeton
perfoliatus), ili 26,32%, podnosi izvesnu zaslanjenost vode. Vrednost ekološkog indeksa za
osvetljenost (L) od 3,69, ukazuje da razvoju sastojina ove asocijacije pogoduju dobro
osvetljena mesta, ali da podnose i izvesnu zasenčenosti od strane emerzne vegetacije. Srednja
vrednost ekološkog indeksa za temperaturu staništa (T) od 3,87, upućuje da razvoju sastojina
pogoduje topla voda. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) je 2,36 što
ukazuje da razvoj sastojina ove zajednice nije klimatski uslovljen.
Tabela 16. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Lemno-Spirodeletum W. Koch 1954,
Müller et Görs 1960
Ekološki Broj fitocenološkog snimka Srednja

indeks 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 vrednost
F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00
R 3,31 3,68 3,40 3,50 3,40 3,16 3,26 3,31 3,22 3,33 3,36
N 3,50 3,90 3,48 3,59 3,73 3,45 3,51 3,53 3,49 3,45 3,56
H 3,69 3,55 3,60 3,47 3,47 3,48 3,51 3,53 3,51 3,55 3,54
D 4,88 5,00 4,68 4,76 4,80 4,74 4,77 4,75 4,71 4,86 4,80
L 3,69 3,77 3,68 3,79 3,60 3,74 3,70 3,72 3,59 3,60 3,69
T 3,44 4,03 3,88 3,50 3,53 4,19 4,05 3,94 3,90 4,24 3,87
K 2,31 2,50 2,39 2,40 2,30 2,27 2,25 2,37 2,32 2,46 2,36
Floristička sličnost ass. Lemno-Spirodeletum sa drugim asocijacijama

Poređenjem florističke strukture sastojina zajednice Lemno-Spirodeletum, iz OKM Hs
DTD na području Banata, sa istom zajednicom opisanom na drugim lokalitetima u Vojvodini i
Rumuniji uočava se znatna podudarnost (tab. 17). Konstatovane sastojine pokazuju najveću
florističku sličnost (ISs =91,43%) sa sastojinama iste asocijacije u OKM Hs DTD u Bačkoj
(Lazić, 2006). Visok indeks sličnosti rezultat je sličnih ekoloških uslova koji vladaju u ova dva
ekosistema, s obzirom da je reč o kanalima sa dirigovanim vodnim režimom. Nešto niže
vrednosti indeksa sličnosti zabeležene su poređenjem sa sastojinama ove asocijacije u
Labudovom oknu (ISs=82,76%; Polić, 2005) i Koviljskom ritu (ISs=64,71%; Radulović,
2000). Poređenjem sa sastojinama nađenim u Rumuniji (ISs=55,00%; Coldea et al., 1997),
Carskoj bari (ISs=51,43%; Radulović, 2005), te Apatinskom i Monoštorskom ritu
(ISs=42,42%; Panjković, 2005) uočava se relativno nizak indeks sličnosti što je posledica
razlika u florističkom sastavu vrsta pratilica. Najniža floristička podudarnost od 28,57%,
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
utvrđena je sa sastojinama iste zajednice iz reke Ipeľ koja čini prirodnu granicu između
Slovačke i Mađarske (Hrivnák, 2002a).
Tabela 17. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Lemno-Spirodeletum W. Koch 1954, Müller et
Görs 1960
Broj Indeks
Lokalitet, Broj
Upoređivane asocijacije autor i godina vrsta zajedničkih sličnosti
vrsta (ISs)
Lemno-Spirodeletum OKM Hs DTD - Banat 19
W. Koch 1954, Müller et Görs 1960
Lemno-Spirodeletum OKM Hs DTD - Bačka, 16 16 91,43%
W. Koch 1954, Müller et Görs 1960 Lazić, 2006.
Lemno-Spirodeletum Labudovo okno, 13 12 82,76%
W. Koch 1954 Polić, 2005.
Lemno minoris-Spirodeletum polyrrhizae Koviljski rit, 15 11 64,71%
W. Koch 1954 Radulović, 2000.
Lemno-Spirodeletum vode Rumunije, 21 11 55,00%
W. Koch 1954 Coldea et al., 1997.
Lemno-Spirodeletum Carska bara, 16 9 51,43%
W. Koch 1954 Radulović, 2005.
Lemno minoris-Spirodeletum polyrrhizae Apatinski i Monoštorski 14 7 42,42%
W. Koch 1954 rit, Panjković, 2005.
Lemno minoris-Spirodeletum polyrrhizae reka Ipeľ (Slovačka) 16 5 28,57%
W. Koch 1954 Hrivnák, 2002a.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.2.2. Asocijacija Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956

Zajednica vodene paprati (Salvinia natans) i plivajuće cvetnice sočivice (Spirodela
polyrhhiza) pripada flotantnoj, neukorenjenoj akvatičnoj vegetaciji. Sastojine ove fitocenoze
češće obrazuju dugački pojas uz sastojine semiakvatične vegetacije, a ređe grade manja ostrva.
Njihovom razvoju pogoduju topla i osunčana mesta, zaštićena od vetra, gde je voda plitka i
mirnija (uvale, blizina hidromelioracionih objekata i dr.). Strujanje vode lako otkida delove
sastojina i, lako i brzo, raznosi ih, pa se mogu naći, u vidu manjih ili većih ostrva, i u dubljoj
vodi. Pri povoljnom temperaturnom i svetlosnom režimu, sastojine konstatovane zajednice
ponekad prekriju gotovo čitavo vodeno ogledalo (pr. Kikindski kanal u blizini Iđoša u
septembru 2006. godine), sl. 8. Sastojine ove zajednice fragmentarno su razvijene u okviru
sastojina drugih makrofitskih zajednica kao što su Trapetum natantis i Hydrocharidetum
morsus-ranae i dr. Guste rozete Trapa natans usporavaju kretanje vode i stvaraju uslove
pogodne za razvoj ove fitocenoze (Stevanović, 2002). U sastojinama ove zajednice
dominantnim vrstama Salvinia natans i Spirodela polyrhhiza često je pridružena i jedna od
najsitnijih cvetnica Lemna minor.
Sastojine ove asocijacije konstatovane su u: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej
(Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Jermenovci, Kajtasovo), Zlatici (Padej), Kikindskom
kanalu (Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid), Starom Begeju (Banatski Dvor,
Jankov Most) i kanalu Begeju (Stajićevo).
Slika 8. Sastojine ass. Salvinio-

Spirodeletum polyrrhizae na
Kikindskom kanalu
Slika 9. Salvinia natans
Sinmorfologija ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae

Građa i floristički sastav - Floristički sastav zajednice Salvinio-Spirodeletum
polyrrhizae čini 16 vrsta sa opštom pokrovnom vrednošću biljnog pokrivača od 80% do 100%
(tab. 18). Edifikatori zajednice su Salvinia natans (V; 6875) i Spirodela polyrhhiza (V; 1419).
Karakteristične vrste sveze su Ceratophyllum demersum (V; 781), Lemna minor (IV; 675) i
Lemna gibba (IV; 244). Od karakterističnih vrsta reda zabeležena je jedino vrsta Hydrocharis
morsus-ranae (II; 13). Od vrsta pratilica konstatovane su: Potamogeton fluitans (III; 81),
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Trapa natans (III; 81), Vallisneria spiralis (II; 288), Myriophyllum spicatum (II; 19), Azolla
filiculoides (II; 19), Potamogeton pectinatus (I; 6), Potamogeton lucens (I; 6), Elodea
canadensis (I; 6), Potamogeton crispus (I; 6) i emerzna biljka Butomus umbellatus (I; 6)
nađena u jednoj sastojini.
Karakterističan skup čini pet vrsta. To su: karakteristične vrste asocijacije Salvinia
natans i Spirodela polyrhhiza, i karakteristične vrste sveze Ceratophyllum demersum, Lemna
minor i Lemna gibba.
Sastojine ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae karakteriše dvoslojnost. Flotantan sloj
čine Salvinia natans (sl. 9), Spirodela polyrhhiza, Lemna minor, Lemna gibba, Hydrocharis
morsus-ranae, Potamogeton fluitans, Trapa natans i Azolla filiculoides. Submerzan sloj
uglavnom gradi Ceratophyllum demersum, dok su vrste Vallisneria spiralis, Myriophyllum
spicatum, Elodea canadensis, i vrste roda Potamogeton (P. pectinatus, P. lucens i P. crispus)
najčešće pojedinačne. U plićim delovima kanala, bliže obali, prisutna je emerzna vrsta
Butomus umbellatus.
U odnosu na ostale flotantne zajednice, ova zajednica se odlikuje najdužim
vegetacionim periodom koji traje od aprila do novembra (Panjković, 2005; Lazić, 2006). Ona
maksimum razvoja dostiže u avgustu kada sastojine, u vidu gustog zelenog tepiha, prekrivaju
površinu vode. Tokom prolećnog i letnjeg aspekta, zelena boja sastojina potiče od graditelja
zajednice, dok u jesen sastojine poprimaju sivkastu boju.
Biološki spektar ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae

Biološki spektar pokazuje da u građi sastojina ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae
učestvuju samo hidrohelofite.
Biljnogeografska analiza ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae

Asocijaciju Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae grade samo vrste širokog
rasprostranjenja od kojih su zastupljenije kosmopolitske (37,50%) i cirkumpolarne vrste
(25,00%), a manje su prisutne evroazijske i adventivne vrste (po 18,75%), tab. 19.
Tabela 19. Biljnogeografska analiza ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956

KOSMOPOLITSKA 6
Kosmopolitski 37,50
(6 taksona - 37,50%)
EVROAZIJSKA 3
Evroazijski 18,75
(3 taksona - 18,75%)
ADVENTIVNA 3
Adventivni 18,75
(3 taksona - 18,75%)
__________________________________________________________________________________

Tabela 18. Fitocenološka tabela ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956
veličina probne površine (m2) 20 30 30 25 50 15 10 50

opšta pokrovnost (%) 100 100 95 100 100 100 80 95
broj biljnih vrsta 10 6 8 8 10 7 5 5
Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 8
Karakteristične vrste asocijacije Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae
Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni 4.4 3.3 5.5 5.5 5.5 4.4 4.4 4.4 V 6875
Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. 4.4 2.2 +.1 1.2 +.1 1.1 1.1 2.1 V 1419
Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. +.1 +.1 2.2 1.1 +.1 3.3 +.1 +.1 V 781
Kosm. HH. Lemna minor L. 2.2 2.2 +.1 2.2 +.1 +.1 IV 675
Kosm. HH. Lemna gibba L. 2.2 +.1 +.1 +.1 +.1 IV 244
Evr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. +.1 +.1 II 13
Vrste pratilice
Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. +.1 +.1 1.1 +.1 III 81
Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 +.1 +.1 1.1 III 81
Adv. HH. Vallisneria spiralis L. +.1 2.2 1.1 II 288
Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 +.1 +.1 II 19
Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. +.1 I 6
Cirk. HH. Potamogeton lucens L. +.1 I 6
Adv. HH. Elodea canadensis Rich +.1 I 6
Kosm. HH. Potamogeton crispus L. +.1 I 6
Evr. HH. Butomus umbellatus L. +.1 I 6
Lokaliteti:
1 - Kikindski kanal (Bašaid); 2 - Kikindski kanal (Novo Miloševo); 3 - Kikindski kanal (Bašaid); 4 - Stari Begej (Jankov Most); 5 - Kikindski kanal (Sajan); 6 -
Zlatica (Padej); 7 - Kikindski kanal (Sajan); 8 - Zlatica (Padej)

__________________________________________________________________________________
Sinekologija ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae

U analiziranoj fitocenozi prisutne su samo hidrofite na šta ukazuje srednja vrednost
ekološkog indeksa za vlažnost (F - 5,00), tab. 20. Poređenjem srednjih vrednosti ekološkog
indeksa za hemijsku reakciju sredine (R) svih konstatovanih zajednica akvatične i
semiakvatične vegetacije OKM Hs DTD na području Banata, ass. Salvinio-Spirodeletum
polyrrhizae ima najnižu vrednost ovog ekološkog indeksa (R - 2,83) koja svedoči o sredini
neutralne hemijske reakcije. Na osnovu prosečne vrednosti ekološkog indeksa za sadržaj
hranljivih materija (N - 3,31) i srednje vrednosti ekološkog indeksa za sadržaj organskih
materija (H - 3,71) zaključujemo da se sastojine ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae
razvijaju u mezotrofnoj vodi relativno bogatoj organskim materijama. Srednja vrednost
ekološkog indeksa za aerisanost staništa (D - 4,89) ukazuje na slabo aerisano stanište.
Sastojine ove asocijacije nisu prilagođene na zaslanjenost vode o čemu svedoči njihov
floristički sastav u kojem su svega dve biljne vrste (Myriophyllum spicatum i Potamogeton
pectinatus) tj. 12,5%, okarakterisane ekološkim indeksom S+ prisutne sa malom brojnosti i
pokrovnosti. Srednje vrednosti ekoloških indeksa za osvetljenost (L - 4,11) i temperaturu
staništa (T - 4,51) indiciraju na zaključak da razvoju sastojina pogoduje osvetljeno ili slabo
zasenčeno i toplo stanište. Ova zajednica ima najveće vrednosti ekoloških indeksa za
osvetljenost i temperaturu staništa u poređenju sa srednjim vrednostima ovih ekoloških
indeksa svih konstatovanih zajednica kanalske mreže u Banatu. Voda, kao životna sredina,
ublažila je uslove kontinentalne klime istraživanog područja što potvrđuje srednja vrednost
ekološkog indeksa za kontinentalnost (K - 2,61).
Tabela 20. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić
1956

indeks 1 2 3 4 5 6 7 8 vrednost
F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00
R 3,08 2,69 2,89 2,93 2,89 2,96 2,67 2,55 2,83
N 3,24 3,04 3,33 3,29 3,44 3,69 3,22 3,20 3,31
H 3,79 3,73 3,63 3,75 3,63 3,65 3,72 3,80 3,71
D 4,84 5,00 5,00 5,00 4,78 5,00 4,67 4,80 4,89
L 4,00 4,00 4,04 4,21 4,11 3,88 4,33 4,30 4,11
T 4,32 4,54 4,44 4,18 4,56 4,50 4,72 4,80 4,51
K 2,42 2,21 2,40 2,61 2,65 2,89 2,81 2,89 2,61
Floristička sličnost ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae sa drugim asocijacijama

Najveći indeks florističke sličnosti od 75,86% zabeležen je između ispitivanih
sastojina ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae sa sastojinama iste zajednice u Labudovom
oknu (Polić, 2005), tab. 21. Takođe, visok indeks sličnosti od 66,67% je sa sastojinama
konstatovanim u Jegričkoj i u kanalima OKM Hs DTD u Bačkoj (Lazić, 2003; Lazić, 2006).
Nešto niži indeks sličnosti (ISs=59,26%) dobijen je poređenjem ispitivanih sastojina sa
sastojinama iste zajednice u kanalu „Vrbas-Bezdan“ (Stojanović et al., 1994a). U ovom kanalu
zabeleženo je prisustvo flotantnih vrsta Nuphar luteum i Nymphaea alba, koje nisu prisutne u
sastojinama ove zajednice iz kanalske mreže Banata. Približno isti indeksi florističke sličnosti
dobijeni su poređenjem sa sastojinama opisanim u Koviljskom ritu (ISs=56,25%; Radulović,
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
2000) i Apatinskom i Monoštorskom ritu (ISs=56,00; Panjković, 2005). Floristički su znatno

bogatije sastojine konstatovane u Rumuniji (Coldea et al., 1997), pa je i indeks sličnosti niži i
iznosi 53,06%. Najmanja floristička podudarnost, sa indeksom florističke sličnosti oko
50,00%, utvrđena je poređenjem sastojina ove zajednice sa sastojinama konstatovanim u
Bardači (ISs=51,43%; Kovačević, 2005), na Starom Begeju, Kanalu Begej, Carskoj bari i
Perleskoj bari (ISs=50,00%; Butorac, 1995). S obzirom da je reč o ribnjaku, barama i
kanalima, usled jakog antopogenog uticaja na ovim lokalitetima stvorili su se specifični
ekološki uslovi koji su i uslovili drugačiji floristički sastav, što ima za posledicu i najniži
indeks sličnosti.
Tabela 21. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956
Broj Indeks
Lokalitet, Broj
Upoređivane asocijacije zajedničkih sličnosti
autor i godina vrsta
vrsta (ISs)
Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae OKM Hs DTD - Banat 16
Slavnić 1956
Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Labudovo okno, 13 11 75,86%
Slavnić 1956 Polić, 2005.
Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Jegrička, 11 9 66,67%
Slavnić 1956 Lazić,2003.
Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae OKM Hs DTD - Bačka, 17 11 66,67%
Slavnić 1956 Lazić, 2006.
Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae kanal “Vrbas-Bezdan«, 11 8 59,26%
Slavnić 1956 Stojanović et al., 1994a.
Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Koviljski rit, 16 9 56,25%
Slavnić 1956 Radulović, 2000.
Spirodelo-Salvinietum natantis Apatinski i Monoštorski rit, 9 7 56,00%
Slavnić 1956 Panjković, 2005.
Spirodelo-Salvinietum natantis vode Rumunije, 33 13 53,06%
Slavnić 1956 Coldea et al., 1997.
Spirodelo-Salvinietum polyrrhizae Bardača (Republika Srpska) 19 9 51,43%
Slavnić 1956 Kovačević, 2005.
Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Stari Begej, Kanal Begej, 12 7 50,00%
Slavnić 1956 Carska bara, Perleska bara
Butorac, 1995.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.2.3. Asocijacija Lemnetum (minori)-trisulcae Den Hartog 1963

Zajednica Lemnetum (minori)-trisulcae pripada submerznoj, neukorenjenoj vegetaciji.
Na istraživanom području, sastojine su razvijene uglavnom sporadično u plićim delovima
kanala, bliže obali, na mestima gde je voda topla i umereno do relativno bogata organskim
jedinjenjim, a njeno strujanje slabije ili gotovo da izostaje (sl. 10). Dubina vode ne prelazi 1m,
a dno je uglavnom muljevito. U opštem izgledu zajednice dominantna je pseudoflotantna
trouglasta sočivica Lemna trisulca sl. 11. Fiziognomsko obeležje sastojinama ove fitocenoze
daju i submerzna vrsta Ceratophyllum demersum i flotantna Lemna minor.
U OKM Hs DTD u Banatu, sastojine ass. Lemnetum (minori)-trisulcae su retke i
zabeležene su na Zlatici (Crna Bara, Jazovo) i Moravici (Margita-Barice).
Slika 10. Sastojine ass. Lemnetum (minori)-trisulcae na Zlatici kod Crne Bare
Slika 11. Lemna trisulca
Sinmorfologija ass. Lemnetum (minori)-trisulcae

Građa i floristički sastav - Sastojine analizirane zajednice Lemnetum (minori)-
trisulcae, na istraživanom terenu, siromašne su vrstama (4-9 vrsta), tab. 22. Floristički sastav
zajednice čini 14 vrsta. Opšta pokrovna vrednost biljnog pokrivača je od 90% do 100%. Od
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
vrsta graditelja zajednice, velikom brojnošću i pokrovnošću, se izdvaja Lemna trisulca (V;
6000), dok je subedifikatorska vrsta Lemna minor (IV; 750) manje zastupljena.
Karakteristične vrste sveze su Ceratophyllum demersum (IV; 1755) i Spirodela polyrhhiza (I;
5), a karakteristična vrsta reda Hydrocharis morsus-ranae (V; 310) konstatovana je u svim
ispitivanim sastojinama. Među vrstama pratilicama dominiraju semiakvatične biljke.
Karakterističan skup čine karakteristične vrste asocijacije Lemna trisulca i Lemna
minor, karakteristična vrsta sveze Ceratophyllum demersum i karakteristična vrsta reda
Hydrocharis morsus-ranae.
Sastojine ass. Lemnetum (minori)-trisulcae odlikuje dvoslojnost. U gusto formiranom
submerznom sloju dominiraju Lemna trisulca i Ceratophyllum demersum, a pored njih ovaj
sloj gradi i Potamogeton lucens. Flotantni sloj je slabije razvijen, a izgrađuju ga Lemna minor,
Hydrocharis morsus-ranae, Spirodela polyrhhiza i Polygonum amphibium.
Dinamika fitocenoze nije jasno izražena.
Biološki spektar Lemnetum (minori)-trisulcae

Biološki spektar potvrđuje hidrofitski karakter zajednice. U sastojinama ispitivane ass.
Lemnetum (minori)-trisulcae dominiraju hidrohelofite sa 92,86% (13 taksona), a samo u
jednoj sastojini je zabeležena i geofita Polygonum amphibium (7,14%), tab. 23.
Tabela 23. Spektar životnih formi ass. Lemnetum (minori)-trisulcae Den Hartog 1963
Grupa Životna forma Broj vrsta %

HIDROHELOFITA HH. 12 85,72
(13 taksona - 92,86%) HH. (G) 1 7,14
GEOFITA 1
G.-HH. 7,14
(1 takson - 7,14%)
Biljnogeografska analiza ass. Lemnetum (minori)-trisulcae

U ispitivanoj fitocenozi dominiraju elementi širokog rasprostranjenja sa 92,86%
(kosmopolitski - 42,87%, cirkumpolarni - 28,57%, evroazijski - 14,28% i adventivni - 7,14%),
(tab. 24). Florni elementi užeg rasprostranjenja zastupljeni su subsrednjeevropskom vrstom
Sparganium ramosum (7,14%).
__________________________________________________________________________________

Tabela 22. Fitocenološka tabela ass. Lemnetum (minori)-trisulcae Den Hartog 1963

Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Karakteristične vrste asocijacije Lemnetum (minori) - trisulcae
Kosm. HH. Lemna trisulca L. 4.4 5.5 3.3 3.3 4.4 4.4 5.5 4.4 3.4 4.4 V 6000
Kosm. HH. Lemna minor L. 1.1 +.1 1.1 4.4 +.1 +.1 +.1 +.1 IV 750
Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. 1.1 2.2 3.3 4.4 2.2 2.2 2.2 +.1 IV 1755
Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 I 5
Evr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. 1.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 2.2 +.1 1.1 V 310
Vrste pratilice
Subse. HH. Oenanthe aquatica (L.) Poiret 1.1 +.1 +.1 +.1 +.1 III 70
Cirk. HH. Potamogeton lucens L. 2.2 2.2 +.1 II 355
Cirk. HH. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. 1.2 +.1 +.2 +.1 II 65
Cirk. HH. Marsilea quadrifolia L. +.1 2.2 I 180
Subevr. HH. Sparganium ramosum Huds. 1.1 I 50
Kosm. HH. Typha latifolia L. +.1 I 5
Kosm. HH. Alisma plantago-aquatica L. +.1 I 5
Adv. HH. (G) Acorus calamus L. +.1 I 5
Subcirk. G.-HH. Polygonum amphibium L. +.2 I 5
Lokaliteti:
1 - Zlatica (Crna Bara); 2 - Zlatica (Jazovo); 3 - Zlatica (Crna Bara); 4 - Zlatica (Crna Bara); 5 - Moravica (Margita - Barice); 6 - Moravica (Margita - Barice); 7 -
Moravica (Margita - Barice); 8 - Moravica (Margita - Barice); 9 - Moravica (Margita - Barice); 10 - Moravica (Margita - Barice)
__________________________________________________________________________________

Tabela 24. Biljnogeografska analiza ass. Lemnetum (minori)-trisulcae Den Hartog 1963

KOSMOPOLITSKA 6
Kosmopolitski 42,87
(6 taksona - 42,87%)
EVROAZIJSKA Evroazijski 1 7,14
(2 taksona - 14,28%) Subevroazijski 1 7,14
SREDNJEEVROPSKA 1
Subsrednjeevropski 7,14
(1 takson - 7,14%)
ADVENTIVNA 1
Adventivni 7,14
(1 takson - 7,14%)
Sinekologija ass. Lemnetum (minori)-trisulcae

Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost ukazuje na hidrofitski karakter
sastojina ispitivane zajednice (F - 5,00) (tab. 25). Prosečna vrednost ekološkog indeksa za
hemijsku reakciju staništa (R - 3,29) upućuju na zaključak da su sastojine ove zajednice
razvijene u vodi neutralne hemijske reakcije. Prosečne vrednosti ekoloških indeksa za sadržaj
hranljivih jedinjenja (N - 3,63) i organskih materija (H - 3,55) indiciraju da razviju sastojina
pogoduje mezo-eutrofana voda, srednje do relativno bogata organskim jedinjenjima. Srednja
vrednost ekološkog indeksa za aerisanost sredine (D - 4,99) ukazuje na slabo aerisanu sredinu.
To je ujedno i najveća vrednost ovog ekološkog indeksa u poređenju sa prosečnim
vrednostima ovog ekološkog indeksa ostalih konstatovanih zajednica istraživanog ekosistema.
Sastojine ove zajednice ne podnose zaslanjenost vode s obzirom da u njima nisu konstatovane
vrste prilagođene zaslanjenoj vodi okarakterisane ekološkim indeksom S+. Prosečna vrednost
ekološkog indeksa za osvetljenost (L - 3,27) ukazuju da su sastojine ass. Lemnetum (minori)-
trisulcae razvijene u uslovima polusenke što je razumljivo s obzirom da ova zajednice pripada
submerznoj vegetaciji. Ova zajednica ima najnižu vrednost ekološkog indeksa za osvetljenost
staništa u poređenju sa srednjim vrednostima ovog ekološkog indeksa ostalih konstatovanih
zajednica OKM Hs DTD u Banatu. Vrednost ekološkog indeksa za temperaturu staništa (T -
3,99) indicira da razvoju sastojina ove fitocenoze pogoduje topla voda. Srednja vrednost
ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) je 2,88.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________

Tabela 25. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Lemnetum (minori)-trisulcae Den Hartog
1963

indeks 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 vrednost
F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00
R 3,14 3,28 3,37 3,39 3,40 3,26 3,38 3,25 3,17 3,27 3,29
N 3,52 3,67 3,84 3,86 3,76 3,67 3,67 3,50 3,48 3,33 3,63
H 3,62 3,61 3,53 3,54 3,40 3,44 3,46 3,75 3,52 3,67 3,55
D 5,00 5,00 5,00 5,00 4,88 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 4,99
L 3,33 3,11 3,16 3,39 3,40 3,44 3,33 3,10 3,30 3,13 3,27
T 4,10 4,00 3,95 3,79 4,00 4,00 4,00 3,90 4,09 4,07 3,99
K 2,43 2,85 2,75 2,53 3,06 3,00 3,00 2,90 3,10 3,13 2,88
Floristička sličnost ass. Lemnetum (minori)-trisulcae sa drugim asocijacijama

Ispitivane sastojine ass. Lemnetum (minori)-trisulcae pokazale su najveću florističku
sličnost sa sastojinama ass. Lemnetum trisulcae konstatovanim u vodama Rumunije
(ISs=54,55%; Coldea et al., 1997) i sa sastojinama iste zajednice iz Starog Begeja
(ISs=50,00%; Butorac, 1995), tab. 26. Nešto niža floristička podudarnost zabeležena je sa
sastojinama ass. Lemnetum (minori)-trisulcae iz Apatinskog i Monoštorskog rita (ISs=47,62%;
Panjković, 2005). Najniža sličnost u florističkom sastavu je sa sastojinama ass. Lemnetum
trisulcae konstatovanim u reci Ipeľ (ISs=46,67%; Hrivnák, 2002a).
Tabela 26. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Lemnetum (minori)-trisulcae Den Hartog 1963
Broj Indeks
Lokalitet, Broj
vrsta (ISs)
Lemnetum (minori)-trisulcae OKM Hs DTD - Banat 14
Den Hartog 1963
Lemnetum trisulcae vode Rumunije, 19 9 54,55%
Knapp et Stoffers 1962 Coldea et al., 1997.
Lemnetum trisulcae Soó 1927, Stari Begej, 6 5 50,00%
Knapp et Stoffers 1962, Trinajstić 1964 Butorac, 1995.
Lemnetum (minori)-trisulcae Apatinski i Monoštorski rit, 7 5 47,62%
Den Hartog 1963 Panjković, 2005.
Lemnetum trisulcae reka Ipeľ (Slovačka) 16 7 46,67%
Knapp et Stoffers 1962 Hrivnák, 2002a.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________

5.2.4. Asocijacija Lemnetum (minori)-gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960
Zajednica male i grbave sočivice Lemnetum (minori)-gibbae jedna je od zajednica
neukorenjene, flotantne akvatične vegetacije (sl. 12). Sastojine ove asocijacije, na
istraživanom području, razvijene su fragmentarno, u vidu manjih ostrva, neposredno uz ivicu
kanala gde su u kontaktu sa semiakvatičnom vegetacijom. Pogodno mesto za razvoj sastojina
su delovi kanala gde je voda mirnijeg toka, topla i dubine do pola metra.
Sastojine ass. Lemnetum (minori)-gibbae su, na istraživanom terenu, retke i
konstatovane su u kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej, Melenci, Klek,
Lazarevo, Botoš) i Kikindskom kanalu (Novo Miloševo, Bašaid).
Slika 12. Sastojine ass. Lemnetum (minori)-gibbae na Kikindskom kanalu kod Bašaida
Sinmorfologija ass. Lemnetum (minori)-gibbae

Građa i floristički sastav - Floristički sastav zajednice čini 20 vrsta sa opštom
pokrovnom vrednošću od 70% do 100% (tab. 27). Karakteristične vrste zajednice su Lemna
gibba (V; 5179) i Lemna minor (V; 1014). Karakteristične vrste sveze su: Ceratophyllum
demersum (V; 2429), Salvinia natans (V; 171), Spirodela polyrrhiza (IV; 164) i Lemna
trisulca (I; 7). Karakteristična vrsta reda je Hydrocharis morsus-ranae (II; 14). Među vrstama
pratilicama dominiraju submerzne hidrofite.
Karakterističan skup čine karakteristične vrste asocijacije Lemna gibba i Lemna minor,
karakteristične vrste sveze Ceratophyllum demersum, Salvinia natans, Spirodela polyrrhiza, i
pratilica Potamogeton crispus.
Sastojine zajednice Lemnetum (minori)-gibbae karakteriše dvoslojna struktura. Bogat
flotantan sloj grade edifikatori zajednice Lemna gibba i Lemna minor, a pored njih i Salvinia
natans, Spirodela polyrrhiza, Potamogeton fluitans, Hydrocharis morsus-ranae, Trapa natans
i Nuphar luteum. Submerzan sloj je izuzetno bogat vrstama koje odlikuje relativno visok
stepen prisutnosti i pokrovne vrednosti. Ovaj sloj izgrađuju: Lemna trisulca, Ceratophyllum
demersum, Potamogeton crispus, Myriophyllum spicatum, Potamogeton pectinatus,
Vallisneria spiralis, Elodea canadensis, Najas minor, Elodea nuttallii, Najas marina i
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________

Utricularia australis. S obzirom da je ova zajednica u kontaktu sa emerznom vegetacijom, u
njenom florističkom sastavu, u okviru dva snimka, prisutna je i emerzna Sagittaria sagittifolia.
Florističko, fiziognomsko i cenobiotičko obeležje zajednici Lemnetum (minori)-gibbae
daju flotantne edifikatorske vrste Lemna gibba i Lemna minor. Zajednica je kratkog
vegetacionog perioda koji počinje krajem proleća, a optimalan razvoj dostiže početkom leta.
Smena aspekata tokom vegetacionog perioda nije jasno izražena.
Biološki spektar Lemnetum (minori)-gibbae

Analizom životnih formi vrsta konstatovanih u sastojinama ass. Lemnetum (minori)-
gibbae uočljivo je prisustvo samo hidrohelofita.
Biljnogeografska analiza ass. Lemnetum (minori)-gibbae

Biljnogeografsko obeležje zajednice Lemnetum (minori)-gibbae je apsolutna
dominacija vrsta širokog rasprostranjenja (tab. 28). Među njima, najzastupljenije su biljke
kosmopolitskog flornog elementa (40,00%). Slede ih biljke evroazijskog (25,00%) i
cirkumpolarnog flornog elementa (20,00%). Adventivne vrste su najmanje zastupljene
(15,00%), a predstavljene su vrstama Vallisneria spiralis, Elodea canadensis i Elodea
nuttalllii koje su u fazi intenzivnog širenja u OKM Hs DTD (Stojanović et al., 2009a).
Tabela 28. Biljnogeografska analiza ass. Lemnetum (minori)-gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960

KOSMOPOLITSKA 8
Kosmopolitski 40,00
( 8 taksona - 40,00%)
(5 taksona - 25,00%) Subevroazijski 1 5,00
ADVENTIVNA 3
Adventivni 15,00
(3 taksona - 15,00%)
Sinekologija ass. Lemnetum (minori)-gibbae

Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost (F - 5,00) jasno ukazuje da se radi o
vodenoj vegetaciji (tab. 29). Srednje vrednosti ekoloških indeksa za hemijsku reakciju staništa
(R - 3,48), za sadržaj mineralnih jedinjenja, posebno jedinjenja azota (N - 3,67) i za sadržaj
organskih materija (H - 3,60) upućuju da razvoju sastojina ove zajednice pogoduje voda
neutralne do slabo alkalne hemijske reakcije, umereno do relativno bogata mineralnim i
organskim jedinjenjima. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za aerisanost (D - 4,88)
karakteriše ispitivan ekosistem kao slabo aerisan. Sastojine ass. Lemnetum (minori)-gibbae
razvijene su u nezaslanjenoj vodi, iako je u njima konstatovano prisustvo četiri vrste
(Myriophyllum spicatum, Potamogeton pectinatus, Elodea nuttallii i Najas marina) tolerantne
na veću koncentraciju soli (S+ - 20,00%). Sastojine ove fitocenoze razvijene su na mestima sa
povoljnim svetlosnim (L - 3,70) i temperaturnim režimom (T - 4,21). Srednja vrednost
ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) iznosi 2,02.
__________________________________________________________________________________

Tabela 27. Fitocenološka tabela ass. Lemnetum (minori)-gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960
veličina probne površine (m2) 25 25 30 15 5 20 50

opšta pokrovnost (%) 100 100 70 80 100 100 100
broj biljnih vrsta 9 12 12 15 7 4 5
Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7
Karakteristične vrste asocijacije Lemnetum (minori) - gibbae
Kosm. HH. Lemna gibba L. 4.4 4.4 4.4 3.3 3.3 3.3 4.4 V 5179
Kosm. HH. Lemna minor L. 1.1 1.1 +.1 1.1 3.3 2.2 +.1 V 1014
Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. 1.1 3.3 2.2 3.3 1.1 1.1 4.4 V 2429
Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni +.1 +.1 +.1 1.1 +.1 1.1 V 171
Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 1.1 +.1 +.1 1.1 IV 164
Kosm. HH. Lemna trisulca L. +.2 I 7
Vrste pratilice
Kosm. HH. Potamogeton crispus L. +.1 +.1 +.1 +.1 IV 29
Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. 1.1 +.1 +.1 III 86
Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. +.1 +.1 1.1 III 86
Adv. HH. Vallisneria spiralis L. +.1 +.1 +.1 III 21
Adv. HH. Elodea canadensis Rich +.1 +.1 +.1 III 21
Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. +.1 +.1 +.1 III 21
Subevr. HH. Najas minor All. +.1 +.1 II 14
Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 +.1 II 14
Evr. HH. Sagittaria sagittifolia L. +.1 +.1 II 14
Adv. HH. Elodea nuttallii (Planch.) H. St. John 2.2 I 250
Evr. HH. Nuphar luteum (L.) Sm. 1.1 I 71
Kosm. HH. Najas marina L. +.1 I 7
Cirk. HH. Utricularia australis R. Br. +.1 I 7
Lokaliteti:
1 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Lazarevo); 2 - Kikindski kanal (Bašaid); 3 - Kikindski kanal (Novo Miloševo); 4 - Kanal Banatska Palanka - Novi
Bečej (Klek); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 7 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej
(Melenci)

__________________________________________________________________________________
Tabela 29. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Lemnetum (minori)-gibbae Miyawaki et J.
Tx. 1960

indeks 1 2 3 4 5 6 7 vrednost
F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00
R 3,55 3,53 3,52 3,40 3,33 3,47 3,54 3,48
N 3,72 3,55 3,55 3,57 3,56 3,76 4,00 3,67
H 3,59 3,50 3,42 3,57 3,63 3,82 3,67 3,60
D 4,86 4,89 4,82 4,79 4,78 5,00 5,00 4,88
L 3,59 3,55 3,55 3,57 3,93 3,94 3,79 3,70
T 4,24 4,18 4,24 4,07 4,00 4,24 4,50 4,21
K 2,12 2,19 2,07 2,23 2,04 1,64 1,88 2,02
Floristička sličnost ass. Lemnetum (minori)-gibbae sa drugim asocijacijama

Najveća floristička sličnost, od 50,00%, utvrđena je poređenjem ispitivanih sastojina
zajednice Lemnetum (minori)-gibbae sa sastojinama zajednice Lemnetum gibbae
konstatovanim u vodama Rumunije (Coldea et al., 1997), tab. 30. Sve biljne vrste
konstatovane u sastojinama zajednice Lemnetum (minori)-gibbae u Nemačkoj (Passarge,
1996), te u Apatinskom i Monoštorskom ritu (Panjković, 2005) zabeležene su i u sastojinama
iste zajednice u OKM Hs DTD u Banatu. Indeks sličnosti sa sastojinama u Nemačkoj iznosi
46,15%, a sa sastojinama u Apatinskom i Monoštorskom ritu 33,33%. Najniža vrednost
indeksa sličnosti, od 12,50%, utvrđena je sa sastojinama zajednice Lemnetum gibbae
zabeleženim u reci Ipeľ (Hrivnák, 2002a).
Tabela 30. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Lemnetum (minori)-gibbae Miyawaki et J. Tx.
1960
Broj Indeks
Lokalitet, Broj
Upoređivane asocijacije vrsta zajedničkih sličnosti
autor i godina
vrsta (ISs)
Lemnetum (minori) - gibbae OKM Hs DTD - Banat 20
Miyawaki et J. Tx. 1960
Lemnetum gibbae vode Rumunije, 16 9 50,00%
Miyawaki et J. Tx. 1960 Coldea et al., 1997.
Lemnetum (minori) - gibbae vode Nemačke, 6 6 46,15%
Miyawaki et J. Tx. 1960 Passarge, 1996.
Lemnetum (minori) - gibbae Apatinski i Monoštorski rit, 4 4 33,33%
Miyawaki et J. Tx. 1960 Panjković, 2005.
Lemnetum gibbae reka Ipeľ (Slovačka) 12 2 12,50%
Miyawaki et J. Tx. 1960 Hrivnák, 2002a.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.2.5. Asocijacija Lemno minoris-Azolletum filiculoides Br.-Bl. 1952

Zajednica male sočivice i vodene paprati Lemno minoris-Azolletum filiculoides pripada
neukorenjenom tipu, plivajuće akvatične vegetacije. Sastojine ove fitocenoze, na istraživanom
području, razvijene su u vidu ostrva ili formiraju uzak pojas vegetacije uz emerznu vegetaciju
(sl. 13). Pogodno mesto za razvoj sastojine ove zajednice nalaze uglavnom na mestima
zaštićenim od vetra uz obale kanala i u blizini hidromelioracionih objekata. Razvoju sastojina
pogoduje plića, sporotekuća ili mirna, ustajala i topla voda. Osnovno fiziognomsko obeležje
sastojinama daje adventivna vrsta Azolla filiculoides (sl. 14). S obzirom da je Azolla
filiculoides, kao vrsta pratilica, zabeležena u sastojinama mnogih akvatičnih fitocenoza
konstatovanih u kanalskoj mreži Banata (Lemno-Spirodeletum, Salvinio-Spirodeletum
polyrrhizae, Ceratophylletum demersi, Hydrocharidetum morsus-ranae, Elodeetum
canadensis, Elodeetum nuttallii, Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis, Nymphaeetum
albo-luteae subass. nupharetosum, Nymphoidetum peltatae i Trapetum natantis) moguće je
njeno dalje širenje kanalima Hs DTD.
Sastojine ove fitocenoze su retke u OKM Hs DTD u Banatu, i konstatovane su jedino u
kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš, Vlajkovac - Kajtasovo, Kajtasovo).
Slika 13. Sastojine ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides

na kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej kod Kajtasova
Slika 14. Azolla filiculoides
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
a) b)
Slika 15. Smena aspekata sastojina ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides

a) prolećni zeleni aspekt b) letnji ljubičasto-zeleni aspekt
Sinmorfologija ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides

Građa i floristički sastav - Sastojine zajednice Lemno minoris-Azolletum filiculoides,
na ispitivanom području, siromašne su vrstama (5-9 vrsta). Floristički sastav zajednice čini 11
vrsta sa opštom pokrovnom vrednošću od 95% do 100% (tab. 31). Ulogu edifikatora ima
adventivna vrsta Azolla filiculoides (V; 4850), a subedifikator je vrsta Lemna minor (V; 3350).
Karakteristične vrste sveze su: Lemna gibba (IV; 1550), Ceratophyllum demersum (IV; 1250),
Spirodela polyrrhiza (III; 710) i Salvinia natans (III; 30).
Karakterističan skup čine karakteristične vrste asocijacije Azolla filiculoides i Lemna
minor i karakteristične vrste sveze Lemna gibba i Ceratophyllum demersum.
U plićim delovima kanala, u vertikalnoj strukturi ove zajednice uočljiva je
jednoslojnost. Gust flotantan sloj pored graditelja zajednice, Azolla filiculoides i Lemna minor,
obrazuju i Lemna gibba, Spirodela polyrrhiza, Salvinia natans, kao i pojedinačni primerci
vrste Trapa natans. U nešto dubljoj vodi, pored flotantnog, formiran je submerzni sloj koga
izgrađuju vrste Ceratophyllum demersum, Elodea canadensis, Potamogeton crispus,
Myriophyllum spicatum i Vallisneria spiralis.
Biljni pokrivač ispitivane fitocenoze razvijen je od kraja maja do kraja oktobra, a
maksimum razvoja dostiže od juna do septembra što potvrđuje Panjković (2005). Smena
aspekata je veoma izražena. Aspektivnosti uslovljava karakteristična vrsta zajednice Azolla
filiculoides koja je u simbiozi sa algom Anabaena azollae od koje potiče boja sastojina.
Moguće je razlikovati tri aspekta: prolećni zeleni (sl. 15a), letnji ljubičasto-zeleni (sl. 15b) i
jesenji tamno-ljubičasti. Smena aspekata uočljiva je i tokom istog godišnjeg doba između
sastojina razvijenih na mestima različitog intenziteta svetlosti. Kod sastojina izloženih dejstvu
intenzivne svetlosti dominira ljubičasta boja, dok kod sastojina razvijenih u senci prevladava
zelena boja.
Biološki spektar ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides

U biološkom spektaru analizirane zajednice zastupljene su samo biljke iz grupe
hidrohelofita što je karakteristika jedino vodenih ekosistema.
__________________________________________________________________________________

Tabela 31. Fitocenološka tabela ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides Br.-Bl. 1952
veličina probne površine (m2) 25 15 25 50 15

opšta pokrovnost (%) 100 95 100 100 100
broj biljnih vrsta 5 6 6 5 9
Biljna vrsta 1 2 3 4 5
Karakteristične vrste asocijacije Lemno minoris-Azolletum filiculoides
Adv. HH. Azolla filiculoides Lam. 4.4 4.4 4.4 2.2 3.3 V 4850
Kosm. HH. Lemna minor L. 3.3 3.3 2.2 3.3 3.3 V 3350
Kosm. HH. Lemna gibba L. 2.2 2.2 1.1 3.3 IV 1550
Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. +.1 1.1 2.2 3.3 IV 1210
Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. 2.2 2.2 +.1 III 710
Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni +.1 +.1 +.1 III 30
Vrste pratilice
Adv. HH. Elodea canadensis Rich 3.3 1.1 1.1 III 950
Kosm. HH. Potamogeton crispus L. 3.3 I 750
Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 I 10
Adv. HH. Vallisneria spiralis L. +.1 I 10
Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 I 10
Lokaliteti:
1 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Kajtasovo); 2 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Kajtasovo); 3 - Kanal Banatska Palanka -
Novi Bečej (Kajtasovo); 4 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac -
Kajtasovo)

__________________________________________________________________________________
Biljnogeografska analiza ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides

Biljnogeografska analiza pokazuje da sastojine ass. Lemno minoris-Azolletum
filiculoides izgrađuju samo biljke širokog rasprostranjenja (tab. 32). Procentualno najveće
učešće imaju biljke kosmopolitske grupe flornih elemenata prisutne sa 45,46% (5 taksona).
Slede ih adventivne biljke zastupljene sa 27,27% (3 taksona) među kojima je i edifikator
zajednice Azolla filiculoides. Cirkumpoloarni florni element prisutan je sa 18,18% (2 taksona),
a najmanje su zastupljene biljke evroazijskog flornog elementa sa 9,09% (1 takson).
Tabela 32. Biljnogeografska analiza ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides Br.-Bl.

1952

KOSMOPOLITSKA 5
Kosmopolitski 45,46
(5 taksona - 45,46%)
ADVENTIVNA 3
Adventivni 27,27
(3 taksona - 27,27%)
EVROAZIJSKA 1
Evroazijski 9,09
(1 takson - 9,09%)
Sinekologija ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides

Srednja vrednosti ekološkog indeksa za vlažnost (F) je 5,00 (tab. 33). Srednja vrednost
ekološkog indeksa za hemijsku reakciju staništa (R - 3,30) ukazuje da su sastojine ass. Lemno
minoris-Azolletum filiculoides razvijene u vodi neutralne hemijske reakcije. Analizom
prosečnih vrednosti ekoloških indeksa za sadržaj biogenih mineralnih materija, posebno
jedinjenja azota (N - 3,69) i sadržaj humusa (H - 3,51) utvrđeno je da je voda mezo-eutrofnog
karaktera, srednje do relativno bogata humusom. Srednja vrednost ekološkog indeksa za
aerisanost (D - 4,91) indicira da je ispitivan ekosistem slabo aerisan. Konstatovane sastojine
ne podnose veću koncentraciju soli u vodi s obzirom da je u njima zabeležena samo vrsta
Myriophyllum spicatum okarakterisana ekološkim indeksom S+ (S+ - 9,09%). Interesantno je
da su u sastojinama zajednice Lemno minoris-Azolletum filiculoides razvijene u Labudovom
oknu prisutni i taksoni toleranti na zaslanjenost (Polić, 2005). Prosečne vrednosti ekoloških
indeksa za osvetljenost (L - 3,79) i temperaturu staništa (T - 4,01) ukazuju da razvoju
sastojinama ove fitocenoze pogoduju uslovi dobre osvetljenosti, ali i manje-više zasenčena
mesta, uz emerznu vegetaciju, kao i topla voda. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za
kontinentalnost (K) je 2,16. Edifikator zajednice Azolla filiculoides indiferentna je prema
ovom ekološkom indeksu.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Tabela 33. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides Br.-
Bl. 1952

indeks 1 2 3 4 5 vrednost
F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00
R 3,38 3,33 3,29 3,38 3,13 3,30
N 3,63 3,67 3,83 3,85 3,45 3,69
H 3,53 3,57 3,42 3,62 3,39 3,51
D 4,78 4,90 4,88 5,00 5,00 4,91
L 3,78 3,83 3,83 3,88 3,63 3,79
T 4,09 4,10 4,00 4,08 3,79 4,01
K 2,29 2,15 2,15 1,69 2,54 2,16
Floristička sličnost ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides sa drugim asocijacijama

Poređenjem sastojina ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides, iz OKM Hs DTD u
Banatu, sa sastojinama iste zajednice iz Labudovog okna (Polić, 2005), konstatovana je
najveća floristička podudarnost na šta upućuje indeks sličnosti od 66,67% (tab. 34). Sastojine
iz Labudovog okna su nešto bogatije u odnosu na sastojine iz kanalske mreže (11:13), a indeks
sličnosti od 51,87% zabeležen je poređenjem sa sastojinama iz Koviljskog rita (Radulović,
2000). Nešto niži indeks sličnosti, od 45,45%, dobijen je poređenjem sa sastojinama ass.
Lemno-Azolletum carolinianae subass. azolletum filiculoides konstatovanim u Rumuniji
(Coldea et al., 1997), dok je najveća razlika u florističkom sastavu, sa indeksom sličnosti od
43,48%, utvrđena sa sastojinama konstatovanim u Apatinskom i Monoštorskom rit (Panjković,
2005).
Tabela 34. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides Br.-Bl.
1952
Broj Indeks
Lokalitet, Broj
vrsta (ISs)
Lemno minoris-Azolletum filiculoides OKM Hs DTD - Banat 11
Br.-Bl. 1952
Lemno minoris-Azolletum filiculoides Labudovo okno, 13 8 66,67%
Br.-Bl. 1952 Polić, 2005.
Lemno minoris-Azolletum filiculoides Koviljski rit, 16 7 51,87%
Br.-Bl. 1952 Radulović, 2000.
Lemno-Azolletum carolinianae Nedelcu vode Rumunije, 11 5 45,45%
1964 subass. azolletum filiculoides Sanda Coldea et al., 1997.
et al. 1994
Lemno minoris-Azolletum filiculoides Apatinski i Monoštorski 12 5 43,48%
Br.-Bl. 1952 rit, Panjković, 2005.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.2.6. Asocijacija Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956,

Den Hartog et Segal 1964
Asocijacija Ceratophylletum demersi pripada tipu submerzne, neukorenjene akvatične
vegetacije. Sastojine ove fitocenoze, na istraživanom području, razvijene su u dubljoj vodi
kanala gde obrazuju gust, podvodni pojas širine nekoliko metara uz flotantnu vegetaciju (sl.
16a). Ređe, u delovima kanala gde je protok vode nešto brži i flotantna vegetacije slabije
razvijena, sastojine formiraju uži pojas neposredno uz emerznu vegetaciju. Pri povoljnim
uslovima, u užim delovima kanala (pr. Stari Begej na deonici Banatski Dvor - Jankov Most,
Moravica na deonici Margita-Barice), submerzan pojas prekriva gotovo celo vodeno ogledalo
formirajući guste „podvodne livade“ (sl. 16b). Krajem vegatacionog perioda, biljke padaju na
dno, trunu i stvaraju mulj, što postepeno dovodi do eutrofizacije i zarašćivanja akvatičnog
ekosistema. Zajednica Ceratophylletum demersi, u singenetskom pogledu, je trajni stadijum
razvoja barske vegetacije (Radulović, 2005).
a) b)
Slika 16. Sastojine ass. Ceratophylletum demersi na Starom Begeju kod Jankovog Mosta
Slika 17. Edifikator zajednice Ceratophyllum demersum i vrsta pratilica Potamogeton fluitans
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Često se sastojine analizirane zajednice mestimično, duž kanala, smenjuju sa čistim i gustim
populacijama Myriophyllum spicatum, a ka sredini kanala se nadovezuju na sastojine ass.
Trapetum natantis. Razvoju sastojine najviše pogoduje muljevita podloga, spora ili potpuno
mirna, eutrofna voda, duboka i do nekoliko metara što za pomenutu zajednicu potvrđuju i
rezultati ranijih istraživanja (Stojanović et al., 1994a; Hrivnák, 2002a; Radulović, 2005).
Fiziognomsko obeležje sastojinama ass. Ceratophylletum demersi daje edifikatorska
vrsta Ceratophyllum demersum (sl. 17). Ceratophyllum demersum ima široku ekološku
amplitudu u odnosu na svetlost pa se sastojine ove zajednice često fragmentarno nalaze i u
okviru sastojina drugih akvatičnih zajednica (Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis,
Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum, Elodeetum canadensis, Myriophyllo-
Potametum, Trapetum natantis, Nymphoidetum peltatae, Hydrocharidetum morsus-ranae,
Potametum nodosi i dr.) ili se na njih nadovezuju. Sastojine ass. Ceratophylletum demersi
razvijene u dubljoj vodi floristički su siromašnije, a one razvijene u nešto plićoj vodi, bliže
obali, floristički su bogatije upravo zbog kontakta sa sastojinama flotantne i submerzne
vegetacije.
Sastojine ove zajednice konstatovane su u: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej
(Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Vlajkovac, Ritiševo,
Potporanj), Zlatici (Vrbica, Crna Bara, Sajan-Padej, Padej), Kikindskom kanalu (Sajan,
Bašaid), Starom Begeju (Srpski Itebej, Banatski Dvor, Jankov most), Plovnom Begeju
(Begejci, Žitište - Klek), kanalu Begej (Mužlja, Ečka, Stajićevo) i Moravici (Vatin-Margita,
Margita, Margita-Barice).
Sinmorfologija ass. Ceratophylletum demersi

Građa i floristički sastav - Floristički sastav zajednice Ceratophylletum demersi čini
19 vrsta (tab. 35). Opšta pokrovnost biljnog pokrivača je od 80% do 100%, a uslovljena je
velikom brojnošću i pokrovnošću edifikatorske vrste Ceratophyllum demersum (V; 7500).
Karakteristične vrste reda su: Lemna minor (V; 938), Spirodela polyrrhiza (V; 50), Salvinia
natans (II; 69), Hydrocharis morsus-ranae (I; 6) i Lemna trisulca (I; 6). Od vrsta pratilica
stepenom prisutnosti izdvajaju se Potamogeton pectinatus (V; 31), Myriophyllum spicatum
(III, 81) i Potamogeton crispus (III; 81).
Karakterističan skup čine karakteristična vrsta asocijacije Ceratophyllum demersum,
karakteristične vrste reda Lemna minor i Spirodela polyrrhiza, i vrsta pratilica Potamogeton
pectinatus.
Sastojine zajednice Ceratophylletum demersi odlikuje slabije izražena dvoslojnost. U
kanalskoj mreži u Banatu, češće su razvijene čiste sastojine ove submerzne zajednice u dubljoj
vodi. Smatra se da su čiste sastojine ove zajednice posledica intenzivnog vegetativnog
razmnožavanja edifikatorske vrste Ceratophyllum demersum (Oťaheľová, 1990). Submerzan
sloj je izuzetno dobro razvijen, a formiraju ga guste populacije Ceratophyllum demersum.
Ovde su, mesto za razvoj našli, i pojedinačni primerci drugih submerznih biljaka kao što su:
Lemna trisulca, Myriophyllum spicatum, Elodea nuttalllii, Vallisneria spiralis, Elodea
canadensis i vrste roda Potamogeton (P. pectinatus, P. crispus, P. pusillus). Flotantan sloj,
slabije izražen i diferenciran u nešto plićim biotopima, grade uglavnom pojedinačni primerci
vrsta: Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, Salvinia natans, Hydrocharis morsus-ranae, Trapa
natans, Lemna gibba, Potamogeton fluitans, Nuphar luteum, Nymphoides flava i Azolla
filiculoides. Lemna minor i Spirodela polyrrhiza prisutne su u svim ispitivanim sastojinama.
Opisujući sastojine iste zajednice u Slovačkoj, Hrivnák (2002a) navodi suprotan primer za
slojevitost zajednice. On konstatuje da povećana zasenčenost od strane flotantnih biljaka može
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
dovesti do smanjenja brojnosti i pokrovnosti edifikatorske vrste Ceratophyllum demersum

zbog nedovoljnog prodiranja sunčeve svetlosti u dubinu.
Optimalan razvoj zajednica dostiže u toku leta. Tokom vegetacionog perioda nije
uočljiva značajnija aspektivnost zajednice. Boja sastojina potiče od boje graditelja zajednice
Ceratophyllum demersum. Leti prevladava zelena boja, a krajem vegetacionog perioda, u
jesen, sastojine polako poprimaju smeđu boju.
Biološki spektar ass. Ceratophylletum demersi

Analiza biološkog spektra u kome su zastupljene samo hidrohelofite potvrđuje da je u
pitanju akvatični ekosistem.
Biljnogeografska analiza ass. Ceratophylletum demersi

Analiza spektra arealtipova ukazuje na apsolutnu dominaciju biljaka širokog
rasprostranjenja, i to: kosmopolitske sa 42,11%, evroazijske i adventivne svake sa po 21,05% i
cirkumpolarne sa 15,79% (tab. 36).
Tabela 36. Biljnogeografska analiza ass. Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956, Den
Hartog et Segal 1964

KOSMOPOLITSKA 8
Kosmopolitski 42,11
( 8 taksona – 42,11%)
EVROAZIJSKA 4
Evroazijski 21,05
(4 taksona – 21,05%)
ADVENTIVNA 4
Adventivni 21,05
(4 taksona – 21,05%)
__________________________________________________________________________________

Tabela 35. Fitocenološka tabela ass. Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et Segal 1964

Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 8
Karakteristična vrsta asocijacije Ceratophylletum demersi
Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. 5.5 5.5 4.4 5.5 4.4 4.4 4.4 5.5 V 7500
Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 +.1 4.4 +.1 1.1 1.1 +.1 +.1 V 938
Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 V 50
Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni +.1 1.1 II 69
Evr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. +.1 I 6
Vrste pratilice
Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 IV 31
Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 1.1 +.1 +.1 III 81
Kosm. HH. Potamogeton crispus L. +.1 +.1 +.1 1.1 III 81
Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 +.1 +.1 II 19
Kosm. HH. Lemna gibba L. +.1 +.1 +.1 II 19
Adv. HH. Elodea nuttallii (Planch.) H. St. John +.1 +.1 II 13
Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. +.1 +.1 II 13
Evr. HH. Nuphar luteum (L.) Sm. +.1 +.1 II 13
Evr. HH. Nymphoides flava Hill. +.1 I 6
Adv. HH. Azolla filiculoides Lam. +.1 I 6
Kosm. HH. Potamogeton pusillus L. +.1 I 6
Lokaliteti:
1- Moravica (Vatin - Margita); 2 - Stari Begej (Banatski Dvor); 3 - Plovni Begej (Žitište - Klek); 4 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 5 - Kanal Banatska Palanka -
Novi Bečej (Klek); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Ritiševo); 7 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac); 8 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej
(Potporanj)

__________________________________________________________________________________
Sinekologija ass. Ceratophylletum demersi

Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost (F) od 5,00 je očekivana s obzirom da
analizirane sastojine pripadaju submerznoj vegetaciji (tab. 37). Srednja vrednost ekološkog
indeksa za hemijsku reakciju sredine (R - 3,57) upućuje na stanište neutralne do slabo alkalne
hemijske reakcije. Prosečne vrednosti ekoloških indeksa za sadržaj biogenih mineralnih
materija, a posebno azotnih jedinjenja (N - 3,92) i sadržaj organskih materija (H - 3,40)
indiciraju da su sastojine zajednice razvijene u eutrofnom akvatičnom ekosistemu, umereno do
relativno bogatom organskim materijama. Srednja vrednost ekološkog indeksa za aerisanost
(D - 4,95) stanište analizirane zajednice karakteriše kao slabo aerisano. Razvoju sastojina ove
fitocenoze pogoduje nezaslanjeno stanište na šta ukazuje floristički sastav konstatovanih
sastojina. Od ukupno 19 biljnih vrsta, koje grade sastojine ove fitocenoze, samo 3 vrste
(Potamogeton pectinatus, Myriophyllum spicatum i Elodea nuttallii) su prilagođene uslovima
izvesne zaslanjenosti vode (S+ - 15,79%). Srednja vrednost ekološkog indeksa za osvetljenost
staništa (L - 3,47) ukazuje da su sastojine ove fitocenoze razvijene u uslovima polusenke,
odnosno na mestima sa umereno redukovanom svetlošću, što je i očekivano s obzirom da se
radi o submerznoj vegetaciji. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za temperaturu staništa (T
- 3,91) upućuje da su sastojine razvijene pri povoljnim uslovima termičkog režima. Prosečna
vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) je 2,58. Interesantno je da je edifikatorska
vrsta Ceratophyllum demersum indiferentna prema ovom ekološkom faktoru.
Tabela 37. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild.
1956, Den Hartog et Segal 1964

F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00
R 3,92 3,52 3,58 3,47 3,54 3,52 3,44 3,53 3,57
N 4,38 3,86 3,92 3,63 3,83 3,87 3,67 4,18 3,92
H 3,31 3,48 3,50 3,43 3,50 3,30 3,30 3,35 3,40
D 5,00 5,00 5,00 4,87 4,92 4,83 5,00 5,00 4,95
L 3,31 3,48 3,58 3,57 3,63 3,39 3,30 3,47 3,47
T 4,00 3,81 3,67 3,83 4,00 3,87 3,96 4,12 3,91
K 2,50 2,67 2,25 2,62 2,56 2,67 2,68 2,67 2,58
Floristička sličnost ass. Ceratophylletum demersi sa drugim asocijacijama

Određivanjem indeksa sličnosti sastojina ass. Ceratophylletum demersi, konstatovanim
na ispitivanom području, sa sastojinama iste zajednice zabeleženim na drugim lokalitetima,
najveća floristička sličnost utvrđena je sa sastojinama iz Labudovog okna (ISs=70,59%; Polić,
2005) i sastojinama konstatovanim u kanalskoj mreži Bačke (ISs=70,27%; Lazić, 2006), tab.
38. Visoke vrednosti indeksa sličnosti rezultat su sličnih ekoloških uslova koji vladaju na ovim
lokalitetima. Nešto niža vrednost indeksa sličnosti uočena je poređenjem sa sastojinama iste
zajednice zabeleženim u Bardači (ISs=66,67%; Kovačević, 2005). Indeks srodnosti od 62,50%
dobijen je poređenjem sa sastojinama iz kanala „Vrbas-Bezdan“ (Stojanović et al., 1994a), a
posledica je odsustva vrsta Zanichellia palustris i Nymphaea alba u sastojinama ove zajednice
u kanalskoj mreži Banata. Nešto manja floristička podudarnost utvrđena je poređenjem sa
sastojinama iste zajednice u Carskoj bari (IS=57,14%; Radulović, 2005) i Jegričkoj
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
(ISs=56,25%; Lazić, 2003). Iako su sve biljne vrste konstatovane u sastojinama ass.
Ceratophylletum demersi u jezeru Provala (Nikolić, 2004) zabeležene i u sastojinama ove
zajednice u OKM Hs DTD u Banatu, najniži indeks sličnosti, od 48,00%, posledica je razlika
u florističkom bogatstvu sastojina (19:6).
Tabela 38. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956,
Den Hartog et Segal 1964
Broj Indeks
Lokalitet, Broj
vrsta (ISs)
Ceratophylletum demersi OKM Hs DTD - Banat 19
(Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et Segal 1964
Ceratophylletum demersi Labudovo okno, 15 12 70,59%
(Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et Segal 1964 Polić, 2005.
Ceratophylletum demersi OKM Hs DTD - Bačka, 18 13 70,27%
(Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et Segal 1964 Lazić, 2006.
Ceratophylletum demersi Bardača (Republika Srpska) 20 13 66,67%
(Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et Segal 1964 Kovačević, 2005.
Ceratophylletum demersi kanal „Vrbas-Bezdan“, 13 10 62,50%
Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et Segal 1964 Stojanović et al., 1994a.
Ceratophylletum demersi Carska bara, 9 8 57,14%
(Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et Segal 1964 Radulović, 2005.
Ceratophylletum demersi Jegrička, 13 9 56,25%
(Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et Segal 1964 Lazić,2003.
Ceratophylletum demersi jezero Provala, 6 6 48,00%
(Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et Segal 1964 Nikolić, 2004.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.2.7. Asocijacija Hydrocharidetum morsus-ranae Van Langendonck 1935

Zajednica Hydrocharidetum morsus-ranae pripada flotantnom, neukorenjenom tipu
vodene vegetacije, ali ponekad u veoma plitkoj vodi dolazi do ukorenjavanja edifikatorske
vrste Hydrocharis morsus-ranae. Pogodno mesto za razvoj sastojine ove zajednice nalaze u
delovima kanala zaštićenim od vetra, uglavnom uz emerznu vegetaciju, na mestima gde je
voda usporenog toka, plika i topla, a dno muljevito. Sastojine su razvijene u vidu malih ostrva
prečnika 2-3 m (sl. 18) i obično su između sastojina drugih akvatičnih fitocenoza (Lemno-
Spirodeletum, Trapetum natantis, Nymphaeetum albo-lutae subass. nupharetosum, Potametum
nodosi, Ceratophylletum demersi i dr.). Dominantno cenobiotičko učešće u ovoj vegetaciji ima
Hydrocharis morsus-ranae (sl. 18).
Sastojina ass. Hydrocharidetum morsus-ranae, na istraživanom području, konstatovane
su u: kanalu Banatska Palanka-Novi Bečej (Novi Bečej, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš,
Jarkovac), Zlatici (Crna Bara, Jazovo), Kikindskom kanalu (Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo
Miloševo), Plovnom Begeju (Begejci, Žitište-Klek), Moravici (Margita-Barice).
Slika 18. Sastojine ass.

Hydrocharidetum morsus-ranae
na Plovnom Begeju na deonici
Žitište-Klek i edifikator
zajednice Hydrocharis morsus-
ranae
Sinmorfologija ass. Hydrocharidetum morsus-ranae

Građa i floristički sastav - Floristički sastav ass. Hydrocharidetum morsus-ranae čini
12 vrsta (tab. 39). Opšta pokrovnost biljnog pokrivača je od 70 do 100%. Karakteristična vrsta
zajednice Hydrocharis morsus-ranae, u svim ispitivanim sastojinama, ima visoke vrednosti
brojnosti i pokrovnosti (V; 6000). Karakteristične vrste reda su: Lemna minor (V; 140),
Spirodela polyrrhiza (V; 45), Salvinia natans (I; 180) i Lemna trisulca (I; 10). Od vrsta
pratilica, znatnim stepenom prisutnosti i pokrovnom vrednošću se izdvaja Ceratophyllum
demersum (IV; 1035).
Karakterističan skup grade karakteristična vrsta asocijacije Hydrocharis morsus-ranae,
karakteristične vrste reda Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, i pratilica Ceratophyllum
demersum.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
U vertikalnoj strukturi sastojina fitocenoze Hydrocharidetum morsus-ranae, na

istraživanom području, izdvojena su dva sloja. Flotantni sloj formiraju edifikator Hydrocharis
morsus-ranae, Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, Salvinia natans, Lemna gibba,
Potamogeton fluitans, Azolla filiculoides i Trapa natans. U submerznom sloju dominira
Ceratophyllum demersum, a prisutne su i Lemna trisulca, Potamogeton pectinatus i
Potamogeton crispus.
U izgledu zajednice, tokom vegetacionog perioda, uočljivi su zeleni i beli aspekt.
Zeleni ranoprolećni aspekt potiče od tamno-zelenih, sjajnih listova edifikatorske vrste
Hydrocharis morsus-ranae. Leti, u vreme cvetanja edifikatorske vrste, zeleni aspekt prošaran
je njegovim belim cvetovima.
Biološki spektar ass. Hydrocharidetum morsus-ranae

Analizom životnih formi vrsta konstatovanih u sastojinama ass. Hydrocharidetum
morsus-ranae uočljiva je apsolutna dominacija vrsta iz grupe hidrohelofita.
Biljnogeografska analiza ass. Hydrocharidetum morsus-ranae

Biljnogeografska analiza ukazuje da u građi analizirane zajednice Hydrocharidetum
morsus-ranae učestvuju samo biljke iz grupe flornih elemenata širokog rasprostranjenja (tab.
40). Najzastupljenija je kosmopolitska grupa flornih elemenata sa 58,33% (7 taksona). Slede
ih cirkumpolarna i evroazijska grupa svaka prisutna sa 16,67% (sa 2 taksona). Evroazijskoj
grupi flornih elemenata pripada edifikator zajednice Hydrocharis morsus-ranae. Od
adventivnih vrsta konstatovana je samo Azolla filiculoides (8,33%).
Tabela 40. Biljnogeografska analiza ass. Hydrocharidetum morsus-ranae Van Langendonck

1935

KOSMOPOLITSKA 7
Kosmopolitski 58,33
(7 taksona – 58,33%)
CIRKUMPOLARNA 2
Cirkumpolarni 16,67
(2 taksona – 16,67%)
EVROAZIJSKA 2
Evroazijski 16,67
(2 taksona – 16,67%)
ADVENTIVNA 1
Adventivni 8,33
(1 takson – 8,33%)
__________________________________________________________________________________

Tabela 39. Fitocenološka tabela ass. Hydrocharidetum morsus-ranae Van Langendonck 1935

Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Karakteristične vrste asocijacije Hydrocharidetum morsus-ranae
Evr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. 4.4 4.4 4.4 4.4 4.4 3.3 3.3 4.5 5.5 4.4 V 6000
Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 +.1 +.1 1.1 +.1 +.1 1.1 +.1 +.1 +.1 V 140
Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 V 45
Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni 2.2 +.1 I 180
Vrste pratilice
Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. 2.2 +.1 3.3 +.1 1.1 1.1 3.3 IV 1035
Kosm. HH. Lemna gibba L. +.1 +.1 +.1 II 15
Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. 1.1 +.1 I 55
Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. 1.1 I 50
Lokaliteti:
1 - Plovni Begej (Begejci); 2 - Moravica (Margita - Barice); 3 - Plovni Begej (Žitište); 4 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej); 5 - Plovni Begej
(Žitište); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš); 7 - Kikindski kanal (Kikinda); 8 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 9 - Moravica (Margita
- Barice); 10 - Zlatica (Crna Bara)

__________________________________________________________________________________
Sinekologija ass. Hydrocharidetum morsus-ranae

Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F - 5,00) potvrđuje hidrofitski
karakter ove fitocenoze (tab. 41). Prosečna vrednost ekološkog indeksa za hemijsku reakciju
staništa (R - 3,16) indicira neutralnu sredinu. Srednje vrednosti ekoloških indeksa za sadržaj
hranljivih (N - 3,81) i organskih materija (H - 3,33) ukazuje da razvoju sastojina pogoduje
eutrofna voda, umereno bogata organskim materijama. Konstatovane biljne vrste u
analiziranoj zajednici indikatori su slabo aerisane (D - 4,93) i nezaslanjene sredine (S+ -
8,33%). Srednje vrednosti za osvetljenost (L - 3,38) i temperaturu (T - 4,49) staništa ukazuju
da se sastojine ove fitocenoze razvijaju na umereno osvetljenim mestima i u toploj do izrazito
toploj vodi. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) je 2,67.
Tabela 41. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Hydrocharidetum morsus-ranae Van
Langendonck 1935

indeks 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 vrednost
F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00
R 3,00 3,00 3,14 3,32 3,37 3,32 2,86 3,06 3,17 3,37 3,16
N 3,67 3,53 3,71 3,91 3,89 3,95 3,62 3,82 3,83 4,16 3,81
H 3,33 3,27 3,43 3,32 3,32 3,27 3,48 3,35 3,33 3,21 3,33
D 5,00 4,60 5,00 4,82 4,84 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 4,93
L 3,33 3,47 3,43 3,41 3,32 3,27 3,81 3,47 3,22 3,11 3,38
T 4,67 4,53 4,71 4,41 4,37 4,32 4,52 4,59 4,50 4,32 4,49
K 2,08 2,67 2,57 2,47 2,65 2,87 2,82 2,86 2,87 2,83 2,67
Floristička sličnost ass. Hydrocharidetum morsus-ranae sa drugim asocijacijama

Poređenjem ispitivanih sastojina ass. Hydrocharidetum morsus-ranae sa drugim
sastojinama, najviši indeks florističke sličnosti utvrđen je sa sastojinama iste fitocenoze
konstatovanim u kanalskoj mreži u Bačkoj (ISs=66,67%; Lazić, 2006), tab. 42. Iako postoji
značajna razlika u broju konstatovanih vrsta (12:21), visok indeks florističke sličnosti je
posledica sličnih ekoloških uslova koji vladaju u ovim akvatičnim ekosistemima (dirigovan
vodni režim, povremeno prosušivanje kanala i dr.). Neznatno niži koeficijent srodnosti dobijen
je poređenjem sa sastojinama ass. Ceratophyllo-Hydrocharitetum morsus-ranae Pop 1962
zabeleženim u Nemačkoj (ISs=63,16%; Passarge, 1996). Ovo je rezultat visokog stepena
florističke podudarnosti. Od ukupno 7 biljnih vrsta prisutnih u sastojinama u Nemačkoj, 6
vrsta je zabeleženo u sastojinam analizirane zajednice u kanalskoj mreži Banata. Manja
floristička podudarnost zabeležena je poređenjem sa sastojinama razvijenim u Jegričkoj
(ISs=52,17%; Lazić, 2003) i reci Virovi u Hrvatskoj (ISs=50,00%; Trinajstić et al., 2001).
Između sastojina ass. Hydrocharidetum morsus-ranae konstatovanih u Banatu i sastojina ass.
Ceratophyllo-Hydrocharitetum morsus-ranae iz Apatinskog i Monoštorskog rita utvrđen je
najniži koeficijent srodnosti od 47,37% (Panjković, 2005).
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Tabela 42. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Hydrocharidetum morsus-ranae Van

Langendonck 1935
Broj Indeks
Lokalitet, Broj
vrsta (ISs)
Hydrocharidetum morsus-ranae OKM Hs DTD - Banat 12
Van Langendonck 1935
Hydrocharidetum morsus-ranae OKM Hs DTD - Bačka, 21 11 66,67%
Van Langendonck 1935 Lazić, 2006.
Ceratophyllo-Hydrocharitetum morsus-ranae vode Nemačke, 7 6 63,16%
Pop 1962 Passarge, 1996.
Hydrocharidetum morsus-ranae Jegrička, 11 6 52,17%
Van Langendonck 1935 Lazić,2003.
Hydrocharidetum morsus-ranae reka Virovi-Hrvatska, 8 5 50,00%
Van Langendonck 1935 Trinajstić et al., 2001.
Ceratophyllo-Hydrocharitetum morsus-ranae Apatinski i Monoštorski 16 9 47,37%
Pop 1962 rit, Panjković, 2005.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.2.8. Asocijacija Potametum nodosi Soó (1928) 1960, Segal 1964

Zajednica Potametum nodosi pripada flotantnoj, ukorenjenoj vodenoj vegetaciji. Često
njene sastojine, na ispitivanom terenu, čine poslednji pojas flotantne vegetacije ka sredini
kanala (sl. 19). Sastojine su razvijene u dubljoj vodi gde najčešće, duž kanala, obrazuju manje
ili veće oaze između sastojina drugih akvatičnih fitocenoza (ass. Lemno-Spirodeletum, ass.
Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum, Elodeetum canadensis, Ceratophylletum
demersi). Na deonici Banatski Dvor - Jankov Most, na Starom Begeju, sastojine ove zajednice
smenjuju se sa velikim populacijama Potamogeton pectinatus i Ceratophyllum demersum.
Ređe su sastojine ove zajednice, u vidu pojasa, ka obali, u kontaktu sa semiakvatičnom
vegetacijom (Scirpo-Phragmitetum, Typhetum angustifoliae, Glycerietum maximae). Osnovno
fiziognomsko obeležje zajednici daje edifikatorska vrsta Potamogeton fluitans (sl. 20).
Sastojine ove fitocenoze zabeležene su u: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi
Bečej, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Botoš, Vlajkovac, Vlajkovac-Kajtasovo), Zlatici (Sajan-
Padej, Padej), Kikindskom kanalu (Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid), Starom
Begeju (Banatski Dvor-Jankov Most, Jankov Most), Tamišu (Sečanj) i Moravici (Vatin-
Margita, Margita).
Slika 19. Sastojine ass. Potametum

nodosi na kanalu Banatska Palanka -
Novi Bečej kod Mihajlova
Slika 20. Potamogeton fluitans
Sinmorfologija ass. Potametum nodosi

Građa i floristički sastav - Floristički sastav zajednice čini 19 vrsta sa opštom
pokrovnom vrednosti od 50 do 100% (tab. 43). Karakteristična vrsta asocijacije je
Potamogeton fluitans (V; 5750). Karakteristična vrsta sveze je Potamogeton perfoliatus (I; 6),
a karakteristične vrste reda su Myriophyllum spicatum (IV; 544), Potamogetom crispus (IV;
133) i Potamogeton pectinatus (III; 28). Od vrsta pratilica, stepenom prisutnosti i pokrovnom
vrednošću, izdvajaju se: Ceratophyllum demersum (V; 1078), Lemna minor (V; 661),
Spirodela polyrrhiza (V; 200) i Lemna gibba (III; 211).
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Karakterističan skup čine: karakteristična vrsta asocijacije Potamogeton fluitans,

karakteristične vrste reda Myriophyllum spicatum i Potamogetom crispus, i vrste pratilice
Ceratophyllum demersum, Lemna minor i Spirodela polyrrhiza.
Sastojine ove fitocenoze odlikuje izrazita dvoslojnost. Flotantan sloj formiraju
Potamogeton fluitans, Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, Lemna gibba, Trapa natans,
Hydrocharis morsus-ranae, Salvinia natans i Nuphar luteum. Submerzan sloj je izrazito dobro
razvijen. Dominantano je učešće Ceratophyllum demersum, a pored njega ovaj sloj grade i:
Myriophyllum spicatum, Elodea canadensis, Lemna trisulca, Najas marina, Vallisneria
spiralis i vrste roda Potamogeton (P. perfoliatus, P. crispus, P. pectinatus i P. lucens). U
florističkom sastavu ove zajednice zabeleženo je prisustvo i emerzne vrste Sagittaria
sagittifolia.
U sezonskoj dinamici sastojina ass. Potametum nodosi jasno su uočljivi prolećni zeleni
i letnji tamnozeleni do crvenosmeđi aspekt koji potiče od listova edifikatora zajednice
Potamogeton fluitans.
Biološki spektar ass. Potametum nodosi

Analiza biološkog spektra ukazuje na hidrofitski karakter ove zajednice jer njen sastav
čine samo biljke iz grupe hidrohelofite.
Biljnogeografska analiza ass. Potametum nodosi

Analiza arealtipova pokazuje prisustvo samo biljaka iz grupe flornih elemenata širokog
rasprostranjenja (tab. 44). Značajna je dominacija kosmopolitskih biljaka sa 47,36% (9
taksona). Cirkumpolarne i evroazijske biljne vrste su zastupljene svaka sa 21,06% (sa 4
taksona). Najmanje su prisutne adventivne vrste sa 10,52% (2 taksona).
Tabela 44. Biljnogeografska analiza ass. Potametum nodosi Soó (1928) 1960, Segal 1964

KOSMOPOLITSKA 9
Kosmopolitski 47,36
(9 taksona – 47,36%)
(4 taksona - 21,06 %) Subcirkumpolarni 1 5,26
EVROAZIJSKA 4
Evroazijski 21,06
(4 taksona – 21,06%)
ADVENTIVNA 2
Adventivni 10,52
(2 taksona – 10,52%)
Sinekologija ass. Potametum nodosi

Prosečna vrednost ekološkog indeksa za vlažnost (F) je 5,00 (tab. 45). Srednja
vrednost ekološkog indeks za pH sredine (R) je 3,31 i ukazuje na vodu neutralne hemijske
reakcije. Srednja vrednost ekološkog indeksa za sadržaj mineralnih materija (N), od 3,34, kao
i prosečna vrednost ekološkog indeksa za sadržaj organskih materija u staništu (H), od 3,39,
ukazuju da su sastojine ove fitocenoze razvijene u vodi mezotrofnog karaktera, odnosno u
vodi umereno bogatoj mineralnim i organskim jedinjenjima. Prosečna vrednost ekološkog
indeksa za aerisanost staništa (D) od 4,35, indicira da razvoju sastojina pogoduje umereno
aerisana sredina.
__________________________________________________________________________________

Tabela 43. Fitocenološka tabela ass. Potametum nodosi Soó (1928) 1960, Segal 1964
veličina probne površine (m2) 25 20 10 10 20 10 20 20 25

opšta pokrovnost (%) 100 100 85 80 100 50 100 100 100
broj biljnih vrsta 6 8 6 11 12 13 11 6 8
Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 8 9
Karakteristične vrste asocijacije Potametum nodosi
Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. 3.3 4.4 4.4 3.3 4.4 2.2 5.5 4.4 5.5 V 5750
Karakteristične vrste sveze Batrachion fluitantis
Kosm. HH. Potamogeton perfoliatus L. +.1 I 6
Karakteristične vrste reda Potametalia
Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. 3.3 +.1 1.2 +.1 +.1 1.1 IV 544
Kosm. HH. Potamogeton crispus L. 1.1 +.1 +.1 +.1 1.1 +.1 IV 133
Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 III 28
Vrste pratilice
Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. +.1 2.3 2.2 +.1 3.3 1.1 2.2 +.1 +.1 V 1078
Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 1.1 1.1 +.1 1.1 +.1 1.1 3.3 +.1 V 661
Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. 1.1 +.1 1.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 1.1 V 200
Kosm. HH. Lemna gibba L. +.1 +.1 2.2 +.1 III 211
Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 III 28
Evr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 III 28
Adv. HH. Elodea canadensis Rich +.1 1.1 II 61
Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni +.1 +.1 +.1 II 17
Kosm. HH. Lemna trisulca L. +.1 +.1 II 11
Kosm. HH. Najas marina L. +.1 +.1 II 11
Evr. HH. Nuphar luteum (L.) Sm. +.1 I 6
Lokaliteti:
1 - Moravica (Vatin - Margita); 2 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac); 2 - Stari Begej (Banatski Dvor - Jankov Most); 4 - Kanal Banatska Palanka
- Novi Bečej (Klek); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Lazarevo); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej); 7 - Kikindski kanal (Sajan -
Padej); 8 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš); 9 - Stari Begej (Banatski Dvor - Jankov Most)
__________________________________________________________________________________
U brojnim analiziranim sastojinama ove zajednice konstatovane su biljke tolerantne na

povećanu koncentraciju soli u vodi, a to su: Potamogeton perfoliatus, Myriophyllum spicatum,
Potamogeton pectinatus i Najas marina (S+ - 21,05%). Na osnovu prosečnih vrednosti
ekoloških indeksa za osvetljenost (L - 3,71) i temperaturu sredine (T - 3,94) utvrđeno je da
razvoju sastojina zajednice Potametum nodosi pogoduju mesta sa povoljnim svetlosnim i
termičkim režimom. Srednja vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost je 2,41.
Tabela 45. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Potametum nodosi Soó (1928) 1960, Segal
1964

indeks 1 2 3 4 5 6 7 8 9 vrednost
F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00
R 3,39 3,35 3,42 3,29 3,41 3,43 3,21 3,17 3,08 3,31
N 2,87 3,46 3,38 3,29 3,59 3,40 3,48 3,25 3,38 3,34
H 3,61 3,27 3,46 3,43 3,41 3,37 3,27 3,38 3,29 3,39
D 4,39 4,23 4,33 4,50 4,49 4,50 4,27 4,25 4,17 4,35
L 3,83 3,65 3,79 3,68 3,67 3,60 3,61 3,88 3,67 3,71
T 3,74 4,04 3,96 3,89 4,10 3,90 4,03 3,75 4,04 3,94
K 2,57 2,38 2,21 2,50 2,34 2,59 2,50 2,32 2,32 2,41
Floristička sličnost ass. Potametum nodosi

Izuzetno velika floristička podudarnost, od 78,95%, utvrđena je između ispitivanih
sastojina ass. Potametum nodosi u kanalima OKM HsDTD u Banatu i sastojina iste zajednice
u kanalskoj mreži u Bačkoj (Lazić, 2006), tab. 46. Sastojine konstatovane u oba ispitivana
ekosistema floristički su jednako bogate vrstama (19:19), a zajedničkih je 15 vrsta. Ovako
visok indeks florističke sličnosti rezultat je blizine ovih akvatičnih ekosistema, kao i sličnih
ekoloških uslova koji u njima vladaju. Niska vrednost indeksa srodnosti, od 33,33%, dobijena
je poređenjem ispitivanih sastojina sa sastojinama iste asocijacije konstatovanim u reci Ipeľ u
Slovačkoj (Hrivnák, 2002b).
Tabela 46. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Potametum nodosi Soó (1928) 1960, Segal
1964
Broj Indeks
Lokalitet, Broj
vrsta (ISs)
Potametum nodosi OKM Hs DTD - Banat 19
Soó (1928) 1960, Segal 1964
Potametum nodosi OKM Hs DTD - Bačka, 19 15 78,95%
Soó (1928) 1960, Segal 1964 Lazić, 2006.
Potametum nodosi reka Ipeľ (Slovačka) 11 5 33,33%
Passarge 1964 Hrivnák, 2002b.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.2.9. Asocijacija Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964,
Passarge 1964,Westhoff 1969
Sastojine submerzne, ukorenjene akvatične zajednice Elodeetum canadensis, na
istraživanom području, razvijene su najčešće u plićim, mirnijim delovima kanala i uvalama,
neposredno uz emerznu vegetaciju. U letnjem periodu, u vreme intenzivnog razvoja, sastojine
su razvijene i u nešto dubljoj vodi (1-1,5 m dubine) formirajući ostrva prečnika nekoliko
metara (sl. 21). Duž kanala, sastojine ove zajednice smenjuju se često sa sastojinama drugih
flotantnih i submerznih asocijacija (Ceratophylletum demersi, Myriophyllo-Potamogetonetum
pectinati, Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum i Potametum nodosi). Dominantno
učešće, u sastojinama ove fitocenoze, ima adventivna vrsta Elodea canadensis koja im, kao
edifikator, daje osnovno fiziognomsko obeležje (sl. 22).
Sastojine ove fitocenoze zabeležene su jedino u kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej
(Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Potporanj, Straža, Kajtasovo).
Slika 21. Sastojine ass. Elodeetum

canadensis na kanalu Banatska
Slika 22. Elodea canadensis
Sinmorfologija ass. Elodeetum canadensis

Građa i floristički sastav - Sastojine ass. Elodeetum canadensis su floristički
siromašne vrstama (5-8 vrsta), tab. 47. Floristički sastav zajednice, u kanalskoj mreži na
području Banata, čini 14 vrsta. Opšta pokrovna vrednost biljnog pokrivača je od 50% do
100%. Karakteristična vrsta zajednice je adventivna vrsta Elodea canadensis koja je u svim
sastojinama prisutna sa relativno velikom brojnošću i pokrovnošću (V; 6250). Od
karakterističnih vrsta sveze Potamion konstatovana je vrsta Potamogeton pectinatus (III; 21),
a od vrsta karakterističnih za red Potametalia, samo u jednoj sastojini, zabeležene su vrste
Myriophyllum spicatum (I, 7) i Potamogeton crispus (I; 7). U sastojinama je od pratilica,
dominantno prisustvo vrsta Lemna minor (V; 293), Spirodela polyrrhiza (V; 50) i
Ceratophyllum demersum (III; 157).
Karakterističan skup čine karakteristična vrsta asocijacije Elodea canadensis, i
pratilice Lemna minor i Spirodela polyrrhiza.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
U kanalima OKM Hs DTD u Banatu najčešće su razvijene čiste sastojine
submerzne zajednice Elodeetum canadensis. Moćno razvijen submerzan sloj, pored
edifikatora Elodea canadensis izgrađuju i najčešće pojedinačni primerci Potamogeton
pectinatus, Myriophyllum spicatum, Potamogeton crispus, Ceratophyllum demersum i Najas
marina. Vrlo oskudno razvijen flotantan sloj čine, uglavnom pojedinačni primerci biljaka kao
što su: Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, Potamogeton fluitans, Lemna gibba, Trapa natans,
Salvinia natans i Azolla filiculoides. U jednoj sastojini, zabeleženo je prisustvo emerzne biljke
Sagittaria sagittifolia.
Smena aspekata tokom vegetacionog perioda slabije je izražena. Boja sastojina potiče
od edifikatorske vrste Elodea canadensis. Razlikuju se prolećni zeleni i letnjo-jesenji
zelenosmeđi aspekt.
Biološki spektar ass. Elodeetum canadensis

Sastojina ass. Elodeetum canadensis grade samo hidrohelofite.
Biljnogeografska analiza ass. Elodeetum canadensis

Biljnogeografska analiza pokazuje samo prisustvo biljaka širokog rasprostranjenja
(tab. 48). Kosmopolitske biljne vrste sa 50,00% (7 taksona) su najzastupljeniji florni elemant u
sastojinama ass. Elodeetum canadensis. Slede ih cirkumpolarne biljke sa 21,42% (3 taksona).
Najmanje su prisutne evroazijske i adventivne biljne vrste svaka sa 14,29% (sa po 2 taksona).
Adventivnom flornom elementu, pored edifikatora Elodea canadensis, pripada i Azolla
filiculoides.
Tabela 48. Biljnogeografska analiza ass. Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964,

KOSMOPOLITSKA 7
Kosmopolitski 50,00
(7 taksona – 50,00%)
(3 taksona – 21,42%) Sucirkumpolarni 1 7,13
(2 taksona – 14,29%)
ADVENTIVNA 2
Adventivni 14,29
(2 taksona – 14,29%)
Sinekologija ass. Elodeetum canadensis

Prosečne vrednosti ekoloških indeksa za vlažnost (F) je 5,00 (tab. 49). Srednje
vrednosti ekoloških indeksa za hemijsku reakciju staništa (R - 3,59), sadržaj hranljivih
jedinjenja (N - 3,70) i organskih materija (H - 3,32) ukazuju da su sastojine submerzne
akvatične vegetacije Elodeetum canadensis razvijene u vodi neutralne do slabo alkalne
hemijske reakcije, relativno bogatoj hranljivim jedinjenjima i sa srednjim sadržajem organskih
materija. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za aerisanost (D - 4,38) svedoči o umereno
aerisanoj sredini. Sastojine slabije podnose zaslanjenu vodu (S+ - 21,43%). Prosečne vrednosti
ekoloških indeksa za osvetljenost (L - 3,42) i temperaturu staništa (T - 4,00) ukazuje da
sastojine za razvoj zahtevaju uslove polusenke i toplu vodu. Srednja vrednost ekološkog
indeksa za kontinentalnost (K) je 2,70.
__________________________________________________________________________________

Tabela 47. Fitocenološka tabela ass. Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964, Passarge 1964,Westhoff 1969

Karakteristične vrste asocijacije Elodeetum canadensis
Adv. HH. Elodea canadensis Rich 5.5 4.4 4.4 3.3 4.4 4.4 4.4 V 6250
Karakteristične vrste sveze Potamion
Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. +.1 +.1 +.1 III 21
Vrste pratilice
Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 +.1 2.2 +.1 +.1 +.1 +.1 V 293
Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 V 50
Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. 1.1 1.1 +.1 +.1 III 157
Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. +.1 +.1 +.1 III 21
Kosm. HH. Lemna gibba L. +.1 +.1 II 14
Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni +.1 +.1 II 14
Kosm. HH. Najas marina L. +.1 +.1 II 14
Lokaliteti:
1 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Potporanj); 2 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Straža); 3 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi
Bečej); 4 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Mihajlovo); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Mihajlovo); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi
Bečej (Novi Bečaj); 7 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Straža)

__________________________________________________________________________________
Tabela 49. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó
1964, Passarge 1964,Westhoff 1969

F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00
R 3,67 3,50 3,46 3,73 3,40 3,67 3,73 3,59
N 3,83 3,63 3,67 3,73 3,60 3,78 3,64 3,70
H 3,33 3,38 3,46 3,27 3,40 3,22 3,18 3,32
D 4,50 4,50 4,50 4,27 4,30 4,22 4,36 4,38
L 3,33 3,50 3,63 3,40 3,50 3,33 3,27 3,42
T 4,11 4,13 4,04 4,13 4,00 3,89 3,73 4,00
K 2,87 2,86 2,48 2,47 2,70 2,75 2,80 2,70
Floristička sličnost ass. Elodeetum canadensis sa drugim asocijacijama

Poređenjem florističke strukture opisane zajednice Elodeetum canadensis, u kanalskoj
mreži na području Banata, najveća floristička podudarnost uočena je sa sastojinama iste
asocijacije u kanalima u Bačkoj (Lazić, 2006), tab. 50. Veoma visok indeks sličnosti, od
68,97%, rezultat je sličnih ekoloških uslova koji vladaju u ovim akvatičnim ekosistema, s
obzirom da je reč o kanalima sa dirigovanim vodnim režimom i jakim antropogenim uticajem.
Nešto niža vrednost indeksa sličnosti, od 64,71%, zabeležena je poređenjem sa sastojinama
iste zajednice u Rumuniji (Coldea et al., 1997). Najmanja floristička podudarnost, od 52,17%,
utvrđena je sa sastojinama iste fitocenoze konstatovanim u reci Ipeľ (Hrivnák, 2002b), a
rezultat je relativno malog broja zajedničkih vrsta (6 vrsta) i razlike u broju zabeleženih biljnih
vrsta u upoređivanim sastojinama (14:9).
Tabela 50. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964,
Broj Indeks
Lokalitet, Broj
vrsta (ISs)
Elodeetum canadensis OKM Hs DTD - Banat 14
(Pign. 1953) Soó 1964, Passarge 1964,Westhoff 1969
Elodeetum canadensis OKM Hs DTD - Bačka, 15 10 68,97%
(Pign. 1953) Soó 1964, Passarge 1964,Westhoff 1969 Lazić, 2006.
Elodeetum canadensis vode Rumunije, 20 11 64,71%
Eggler 1933 Coldea et al., 1997.
Elodeetum canadensis reka Ipeľ (Slovačka) 9 6 52,17%
Eggler 1933 Hrivnák, 2002b.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.2.10. Asocijacija Elodeetum nuttallii Ciocârlan et al. 1997

Zajednica Elodeetum nuttallii pripada submerznom, ukorenjenom tipu akvatične
vegetacije. Sastojine su formirane na muljevitoj podlozi, u plićim delovima kanala i uvalama
uz semiakvatičnu vegetaciju na mestima gde je tok vode usporen (sl. 23). Pogodne uslove za
razvoj, sastojine ove zajednice nalaze u vodi sa intenzivnijom organskom produkcijom. Po
svojoj sinmorfologiji i sinekologiji, ova zajednica je veoma slična prethodno opisanoj
zajednici Elodeetum canadensis. Sastojine obe fitocenoze, za razvoj, zahtevaju gotovo
identične uslove sredine, s tom razlikom što sastojine zajednice Elodeetum nuttallii podnose
zaslanjenost vode, pa je njihovo rasprostranjenje često uslovljeno sastavom okolnog zemljišta.
Osnovno fiziognomsko obeležje sastojinama ove fitocenoze daje edifikator Elodea nuttallii.
Sastojine ove fitocenoze zabeležene su u kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi
Bečej, Klek, Lazarevo, Vlajkovac, Ritiševo, Vlajkovac-Kajtasovo).
Slika 23. Sastojine ass. Elodeetum nuttallii u cvetu

na kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej kod Kleka
Sinmorfologija ass. Elodeetum nuttallii

Građa i floristički sastav - Floristički sastav fitocenoze čini 21 vrsta (tab. 51). Opšta
pokrovnost biljnog pokrivača je od 70% do 100%. Edifikator zajednice je adventivna vrsta
Elodea nuttallii (V; 6750). Karakteristična vrsta sveze je Potamogeton pectinatus (III; 400).
Karakteristične vrste reda su submerzne vrste: Potamogeton crispus (IV; 40), Myriophyllum
spicatum (I; 10) i Potamogeton perfoliatus (I; 5). Pratilice su brojne, a velikim stepenom
prisutnosti izdvajaju se: Ceratophyllum demersum (V; 740), Lemna minor (V; 640), Trapa
natans (V; 95), Spirodela polyrrhiza (V; 45) i Lemna gibba (III; 75).
Karakterističan skup čine karakteristična vrsta asocijacije Elodea nuttallii,
karakteristična vrsta reda Potamogeton crispus, i pratilice Ceratophyllum demersum, Lemna
minor, Trapa natans i Spirodela polyrrhiza.
Analizirane sastojine odlikuje izuzetno dobro razvijen gust, submerzan sloj koji
izgrađuju: Elodea nuttallii, vrste roda Potamogeton ( P. pectinatus, P. crispus i P. perfoliatus),
Myriophyllum spicatum, Ceratophyllum demersum, Vallisneria spiralis i Najas marina. U
slabije izraženom flotantnom sloju zabeležene su: Lemna minor, Trapa natans, Spirodela
polyrrhiza, Lemna gibba, Salvinia natans, Potamogeton fluitans, Hydrocharis morsus-ranae,
Azolla filiculoides i Nuphar luteum prisutne najčešće u vidu pojedinačnih primeraka. Od
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
semiakvatičnih biljaka, u florističkom sastavu ove fitocenoze, retko su prisutni pojedinačni

primerci Sagittaria sagittifolia, Glyceria maxima i Carex pseudocyperus.
Aspektivnost sastojina tokom vegetacionog perioda nije jasnije izražena. Tokom
proleća dominira zelena boja edifikatorske vrste Elodea nuttallii, a leti i u jesen, krajem
njenog vegetacionog perioda, sastojine poprimaju zelenosmeđu boju.
Biološki spektar ass. Elodeetum nuttallii

Spektar životnih formi ukazuje na apsolutnu dominaciju hidrohelofita.
Biljnogeografska analiza ass. Elodeetum nuttallii

Biljnogeografska analiza ukazuje na apsolutna dominaciju biljaka iz grupe flornih
elemenata širokog rasprostranjenja (tab. 52). Najzastupljenije su kosmopolitske biljke sa
38,10% (8 taksona). Cirkumpolarne i evroazijske biljke prisutne su svaka sa 23,81% (sa po 5
taksona). Adventivne biljne vrste, među kojima je i graditelj zajednice Elodea nuttallii,
najmanje su zastupljene (14,28% - 3 taksona).
Tabela 52. Biljnogeografska analiza ass. Elodeetum nuttallii Ciocârlan et al. 1997

KOSMOPOLITSKA 8
Kosmopolitski 38,10
(8 taksona – 38,10%)
ADVENTIVNA 3
Adventivni 14,28
(3 taksona – 14,28%)
Sinekologija ass. Elodeetum nuttallii

Pored biološkog spektra, i srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost (F - 5,00)
potvrđuje da ass. Elodeetum nuttallii pripada akvatičnom tipu vegetacije (tab. 53). Srednje
vrednosti ekoloških indeksa za pH staništa (R - 3,57), sadržaj mineralnih (N - 3,69) i
organskih materija (H - 3,32) ukazuju da su sastojine razvijene u vodi neutralne do slabo
bazne hemijske reakcije, umereno do relativno bogatoj mineralnim jedinjenjima i sa srednjim
sadržajem organskih materija. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za aerisanost staništa (D -
4,88) karakteriše ispitivani ekosistem kao slabo aerisan. Sastojine su razvijene u vodi sa nešto
većom koncentracijom soli s obzirom da su edifikatorska vrsta Elodea nuttallii, kao i vrste
Potamogeton pectinatus, Myriophyllum spicatum, Potamogeton perfoliatus i Najas marina,
prilagođene na zaslanjenost sredine (S+ - 23,81%). Stoga je moguće očekivati širenje sastojina
ove zajednice na delovima kanala gde su u okolini slatine. Sastojine ass. Elodeetum nuttallii
razvijene su u polusenci (L - 3,40) i u toploj vodi (T - 4,00). Srednja vrednost ekološkog
indeksa za kontinentalnost (K) je 2,69.
__________________________________________________________________________________

Tabela 51. Fitocenološka tabela ass. Elodeetum nuttallii Ciocârlan et al. 1997

Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Karakteristične vrste asocijacije Elodeetum nuttallii
Adv. HH. Elodea nuttallii (Planch.) H. St. John 5.5 5.5 4.4 4.4 4.4 4.4 5.5 4.4 3.3 4.4 V 6750
Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 3.3 III 400
Kosm. HH. Potamogeton crispus L. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 IV 40
Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 +.1 I 10
Vrste pratilice
Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. 1.1 +.1 2.2 1.1 1.1 2.2 +.1 +.1 1.1 2.2 V 740
Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 1.1 3.3 1.1 1.1 1.1 +.1 1.1 +.1 V 640
Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 1.1 +.1 +.1 V 95
Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 V 45
Kosm. HH. Lemna gibba L. +.1 1.1 +.1 +.1 +.1 +.1 III 75
Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni 1.1 +.1 +.1 II 60
Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. +.1 +.1 +.1 II 15
Evr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. +.1 +.1 +.1 II 15
Adv. HH. Vallisneria spiralis L. +.1 1.1 I 55
Kosm. HH. Najas marina L. +.1 +.1 I 10
Subevr. HH. Najas minor All. +.1 I 5
Cirk. HH. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. +.1 I 5
Subcirk. HH. Carex pseudocyperus L. +.1 I 5
Lokaliteti:
1 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac); 2 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac); 3 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Lazarevo); 4 - Kanal
Banatska Palanka - Novi Bečej (Lazarevo); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Lazarevo); 7 - Kanal Banatska Palanka -
Novi Bečej (Vlajkovac - Kajtasovo); 8 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac - Kajtasovo); 9 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac); 10 - Kanal Banatska
Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac)

__________________________________________________________________________________
Tabela 53. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Elodeetum nuttallii Ciocârlan et al. 1997

indeks 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 vrednost
F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00
R 3,58 3,30 3,41 3,63 3,41 3,44 3,63 3,60 3,76 3,89 3,57
N 3,79 3,47 3,63 3,75 3,59 3,71 3,56 3,67 3,80 3,95 3,69
H 3,33 3,43 3,47 3,38 3,31 3,32 3,44 3,20 3,24 3,11 3,32
D 5,00 4,87 5,00 4,92 4,93 4,82 4,93 4,80 4,72 4,79 4,88
L 3,42 3,60 3,59 3,38 3,31 3,50 3,37 3,33 3,24 3,21 3,40
T 4,08 4,23 3,97 3,96 4,14 4,03 3,85 4,00 3,72 4,00 4,00
K 2,68 2,46 2,52 2,67 2,50 2,69 2,83 2,73 2,91 2,86 2,69
Floristička sličnost ass. Elodeetum nuttallii sa drugim asocijacijama

Do sada ass. Elodeetum nuttallii nije opisana u Srbiji. Međutim, u priručniku „Staništa
Srbije - Priručnik sa opisima i osnovnim podacima” koji je deo Projekta „Harmonizacija
nacionalne nomenklature u klasifikaciji staništa sa standardima međunarodne zajednice“
(2005) Instituta za Botaniku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Botaničke Bašte
„Jermenovac“ pominje se zajednica Ceratophyllo-Elodeetum nuttallii Prov. V. Steve 2003.
Međutim, zbog nepotpunih podataka o ovoj zajednici (nema objavljenih radova i
fitocenoloških tabela) nije bilo mogućnosti da se odredi floristička sličnost sa ovom
zajednicom. Ipak, u okviru sveze Potamion opisana je zajednica Elodeetum canadensis koja
po svojoj građi pokazuju izvesnu sličnost sa analiziranom zajednicom.
Određivanjem indeksa sličnosti sastojina ass. Elodeetum nuttallii, sa ranije opisanim
zajednicama sličnog karaktera, najveća floristička sličnosti uočena je sa sastojinama ass.
Elodeetum canadensis Eggler 1933 opisanim u Rumuniji (ISs=58,54%; Coldea et al., 1997),
tab. 54. Poredeći floristički sastav analiziranih sastojina sa sastojinama iste zajednice u
Rumuniji (Coldea et al., 1997) i sastojinama zajednice Elodeetum canadensis (Pign. 1953)
Soó 1964, Passarge 1964, Westhoff 1969 konstatovanim u kanalskoj mreži Bačke (Lazić,
2006), utvrđen je indeks florističke sličnosti od 55,56%. Najmanja floristička podudarnost, sa
indeksom sličnosti od 33,33%, utvrđena je poređenjem sa sastojinama zabeleženim u reci Ipeľ
(Hrivnák, 2002b). Razlog ovako male florističke sličnosti je, prvenstveno, u florističkom
siromaštvu sastojina konstatovanih u reci Ipeľ (21:9).
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Tabela 54. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Elodeetum nuttallii Ciocârlan et al. 1997
Broj Indeks
Lokalitet, Broj
vrsta (ISs)
Elodeetum nuttallii OKM Hs DTD - Banat 21
Ciocârlan et al. 1997
Elodeetum nuttallii vode Rumunije, 15 10 55,56%
Ciocârlan et al. 1997 Coldea et al., 1997.
Elodeetum canadensis OKM Hs DTD - Bačka, 15 10 55,56%
(Pign. 1953) Soó 1964, Passarge 1964, Lazić, 2006.
Westhoff 1969
Elodeetum canadensis reka Ipeľ (Slovačka) 9 5 33,33%
Eggler 1963 Hrivnák, 2002b.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.2.11. Asocijacija Myriophyllo-Potametum Soó 1934

Zajednica Myriophyllo-Potametum pripada submerznom tipu ukorenjene akvatične
vegetacije. Sastojine ove fitocenoze razvijene su na muljevitoj podlozi, u dubljim delovima
kanala gde je dubina vode od 0,5m do 3m (sl. 24). Za razvoj im pogoduje topla voda,
usporenijeg toka, mada podnose i uticaje vodenih struja što potvrđuju Slavnić (1956),
Stojanović et al. (1994a) i Stevanović (2002). Sastojine ass. Myriophyllo-Potametum su, u
kanalskoj mreži Banata, razvijene fragmentarno u vidu ostrva koja, u dubljoj vodi, smenjuju
sastojine ass. Ceratophylletum demersi i ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati.
Fiziognomsko obeležje sastojinama daju vrste roda Potamogeton (P. lucens, P. pectinatus, P.
crispus, P. perfoliatus i P. fluitans), Myriophyllum spicatum i Ceratophyllum demersum.
Edifikatorske vrste Potamogeton lucens i Myriophyllum spicatum zajedno su prisutne u
gotovo svim ispitivanim sastojinama (sl. 25).
Sastojine ass. Myriophyllo-Potametum konstatovane su u: kanalu Banatska Palanka -
Novi Bečej (Novi Bečaj, Klek, Vlajkovac - Kajtasovo), Kikindskom kanalu (Bašaid),
Plovnom Begeju (Begejci, Žitište - Klek) i Moravici (Margita - Barice).

Myriophyllo-Potametum na
Plovnom Begeju na deonici
Žitište - Klek
Slika 25. Edifikator zajednice Potamogetom

lucens na kanalu Banatska Palanka - Novi
Bečej na deonici Vlajkovac - Kajtasovo
Sinmorfologija ass. Myriophyllo-Potametum

Građa i floristički sastav - Zajednica Myriophyllo-Potametum je osetljiva na
promenljive uslove vodnog režima i podložna je promenama florističkog sastava, tako da se
retko sreću sastojine sa stabilnim florističkim sastavom i strukturom (Slavnić, 1956;
Stojanović et al., 1994a; Stevanović, 2002).
Floristički sastav ass. Myriophyllo-Potametum čini 17 vrsta (tab. 55). Opšta
pokrovnost kreće se od 50% do 95%. Karakteristične vrste asocijacije su Potamogeton lucens
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
(V; 2607) i Myriophyllum spicatum (V; 421). Karakteristične vrste sveze su Potamogeton
pectinatus (IV; 521) i Elodea canadensis (III; 29), a vrste karakteristične za red Potametalia
su Potamogeton crispus (III; 914) i Potamogeton perfoliatus (II;257). Znatnim stepenom
prisutnosti i pokrovnom vrednošću, od vrsta pratilica, ističu se: Ceratophyllum demersum (V;
950), Lemna minor (V; 300), Potamogeton fluitans (IV; 629), Spirodela polyrrhiza (IV; 36),
Lemna gibba (III; 550), Vallisneria spiralis (III; 550) i Trapa natans (III; 271).
Karakterističan skup čine karakteristične vrste asocijacije Potamogeton lucens i
Myriophyllum spicatum, karakteristična vrsta sveze Potamogeton pectinatus, i pratilice
Ceratophyllum demersum, Lemna minor, Potamogeton fluitans i Spirodela polyrrhiza.
U vertikalnoj strukturi ove fitocenoze jasno je diferenciran gust submerzan sloj
izgrađen od vrsta roda Potamogeton (P. lucens, P. pectinatus, P. crispus i P. perfoliatus),
Myriophyllum spicatum, Elodea canadensis, Ceratophyllum demersum, Vallisneria spiralis,
Lemna trisulca i Najas marina. Ukoliko je prisutan, flotantan sloj je oskudno razvijen, a grade
ga često pojedinačni primerci vrsta Spirodela polyrrhiza, Salvinia natans i Hydrocharis
morsus-ranae, dok su flotantne vrste Lemna minor, Potamogeton fluitans, Lemna gibba i
Trapa natans u pojedinim sastojinama prisutne sa nešto većom brojnošću i pokrovnošću.
Tokom vegetacionog perioda, koji traje od maja do oktobra, izražena je smena aspekta,
i to zeleni aspekt pre cvetanja edifikatorskih vrsta i zelenocrveni aspekt u vreme cvetanja
Myriophyllum spicatum.
Biološki spektar ass. Myriophyllo-Potametum

Analiza biološkog spektara ukazuje na učešće jedino biljaka iz grupe hidrohelofita.
Biljnogeografska analiza ass. Myriophyllo-Potametum

Sastojine ass. Myriophyllo-Potametum grade biljke iz grupe širokog rasprostranjenja
(tab. 56). Najviše su zastupljeni kosmopoliti sa 52,95% (9 taksona). Slede ih cirkumpolarne
biljne vrste prisutne sa 23,53% (4 taksona), dok je najmanje učešće evroazijskih i adventivnih
biljaka prisutnih sa po 11,76% (po 2 taksona).
Tabela 56. Biljnogeografska analiza ass. Myriophyllo-Potametum Soó 1934

KOSMOPOLITSKA 9
Kosmopolitski 52,95
(9 taksona – 52,95%)
EVROAZIJSKA 2
Evroazijski 11,76
(2 taksona – 11,76%)
ADVENTIVNA 2
Adventivni 11,76
(2 taksona – 11,76%)
__________________________________________________________________________________

Tabela 55. Fitocenološka tabela ass. Myriophyllo-Potametum Soó 1934

Karakteristične vrste asocijacije Myriophyllo-Potametum
Cirk. HH. Potamogeton lucens L. 1.1 2.2 2.2 2.3 4.4 4.4 V 2607
Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 +.1 +.1 +.1 2.2 1.1 1.1 V 421
Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. +.1 +.1 2.2 2.2 +.1 IV 521
Adv. HH. Elodea canadensis Rich +.1 +.1 +.1 +.1 III 29
Kosm. HH. Potamogeton crispus L. +.1 4.4 +.1 +.1 III 914
Kosm. HH. Potamogeton perfoliatus L. +.1 2.2 II 257
Vrste pratilice
Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. 2.2 1.1 +.1 3.3 +.1 +.1 1.1 V 950
Kosm. HH. Lemna minor L. 1.1 1.1 +.1 1.1 +.1 1.1 V 300
Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. +.1 1.1 +.1 +.1 3.3 IV 629
Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 IV 36
Kosm. HH. Lemna gibba L. +.1 3.3 +.1 III 550
Adv. HH. Vallisneria spiralis L. +.1 +.1 3.3 III 550
Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 +.1 +.1 2.2 III 271
Kosm. HH. Lemna trisulca L. +.1 +.2 II 14
Lokaliteti:
1 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 2 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 3 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac -
Kajtasovo); 4 - Kikindski kanal (Bašaid); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac - Kajtasovo); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej
(Vlajkovac - Kajtasovo); 7 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej)

__________________________________________________________________________________
Sinekologija ass. Myriophyllo-Potametum

Prosečna vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F - 5,00) u saglasnosti je sa
ekologijom analizirane fitocenoze (tab. 57). Srednja vrednost ekološkog indeksa za hemijsku
reakciju staništa (R - 3,52) indicira neutralnu do slabo baznu sredinu. Srednje vrednosti
ekoloških indeksa za sadržaj hranljivih (N - 3,44) i organskih materija (H - 3,52) upućuju da
su sastojine ass. Myriophyllo-Potametum razvijene u mezo-eutrofnoj vodi umereno do
relativno bogatoj organskim materijama. Biljne vrste konstatovane u analiziranoj zajednici
indikatori su slabo aerisane sredine (D - 4,71). Sastojine ispitivane zajednice mogu da podnesu
zaslanjenost vode (S+ - 23,53%) s obzirom da je edifikator zajednice Myriophyllum spicatum
tolerantan na nešto veću koncentraciju soli. U pogledu svetlosnog (L - 3,45) i termičkog
režima (T - 3,73), sastojine ove fitocenoze definišu ispitivan ekosistem kao vrlo povoljan za
razvoj akvatične vegetacije. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) je
2,60.
Tabela 57. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Myriophyllo-Potametum Soó 1934

F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00
R 3,58 3,68 3,46 3,51 3,29 3,59 3,52 3,52
N 3,79 3,65 3,40 3,59 3,06 3,41 3,20 3,44
H 3,46 3,61 3,34 3,46 3,57 3,91 3,32 3,52
D 4,67 4,68 4,69 4,76 4,83 5,00 4,36 4,71
L 3,42 3,55 3,26 3,43 3,40 3,55 3,52 3,45
T 3,96 3,84 3,51 3,78 3,74 3,73 3,56 3,73
K 2,68 2,29 2,73 2,60 2,42 2,90 2,55 2,60
Floristička sličnost ass. Myriophyllo-Potametum sa drugim asocijacijama

Testiranjem indeksa sličnosti po Sörensen-u, najveća floristička podudarnost, od
84,21%, utvrđena je sa sastojinama iste zajednice konstatovanim u kanalima OKM Hs DTD u
Bačkoj (Lazić, 2006) što je rezultat sličnih ekoloških uslova koji vladaju u kanalima
Hidrosistema (tab. 58). Visoke vrednosti indeksa sličnosti zabeležene su i poređenjem sa
sastojinama nađenim u Koviljskom ritu (ISs=64,86%; Radulović, 2000), Carskoj bari
(ISs=62,25%; Radulović, 2005), Labudovom oknu (ISs=61,54%; Polić, 2005), te u
Apatinskom i Monoštorskom ritu (ISs=61,11%; Panjković, 2005). Nešto niža, ali značajna,
sličnost u florističkom sastavu konstatovana je poređenjem ispitivanih sastojina sa sastojinama
iste asocijacije u kanalu „Vrbas-Bezdan“ (ISs=59,26%; Stojanović et al., 1994a), i sa
sastojinama ass. Myriophylleto-Potametum Soó 1934 subass. potametosum acuminate koje je
opisao Slavnić 1956. godine (ISs=58,82%; Slavnić, 1956), kao i sastojinama konstatovanim u
Bardači (ISs=57,14%; Kovačević, 2005). Najniža floristička sličnost utvrđena je između
analiziranih sastojina i sastojina iste fitocenoze u Jegričkoj (ISs=50,00%; Lazić, 2003) i jezeru
Provala (ISs =43,48%; Nikolić, 2004) jer, iako postoji velik broj zajedničkih vrsta,
upoređivane se sastojine odlikuju florističkim siromaštvom u odnosu na sastojine
konstatovane u kanalskoj mreži Banata.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Tabela 58. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Myriophyllo-Potametum Soó 1934
Broj Indeks
Lokalitet, Broj
vrsta (ISs)
Myriophyllo-Potametum OKM Hs DTD - Banat 17
Soó 1934
Myriophyllo-Potametum OKM Hs DTD - Bačka, 21 16 84,21%
Soó 1934 Lazić, 2006.
Myriophyllo-Potametum Koviljski rit, 20 12 64,86%
Soó 1934 Radulović, 2000.
Myriophyllo-Potametum Carska bara, 15 10 62,25%
Myriophyllo-Potametum Labudovo okno, 9 8 61,54%
Soó 1934 Polić, 2005.
Myriophyllo-Potametum Apatinski i Monoštorski rit, 19 11 61,11%
Soó 1934 Panjković, 2005.
Myriophyllo-Potametum kanal „Vrbas-Bezdan“, 10 8 59,26%
Soó 1934 Stojanović et al., 1994a.
Myriophylleto-Potametum Veliko jezero na Obedskoj bari, 17 10 58,82%
Soó 1934 subass. potametosum kanal Sombor-Bečej, Dunav, Begej,
acuminate Slavnić 1956 Slavnić, 1956.
Myriophyllo-Potametum Bardača (Republika Srpska) 18 10 57,14%
Soó 1934 Kovačević, 2005.
Myriophyllo-Potametum Jegrička, 7 6 50,00%
Soó 1934 Lazić, 2003.
Myriophyllo-Potametum jezero Provala, 6 5 43,48%
Soó 1934 Nikolić, 2004.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.2.12. Asocijacija Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati Passarge 1996

Zajednica drezge i češljastog mresnjaka Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati
pripada submerznom ukorenjenom tipu akvatične vegetacije. Sastojine su formirane u nešto
dubljoj vodi, u delovima kanala gde je voda sporijeg toka, ali podnose i uticaj strujanja vode.
Voda, u kojoj se razvijaju sastojine ove fitocenoze, uglavnom sadrži veću koncentraciju soli.
Na istraživanom terenu, sastojine najčešće obrazuju pojas dužine oko 10 m uz emerznu
vegetaciju (sl. 26). Ređe su sastojine razvijene u vidu manjih ostrva sredinom vodenog
ogledala (npr. Plovni Begej na deonici kanala od Begejaca do triangla kod Kleka). Sastojine
ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati često se, duž kanala, smenjuje sa sastojinama
ass. Najadetum minoris i ass. Ceratophylletum demersi, kao i populacijama vrsta Elodea
canadensis, Potamogeton crispus i Potamogeton lucens. Osnovno fiziognomsko obeležje
sastojinama daje edifikator Potamogeton pectinatus (sl. 27).
Sastojine ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati zabeležene su u: kanalu
Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej, Melenci, Klek, Botoš, Vlajkovac - Kajtasovo),
Zlatici (Padej), Kikindskom kanalu (Iđoš, Bašaid), Plovnom Begeju (Begejci, Žitište, Žitište -
Klek) i Moravici (Margita).

Myriophyllo-Potamogetonetum
pectinati na kanalu Banatska
Palanka - Novi Bečej kod
Melenaca
Slika 27. Potamogeton pectinatus na kanalu

Banatska Palanka - Novi Bečej kod Botoša
Sinmorfologija ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati

Građa i floristički sastav - Floristički sastav ass. Myriophyllo-Potamogetonetum
pectinati čini 21 vrsta sa opštom pokrovnom vrednošću od 50% do 100% (tab. 59).
Karakteristične vrste zajednice su Potamogeton pectinatus (V; 4150) i Myriophyllum spicatum
(V; 760), a karakteristične vrste sveze Elodea canadensis (III; 565) i Potamogeton lucens (I;
5). Karakteristične vrste reda su Potamogeton crispus (IV; 295) i Potamogeton perfoliatus (I;
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
350). Od vrsta pratilica, stepenom prisutnosti i pokrovnom vrednošću, izdvajaju se: Lemna
minor (V; 550), Ceratophyllum demersum (IV; 1010), Spirodela polyrrhiza (IV; 130) i
Potamogeton fluitans (III; 240).
Karakterističan skup čine karakteristične vrste asocijacije Potamogeton pectinatus i
Myriophyllum spicatum, karakteristična vrsta reda Potamogeton crispus, i vrste pratilice
Lemna minor, Ceratophyllum demersum i Spirodela polyrrhiza.
Sastojine ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati, na istraživanom terenu,
karakteriše uglavnom, prisustvo samo submerznog sloja. Pored edifikatorskih vrsta,
Potamogeton pectinatus i Myriophyllum spicatum, izuzetno dobro razvijen submerzan sloj
grade i Elodea canadensis, Potamogeton crispus, Potamogeton perfoliatus i Ceratophyllum
demersum prisutne sa većom brojnošću i pokrovnošću, dok su vrste Potamogeton lucens,
Najas marina, Najas minor i Lemna trisulca, u analiziranim sastojinama, najčešće prisutne
kao pojedinačni primerci. Flotantan sloj, ukoliko je diferenciran, uglavnom je slabo razvijen, a
grade ga: Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, Potamogeton fluitans, Lemna gibba, Trapa
natans, Salvinia natans i Hydrocharis morsus-ranae. S obzirom da su sastojine najčešće
formirane uz semiakvatičnu vegetaciju, u njima su ponekad konstatovane i emerzne vrste
Butomus umbellatus, Glyceria maxima, Marsilea quadrifolia i Ranunculus paucistamineus.
Tokom vegetacionog perioda dominira zeleni aspekt.
Biološki spektar ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati

Analiza biološkog spektra potvrđuje činjenicu da ass. Myriophyllo-Potamogetonetum
pectinati pripada submerznoj vegetaciji. Sastojine ove fitocenoze grade samo hidrohelofite,
odnosno biljke kojima je voda životna sredina.
Biljnogeografska analiza ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati

Biljnogeografska analiza ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati ukazuje na
dominantnu prisutnost biljaka širokog rasprostranjenja (95,24%), tab. 60. Procentualno učešće
biljaka iz grupe flornih elemenata širokog rasprostranjenja je sledeće: kosmopolitska grupa
flornih elemenata 42,86%, cirkumpolarna 28,57%, evroazijska 19,05% i adventivna 4,76%.
Biljke iz grupe flornih elemenata užeg rasprostranjenja prisutne su sa svega 4,76%, odnosno
jednom subsrednjeevropskom vrstom Najas minor.
__________________________________________________________________________________

Tabela 59. Fitocenološka tabela ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati Passarge 1996

Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Karakteristične vrste asocijacije Myriophyllo- Potamogetonetum pectinati
Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. 2.2 3.3 3.3 4.4 4.4 2.2 2.2 4.4 3.3 4.4 V 4150
Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 2.2 +.1 2.2 +.1 +.1 3.3 +.1 +.1 +.1 V 760
Adv. HH. Elodea canadensis Rich +.1 +.1 +.1 3.3 2.2 III 565
Kosm. HH. Potamogeton crispus L. 1.1 +.1 +.1 +.1 +.1 1.1 2.2 IV 295
Kosm. HH. Potamogeton perfoliatus L. 2.2 2.2 I 350
Vrste pratilice
Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 +.1 +.1 1.1 +.1 +.1 1.1 1.1 3.3 V 550
Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. 3.3 2.2 +.1 1.1 2.2 +.1 2.2 1.1 IV 1010
Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 +.1 1.1 +.1 +.1 1.1 +.1 +.1 IV 130
Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. +.1 1.1 2.2 +.1 +.1 III 240
Kosm. HH. Lemna gibba L. 3.3 1.1 +.1 II 430
Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 1.1 +.1 II 60
Kosm. HH. Najas marina L. 1.1 +.1 I 55
Evr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. 1.1 I 50
Subevr. HH. Najas minor All. +.1 +.1 I 10
Evr. HH. Butomus umbellatus L. +.1 +.1 I 10
Cirk. HH. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. +.1 +.1 I 10
Cirk. HH. Marsilea quadrifolia L. +.1 I 5
Subse. HH. Ranunculus paucistamineus Tsch. +.1 I 5
Lokaliteti:
1 - Moravica (Margita); 2 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej); 3 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej); 4 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej
(Novi Bečej); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 7 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej); 8 - Kanal
Banatska Palanka - Novi Bečej (Melenci); 9 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac - Kajtasovo); 10 - Plovni Begej (Žitište - Klek)

__________________________________________________________________________________
Tabela 60. Biljnogeografska analiza ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati Passarge
1996

KOSMOPOLITSKA 9
Kosmopolitski 42,86
(9 taksona – 42,86%)
ADVENTIVNA 1
Adventivni 4,76
(1 takson – 4,76%)
SREDNJEEVROPSKA 1
(1 takson – 4,76%)
Sinekologija ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati

Prosečna vrednost ekološkog indeksa za vlažnost (F - 5,00) ukazuje na hidrofitski
karakter ispitivanih sastojina (tab. 61). Srednja vrednost ekološkog indeksa za hemijsku
reakciju staništa (R - 3,60) karakteriše ispitivani biotop kao neutralan do slabo alkalan.
Srednje vrednosti ekoloških indeksa za sadržaj azota i azotnih jedinjenja (N - 3,52) i sadržaj
organskih materija (H - 3,36) indiciraju da razvoju sastojine ove zajednice pogoduje mezo-
eutrofna voda sa srednjim sadržajem organskih jedinjenja. Srednja vrednost ekološkog indeksa
za aerisanost (D - 4,57) upućuje na umereno do slabo aerisanu sredinu. Razvoju sastojine ass.
Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati pogoduje zaslanjena voda (S+ - 19,05%). Njihovo
rasprostranjenje uslovljeno je sastavom okolnog zemljišta, odnosno razvijene su najčešće na
deonicama kanala gde se u okolini nalazi zaslanjeno stanište (slatine). Prosečna vrednost
ekološkog indeksa za osvetljenost (L - 3,44) indicira da su sastojine formirane u uslovima
povoljnog svetlosnog režima. Srednja vrednost ekološkog indeksa za temperaturu staništa (T -
3,61) svedoči da razvoju sastojina pogoduje umereno topla do topla voda. Zajednica
Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati ima najnižu vrednost ekološkog indeksa za
temperaturu staništa u poređenju sa srednjim vrednostima ovog ekološkog indeksa ostalih
konstatovanih zajednica istraživanog ekosistema. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za
kontinentalnost (K) iznosi 2,74.
Tabela 61. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati

Passarge 1996

indeks 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 vrednost
F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00
R 3,71 3,65 3,62 3,28 3,71 3,59 3,60 3,65 3,57 3,59 3,60
N 3,71 3,15 3,73 3,28 3,69 3,69 3,29 3,68 3,43 3,52 3,52
H 3,17 3,42 3,15 3,44 3,40 3,52 3,43 3,32 3,25 3,45 3,36
D 4,63 4,50 4,35 4,52 4,54 4,76 4,69 4,56 4,43 4,72 4,57
L 3,33 3,46 3,42 3,60 3,49 3,45 3,54 3,32 3,32 3,45 3,44
T 3,71 3,35 3,46 3,48 3,91 3,79 3,51 3,71 3,54 3,66 3,61
K 2,76 2,81 2,63 2,83 2,38 2,67 2,87 2,90 2,82 2,77 2,74
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Floristička sličnost ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati sa drugim asocijacijama

Zajednica Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati nije opisana u Srbiji, ali se u
Projektu „Harmonizacija nacionalne nomenklature u klasifikaciji staništa sa standardima
međunarodne zajednice” (2005), u delu „Staništa Srbije - Priručnik sa opisima i osnovnim
podacima” Instituta za Botaniku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Botaničke
Bašte „Jermenovac“, navodi zajednica Potamogetonetum pectinati prov. V. Stev. 2003. Zbog
nepotpunih podataka o ovoj zajednici nije postojala mogućnosti poređenja florističke sličnosti
sa ovom zajednicom.
Zajednicu Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati prvi put je opisao Passarge (1996).
Najveća floristička podudarnost uočena je upravo sa sastojinama ove zajednice iz Nemačke
(ISs=38,71%; Passarge, 1996), tab. 62. Indeks sličnosti od 31,25%, utvrđen je sa sastojinama
zajednice Potametum pectinati Passarge 1996 konstatovanim u reci Ipeľ (Hrivnák, 2002b).
Niski indeksi sličnosti posledica su florističkog siromaštva sastojina konstatovanih u
Nemačkoj i reci Ipeľ u odnosu na sastojine zabeležene u OKM Hs DTD u Banatu.
Tabela 62. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati

Passarge 1996
Broj Indeks
Lokalitet, Broj
vrsta (ISs)
Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati OKM Hs DTD - Banat 21
Passarge 1996
Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati vode Nemačke, 10 6 38,71%
Passarge 1996 Passarge, 1996.
Potametum pectinati reka Ipeľ (Slovačka) 11 5 31,25%
Carstensen 1955 Hrivnák, 2002b.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.2.13. Asocijacija Najadetum minoris Ubrizsy (1948) 1961

Zajednica Najadetum minoris pripada submerznoj, ukorenjenoj vegetaciji. Njene
sastojine su u kanalskoj mreži Banata fragmentarno razvijene i obrazuju ostrva u nešto dubljoj
vodi kanala, na muljevitoj podlozi uz emerznu vegetaciju. Često se, duž kanala, smenjuju sa
sastojinama ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati. Ova zajednica je retka u
ispitivanom ekosistemu i ograničenog je rasprostranjenja. Često su njene sastojine razvijene u
delovima kanalima sa industrijskim zagađenjima. Florističko, fiziognomsko i cenobiotičko
obeležje zajednici daje edifikatorska vrsta Najas minor (sl. 28).
Sastojine analizirane zajednice su konstatovane u kanalu Banatska Palanka - Novi
Bečej (Klek), Kikindskom kanalu (Bašaid) i Plovnom Begeju (Begejci, Žitište, Žitište - Klek).
Slika 28. Sastojine ass. Najadetum minoris i edifikator zajednice Najas minor
na Plovnom Begeju kod Žitišta
Sinmorfologija ass. Najadetum minoris

Građa i floristički sastav - Sastojine ass. Najadetum minoris siromašne su vrstama, a
grade ih od 4 do 11 biljnih vrsta (tab. 63). Floristički sastav zajednice čini 13 vrsta. Opšta
pokrovnost biljnog pokrivača je od 80% do 100%. Karakteristična vrsta asocijacije Najas
minor prisutna je sa velikom brojnošću i pokrovnošću (V; 5250). Karakteristična vrsta sveze je
Potamogeton pectinatus (V; 1960), a karakteristične vrste reda Myriophyllum spicatum (I; 10),
Potamogeton crispus (I; 10) i Potamogeton pusillus (I; 10) prisutne su kao pojedinačni
primerci u malom broju sastojina. Od vrsta pratilica, stepenom prisutnosti i pokrovnom
vrednošću, ističu se Lemna minor (V; 1290), Spirodela polyrrhiza (V; 140) i Lemna gibba (II;
200).
Karakterističan skup čine karakteristična vrsta asocijacije Najas minor, karakteristična
vrsta sveze Potamogeton pectinatus, i pratilice Lemna minor i Spirodela polyrrhiza.
Kod sastojina ass. Najadetum minoris dvoslojnost je slabo izražena. Gust, submerzan
sloj grade: Najas minor, Potamogeton pectinatus, Myriophyllum spicatum, Potamogeton
crispus, Potamogeton pusillus, Najas marina i Ceratophyllum demersum. Flotantan sloj
najčešće je slabije razvijen, a čine ga: Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, Lemna gibba,
Salvinia natans, Potamogeton fluitans i Trapa natans.
Aspektivnost tokom vegetacionog perioda nije jasno izražena.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Biološki spektar ass. Najadetum minoris

Sastojine ass. Najadetum minoris grade hidrohelofite što potvrđuje činjenicu da je reč
o vegetaciji akvatičnih ekosistema.
Biljnogeografska analiza ass. Najadetum minoris

Zajednicu Najadetum minoris izgrađuju biljke širokog rasprostranjenja (tab. 64).
Najveća zastupljenost je kosmopolitskih (61,55%), zatim cirkumpolarnih vrsta (23,07%), dok
su najmanje prisutne biljke iz evroazijske grupe flornih elemenata (15,38%) među kojima je
edifikator zajednice Najas minor.
Tabela 64. Biljnogeografska analiza ass. Najadetum minoris Ubrizsy (1948) 1961

KOSMOPOLITSKA 8
Kosmopolitski 61,55
(8 taksona – 61,55%)
Sinekologija ass. Najadetum minoris

Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F-5,00) ukazuje da sastojine
ass. Najadetum minoris grade samo hidrofite (tab. 65). Prosečna vrednost ekološkog indeksa
za pH vrednost staništa (R-3,67) upućuje da je voda neutralne do slabo bazne hemijske
reakcije. Srednja vrednost ekološkog indeksa za sadržaj azota i azotnih jedinjenja (N-2,99)
ukazuje da razvoju sastojina ove zajednice pogoduje mezotrofna voda. Poređenjem srednjih
vrednosti ekološkog indeksa za sadržaj azota i azotnih jedinjenja svih konstatovanih zajednica
akvatične i semiakvatične vegetacije OKM Hs DTD na području Banata, ass. Najadetum
minoris ima najnižu vrednost ovog ekološkog indeksa. Na osnovu srednje vrednosti ekološkog
indeksa za sadržaj organskih jedinjenja (H-3,30) konstatuje se da je voda, pogodna za razvoj
sastojina ass. Najadetum minoris, umereno bogata ovim materijama. Srednja vrednost
ekološkog indeksa za aerisanost staništa (D-4,69) ukazuje da je stanište umereno do slabo
aerisano. Floristički sastava ass. Najadetum minoris ukazuje da sastojine ove fitocenoze
podnose izvesnu zaslanjenost vode. Vrsta Potamogetom pectinatus prisutna je, u sastojinama
ove fitocenoze, sa velikom brojnošću i pokrovnošću, dok su sa manjom brojnošću i
pokrovnošću zastupljene Myriophyllum spicatum i Najas marina indikatori zaslanjenih
staništa (S+ - 23,08%). Prosečne vrednosti ekoloških indeksa za osvetljenost (L-3,38) i
temperaturu staništa (T-3,80) ukazuju da se sastojine najbolje razvijaju u uslovima polusenke i
u toploj vodi. Srednja vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) je 2,37.
__________________________________________________________________________________

Tabela 63. Fitocenološka tabela ass. Najadetum minoris Ubrizsy (1948) 1961

Karakteristične vrste asocijacije Najadetum minoris
Subevr. HH. Najas minor All. 4.4 4.4 3.3 3.3 4.4 V 5250
Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. 2.2 1.1 3.3 3.3 +.1 V 1960
Kosm. HH. Potamogeton pusillus L. +.1 I 10
Vrste pratilice
Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 +.1 4.4 +.1 +.1 V 1290
Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 +.1 1.1 +.1 +.1 V 140
Kosm. HH. Lemna gibba L. 1.1 1.1 II 200
Kosm. HH. Najas marina L. +.1 1.1 II 110
Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. +.1 +.1 II 20
Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. +.1 I 10
Lokaliteti:
1 - Kikindski kanal (Bašaid); 2 - Kikindski kanal (Bašaid); 3 - kanal Bantska Palanka - Novi Bečej (Klek); 4 - Plovni Begej (Begejci); 5 -
Plovni Begej (Žitište)

__________________________________________________________________________________
Tabela 65. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Najadetum minoris Ubrizsy (1948) 1961

F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00
R 3,60 3,61 3,63 3,78 3,71 3,67
N 3,12 3,10 3,17 3,00 2,57 2,99
H 3,24 3,26 3,47 3,22 3,29 3,30
D 4,64 4,58 4,77 4,61 4,86 4,69
L 3,40 3,48 3,53 3,22 3,29 3,38
T 3,96 3,94 3,63 3,61 3,86 3,80
K 2,48 2,28 2,30 2,50 2,29 2,37
Floristička sličnost ass. Najadetum minoris sa drugim asocijacijama

Određivanjem indeksa sličnosti ass. Najadetum minoris sa ranije opisanim
zajednicama sličnog karaktera najveća floristička podudarnost utvrđena je poređenjem
analiziranih sastojina sa sastojinama ass. Najadetum marinae konstatovanim u kanalskoj mreži
u Bačkoj (ISs=58,33%; Lazić, 2006) i Jegričkoj (ISs=57,14%; Lazić, 2003) što je rezultat
sličnih ekoloških uslova koji vladaju na upoređivanim lokalitetima (tab. 66). Nešto niži indeks
sličnosti zabeležen je poređenjem sa sastojinama ass. Najadetum marinae zabeleženim u
Rumuniji (ISs=54,05%; Coldea et al., 1997). Indeks srodnosti, od 47,62%, dobijen je
poređenjem sa sastojinama ass. Potamogetono-Najadetum marinae iz Apatinskog i
Monoštorskog rita (Panjković, 2005). Najniža floristička podudarnost uočena je između
ispitivanih sastojina ass. Najadetum minoris i sastojina ass. Ceratophyllo-Najadetum minoris
konstatovanih u Nemačkoj (ISs=36,36%; Passarge, 1996).
Tabela 66. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Najadetum minoris Ubrizsy (1948) 1961
Broj Indeks
Lokalitet, Broj
vrsta (ISs)
Najadetum minoris OKM Hs DTD - Banat 13
Ubrizsy (1948) 1961
Najadetum marinae OKM Hs DTD - Bačka, 11 7 58,33%
Fukarek 1961 Lazić, 2006.
Najadetum marinae Jegrička, 8 6 57,14%
Najadetum marinae vode Rumunije, 24 10 54,05%
Fukarek 1961 Coldea et al., 1997.
Potamogetono - Najadetum marinae Apatinski i Monoštorski rit, 8 5 47,62%
Horv. et Micev. 1960 in Horv. 1963 Panjković, 2005.
Ceratophyllo - Najadetum minoris vode Nemačke, 9 4 36,36%
(Ot'ahel'ová 1980) Pass. 1996 Passarge, 1996.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.2.14. Asocijacija Najadetum marinae Fukarek 1961

Sastojine submerzne, ukorenjene zajednice Najadetum marinae su, u kanalima OKM
Hs DTD u Banatu, razvijene fragmentarno u vidu ostrva, u dubljoj vodi kanala. Njeno
rasprostranjenje uslovljeno je prilagođenošću edifikatorske vrste Najas marina na povećanu
koncentraciju soli u vodi. Sastojine ove fitocenoze, u kanalskoj mreži Banata, često se
smenjuju sa vrstom Potamogeton pectinatus. U Rumuniji je primećeno da se sastojine ove
zajednice, pored vrste Potamogeton pectinatus, smenjuju i sa vrstom Potamnogeton pusillus
(Hrivnák, 2002b). Dominantno učešće u sastojinama ima edifikator Najas marina (sl. 29).
Sastojine ove fitocenoze konstatovane su jedino u kanalu Banatska Palanka - Novi
Bečej (Botoš, Jarkovac, Vlajkovac).
Slika 29. Najas marina
Sinmorfologija ass. Najadetum marinae

Građa i floristički sastav - Sastojine ass. Najadetum marinae floristički su siromašne
vrstama (3-8 vrsta), tab. 67. Floristički sastav ove zajednice čini 10 vrsta sa opštom
pokrovnošću od 50% do 70%. Graditelj zajednice je Najas marina (V; 3750). Karakteristična
vrsta sveze je Potamogeton pectinatus (II; 20), a vrste karakteristične za red Potametalia su
Potamogeton crispus (III; 30) i Myriophyllum spicatum (I; 10).
Od vrsta pratilica, znatno je prisustvo Lemna minor (IV; 130), Ceratophyllum
demersum (IV; 130) i Trapa natans (IV; 40), koje zajedno sa edifikatorom Najas marina čine
karakterističan skup.
Sastojine ass. Najadetum marinae odlikuje uglavnom jednoslojnost. Dobro razvijen
submerzni sloj grade: Najas marina, Potamogeton pectinatus, Potamogeton crispus,
Myriophyllum spicatum, Ceratophyllum demersum i Elodea nuttallii. Ukoliko je u nekim
sastojinama prisutan flotantan sloj, on je veoma oskudno razvijen, a grade ga uglavnom
pojedinačnim primerci vrsta Lemna minor, Trapa natans, Spirodela polyrhhiza i Nymphoides
flava.
Tokom vegetacionog perioda nije jasno uočljiva smena aspekata.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Biološki spektar ass. Najadetum marinae

Analiza životnih formi biljaka potvrđuje da je zajednica hidrofitskog karaktera s
obzirom da njene sastojine grade samo hidrohelofite.
Biljnogeografska analiza ass. Najadetum marinae

Biljnogeografska analiza ukazuje na apsolutna dominaciju flornih elemenata širokog
rasprostranjenja (tab. 68). Najzastupljeniji je kosmopolitski florni element sa 60,00% (6
taksona). Sledi evroazijski sa 20,00% (2 taksona), dok su najmanje prisutni cirkumpolarni i
adventivni florni elementi svaki sa po 10,00%, odnosno svaki zastupljen sa jednim taksonom.
Tabela 68. Biljnogeografska analiza ass. Najadetum marinae Fukarek 1961

KOSMOPOLITSKA 6
Kosmopolitski 60,00
(6 taksona – 60,00%)
EVROAZIJSKA 2
Evroazijski 20,00
(2 taksona – 20,00%)
CIRKUMPOLARNA 1
Subcirkumpolarni 10,00
(1 takson – 10,00%)
ADVENTIVNA 1
Adventivni 10,00
(1 takson – 10,00%)
Sinekologija ass. Najadetum marinae

Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F - 5,00) potvrđuje da je
analizirana fitocenoza hidrofitskog karaktera (tab. 69). Srednja vrednost ekološkog indeksa za
pH sredine (R - 3,74) upućuje na vodu slabo bazne hemijske reakcije. Ova zajednica ima
najveću vrednosti ekološkog indeksa za pH sredine u poređenju sa srednjim vrednostima ovog
ekoloških indeksa svih konstatovanih zajednica istraživanog ekosistema. Prosečne vrednosti
ekoloških indeksa za sadržaj mineralnih (N - 3,73) i za sadržaj organskih materija u staništu
(H - 2,91) upućuju da su sastojine ove fitocenoze razvijene u eutrofnoj vodi sa srednjim
sadržajem organskih materija. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za aerisanost staništa (D -
4,06) ispitivan ekosistem karakteriše kao umereno aerisan. Poređenjem srednjih vrednosti
ekoloških indeksa za sadržaj organskih materija (H) i aerisanost staništa (D) svih
konstatovanih zajednica akvatične i semiakvatične vegetacije na ispitivanom području, ass.
Najadetum marinae ima najniže vrednosti ovih ekoloških indeksa. Razvoju sastojina ass.
Najadetum marinae pogoduje zaslanjena voda s obzirom da je edifikator zajednice vrsta Najas
marina prilagođena na nešto veću koncentracijom soli u vodi (S+ - 40,00%). Na osnovu
prosečnih vrednosti ekoloških indeksa za osvetljenost (L - 3,32) i temperaturu sredine (T -
3,95) može se zaključiti da razvoju sastojina pogoduju mesta sa povoljnim svetlosnim i
termičkim režimom. Srednja vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) iznosi 2,43.
__________________________________________________________________________________

Tabela 67. Fitocenološka tabela ass. Najadetum marinae Fukarek 1961

Karakteristične vrste asocijacije Najadetum marinae
Kosm. HH. Najas marina L. 3.3 3.3 3.3 3.3 3.3 V 3750
Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. +.1 +.1 II 20
Kosm. HH. Potamogeton crispus L. +.2 +.1 +.1 III 30
Vrste pratilice
Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 +.1 +.1 1.1 IV 130
Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. +.1 +.1 1.1 +.1 IV 130
Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 +.1 +.1 +.1 IV 40
Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 +.1 +.1 III 30
Evr. HH. Nymphoides flava Hill. +.1 I 10
Adv. HH. Elodea nuttallii (Planch.) H. St. John +.1 I 10
Lokaliteti:
1 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš - Jarkovac); 2 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš - Jarkovac); 3 - Kanal Banatska
Palanka - Novi Bečej (Botoš - Jarkovac); 4 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej
(Vlajkovac)

__________________________________________________________________________________
Tabela 69. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Najadetum marinae Fukarek 1961
F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00
R 3,64 3,60 3,58 3,61 4,27 3,74
N 3,82 3,73 3,47 3,74 3,87 3,73
H 2,91 2,80 3,05 3,00 2,80 2,91
D 3,73 4,07 4,26 4,30 3,93 4,06
L 3,36 3,27 3,42 3,30 3,27 3,32
T 4,00 3,87 3,89 3,87 4,13 3,95
K 2,00 2,31 2,88 2,50 2,46 2,43
Floristička sličnost ass. Najadetum marinae sa drugim asocijacijama

Najveća floristička podudarnost utvrđena je poređenjem ispitivanih sastojina ass.
Najadetum marinae sa sastojina iste zajednice konstatovanim u Jegričkoj (ISs=77,78%; Lazić,
2003) i kanalskoj mreži u Bačkoj (ISs=76,19%; Lazić, 2006), a rezultat je sličnih ekoloških
uslova koji vladaju na ovim lokalitetima (tab. 70). Niži indeks sličnosti, od 53,85%, dobijen je
poređenjem sa sastojinama ass. Najadeto-Potametum acutifolii Slavnić 1956 u Obedskoj bari,
kanalu Sombor-Bečej, Beljanskoj bari, Petrovaradinskom ritu i rukavcu Begeja (Slavnić,
1956). Poređenjem florističkog sastava analiziranih sastojina sa sastojinama ass.
Potamogetono-Najadetum marinae Horv. et Micev. 1960 in Horv. 1963, iz Apatinskg i
Monoštorskg rita, dobijen je indeks sličnosti od 44,44% (Panjković, 2005). Sastojina ass.
Najadetum marinae nađena u reci Ipeľ je floristički značajno siromašnija od analiziranih
sastojina iz kanalske mreže Banata (10:4) te je i zabeležen nizak indeks sličnosti od 42,86%
(Hrivnák, 2002b). Sastojine iste zajednice zabeležene u Rumuniji floristički su znatno bogatije
(10:24) te je i razumljiv najniži indeks sličnosti od 41,18% (Coldea et al., 1997).
Tabela 70. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Najadetum marinae Fukarek 1961
Broj Indeks
Lokalitet, Broj
vrsta (ISs)
Najadetum marinae OKM Hs DTD - Banat 10
Fukarek 1961
Najadetum marinae Jegrička, 8 7 77,78%
Najadetum marinae OKM Hs DTD - Bačka, 11 8 76,19%
Najadeto - Potametum acutifolii Obedska bara, kanal Sombor- 16 7 53,85%
Slavnić, 1956 Bečej, Beljanska bara,
Petrovaradinski rit, Begej,
Slavnić, 1956.
Potamogetono - Najadetum marinae Apatinski i Monoštorski rit, 8 4 44,44%
Horv. et Micev. 1960 in Horv. 1963 Panjković, 2005.
Najadetum marinae reka Ipeľ (Slovačka) 4 3 42,86%
(Oberd. 1957) Fukarek 1961 Hrivnák, 2002b.
Najadetum marinae vode Rumunije, 24 7 41,18%
Fukarek 1961 Coldea et al., 1997.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.2.15. Asocijacija Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Lazić 2006

Zajednica potopljene resine i valisnerije Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis
pripada submerznoj vegetaciji. U kanalskoj mreži Banata sastojine su najčešće razvijene
nekoliko metara od obale, u dubljoj vodi (0,5 - 1,5 m), gde obrazuju pojas širok i do 5 m (sl.
30). Ređe su formirane neposredno uz emerznu vegetaciju. Njihovom razvoju pogoduju
osvetljena mesta sa muljevitom podlogom i nešto bržom, toplijom vodom. Osnovno
fiziognomsko obeležje ovoj zajednici daju Vallisneria spiralis i Ceratophyllum demersum.
Sastojine ove fitocenoze konstatovane su u: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej
(Klek, Jermenovci, Vlajkovac - Kajtasovo) i Kikindskom kanalu (Kikinda, Bočar, Novo
Miloševo, Bašaid). Najrazvijenije su u Kikindskom kanalu na deonici od Kikinde do Bašaida.
Slika 30. Sastojine ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis

na Kikindskom kanalu
Sinmorfologija ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis

Građa i floristički sastav - Floristički sastav zajednice čini 18 vrsta. Opšta pokrovnost
je od 30% do 90% (tab. 71). Edifikatori zajednice Vallisneria spiralis (V; 5250) i
Ceratophyllum demersum (V; 2300) prisutni su u sastojinama sa velikom brojnošću i
pokrovnošću. Karakteristične vrste sveze su Potamogeton pectinatus (II; 110) i Elodea
canadensis (II; 110), a karakteristične vrste reda su Potamogeton crispus (III; 210),
Myriophyllum spicatum (II; 20) i Potamogeton perfoliatus (I; 10). Od vrsta pratilica, stepenom
prisutnosti i pokrovnom vrednošću, izdvajaju se Lemna minor (V; 140), Spirodela polyrrhiza
(IV; 380) i Lemna gibba (II; 200).
Karakterističan skup čine karakteristične vrste asocijacije Vallisneria spiralis i
Ceratophyllum demersum, i pratilice Lemna minor i Spirodela polyrrhiza.
Sastojine fitocenoze Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis karakteriše
dvoslojnost. Gusto razvijen submerzan sloj grade: Vallisneria spiralis, Ceratophyllum
demersum, Elodea canadensis, Myriophyllum spicatum, Lemna trisulca, Najas marina, Najas
minor i vrste roda Potamogeton (P. pectinatus, P. crispus i P. perfoliatus). Flotantan sloj
slabije je razvijen, a čine ga: Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, Lemna gibba, Salvinia
natans, Trapa natans, Hydrocharis morsus-ranae, Potamogeton fluitans i Azolla filiculoides.
Smena aspekata tokom vegetacionog perioda nije jasnije izražena. Zelena boja
submerznog sloja sastojina potiče od edifikatora Vallisneria spiralis.
__________________________________________________________________________________

Tabela 71. Fitocenološka tabela ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Lazić 2006

Karakteristične vrste asocijacije Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis
Adv. HH. Vallisneria spiralis L. 4.4 4.4 4.4 3.3 3.3 V 5250
Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. 3.3 3.3 2.2 2.2 1.1 V 2300
Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. +.1 1.1 II 110
Adv. HH. Elodea canadensis Rich 1.1 +.1 II 110
Kosm. HH. Potamogeton crispus L. 1.1 1.1 +.1 III 210
Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 +.1 II 20
Vrste pratilice
Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 1.1 +.1 +.1 +.1 V 140
Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. 2.2 +.1 +.1 +.1 IV 380
Kosm. HH. Lemna gibba L. 1.2 1.1 II 200
Kosm. HH. Lemna trisulca L. 2.2 I 350
Kosm. HH. Najas marina L. 1.1 I 100
Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. +.1 I 10
Lokaliteti:
1 - Kikindski kanal (Novo Miloševo); 2 - Kikindski kanal (Bašaid); 3 - Kikindski kanal (Bašaid); 4 - Kikindski kanal (Novo Miloševo); 5 -
Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek)
__________________________________________________________________________________
Biološki spektar ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis

Analiza životnih formi ukazuje na apsolutnu dominaciju hidrofita u sastojinama ass.
Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis.
Biljnogeografska analiza ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis

Analiza spektara arealtipova sastojina ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum
spiralis pokazuje apsolutnu dominaciju biljaka iz grupa flornih elemenata širokog
rasprostranjenja (tab. 72). Najzastupljenije su biljke iz grupe kosmopolitskog flornog elementa
sa 50,00% (9 taksona). Cirkumpolarni, evroazijski i adventivni florni elementi prisutni su
svaki sa 16,67% (po 3 taksona). Adventivnom flornom elementu pripada i graditelj zajednice
Vallisneria spiralis.
Tabela 72. Biljnogeografska analiza ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Lazić

2006

KOSMOPOLITSKA 9
Kosmopolitski 50,00
(9 taksona – 50,00%)
ADVENTIVNA 3
Adventivni 16,67
(3 taksona – 16,67%)
Sinekologija ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis

Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F - 5,00) definiše hidrofitski
tip vegetacije (tab. 73). Prosečne vrednosti ekoloških indeksa za hemijsku reakciju sredine (R
- 3,03), sadržaj azota i azotnih jedinjenja (N - 3,24) i sadržaj organskih materija (H - 3,28)
ukazuju na dobru prilagođenost fitocenoze na stanište neutralne hemijske reakcije, sa srednjim
sadržajem hranljivih i organskih materija. Staništa ove fitocenoze su slabo aerisana na šta
upućuje srednja vrednost ekološkog indeksa za aerisanost staništa (D - 4,86). Sastojinama ove
fitocenoze nisu prilagođene na zaslanjenost vode (S+ - 22,22%) s obzirom da su vrste
tolerantne na veću koncentraciju soli, u sastojinama ove fitocenoze, prisutne najčešće sa
malom brojnošću i pokrovnošću. S obzirom da ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum
spiralis pripada submerznoj vegetaciji, razvoju njenih sastojina pogoduju uslovi polusenke što
potvrđuje srednja vrednost ekološkog indeksa za osvetljenost staništa (L - 3,32). Prosečna
vrednost ekološkog indeksa za temperaturu staništa (T - 4,24) ukazuje na povoljan termički
režim. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) je 1,94 što je ujedno i
najniža vrednost ovog ekološkog indeksa u poređenju sa srednjim vrednostima ovog indeksa
ostalih analiziranih zajednica akvatične i semiakvatične vegetacije OKM Hs DTD na području
Banata. Subedifikator zajednice Ceratophyllum demersum indiferentan je prema ovom
ekološkom indeksu.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Tabela 73. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum

spiralis Lazić 2006

F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00
R 2,94 2,97 3,03 3,41 2,82 3,03
N 3,35 3,18 3,20 3,32 3,14 3,24
H 3,12 3,45 3,37 3,18 3,27 3,28
D 5,00 5,00 4,94 4,65 4,73 4,86
L 3,12 3,24 3,43 3,26 3,55 3,32
T 4,35 4,27 4,23 3,94 4,41 4,24
K 1,20 2,27 2,20 2,07 1,94 1,94
Floristička sličnost ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis sa drugim

asocijacijama
Najveća floristička podudarnost utvrđena je poređenjem sastojina ass. Ceratophyllo
demersi-Vallisnerietum spiralis sa sastojinama iste zajednice razvijenim u kanalskoj mreži
Bačke, gde je ova zajednica i prvi put opisana (ISs=80,00%; Lazić, 2006), tab. 74. Testiranjem
indeksa florističke sličnosti, sa ranije opisanim zajednicama sličnog karaktera iz sveze
Potamion, utvrđeno je da su sastojine opisane zajednice konstatovane u OKM Hs DTD u
Banatu floristički najsličnije sastojinama ass. Myriophyllo-Potametum, kao i sa sastojinama
ass. Elodeetum canadensis. Poređenjem ispitivanih sastojina sa sastojinama ass. Myriophyllo-
Potametum u OKM Hs DTD u Bačkoj dobijen je indeks sličnosti od 76,92%, dok je nešto niža
vrednost indeksa srodnosti, od 72,73%, dobijena poređenjem sa sastojinama ass. Elodeetum
canadensis zabeleženim na istom lokalitetu (Lazić, 2006). Poređenjem sa sastojinama ass.
Myriophyllo-Potametum iz Koviljskog rita utvrđen je indeks sličnosti od 68,42% (Radulović,
2000). Indeks sličnosti od 66,67% dobijen je poređenjem sa sastojinama ass. Myriophyllo-
Potametum iz Labudovog okna (Polić, 2005). Najniža sličnost u florističkom sastavu sastojina
dobijena je poređenjem sa sastojinama ass. Elodeetum canadensis iz Rumunije (ISs=63,16%;
Coldea et al., 1997) što je očito posledica različitih ekoloških uslova koji su uslovili i različit
floristički sastav upoređivanih sastojina.
Tabela 74. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis

Lazić 2006
Broj Indeks
Lokalitet, Broj
vrsta (ISs)
Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis OKM Hs DTD - Banat 18
Lazić 2006
Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis OKM Hs DTD - Bačka, 17 14 80,00%
Lazić 2006 Lazić, 2006.
Myriophyllo-Potametum OKM Hs DTD - Bačka, 21 15 76,92%
Soó 1934 Lazić, 2006.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Elodeetum canadensis (Pign. 1953) OKM Hs DTD - Bačka, 15 12 72,73%

Soó 1964, Passarge 1964,Westhoff 1969 Lazić, 2006.
Myriophyllo-Potametum Koviljski rit, 20 13 68,42%
Myriophyllo-Potametum Labudovo okno, 9 9 66,67%
Soó 1934 Polić, 2005.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.2.16. Asocijacija Nymphaeetum albo-luteae Nowinski 1928

subass. nupharetosum Soó 1973
Beli i žuti lokvanj su među najlepšim i najatraktivnijim vaskularnim makrofitama.
Zajednica Nymphaeetum albo-luteae pripada flotantnoj ukorenjenoj vegetaciji i pouzdan je
indikator stabilizacije makrofitskih zajednica u sukcesivnom nizu, te se smatra najrazvijenijim
i najstabilnijim oblikom višegodišnje ukorenjene flotantne vegetacije (Stevanović, 2002).
Međutim, beli i žuti lokvanj retko obrazuju zajednicu mešovitog sastava i najčešće se javljaju
u vidu monodominantnih, čistih sastojina (Stevanović, 2002) što potvrđuju i istraživanja
vegetacije kanalske mreže u Banatu. Na istraživanom području ova zajednica je prisutna
svojom subasocijacijom Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum. Razvoju sastojina
ove subasocijacije pogoduje dublja voda, umereno bogata organskim i mineralnim materijama,
a sastojine podnose i manja talasanje vode. Često su, ka obali, sastojine ove subasocijacije
poslednji pojas flotantne vegetacije (sl. 31a). Osnovno fiziognomsko, florističko i cenotičko
obeležje sastojinama ove subasocijacije daje edifikator Nuphar luteum. Subedifikator
zajednice Nymphaea alba, na istraživanom području, zabeležen je jedino u kanalu Stari Begej
kod Banatskog Dvora (sl. 32).
a) b)
Slika 31. Sastojine ass. Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum na kanalu Banatska
Palanka - Novi Bečej kod Botoša
Sastojine ove subasocijacije su, na istraživanom području, razvijene u vidu manjih ili
većih ostrva koja su direktno u kontaktu sa emerznom vegetacijom (najčešće sa sastojinama
ass. Scirpo-Phragmitetum, Sparganietum erecti i Glycerietum maximae). Duž kanala, sastojine
se najčešće smenjuju sa sastojinama drugih flotantnih zajednica (Lemno-Spirodeletum,
Trapetum natantis, Potametum nodosi i dr.), sl. 31b.
Sastojine ove fitocenoze zabeležene su u kanalu Banatska Palanka-Novi Bečej
(Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš) i Starom Begeju (Banatski Dvor, Jankov Most).
Prisustvo vrsta Nuphar luteum i Nymphaea alba u kanalima OKM Hs DTD je od
posebnog značaja za očuvanje genetičkog i specijskog biodiverziteta s obzirom da ove biljke
spadaju u kategoriju zakonom zaštićenih prirodnih retkosti na području naše zemlje (sl. 32).
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Nuphar luteum Nymphaea alba
Slika 32. Žuti i beli lokvanj na Starom Begeju kod Banatskog Dvora
Sinmorfologija ass. Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum

Građa i floristički sastav - Floristički sastav ass. Nymphaeetum albo-luteae subass.
nupharetosum čini 20 vrsta sa opštom pokrovnom vrednošću biljnog pokrivača od 90% do
100% (tab. 75). Karakteristične vrste zajednice su Nuphar luteum (V; 6000) i Nymphaea alba
(I; 375). Karakteristične vrste sveze su Trapa natans (III; 25) i Nymphoides flava (I; 175), dok
su od karakterističnih vrsta reda konstatovane Potamogeton crispus (II; 20), Myriophyllum
spicatum (II; 20) i Potamogeton pectinatus (II; 15). U sastojinama ove fitocenoze prisutni su
najčešće pojedinačni primerci flotantnih i submerznih vrsta pratilica jer zbog gustog sklopa
graditelja zajednice nije moguć njihov bujniji razvoj. Stepenom prisutnosti i pokrovnom
vrednosti izdvajaju se: Lemna minor (V; 395), Spirodela polyrrhiza (V; 90), Ceratophyllum
demersum (IV; 1210), Lemna gibba (III; 245) i Potamogeton fluitans (III; 30).
Karakterističan skup grade karakteristične vrste asocijacije Nuphar luteum i Nymphaea
alba, i vrste pratilice Lemna minor, Spirodela polyrrhiza i Ceratophyllum demersum prisutne
u gotovo svim ispitivanim sastojinama na istraživanom području.
Zajednica Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum izrazito je dvoslojne građe.
Dobro razvijen flotantan sprat, koga čine ga: Nuphar luteum, Nymphaea alba, Trapa natans,
Nymphoides flava, Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, Lemna gibba, Potamogeton fluitans,
Salvinia natans, Azolla filiculoides i Hydrocharis morsus-ranae, u velikoj meri redukuje
heliotermičke uslove u dubljim slojevima vode. Upravo takvim uslovima smanjene svetlosti
prilagođene su biljke koje grade dobro razvijen submerzan sloj: Ceratophyllum demersum,
Myriophyllum spicatum, Elodea canadensis, Najas marina, Najas minor, Lemna trisulca, kao i
vrste roda Potamogeton (P. crispus, P. pectinatus i P. lucens).
Vegetacioni period ove fitocenoze počinje u proleće i traje do kasne jeseni.
Aspektivnost je jasno izražena. U rano letnjem periodu dominira tamnozelena boja koja potiče
od krupnih, flotantnih listova graditelja fitocenoze, dok u vreme njegovog cvetanja
tamnozeleni aspekt biva prošaran žutom bojom njegovih cvetova.
Biološki spektar ass. Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum

Analiza biološkog spektra pokazuje apsolutnu dominaciju biljaka iz grupe
hidrohelofita.
__________________________________________________________________________________

Tabela 75. Fitocenološka tabela ass. ass. Nymphaeetum albo-luteae Nowinski 1928 subass. nupharetosum Soó 1973

Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Karakteristične vrste asocijacije Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum
Evr. HH. Nuphar luteum (L.) Sm. 3.3 5.5 3.3 5.5 4.4 5.5 4.4 4.4 3.3 3.3 V 6000
Subse. HH. Nymphaea alba L. 3.3 I 375
Karakteristične vrste sveze Nymphaeion
Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 III 25
Evr. HH. Nymphoides flava Hill. 2.2 I 175
Kosm. HH. Potamogeton crispus L. +.1 +.1 +.1 +.1 II 20
Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 +.1 +.1 +.1 II 20
Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. +.1 +.1 +.1 II 15
Vrste pratilice
Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 2.2 +.1 +.1 1.1 1.1 1.1 +.1 1.1 V 395
Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 1.1 V 90
Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. +.1 2.2 +.1 2.2 3.3 3.3 1.1 1.1 IV 1210
Kosm. HH. Lemna gibba L. +.1 1.1 2.2 +.1 +.1 +.1 III 245
Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 III 30
Adv. HH. Elodea canadensis Rich +.1 +.1 +.1 +.1 II 20
Evr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. +.1 +.1 I 10
Lokaliteti:
1 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 2 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš); 3 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Lazarevo); 4 - Kanal Banatska
Palanka - Novi Bečej (Klek); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 7 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej
(Lazarevo); 8 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš); 9 - Stari Begej (Banatski Dvor); 10 - Stari Begej (Banatski Dvor)

__________________________________________________________________________________
Biljnogeografska analiza ass. Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum

Biljnogeografska analiza pokazuje dominaciju biljaka širokog rasprostranjenja (tab.
76). Najzastupljeniji je kosmopolitski florni element (40,00%), zatim evroazijski (25,00%) i
cirkumpolarni (20,00), dok je najmanje prisutan adventivni florni elemant (10,00%). Biljke
užeg geografskog rasprostranjenja zastupljene su sa svega 5,00%, odnosno samo jednom
biljnom vrstom Nymphaea alba.
Tabela 76. Biljnogeografska analiza ass. Nymphaeetum albo-luteae Nowinski 1928


KOSMOPOLITSKA 8
Kosmopolitski 40,00
(8 taksona – 40,00%)
ADVENTIVNA 2
Adventivni 10,00
(2 taksona – 10,00%)
SREDNJEEVROPSKA 1
(1 takson – 5,00%)
Sinekologija ass. Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum

Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost (F - 5,00) potvrđuje hidrofitski
karakter fitocenoze (tab. 77). Prosečna vrednost ekološkog indeksa za hemijsku reakciju
staništa (R - 3,25) ukazuje da razvoju sastojina pogoduje voda neutralne hemijske reakcije.
Srednje vrednosti ekoloških indeksa za sadržaj azota i azotnih jedinjenja (N - 3,38) i sadržaj
organskih materija (H - 3,39) upućuju na mezotrofan akvatičan ekosistem. Prosečna vrednost
ekološkog indeksa za aerisanost (D - 4,86) indicira slabo aerisanu sredinu. Sastojine
analizirane fitocenoze preferiraju nezaslanjenu vodu (S+ - 15%). Na osnovu prosečnih
vrednosti ekoloških indeksa za osvetljenost (L - 3,79) i temperaturu staništa (T - 3,74) može se
zaključiti da razvoju sastojina ass. Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum pogoduju
topla, osunčana mesta gde vladaju uslovi pune dnevne svetlosti, ali pojedine biljke, u sastavu
sastojina, podnose i izvesnu zasenjenost od strane flotantnih biljaka što ima za posledicu dobro
razvijen submerzan sloj. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) je 2,58.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Tabela 77. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Nymphaeetum albo-luteae Nowinski 1928

indeks 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 vrednost
F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00
R 3,24 3,35 3,32 3,12 3,11 3,16 3,38 3,45 3,22 3,18 3,25
N 3,32 3,48 3,32 3,24 3,21 3,39 3,59 3,54 3,39 3,35 3,38
H 3,32 3,08 3,41 3,35 3,47 3,35 3,38 3,30 3,78 3,41 3,39
D 4,76 4,70 4,73 5,00 5,00 4,87 4,82 4,76 5,00 5,00 4,86
L 3,84 3,68 3,82 3,88 4,00 3,84 3,56 3,61 3,87 3,82 3,79
T 3,88 3,73 3,82 3,59 3,74 3,81 3,68 3,70 3,83 3,59 3,74
K 2,52 2,57 2,36 2,87 2,59 2,79 2,26 2,69 2,60 2,50 2,58
Floristička sličnost ass. Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum sa drugim

asocijacijama
Poređenjem analiziranih sastojina ass. Nymphaeetum albo-luteae subass.
nupharetosum, iz OKM Hs DTD u Banatu, uočljiva je znatna floristička podudarnost sa
sastojinama iste ili sličnih zajednica konstatovanih na drugim lokalitetima. Izuzetno visoki
indeksi florističke sličnosti (preko 70%) utvrđeni su sa sastojinama iz Apatinskog i
Monoštorskog rita (ISs=74,29%; Panjković, 2005), iz kanalske mreže u Bačkoj (ISs=73,68%;
Lazić, 2006) i iz kanala „Stapar-Novi Sad“, Obedske bare, kanala „Sombor-Bečej“, Begeja,
Dunava, Beljanske bare (ISs=73,68; Slavnić, 1956), tab. 78. Indeks sličnosti od 72,73%
utvrđen je između analiziranih sastojina i sastojina ass. Nymphaeetum albo-luteae iz Carske
bare, Starog Begeja i Perleske bare (Butorac, 1995). Sve vrste konstatovane na ispitivanom
lokalitetu zabeležene su i u kanalima u Banatu, sem Ranunculus circinatus koji nije nađen u
sastojinama ass. Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum u Banatu. Visok indeks
florističke sličnosti od 65,00% dobijen je i poređenjem sa sastojinama konstatovanim u
Bardači (Kovačević, 2005). Osnovna razlika u florističkom sastavu je u tome što u
sastojinama ove zajednice u Bardači nije zabeleženo prisustvo vrste Nymphoides flava, dok su
u Bardači konstatovane vrste Potamogeton natans, Potamogeton gramineus, Polygonum
amphibium, Sagittaria sagittifolia, Butomus umbellatus i Alisma plantago-aquatica koje u
sastojinama ass. Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum u Banatu nisu zabeležene.
Vrednost indeksa sličnosti od 64,86% utvrđena je poređenjem sa sastojinama iz Koviljskog
rita (Radulović, 2000). Sve biljne vrste konstatovane u sastojinama ove subasocijacije u
Labudovom oknu zabeležene su i u analiziranim sastojinama, te je stoga i indeks florističke
sličnosti relativno visok (ISs=62,07%; Polić, 2005). Manja floristička podudarnost dobijena je
poređenjem sa sastojinama ass. Nymphaeetum albo-luteae iz kanala „Vrbas-Bezdan“
(ISs=61,54%; Stojanović et al., 1994a) i sastojinama iz Carske bare (ISs=58,06%; Radulović,
2005).
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Tabela 78. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Nymphaeetum albo-luteae Nowinski 1928
Broj Indeks
Lokalitet, Broj
vrsta (ISs)
Nymphaeetum albo-luteae Nowinski OKM Hs DTD - Banat 20
1928 subass. nupharetosum Soó 1973
Nymphaeo-Nupharetum luteae Apatinski i Monoštorski rit, 15 13 74,29%
Nowinski 1928 Panjković, 2005.
Nymphaeetum albo-luteae OKM Hs DTD - Bačka, 18 14 73,68%
Nowinski 1928 Lazić, 2006.
Myriophylleto - Nupharetum kanal „Stapar - Novi Sad“, 18 14 73,68%
Koch 1926 Obedska bara, kanal „Sombor-
Bečej“, Begej, Dunav,
Beljanska bara
Slavnić, 1956.
Nymphaeetum albo-luteae Carska bara, Stari Begej, 13 12 72,73%
Nowinski 1928 Perleska bara,
Butorac, 1995.
Nymphaeetum albo-luteae Bardača (Republika Srpska) 20 13 65,00%
Nowinski 1928 Kovačević, 2005.
Nymphaeo-Nupharetum luteae Koviljski rit, 17 12 64,86%
Nowinski 1928 Radulović, 2000.
Nymphaeetum albo-luteae Nowinski Labudovo okno, 9 9 62,07%
1928 subass. nupharetosum Soó 1973 Polić, 2005.
Nymphaeetum albo-luteae kanal „Vrbas - Bezdan“, 19 12 61,54%
Nowinski 1928 Stojanović et al., 1994a.
Nymphaeetum albo-luteae Carska bara, 11 9 58,06%
Nowinski 1928 Radulović, 2005.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.2.17. Asocijacija Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922)

Obred. et Müller 1960
Asocijacija Nymphoidetum peltatae pripada flotantnom tipu ukorenjene akvatične
vegetacije. Njene sastojine su razvijene u toploj, plićoj, sporotekućoj ili stajaćoj vodi sa
povećanom organskom produkcijom i muljevitim dnom, gde najčešće obrazuju manja ostrva
vegetacije. Na istraživanom području, sastojine ove fitocenoze su poslednji pojas flotantne
vegetacije ka sastojinama semiakvatične vegetacije (ass. Scirpo-Phragmitetum, ass.
Sparganietum erecti, ass. Glycerietum maximae i ass. Typhetum angustifoliae). Ka sredini
vodenog ogledala sastojine se nadovezuju na sastojine ass. Ceratophylletum demersi. Na
Starom Begeju (kod Jankovog Mosta) sastojine su bujno razvijene i formiraju širok pojas uz
obalu (sl. 33). Osnovni pečat sastojinama daje edifikator zajednice Nymphoides flava (sl. 34).
Na desnoj obali Starog Begeja, kod Banatskog Dvora, na delovima kanala sa kojih se voda
povukla, konstatovan je i bujno razvijen terestričan oblik Nymphoides flava (sl. 35).
Sastojine ass. Nymphoidetum peltatae konstatovane su u kanalu Banatska Palanka -
Novi Bečej (Klek, Botoš, Jarkovac) i Starom Begeju (Banatski Dvor, Jankov Most).
Slika 33. Sastojine ass. Nymphoidetum peltatae na Starom Begeju kod Jankovog Mosta
Slika 34. Nymphoides flava Slika 35. Terestrični oblici Nymphoides flava
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Sinmorfologija ass. Nymphoidetum peltatae

Građa i floristički sastav - Floristički sastav ass. Nymphoidetum peltatae čini 18 vrsta
(tab. 79). Opšta pokrovnost biljnog pokrivača je od 50% do 100%. Karakteristična vrsta
asocijacije je Nymphoides flava (V; 5313). Karakteristične vrste sveze su Trapa natans (II;
225) i Nuphar luteum (II; 225). Karakteristične vrste reda su: Myriophyllum spicatum (II; 13),
Potamogeton pectinatus (II; 13), Potamogeton crispus (I; 6) i Potamogeton perfoliatus (I; 6).
Od vrsta pratilica, znatno je prisustvo vrsta Ceratophyllum demersum (V; 1006), Lemna minor
(V; 219), Spirodela polyrrhiza (V; 219) i Potamogeton fluitans (III; 81).
Karakterističan skup grade karakteristična vrsta asocijacije Nymphoides flava, i
pratilice Ceratophyllum demersum, Lemna minor i Spirodela polyrrhiza.
Sastojine fitocenoze Nymphoidetum peltatae odlikuje dvoslojnost. U flotantnom sloju
dominira Nymphoides flava, a pored nje izgrađuju ga i Trapa natans, Nuphar luteum, Lemna
minor, Spirodela polyrrhiza, Potamogeton fluitans, Salvinia natans, Hydrocharis morsus-
ranae i Azolla filiculoides. U submerznom sloj dominira Ceratophyllum demersum, a pored
njega u ovom sloju rastu i: Myriophyllum spicatum, Potamogeton pectinatus, Potamogeton
crispus, Elodea canadensis, Vallisneria spiralis i Najas marina. Od emerznih vrsta samo u
nekim sastojinama konstatovano je prisustvo Glyceria maxima.
U sezonskoj dinamici sastojina ass. Nymphoidetum peltatae jasno je uočljiva smena
aspekata. U rano letnjem aspektu, zelena boja sastojina fitocenoze potiče od flotantnih listova
edifikatorske vrste Nymphoides flava i ostalih cenobionata, dok u vreme cvetanja edifikatorske
vrste, u letnjem periodu, zeleni aspekt prošaran je žutom bojom njegovih cvetova.
Biološki spektar ass. Nymphoidetum peltatae

U analiziranoj akvatičnoj zajednici, sve prisutne vrste su hidrohelofite.
Biljnogeografska analiza ass. Nymphoidetum peltatae

Kao što je i karakteristično za vodene zajednice, i u ovoj je apsolutna dominacija
biljaka širokog rasprostranjenja (tab. 80). U sastojinama ass. Nymphoidetum peltatae,
konstatovanim na ispitivanom području, najzastupljenije su kosmopolitske biljne vrste sa
38,89% (7 taksona). Slede ih cirkumpolarne i evroazijske vrste sa po 22,22% (sa po 4
taksona), a najmanje je prisustvo adventivnih vrsta sa svega 16,67% (3 taksona).
Tabela 80. Biljnogeografska analiza ass. Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922) Obred. et
Müller 1960

KOSMOPOLITSKA 7
Kosmopolitski 38,89
(7 taksona – 38,89%)
EVROAZIJSKA 4
Evroazijski 22,22
(4 taksona – 22,22%)
ADVENTIVNA 3
Adventivni 16,67
(3 taksona – 16,67%)
__________________________________________________________________________________

Tabela 79. Fitocenološka tabela ass. Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922) Obred. et Müller 1960

Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 8
Karakteristične vrste asocijacije Nymphoidetum peltatae
Evr. HH. Nymphoides flava Hill. 4.4 3.3 3.3 4.4 4.4 3.2 4.4 4.4 V 5313
Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 2.2 II 225
Evr. HH. Nuphar luteum (L.) Sm. +.1 2.2 II 225
Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 +.1 II 13
Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. +.1 +.1 II 13
Vrste pratilice
Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. 1.1 1.1 2.2 3.3 1.1 1.1 +.1 1.1 V 1006
Kosm. HH. Lemna minor L. 1.1 +.1 1.1 +.1 1.1 +.1 +.1 +.1 V 219
Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. 1.1 +.1 1.1 +.1 1.1 +.1 +.1 +.1 V 219
Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. +.1 +.1 +.1 1.1 III 81
Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni +.1 +.1 1.1 II 75
Adv. HH. Elodea canadensis Rich 1.1 +.1 +.1 II 75
Adv. HH. Vallisneria spiralis L. +.1 +.1 II 13
Adv. HH. Azolla filiculoides Lam. +.1 +.1 II 13
Cirk. HH. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. +.1 +.1 II 13
Lokaliteti:
1 - Stari Begej (Banatski Dvor); 2 - Stari Begej (Jankov Most); 3 - Stari Begej (Banatski Dvor); 4 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 5 - Kanal Banatska
Palanka - Novi Bečej (Klek); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek);7 - Stari Begej (Jankov Most); 8 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš)

__________________________________________________________________________________
Sinekologija ass. Nymphoidetum peltatae
Sastojine ass. Nymphoidetum peltatae grade samo hidrofite na šta ukazuje srednja
vrednost ekološkog indeksa za vlažnost (F) od 5,00 (tab. 81). Prosečna vrednost ekološkog
indeksa za pH staništa (R-3,14) karakteriše ovaj biotop kao neutralnu sredinu. Srednja
vrednost ekološkog indeksa za sadržaj hranljivih materija (N-3,67) ispitivani ekosistem
karakteriše kao mezo-eutrofan. Srednje vrednosti ekološkog indeksa za sadržaj humusa (H-
3,86) svedoči o vodi sa povećanim sadržajem humusa. Zajednica Nymphoidetum peltatae
ujedno, ima i najveću vrednost ovog ekološkog indeksa u poređenju sa srednjim vrednostima
ovog indeksa svih konstatovanih zajednica akvatične i semikvatične vegetacije istraživanog
ekosistema. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za aerisanost staništa (D-4,86) ukazuje da su
vrste ispitivane zajednice bioindikatori slabo aerisane sredine. Sastojine ne podnose veću
koncentraciju soli u vodi na šta upućuje njihov floristički sastav gde su vrste tolerantne na
zaslanjenost vode prisutne sa malom brojnošću i pokrovnošću (S+ - 22,22%). Srednje
vrednosti ekoloških indeksa za osvetljanost (L-3,68) i temperaturu staništa (T-4,24) upućuju
da razvoju sastojina pogoduju mesta sa povoljnim svetlosnim i termičkim režimom. Prosečna
vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) je 2,20.
Tabela 81. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922)
Obred. et Müller 1960

F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00
R 3,18 3,31 3,35 3,31 3,10 3,13 3,21 2,56 3,14
N 3,82 4,06 4,05 3,97 3,55 3,48 3,43 2,96 3,67
H 4,29 4,13 4,00 3,69 3,83 3,68 3,86 3,37 3,86
D 5,00 5,00 5,00 4,72 4,79 4,68 4,71 5,00 4,86
L 3,82 3,81 3,75 3,63 3,69 3,81 3,86 3,07 3,68
T 4,47 4,44 4,35 4,31 4,41 4,26 4,04 3,67 4,24
K 1,82 2,18 2,23 2,48 2,10 2,35 2,50 1,96 2,20
Floristička sličnost ass. Nymphoidetum peltatae sa drugim asocijacijama

Poređenjem florističkog sastava zajednice Nymphoidetum peltatae iz kanalske mreže u
Banatu sa ranije opisanim zajednicama, najveća floristička podudarnost uočena je sa
sastojinama ass. Hydrochari-Nymphoidetum peltatae konstatovanim u kanalu „Vrbas-Bezdan“
(ISs=68,75%; Stojanović et al., 1994a), Bardači (ISs=66,67%; Kovačević, 2005), u
Apatinskom i Monoštorskom ritu (ISs=62,86%; Panjković, 2005) i Koviljskom ritu
(ISs=59,46%; Radulović, 2000), tab. 82. Visok indeks sličnosti rezultat je sličnih ekoloških
uslova koji vladaju u ovim akvatičnim ekosistemima. Osnovna razlika je u velikom stepenu
prisutnosti i pokrovnosti vrste Hydrocharis morsus-ranae u poređenim sastojinama, dok je ista
vrsta na ispitivanom području prisutna u dva snimka sa minimalnim vrednostima brojnosti i
pokrovnosti. Indeks sličnosti od 55,17% dobijen je poređenjem sa sastojinama ispitivane
zajednice konstatovanim u kanalskoj mreži u Bačkoj (Lazić, 2006) i Jegričkoj (Lazić, 2003).
Značajna sličnost u florističkom sastavu uočena je i sa sastojinama konstatovanim u Vojkinoj
Mlaki (ISs=51,85%; Butorac, 1995), Carskoj bari (ISs=50,00%; Radulović, 2005) i kanalu
„Sombor-Bečej“, reci Mostongi, rukavcu Begeja i Dunava i Velikom jezeru (ISs=50,00%;
Slavnić, 1956). Najniži indeks florističke sličnosti je sa sastojinama razvijenim u jezeru
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Provala (ISs=41,67%; Nikolić, 2004) i Obedskoj bari (ISs=35,71%; Janković, 1974) što je
posledica relativnog florističkog siromaštva sastojina sa ovih lokaliteta.
Tabela 82. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922) Obred.
et Müller 1960
Broj Indeks
Lokalitet, Broj
vrsta (ISs)
Nymphoidetum peltatae OKM Hs DTD - Banat 18
(Allorge 1922) Obred. et Müller 1960
Hydrochari-Nymphoidetum peltatae kanal „Vrbas - Bezdan“, 14 11 68,75%
Slavnić 1956 Stojanović et al., 1994a.
Hydrochari-Nymphoidetum peltatae Bardača (Republika Srpska) 15 11 66,67%
Slavnić 1956 Kovačević, 2005.
Hydrochari-Nymphoidetum peltatae Apatinski i Monoštorski rit, 17 11 62,86%
Slavnić 1956 Panjković, 2005.
Hydrochari-Nymphoidetum peltatae Koviljski rit, 19 11 59,46%
Nymphoidetum peltatae OKM Hs DTD - Bačka, 11 8 55,17%
(Allorge 1922) Obred. et Müller 1960 Lazić, 2006.
Nymphoidetum peltatae Jegrička, 11 8 55,17%
(Allorge 1922) Obred. et Müller 1960 Lazić, 2003.
Hydrochari-Nymphoidetum peltatae Vojkina Mlaka, 9 7 51,85%
Slavnić 1956 Butorac, 1995.
Hydrochari-Nymphoidetum peltatae Carska bara, 14 8 50,00%
Hydrocharideto-Nymphoidetum peltatae kanal „Sombor-Bečej“, reka 14 8 50,00%
Slavnić 1956 Mostonga, Begej, Dunav,
Veliko jezero
Slavnić, 1956.
Hydrochari-Nymphoidetum peltatae jezero Provala, 6 5 41,67%
Slavnić 1956 Nikolić, 2004.
Hydrocharideto-Nymphoidetum peltatae Obedska bara, 10 5 35,71%
Slavnić 1956 Janković, 1974.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.2.18. Asocijacija Trapetum natantis Müller et Görs 1960

Zajednica vodenog oraška Trapetum natantis pripada flotantnom tipu ukorenjene
akvatične vegatacije. U kanalima OKM Hs DTD u Banatu, sastojine najčešće obrazuju pojas
širok i do desetak metara, dug od nekoliko desetina do nekoliko stotina metara. Ređe su
sastojine ove zajednice razvijene u vidu fragmenata. Povoljne uslove za razvoj sastojine
nalaze u dubljoj, toploj vodi kanala gde često grade poslednji pojas flotantne vegetacije ka
sredini kanala nadovezujući se na sastojine submerznih fitocenoza Ceratophylletum demersi i
Potametum nodosi. Duž kanala, sastojine se smenjuju sa sastojinama drugih zajednica
(Nymphaeetum albo-luteae, Nymphoidetum peltatae, Lemno-Spirodeletum, Hydrocharidetum
morsus-ranae i Najadetum marinae). Ka obali, u nešto plićoj vodi, sastojine ove fitocenoze su
u kontaktu sa sastojinama emerzne vegetacije (Glycerietum maximae, Scirpo-Phragmitetum,
Typhetum angustifoliae, Typhetum latifoliae i Sparganietum erecti), sl. 36. Edifikatorska vrsta
Trapa natans svojim gustim lisnim rozetama, poput gustog tepiha, prekriva vodenu površinu
stvarajući tako malo prostora za razvoj drugih flotantnih biljaka (sl. 37). Na kanalu Banatska
Palanka - Novi Bečej kod Melenaca, krajem avgusta 2008. godine, kao posledica povlačenja
vode, konstatovani su terestrični oblici edifikatorske vrste Trapa natans (sl. 38).
Slika 36. Sastojine ass. Trapetum natantis

na Starom Begeju kod Jankovog Mosta
Slika 37. Trapa natans
Slika 38. Terestrični oblici Trapa natans
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Sastojine ove fitocenoze zabeležene su u: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej

(Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Jarkovac, Vlajkovac, Vlajkovac -
Kajtasovo, Grebenac, Kajtasovo), Zlatici (Sajan - Padej, Padej), Kikindskom kanalu (Sajan,
Iđoš, Kikinda, Bašaid) i Starom Begeju (Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most, Jankov
Most).
Iako Stojanović et al. (1994a) zaključuju da je vrsta Trapa natans bioindikator čistih,
nezagađenih voda, na istraživanom području, sastojine ove zajednice konstatovane su i u
zagađenijim vodama. Sastojine ass. Trapetum natantis u velikoj meri oteževaju protok vode i
tako, direktno i indirektno, ubrzavaju proces zarastanja akvatičnih ekosistema i njihovo
„osvajanja” od strane emerzne vegetacije. Smatra se da su one poslednja karika u prelazu
vodene u močvarnu vegetaciju (Butorac et al., 1994; Panjković, 2005; Radulović, 2005).
Sinmorfologija ass. Trapetum natantis

Građa i floristički sastav - Floristički sastav ass. Trapetum natantis čini 21 vrsta sa
opštom pokrovnošću biljnog pokrivača od 80% do 100% (tab. 83). Karakteristična vrsta
zajednice Trapa natans prisutna je sa velikim cenobiotičkim učešćem (V; 7000). Sa malom
brojnošću i pokrovnošću, u sastojinama ove zajednice, prisutne su karakteristične vrste sveze
Nymphoides flava (I, 50) i Nuphar luteum (I; 10) i karakteristične vrste reda: Potamogeton
pectinatus (I; 55), Myriophyllum spicatum (I; 10) i Potamogeton crispus (I, 10). U sastojinama
ass. Trapetum natantis konstatovan je i veći broj pratilica, najčešće prisutnih u vidu
pojedinačnih primeraka s obzirom da guste lisne rozete i korenovi Trapa natans
onemogućavaju njihov bujniji razvoj. Stepenom prisutnosti i pokrovnom vrednošću među
njima izdvajaju se: Lemna minor (V; 505), Spirodela polyrrhiza (V; 230), Ceratophyllum
demersum (IV; 300), Salvinia natans (III; 120) i Lemna gibba (II; 190).
Karakterističan skup čine karakteristična vrsta asocijacije Trapa natans, i pratilice
Lemna minor, Spirodela polyrrhiza i Ceratophyllum demersum.
Sastojine fitocenoze Trapetum natantis karakteriše dvoslojnost. Između bujnih
flotantnih listova edifikatora Trapa natans oskudno su razvijene i flotantne vrste: Nymphoides
flava, Nuphar luteum, Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, Salvinia natans, Lemna gibba,
Hydrocharis morsus-ranae, Potamogeton fluitans i Azolla filiculoides. Slabije razvijen
submerzni sloj formiraju: Potamogeton pectinatus, Myriophyllum spicatum, Potamogeton
crispus, Ceratophyllum demersum, Elodea nuttallii, Lemna trisulca, Vallisneria spiralis i
Elodea canadensis. Kako su sastojine ove fitocenoze često u kontaktu sa emerznom
vegetacijom, u njima su prisutne i emerzne biljke Butomus umbellatus, Sagittaria sagittifolia i
Glyceria maxima koje zbog male zastupljenosti ne formiraju emerzni sloj.
Vegetacioni period sastojina ass. Trapetum natantis traje od maja do oktobra. Uočljiv
je letnji i jesenji aspekt. U letnjem aspektu zajednice dominira zelena boja lisnih rozeta Trapa
natans. Vrste pratilice su sitne i ne učestvuju u aspektivnosti sastojina. U jesen, sastojine
postepeno poprimaju žuto-smeđu boju.
Biološki spektar ass. Trapetum natantis

Analiza životnih formi, odnosno biološki spaktar ukazuje da u građi ispitivanih
sastojina ass. Trapetum natantis učestvuju samo hidrohelofita.
__________________________________________________________________________________

Tabela 83. Fitocenološka tabela ass. Trapetum natantis Müller et Görs 1960

Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Karakteristične vrste asocijacije Trapetum natantis
Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) 5.5 5.5 4.4 5.5 4.4 5.5 4.4 3.4 3.3 5.5 V 7000
Evr. HH. Nuphar luteum (L.) Sm. +.1 +.1 I 10
Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. +.1 1.2 I 55
Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 +.1 I 10
Kosm. HH. Potamogeton crispus L. +.1 +.1 I 10
Vrste pratilice
Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 +.1 +.1 1.1 1.1 +.1 +.1 3.3 +.1 V 505
Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 +.1 1.1 +.1 1.1 1.1 +.1 1.1 +.1 +.1 V 230
Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. +.1 1.1 +.1 1.1 +.1 +.1 2.2 +.1 IV 300
Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni +.1 1.1 +.1 +.1 1.1 +.1 III 120
Kosm. HH. Lemna gibba L. +.1 2.2 +.1 +.1 II 190
Evr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. +.1 +.1 1.1 II 60
Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. +.1 +.1 +.1 II 15
Adv. HH. Azolla filiculoides Lam. 1.2 I 50
Adv. HH. Elodea nuttallii (Planch.) H. St. John +.1 I 5
Evr. HH. Butomus umbellatus L. +.2 I 5
Cirk. HH. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. +.2 I 5
Lokaliteti:
1 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac); 2 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš); 3 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Jarkovac); 4 - Zlatica (Padej); 5 -
Kikindski kanal (Sajan); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Kajtasovo); 7 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 8 - Kikindski kanal (Bašaid); 9 - Kanal Banatska
Palanka - Novi Bečej (Botoš); 10 - Stari Begej (Jankov Most)

__________________________________________________________________________________
Biljnogeografska analiza ass. Trapetum natantis
Osnovno biljnogeografsko obeležje zajednice Trapetum natantis jeste učešće samo
flornih elemenata širokog areala rasprostranjenja (tab. 84). Kosmopolitski florni element je
najzastupljeniji i prisutan je sa 33,33%, sledi evroazijski sa 28,57%, a najmanje su zastupljeni
cirkumpolarni i adventivni florni elementi prisutni svaki sa po 19,05%.
Tabela 84. Biljnogeografska analiza ass. Trapetum natantis Müller et Görs 1960

KOSMOPOLITSKA 7
Kosmopolitski 33,33
(7 taksona – 33,33%)
EVROAZIJSKA 6
Evroazijski 28,57
(6 taksona – 28,57%)
ADVENTIVNA 4
Adventivni 19,05
(4 taksona – 19,05%)
Sinekologija ass. Trapetum natantis

Zajednica Trapetum natantis pripada akvatičnoj vegetaciji što, pored biološkog
spektra, potvrđuje i prosečna vrednost ekološkog indeksa za vlažnost (F - 5,00), tab. 85.
Srednje vrednosti ekoloških indeksa za pH sredine (R - 3,12) i sadržaj mineralnih azotnih
jedinjenja (N - 3,32) stanište, pogodno za razvoj sastojina ass. Trapetum natantis, karakterišu
kao stanište neutralne hemijske reakcije sa srednjim sadržajem mineralnih azotnih jedinjenja.
Prosečna vrednost ekološkog indeks za sadržaj organskih materija (H - 3,77) upućuje da je
voda sa relativno bogata organskim materijama. Srednja vrednost ekološkog indeksa za
aerisanost staništa (D - 4,93) karakteriše ispitivani ekosistem kao slabo aerisan. Razvoju
sastojinama ove fitocenoze pogoduje nezaslanjena voda (S+ - 14,29%). Na osnovu prosečne
vrednosti ekološkog indeksa za osvetljenost staništa (L - 3,85) zaključuje se da su sastojine
ass. Trapetum natantis najbolje razvijene u uslovima pune dnevne svetlosti, iako podnose i
izvesnu zasenjenost. Srednja vrednost ekološkog indeksa za temperaturu staništa (T - 4,49)
ukazuje na termofilan karaktera sastojina ove fitocenoze, odnosno da razvoju njenih sastojina
pogoduju topla do izrazito topla mestima. Srednja vrednost ekološkog indeksa za
kontinentalnost (K) iznosi 2,63.
Tabela 85. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Trapetum natantis Müller et Görs 1960

indeks 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 vrednost
F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00
R 3,13 3,12 3,05 3,16 3,10 3,15 3,11 2,95 3,31 3,15 3,12
N 3,13 3,35 3,30 3,36 3,41 3,27 3,22 3,35 3,47 3,35 3,32
H 4,00 3,76 3,65 3,84 3,69 3,81 3,78 3,75 3,56 3,88 3,77
D 5,00 5,00 4,90 4,84 4,79 5,00 5,00 5,00 4,78 5,00 4,93
L 4,00 3,76 3,75 4,04 3,69 4,00 3,78 3,90 3,69 3,92 3,85
T 4,73 4,65 4,75 4,68 4,34 4,42 4,33 4,70 3,91 4,38 4,49
K 2,60 2,87 2,76 2,20 2,81 2,67 2,78 2,60 2,27 2,77 2,63
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Floristička sličnost ass. Trapetum natantis sa drugim asocijacijama
Najveća podudarnost u florističkom sastavu dobijena je poređenjem sa sastojinama iste
zajednice konstatovanim u OKM Hs DTD u Bačkoj (ISs=78,05%; Lazić, 2006) i Bardači
(ISs=75,00%; Kovačević, 2005), tab. 86. Visok indeks sličnosti, od oko 60%, utvrđen je sa
sastojinama iz Labudovog okna (ISs=68,57%; Polić, 2005), iz kanala „Vrbas-Bezdan“
(ISs=58,82%; Stojanović et al., 1994a) i Carske bare (ISs=57,14%; Radulović, 2005). Nešto
niži koeficijent srodnosti dobijen je poređenjem florističkog sastava ispitivanih sastojina ass.
Trapetum natantis sa sastojinama iste zajednice u Jegričkoj (ISs=54,55%; Lazić, 2003), kao i
poređenjem sa sastojinama ass. Ceratophyllo-Trapetum natantis Müller et Görs 1960 ex. Pass.
1992 iz Apatinskog i Monoštorskog rita (ISs=52,94; Panjković, 2005). Niža vrednost indeksa
srodnosti zabeležena je sa sastojinama iz Rumunije (ISs=49,12%; Coldea et al., 1997).
Najmanja floristička sličnost, od 48,28%, dobijena je poređenjem sa sastojinama iz Carske
bare i Starog Begeja (Butorac, 1995) koje karakteriše florističko siromaštvo (21:8). Osnovna
razlika je što u sastojinama ass. Trapetum natantis u kanalima Banata nije konstatovana vrsta
Najas marina zabeležena u Carskoj bari i Starom Begeju.
Tabela 86. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Trapetum natantis Müller et Görs 1960
Broj Indeks
Lokalitet, Broj
autor i godina
vrsta (ISs)
Trapetum natantis OKM Hs DTD - Banat 21
Müller et Görs 1960
Trapetum natantis OKM Hs DTD - Bačka, 20 16 78,05%
Müller et Görs 1960 Lazić, 2006.
Trapetum natantis Bardača (Republika Srpska) 19 15 75,00%
Müller et Görs 1960 Kovačević, 2005.
Trapetum natantis Labudovo okno, 14 12 68,57%
Müller et Görs 1960 Polić, 2005.
Trapetum natantis kanal „Vrbas - Bezdan“, 13 10 58,82%
Müller et Görs 1960 Stojanović et al., 1994a.
Trapetum natantis Carska bara, 14 10 57,14%
Müller et Görs 1960 Radulović, 2005.
Trapetum natantis Jegrička, 12 9 54,55%
Müller et Görs 1960 Lazić, 2003.
Ceratophyllo-Trapetum natantis Apatinski i Monoštorski rit, 13 9 52,94%
Müller et Görs 1960 ex. Pass. 1992 Panjković, 2005.
Trapetum natantis vode Rumunije, 36 14 49,12%
V. Kárpáti 1963 Coldea et al., 1997.
Trapetum natantis Carska Bara, Stari Begej, 8 7 48,28%
Müller et Görs 1960 Butorac, 1995.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.2.19. Asocijacija Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926

U priobalnoj zoni kanala, razvijene su sastojine ass. Scirpo-Phragmitetum, dominantne
emerzne vegetacije u kanalskoj mreži Banata. One se u ekološkom nizu, nalaze iza sastojina
flotantnih i submerznih zajednica (Lemno-Spirodeletum, Trapetum natantis, Nymphaeetum
albo-luteae subass. nupharetosum, Ceratophylletum demersi, Ceratophyllo demersi-
Vallisnerietum spiralis, Elodeetum canadensis i dr.). Ka obali, prelaz su ka suvozemnoj
vegetaciji. Tipične sastojine ove fitocenoze razvijene su na kanalu Banatska Palanka - Novi
Bečej (Vlajkovac - Kajtasovo, Kajtasovo, Banatska Palanka), Zlatici (Crna Bara, Sajan -
Padej), Kikindskom kanalu (Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid), Starom Begeju
(Banatski Dvor, Jankov Most), Rojgi (Plandište) i Moravici (Vatin - Margita, Margita, Margita
- Barice). Osnovno fiziognomsko obeležeje sastojinama zajednice Scirpo-Phragmitetum daju
Phragmites communis i Schoenoplectus lacuster (sl. 39).
Slika 39. Phragmites communis i Schoenoplectus lacuster
Na osnovu florističko-ekoloških karakteristika, u okviru sastojina ass. Scirpo-

Phragmitetum, u kanalima OKM Hs DTD, konstatovane su sastojine subasocijacije Scirpo-
Phragmitetum W. Koch 1926 subass. phragmitetosum Schmale 1939. Sastojine navedene
subasocijacije razvijene su u plićoj vodi, uz samu ivicu kanala, gde najčešće formiraju moćne
pojaseve širine i do desetak metara, a dužine više stotina metara (sl. 40). Ređe sastojine ove
subasocijacije formiraju ostrva koja se naizmenično smenjuju sa sastojinama zajednica
Typhetum angustifoliae, Typhetum latifoliae i Glycerietum maximae. Glavno obeležje
sastojinama subasocijacije Scirpo-Phragmitetum subass. phragmitetosum daje Phragmites
communis (sl. 40).
Sastojine subasocijacije Scirpo-Phragmitetum subass. phragmitetosum konstatovane su
na: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo,
Lukićevo, Botoš, Jarkovac, Jermenovci, Vlajkovac, Ritiševo, Potporanj, Straža, Grebenac,
Kajtasovo, Banatska Palanka), Zlatici (Vrbica, Crna Bara, Jazovo, Sajan - Padej, Padej),
Kikindskom kanalu (Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid), Starom Begeju
(Hetin, Srpski Itebej, Banatski Dvor, Jankov Most), Plovnom Begeju (Begejci, Žitište, Žitište -
Klek), kanalu Begej (Mužlja, Ečka, Stajićevo), Brzavi (Markovićevo), Rojgi (Plandište) i
Moravici (Margita, Margita - Barice, Barice).
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Slika 40. Gust pojas sastojina ass. Scirpo- Phragmitetum subass. phragmitetosum na Plovnom
Begeju
Sinmorfologija ass. Scirpo-Phragmitetum

Građa i floristički sastav - Posledica široke ekološke amplitude za vlažnost
edifikatorske vrste Phragmites communis je veliko florističko bogatstvo njenih sastojina.
Floristički sastav ove zajednice čini 48 vrsta (tab. 87). Opšta pokrovnost biljnog pokrivača je
od 90% do 100%. Edifikatorsku ulogu ima Phragmites communis (V; 7500), dok ulogu
subedifikatora ima Schoenoplectus lacuster prisutan, u tipičnim sastojinama ove fitocenoze, sa
manjom brojnošću i pokrovnošću (II; 480). Karakteristična vrsta sveze Acorus calamus (I; 5)
zabeležen je samo u jednoj sastojini. Od vrsta karakterističnih za klasu Phragmitetea, većim
stepenom prisutnosti i pokrovnom vrednošću se ističu: Glyceria maxima (III; 330), Lycopus
exaltatus (III; 70), Rumex hydrolapathum (III; 25), Lycopus europaeus (II; 20), Butomus
umbellatus (II; 20), Typhoides arundinacea (II; 15) i Stachys palustris (II; 15). U sastojinama
je konstatovan i velik broj pratilica prisutnih najčešće kao pojedinačni primerci.
Karakterističan skup čine karakteristične vrste asocijacije Phragmites communis i
Schoenoplectus lacuster.
Tokom vegetacionog perioda uočljiv je zeleni aspekt sastojina ass. Scirpo-
Phragmitetum koji potiče od vegetativnih organa Phragmites communis prošaran njegovim
žutosmeđim cvastima. Kasnije, tokom leta ovaj zeleni aspekt je prošarana rozim cvastima
Butomus umbellatus, ljubičastim cvastima Stachys palustris i cvetovima drugih vrsta koje
ulaze u sastav sastojina ove fitocenoze. U jesen, zelena boja sastojina prošarana je
tamnoljubičastim cvastima edifikatorske vrste.
Posebno lep, mozaičan aspekt daju sastojine ove zajednice, moćno razvijene sredinom
kanala Moravice, sa sastojinama zajednice Typhetum angustifoliae na deonici Margita - Barice
(sl. 41).
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Slika 41. Sastojina ass. Scirpo-Phragmitetum i Typhetum angustifoliae na Moravici
Biološki spektar ass. Scirpo-Phragmitetum

Biološki spektar ass. Scirpo-Phragmitetum ukazuje na najveće učešće hidrohelofita
(41,66%), tab. 88. Ukoliko se u obzir uzme i procentualna zastupljenost životnih formi
hidrohelofitskog karaktera, i to: hemikripto-hidrohelofita (H.-HH. - 8,34%) i geofito-
hidrohelofita (G.-HH. - 2,08%), proizlazi da najveći broj biljnih vrsta (52,08%), koje ulaze u
floristički sastav sastojina ove fitocenoze, nepovoljan period preživljavaju zaštićene vodom. S
obzirom na uslove koji vladaju na ispitivanom terenu, u sastojinama su konstatovane i biljke
prilagođene sušnijim staništima. O tome svedoči zastupljenost hemikriptofita sa 37,50%,
terofita sa 8,34%, geofita sa 6,25% i hemiterofita sa 2,08%. Da na ivicama kanala postoje i
uslovi za razvoj hamefita svedoči prisustvo dve hamefite Solanum dulcamara i Lysimachia
nummularia (ili 4,17%).
Tabela 88. Biološki spektar ass. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926

HH. 18 37,50
(20 taksona – 41,66%) HH.-H. 1 2,08
H. 11 22,92
HEMIKRIPTOFITA H.-HH. 4 8,34
(18 taksona – 37,50%) H. (G.) 1 2,08
H. (Ch.) 1 2,08
H.-N. 1 2,08
TEROFITA 4
Th. 8,34
(4 taksona – 8,34%)
GEOFITA G. 2 4,17
(3 taksona – 6,25%) G.-HH. 1 2,08
HAMEFITA 2
Ch. 4,17
(2 taksona – 4,17%)
HEMITEROFITA 1
TH. 2,08
(1 takson – 2,08%)
__________________________________________________________________________________

Tabela 87. Fitocenološka tabela ass. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926

Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Karakteristične vrste asocijacije Scirpo-Phragmitetum subass. phragmitetosum Schmale 1939
Kosm. HH. Phragmites communis Trin. 3.3 5.5 5.5 4.4 5.5 5.5 4.4 4.4 5.5 5.5 V 7500
Kosm. HH.-G. Schoenoplectus lacuster (L.) Palla 3.3 1.2 +.1 1.2 II 480
Karakteristične vrste sveze Phragmition communis
Adv. HH. Acorus calamus L. +.1 I 5
Karakteristične vrste klase Phragmitetea
Cirk. HH. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. +.2 1.1 1.1 2.2 1.1 III 330
Subj.sib. HH. Lycopus exaltatus L. +.1 +.1 +.1 1.1 +.1 III 70
Subse. H.-HH. Rumex hydrolapathum Huds. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 III 25
Subevr. HH. Lycopus europaeus L. +.1 +.1 +.1 +.1 II 20
Evr. HH. Butomus umbellatus L. +.1 +.1 +.1 +.1 II 20
Cirk. HH.-H. Typhoides arundinacea (L.) Much. +.2 +.2 +.1 II 15
Cirk. H. Stachys palustris L. +.1 +.1 +.1 II 15
Subse. G. Iris pseudacorus L. +.1 1.1 I 55
Cirk. HH. Typha angustifolia L. +.1 +.2 I 10
Kosm. HH. Alisma plantago-aquatica L. +.1 +.1 I 10
Subse. HH. Sium latifolium L. +.1 +.1 I 10
Cirk. H. Scutellaria galericulata L. +.1 +.1 I 10
Subevr. HH. Rorippa amphibia (L.) Bess. +.1 I 5
Subevr. HH. Sparganium ramosum Huds. +.1 I 5
Pont.-ca.-subm. H.-HH. Lythrum salicaria L. +.1 I 5
Subevr. H.-HH. Epilobium hirsutum L. +.1 I 5
Cirk. G. Equisetum palustris L. +.1 I 5
Kosm. HH. Glyceria fluitans (L.) R. Br. +.2 I 5
Vrste pratilice

Evr. H. Calystegia sepium (L.) R. Br. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 1.1 +.1 +.1 +.1 V 85
Subcirk. Th. Polygonum lapathifolium L. +.1 +.1 +.1 +.1 II 20
Subpont.-ca. H. Althaea officinalis L. +.1 +.1 +.1 +.1 II 20
Subse. Th. Bidens tripartitus L. +.1 +.1 +.1 II 15
Evr. H. Urtica dioica L. +.1 +.1 +.1 II 15
Subj. sib. H.-HH. Lythrum virgatum L. +.1 +.1 +.1 II 15
Subevr. Ch. Solanum dulcamara L. +.1 1.1 I 55
Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. 1.1 I 50
Subevr. H. Galium palustre L. +.1 +.1 I 10
Subse. H. Symphytum officinale L. +.1 +.1 I 10
Subj. sib. H.-N. Rubus caesius L. +.1 +.1 I 10
Cirk. H. (Ch.) Artemisia vulgaris L. +.1 +.1 I 10
Pont.-ca.-subm. TH. Dipsacus laciniatus L. +.1 I 5
Kosm. G.-HH. Heleocharis palustris (L.) R. Br. +.2 I 5
Evr. HH. Lysimachia vulgaris L. +.1 I 5
Subevr. H. Agrostis alba L. +.1 I 5
Cirk. Th. Polygonum hydropiper L. +.1 I 5
Evr. H. Ranunculus repens L. +.1 I 5
Evr. H. Plantago major L. +.1 I 5
Pont.-is.subm. H. Glycyrrhiza echinata L. +.1 I 5
Subm. H. (G.) Aristolochia clematitis L. +.1 I 5
Subse. Ch. Lysimachia nummularia L. +.1 I 5
Adv. Th. Xanthium italicum Moretti +.1 I 5
Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 I 5
Lokaliteti:
1 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Kajtasovo); 2 - Moravica (Barice); 3 - Zlatica (Sajan - Padej); 4 - Rojga (Plandište); 5 - Kanal Banatska Palanka -
Novi Bečej (Novi Bečej); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Grebenac); 7 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Straža); 8 - Kikindski kanal (Novo
Miloševo); 9 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Ritiševo); 10 - Stari Begej (Banatski Dvor)

__________________________________________________________________________________
Biljnogeografska analiza ass. Scirpo-Phragmitetum

Biljnogeografskom analizom utvrđeno je da su, u sastojinama ass. Scirpo-
Phragmitetum, procentualno najzastupljenije biljke iz grupe flornih elemenata širokog
rasprostranjenja sa 77,09% od čega su evroazijske prisutne sa 35,42%, cirkumpolarne i
kosmopolitske sa po 18,75%, a adventivne biljke sa 4,17% (tab. 89). Znatno prisustvo biljaka
užeg rasprostranjenja sa 22,91% ukazuju da je njihova pojava uslovljena klimom, i to vlažnijih
zapadnijih, sušnijih istočnijih predela i submediterana o čemu svedoči prisustvo šest
srednjeevropskih (12,50%), četiri pontsko-centralnoazijske (8,33%) i jedne submediteranske
vrste (2,08%).
Tabela 89. Biljnogeografska analiza ass. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926

Evroazijski 7 14,58
EVROAZIJSKA Subevroazijski 7 14,58
(17 taksona – 35,42%) Subjužnosibirski 3 6,26
KOSMOPOLITSKA 9
Kosmopolitski 18,75
(9 taksona – 18,75%)
SREDNJEEVROPSKA 6
(6 taksona – 12,50%)
Pontsko-
centralnoazijski- 2 4,17
PONTSKO- submediteranski
CENTRALNOAZIJSKA Subpontsko-
1 2,08
(4 taksona – 8,33%) centralnoazijski
Pontsko- 1 2,08
ADVENTIVNA 2
Adventivni 4,17
(2 taksona – 4,17%)
SUBMEDITERANSKA Submediteranski 1 2,08
(1 takson – 2,08%)
Sinekologija ass. Scirpo-Phragmitetum

Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F - 4,53) upućuje na hidro-
higrofitski karakter sastojina ass. Scirpo-Phragmitetum (tab. 90). Ovo je ujedno i najmanja
prosečna vrednost ekološkog indeksa za vlažnost u odnosu na srednje vrednosti ovog indeksa
ostalih konstatovanih asocijacija akvatične i semiakvatične ispitivanog ekosistema. Na osnovu
prosečnih vrednosti ekoloških indeksa za: pH vrednost staništa (R - 3,20), sadržaj hranljivih
materija (N - 3,57) i organskih jedinjenja (H - 3,38), aerisanost (D - 4,39), osvetljenost (L -
3,33) i temperaturu staništa (T - 3,71) zaključuje se da razvoju sastojina pogoduje stanište
neutralne hemijske reakcije, srednje do relativno bogato sadržajem hranljivih materija, sa
umerenim sadržajem organskih jedinjenja, umereno aerisano sa povoljnim svetlosnim i
termičkim režimom. Iako se na osnovu procentualne zastupljenosti vrsta, u florističkom
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
sastavu ove zajednice, koje su tolerantne na povećanu koncentraciju soli (S+ - 8,33%) ne bi
moglo reći da sastojine podnose zaslanjenu podlogu, one su ipak tolerantne na povećanu
koncentraciju soli u podlozi s obzirom da u njima, na istraživanom području, dominira
edifikator zajednice Phragmites communis prilagođen zaslanjenoj podlozi. Srednja vrednost
ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) iznosi 2,96.
Tabela 90. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926

indeks 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 vrednost
F 4,60 4,82 4,57 4,53 4,38 4,32 4,44 4,31 4,43 4,92 4,53
R 3,07 3,27 3,17 3,12 3,26 3,24 3,22 3,17 3,19 3,27 3,20
N 3,07 3,45 3,48 3,67 3,71 3,88 3,67 3,66 3,67 3,46 3,57
H 3,70 3,32 3,52 3,42 3,29 3,29 3,22 3,45 3,19 3,38 3,38
D 4,33 4,45 4,50 4,28 4,55 4,50 4,22 4,24 4,19 4,65 4,39
L 3,80 3,45 3,45 3,44 3,50 3,09 3,11 3,34 2,81 3,31 3,33
T 3,83 3,59 3,69 3,86 3,69 3,74 3,67 3,83 3,67 3,50 3,71
K 2,87 3,00 2,95 2,95 3,00 2,97 3,00 3,03 3,00 2,83 2,96
Floristička sličnost ass. Scirpo-Phragmitetum sa drugim asocijacijama

Najveći indeks florističke sličnosti dobijen je poređenjem analiziranih sastojina sa
sastojinama iste zajednice razvijenim u obalskog regiona OKM Hs DTD u Bačkoj (Lazić,
2006), tab. 91. Izuzetno visok indeks sličnosti, od 81,72%, rezultat je velikog broja
zajedničkih vrsta (38 vrsta) i približno istog broja biljnih vrsta u sastojinama na ova dva
lokaliteta (48:45). Indeks srodnosti od 56,86% utvrđen je sa sastojinama ass. Phragmitetum
communis konstatovanim u Apatinskom i Monoštorskom ritu (Panjković, 2005). Nešto niži
indeks sličnosti dobijen je poređenjem sa sastojinama ispitivane zajednice zabeleženim u
Labudovom oknu (ISs=53,16%; Polić, 2005) i u barama i močvarama šuma Srema
(ISs=52,17%; Rauš et al., 1980). Indeks srodnosti od 47,13% utvrđen je poređenjem sa
sastojinama iz Rumunije (Coldea et al., 1997). Iako su sastojine iz Rumunije znatno floristički
bogatije (48:109), relativno visok indeks sličnosti rezultat je velikog broja zajedničkih vrsta
(37 vrsta). Nešto manja floristička podudarnost po Sörensen-u dobijena je poređenjem sa
sastojinama iste fitocenoze konstatovanim u Jegričkoj (ISs=46,91%; Lazić, 2003) i sa
sastojinama ass. Scirpeto-Phragmitetum iz Koviljskog rita (ISs=46,34%) koje je konstatovala
Babić (1971). Najniža floristička sličnost utvrđena je poređenjem sa sastojinama
konstatovanim u ribnjaku Bardača (ISs=43,90%; Kovačević, 2005), a posledica je različitih
ekoloških uslova koji vladaju na poređenim lokalitetima.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Tabela 91. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926
Broj Indeks
Lokalitet, Broj
vrsta (ISs)
Scirpo-Phragmitetum OKM Hs DTD - Banat 48
W. Koch 1926
Scirpo-Phragmitetum OKM Hs DTD - Bačka, 45 38 81,72%
W. Koch 1926 Lazić, 2006.
Phragmitetum communis Apatinski i Monoštorski rit, 54 29 56,86%
Schmale 1939 Panjković, 2005.
Scirpo-Phragmitetum Labudovo okno, 31 21 53,16%
W. Koch 1926 Polić, 2005.
Scirpo-Phragmitetum Srem 21 18 52,17%
W. Koch 1926 Rauš et al., 1980.
Scirpo-Phragmitetum vode Rumunije, 109 37 47,13%
W. Koch 1926 Coldea et al., 1997.
Scirpo-Phragmitetum Jegrička, 33 19 46,91%
W. Koch 1926 Lazić, 2003.
Scirpeto-Phragmitetum Koviljski rit, 34 19 46,34%
W. Koch 1926 Babić, 1971.
Scirpeto-Phragmitetum communis Bardača (Republika Srpska) 34 18 43,90%
W. Koch 1926 Kovačević, 2005.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.2.20. Asocijacija Typhetum angustifoliae Pign. 1953

Zajednica uskolisnog rogoza Typhetum angustifoliae pripada emerznoj vegetaciji.
Sastojine ove fitocenoze su, na istraživanom terenu, razvijene u obalnom regionu kanala, u
plitkoj vodi, gde formiraju, najčešće, manja ili veća ostrva (sl. 42). Ređe, sastojine ass.
Typhetum angustifoliae grade uži ili širi pojas iza kog se, ka obali, protežu sastojine ass.
Scirpo-Phragmitetum, a ka vodi sastojine ass. Glycerietum maximae. Ka sredini kanala, na
sastojine ove fitocenoze nadovezuju se sastojine flotantnih (Lemno-Spirodeletum,
Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum, Hydrocharidetum morsus-ranae, Trapetum
natantis i dr.) i submerznih zajednica (Ceratophylletum demersi, Elodeetum canadensis i
Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis). Sastojine podnose manja variranja nivoa vode.
Na istraživanom području, razvijaju se i na kanalima gde ima poplavnih talasa, iako
Oťaheľová (1996) i Hrivnák (2004) zaključuju da se u Slovačkoj razvijaju na mestima bez
erozivnog uticaja poplavnih talasa. Duž kanala, sastojine ređe obrazuju „mozaik“ emerzne
vegetacije smenjujući se sa sastojinama ass. Scirpo-Phragmitetum, ass. Typhetum latifoliae ili
Glycerietum maximae (sl. 43). Na Zlatici, kod Crne Bare, guste sastojine ass. Typhetum
angustifoliae potpuno obrastaju prosušeno korito (sl. 44). Edifikatorsku ulogu u sastojinama
ove fitocenoze ima visoka emerzna biljka Typha angustifolia (sl. 45).
Sastojine ass. Typhetum angustifoliae konstatovane su na: kanalu Banatska Palanka -
Novi Bečej (Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Jarkovac,
Jermenovci, Vlajkovac, Straža, Grebenac, Kajtasovo), Zlatici (Vrbica, Crna Bara, Jazovo,
Sajan - Padej, Padej), Kikindskom kanalu (Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo,
Bašaid), Starom Begeju (Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most, Jankov Most), Plovnom
Begeju (Begejci, Žitište), kanalu Begeju (Stajićevo) i Moravici (Margita - Barice).
Slika 42. Sastojine ass. Typhetum

angustifoliae na kanalu Banatska
Palanka - Novi Bečej kod Kajtasova
Slika 43. Mozaik sastojina ass.

Typhetum angustifoliae, Typhetum
latifoliae i Glycerietum maximae na
Starom Begeju kod Jankovog Mosta
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Slika 44. Guste sastojine ass. Typhetum

angustifoliae obrastaju korito Zlatice
kod Crne Bare
Slika 45. Edifikator zajednice Typha

angustifolia na Kikindskom kanalu
Sinmorfologija ass. Typhetum angustifoliae

Građa i floristički sastav - Iako pripada semiakvatičnoj vegetaciji, sastojine ove
fitocenoze, na istraživanom području, odlikuje relativno florističko siromaštvo (2-7 vrsta), tab.
92). U nekim slučajevima, sastojine su gotovo monodominantne, a cenobionti su prisutni kao
pojedinačni primerci. Međutim, različiti ekološki uslovi uslovili su da se u florističkom
sastavu nađe 21 vrsta što je relativno floristički bogato. Opšta pokrovnost biljnog pokrivača je
od 90% do 100%. U moćno razvijenim sastojinama dominira karakteristična vrsta asocijacije
Typha angustifolia (V; 7750) čiji gust sklop ne dozvoljava bujniji razvoj ostalih vrsta, te su
one prisutne, najčešće, u vidu pojedinačnih primeraka. Karakteristične vrste sveze Acorus
calamus (I; 5) i Sagittaria sagittifolia (I; 5) konstatovane su u jednoj sastojini. Vrste
karakteristične za klasu Phragmitetea su brojne, ali su prisutne sa relativno malim stepenom
prisutnosti i pokrovnom vrednošću. To su: Phragmites communis (III; 25), Typhoides
arundinacea (II; 230), Butomus umbellatus (II; 185), Glyceria maxima (II; 65),
Schoenoplectus lacuster (I; 100), Iris pseudacorus (I; 10), Lycopus exaltatus (I; 5), Typha
latifolia (I; 5) i Alisma plantago-aquatica (I; 5). Typhoides arundinacea, Butomus umbellatus,
Glyceria maxima i Schoenoplectus lacuster javljaju se u vidu manjih ostrva u analiziranim
sastojinama.
Karakterističnom skupu pripada jedino karakteristična vrsta asocijacije Typha
angustifolia.
U sezonskoj dinamici sastojina ass. Typhetum angustifoliae upečatljv je zeleni prolećni
aspekt čija boja potiče od vegetativnih organa biljaka koje grade sastojine ove fitocenoze.
Letnji do jesenji zeleni aspekt biva prošaran smeđim cvastima edifikatorske vrste Typha
angustifolia.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Biološki spektar ass. Typhetum angustifoliae

U biološkom spektru ass. Typhetum angustifoliae dominantno je prisustvo biljaka iz
grupa hidrohelofita (85,72% - 18 taksona) što ukazuje na hidrohelofitski karakter zajednice
(tab. 93). Pored njih, prisutne su i hemikriptofite sa 9,52% (2 taksona). Iz grupe geofita
prisustan je jedan takson - Iris pseudoacorus (4,76%).
Tabela 93. Biološki spektar ass. Typhetum angustifoliae Pign. 1953

HH. 16 76,20
(18 taksona – 85,72%) HH.-H. 1 4,76
HEMIKRIPTOFITA H. 2 9,52
(2 taksona –9,52%)
GEOFITA 1
G. 4,76
(1 takson – 4,76%)
Biljnogeografska analiza ass. Typhetum angustifoliae

S obzirom da se radi o semiakvatičnoj fitocenozi, u sastojinama ass. Typhetum
angustifoliae, najzastupljenije su biljke širokog rasprostranjenja prisutne sa 90,48%, od čega
kosmopolitskom flornom elementu pripada 38,10%, evroazijskom 28,57% i cirkumpolarnom
19,05% (tab. 94). Adventivni florni element prisutan je sa 4,76%, odnosno vrstom Acorus
calamus, karakterističnom vrstom sveze Phragmition communis. Biljke iz grupe flornog
elementa užeg rasprostranjenja zastupljene su sa 9,52%, odnosno sa dve vrste -
subsrednjeevropskom Iris pseudoacorus (4,76%) i pontsko-istočnosubmediteranskom
Glycyrrhiza echinata (4,76%).
Tabela 94. Biljnogeografska analiza ass. Typhetum angustifoliae Pign. 1953

KOSMOPOLITSKA 8
Kosmopolitski 38,10
(8 taksona – 38,10%)
(6 taksona – 28,57%) Subjužnosibirski 1 4,76
(3 taksona – 19,05%) Subcirkumpoloarni 1 4,76
ADVENTIVNA 1
Adventivni 4,76
(1 takson – 4,76%)
SREDNJEEVROPSKA 1
(1 takson – 4,76%)
PONTSKO- Pontsko- 1
CENTRALNOAZIJSKA 4,76
(1 takson – 4,76%)
__________________________________________________________________________________

Tabela 92. Fitocenološka tabela ass. Typhetum angustifoliae Pign. 1953

Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Karakteristične vrste asocijacije Typhetum angustifoliae
Cirk. HH. Typha angustifolia L. 5.5 4.4 4.4 5.5 4.4 4.4 5.5 5.5 5.5 5.5 V 7750
Kosm. HH. Phragmites communis Trin. +.1 +.2 +.2 +.2 +.1 III 25
Cirk. HH.-H. Typhoides arundinacea (L.) Much. 2.2 +.2 1.1 II 230
Evr. HH. Butomus umbellatus L. +.2 +.1 2.2 II 185
Cirk. HH. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. 1.1 +.2 +.2 +.2 II 65
Kosm. HH.-G. Schoenoplectus lacuster (L.) Palla 1.2 1.1 I 100
Subse. G. Iris pseudacorus L. +.1 +.1 I 10
Subj.sib. HH. Lycopus exaltatus L. +.1 I 5
Vrste pratilice
Evr. H. Calystegia sepium (L.) R. Br. +.1 +.1 +.1 II 15
Pont.-is.subm. H. Glycyrrhiza echinata L. 1.1 I 50
Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. +.1 I 5
Kosm. HH. Lemna gibba L. +.1 I 5
Lokaliteti:
1 - Kikindski kanal (Bašaid); 2 - Stari Begej (Jankov Most); 3 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Jarkovac); 4 - Zlatica (Crna Bara); 5 - Zlatica (Crna Bara); 6 - Zlatica (Crna Bara); 7
- Zlatica (Crna Bara); 8 - Zlatica (Padej); 9 - Plovni Begej (Žitište); 10 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Kajtasovo)

__________________________________________________________________________________
Sinekologija ass. Typhetum angustifoliae

Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F) je 4,89 (tab. 95). Razvoju
sastojina pogoduje neutralna do slabo bazna podloga (R - 3,68), umereno bogata mineralnim
materijama (N - 3,34) i humusom (H - 3,19) te slabo aerisana (D - 4,77). Iako se na osnovu
procentualne zastupljenosti vrsta tolerantnih na povećanu koncentraciju soli (S+ - 9,52%) ne bi
moglo reći da sastojine podnose zaslanjenu podlogu, one ipak podnose izvesnu zaslanjenost
podloge s obzirom da, na ispitivanom području, u sastojinama dominira vrsta Typha
angustifolia, edifikator zajednice, tolerantna prema većoj koncentraciji soli na staništu.
Sastojine su razvijene su na osunčanim (L - 3,77) i toplim (T - 3,98) mestima. Prosečna
vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) je 2,89.
Tabela 95. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Typhetum angustifoliae Pign. 1953

indeks 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 vrednost
F 5,00 5,00 5,00 4,85 4,23 4,89 4,88 5,00 5,00 5,00 4,89
R 3,82 3,73 3,67 4,00 3,45 3,53 3,81 3,56 3,58 3,62 3,68
N 3,00 3,40 3,27 3,46 3,45 3,42 3,44 3,31 3,32 3,29 3,34
H 3,00 3,00 3,20 3,00 3,18 3,37 3,13 3,31 3,32 3,38 3,19
D 4,82 4,87 4,67 5,00 4,50 4,74 4,81 4,88 5,00 4,43 4,77
L 3,82 3,87 4,07 3,85 3,59 3,74 3,56 3,56 3,89 3,71 3,77
T 3,82 3,87 3,87 4,00 4,00 4,00 4,13 3,88 4,21 4,00 3,98
K 3,00 3,00 2,60 2,82 3,00 2,89 3,00 3,00 2,68 2,88 2,89
Floristička sličnost ass. Typhetum angustifoliae sa drugim asocijacijama

Niske vrednosti indeksa florističke sličnosti posledica su različitog broja vrsta u
poređenim sastojinama. Upoređivane sastojine su, ili floristički siromašnije od sastojina ass.
Typhetum angustifoliae sa istraživanog područja, ili su pak znatno bogatije. Najveća
floristička podudarnost je sa sastojinama konstatovanim u Apatinskom i Monoštorskom ritu
(ISs=39,02%; Panjković, 2005), dok je nešto niži indeks sličnosti utvrđen poređenjem sa
sastojinama iste zajednice iz reke Virovi u Hrvatskoj (ISs=38,71%; Trinajestić et al., 2001) i
poređenjem jednog fitocenološkog snimaka iz reke Ipeľ u Rumuniji (ISs=38,46%; Hrivnák et
al., 2001), tab. 96. Indeks florističke sličnosti od 35,00% dobijen je poređenjem sa sastojinama
iz OKM Hs DTD u Bačkoj (Lazić, 2006) i sa sastojinama iz Jegričke (Lazić, 2003). Indeks
sličnosti od 30,38% dobijen je poređenjem sa sastojinama iste asocijacije iz Rumunije (Coldea
et al., 1997). Najveće razlike u florističkom sastavu sastojina ass. Typhetum angustifoliae
utvrđene su sa sastojina iz jezera Provala (ISs=27,91%; Nikolić, 2004) što je posledica
relativno malog broja zajedničkih vrsta (6 vrsta) iako, upoređivane sastojine, brojčano imaju
skoro isti broj vrsta u svom florističkom sastavu (21:22).
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Tabela 96. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Typhetum angustifoliae Pign. 1953
Broj Indeks
Lokalitet, Broj
autor i godina
vrsta (ISs)
Typhetum angustifoliae OKM Hs DTD - Banat 21
Pign. 1953
Typhetum angustifoliae Apatinski i Monoštorski rit, 20 8 39,02%
Pign. 1953 Panjković, 2005.
Typhetum angustifoliae reka Virovi-Hrvatska, 10 6 38,71%
Pign. 1953 Trinajestić et al., 2001.
Typhetum angustifoliae reka Ipeľ (Slovačka) 5 5 38,46%
Pign. 1953 Hrivnák et al., 2001.
Typhetum angustifoliae OKM Hs DTD - Bačka, 33 7 35,00%
Pign. 1953 Lazić, 2006.
Typhetum angustifoliae Jegrička, 19 7 35,00%
Pign. 1953 Lazić, 2003.
Typhetum angustifoliae vode Rumunije, 58 12 30,38%
Pign. 1953 Coldea et al., 1997.
Typhetum angustifoliae jezero Provala 22 6 27,91%
Pign. 1953 Nikolić, 2004.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.2.21. Asocijacija Typhetum latifoliae G. Lang 1973

Sastojine semiakvatične zajednice širokolisnog rogoza Typhetum latifoliae razvijene su
u priobalju kanala. Na istraživanom terenu najčešće obrazuju ostrva koja su duž obale kanala
mozaično raspoređena sa sastojinama emerznih zajednica Scirpo-Phragmitetum, Typhetum
angustifoliae i Glycerietum maximae (sl. 46). U delovim kanala gde sastojine ove zajednice
formiraju uži i manji pojas, ispred njih, ka vodi, u vidu manjih ostrva, razvijene su sastojine
ass. Glycerietum maximae. Ka sredini kanala, na sastojine ass. Typhetum latifoliae nadovezuju
se sastojine submerzne (Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis, Ceratophylletum
demersi i dr.) i flotantne vegetacije (Lemno-Spirodeletum, Trapetum natantis, Potametum
nodosi i dr.). Smatra se da su sastojine ove fitocenoze tolerantne na veća variranja nivoa vode
(Hejný i Husák, 1978). Edifikator zajednice je Typha latifolia (sl. 47).
Sastojine zajednice Typhetum latifoliae konstatovane su na: kanalu Banatska Palanka -
Novi Bečej (Novi Bečej, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Botoš, Jarkovac, Vlajkovac, Straža,
Grebenac, Kajtasovo), Zlatici (Jazovo, Sajan - Padej, Padej), Kikindskom kanalu (Sajan, Iđoš,
Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid) i Starom Begeju (Banatski Dvor, Jankov Most),
Plovni Begej (Begejci, Žitište, Žitište - Klek).
Slika 46. Sastojine ass. Typhetum

latifoliae i sastojine ass.
Glycerietum maximae na
Kikindskom kanalu kod Iđoša
Slika 47. Typha latifolia
Sinmorfologija ass. Typhetum latifoliae

Građa i floristički sastav - Sastojine ass. Typhetum latifoliae su vrlo bujne, ali
floristički vrlo siromašne (3-9 vrsta), tab. 97. Floristički sastav zajednice čine 23 vrste. Opšta
pokrovnost biljnog pokrivača je od 90% do 100%. Karakteristična vrsta asocijacije je Typha
latifolia (V; 7250). Od vrsta karakterističnih za svezu Phragmition communis zabeležen je
samo Acorus calamus (I; 5) konstatovan u svega jednoj sastojini. Karakteristična vrsta klase
Glyceria maxima (V; 395), se gotovo konstantno pojavljuju uz Typha latifolia. Od
karakterističnih vrsta klase, pored nje, zabeležene su i: Butomus umbellatus (II; 20), Oenanthe
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
aquatica (I; 175), Typha angustifolia (I; 55), Phragmites communis (I; 10), Sparganium
ramosum (I; 5) i Stachys palustris (I; 5). Između gustog sklopa emerznih vrsta ove zajednice,
mesto za oskudan razvoj našle su i flotantne (Hydrocharis morsus-ranae, Lemna minor,
Spirodela polyrrhiza, Salvinia natans i Trapa natans) i submerzne vrste pratilice
(Ceratophyllum demersum, Lemna trisulca i Myriophyllum spicatum) prisutne uglavnom kao
pojedinačni primerci.
Karakterističan skup grade karakteristična vrsta asocijacije Typha latifolia i
karakteristična vrsta klase Glyceria maxima.
Tokom vegetacionog perioda uočljiv je zeleni prolećni aspekt vegetativnih organa
Typha latifolia i Glyceria maxima. Tokom letnjeg i jesenjeg aspekta, zelena boja biva
prošarana krupnim tamnosmeđim cvastima rogoza i žućkastim cvastima Glyceria maxima.
Biološki spektar ass. Typhetum latifoliae

Biološki spektar pokazuje dominantnu ulogu hidrohelofita sa 78,26% (18 taksona), tab.
98. Ukoliko im se dodaju i hemikripto-hidrohelofite (H.-HH.) sa 4,35%, znači da ukupno
82,61% vrsta nepovoljan period godine preživljavaju pod vodom. U sastojinama se javljaju
hemikriptofite sa 17,39% (4 taksona) i geofite sa 4,35% (1 takson). Njihova pojava je rezultat
povremenog prosušivanja obalnog regiona kanala i promena nivoa vode.
Tabela 98. Biološki spektar ass. Typhetum latifoliae G. Lang 1973

(18 taksona – 78,26%) HH.-G. 1 4,35
(4 taksona – 17,39%) H.-HH. 1 4,35
GEOFITA 1
G. 4,35
(1 takson – 4,35%)
Biljnogeografska analiza ass. Typhetum latifoliae

Analiza flornih elemenata ukazuje na dominantno prisustvo biljaka širokog
rasprostranjenja sa 91,30% (cirkumpolarnih i kosmopolitskih sa po 30,43%, evroazijskih sa
26,09% i adventivnih sa 4,35%), tab. 99. Biljke užeg areala rasprostranjenja slabo su
zastupljene. Konstatovana je jedna subsrednjeevropska - Sparganium ramosum (4,35%) i
jedna subpontsko-centralnoazijska vrsta Althaea officinalis (4,35%).
__________________________________________________________________________________

Tabela 97. Fitocenološka tabela ass. Typhetum latifoliae G. Lang 1973

Florni element Životna Stepen Pokrovna
Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
forma prisutnosti vrednost
Karakteristične vrste asocijacije Typhetum latifoliae
Kosm. HH. Typha latifolia L. 5.5 5.5 4.4 5.5 4.4 4.4 5.5 4.4 4.4 4.4 V 7250
Cirk. HH. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. +.1 1.1 +.1 1.1 +.2 1.1 2.2 +.1 1.1 V 395
Evr. HH. Butomus umbellatus L. +.1 +.1 +.1 +.1 II 20
Subse. HH. Oenanthe aquatica (L.) Poiret 2.2 I 175
Cirk. HH. Typha angustifolia L. +.1 1.1 I 55
Kosm. HH. Phragmites communis Trin. +.1 +.2 I 10
Cirk. H. Stachys palustris L. +.1 I 5
Vrste pratilice
Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. +.1 1.1 +.1 +.1 II 65
Evr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. +.1 +.1 +.1 II 15
Subcirk. HH. Carex pseudocyperus L. +.1 1.1 I 55
Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 +.1 I 10
Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 +.1 I 10
Evr. H. Rumex crispus L. +.1 I 5
Kosm. HH.-G. Bolboschoenus maritimus (L.) Palla. +.1 I 5
Subevr. H.-HH. Carex vulpina L. +.2 I 5
Subcirk. G. Juncus gerardi Lois. +.2 I 5
Subpont.-ca. H. Althaea officinalis L. +.1 I 5
Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni +.1 I 5
Lokaliteti:
1 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Kajtasovo); 2 - Kikindski kanal (Bašaid); 3 - Zlatica (Jazovo); 4 - Stari Begej (Jankov Most); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej
(Jarkovac); 6 - Kikindski kanal (Kikinda); 7 - Kikindski kanal (Kikinda); 8 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Lazarevo); 9 - Kikindski kanal (Bašaid); 10 - Kanal Banatska Palanka -
Novi Bečej (Kajtasovo)

__________________________________________________________________________________
Tabela 99. Biljnogeografska analiza ass. Typhetum latifoliae G. Lang 1973

KOSMOPOLITSKA 7
Kosmopolitski 30,43
(7 taksona – 30,43%)
ADVENTIVNA 1
Adventivni 4,35
(1 takson – 4,35%)
SREDNJEEVROPSKA 1
(1 takson – 4,35%)
PONTSKO- Subpontsko- 1
centralnoazijski
(1 takson – 4,35%)
Sinekologija ass. Typhetum latifoliae

Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F - 4,97) potvrđuje činjenicu
da je analizirana fitocenoza hidrofitskog karaktera (tab. 100). Srednja vrednost ekološkog
indeksa za pH staništa (R - 3,29) indicira da su sastojine razvijene na staništima neutralne
hemijske reakcije. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za sadržaj hranljivih jedinjenja,
posebno jedinjenja azota (N - 3,94), ukazuje da je stanište relativno bogato ovim jedinjenjima,
odnosno da su sastojine razvijene u eutrofnoj vodi. Na osnovu srednje vrednosti ekološkog
indeksa za sadržaj organskih materija (H - 3,17) vidi se da razvoju sastojina pogoduje stanište
sa umerenim sadržajem humusa. Srednja vrednost ekološkog indeksa za aerisanost staništa (D
- 4,93) ukazuje da su sastojine formirane u nešto dubljoj, slabo aerisanoj vodi. Sastojne nisu
tolerantne na povećanu koncentraciju soli u staništu jer iako je, u ispitivanim sastojinama,
konstatovano 26,09% vrsta (6 vrsta) prilagođenih zaslanjenoj podlozi, one su prisutne sa
malom brojnošću i pokrovnošću. Prosečne vrednosti ekoloških indeksa za osvetljenost (L -
3,85) i temperaturu staništa (T - 3,92) indiciraju veoma povoljne uslove svetlosnog i
termičkog režima. Srednja vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost je 2,96.
Tabela 100. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Typhetum latifoliae G. Lang 1973

indeks 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 vrednost
F 5,00 5,00 4,69, 5,00 4,87 5,00 5,00 4,90 5,00 5,00 4,97
R 3,19 3,19 3,38 3,27 3,20 3,29 3,21 3,43 3,38 3,33 3,29
N 3,71 3,73 4,00 4,27 4,07 4,00 4,07 3,76 3,92 3,89 3,94
H 3,38 3,38 3,00 3,13 3,27 3,14 3,00 3,10 3,00 3,28 3,17
D 5,00 5,00 4,85 5,00 5,00 5,00 4,86 4,71 5,00 4,89 4,93
L 3,81 3,81 3,77 3,73 3,73 3,86 3,86 3,90 4,00 4,00 3,85
T 3,71 3,69 4,08 4,00 4,00 4,00 3,86 3,81 4,00 4,00 3,92
K 2,88 2,90 3,33 3,00 3,00 3,00 2,36 3,13 3,00 3,00 2,96
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Floristička sličnost ass. Typhetum latifoliae sa drugim asocijacijama

Poređenjem ispitivanih sastojina ass. Typhetum latifoliae sa sastojinama iste zajednice
na drugim lokalitetima, utvrđeni su relativno niski indeksi sličnosti. Najveća floristička
podudarnost konstatovana je sa sastojinama iz Apatinskog i Monoštorskog rita (ISs=34,04;
Panjković, 2005), tab. 101. Nešto manji indeksi sličnosti dobijeni su poređenjem sa
sastojinama iste zajednice razvijenim u priobalnoj zoni kanalske mreže u Bačkoj (ISs=29,27%;
Lazić, 2006) i sa sastojinama zabeleženim pored reke Ipeľ (ISs=29,27%; Hrivnák et al., 2001).
Najmanja floristička sličnost (ISs=25,26%) utvrđena sa sastojinama iz Rumunije (Coldea et
al., 1997) što je posledica velike florističke raznovrsnosti ovih sastojina (23:72).
Tabela 101. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Typhetum latifoliae G. Lang 1973
Broj Indeks
Lokalitet, Broj
Upoređivane zajedničkih sličnosti
asocijacije vrsta (ISs)
Typhetum latifoliae OKM Hs DTD - Banat 23
G. Lang 1973
Typhetum latifoliae Apatinski i Monoštorski rit, 24 8 34,04%
G. Lang 1973 Panjković, 2005.
Typhetum latifoliae OKM Hs DTD - Bačka, 24 7 29,79%
G. Lang 1973 Lazić, 2006.
Typhetum latifoliae reka Ipeľ (Slovačka) 18 6 29,27%
G. Lang 1973 Hrivnák et al., 2001.
Typhetum latifoliae vode Rumunije, 72 12 25,26%
G. Lang 1973 Coldea et al., 1997.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.2.22. Asocijacija Sparganietum erecti Roll 1938

Sastojine emerzne zajednice Sparganietum erecti, na ispitivanom terenu, razvijene su
najčešće u vidu ostrva, a ređe formiraju pojas vegetacije, uz ivicu kanala. Na sastojine ass.
Sparganietum erecti najčešće se, ka vodi, nadovezuju sastojine ass. Nymphaeetum albo-luteae
subass. nupharetosum i Nymphoidetum peltatae, a ka obali sastojine ass. Scirpo-Phragmitetum
i Typhetum angustifoliae. Na pojedinim mestima, duž kanala, sastojine se smenjuju sa
sastojinama ass. Glycerietum maximae. Sastojine ove zajednice najrazvijenije su na Starom
Begeju i Rojgi (sl. 48). Na Starom Begeju, u blizini Banatskog Dvora, sastojine ove zajednice
konstatovane su i u nešto dubljoj vodi, na sredini vodenog ogledala, dok na Rojgi, kod
Plandišta, potpuno obrastaju kanal. Sparganium ramosum, kao graditelj fitocenoze, ima
dominantno učešće u svim sastojinama čime im daje osnovno fiziognomsko obeležje (sl. 49).
Sastojine zajednice Sparganietum erecti zabeležene su na: kanalu Banatska Palanka -
Novi Bečej (Mihajlovo, Klek, Vlajkovac, Vlajkovac - Kajtasovo), Zlatici (Jazovo, Sajan -
Padej), Kikindskom kanalu (Sajan, Iđoš, Kikinda, Bašaid), Starom Begeju (Srpski Itebej,
Banatski Dvor, Jankov Most), Rojgi (Plandište) i Moravici (Margita, Margita - Barice).
Slika 48. Sastojine ass. Sparganietum

erecti na Starom Begeju kod
Banatskog Dvora
Slika 49. Edifikator zajednice Sparganium ramosum
Sinmorfologija ass. Sparganietum erecti

Građa i floristički sastav - Iako floristički sastav zajednice Sparganietum erecti čini
40 vrsta sa opštom pokrovnošću biljnog pokrivača od 90% do 100%, sastojine su floristički
relativno siromašne (5-13 vrsta), tab. 102. Karakteristična vrsta zajednice Sparganium
ramosum prisutna je, u većini sasojina, sa velikom brojnošću i pokrovnošću (V; 5500).
Karakteristična vrsta sveze Acorus calamus prisutan je u samo dve analizirane sastojine sa
malom brojnošću i pokrovnošću (I; 55). Vrste karakteristične za klasu Phragmitetea su brojne,
a svojom prisutnošću i pokrovnošću izdvajaju se: Phragmites communis (IV; 35), Glyceria
maxima (III; 285), Schoenoplectus lacuster (III; 285), Butomus umbellatus (III; 30), Typhoides
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
arundinacea (II; 60), Alisma plantago-aquatica (II; 20) i Iris pseudoacorus (I; 180). U
florističkom sastavu ove fitocenoze konstatovan je i veliki broj pratilica.
Karakterističan skup čine karakteristična vrsta asocijacije Sparganium ramosum i
karakteristična vrsta klase Phragmites communis.
Smena aspekata tokom vegetacionog perioda nije jasnije izražena. U sastojinama je
uvek prisutan zeleni aspekt koji, u vreme cvetanja edifikatorske vrste Sparganium ramosum,
biva prošaran njegovim belim cvastima.
Biološki spektar ass. Sparganietum erecti

U sastojinama ispitivane zajednice najzastupljnenije su hidrohelofite sa 45,00% (18
taksona), tab. 103. Promena nivoa vode, tokom vegatacionog perioda i visokih letnjih
temperatura, uslovljavaju razvoj biljaka sušnijih staništa. Tako su hemikriptofite prisutne sa
35,00% (14 taksona), terofite sa 10,00% (4 taksona), hamefite i geofite svaka sa 5,00%,
odnosno svaka sa dva taksona. Biološki spektar ass. Sparganietum erecti je nespecifičan s
obzirom da su pratilice brojnije od karakterističnih vrsta asocijacije, sveze i klase.
Tabela 103. Biološki spektar ass. Sparganietum erecti Roll 1938

15
HIDROHELOFITA HH. 37,50
(18 taksona – 45,00%) HH.-G. 2 5,00
HH.-H. 1 2,50
11
HEMIKRIPTOFITA H. 27,50
(14 taksona – 35,00%) H.-HH. 2 5,00
H.-N. 1 2,50
TEROFITA 4
Th. 10,00
(4 taksona – 10,00%)
HAMEFITA 2
Ch. 5,00
(2 taksona - 5,00%)
GEOFITA G. 1 2,50
(2 taksona – 5,00%) G.-HH. 1 2,50
Biljnogeografska analiza ass. Sparganietum erecti

Analizom spektra arealtipova uočljivo je dominantno prisustvo flornih elemenata
širokog rasprostranjanja sa 75% (evroazijskog - 35,00%, kosmopolitskog - 22,50%,
cirkumpolarog - 12,50% i adventivnog - 5,00), tab. 104. Biljke užeg rasprostranjanja prisutne
su sa 25%, i to: 7 taksona srednjeevropskog flornog elementa (17,50%) i 3 pontsko-
centralnoazijska taksona (7,50%). Njihovo procentualno učešće svedoči o značajnijem uticaju
klime zapadnijih, vlažnijih predela nad istočnijim, sušnijim predelima.
__________________________________________________________________________________

Tabela 102. Fitocenološka tabela ass. Sparganietum erecti Roll 1938

Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Karakteristične vrste asocijacije Sparganietum erecti
Subevr. HH. Sparganium ramosum Huds. 4.4 4.4 4.4 3.3 4.4 4.5 3.3 3.2 3.3 5.5 V 5500
Adv. HH. Acorus calamus L. 1.1 +.1 I 55
Kosm. HH. Phragmites communis Trin. +.1 +.2 +.1 +.2 +.1 +.2 +.1 IV 35
Cirk. HH. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. 1.1 2.2 1.2 +.2 +.1 III 285
Kosm. HH.-G. Schoenoplectus lacuster (L.) Palla 1.1 +.2 +.2 2.3 1.2 III 285
Evr. HH. Butomus umbellatus L. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.2 III 30
Cirk. HH.-H. Typhoides arundinacea (L.) Much. +.2 +.1 1.2 II 60
Kosm. HH. Alisma plantago-aquatica L. +.1 +.1 +.1 +.1 II 20
Subse. G. Iris pseudacorus L. 2.2 +.1 I 180
Subse. HH. Oenanthe aquatica (L.) Poiret +.1 +.1 I 10
Subse. H.-HH. Rumex hydrolapathum Huds. +.1 +.1 I 10
Subse. HH. Sium latifolium L. +.1 +.1 I 10
Subevr. HH. Lycopus europaeus L. +.1 I 5
Subj.sib. HH. Lycopus exaltatus L. +.1 I 5
Vrste pratilice
Subse. H. Symphytum officinale L. +.1 +.1 +.1 +.1 II 20
Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 +.1 +.1 II 15
Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. +.1 1.1 I 55
Subevr. H. Agrostis alba L. 1.2 I 50
Evr. H. Ranunculus repens L. +.1 +.1 I 10

Subcirk. Th. Polygonum lapathifolium L. +.1 +.1 I 10

Kosm. Th. Panicum crus-galli L. +.1 +.1 I 10
Subpont.-ca. H. Althaea officinalis L. +.1 +.1 I 10
Pont.-ca. H. Clematis integrifolia L. +.1 +.1 I 10
Subevr. H.-HH. Carex vulpina L. +.2 I 5
Kosm. G.-HH. Heleocharis palustris (L.) R. Br. +.2 I 5
Subse. Th. Bidens tripartitus L. +.1 I 5
Evr. H. Calystegia sepium (L.) R. Br. +.1 I 5
Subj. sib. H.-N. Rubus caesius L. +.1 I 5
Evr. H. Potentilla reptans L. +.1 I 5
Subevr. Ch. Solanum dulcamara L. +.1 I 5
Evr. H. Rumex crispus L. +.1 I 5
Evr. H. Urtica dioica L. +.1 I 5
Adv. Th. Xanthium italicum Moretti +.1 I 5
Lokaliteti:
1 - Kikindski kanal (Bašaid); 2 - Zlatica (Sajan - Padej); 3 - Zlatica (Jazovo); 4 - Stari Begej (Jankov Most); 5 - Moravica (Margita); 6 - Rojga (Plandište); 7 -
Moravica (Margita - Barice); 8 - Stari Begej (Banatski Dvor); 9 - Moravica (Margita - Barice); 10 - Stari Begej (Banatski Dvor)

__________________________________________________________________________________
Tabela 104. Biljnogeografska analiza ass. Sparganietum erecti Roll 1938

Evroazijski 7 17,50
EVROAZIJSKA
KOSMOPOLITSKA 9
Kosmopolitski 22,50
(9 taksona – 22,50%)
SREDNJEEVROPSKA 7
(7 takson – 17,50%)
(5 taksona – 12,50%)Subcirkumpolarni 2 5,00
Pontsko- 1 2,50
centralnoazijski
PONTSKO-
CENTRALNOAZIJSKA Subpontsko- 1 2,50
(3 taksona - 7,50%) centralnoazijski
Pontsko- 1 2,50
ADVENTIVNA 2
Adventivni 5,00
(2 taksona – 5,00%)
Sinekologija ass. Sparganietum erecti

Srednja vrednost ekološkog indeks za vlažnost staništa (F - 4,64) ukazuje na hidro-
higrofitski karakter ove fitocenoze (tab. 105). Prosečne vrednosti ekoloških indeksa za:
hemijsku reakciju podloge (R - 3,15), sadržaj mineralnih materija, posebno azotnih jedinjenja
(N - 3,80), sadržaj organskih materija (H - 3,31) i aerisanost staništa (D - 4,33) upućuju da je
podloga, pogodna za razvoj sastojina ove zajednice, neutralne hemijske reakcije, relativno
bogata hranljivim materijama, sa srednjim sadržajem humusa i umereno aerisana. Sastojine
nisu tolerantne na veću koncentraciju soli u podlozi (S+ - 10,00%). Srednje vrednosti
ekoloških indeksa za osvetljenost (L - 3,72) i temperaturu staništa (T - 3,96) ukazuju na
povoljan svetlosni i termički režim. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost
(K) iznosi 2,96.
Tabela 105. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Sparganietum erecti Roll 1938

indeks 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 vrednost
F 5,00 4,65 4,87 4,89 4,71 4,69 4,38 4,29 4,31 4,60 4,64
R 3,18 3,41 3,37 3,22 3,10 3,13 3,00 3,00 3,00 3,10 3,15
N 4,00 4,06 3,70 3,96 3,95 3,75 3,35 3,91 3,50 3,80 3,80
H 3,36 3,00 3,43 3,52 3,33 3,44 3,35 3,32 3,27 3,10 3,31
D 4,36 4,53 4,53 4,56 4,38 4,44 4,19 4,00 4,23 4,10 4,33
L 3,55 3,76 3,63 3,74 3,76 3,63 3,62 3,85 3,81 3,85 3,72
T 4,09 4,00 3,93 4,15 3,90 3,88 4,00 3,82 3,85 3,90 3,96
K 3,00 2,86 3,16 2,52 3,00 2,86 3,00 3,00 3,08 3,10 2,96
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Floristička sličnost ass. Sparganietum erecti sa drugim asocijacijama

Najveća floristička sličnost uočava se poređenjem sastojina ass. Sparganietum erecti
nađenim u kanalskoj mreži Banata sa sastojinama iste zajednice konstatovanim u Rumuniji
(ISs=52,63%; Coldea et al., 1997), kao i sa sastojinama ass. Sparganio-Glycerietum fluitantis
zabeleženim u jugozapadnom Banatu (ISs=48,00%; Butorac i Crnčević, 1987), tab. 106. Visok
indeks florističke podudarnosti rezultat je velikog broja zajedničkih vrsta. Nešto niži indeksi
srodnosti dobijeni su poređenjem sa sastojinama konstatovanim u priobalju reke Morave
(ISs=45,33%; Oťaheľová, 1996), reke Ipeľ u Slovačkoj (ISs=43,48%; Hrivnák, 2004), kao i sa
sastojinama iz Jegričke u Bačkoj (ISs=40,68%; Lazić, 2003). Najniži indeks florističke
sličnosti od 33,85% utvrđen je sa sastojinama konstatovanim u kanalskoj mreži Bačke (Lazić,
2006), a posledica je malog broja zajedničkih vrsta (11 vrsta) i znatnog florističkog siromaštva
sastojina iz Bačka.
Tabela 106. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Sparganietum erecti Roll 1938
Broj Indeks
Lokalitet, Broj
vrsta (ISs)
Sparganietum erecti OKM Hs DTD - Banat 40
Roll 1938
Sparganietum erecti vode Rumunije, 36 20 52,63%
Roll 1938 Coldea et al., 1997.
Sparganio-Glycerietum fluitantis Banat, 35 18 48,00%
Br.-Bl. 1925 Butorac i Crnčević, 1987.
Sparganietum erecti reka Morava (Slovačka) 35 17 45,33%
Roll 1938 Oťaheľová, 1996.
Sparganietum erecti reka Ipeľ (Slovačka) 52 20 43,48%
Roll 1938 Hrivnák, 2004.
Sparganietum erecti Jegrička, 19 12 40,68%
Roll 1938 Lazić, 2003.
Sparganietum erecti OKM Hs DTD - Bačka, 25 11 33,85%
Roll 1938 Lazić, 2006.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.2.23. Asocijacija Glycerietum maximae Hueck 1931

Zajednica Glycerietum maximae jedna je od čestih zajednica emerzne vegetacije u
kanalskoj mreži Banata. Na ispitivanom području, sastojine ove asocijacije su prvi pojas
emerzne vegetacije. Sastojine obrazuju manja ili veća ostrva iza kojih se nadovezuju sastojine
ass. Scirpo-Phragmitetum, Typhetum latifoliae ili Typhetum angustifoliae (sl. 50). Na
pojedinim delovima kanala (deonica od Mihajlova do Kleka; deonica od Banatskog Dvora do
Jankovog Mosta), sastojine formiraju mozaičan aspekt smenjujući se sa sastojinama ovih
zajednica. Prema sredini kanala, sastojine su u kontaktu sa sastojinama submerzne vegetacije
Ceratophylletum demersi i Elodeetum nuttallii, i sa flotantnim sastojinama ass. Lemno-
Spirodeletum, Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum, Nymphoidetum peltatae i
Trapetum natantis. Dominantno učešće u sastojinama ass. Glycerietum maximae ima
edifikatorska vrsta Glyceria maxima koja im određuje fiziognomiju (sl. 50).
Sastojine ove fitocenoze konstatovane su na: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej
(Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Jarkovac, Jermenovci,
Vlajkovac, Straža, Kajtasovo), Zlatici (Vrbica, Crna Bara, Sajan - Padej, Padej), Kikindskom
kanalu (Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid), Starom Begeju (Srpski Itebej,
Banatski Dvor, Jankov Most), Plovnom Begeju (Begejci, Žitište, Žitište - Klek), Tamišu
(Tomaševac), Rojgi (Veliki Gaj, Plandište) i Moravici (Margita, Margita-Barice).

Glycerietum maximae na kanalu
Banatska Palanaka - Novi Bečej
kod Kleka i edifikator zajednice
Glyceria maxima
Sinmorfologija ass. Glycerietum maximae

Građa i floristički sastav - S obzirom da Glyceria maxima gradi izuzetno guste
sastojine u kojima opstaje samo manji broj vrsta, sastojine ove asocijacije su floristički
relativno siromašne (3-15 vrsta), tab. 107. Floristički sastav zajednice čini 36 vrsta. Opšta
pokrovnost biljnog pokrivača je od 85% do 100%. Graditelj zajednice Glyceria maxima
prisutna je, u svim sastojinama, sa velikom brojnošću i pokrovnošću (V; 7000).
Karakteristična vrsta sveze je Sagittaria sagittifolia (I; 55). U ispitivanoj fitocenozi,
konstatovan je veći broj vrsta karakterističnih za klasu Phragmitetea od kojih se prisutnošću i
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
pokrovnom vrednošću izdvajaju: Butomus umbellatus (IV; 250), Rumex hydrolapathum (III;
195) i Phragmites communis (II; 105). Konstatovan je i velik broj vrsta pratilica.
Karakteristaičan skup grade karakteristična vrsta asocijacije Glyceria maxima i
karakteristična vrsta klase Butomus umbellatus.
Dinamika fitocenoze je izražena. Uočljiv je zeleni aspekt koji dominira pre cvetanja
edifikatorske vrste Glyceria maxima. U vreme cvetanja edifikatora, ovaj zeleni aspekt biva
prošaran njegovim ljubičastim i, kasnije, žućkastim cvastima.
Biološki spektar ass. Glycerietum maximae

Analizom životnih formi vrsta ispitivane fitocenoze utvrđeno je dominantno učešće
hidrohelofita (52,78%), tab. 108. Hemikriptofite su zastupljene sa 24,99%, terofite sa 11,11%,
geofite sa 8,34% i hemiterofite sa 2,78%. Prisustvo brojnih vrsta pratilica koje pripadaju
različitim životnim formama svedoči o različitosti ekoloških uslova koji vladaju na
istraživanom ekosistemu.
Tabela 108. Biološki spektar ass. Glycerietum maximae Hueck 1931

16
(19 taksona – 52,78%) HH.-G. 2 5,56
HH.-H. 1 2,78
(9 taksona – 24,99%) H.-HH. 3 8,33
TEROFITA 4
Th. 11,11
(4 takson –11,11%)
GEOFITA G. 2 5,56
(3 taksona – 8,34%) G.-HH. 1 2,78
HEMITEROFITA 1
TH.-H. 2,78
(1 takson – 2,78%)
Biljnogeografska analiza ass. Glycerietum maximae

Osnovno biljnogeografsko obeležje ass. Glycerietum maximae je dominacija flornih
elemeneta širokog areala rasprostranjenja (tab. 109). Najzastupljeniji je evroazijski florni
element sa 36,12%, slede cirkumpolarni i kosmopolitski svaki sa 19,44%, dok je najmanje
prisustvo adventivnog flornog elementa sa 2,78%. Biljke užeg areala rasprostranjenja,
predstavljene srednjeevropskim flornim elementom, prisutne su sa 22,22% (8 taksona).
__________________________________________________________________________________

Tabela 107. Fitocenološka tabela ass. Glycerietum maximae Hueck 1931

Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Karakteristične vrste asocijacije Glycerietum maximae
Cirk. HH. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. 4.4 5.5 4.4 4.4 5.5 5.5 5.5 3.3 4.4 4.4 V 7000
Evr. HH. Sagittaria sagittifolia L. 1.1 +.1 I 55
Evr. HH. Butomus umbellatus L. +.1 1.1 +.1 +.1 +.1 2.2 +.1 IV 250
Subse. H.-HH. Rumex hydrolapathum Huds. 2.2 +.1 +.1 +.1 +.1 III 195
Kosm. HH. Phragmites communis Trin. 1.1 +.2 1.2 II 105
Subse. G. Iris pseudacorus L. +.1 +.1 +.1 II 15
Subse. HH. Oenanthe aquatica (L.) Poiret +.1 +.1 +.1 II 15
Kosm. HH.-G. Schoenoplectus lacuster (L.) Palla +.2 +.1 I 10
Subevr. HH. Lycopus europaeus L. +.1 +.1 I 10
Cirk. HH. Typha angustifolia L. +.1 +.1 I 10
Cirk. HH.-H. Typhoides arundinacea (L.) Much. +.1 +.2 I 10
Subj.sib. HH. Lycopus exaltatus L. +.1 +.1 I 10
Subse. HH. Sium latifolium L. +.1 I 5
Vrste pratilice
Evr. H.-HH. Mentha aquatica L. +.1 +.1 1.1 II 60
Subcirk. Th. Polygonum lapathifolium L. +.1 +.1 +.1 II 15
Kosm. HH.-G. Bolboschoenus maritimus (L.) Palla. +.1 1.2 I 55
Subse. Th. Bidens tripartitus L. +.1 1.1 I 55

Subse. H. Symphytum officinale L. 1.1 I 50

Evr. H. Urtica dioica L. 1.1 I 50
Kosm. G.-HH. Heleocharis palustris (L.) R. Br. +.1 +.1 I 10
Subj. sib. H.-HH. Lythrum virgatum L. +.1 +.1 I 10
Adv. Th. Xanthium italicum Moretti +.1 +.1 I 10
Kosm. Th. Panicum crus-galli L. +.1 +.1 I 10
Cirk. HH. Carex vesicaria L. +.2 I 5
Subse. TH.-H. Inula britannica L. +.1 I 5
Evr. G. Juncus compressus Jacq. +.2 I 5
Evr. HH. Lysimachia vulgaris L. +.1 I 5
Subse. H. Mentha pulegium L. +.1 I 5
Lokaliteti:
1 - Kikindski kanal (Bašaid); 2 - Zlatica (Sajan - Padej); 3 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš); 4 - Rojga (Plandište); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 6 -
Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Lazarevo); 7 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Jermenovci); 8 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Kajtasovo); 9 - Rojga (Veliki Gaj); 10
- Kikindski kanal (Novo Miloševo)

__________________________________________________________________________________
Tabela 109. Biljnogeografska analiza ass. Glycerietum maximae Hueck 1931

Evroazijski 9 25,00
EVROAZIJSKA
(13 taksona –36,12%) Subevroazijski 2 5,56
SREDNJEEVROPSKA 8
(8 taksona – 22,22%)
KOSMOPOLITSKA 7
Kosmopolitski 19,44
(7 taksona – 19,44%)
ADVENTIVNA 1
Adventivni 2,78
(1 takson – 2,78%)
Sinekologija ass. Glycerietum maximae

Prosečna vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F) iznosi 4,83 (tab. 110).
Srednja vrednost ekološkog indeksa za hemijsku reakciju sredine (R), od 3,54, indicira
neutralne do slabo bazne uslove staništa. Srednje vrednosti ekoloških indeksa za sadržaj azota
i njegovih jedinjenja (N - 4,28) i sadržaj humusa (H - 3,36) ovaj biotop karakterišu kao
eutrofan sa srednjim sadržajem organske materije. Ova zajednica ima najveću prosečnu
vrednost ekološkog indeksa za sadržaj azota i azotnih jedinjenja u poređenju sa srednjim
vrednostima ovog indeksa svih konstatovanih zajednica u kanalskoj mreži Banata. Stanište na
kom su razvijene sastojine ass. Glycerietum maximae je slabo aerisano na što ukazuje srednja
vrednost ekološkog indeksa za aerisanost (D - 4,75). U analiziranim sastojinama konstatovano
je prisustvo 7 vrsta okarakterisanih ekološkim indeksom S+ (S+ - 19,44%). Biljkama koje ulaze
u sastav ispitivanih sastojina pogoduju uslovi polusenke, ali uspevaju i pri punoj svetlosti na
šta upućuje srednja vrednost ekološkog indeksa za osvetljenost staništa (L - 3,69). Sastojine su
razvijene na toplim mestima što pokazuje prosečna vrednost ekološkog indeksa za
temperaturu staništa (T - 3,97). Srednja vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K)
iznosi 3,01. Edifikator Glyceria maxima indiferentna je prema ekološkom indeksu za
kontinentalnost.
Tabela 110. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Glycerietum maximae Hueck 1931

indeks 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 vrednost
F 5,00 5,00 4,52 4,63 5,00 4,84 5,00 4,74 4,57 5,00 4,83
R 3,67 3,72 3,40 3,44 3,41 3,70 3,53 3,39 3,32 3,83 3,54
N 4,50 4,17 4,16 4,07 4,32 4,08 4,29 4,35 4,19 4,67 4,28
H 3,33 3,39 3,24 3,36 3,41 3,32 3,35 3,48 3,57 3,17 3,36
D 4,83 5,00 4,40 4,74 4,82 4,76 4,76 4,61 4,73 4,83 4,75
L 4,00 3,72 3,80 3,44 3,59 3,92 3,65 3,65 3,41 3,67 3,69
T 4,00 3,89 3,84 4,00 4,09 4,14 3,88 3,70 4,03 4,17 3,97
K 3,00 3,00 2,94 2,89 2,62 3,23 2,75 3,13 3,00 3,50 3,01
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Floristička sličnost ass. Glycerietum maximae sa drugim asocijacijama

Najveća floristička sličnost ispitivanih sastojina ass. Glycerietum maximae utvrđena je
sa sastojinama ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956 zabeleženim u Koviljskom
ritu (ISs=50,00; Babić, 1971), Mostongi, Begeju, Obedskoj bari i Dunavu (ISs=49,28%;
Slavnić, 1956), tab. 111. Nešto niža vrednost indeksa sličnosti utvrđena je sa sastojinama ass.
Glycerietum maximae iz OKM Hs DTD u Bačkoj (ISs=48,39%; Lazić, 2006) i sa sastojinama
iz Rumunije (ISs=47,92%; Coldea et al., 1997). Indeks srodnosti od 43,04% dobijen je
poređenjem sa sastojinama iste zajednice u Sremu (Rauš et al., 1980), a posledica je većeg
florističkog bogatstva ovih sastojina i relativno manjeg broja zajedničkih vrsta (17 vrsta). Rauš
et al. (1980) smatraju da je broj vrsta pratilica zavisi od nivoa vode. Florističkim poređenjem
ispitivanih sastojina sa sastojinama ass. Acoro-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956 iz
Labudovog okna dobijen je indeks srodnosti od 41,51% (Polić, 2005). Najmanja floristička
podudarnost uočena je poređenjem sa sastojinama konstatovanim u reci u Ipeľ (ISs=35,79%;
Hrivnák, 2004), Apatinskom i Monoštorskom ritu (ISs=35,71%; Panjković, 2005) i sa
sastojinama iz reke Morave u Slovačkoj (ISs=32,88%; Oťaheľová, 1996).
Tabela 111. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Glycerietum maximae Hueck 1931
Broj Indeks
Lokalitet, Broj
vrsta (ISs)
Glycerietum maximae OKM Hs DTD - Banat 36
Hueck 1931
Acoreto-Glycerietum aquaticae Koviljski rit, 36 18 50,00%
Slavnić 1956 Babić, 1971.
Acoreto-Glycerietum aquaticae Mostonga, Begej, Obedska bara, Dunav, 33 17 49,28%
Slavnić 1956 Slavnić, 1956.
Glycerietum maximae OKM Hs DTD - Bačka, 26 15 48,39%
Hueck 1931 Lazić, 2006.
Glycerietum maximae vode Rumunije, 60 23 47,92%
Hueck 1931 Coldea et al., 1997.
Glycerietum maximae Srem 43 17 43,04%
Hueck 1931 Rauš et al., 1980.
Acoro-Glycerietum aquaticae Labudovo okno, 17 11 41,51%
Slavnić 1956 Polić, 2005.
Glycerietum aquaticae reka Ipeľ (Slovačka) 59 17 35,79%
Hueck 1931 Hrivnák, 2004.
Glycerietum maximae Apatinski i Monoštorski rit, 20 10 35,71%
Hueck 1931 Panjković, 2005.
Glycerietum aquaticae reka Morava (Slovačka) 37 12 32,88%
Hueck 1931 Oťaheľová, 1996.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.2.24. Asocijacija Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956

Zajednica Acoreto-Glycerietum aquaticae pripada emerznom tipu vegetacije i spada u
retku i ugroženu močvarnu vegetaciju (www.zasavica.org.yu). Pogodne uslove za razvoj
sastojine, na istraživanom području, nalaze na mestima sa visokim nivoom podzemnih voda,
gde je leti ovo močvarno zemljište, u površinskim delovima, uglavnom suvo što konstatuje i
Babić (1971) u Koviljskom ritu. Sastojine podnose izvesnu zaslanjenost staništa. Zajednica je
u fitocenološko-tipološkom smislu veoma složena s obzirom na dubinu vode i dužinu njenog
zadržavanja na površini podloge (Janković, 1974). Na istraživanom terenu, neke sastojine
razvijene su na vlažnijim mestima, uz ivice kanala, gde je voda nešto plića, a druge su
formirane na suvljim mestima, gde tokom godine povremeno dolazi do isušivanja. Na
istraživanom području, sastojine ove zajednice formiraju ostrva (na kanalu Banatska Palanka -
Novi Bečej) ili dug pojas vegetacije (na Moravici). Duž kanala, najčešće se smenjuju sa
sastojinama ass. Scirpo-Phragmitetum. Ispred njih, u vodi, nadovezuju se sastojine ass.
Lemno-Spirodeletum, a iza veće populacije Salix alba i Amorpha fruticosa. Dominantna vrsta
i edifikator zajednice je Acorus calamus, a ulogu subedifikatora ima Glyceria maxima (syn.
Glyceria aquatica (L.) Wahlb.), sl. 51. Vrsta Acorus calamus podnosi povremeno isušivanje
podloge i naseljava više terene, dok Glyceria maxima prilagođene je na konstantno prisustvo
vode i naseljava niže terene, pa su retke sastojine u kojima su prisutne obe vrste što potvrđuju
Babić (1971) u Koviljskom ritu i Butorac i Crnčević (1987) u Banatu. Najrazvijanije sastojine
ove fitocenoze konstatovane su na Moravici, na deonici od Vatina do Margite. Na ovom delu
kanala, levom i desnom obalom, moćno su razvijene sastojine ove fitocenoze u kojima
dominantnu ulogu ima karakteristična vrsta Acorus calamus koji formira pojas širok desetak
metara i dug nekoliko stotina metara (sl. 52).
Foto: prof. dr Pal Boža
Slika 51. Edifikator zajednice Acorus calamus i subedifikator Glyceria maxima
Sastojine ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae konstatovane su na kanalu Banatska

Palanka - Novi Bečej (Mihajlovo, Grebenac, Kajtasovo) i Moravici (Vatin, Vatin - Margita,
Margita, Margita - Barice).
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Slika 52. Sastojine ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae na Moravici na deonici od Vatina do

Margite
Sinmorfologija ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae

Građa i floristički sastav - Floristički sastav ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae čini
48 vrsta sa opštom pokrovnošću biljnog pokrivača od 100% (tab. 112). Edifikator zajednice
Acorus calamus gradi guste sastojine u kojima pogodne uslove za rast i razvoj nalaze vrste
koje podnose izvesnu zasenjenost, a prisutne su najčešće u vidu pojedinčanih primeraka. To je
uzrok relativnog florističkog siromaštva sastojina (6-18 vrsta). Karakteristične vrste zajednice
su Acorus calamus (V; 5972) i Glyceria maxima (III; 261). Karakteristične vrste klase
Phragmitetea su brojne, a svojom prisutnošću i pokrovnom vrednošću izdvajaju se: Butomus
umbellatus (IV; 83), Alisma plantago-aquatica (III; 622), Typhoides arundinacea (III; 439),
Rumex hydrolapathum (III; 22), Sparganium ramosum (II; 200) i Schoenoplectus lacuster (II;
67). Zbog povremenog isušivanja podloge, u pojedinim sastojinama kao pratilice, razvijene su
i vrste livadske vegetacije (Clematis integrifolia, Potentilla reptans i Ranunculus repens).
Karakterističan skup čine karakteristične vrste asocijacije Acorus calamus i Glyceria
maxima, i karakteristična vrsta klase Butomus umbellatus.
Spratovnost nije jasno uočljiva. S obzirom da Acorus calamus i Glyceria maxima
grade guste sastojine, među njima opstaje manji broj biljaka koje istovremeno sa njima
počinju svoj razvoj. Kasnije tokom leta kada, usled visokih letnjih temperatura, voda u
kanalima (primer Moravica) postaje sasvim plitka i postepeno dolazi do isušivanja kanala, na
proređenim mestima, najčešće kao pojedinačni primerci, razvijaju se biljke koje podnose
senku.
Aspektivnost fitocenoze je slabo izražena. Tokom vegatacionog perioda dominira
zelena boja vegetativnih organa graditelja zajednice. Kasnije, tokom leta zeleni aspekt je
prošaran cvastima biljaka koje ulaze u sastav fitocenoze kao što su Butomus umbelatus,
Alisma plantago-aquatica i dr.
Biološki spektar ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae

Procentualno učešće životnih formi daje jasnu sliku o ekološkim uslovima koji vladaju
na istraživanom terenu, a pogoduju razvoju sastojina ove zajednice. Analiza biološkog spektra
ukazuje na znatno učešće hidrohelofita (47,92%) kojima pripadaju i graditelji zajednice (tab.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
113). Relativno visok procenat hemikriptofita (35,42%), karakterističnih za livadske

fitocenoze, terofita (10,42%), geofita (4,16%) i hamefita (2,08%) posledica je povremenog
površinskog isušivanja zemljišta tokom leta što pokazuje prelazni karakter ove močvarne
zajednice ka livadskoj vegetaciji.
Tabela 113. Biološki spektar ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956

HH. 20 41,68
HIDROHELOFITA
(23 taksona – 47,92%) HH.-G. 2 4,16
HH.-H. 1 2,08
11
(17 taksona – 35,42%) H.-HH. 5 10,42
H.-N. 1 2,08
TEROFITA 5
Th. 10,42
(5 taksona – 10,42%)
GEOFITA G. 1 2,08
(2 taksona – 4,16%) G.-HH. 1 2,08
HAMEFITA 1
Ch. 2,08
(1 takson – 2,08%)
Biljnogeografska analiza ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae

Ispitivanu zajednicu Acoreto-Glycerietum aquaticae karakteriše dominacija biljaka
širokog rasprostranjenja sa 79,17% (evroazijske - 31,25%, cirkumpolarne - 22,92%,
kosmopolitske - 16,67% i adventivne - 8,33%) tab. 114. U grupi adventivnih biljaka je i
graditelj zajednice Acorus calamus. Biljke užeg rasprostranjenja pristne su sa 20,83%
(srednjeevropske - 16,67% i pontsko-centralnoazijske - 4,16%). Njihovo učešće, iako
procentualno malo, svedoči o uticajima klime, odnosno o značajnijim uticajima vlažnijih
zapadnijih predela nad sušnijim istočnijim predelima.
__________________________________________________________________________________

Tabela 112. Fitocenološka tabela ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956
veličina probne površine (m2) 25 25 50 50 25 25 20 50 25

opšta pokrovnost (%) 100 100 100 100 100 100 100 100 100
broj biljnih vrsta 16 6 18 7 15 6 7 9 11
Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 8 9
Karakteristične vrste asocijacije Acoreto-Glycerietum aquaticae
Adv. HH. Acorus calamus L. 4.4 5.5 4.4 5.5 4.4 3.3 3.3 4.4 3.3 V 5972
Cirk. HH. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. +.1 1.1 2.2 +.2 III 261
Evr. HH. Butomus umbellatus L. +.1 1.1 +.1 +.2 +.1 +.1 IV 83
Kosm. HH. Alisma plantago-aquatica L. +.1 3.3 2.2 +.1 III 622
Cirk. HH.-H. Typhoides arundinacea (L.) Much. +.1 +.2 +.2 +.2 3.3 III 439
Subse. H.-HH. Rumex hydrolapathum Huds. +.1 +.1 +.1 +.1 III 22
Subevr. HH. Sparganium ramosum Huds. +.1 2.2 II 200
Kosm. HH.-G. Schoenoplectus lacuster (L.) Palla 1.1 +.2 +.2 II 67
Kosm. HH. Phragmites communis Trin. +.2 +.2 II 11
Subevr. HH. Rorippa amphibia (L.) Bess. +.1 +.1 II 11
Subj.sib. HH. Lycopus exaltatus L. +.1 +.1 II 11
Cirk. H. Scutellaria galericulata L. +.1 I 6
Subevr. H.-HH. Epilobium hirsutum L. +.1 I 6
Subse. HH. Oenanthe aquatica (L.) Poiret +.1 I 6
Subcirk. H.-HH. Veronica anagallis-aquatica L. +.1 I 6
Subse. G. Iris pseudacorus L. +.1 I 6
Vrste pratilice
Adv. Th. Xanthium italicum Moretti +.1 1.1 1.1 +.1 III 122
Pont.-ca. H. Clematis integrifolia L. +.1 +.1 +.1 +.1 III 22
Subcirk. Th. Polygonum lapathifolium L. +.1 +.1 +.1 II 17

Subcirk. HH. Carex pseudocyperus L. +.2 +.2 II 11

Subse. H. Symphytum officinale L. +.1 +.1 II 11
Subse. Th. Bidens tripartitus L. +.1 +.1 II 11
Subj.sib. H.-N. Rubus caesius L. +.1 +.1 II 11
Evr. H. Plantago major L. +.1 +.2 II 11
Subj. sib. H.-HH. Lythrum virgatum L. +.1 +.1 II 11
Cirk. HH. Marsilea quadrifolia L. +.1 +.1 II 11
Cirk. HH. Alisma gramineum Gmel. 1.1 I 56
Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. +.1 I 6
Subse. G.-HH. Carex gracillis Curt. +.1 I 6
Subcirk. Th. Polygonum hydropiper L. +.1 I 6
Subevr. H. Galium palustre L. +.1 I 6
Kosm. Th. Panicum crus-galli L. +.2 I 6
Evr. H. Potentilla reptans L. +.1 I 6
Evr. H.-HH. Mentha aquatica L. +.1 I 6
Lokaliteti:
1 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Kajtasovo); 2 - Kanal Banatska Palanka - Novi (Mihajlovo); 3 - Moravica (Margita); 4 - Moravica (Vatin); 5 -
Moravica (Margita); 6 - Moravica (Margita); 7 - Moravica (Margita); 8 - Moravica (Margita); 9 - Moravica (Margita-Barice)

__________________________________________________________________________________
Tabela 114. Biljnogeografska analiza ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956

Evroazijski 7 14,58
EVROAZIJSKA
KOSMOPOLITSKA 8
Kosmopolitski 16,67
(8 taksona – 16,67%)
SREDNJEEVROPSKA 8
(8 taksona – 16,67%)
ADVENTIVNA 4
Adventivni 8,33
(4 taksona – 8,33%)
Pontsko- 1
PONTSKO- 2,08
CENTRALNOAZIJSKA centralnoazijski
(2 taksona – 4,16%) Pontsko- 1 2,08
Sinekologija ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae

Rezultati ekološke analize pokazuju da je ispitivana zajednica hidro-higrofitskog
karaktera što potvrđuje srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F - 4,62), tab.
115. Prosečne vrednosti ostalih ekoloških indeksa upućuju da razvoju sastojina pogoduje
neutralna podloga (R - 3,10), umereno do relativno bogata mineralnim materijama (N - 3,53) i
humusom (H - 3,53) i umereno do slabo aerisana (D - 4,53). U florističkom sastavu ove
zajednice procentualno učešće vrsta tolerantnih na povećanu koncentraciju soli (S+) je 10,42%.
Na osnovu ovog procenta ne bi se moglo reći da sastojine podnose zaslanjenu podlogu,
međutim one su ipak razvijene na delovima kanala gde okolno zemljište čine slatine. Na
osnovu ovoga može se konstatovati da sastojine ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae podnose
izvesnu zaslanjenost staništa što potvrđuju Slavnić (1956) i Butorac i Crnčević (1987).
Razvijene su na mestima sa povoljnim svetlosnim (L - 3,59) i temičkim režimom (T - 4,03).
Srednja vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) je 3,00. Glyceria maxima
indiferentna je prema ekološkom indeksu za kontinentalnost.
Tabela 115. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić
1956
indeks 1 2 3 4 5 6 7 8 9 vrednost
F 4,54 5,00 4,43 5,00 4,44 4,73 4,62 4,36 4,47 4,62
R 3,15 3,25 3,20 3,10 3,00 3,00 3,19 3,07 2,93 3,10
N 3,62 3,50 3,54 3,57 3,50 3,14 3,58 3,79 3,50 3,53
H 3,89 3,55 3,54 3,52 3,39 3,50 3,42 3,50 3,43 3,53
D 4,65 4,90 4,52 4,62 4,44 4,50 4,42 4,39 4,30 4,53
L 3,31 3,70 3,50 3,62 3,67 3,50 3,85 3,43 3,73 3,59
T 3,90 4,15 3,96 3,90 3,89 4,09 4,23 4,04 4,13 4,03
K 2,94 2,60 2,95 2,89 3,00 3,09 3,08 3,07 3,07 3,00
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Floristička sličnost ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae sa drugim asocijacijama

Poređenjem florističkog sastava sastojina ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae, iz OKM
Hs DTD u Banatu, sa sastojinama iste zajednice konstatovanim u Koviljskom ritu uočava se
najveća floristička sličnost (ISs=50,00%; Babić, 1971), tab. 116. Indeks sličnosti po Sörensen-
u između ispitivanih sastojina i sastojina koje opisuje Slavnić (1956) iznosi 39,51%. Nešto
manja floristička podudarnost zabeležena je sa sastojinama ass. Acoretum calami Schultz 1941
razvijenim uz reku Ipeľ (ISs=30,14%; Hrivnák, 2004) i reku Ipoly (ISs=29,51%; Kovács i
Máthé, 1967), kao i sa sastojinama ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae iz jugozapadnog
Banata (ISs=30,00%; Butorac i Crnčević, 1987). Najveće razlike u florističkom sastavu
sastojina utvrđene su poređenjem sa sastojinama iz Labudovog okna (ISs=27,69%; Polić,
2005) i sa sastojinama iz Obedske bare koje Janković (1974) opisuje kao ass. Acoretum calami
Janković (ISs= 27,27%).
Tabela 116. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956
Broj Indeks
Lokalitet, Broj
vrsta (ISs)
Acoreto-Glycerietum aquaticae OKM Hs DTD - Banat 48
Slavnić 1956
Acoreto-Glycerietum aquaticae Koviljski rit, 36 21 50,00%
Slavnić 1956 Babić, 1971.
Acoreto-Glycerietum Mostonga, Begej, Obedska bara, Dunav, 33 16 39,51%
aquaticae Slavnić 1956 Slavnić, 1956.
Acoretum calami reka Ipeľ (Slovačka) 25 11 30,14%
Schultz 1941 Hrivnák, 2004.
Acoreto-Glycerietum Banat, 32 12 30,00%
aquaticae Slavnić 1956 Butorac i Crnčević, 1987.
Acoretum calami reka Ipoly, 13 9 29,51%
Schultz 1941 Kovács i Máthé, 1967
Acoro-Glycerietum Labudovo okno, 17 9 27,69%
aquaticae Slavnić 1956 Polić, 2005.
Acoretum calami Obedska bara 18 9 27,27%
Janković 1974 Janković, 1974.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.2.25. Asocijacija Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927) Lohm. 1950, Pop 1968

Sastojine semiakvatične ass. Rorippo-Oenanthetum su, na istraživanom području,
razvijene na muljevitoj podlozi srednje bogatoj hranljivim materijama, u stajaćoj ili
sporotekućoj vodi, u plićim delovima kanala u kojima se tokom leta zadržava malo vode što
potvrđuje i Panjković (2005) u Apatinskom i Monoštorskom ritu. Sastojine podnose variranja
nivoa vode tokom vegetacionog perioda što i u Slovačkoj konstatuju Oťaheľová (1996) i
Hrivnák et al. (2001). Razvoju sastojina ove zajednice pogoduju staništa koja su pod uticajem
poplavnih voda, a koja vremenom mogu i da presuše. Ova zajednica je u Evropi
rasprostranjena sporadično, a smatra se da je u opasnost od iščezavanja s obzirom da, usled
smanjenja zimskih poplava, dolazi do postepenog nestajanja staništa pogodnih za njen razvoj
(Westhoff i Den Held, 1969; Preising et al., 1990; Borhidi i Sánta, 1999).
Na istraživanom području, sastojine su konstatovane samo na Moravici, na delu kanala
od Margite do Barica, gde formiraju uži pojas vegetacije u kojima dominira edifikatorska vrsta
Oenanthe aquatica (sl. 53).
Slika 53. Sastojine ass. Rorippo-Oenanthetum na Moravici
Sinmorfologija ass. Rorippo-Oenanthetum

Građa i floristički sastav - Sastojine ass. Rorippo-Oenanthetum su relativno
siromašne vrstama (5-12 vrsta), tab. 117. Floristički sastav zajednice čine 22 vrste. Opšta
pokrovnost biljnog pokrivača je od 90% do 100%. Karakteristične vrste zajednice su
Oenanthe aquatica (V; 6670) i Rorippa amphibia (III; 21). Karakteristična vrsta sveze je
Acorus calamus (V; 350). Karakteristične vrste klase su: Glyceria maxima (V; 1321),
Schoenoplectus lacuster (V; 350), Alisma plantago-aquatica (V; 43), Butomus umbellatus (III;
21), Phragmites communis (II; 79), Sparganium ramosum (II; 14), Typha angustifolia (I; 7) i
Lycopus europeus (I; 7). Pratilice su relativno brojne i uglavnom su prisutne kao pojedinačni
primerci. Ovo se može objasniti velikim fluktuacijama nivoa vode, tokom vegetacionog
perioda, što ne dozvoljava pojavu većeg broja konkurentskih vrsta sveze Phragmition
(Oťaheľová, 1996). Od konstatovanih vrsta pratilica, velikim stepenom prisutnosti izdvajaju se
Carex pseudocyperus (III; 150) i Symphytum officinale (III; 29).
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Karakterističan skup čine karakteristične vrste asocijacije Oenanthe aquatica i Rorippa

amphibia, karakteristična vrsta sveze Acorus calamus, vrste karakteristične za klasu
Phragmitetea Glyceria maxima, Schoenoplectus lacuster i Alisma plantago-aquatica.
Tokom vegetacionog perioda, smena aspekata je izražena. U sastojinama dominira
zelena boja graditelja zajednice. Kasnije, krajem leta, sastojine postepeno poprimaju žućkastu
boju koja potiče od vegetativnih organa Oenanthe aquatica (sl. 53).
Biološki spektar ass. Rorippo-Oenanthetum

Biološki spektar ass. Rorippo-Oenanthetum pokazuje dominaciju biljaka iz grupe
hidrohelofita (72,74%), tab. 118. Ukoliko im se dodaju i životne forme hidrohelofitskog
karaktera (hemikripto-hidrohelofite - 4,54% i geofito-hidrohelofite - 4,54%) njihova
zastupljenost iznosi 81,82%. Usled promene nivoa vode i visokih letnjih temperatura, tokom
vegetacionog perioda, povremeno dolazi do prosušivanja staništa, pa su se u sastojinama našle
i biljke sušnijih staništa. Tako su hemikriptofite zastupljene sa 22,72%, a geofite sa 4,54%.
Oťaheľová (1996) je uočila da tokom leta nedovoljna vlažnost staništa uzrokuje smanjenu
klijavost terofita koje u sastojinama ass. Rorippo-Oenanthetum, u kanalskoj mreži Banata,
nisu konstatovane.
Tabela 118. Biološki spektar ass. Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927) Lohm. 1950, Pop 1968

(16 taksona – 72,74%) HH.-G. 2 9,09
3
(5 taksona – 22,72%) H.-HH. 1 4,54
H.-N. 1 4,54
GEOFITA 1
G.-HH. 4,54
(1 takson – 4,54%)
__________________________________________________________________________________

Tabela 117. Fitocenološka tabela ass. Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927) Lohm. 1950, Pop 1968

Karakteristične vrste asocijacije Rorippo - Oenanthetum
Subse. HH. Oenanthe aquatica (L.) Poiret 4.4 4.5 5.5 4.4 5.5 3.3 4.4 V 6607
Subevr. HH. Rorippa amphibia (L.) Bess. +.1 +.1 +.1 III 21
Adv. HH. Acorus calamus L. +.1 +.1 +.1 +.1 1.1 2.2 V 350
Cirk. HH. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. 3.3 1.2 1.2 1.2 1.2 2.2 2.2 V 1321
Kosm. HH.-G. Schoenoplectus lacuster (L.) Palla +.2 +.2 +.2 1.2 +.1 2.3 V 350
Kosm. HH. Alisma plantago-aquatica L. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 V 43
Evr. HH. Butomus umbellatus L. +.1 +.1 +.1 III 21
Kosm. HH. Phragmites communis Trin. +.1 1.2 II 79
Subevr. HH. Sparganium ramosum Huds. +.1 +.1 II 14
Cirk. HH. Typha angustifolia L. +.1 I 7
Vrste pratilice
Subcirk. HH. Carex pseudocyperus L. +.2 1.2 1.2 III 150
Subse. H. Symphytum officinale L. +.1 +.1 +.1 +.1 III 29
Kosm. HH.-G. Bolboschoenus maritimus (L.) Palla. +.1 +.2 II 14
Subj. sib. H.-HH. Lythrum virgatum L. +.1 +.1 II 14
Subj. sib. H.-N. Rubus caesius L. +.1 +.1 II 14
Pont.-ca. H. Clematis integrifolia L. +.1 +.1 II 14
Evr. HH. Lysimachia vulgaris L. 1.1 I 71
Kosm. G.-HH. Heleocharis palustris (L.) R. Br. 1.2 I 71
Lokaliteti:
1 - Moravica (Margita - Barice); 2 - Moravica (Margita - Barice); 3 - Moravica (Margita - Barice); 4 - Moravica (Margita - Barice); 5 - Moravica (Margita -
Barice); 6 - Moravica (Margita - Barice); 7 - Moravica (Margita - Barice)

__________________________________________________________________________________
Biljnogeografska analiza ass. Rorippo-Oenanthetum

Spektar arealtipova ass. Rorippo-Oenanthetum pokazuje dominantno učešće vrsta
širokog rasprostranjanja sa 86,37%, od čega su 36,38% evroazijske, 31,82% kosmopolitske i
13,63% cirkumpolarne (tab. 119). Adventivne biljke zastupljene su jednom vrstom (4,54%) i
to karakterističnom vrstom sveze Phragmition communis - Acorus calamus. Od vrsta užeg
rasprostranjenja konstatovne su dve subsrednjeevropske (9,09%) i jedna pontsko-
centralnoazijska vrsta (4,54%).
Tabela 119. Biljnogeografska analiza ass. Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927) Lohm. 1950, Pop
1968

Subevroazijski 4 18,20
EVROAZIJSKA
(8 taksona – 36,38%) Evroazijski 2 9,09
KOSMOPOLITSKA 7
Kosmopolitski 31,82
(7 taksona – 31,82%)
SREDNJEEVROPSKA 2
(2 taksona – 9,09%)
ADVENTIVNA 1
Adventivni 4,54
(1 takson – 4,54%)
PONTSKO- Pontsko- 1
centralnoazijski
(1 takson – 4,54%)
Sinekologija ass. Rorippo-Oenanthetum

Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F) iznosi 4,80 (tab. 120).
Prosečna vrednost ekološkog indeksa za hemijsku reakciju podloge (R - 3,53) ukazuje da
vrstama, koje izgrađuju ovu zajednicu, pogoduje stanište neutralne do slabo bazne hemijske
reakcije. Srednje vrednosti ekoloških indeksa za sadržaj azota i azotnih jedinjenja (N - 3,42) i
sadržaj humusa (H - 3,37) indiciraju mezo-eutrofno stanište srednje bogato organskim
materijama. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za aerisanost staništa (D - 4,64) ukazuje na
umereno do slabo aerisano stanište. Iako se iz florističkog sastava ove fitocenoze može
zaključiti da sastojine ne podnose veću koncentraciju soli u podlozi (S+ - 13,64%) one su se
ipak na istraživanom terenu našle na delu kanala gde su u okolini slatine. Na osnovu srednjih
vrednosti ekoloških indeksa za osvetljenost (L - 3,85) i temperaturu staništa (T - 3,96) može se
zaključiti da se sastojine ove fitocenoze razvijaju na mestima sa vrlo povoljnim svetlosnim i
termičkim režimom. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) iznosi 3,25.
Ovo je ujedno i najveća prosečna vrednost ovog ekološkog indeksa u poređenju sa srednjim
vrednostima istog indeksa ostalih analiziranih asocijacija što ukazuje da je ova zajednica
najbolje prilagođena klimatskim uslovima istraživanog područja.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Tabela 120. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927) Lohm.
1950, Pop 1968

F 4,84 5,00 4,93 4,86 4,83 4,58 4,56 4,80
R 3,60 3,65 3,43 3,71 3,47 3,36 3,47 3,53
N 3,80 3,35 3,36 3,18 3,39 3,42 3,41 3,42
H 3,24 3,24 3,36 3,39 3,36 3,64 3,38 3,37
D 4,84 4,88 4,79 4,86 4,72 4,76 3,62 4,64
L 3,84 4,18 3,71 4,00 3,83 3,64 3,76 3,85
T 4,00 4,00 3,86 3,89 3,92 4,00 4,06 3,96
K 3,44 3,57 3,28 3,35 3,00 2,82 3,31 3,25
Floristička sličnost ass. Rorippo-Oenanthetum sa drugim asocijacijama

Poređenjem sastojina ispitivane fitocenoze sa sastojinama ass. Oenantho-Roripetum iz
Rumunije uočena je najveća floristička sličnost (ISs=42,67%; Coldea et al., 1997), tab. 121.
Sastojine iz Rumunije floristički su znatno bogatije, ali je i relativno velik broj zajedničkih
vrsta (16 vrsta). Niže vrednosti indeksa sličnosti utvrđene su poređenjem sa sastojinama iz
močvare Dálovský (ISs=31,25%; Hrivnák, 1999), sa sastojinama iz Apatinskog i
Monoštorskog rita (ISs=30,30%; Panjković, 2005) i reke Morave (ISs=30,14%; Oťaheľová,
1996), a posledica su malog broja zajedničkih vrsta. Najniži indeks florističke sličnosti dobijen
je poređenjem sa jednim fitocenološkim snimkom ass. Oenantho aquaticae-Rorippetum
amphibiae iz reke Ipeľ (ISs=27,59%; Hrivnák et al., 2001).
Tabela 121. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927)

Lohm. 1950, Pop 1968
Broj Indeks
Lokalitet, Broj
vrsta (ISs)
Rorippo-Oenanthetum OKM Hs DTD - Banat 22
(Soó 1927) Lohm. 1950, Pop 1968
Oenantho-Roripetum vode Rumunije, 53 16 42,67%
Lohmeyer 1950 Coldea et al., 1997.
Oenanthe aquaticae- Rorippetum amphibiae močvara Dálovský 10 5 31,25%
Lohmeyer 1950 Hrivnák, 1999.
Oenantho-Roripetum Apatinski i Monoštorski rit, 11 5 30,30%
Lohmeyer 1950 Panjković, 2005.
Oenantho aquaticae- Rorippetum amphibiae reka Morava (Slovačka) 22 11 30,14%
Lohmeyer 1950 Oťaheľová, 1996.
Oenantho aquaticae- Rorippetum amphibiae reka Ipeľ (Slovačka) 7 4 27,59%
Lohmeyer 1950 Hrivnák et al., 2001.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
5.2.26. Asocijacija Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957

Zajednica Bolboschoenetum maritimi continentale je, na ispitivanom području,
ograničenog rasprostranjenja. Njene sastojine su razvijene uz samu ivicu kanala, obrazujući
manja ili veća ostrva. Njihovo rasprostranjenje uslovljeno je, pre svega, pedološkom
strukturom okolnog zemljišta, nivoom i kvalitetom vode. One su najčešće formirane na
delovima kanala koji su u jednom delu vegetacionog perioda pod vodom, a kasnije se ova
voda postepeno povlači. Nivo podzemne vode je tu najčešće visok što uslovljava zaslanjenu
podlogu. Sve ovo, zajedno sa jakim zoogenim uticajem, stvara pogodne uslove za razvoj
sastojina ove barske vegetacije što dovodi do postepenog zarastanja delova kanala.
Sastojine ass. Bolboschoenetum maritimi continentale konstatovane su na Zlatici
(Padej, Crna Bara) i Moravici (Margita).
Na osnovu florističko-ekoloških karakteristika, u okviru sastojina ass.
Bolboschoenetum maritimi continentale, u OKM Hs DTD u Banatu, konstatovane su dve
subasocijacije Bolboschoenetum maritimi continentale subass. butometosum i
Bolboschoenetum maritimi continentale subass. marsiletosum quadrifoliae subass. nova.
Na istraživanom terenu, sastojine subasocijacije Bolboschoenetum maritimi
continentale Soó (1927) 1957 subass. butometosum Soó 1973 su razvijene fragmentarno na
Zlatici kod Padeja, na deonici Padej-Sajan i kod Crne Bare. Na staništima ove subasosijacije
podloga se tokom polusušnog perioda (od jula do septembra) postepeno prosušuje i pogoduje
razvoju većeg broja vrsta što dovodi do zabarivanja korita i razvoja barske vegetacije.
Floristički sastav ove subasocijacije čini 28 vrsta. U većini analiziranih sastojina,
karakteristična vrsta subasocijacije Butomus umbellatus prisutna je sa velikom brojnošću i
pokrovnošću čime im daje posebno florističko obeležje (sl. 54). Edifikator zajednice
Bolboschoenus maritimus prisutan je u svim analiziranim sastojinama, ali sa nešto manjom
pokrovnom vrednošću u odnosu na Butomus umbellatus. U ispitivanim sastojinama nije
konstatovano prisustvo druge karakteristične vrste asocijacije Schoenoplectus lacuster. Često
se u sastojinama ove subasocijacije razvija i vrsta Glyceria maxima karakteristična vrsta klase
Phragmitetea.
Slika 54. Sastojine ass. Bolboschoenetum maritimi continentale subass. butometosum i

Butomus umbellatus
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Tokom vegetacionog perioda u sastojinama prevladava zeleni aspekt koji, u vreme

cvetenja karakteristične vrste asocijacije Bolboschoenus maritimus, biva prošaran njenim
smeđim cvastima i u vreme cvetanja karakteristične vrste subasocijacije Butomus umbellatus
njenim rozim cvastima.
Sastojine subasocijacije Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957
subass. marsiletosum quadrifoliae subass. nova konstatovane su na vodotoku Moravici, kod
mosta u blizini naselja Margite. Na ovom delu korito je prošireno i plitko (sl. 55). Sastojine su
razvijene, uz samu ivicu kanala, u obalskim gredicama nastalim usled bujičnih tokova koji iz
Rumunije, na istraživano područje, dospevaju u periodu nakon otapanja snega. Polako spiranje
soli sa okolnih slatina i visok nivo podzemnih voda uslovljavaju relativno zaslanjeno i vlažno
stanište koje pogoduje razvoju sastojina ove subasocijacije te je njihovo rasprostranjenje
uslovljeno tolerantnošću vrsta prema zaslanjenom staništu. Na ovom delu kanala primećen je i
jak zoogeni uticaj (stoka se napaja vodom iz Moravice). Sve ovo stvara pogodne uslove za
razvoj sastojina ove subasocijacije što postepeno dovodi do stvaranja jednog barskog
ekosistema i zarašćivanja kanala.

Bolboschoenetum maritimi
continentale subass. marsiletosum
quadrifoliae subass. nova
Sastojine subass. Bolboschoenetum maritimi continentale subass. marsiletosum

quadrifoliae subass. nova razvoj počinju početkom leta (juna) kada je vodostaj u Moravici
relativno nizak, a voda vrlo sporog toka, srednje bogata organskim materijama. Floristički
sastav ove subasocijacije čine 22 vrste. Osnovno fiziognomsko obeležje sastojinama ove
subasocijacije daje karakteristična vrsta subasocijacije Marsilea quadrifolia (sl. 56). S
obzirom da su sastojine razvijene uz samu ivicu kanala, u ispitivanim sastojinama, su
konstatovani terestrični i akvatični oblici Marsilea quadrifolia, kao i neke flotantne (Lemna
minor, Potamogeton fluitans, Polygonum amphibium, Spirodela polyrrhiza) i submerzne vrste
(Ceratophyllum demersum i Myriophyllum spicatum). Tokom leta (jul, avgust), usled
postepenog proceđivanja i isparavanja vode sa površine zemljišta, korito Moravice na ovom
delu kanala najčešće presuši, a samo se na širem delu korita (kod mosta) voda najduže
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
zadržava formirajući manju baru sa toplom i ustajalom vodom stvarajući pogodne uslove za
bujni razvoj sastojina ove subasocijacije.
Slika 56. Marsilea quadrifolia na Moravici kod Margite
Karakteristična vrsta subasocijacije Marsilea quadrifolia prisutna je sa velikom

brojnošću i pokrovnošću. Karakteristična vrsta asocijacije Bolboschoenus maritimus prisutna
je, sa manjom brojnošću i pokrovnošću, u svim analiziranim sastojinama. Druga
karakteristična vrsta asocijacije Schoeneoplectus lacuster zabeležena je u samo dve ispitivane
sastojine u vidu pojedinačnih primeraka. Diferencijalne vrste ove subasocijacije su Alisma
plantago-aquatica i Acorus calamus prisutne u većini analiziranih sastojinama kao
pojedinačni primerci. Pratilice u brojne i najčešće su prisutne kao pojedinačni primerci. Ova
subasocijacija nije zabelažena na Zlatici s obzirom da Zlatica ne pravi obalske gredice i višeg
je nivoa. Butomus umbellatus, karakteristična vrsta subasocijacije Bolboschoenetum maritimi
continentale subass. butometosum konstatovana je samo u retkim primercima.
Sastojine ove subasocijacije odlikuje dvoslojnost. Donji sprat uglavnom gradi niska
paprat Marsilea quadrifolia dok gornji sprat grade ostale vrste koje čine floristički sastav ove
subasocijacije.
Tokom leta, uočljiv je zeleni aspekt sastojina koji potiče od vegetativnih organa
Bolboschoenus maritimus i Marsilea quadrifolia (sl. 57). Bujno razvijena Marsilea
quadrifolia formira gust zeleni „tepih“ iz koga štrče listovi Bolboschoenus maritimus, i drugih
vrsta koje ulaze u sastav subasocijacije. Kasnije, u vreme cvetanja, zeleni aspekt je prošaran
smeđim cvastima Bolboschoenus maritimus, belim cvastima Alisma plantago-aquatica i rozim
cvastima Butomus umbellatus.
Pojava ovih subasocijacija uslovljena je ekološkim uslovima koji vladaju na
ispitivanom terenu (sastav zemljišta, variranje nivoa i kvaliteta vode u kanalu, nivo podzemne
vode, zoogeni uticaj). Sve ovo doprinosi razvoju vrsta iz brojnih klasa (Phragmitetea,
Bidentetea, Potametea, Hydrochari-Lemnetea i dr.), u okviru sastojina ovih subasocijacija, i
postepeno vodi ka zarastanju delova kanala.
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Slika 57. Letnji zeleni aspekt sastojina ass. Bolboschoenetum maritimi continentale
subass. marsiletosum quadrifoliae subass. nova
Sinmorfologija ass. Bolboschoenetum maritimi continentale

Građa i floristički sastav - Floristički sastav ass. Bolboschoenetum maritimi
continentale čini 39 vrsta (tab. 122). Opšta pokrovnost biljnog pokrivača je od 70% do 100%.
Karakteristična vrsta zajednice Bolboschoenus maritimus (V; 1354) prisutna u svim
sastojinama, dok je druga karakteristična vrsta zajednice Schoeneoplectus lacuster (I; 8)
konstatovan u samo dve sastojine. Od vrsta karakterističnih za klasu Phragmitetea, stepenom
prisutnosti i pokrovnom vrednošću, se izdvajaju: Alisma plantago-aquatica (III; 21), Acorus
calamus (III, 21) i Glyceria maxima (II; 88). Vrste pratilice zastupljene su u velikom broju.
Zbog ekoloških uslova koji vladaju na datim lokalitetima, došlo je do pojave i mešanja vrsta
pratilica koje pripadaju različitim klasama (Phragmitetea, Bidentetea, Potametea, Hydrochari-
Lemnetea i dr.).
Karakterističan skup čine karakteristične vrste asocijacije Bolboschoenus maritimus i
Schoeneoplectus lacuster, i Butomus umbellatus karakteristična vrsta subasocijacije
butometosum.
Biološki spektar ass. Bolboschoenetum maritimi continentale

Velika vlažnost staništa uslovila je da ovu zajednicu pretežno izgrađuju hidrohelofite
prisutne sa 61,53% (24 taksona), tab. 123. Ukoliko im se dodaju i vrste hidrohelofitskog
karaktera (hemikripto-hidrohelofite sa 7,70% i geofito-hidrohelofite sa 5,13%) njihova
zastupljenost iznosi 74,36%. Ekološki uslovi koji vladaju na staništu doprineli su pojavi vrsta
sušnijih staništa. Tako su hemikriptofite prisutne sa 17,96% (7 taksona), terofite sa 10,26% (4
taksona), geofite sa 7,69% (3 taksona), dok su hemiterofite zastupljene samo sa 2,56%,
odnosno jednom vrstom Ranunculus sceleratus.
__________________________________________________________________________________

Tabela 122. Fitocenološka tabela ass. Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957
veličina probne površine (m2) 15 25 10 10 15 20 25 5 10 15 5 10

opšta pokrovnost (%) 90 70 80 90 100 100 100 90 80 95 90 90
broj biljnih vrsta 8 3 4 8 10 11 8 14 10 10 11 6
Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Karakteristične vrste asocijacije Bolboschoenetum maritimi continentale
Kosm. HH.-G. Bolboschoenus maritimus (L.) Palla. 1.1 4.4 3.3 1.2 1.1 1.1 2.2 1.2 1.2 1.2 1.2 1.2 V 1354
Kosm. HH.-G. Schoenoplectus lacuster (L.) Palla +.2 +.2 I 8
Karakteristične vrste subasocijacija subass. butometosum subass. marsiletosum quadrifoliae subass. nova
Evr. HH. Butomus umbellatus L. 4.4 3.3 4.4 4.4 1.2 1.1 +.1 +.1 +.1 +.1 V 1975
Cirk. HH. Marsilea quadrifolia L. 4.4 3.3 4.4 4.4 4.4 3.3 III 2708
Kosm. HH. Alisma plantago-aquatica L. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 III 21
Adv. HH. Acorus calamus L. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 III 21
Cirk. HH. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. +.2 1.2 1.2 II 88
Subevr. HH. Sparganium ramosum Huds. +.1 +.1 +.1 II 13
Subse. H.-HH. Rumex hydrolapathum Huds. +.1 +.1 +.1 II 13
Kosm. G.-HH. Heleocharis palustris (L.) R.Br. +.2 +.2 +.2 II 13
Cirk. HH.-H. Typhoides arundinacea (L.) Much. 3.3 3.3 I 625
Kosm. HH. Glyceria fluitans ( L.) R.Br. 1.2 I 42
Subse. HH. Oenanthe aquatica (L.) Poiret +.1 +.1 I 8
Subse. G. Iris pseudoacorus L. +.1 I 4
Subevr. HH. Rorippa amphibia (L.) Bess. +.1 I 4
Vrste pratilice
Subcirk. Th. Polygonum lapathifolium L. 1.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 III 63
Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. 4.4 1.1 +.1 2.2 II 713
Kosm. HH. Lemna minor L. 2.2 4.4 +.1 +.1 II 675
Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. +.1 1.1 +.1 +.1 II 54
Kosm. Th. Panicum crus-galli L. +.1 +.2 +.1 II 13
Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) 4.4 I 521
Kosm. HH. Lemna trisulca L. 3.3 I 313
Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. 2.2 +.1 I 150
Kosm. HH. Lemna gibba L. 2.2 I 146
Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni 1.1 I 42
Subevr. H.-HH. Carex vulpina L. +.2 +.1 I 8

Adv. Th. Xanthium italicum Moretti +.1 +.1 I 8

Subcirk. G.-HH. Polygonum amphibium L. +.1 I 4
Subj. sib. H.-HH. Lythrum virgatum L. +.1 I 4
Subse. Th. Bidens tripartitus L. +.1 I 4
Cirk. TH. Ranunculus sceleratus L. +.1 I 4
Lokaliteti:
1 - Zlatica (Padej); 2 - Zlatica (Padej); 3 - Zlatica (Padej); 4 - Zlatica (Padej); 5 - Zlatica (Padej); 6 - Zlatica (Crna Bara); 7 - Moravica (Margita); 8 - Moravica (Margita); 9 -
Moravica (Margita); 10 - Moravica (Margita); 11 - Moravica (Margita); 12- Moravica (Margita)

__________________________________________________________________________________
Tabela 123. Biološki spektar ass. Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957

21
(24 taksona – 61,53%) HH.-G. 2 5,13
HH.-H. 1 2,56
(7 taksona – 17,96%) H.-HH. 3 7,70
TEROFITA 4
Th. 10,26
(4 taksona – 10,26%)
GEOFITA G.-HH. 2 5,13
(3 taksona – 7,69%) G. 1 2,56
HEMITEROFITA 1
TH. 2,56
(1 takson – 2,56%)
Biljnogeografska analiza ass. Bolboschoenetum maritimi continentale

Zajednicu Bolboschoenetum maritimi continentale čine vrste koje pripadaju različitim
flornim elementima. Izgrađuju je uglavnom vrste širokog rasprostranjenja što je posledica
velike vlažnosti podloge. Najzastupljenije su kosmopolitske i evroazijske vrste sa po 28,20%
(po 11 taksona), te cirkumpolarne sa 23,09% (9 taksona), tab. 124. Od vrsta širokog
rasprostranjenja najmanje je prisustvo adventivnih vrsta sa 5,13% (2 taksona). Vrste koje
pripadaju flornim elementima užeg rasprostranjenja su znatno manje prisutne. Zabeleženo je
pet taksona (12,82%) subsrednjeevropskog flornog elementa i jedan takson pontsko-
istočnosubmediteranskog flornog elementa (2,56%).
Tabela 124. Biljnogeografska analiza ass. Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927)
1957

KOSMOPOLITSKA 11
Kosmopolitski 28,20
(11 taksona – 28,20%)
Evroazijski 5 12,82
EVROAZIJSKA
SREDNJEEVROPSKA 5
(5 taksona – 12,82%)
ADVENTIVNA 2
Adventivni 5,13
(2 taksona – 5,13%)
PONTSKO- Pontsko- 1
(1 takson – 2,56%)
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Sinekologija ass. Bolboschoenetum maritimi continentale

Da razvoju sastojina ove asocijacije pogoduje vlažno stanište potvrđuje prosečna
vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F - 4,81), tab. 125. Na osnovu srednjih
vrednosti ekoloških indeksa za: pH vrednost staništa (R - 3,14), sadržaj hranljivih materija (N
- 3,46) i organskih jedinjenja (H - 3,39), aerisanost (D - 4,60), osvetljenost (L - 3,64) i
temperaturu staništa (T - 4,02) može se zaključiti da razvoju sastojina ass. Bolboschoenetum
maritimi continentale pogoduje stanište neutralne hemijske reakcije, mezo-eutrofno, sa
srednjim sadržajem organskih jedinjenja, umereno do slabo aerisano, sa povoljnim svetlosnim
i termičkim režimom. Rrazvoju sastojina ove fitocenoze pogoduje zaslanjeno stanište (S+ -
10,26%), a njihova pojava na ispitivanom području, posledica je pedološkog sastav okolnog
zemljišta i visokog nivoa podzemne vode. Srednja vrednost ekološkog indeksa za
kontinentalnost (K) je 2,91.
Tabela 125. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Bolboschoenetum maritimi continentale
Soó (1927) 1957

indeks 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 vrednost
F 4,36 5,00 4,79 4,74 4,94 4,86 4,69 4,79 5,00 4,70 4,88 5,00 4,81
R 3,24 3,36 3,47 3,39 3,24 3,38 2,88 3,15 2,96 2,89 2,75 2,91 3,14
N 3,68 3,64 3,42 3,96 3,47 3,74 3,42 3,28 3,30 3,37 2,84 3,39 3,46
H 3,84 3,32 3,53 3,70 3,76 3,48 3,19 3,33 3,22 3,30 2,97 3,09 3,39
D 4,60 4,12 4,68 4,74 4,88 4,86 4,69 4,59 4,78 4,56 4,16 4,52 4,60
L 3,48 2,96 3,58 3,65 3,94 3,38 3,88 3,87 3,85 3,93 3,63 3,52 3,64
T 3,60 4,00 3,89 3,83 4,32 3,86 4,23 4,05 4,22 4,30 3,69 4,22 4,02
K 3,00 3,00 3,00 3,00 2,52 2,61 3,00 3,12 2,92 3,00 2,85 2,91 2,91
Floristička sličnost ass. Bolboschoenetum maritimi continentale sa drugim asocijacijama

Najveća floristička sličnost utvrđena je sa sastojinama ass. Bolboschoenetum maritimi
Eggler 1933 subass. typicum Pop 1968 konstatovanim u Rumuniji (Coldea et al., 1997), tab.
126. Iako se rumunske sastojine odlikuju velikom florističkom bogatstvom (39:81), indeks
sličnosti, od 38,33%, rezultat je velikog broja zajedničkih vrsta (23 vrste). Nešto manja
sličnost u florističkom sastavu sastojina uočena je poređenjem sa sastojinama razvijenim u
obalnom regionu reke Morave u Slovačkoj (ISs=35,44%; Oťaheľová, 1996). Indeks florističke
sličnosti od 32,14% dobijen je poređenjem sa sastojinama ass. Scirpetum maritimi Tüxen 1937
koje je uočio Slavnić (1956) pored bare kod Novog Sada, rukavca Dunava, rukavca Begeja i
Velikog kanala. Najmanja floristička podudarnost dobijena je poređenjem sa sastojinama ass.
Bolboschoenetum maritimi continentale konstatovanim uz jezero Provala (ISs=23,53%;
Nikolić, 2004) i sa sastojinama iste zajednice nađenim na slatini pored Kruščića (ISs=22,54%;
Knežević, 1981).
__________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________
Tabela 126. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Bolboschoenetum maritimi continentale Soó
(1927) 1957
Broj Indeks
Lokalitet, Broj
vrsta (ISs)
Bolboschoenetum maritimi continentale OKM Hs DTD - Banat 39
Soó (1927) 1957
Bolboschoenetum maritimi vode Rumunije, 81 23 38,33%
Eggler 1933 subass. typicum Pop 1968 Coldea et al., 1997.
Bolboschoenetum maritimi reka Morava (Slovačka) 40 14 35,44%
Eggler 1933 Oťaheľová, 1996.
Scirpetum maritimi bara kod Novog Sada, rukavac 17 9 32,14%
Tüxen 1937 Dunava, rukavac Begeja, Veliki
kanal kod Konaka
Slavnić, 1956.
Bolboschoenetum maritimi continentale jezero Provala 12 6 23,53%
Soó (1927) 1957 Nikolić, 2004.
ass. Bolboschoenetum maritimi slatina u okolini Kruščića 32 8 22,54%
continentale Knežević, 1981.
Soó (1927) 1957
__________________________________________________________________________________
Zaključak 249
__________________________________________________________________________________
6. Zaključak
∗ Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav (Hs DTD) je višenamenski objekat koji rešava
brojne melioracione probleme na području Banata i Bačke. Njegova višestruka uloga je u:
odvodnjavanju, navodnjavanju, vodosnabdevanju industrija i naselja, prihvatanju i odvođenju
upotrebljenih otpadnih voda, ribarstvu, rekreaciji, sportu i turizmu. Čini ga mreža
novoizgrađenih, starih i rekonstruisanih kanala i vodotoka. Osnovna kanalska mreža
Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav (OKM Hs DTD) obuhvata magistralne i plovne kanale.
Dužina kanalske mreže na području Banata je 508 km. U OKM Hs DTD u Banatu spadaju
kanal Banatska Palanka - Novi Bečej, Kikindski kanal, Zlatica, Stari Begej, Plovni Begej,
kanal Begej, Tamiš, Brzava, Rojga i Moravica.
∗ Problemi zagađenja voda izraženi su, praktično, na svim vodotocima i vodenim

ekosistemima Vojvodine, a posebno u kanalima Hs DTD, a posledica su jakog antropogenog
uticaja koji potiče, prvenstveno, od emisije zagađivača iz domaćih i stranih izvora. Fizičko-
hemijski pokazatelji kvaliteta vode kanala ukazuju na povoljan termički režim tokom
čitavog vegetacionog perioda i povećan sadržaj organskih jedinjenja na većini kanala što je
posledica male količine vode, male brzine vode i taloženja biomase na dno čime se kanali
sekundarno zagađuju. Analiza sadržaja nutrijenata ukazuje da su u vodi zastupljeni svi oblici
mineralnog azota i fosfora u relativno visokom nivou u gotovo svim vodotocima. Prema
Uredbi o klasifikaciji vodotoka, vode OKM Hs DTD u Banatu svrstane su u II klasu kvaliteta
vode, sem Starog Begeja (za koji nije definisana klasa), te Kikindskog kanala i kanala
Banatska Palanka-Novi Bečej koji nisu obuhvaćeni ovom Uredbom. Kvalitet vode Plovnog
Begeja odgovara III klasi kvaliteta vode, a posledica je izraženog antropogenog uticaja.
Najugroženiji vodotoci Banata su Plovni Begej (deonica od rumunske granice do Kleka) i
kanal Begej (deonica od Zrenjanina do Stajićeva).
Osnovni preduslov za očuvanje kvaliteta vode Hs DTD je prečišćavanje otpadnih voda
od strane korisnika pre upuštanja u Hidrosistem, osvežavanje vode kanala povećanjem protoka
i odgovoran odnos prema korišćenju vode.
∗ Vaskularnu floru OKM Hs DTD Banata čini 178 taksona, od kojih su 171 vrsta, 4
varijeteta (Aster tripolium var. pannonicus, Lythrum salicaria var. tomentosus, Polygonum
amphibium var. aquatica i Symphytum officinale var. ochroleucum) i 3 forme (Lysimachia
vulgaris f. ternifolia, Lysimachia vulgaris f. oppositifolia i Utricularia australis f. platyloba).
Hidrofitama pripadaju 82 taksona (46,07%). Od toga su flotantne hidrofite prisutne sa 16
(19,51%), submerzne sa 22 (26,83%) i emerzne sa 44 taksona (53,66%). Od flotantnih
hidrofita najzastupljenije su: Lemna minor, Hydrocharis morsus-ranae, Lemna gibba,
Potamogeton fluitans i Spirodela polyrrhiza, od submerznih Ceratophyllum demersum i
Potamogeton crispus, a od emerznih Glyceria maxima i Phragmites communis. Floristički su
najbogatiji kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (116 taksona) i Tamiš (103 taksona), dok je
floristički najsiromašnija Brzava (8 taksona).
Najzastupljeniji su predstavnici familije Asteraceae sa 9,00% ukupnog broja
konstantovanih taksona. Slede predstavnici familija Poaceae sa 8,43% i Cyperaceae sa 6,19%.
Nešto manje su prisutni predstavnici familija Lamiaceae (5,06%) i Potamogetonaceae
(4,50%).
__________________________________________________________________________________
Zaključak 250
__________________________________________________________________________________
Ekološka analiza proučavane flore ukazuje da je ispitivani ekosistem hidro-higrofilnog

karaktera (F - 4,22), neutralne hemijske reakcije (R - 3,26), mezo-eutrofan (N - 3,47) umereno
bogat organskim materijama (H - 3,38), umereno do slabo aerisan (D - 4,55), nezaslanjen (S- -
83,33% ), sa povoljnim svetlosnim (L - 3,53) i termičkim režimom (T - 3,89) u kome je voda
ublažila uslove kontinentalne klime istraživanog područja (K - 2,85).
Analiza biološkog spektra ispitivane flore ukazuje na dominaciju hidrohelofita sa
35,40%. Dirigovana promena nivoa vode, suša tokom letnjeg perioda i povremeno isušivanje
obalskih delova pojedinih deonica kanala imaju za posledicu pojavu i životnih oblika biljaka
koji su karakteristični za sušnija staništa. Tako su hemikriptofite prisutne sa 34,27%, terofite
sa 11,23%, fanerofite sa 8,43%, geofite sa 7,30%, hemiterofite sa 2,25% i hamefite sa 1,12%.
Relativno ujednačeni ekološki uslovi, koji vladaju u akvatičnim ekosistemima, imaju
za posledicu dominaciju biljaka iz grupe flornih elemenata širokog rasprostranjenja sa
74,71%. Evrozijskoj grupi flornih elemenata pripada 29,21%, cirkumpolarnoj 21,35%,
kosmopolitskoj 14,04% i adventivnoj grupi 10,11% konstatovanih taksona. Biljke užeg
rasprostranjenja, koje karakterišu florističke i biljnogeografske specifičnosti istraživanog
ekosistema, prisutne su sa 25,29%. Među njima su najzastupljenije biljke iz srednjeevropske
grupe flornih elemenata sa 15,17%. Slede ih biljke pontsko-centralnoazijske grupe flornih
elemenata sa 7,87%. Najmanje su prisutne biljke submediteranske (1,69%) i subatlanske
(0,56) grupe flornih elemenata. Odnos mezofilnih (srednjeevropskih i subatlanskih) i
kserofilnih biljaka (pontsko-centralnoazijskih i submediteranskih) ukazuje na dominaciju
mezofilnijih nad kserofilnijim elementima flore. Pored toga, prisustvo panonskog flornog
elementa ukazuje da ispitivana flora pripada flornoj provinciji pannonicum.
U kanalskoj mreži Banata konstatovane su retke i ugrožene, zakonom zaštićene biljne
vrste: Acorus calamus, Hippuris vulgaris, Marsilea quadrifolia, Nuphar luteum, Nymphaea
alba i Trapa longicarpa, kao i vrste relikti tercijara: Bolboschoenus maritimus, Butomus
umbellatus, Ceratophyllum demersum, Myriophyllum spicatum, Najas marina, Nuphar
luteum, Nymphaea alba, Nymphoides flava, Salvinia natans, Schoenoplectus lacustrer, Trapa
natans, Vallisneria spiralis i Wolffia arrhiza. Zabeleženo je i prisustvo adventivnih vrsta, od
čega hidrofitama pripadaju: Azolla caroliniana, Azolla filiculoides, Elodea canadensis, Elodea
nuttallii, Vallisneria spiralis, Acorus calamus i Typha laxmannii. Mnoge od njih su u fazi
intenzivnog širenja, u kanalskoj mreži Banata, gde grade guste sastojine akvatične vegetacije
čime postepeno postaju smetnja normalnom funkcionisanju kanalske mreže.
∗ Vegetaciju kanala OKM Hs DTD na području Banata čine sastojine 26 zajednica

koje pripadaju klasama: Hydrochari-Lemnetea Oberd. 1967, Potametea Tx. et Prsg. 1942 i
Phragmitetea Tx. et Prsg. 1942.
Iz klase Hydrochari-Lemnetea prisutne su sastojine asocijacija: Lemno-Spirodeletum
W. Koch 1954, Müller et Görs 1960, Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956,
Lemnetum (minori)-trisulcae Den Hartog 1963, Lemnetum (minori)-gibbae Miyawaki et J. Tx.
1960, Lemno minoris-Azolletum filiculoides Br.-Bl. 1952, Ceratophylletum demersi (Soó 27)
Hild. 1956, Den Hartog et Segal 1964 i Hydrocharidetum morsus-ranae Van Langendonck
1935.
Iz klase Potametea prisutne su sastojine asocijacija: Potametum nodosi Soó (1928)
1960, Segal 1964, Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964, Passarge 1964,Westhoff
1969, Elodeetum nuttallii Ciocârlan et al. 1997, Myriophyllo-Potametum Soó 1934,
Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati Passarge 1996, Najadetum minoris Ubrizsy (1948)
1961, Najadetum marinae Fukarek 1961, Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Lazić
__________________________________________________________________________________
Zaključak 251
__________________________________________________________________________________
2006, Nymphaeetum albo-luteae Nowinski 1928 subass. nupharetosum Soó 1973,

Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922) Obred. et Müller 1960 i Trapetum natantis Müller et
Görs 1960.
Iz klase Phragmitetea prisutne su sastojine asocijacija: Scirpo-Phragmitetum W. Koch
1926, Typhetum angustifoliae Pign. 1953, Typhetum latifoliae G. Lang 1973, Sparganietum
erecti Roll 1938, Glycerietum maximae Hueck 1931, Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić
1956, Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927) Lohm. 1950, Pop 1968 i Bolboschoenetum maritimi
continentale Soó (1927) 1957.
Poznavanje biologije i ekologije akvatičnih biljaka čini osnovu za preduzimanje

potrebnih mera zaštite retkih i ugroženih vrsta, očuvanje jedinstvenih genskih resursa zbog
prisustva brojnih predstavnika reliktne flore tercijara, za utvrđivanje mogućnosti iskorištavanja
biomase vodenih makrofita, kao i za uspešno planiranje mera kontrole akvatičnih korova i
prekomerno razvijene akvatične vegetacije u kanalskoj mreži OKM Hs DTD na području
Banata.
__________________________________________________________________________________
Literatura 252
__________________________________________________________________________________
7. Literatura
1. Adler, W., Oswald, K., Fischer, R. (1994): Exkursionsflora von Österreich. Verlag
Eugen Ulmer, Stuttgart und Wien.
2. Babić Nadežda (1971): Močvarna i livadska vegetacija Koviljskog rita (fitocenološka
studija). Zbornik za prirodne nauke Matice srpske, Novi Sad, br. 41, 19-87.
3. Barrat-Segretain Marie-Hélène i Elger, A. (2004): Experiments on growth interactions
between two invasive macrophyte species. J. Veget. Sci., 15 (1), 109-114.
4. Baryła, J., Bróż, E., Czylok, A., Michalewska Agnieszka, Nikel Agnieszka, Nobis, M.,
Piwowarczyk Renata, Poloczek Agnieszka (2005): Typha laxmannii Lepech. the new,
expansive kenophyte in Poland: distribution and taxonomy. Acta Societaties
Botanicorum Poloniae, Vol. 74, N01, 25-28.
5. Belić Anđelka i Josimov-Dunđerski Jasmina, Zdravić, M. (2007): Bio-sistemi u
prečišćavanju otpadnih voda. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
6. Benka, P. i Salvai, A. (2005): Digitalizacija pedološke karte Vojvodine za potrebe
geografskog informacionog sistema. Melioracije u održivoj poljoprivredi,
Poljoprivredni fakultet, Departman za uređenje voda, Novi Sad, 53-59.
7. Borhidi, A. i Sánta, A. (1999): Vörös Könyv Magyarország növénytársulásairól.
Természet BÚVÁR Alapitvány Kiadó, 1, Budapest. 1-362.
8. Borišev, M. (2005): Vaskularne vodene biljke vodotoka Jegričke. Magistrska teza,
Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i
ekologiju, Novi Sad, 1-158.
9. Borišev, M., Igić Ružica, Boža, P., Vučković Mirjana, Vukov Dragana, Anačkov, G.
(2002): Aquatic Macrophytes of Jegrička river (Temerin – Gospođinci). Lucrarile celui
de-al IV-lea Simpozion International „Tinerii si Cercetarea Multidisciplinaria“, 261-
266.
10. Borišev, M., Igić Ružica, Vukov Dragana (2004): Aquatic macrophytes of Jegricka
River on two connected sections (Zmajevo, Sirig; Sirig-Temerin). Limnological reports,
Vol. 35, 35th IAD Conference, Novi Sad, 491-496.
11. Boža, P., Adamović, D., Butorac Branislava, Knežević, A. (1997a): Osiromašenje
biljnog genfonda i diverziteta flore Jugoslavije. Savremena poljoprivreda, Novi Sad,
Vol. 44 (3/4), 19-26.
12. Boža, P., Butorac Branislava, Knežević, A., Igić Ružica, Budak Vera (1997b): Krajnje
ugrožene biljke Vojvodine značajni genetski resursi. Savremena poljoprivreda, Novi
Sad, Vol. 46 (3/4), 245-252.
13. Braun-Blanquet J. (1964): Pflanzensociologie. Wien-New York.
14. Bukurov, B. (1978): Bačka, Banat i Srem. Matica srpska, Odelenje za prirodne nauke.
Novi Sad.
15. Butorac Branislava (1995): Review of aquatic vegetation of the regional park „Stari
Begej”. Tiscia 29, Szeged, 27-32.
16. Butorac Branislava i Crnčević, S. (1987): Zajednice Acoreto-Glycerietum Slavnić 1956
i Sparganio-Glycerietum fluitantis Br.-Bl. 1925 na području jugozapadnog Banata.
Matica srpska. Zbornik za prirodne nauke, Novi Sad, 72, 169-183.
17. Butorac Branislava, Stojanović Slodobanka, Kilibarda, P., Stanković, Ž., Žderić, M.,
(1991): Pflanzenwelt des Kanalteils von System Donau-Theiss-Donau. 29
Arbeitstagnug der IAD, II, Kiev 41-45.
__________________________________________________________________________________
Literatura 253
__________________________________________________________________________________
18. Butorac Branislava i Stojšić Vida (1992): The results of preliminary investigations of
aquatic vegetation in Regional park „Stari Begej”. Tiscia, Szeged, 26, 11-19.
19. Butorac Branislava, Stojanović Slobodanka, Žderić, M. (1994): Vegetacija klase
Potametea Tx. et Prsg. 1942 u barama Petrovaradinskog rita. Glasnik Instituta za
botaniku i botaničke bašte Univerziteta u Beogradu, 28, 137-146.
20. Coldea, Gh. (ed.), Sanda, V., Popescu, A., Ştefan, N. (1997): Les associations végétales
de Roumanie. Tome 1, Les associations herbacées naturelles. Presses Universitaires de
Cluj, 1-261.
21. Čanak, M. i Dokić, M. (1968): Ekološka i sistematska pripadnost korova kanala i
ribnjaka. Vodoprivredni glasnik, Novi Sad, sv. 51-54, 111-132.
22. Čanak, M. i Dokić, M. (1969): Naseljavanje Osnovne kanalske mreže Hidrosistema
Dunav-Tisa-Dunav vodenim makrofitama. Letopis naučnih radova Poljoprivrednog
fakulteta, Novi Sad, sv. 13, 121-132.
23. Čanak, M., Dokić, M., Stanković, A. (1970): Problemi pri oceni zakorovljenosti
hidrofitama. Dokumentacija za tehnologiju i tehniku u poljoprivredi, Novi Sad, sv. 8, 1-
7.
24. Davidović, R. i Miljković, Lj. (1997): Primary Relief` Totalities Of Yugoslav Part Of
Banat, In: Geographie Monographs - Banat, Part „Geographie monographs of European
regions”, University of Novi Sad-West, University of Temisoara - Jozsef Attila
University, Novi Sad - Timisoara - Szeged, 4-11.
25. Dragović, S., Maksimović Livija, Radojević, V., Cicmil, M., Pantelić Sanja (2005):
Istorijski razvoj uređenja vodnog režima zemljišta primenom odvodnjavanja i
navodnjavanja u Vojvodini. Vodoprivreda, Vol. 37 (4-6), 287-298.
26. Džigurski Dejana, Knežević, A., Stojanović Slobodanka, Nikolić Ljiljana, Ljevnaić
Branka (2009a): Asocijacija Ceratophylletum demersi u OKM Hs DTD u Bačkoj.
Melioracije 09, Tematski zbornik radova, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 152-157.
27. Džigurski Dejana, Stojanović Slobodanka, Knežević, A., Nikolić Ljiljana, Ljevnaić
Branka (2009b): Vegetation of the classes Hydrochari-Lemnetea Oberd. 1967 and
Potametea Tx. et Prsg. 1942 in canal Bački Petrovac-Karavukovo. Savremena
poljoprivreda, Novi Sad, Vol. 58 (1-2), 40-45.
28. Džigurski Dejana, Stojanović Slobodanka, Knežević, A., Nikolić Ljiljana, Ljevnaić-
Mašić Branka (2010a): Stanje i uticaj akvatične vegetacije na korišćenje i održavanje
OKM Hs DTD u Bačkoj. Melioracije 10, Tematski zbornik radova, Poljoprivredni
fakultet, Novi Sad, 120-129.
29. Džigurski Dejana, Knežević, A., Nikolić Ljiljana, Ljevnaić-Mašić Branka, Zdravić, M.
(2010b): Vegetacija kanala Subić. Melioracije 10, 28. januar 2010., Tematski zbornik
radova, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 130-136.
30. Erhard Daniela i Gross, M. Elisabeth (2006): Allelopathic activity of Elodea canadensis
and Elodea nuttallii against epiphytes and phytoplankton. Aquatic Botany, Vol. 58,
Issue 3, 203-211.
31. Felföldy, L. (1990): Hínár határozó-Vízügyi hidrobiológia 18. Kotet, Környezetvédelmi
és Területfejlesztési Minisztérium, Budapest, 1-144.
32. Fiala, K i Jankovska, V. (1968): Typha laxmannii Lepech. - eine neue Art der
tschechoslowakischen Flora. Praha, Preslia, 40, 192.
33. Gaćeša S. i Klašnja M. (1994): Tehnologija vode i otpadnih voda. Jugoslovensko
udruženje pivara, Beograd.
__________________________________________________________________________________
Literatura 254
__________________________________________________________________________________
34. Gajić, M. (1980): Pregled vrsta flore SR Srbije sa biljnogeografskim oznakama.

Glasnik Šumarskog fakulteta, serija A „Šumarstvo” 54, 111-141 . Beograd.
35. Geissert, F (1972): Typha laxmannii Lepechin (=T. stenophylla Fischer et Mayer) in der
Pfalz. Mitt. bad. Landesver. Naturkunde u. Naturschutz, N.F., Freiburg, 10, 547-548.
36. Griese, J. (1998): Typha. in Sebald et al. (Eds.) Die Farn und Blütenpflanzen Baden-
Württembergs, Eugen Ulmer GmbH et Co, Stuttgart (Hohenheim), Bd. 8, 249-258.
37. Hadžić, V., Sekulić, P., Vasin J., Nešić Ljiljana (2005): Geološka osnova zemljišnog
pokrivača Vojvodine. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 52 (4), 429-438.
38. Hejný, S. i Husák, Š. (1978): Higer Plant Communities. In: Dykyjova, D. and Kvét, J.
(eds), ecological Studies, 28, 23-95.
39. Horváth, F., Dobolyi Z. K. Morschhauser, T., Lőkös, L., Karas, L., Szerdahelyi, T.
(1995): Florá adatbázis 1.2. Taxonlista és attribútum-állomány. Flóra munkacsoport
(FLÓRA workgroup), MTA Ökológiai és Botanikai Kutatóintézete (Institute of
Ecology and Botany of the Hungarian Academy of Sciences, Vácrátót) és a MTM
Növénytára (Department of Bptany, Hungarian Natural History Museum, Budapest),
Vácrátót.
40. Hrivnák, R. (1999): Vegetácia prírodnej rezervácie Dálovský močiar (Lučenská
kotlina). Ochrana prírody, Banská Bystrica, 17, 73-88.
41. Hrivnák, R., Oťaheľová Helena, Valachovič, M., Cvachová Alžbeta, Balázs, P. (2001):
Aquatic and marsh plant communities of an inundation area of the Ipeľ River (rkm 96-
119). Kitaibelia VI. évf. 2. szám, 267-279.
42. Hrivnák, R. (2002a): Aquatic plant communities in the catchment area of the Ipel´ river
in Slovakia and Hungary. Part I. Classes Lemnetea and Charetea fragilis. Thaiszia - J.
Bot., Košice, 12, 25-50.
43. Hrivnák, R. (2002b): Aquatic plant communities in the catchment area of the Ipeľ river
in Slovakia and Hungary. Part II. Class Potametea. Thaiszia - J. Bot., Košice, 12, 137-
160.
44. Hrivnák, R. (2004): The plant communities of Phragmitetalia in the catchment area of
the Ipeľ river (Slovakia and Hungary) 1. Reed wetlands (Phragmition communis).
Biologia, Bratislava, 59/1, 75-99.
45. http://earth.google.com
46. Igić Ružica, Budak Vera, Vučković Mirjana, Vučković, D., Stojanović Slobodanka
(1997): Akvatične vaskularne makrofite vodotoka Plazović. Pregledni rad, Zbornik
radova PMF, Univerzitet u Novom Sadu, ser. bio. br. 26, 50-58.
47. Igić Ružica, Boža, P., Vukov Dragana (1998): Quantitative analysis of aquatic
macrophytes in river Plazović. Szegedi Ökológiai Napok ’98, Mintázat és
háttérmechanizmus a szünbiológiában, Kivonatok, Szeged, Hungary, 25.
48. Igić Ružica i Vukov Dragana (2003a): Akvatične makrofite u akumulacijama
ravničarskog tipa. Hidroakumulacije – multidisciplinarni pristup održivom razvoju,
Monografija. PMF Novi Sad, Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne
sredine, Zavod za zaštitu zdravlja „Timok“ Zaječar, JVP „Srbijavode“, JVP „Vode
Vojvodine“, Novi Sad, 204-210.
49. Igić Ružica, Anačkov, G., Vukov Dragana (2003b): Aquatic macrophytes in Bečej
fishpond (Vojvodina). 5th Regional Conference on Environment and food quality,
Abstracts, Novi Sad, Serbia and Montenegro, 35.
__________________________________________________________________________________
Literatura 255
__________________________________________________________________________________
50. Igić Ružica, Polić Dubravka, Borišev, M., Janauer, G. A. (2004): Aquatic macrophytes
of „Krstonošića okno“ (Obedska bara swamp). Limnological reports, 35th IAD
Conference, Novi Sad, Serbia and Montenegro, Vol. 35, 463-468.
51. Janković, M.M. (1974): Vodena i močvarna vegetacija Obedske bare. Zbornik radova
Republičkog zavoda za zaštitu prirode SR Srbije, tom 1, N0 4, 1-80.
52. Janković, M.M., Janković, M.J., Kalafatić, V., Lazarević, M.M. (1988): Ekološki
aspekt Savskog jezera kod Beograda (Ada Ciganlija), s obzirom na njegovo čišćenje i
sanaciju, a posebno uloga makrofita u eutrofizaciji i zarašćivanju jezera. Ekologija, Vol.
23 (2), 65-116.
53. Janjatović Vera, Knežević, A., Kabić Dragica (1990): Eko-morfološka istraživanja
Aster tripolium L. var. pannonicus (Jacq.) Beck, Bilten Društva ekologa Bosne i
Hercegovine, serija B, br. 5, 71-75.
54. Jávorka, S. i Csapody, V. (1975): Icanographie der Flora des Südostlichen
Mitteleuropa. Akademiai Kiado, Budapest.
55. Josifović, M. (ed.) (1970-1977): Flora SR Srbije, I-IX, Srpska Akademija nauka i
umetnosti. Beograd.
56. Kilibarda, P. i Bugarski Radojka (2002): Prijem i odvođenje voda i njihov kvalitet. U:
Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav - 25 godina posle, 156-177.
57. Knežević, A. (1981): Zajednica Bolboschoenetum maritimi continentale Soó na slatini
u okolini Kruščića, Matica Srpska, Zbornik za prirodne nauke, br. 60, 35-43.
58. Knežević, A. (1990): Ekološka i biljnogeografska analiza flore slatina Banata.
Doktorska disertacija, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet,
Institut za biologiju, Novi Sad, 1-399.
59. Knežević A., Ljevnaić Branka, Nikolić Ljiljana, Džigurski Dejana, Stojanović
Slobodanka (2008): Korovi u kanalu Banatska Palanka-Novi Bečej u period 1997-2007.
godine. Acta Biologica Jugoslavica, serija G: Acta herbologica, Vol. 17 (1), 119-128.
60. Kovačević, Z. (2005): Vaskularna flora i vegetacija Bardače. Magistarska teza,
Univerzitet u Banjaluci, Poljoprivredni fakultet, Banjaluka, 1-128.
61. Kovács, M. i Máthé, I. (1967): Die Vegetation des inundationsgebietes der Ipoly.Acta
Botanica Academiae Scientiarum Hungaricae Tomus 13 (1-2), 133-168.
62. Landolt, E. (1977): Okologische Zeigerwerte zur Schweizer Flora Veroffentlichungen
des Geobotanischen Institutes der ETH. Stiftung Rubel, 64 heft:1-207, Zurich.
63. Lazić Dejana (2003): Florističko-fitocenološka proučavanja biljnog sveta vodotoka
Jegričke. Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 1-135.
64. Lazić Dejana (2005a): Flora i vegetacija vodotoka Jegričke. Monografija, Biblioteka
Academia. Zadužbina Andrejević, Beograd, 1-87.
65. Lazić Dejana (2006): Vaskularna flora i vegetacija OKM Hs DTD na području Bačke.
Doktorska disertacija, Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad, 1-194.
66. Lazić Dejana, Konstantinović, B., Stojanović Slobodanka, Knežević, A., Nikolić
Ljiljana (2004a): Dominantna akvatična i semiakvatična vegetacija Jegričke i
mogućnosti suzbijanja. Poljoprivreda između suša i poplava, Tematski zbornik radova,
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 39-43.
67. Lazić Dejana, Stojanović Slobodanka, Boža, P., Knežević, A., Nikolić Ljiljana (2004b):
Vascular macrophytes of the Jegrička watercourse – spectra of life forms and floristic
elements. Acta herbologica, Beograd, Vol. 13 (1), 95-100.
68. Lazić Dejana, Škorić, M., Stojanović Slobodanka, Knežević, A., Nikolić Ljiljana
(2005b): Sintaxonomic review of the Vegetation of the Jegrička watercourse.
__________________________________________________________________________________
Literatura 256
__________________________________________________________________________________
Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Naučni institut za ratarstvo

i povrtarstvo, Novi Sad, 3-4, 269-274.
69. Lawrence, D.K. (1976): Morfological variation of Elodea in western Massachusetts:
field and laboratory studies. Rhodora, 78, 739-749.
70. Likić, B. (2002): Opšti prikaz Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. U: Hidrosistem
Dunav-Tisa-Dunav - 25 godina kasnije, JVP „Vode Vojvodine“, Novi Sad, 41-58.
71. Ljevnaić Branka, Stojanović Slobodanka, Nikolić Ljiljana, Džigurski Dejana, Knežević
A. (2008): Melioraciono uslovljena flora stalnog vodotoka Moravice-analiza flornih
elemenata i životnih formi. Melioracije 08, Novi Sad, Tematski zbornik radova, 106-
112.
72. Miloradović, M (2002a): Vodoprivredna problematika Bačke i Banata pre izgradnje
Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. U: Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav - 25 godina
kasnije, JVP „Vode Vojvodine“, Novi Sad, 23-39.
73. Miloradović, M (2002b): Uloga Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav u odbrani od poplva.
U: Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav - 25 godina kasnije, JVP „Vode Vojvodine“, Novi
Sad, 130-155.
74. Milošev, Ž. (2002): Hidrotehnički radovi u Banatu i Bačkoj pre izgradnje hidrosistema
Dunav-Tisa-Dunav. U: Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav - 25 godina kasnije, JVP „Vode
Vojvodine“, Novi Sad, 1-21.
75. Milošev, D. i Šeremešić, S. (2010): Agroekologija. Praktikum. Poljoprivredni fakultet,
Univerzitet u Novom Sadu, 1-135.
76. Nikolić Ljiljana (2004): Biljni svet, biomasa i primarna produkcija kao pokazatelji
eutrofizacije u jezeru Provala. Doktorska disertacija, Univerzitet u Novom Sadu,
Prirodno-matematički fakultet, 1-170.
77. Nikolić Ljiljana (2005): Biljni svet i primarna produkcija - indikatori eutrofizacije
jezera Provala. Zadužbina Andrejević. Monografija. 1-109.
78. Nikolić Ljiljana, Stojanović Slobodanka, Lazić Dejana (2001): Contribution to the
knowledge of distribution of Azolla species in flora of Serbia. Zbornik Matice srpske za
prirodne nauke, Novi Sad, N0101, 95-100.
79. Nikolić Ljiljana, Stojanović Slobodanka, Knežević A., Ljevnaić Branka, Džigurski
Dejana (2008): Zaštićene biljne vrste Osnovne kanalske mreže Hidrosistema Dunav-
Tisa-Dunav. Melioracije 08, Novi Sad, Tematski zbornik radova, 106-112.
80. Nikolić Ljiljana, Pajević Slobodanka, Ljevnaić Branka (2009): Primary production
dynamics of dominant hydrophytes in Lake Provala (Serbia). Cent. Eur. J. Biol. 4 (2),
250-257.
81. Obradović Melanija (1976): Analiza ekoloških uslova u procesu useljavanja biljaka u
Vojvodinu. Zbornik radova Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom
Sadu, Novi Sad, 6, 305-316.
82. Obradović Melanija i Budak Vera (1979a): Research into flora of the soutern part of the
Tisa basin. Tiscia, Szeged, 14, 123-130.
83. Obradović Melanija, Budak Vera, Vajgand, K. (1979b): Rasprostranjenje roda
Utricularia L. u vodenoj i barskoj vegetaciji Vojvodine. Poseban otisak iz Zbornika
radova PMF-a, Novi Sad, br. 9, 537-543.
84. Oťaheľová Helena (1990): Macrophytic Communities of Open Surface in the Danubian
Plain (Czechoslovakia). Folia Geobot. Phytotax., Praha, 25, 239-243.
85. Oťaheľová Helena (1996): The marshland vegetation (Phragmiti-Magnocaricetea)
along the lower reaches of the Morava river, Biologia, Bratislava, 51 (4), 391-403.
__________________________________________________________________________________
Literatura 257
__________________________________________________________________________________
86. Panjković Biljana (2005): Akvatična i semiakvatična vegetacija Apatinskog i

Monoštorskog rita. Doktorska disertacija. PMF, Univerzitet u Novom Sadu, 1-387.
87. Parabućski Stanija, Stojanović Slobodanka, Butorac Branislava, Pekanović Verica
(1986): Prodromus vegetacije Vojvodine. Zbornik Matice srpske za prirodne nauke,
Novi Sad, 71, 5-40.
88. Passarge, H. (1996): Pfanzengesellschaften Nordostdeutschlands, I. Hydro- und
Therophytosa. J. Cramer in der Gebrüder Borntraeger Verlagsbuchhandlung Berlin,
Stuttgart, 1-298.
89. Pejak Tatjana (2005): Floristička analiza akvatičnih makrofita Starog Begeja.
Diplomski rad, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju,
90. Pignatti, S. (1982): Flora d'Italia 3, Edagricole, Bologna, 634.
91. Polić Dubravka (2005): Flora i vegetacija Labudovog okna. Magistarska teza.
Univerzitet u Novom Sadu, PMF, Departman za biologiju i ekologiju, Novi Sad, 1-130.
92. Polić Dubravka, Igić Ružica, Anačkov, G., Janauer, G. A., Vukov Dragana (2004):
Aquatic vegetation in Dubovačka ada oxbow. Limnological Reports, Proceedings of the
35th IAD Conference, Novi Sad, Vol. 35, 457-462.
93. Preising, E., Vahle, H. C., Brandes, D, Hoffmeister, H., Tuxen, J., Weber, H. E. (1990):
Die Pflanzengesellschaften Niedersachsens. Bestandsentwicklung, Gefährung und
Schutzprobleme Wasser - und Sumpfpflanzengesellschafen des Süwassers. Natursch.
Landschaftspfl. Niedersaschsens, Hannover, 20 (7/8), 1-161.
94. Radičević Zorica, Radenković Tanja, Bojović Jelica (2008): Uticaj klimatskih faktora
na promenu sastava korovske flore u Srbiji. Acta Biologica Jugoslavica, serija G: Acta
herbologica, Vol. 17 (1), 31-36.
95. Radović, I. (2005): Razvoj ideje o značaju i potrebi zaštite biodiverziteta. Naučni
skupovi, Knjiga CXI, Odeljenje hemijskih i bioloških nauka, Knjiga 2, SANU,
Beograd, 17-52.
96. Radulović Snežana (2000): Vodena vegetacija Koviljskog rita. Magistarska teza, PMF,
97. Radulović Snežana (2005): Ekologija i distribucija akvatičnih fitocenoza Carske bare u
GIS tematskom modelu. Doktorska disertacija, Univerzitet u Novom Sadu, PMF,
Departman za biologiju i ekologiju, Novi Sad, 1-137.
98. Rajić, D. (2002): Snabdevanje vodom Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. U:
Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav - 25 godina kasnije, JVP „Vode Vojvodine“, Novi Sad,
116-129.
99. Rauš, Đ., Šegulja Nedeljka, Topić Jasenka (1980): Vegetacija bara i močvara u šumama
jugozapadnog Srijema. Matica Srpska, Odeljenje za prirodne nauke, Zbornik za
prirodne nauke, Novi Sad, 58, 2-51.
100. Sarić, M. (ed.) (1986): Flora Srbije X, SANU, Beograd.
101. Sarić, M. (ed.) (1992): Flora Srbije 1. SANU, Beograd.
102. Simonkai L. (1882): Pancsova vidékének növényzete. Magyar Növénytani Lapok, VI
Budapest.
103. Simpson, D.A. (1984): A short history of the introduction and spread of Elodea in the
British Isles. Watsonia, 15, 1-9.
104. Slavnić, Ž. (1956): Vodena i barska vegetacija Vojvodine. Zbornik Matice Srpske,
Serija prirodnih nauka, sv. 10, Novi Sad, 1-72.
__________________________________________________________________________________
Literatura 258
__________________________________________________________________________________
105. Soó, R. (1964-1980): A Magyar Flòra ès Vegetàciò Rendszertani-növènyföldrajzi

Kèzikönyve I-VI. Akadèmiai Kiadò, Budapest.
106. Sörensen, T. (1948): A method of establishing groups of equal amplitude in plant
sociology based on similarity of species content. Det. Kong. Dansk. Vidensk. Selsk,
Biol, Skr, 5 (4) 1-34, Copenhagen.
107. „Staništa Srbije - Priručnik sa opisima i osnovnim podacima” (2005) U:
„Harmonizacija nacionalne nomenklature u klasifikaciji staništa sa standardima
međunarodne zajednice”, Institut za Botaniku i Botanička Bašta „Jermenovac“,
Biološki fakulteta, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1-684.
108. Stevanović, V. (2002): Rasprostranjenje i ekologija makrofitske vegetacije u
đerdapskoj akumulaciji in Tripković, D. ed. Izveštaj o zajedničkom ispitivanju reke
Dunava na teritoriji SR Jugoslavije u okviru međunarodnog programa JDS-ITR.
Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogadstava i životne sredine, Savezni
hidrometeorološki zavod, Beograd, 93-104.
109. Stevanović, V. (2009): Biodiverzitet i genetički resursi. Naučni skup „Upravljanje
genetičkim resursima biljnih i životinjskih vrsta Srbije”, Srpska akademija nauka i
umetnosti, Odbor za proučavanje flore i vegetacije Srbije, Međuodeljinski odbor
„Čovek i životna sredina”, Beograd, Knjiga izvoda, 26-27.
110. Stojanović Slobodanka, Butorac Branislava, Vučković Mirjana (1987): Pregled barske
i močvarne vegetacije Vojvodine. Glasnik Instituta za botaniku i Botaničke bašte
Univerziteta u Beogradu, Beograd, Tom XXI, 41-47.
111. Stojanović Slobodanka, Butorac Branislava, Kilibarda, P. (1990): Zajednica Salvinio-
Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956 na delu kanala Dunav-Tisa-Dunav. Bilten
Društva ekologa Bosne i Hercegovine, Sarajevo, ser. B, br. 5, 163-170.
112. Stojanović Slobodanka, Vučković Mirjana, Stanković, Ž., Žderić, M., Kilibarda, P.,
Radak Ljiljana, Radulović Snežana (1993a): Floristička struktura akvatične vegetacije
na delovima hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. Međunarodni simpozijum Zaštita životne
sredine i poljoprivreda- EKO '93, Novi Sad.
113. Stojanović Slobodanka, Vučković Mirjana, Stanković, Ž., Žderić, M., Kilibarda, P.,
Radak Ljiljana (1993b): Akvatične makrofite kao bioindikatori kvaliteta vode u kanalu
kod Vrbasa. Konferencija „Zaštita voda '93”, Zbornik radova, Aranđelovac, 223-227.
114. Stojanović Slobodanka, Butorac Branislava, Vučković Mirjana, Stanković, Ž., Žderić,
M., Kilibarda, P., Radak Ljiljana (1994a): Biljni svet kanala Vrbas-Bezdan. Univerzitet
u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Institut za biologiju, Monografija, Novi
Sad, 1-110.
115. Stojanović Slobodanka, Vučković Mirjana, Žderić, M., Stanković, Ž. (1994b): Vodena
vegetacija vaskularnih makrofita Osnovne kanalske mreže HS Dunav-Tisa-Dunav na
području Bačke. Zbornik radova PMF-a Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad, ser.
biol. supplement 23, 36-46.
116. Stojanović Slobodanka, Pekanović Verica, Žderić, M., Stanković, Ž., Radulović
Snežana (1995a): Asocijacija Sparganio-Glycerietum fluitantis Br.-Bl. 1925 u
vegetaciji Vojvodine, II Simpozijum o flori Srbije, IV Simpozijum oflori jugoistočne
Srbije, Zbornik rezimea, Vranje, 40.
117. Stojanović Slobodanka, Stanković, Ž., Žderić, M. (1995b): Vaskularne makrofite kao
bioindikatori kvaliteta vode. Zbornik Savetovanja „Povratak života rekama”, Kladovo,
122-135.
__________________________________________________________________________________
Literatura 259
__________________________________________________________________________________
118. Stojanović Slobodanka, Žderić, M., Radak Ljiljana (1995c): Najsitnije cvetnice
(Lemnaceae, Liliatae) kao fitoindikatori akvatičnih ekosistema. Konferencija „Zaštita
voda ‘95”, Zbornik radova, Tara, 219-222.
119. Stojanović Slobodanka, Vučković Mirjana, Žderić, M., Stanković, Ž. (1996):
Dominantne hidrofite u magistralnim kanalima hidrosistema „Dunav-Tisa-Dunav”. Peti
kongres o korovima, Zbornik radova, Banja Koviljača, 343-350.
120. Stojanović Slobodanka, Lazić Dejana, Nikolić Ljiljana (1997a): Hydrophytes of the
Tamis river. Al II-lea Simpozion international „Cercetarea interdisciplinara zonala“,
Romania-Yugoslavia-Ungaria, Timisoara, 245-250.
121. Stojanović Slobodanka, Vučković Mirjana, Stanković, Ž., Lazić Dejana (1997b):
Predstavnici familije Hydrocharitaceae Ashers. u recentnoj vaskularnoj flori
Vojvodine. V Simpozijum o flori jugoistočne Srbije i susednih područja, Zbornik
rezimea, Zaječar, 23.
122. Stojanović Slobodanka, Vučković Mirjana, Žderić, M., Stanković, Ž., Kilibarda, P.
(1997c): Die Darstellung der rezentne Flora in magistralkanälen des Hydrosystems
Donau-Theiss-Donau. 32 Konferenz der IAD, Wissenschaftliche Referate, Wien-
Österreich, 219-226.
123. Stojanović Slobodanka, Vučković Mirjana, Žderić, M., Stanković, Ž., Kilibarda, P.,
Lazić Dejana (1997d): Recentna flora vaskularnih makrofita kanala „Vrbas-Bezdan” i
„Banatska Palanka-Novi Bečej” kao pokazatelj ekoloških karakteristika i kvaliteta
vode. Konferencija o aktuelnim problemima zaštite voda „Zaštita voda ‘97”, Sombor,
376-379.
124. Stojanović Slobodanka i Lazić Dejana (1998a): Pregled vaskularne flore Tamiša sa
flornim elementima i životnim formama. Naš Tamiš, Naučna monografija, Univerzitet
u Novom Sadu, PMF, Institut za geografiju, Novi Sad, 75-87.
125. Stojanović Slobodanka, Nikolić Ljiljana, Lazić Dejana (1998b): The Recent Vascular
flora of the Tamis River. 3rd International Symposium Interdisciplinary Regional
Research (Hungary, Romania, Yugoslavia), Proceedings, Novi Sad, 955-961.
126. Stojanović Slobodanka, Nikolić Ljiljana, Lazić Dejana (1998c): Hidrofite kao
pokazatelji kvaliteta vode Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. Letopis naučnih radova,
god. 22, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, br. 1-2, 62-68.
127. Stojanović Slobodanka, Stanković, Ž., Kilibarda, P. (1998d): Uloga i značaj akvatične
vegetacije u hidrosistemu Dunav-Tisa-Dunav. Vodoprivreda 171-172, Jugoslovensko
društvo za odvodnjavanje i navodnjavanje, 47-52.
128. Stojanović Slobodanka, Nikolić Ljiljana, Lazić Dejana (1999a): Zastupljenost
vaskularnih makrofita u kanalskoj mreži Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. Letopis
naučnih radova, god. 23, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, br. 1-2, 206-210.
129. Stojanović Slobodanka, Kilibarda, P., Žderić, M., Nikolić Ljiljana, Lazić Dejana
(1999b): Biljni svet kanala Novi Sad-Savino Selo. Eko-Konferencija `99, Monografija
I, Novi Sad, 137-142.
130. Stojanović Slobodanka, Kilibarda, P., Nikolić Ljiljana, Lazić Dejana (2000a):
Biodiverzitet akvatične i higrofilne flore u Osnovnoj kanalskoj mreži HS DTD na
području Bačke. Zaštita voda 2000, Mataruška Banja, 163-168.
131. Stojanović Slobodanka, Nikolić Ljiljana, Lazić Dejana (2000b): Najčešće korovske
biljke u kanalskoj mreži Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. VI Kongres o korovima,
Zbornik radova, Banja Koviljača, 158 -162.
__________________________________________________________________________________
Literatura 260
__________________________________________________________________________________
132. Stojanović Slobodanka, Knežević, A., Nikolić Ljiljana, Lazić Dejana (2002):
Vaskularne makrofite kao pokazatelji ekoloških karakteristika u kanalima HS DTD.
Melioracije i poljoprivreda, Zbornik radova, 32-40.
133. Stojanović Slobodanka i Nikolić Ljiljana (2003a): Akvatični korovi u Vojvodini. U:
Šovljanski, R., Konstantinović, B., Klokočar-Šmit, Z. (eds.): Akvatični korovi,
suzbijanje i posledice. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, JVP „Vode Vojvodine”, Novi
Sad, 15-83.
134. Stojanović Slobodanka, Nikolić Ljiljana, Lazić Dejana, Ljevnaić Branka (2003b):
Vaskularne makrofite-pokazatelji ekoloških karakteristika u vodotocima severne Bačke
(Krivaja, Čik i Kereš). 32. godišnja Konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i
zaštite voda. „Voda 2003“, Zlatibor, Zbornik radova, 273-278.
135. Stojanović Slobodanka, Knežević, A., Nikolić Ljiljana, Lazić Dejana (2004a):
Nymphoides flava Hill. in the aquatic ecosystems of the Vojvodina Province.
Proceedings of the 35th IAD Conference, Novi Sad, Serbia and Montenegro,
Limnological reports Vol. 35, 479-483.
136. Stojanović Slobodanka, Škorić, M., Nikolić Ljiljana, Lazić Dejana, Knežević, A.
(2004b): Salvinia natans (L.) All. (Pteridophyta) in the main canal network of Hs DTD.
Acta herbologica, Beograd, Vol. 13, N01, 89-94.
137. Stojanović Slobodanka, Knežević, A., Škorić, M., Lazić Dejana, Nikolić Ljiljana,
Kilibarda, P. (2005): Ekološko-horološke karakteristike dominantnih makrofita u
kanalima OKM Hs DTD na području Bačke. Melioracije u održivoj poljoprivredi,
tematski zbornik radova, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 68-75.
138. Stojanović Slobodanka, Knežević, A., Nikolić Ljiljana, Lazić Dejana (2006): Značaj i
uloga emerznih biljaka u prečišćavanju komunalnih otpadnih voda. Savetovanje
„Prečišćavanje otpadnih voda sistemom „Mokra polja“, Tematski zbornik radova, Novi
Sad, 34-39.
139. Stojanović Slobodanka, Knežević, A., Nikolić Ljiljana, Lazić Dejana, Ljevnaić Branka
(2007a): Analiza promena flore Kikindskog kanala 1996-2006. Melioracije 07-Stanje i
perspektive, Novi Sad, Tematski zbornik radova, 104-110.
140. Stojanović Slobodanka, Lazić Dejana, Knežević, A., Nikolić Ljiljana, Škorić M.,
Kilibarda, P., Mišković Milanka, Bugarski Radojka (2007b): Flora i vegetacija
Osnovne kanalske mreže Hs DTD u Bačkoj. Monografija, Univerzitet u Novom Sadu,
Poljoprivredni fakultet, JVP „Vodevojvodine“, Novi Sad, 1-204.
141. Stojanović Slobodanka, Knežević A., Džigurski Dejana, Ljevnaić-Mašić Branka,
Nikolić Ljiljana (2009a): Presence of adventive taxa in the flora of the main canal
network of Danube-Tisza-Danube Hydrosystem. World Canals Conference 2009, Novi
Sad, Serbia, 112.
142. Stojanović Slobodanka, Knežević A., Džigurski Dejana, Ljevnaić-Mašić Branka,
Nikolić Ljiljana (2009b): The vegetation of canal Novi Sad-Savino Selo. World Canals
Conference 2009, Novi Sad, Serbia, 113.
143. Stojanović Slobodanka, Nikolić Ljiljana, Džigurski Dejana, Ljevnaić-Mašić Branka
(2009c): Flotantne paprati u flori i vegetaciji Vojvodine. Letopis naučnih radova,
Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, No1, 36-42.
144. Strategija vodosnabdevanja i zaštite voda u AP Vojvodini (2007). Pokrajinski
sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, Departman za hemiju, Prirodno-matematičkog
fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu.
__________________________________________________________________________________
Literatura 261
__________________________________________________________________________________
145. Takhtajan, A. (1997): Diversity and Classification of flowering Plants. Columbia

University Press, New York.
146. Thiébaut Gabrielle i Di Nino, F. (2009): Morphological variations of natural
populations of an aquatic macrophyte Elodea nuttallii in their native and in their
introduced ranges. Aqatic Invasions, Vol. 4, Issue 2, 311-320.
147. Todorov Aleksandra (1998): Vaskularne makrofite kanala Begej. Diplomski rad,
Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, 1-26.
148. Topa, E. (1966): Typha. In Sávulescu et Nyárády (Eds.). Flora Republicii Socialisti
România, Vol. 9, 97. Ed. Academiei Republicii Socialiste România.
149. Topić Jasenka i Šegulja Nedeljka (1979): Azolla filiculoides Lam. u Sremu i Slavoniji.
Zbornik za prirodne nauke Matice srpske, Novi Sad, 55, 117-118.
150. Topić Jasenka i Ozimec, S. (2001): Typha laxmannii Lepechin (Typhaceae), a new
species in the Croatian flora. Nat. Croat., Zagreb, Vol. 10, No1, 61-65.
151. Trinajstić, I., Franjić, J., Škvorc, Ž. (2001): Water plant and swamp vegetation of
Virovi in Posavina (Croatia). Nat. Croat., Zagreb, Vol. 10, No4, 305-313.
152. Tutin, T. G., Heywood, V. H., Burges, N. A., Valentine, D. H., Walters, S. M., Webb,
D. A. eds. (1964-1980): Flora Europaea I-V. Cambridge University press, Cambridge.
153. Uredba o klasifikaciji vodotoka. „Službeni glasnik SR Srbije“, br. 5/68.
154. Uredba o zaštiti prirodnih retkosti. „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 50/93 i
93/93.
155. Vučković Mirjana, Stojanović Slobodanka, Stanković, Ž., Žderić, M., Kilibarda, P.,
Radak Ljiljana, Radulović Snežana (1993): Quantitative composition of hydrophytes in
main network of the Dunav-Tisa-Dunav hydrosystem. Szegedin okologiai napok, 224.
tiszakutato anket, Szeged, 31.
156. Vučković Mirjana, Stojanović Slobodanka, Butorac Branislava, Stanković, Ž., Žderić,
M., Kilibarda, P., Radak Ljiljana, Radulović Snežana (1994a): Eine vergleichende
Ubersicht der Makrophyten Kanalnetz des Hydrosystems Donau-Theiss-Donau (DTD).
Limnologischen Berichte Donau 1994, Dubendorf, 255-258.
157. Vučković Mirjana, Stojanović Slobodanka, Stanković, Ž., Žderić, M., Kilibarda, P.,
Radak Ljiljana, Radulović Snežana (1994b): Quantitative presence of macrophytes in
basic channel network of Hydrosystem Danube-Tisza-Danube. Szeged, Tiscia 228, 25-
29.
158. Vučković Mirjana, Stojanović Slobodanka, Butorac Branislava, Stanković, Ž., Žderić,
M., Kilibarda, P. (1995): Uloga i značaj makrofitske vegetacije u vodenim
ekosistemima kanalskog tipa. Zbornik radova PMF-a Univerziteta u Novom Sadu,
Novi Sad, ser. biol. 24, 67-71.
159. Vučković Mirjana, Stojanović Slobodanka, Stanković, Ž., Žderić, M., Radulović
Snežana (1996): Florističko-fitocenološke odlike kanalske mreže hidrosistema Dunav-
Tisa-Dunav u Bačkoj. V Kongres ekologa Jugoslavije, Beograd, Zbornik sažetaka, 22.
160. Vučković Mirjana, Stojanović Slobodanka, Butorac Branislava, Radulović Snežana,
Lazić Dejana (1997): Die naturwerte der Flora in anthropogenen Wasserökosystemen
des Hydrosystems Donau-Theiss-Donau. 32 Konferenz der IAD, Wissenschaftliche
Referate, Wien-Österreich, 215-218.
161. Vukićević, E. (1992): Familija Azollaceae. U: Sarić, M., Ed. Flora Srbije, Tom I,
Srpska Akademija nauka i umetnosti, Beograd, 96-98.
162. Vukoje, M. (1983): Makrofitska flora osnovne kanalske mreže u Vojvodini. Zbornik
radova sa naučnog skupa „Čovek i biljka”, Matica srpska, Novi Sad.
__________________________________________________________________________________
Literatura 262
__________________________________________________________________________________
163. Vukov Dragana (2003): Akvatične makrofite reke Zasavica. Magistarska teza, PMF
Novi Sad.
164. Vukov Dragana (2008): Floristička i ekološka analiza vaskularnih makrofita reke
Dunav u Srbiji. Doktorska disertacija, Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad, 1-243.
165. Vukov Dragana, Igić Ružica, Janauer, G., A. (1999): The macrophyte vegetation of
river Plazovic (Yugoslavia). VIII European Ecological Congress, Abstracts, Halkidiki,
Greece, 316.
166. Vukov Dragana, Igić Ružica, Boža, P., Anačkov, G., Butorac Branislava (2000):
Survey into the aquatic macrophytes of the Zasavica Natural Reservation (Yugoslavia).
Ecology of River Valleys. Department of Ecology, University of Szeged, 183-187.
167. Vukov Dragana, Igić Ružica, Anačkov, G., Boža, P. (2001): Akvatične makrofite
Prekopca i Jovače. „Zasavica 2001”, Monografija, PMF, Institut za biologiju u Novom
Sadu, Goransko-ekološki pokret, Sremska Mitrovica, 49-56.
168. Vukov Dragana, Anačkov, G., Igić Ružica (2002): The Survey of Aquatic
Macrophytes in the Danube River near Novi Sad (Yugoslavia, river km 1255-1260). 6th
International Symposium, Interdisciplinary Regional Research (Hungary, Romania,
Yugoslavia), Proceedings - electronic version. Novi Sad, Yugoslavia.
169. Vukov Dragana, Anačkov, G., Boža, P., Janauer, G. A. (2004): Genus Potamogeton L.
1753 in the Danube River Corridor (river km 1296-1076). Limnological Reports,
Proceedings of the 35th IAD Conference, Novi Sad, Vol. 35, 413-419.
170. Westhoff, V. i Den Held, A. (1969): Plantenge-meenschappen in Nederland. W. J.
Thieme en Cie, Zutphen.
171. Weshoff, V. i Van der Maarel, E. (1973): The Braun-Blanquet approach. In: R. H.
Whittaker (ed.) Handbook of vegetation science V. Ordination and classification of
communities. The Hague, Junk 617-726.
172. Wilby, N. (2007): Managing invasive aquatic plants: problems and prospects. Aquatic
Conservation: Marine and Freshwater Ecosystems, 17, 659-665.
173. Wittenberg, R. (ed.) (2005): An inventory of alien species and their threat to
biodiversity and economy in Switzerland. CABI Bioscience Switzerland Centre report
to the Swiss Agency for Environment, Forests and Landscape, Delémont.
174. www.capm.org.uk
175. www.ekoforum.org/htm/biodiverzitet.htm
176. www.ekovojvodina.sr.gov.rs/vodosnabdevanje
177. www.odrzivi-razvoj.sr.gov.yu
178. www.vodevojvodine.com
179. www.zasavica.org.yu
180. Zakona o prostornom planu Republike Srbije. „Službeni glasnik SR Srbije“, br. 13/96.
181. Živković, B., Nejgebauer, V., Tanasijević, D., Miljković, N., Stojković, L., Drezgić,
P., (1972): Zemljišta Vojvodine. Institut za poljoprivredna istraživanja. Novi Sad.
__________________________________________________________________________________

Prilog

Prilog 1. Fizičko-hemijski pokazatelji kvaliteta vode kanala OKM Hs DTD u Banatu u 2006. godini
(Melenci, Klek, Vlajkovac, Kajtasovo)
VODOTOK KANAL BANATSKA PALANKA - NOVI BEČEJ

Profil Melenci Klek Vlajkovac Kajtasovo
Datum uzorkovanja
Merna 23.5.06. 5.6.06. 6.9.06. 23.5.06. 17.7.06. 14.9.06. 24.5.06. 27.7.06. 27.9.06. 18.5.06. 20.7.06. 21.9.06.
Pokazatelji
jedinica
Temperatura vode ºC 25,8 16,1 21,2 24,5 34,5 19,1 23,8 28 18,4 20,2 29 18,8
pH vrednost 8,5 8,0 7,6 7,6 7,6 7,7 7,8 7,9 7,5 8,3 8,4 7,9
Elektroprovodljivost µS/cm 2340 933 494 1092 477 352 563 320 235 685 397 286
Ukupni alkalitet mgCaCO3 481,6 237,6 159 302 313 135,5 199 136 92,5 258,1 159 115
Rastvoreni kiseonik mg/l 21,1 6,1 7,9 7,8 4,7 7,5 9,1 9,0 7,8 13,4 13,0 8,0
Zasićenje kiseonikom % 262 62 90 95 - 82 109 116 84 149 172 86
BPK5 mg/ l 19,4 - 3,4 9,9 5,8 2,7 3,9 4,1 2,6 3,8 6,8 2,3
HPK (Mn) mg/ l 20,2 5,7 7,3 11,5 7,1 5,1 6,5 4,6 4,3 8,6 7,3 3,7
Amonijum jon mg /l 0,56 0,77 0,05 1,75 0,34 0,72 0,24 0,41 0,50 0,24 0,22 0,14
Nitrit jon mg /l 0,012 0,094 0,025 0,041 0,009 0,05 0,045 0,044 0,032 0,034 0,061 0,02
Nitrat jon mg /l 0,15 0,76 0,85 0,23 0,52 0,69 1,19 0,59 1,10 1,13 0,73 0,05
Neorganski azot mg /l 0,722 1,624 0,925 2,021 0,869 1,460 1,475 1,044 1,632 1,404 1,011 0,21
Rastvoreni fosfor mg / l 0,432 0,336 0,048 0,743 0,196 0,159 0,163 0,164 0,149 0,065 0,139 0,119
Ukupni fosfor mg / l 0,615 0,47 0,151 1,015 0,435 0,388 0,242 0,264 0,252 0,096 0,244 0,199

(Novo Miloševo, Hetin, Srpski Itebej, Stajićevo)
VODOTOK KIKINDSKI KANAL STARI BEGEJ PLOVNI BEGEJ KANAL BEGEJ

Profil Novo Miloševo Hetin Srpski Itebej Stajićevo
Datum uzorkovanja
Merna 11.5.06. 11.7.06. 6.9.06. 23.5.06. 22.6.06. 6.9.06. 16.5.06. 17.7.06. 14.9.06. 16.5.06. 6.6.06. 6.9.06.
Pokazatelji
jedinica
Temperatura vode ºC 18,2 30,0 22,8 25,6 25,6 20,2 17,8 34,6 18,9 22,2 22,4 21,0
pH vrednost 8,0 8,0 7,5 8,3 8,2 8,2 7,5 7,1 7,4 8,3 8,3 7,3
Ukupni alkalitet mgCaCO3 467 213 220,5 519,8 491 466 138 118 107,5 266 213 142
Zasićenje kiseonikom % 89 129 54 95 73 68 35 - 41 154 162 42
BPK5 mg/ l 7,4 7,4 6,3 2,1 2,1 2,9 2,9 5,1 3,2 9,7 7,6 6,5
HPK (Mn) mg/ l 17,1 9,8 7,7 13,6 10,5 8,2 7,4 5,8 4,7 15,8 19,1 7,6
Amonijum jon mg /l 1,15 0,53 1,10 0,43 0,10 0,45 2,85 1,52 1,31 0,42 1,48 2,06
Nitrit jon mg /l 0,102 0,087 0,087 0,072 0,042 0,030 0,042 0,067 0,061 0,003 0,043 0,090
Nitrat jon mg /l 1,43 0,89 0,87 1,29 0,84 0,85 0,12 0,02 0,19 0,07 0,10 0,53
Ukupni fosfor mg / l 0,608 - 0,400 0,835 0,780 0,520 0,610 0,650 0,604 0,665 0,544 0,392

(Vrbica, Jaša Tomić, Botoš, Markovićevo, Vatin)
VODOTOK ZLATICA TAMIŠ BRZAVA MORAVICA

Profil Vrbica Jaša Tomić Botoš Markovićevo Vatin
Datum uzorkovanja
Merna 11.5.06. 2.6.06. 6.9.06. 23.5.06. 17.7.06. 14.9.06. 16.5.06. 5.7.06. 5.9.06. 24.5.06. 17.7.06. 27.9.06. 24.5.06. 27.7.06. 27.9.06.
Pokazatelji
jedinica
Temperatura vode ºC 17,4 25,6 19,4 20,8 23,0 18,9 18,0 24,2 18,7 21,8 22,2 16,8 25,0 27,7 17,6
pH vrednost 8,0 8,2 7,4 7,8 7,6 7,9 7,9 7,6 7,6 7,7 7,6 7,6 8,3 8,1 7,9
Elektroprovodljivost µS/cm 2680 1211 1026 255 184 192 572 402 147 350 240 221 652 742 708
Ukupni alkalitet mgCaCO3 549 491 379 98 77 73 179 162 58,5 128 91 77,5 320,8 384 303
Rastvoreni kiseonik mg/l 2,3 5,9 0,7 8,0 8,2 8,8 6,5 5,0 8,9 7,8 8,6 9,2 12,5 5,9 8,5
Zasićenje kiseonikom % 24 73 8 90 97 95 69 60 96 90 100 95 153 76 90
BPK5 mg/ l 5,7 2,1 4,5 1,4 1,4 1,0 2,7 2,5 3,7 2,7 1,8 1,9 3,1 6,2 2,5
HPK (Mn) mg/ l 15,5 10,5 9,5 4,5 4,3 2,9 6,1 5,7 5,9 7,6 4,9 5,7 12,6 12,7 8,4
Amonijum jon mg /l 0,44 0,10 0,29 0,21 0,26 0,21 1,04 0,57 0,22 0,23 0,33 0,23 0,40 0,49 0,26
Nitrit jon mg /l 0,006 0,042 0,006 0,016 0,023 0,020 0,056 0,094 0,010 0,036 0,019 0,026 0,000 0,012 0,007
Nitrat jon mg /l 0,12 0,84 0,06 0,49 0,35 0,56 0,65 0,64 0,66 1,70 1,42 1,80 0,12 0,17 0,08
Neorganski azot mg /l 0,566 0,982 0,356 0,716 0,633 0,790 1,746 1,304 0,890 1,966 1,769 2,056 0,520 0,672 0,347
Rastvoreni fosfor mg / l 0,430 0,690 0,480 0,057 0,071 0,046 0,217 0,185 0,043 0,112 0,187 0,179 0,099 0,261 0,038
Ukupni fosfor mg / l 0,464 0,780 0,550 0,158 0,139 0,117 0,354 - 0,143 0,326 0,238 0,306 0,168 0,490 0,120


Datum uzorkovanja
Merna 3.4.07. 14.6.07. 1.8.07. 15.5.07. 7.6.07. 13.9.07. 8.5.07. 4.6.07. 10.9.07. 12.4.07. 21.6.07. 16.8.07.
Pokazatelji
jedinica
pH vrednost 7,7 7,4 8,3 8,3 7,4 7,4 7,8 7,3 7,7 7,9 7,8 7,8
Ukupni alkalitet mgCaCO3 124 123 179 144 129 130 131 138 123 184 126 126
Zasićenje kiseonikom % 99 65 117 126 63 65 106 48 59 82 109 107
BPK5 mg/ l 2,8 4,8 6,7 5,2 3,8 4,3 5,7 3,7 3,6 1,3 4,0 3,4
HPK (Mn) mg/ l 4,9 6,8 8,0 8,0 4,9 7,6 6,2 5,6 4,8 4,8 4,8 4,5
Amonijum jon mg /l 0,07 0,18 0,07 0,32 0,60 0,36 0,10 0,23 0,28 0,05 0,04 0,02
Nitrit jon mg /l 0,033 0,048 0,007 0,032 0,073 0,065 0,026 0,067 0,054 0,031 0,038 0,017
Nitrat jon mg /l 1,19 0,91 0,06 0,23 0,77 0,80 0,66 0,87 0,84 1,36 0,59 0,39


Datum uzorkovanja
Merna 3.4.07. 14.6.07. 1.8.07. 29.5.07. 27.6.07. 22.8.07. 29.5.07. 7.6.07. 13.9.07. 15.5.07. 7.6.07. 5.9.07.
Pokazatelji
jedinica
pH vrednost 7,6 7,5 7,7 8,3 8,3 8,7 7,2 7,1 7,2 8,0 7,4 7,5
BPK5 mg/ l 3,2 6,8 4,1 2,1 4,2 11,7 9,5 8,6 6,1 8,7 6,4 7,2
HPK (Mn) mg/ l 7,5 10,4 7,2 11,1 11,6 29,0 13,9 10,2 7,4 10,4 7,2 8,1
Amonijum jon mg /l 0,45 0,12 0,54 0,06 0,22 0,11 2,10 4,36 0,83 0,42 0,94 0,89
Nitrit jon mg /l 0,083 0,039 0,270 0,048 0,02, 0,002 0,010 0,075 0,088 0,044 0,126 0,083
Nitrat jon mg /l 1,34 0,63 0,48 0,30 0,23 0,09 0,08 0,20 0,44 0,29 0,38 0,37


Datum uzorkovanja
Merna 7.5.07. 27.6.07. 13.9.07. 29.5.07. 26.6.07. 21.8.07. 4.4.07. 7.6.07. 7.8.07. 29.5.07. 18.6.07. 20.6.07. 29.5.07. 18.6.07. 30.7.07.
Pokazatelji
jedinica
Temperatura vode ºC 17,7 26,5 15,6 22,6 26,7 25,7 13,6 23,8 25,0 21,7 23,0 23,8 23,6 24,3 28,5
pH vrednost 7,8 8,2 7,3 7,6 7,8 8,5 7,6 7,5 7,6 7,6 7,7 7,6 7,8 7,7 8,7
Elektroprovodljivost µS/cm 1405 892 1048 156 204 290 295 281 384 199 232 233 655 506 656
Ukupni alkalitet mgCaCO3 400 317 252 68 88 114 106 103 106 80 89 87 338 278 280
Rastvoreni kiseonik mg/l 1,9 5,3 1,3 6,8 7,3 9,2 9,9 5,9 5,5 7,5 6,8 7,3 7,8 4,4 13,8
Zasićenje kiseonikom % 20 67 13 79 92 114 96 71 67 86 80 87 93 53 164
BPK5 mg/ l 8,5 9,3 6,5 0,9 1,5 2,2 3,3 2,9 1,5 6,1 2,0 3,2 1,6 1,3 13,7
HPK (Mn) mg/ l 14,4 11,1 9,6 5,1 5,3 3,9 4,3 5,4 4,0 7,6 9,3 6,7 10,0 14,2 25,7
Amonijum jon mg /l 0,14 0,13 0,16 0,03 0,05 0,05 0,20 0,40 0,34 0,02 0,13 0,14 0,02 0,10 0,03
Nitrit jon mg /l 0,028 0,004 0,007 0,012 0,013 0,010 0,030 0,096 0,073 0,017 0,030 0,032 0,002 0,002 0,020
Nitrat jin mg /l 0,12 0,12 0,08 0,64 0,82 0,31 0,94 0,59 0,44 1,45 1,60 1,77 0,10 0,10 0,12
Neorganski azot mg /l 0,288 0,254 0,247 0,682 0,883 0,370 1,170 1,086 0,853 1,487 1,760 1,942 0,122 0,202 0,170
Rastvoreni fosfor mg / l 0,224 0,264 0,106 0,065 0,057 0,039 0,081 0,018 0,100 0,162 0,160 0,171 0,238 0,282 0,170
Ukupni fosfor mg / l 0,324 0,516 0,188 0,154 0,168 0,071 0,181 0,162 0,177 0,270 0,259 0,333 0,258 0,317 0,510


Datum uzorkovanja
Merna 13.5.08. 1.7.08. 5.8.08. 13.5.08. 9.7.08. 7.8.08. u 2008. g nisu ispitivani 15.5.08. 19.6.08. 21.8.08.
Pokazatelji
jedinica
Temperatura vode ºC 17,2 28,2 23,6 17,8 23,8 23,8 - - - 19,0 22,8 26,6
pH vrednost 7,7 7,8 7,9 7,5 7,3 7,7 - - - 8,2 7,9 7,7
Elektroprovodljivost µS/cm 396 776 329 374 417 312 - - - 398 398 425
Ukupni alkalitet mgCaCO3 128 202 120 131 124 114 - - - 161 152 143
Rastvoreni kiseonik mg/l 7,7 6,1 5,5 6,9 4,9 5,2 - - - 10,6 10,5 5,6
Zasićenje kiseonikom % 80 79 65 74 59 62 - - - 115 123 71
BPK5 mg/ l 2,2 5,1 2,5 4,3 5,0 3,5 - - - 4,5 6,1 3,9
HPK (Mn) mg/ l 5,4 13,7 6,2 6,3 6,1 7,6 - - - 6,0 6,0 6,2
Amonijum jon mg /l 0,09 0,44 0,08 0,87 0,43 0,18 - - - 0,04 0,07 0,12
Nitrit jon mg /l 0,036 0,096 0,014 0,057 0,064 0,027 - - - 0,025 0,067 0,057
Nitrat jon mg /l 0,95 0,57 0,93 0,71 0,70 0,83 - - - 0,86 0,70 0,33
Neorganski azot mg /l 1,076 1,106 1,024 1,637 1,194 1,037 - - - 0,925 0,837 0,507
Rastvoreni fosfor mg / l 0,085 0,156 0,116 0,174 0.204 0,102 - - - 0,077 0,126 0,023
Ukupni fosfor mg / l 0,181 0,372 0,259 0,791 0,328 0,336 - - - 0,192 0,228 0,134


Datum uzorkovanja
Merna 6.5.08. 1.7.08. 5.8.08. 13.5.08. 16.6.08. 19.8.08. 13.5.08. 9.7.08. 19.8.08. 13.5.08. 9.7.08. 7.8.08.
Pokazatelji
jedinica
pH vrednost 7,5 7,8 7,8 8,4 7,9 8,1 7,2 7,1 7,4 7,3 7,2 7,5
BPK5 mg/ l 4,3 6,0 2,9 1,5 3,0 3,1 10,0 9,8 8,2 5,4 5,6 6,0
HPK (Mn) mg/ l 9,8 6,8 6,9 10,3 12,9 13,5 6,3 6,1 4,2 5,9 6,6 7,4
Amonijum jon mg /l 0,63 0,59 0,30 0,04 0,02 0,02 1,85 2,60 2,20 0,55 0,48 0,39
Nitrit jon mg /l 0,064 0,122 0,090 0,008 0,005 0,002 0,034 0,048 0,010 0,064 0,081 0,088
Nitrat jon mg /l 0,76 0,90 0,84 0,12 0,08 0,19 0,11 0,06 0,03 0,65 0,61 0,70


Datum uzorkovanja
Merna 6.5.08. 16.6.08. 19.8.08. 26.5.08. 16.6.08. 18.8.08. u 2008. g nisu ispitivani 26.5.08. 23.6.08. 20.8.08. 26.5.08. 23.6.08. 20.8.08.
Pokazatelji
jedinica
Temperatura vode ºC 18,2 22,7 22,2 19,7 20,2 23,2 - - - 20,8 24,0 20,6 25,8 23,8
pH vrednost 7,4 7,6 8,2 7,6 7,7 8,1 - - - 7,6 7,6 7,9 8,4 7,7
Elektroprovodljivost µS/cm 777 742 923 195 234 523 - - - 275 261 288 772 816
Ukupni alkalitet mgCaCO3 308 251 221 76 90 138 - - - 99 101 115 419 431 prekid
Rastvoreni kiseonik mg/l 4,2 4,8 5,5 7,0 8,1 7,5 - - - 7,6 6,9 8,1 14,8 3,5 toka;
Zasićenje kiseonikom % 44 56 64 77 90 89 - - - 85 83 92 184 42
BPK5 mg/ l 3,0 3,8 4,1 3,4 2,3 3,1 - - - 1,4 2,8 2,1 5,3 2,0
HPK (Mn) mg/ l 15,4 11,9 9,1 5,8 4,6 4,2 - - - 6,0 5,5 4,3 13,4 10,4 od VII
Amonijum jon mg /l 0,08 0,11 0,05 0,07 0,08 0,04 - - - 0,12 0,16 0,14 0,39 0,04 meseca,
Nitrit jon mg /l 0,015 0,007 0,002 0,012 0,009 0,003 - - - 0,022 0,032 0,019 0,004 0,003 na
Nitrat jin mg /l 0,06 0,06 0,06 0,54 0,69 0,04 - - - 1,56 1,65 1,02 0,22 0,19 pojedim
mestima
Neorganski azot mg /l 0,155 0,177 0,112 0,622 0,779 0,083 - - - 1,702 1,842 1,179 0,614 0,233 korito je
Rastvoreni fosfor mg / l 0,271 0,197 0,108 0,022 0,066 0,037 - - - 0,124 0,158 0,121 0,105 0,293 potpuno
Ukupni fosfor mg / l 0,346 0,508 0,355 0,132 0,252 0,081 - - - 0,314 0,344 0,241 0,182 0,323 suvo

Biografija
Mr Branka Ljevnaić-Mašić diplomirala je na Prirodno-

matemetičkom fakultetu u Novom Sadu, na smeru diplomirani
biolog, 2001. godine sa prosečnom ocenom 8,83. Postdiplomske
studije upisala je 2001. godine na smeru Genetika i oplemenjivanje
biljaka, na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, i završila ih
sa prosečnom ocenom 9,86. Magistrasku tezu pod nazivom
„Androgeneza različitih genotipova pšenice (Triticum aestivum L.)
i citološke karakteristike regeneranata odbranila je 2007. godine.
Kao postdiplomac, bila je stipendista Ministarstva za nauku i
zaštitu životne sredine Republike Srbije.
U periodu od 2001. do 2007. godine bila je angažovana, u
izvođenju vežbi sa studentima prve godine na predmetu Botanika,
Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. U toku ovog perioda
radila je tri meseca kao laborant na predmetu Botanika. Od jula 2007. godine, zaposlena je kao
asistent na predmetu Botanika, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, gde drži vežbe
studentima prve godine na smerovima: fitomedicini, voćarsko-vinogradarskom, pejzažnoj
arhitekturi, hortikulturi, ratarsko-povrtarskom, agroekologiji i zaštiti životne sredine i, do pre par
godina, na opštem i stočarskom smeru.
Autor je i koautor većeg broja naučnih radova, saopštenja i poglavlja u monografijama iz
oblasti genetike i botanike. Autor je jedne monografije.
Član je Društva genetičara Srbije.
Služi se engleskim jezikom.
Novi Sad, maj 2010. godine _______________________

UNIVERZITET U NOVOM SADU
PRIRODNO - MATEMATIČKI FAKULTET
KLJUČNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA
Redni broj:
RBR
Identifikacioni broj:
IBR
Tip dokumentacije: Monografska dokumentacija

TD
Tip zapisa: Tekstualni štampani materijal

TZ
Vrsta rada: Doktorska disertacija

VR
Autor: mr Branka Ljevnaić-Mašić

AU
Mentor: dr Pal Boža, redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom

Sadu
dr Dejana Džigurski, docent Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu
MN
Naslov rada: Hidrofite Osnovne kanalske mreže Hidrosistema DTD na području Banata
NR
Jezik publikacije: Srpski (latinica)

JP
Jezik izvoda: srpski/engleski

JI
Zemlja publikovanja: Republika Srbija

ZP
Uže geografsko područja: Vojvodina

UGP
Godina: 2010.
GO

Izdavač: Autorski reprint
IZ
Mesto i adresa: Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 2

MA
Fizički opis rada: 7 poglavlja, 262 strane, 181 lit. citat, 126 tabela, 57 slika, 14 grafika, 9 priloga
FO
Naučna oblast: Biologija

NO
Naučna disciplina: Botanika

ND
Ključne reči: hidrofite, akvatična vegetacija, Osnovna kanalska mreža Hidrosistema Dunav-
Tisa-Dunav (OKM Hs DTD)
PO
UDK:
Čuva se: u biblioteci Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu,

Trg Dositeja Obradovića 2, 21 000 Novi Sad, Republika Srbija
ČU
Važna napomena:
VN
Izvod:
IZ
Floru Osnovne kanalske mreže Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav (OKM Hs DTD) na
području Banata čini 178 taksona, od kojih su 171 vrsta, 4 varijeteta i 3 forme. Od ukupno
konstatovanih taksona, hidrofitama pripadaju 82 taksona među kojim je 16 flotantnih, 22
submerzne i 44 emerzne biljke. Floristički najbogatiji kanali OKM Hs DTD u Banatu su kanal
Banatska Palanka - Novi Bečej (116 taksona) i Tamiš (103 taksona), a najsiromašnija je Brzava
(8 taksona).
U kanalskoj mreži Banata konstatovane su retke i ugrožene, zakonom zaštićene biljne
vrste: Acorus calamus, Hippuris vulgaris, Marsilea quadrifolia, Nuphar luteum, Nymphaea alba
i Trapa longicarpa, kao i vrste relikti tercijara: Bolboschoenus maritimus, Butomus umbellatus,
Ceratophyllum demersum, Myriophyllum spicatum, Najas marina, Nuphar luteum, Nymphaea
alba, Nymphoides flava, Salvinia natans, Schoenoplectus lacustrer, Trapa natans, Vallisneria
spiralis i Wolffia arrhiza. Zabeleženo je i prisustvo adventivnih vrsta, od čega hidrofitama
pripadaju: Azolla caroliniana, Azolla filiculoides, Elodea canadensis, Elodea nuttallii,
Vallisneria spiralis, Acorus calamus i Typha laxmannii. Mnoge od njih su u fazi intenzivnog
širenja, u kanalskoj mreži Banata, gde grade guste sastojine akvatične vegetacije čime postepeno
postaju smetnja normalnom funkcionisanju kanalske mreže.

Vegetaciju OKM Hs DTD na području Banata čine sastojine 26 zajednica koje pripadaju
klasama: Hydrochari-Lemnetea Oberd. 1967, Potametea Tx. et Prsg. 1942 i Phragmitetea Tx. et
Prsg. 1942. Iz klase Hydrochari-Lemnetea prisutne su sastojine asocijacija: Lemno-Spirodeletum
W. Koch 1954, Müller et Görs 1960, Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956, Lemnetum
(minori)-trisulcae Den Hartog 1963, Lemnetum (minori)-gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960, Lemno
minoris-Azolletum filiculoides Br.-Bl. 1952, Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956, Den
Hartog et Segal 1964 i Hydrocharidetum morsus-ranae Van Langendonck 1935. Iz klase
Potametea prisutne su sastojine asocijacija: Potametum nodosi Soó (1928) 1960, Segal 1964,
Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964, Passarge 1964,Westhoff 1969, Elodeetum nuttallii
Ciocârlan et al. 1997, Myriophyllo-Potametum Soó 1934, Myriophyllo-Potamogetonetum
pectinati Passarge 1996, Najadetum minoris Ubrizsy (1948) 1961, Najadetum marinae Fukarek
1961, Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Lazić 2006, Nymphaeetum albo-luteae
Nowinski 1928 subass. nupharetosum Soó 1973, Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922) Obred.
et Müller 1960 i Trapetum natantis Müller et Görs 1960. Iz klase Phragmitetea prisutne su
sastojine asocijacija: Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926, Typhetum angustifoliae Pign. 1953,
Typhetum latifoliae G. Lang 1973, Sparganietum erecti Roll 1938, Glycerietum maximae Hueck
1931, Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956, Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927) Lohm.
1950, Pop 1968 i Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957.
Poznavanje biologije i ekologije akvatičnih biljaka čini osnovu za: preduzimanje
potrebnih mera zaštite i očuvanja retkih i ugroženih vrsta, i predstavnika reliktne flore tercijara,
kao i utvrđivanje mogućnosti iskorištavanja biomase hidrofita, te uspešno planiranje mera
kontrole akvatičnih korova i prekomerno razvijene akvatične vegetacije u OKM Hs DTD na
području Banata.
Datum prihvatanja teze od strane NN veća: 14. mart 2008. godine

DP
Datum odbrane:
DO
Članovi komisije:
Mentor: dr Pal Boža, redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom
Sadu
Mentor: dr Dejana Džigurski, docent Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu
Predsednik: dr Ružica Igić, redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta
u Novom Sadu
Član: dr Slobodanka Stojanović, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u
Novom Sadu
Član: dr Aleksa Knežević, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom
Sadu
KO

UNIVERSITY OF NOVI SAD
FACULTY OF SCIENCE KEY
WORDS DOCUMENTATION
Accession number:
ANO
Identification number:
INO
Document type: Monograph type

DT
Type of record: Printed text

TR
Contents Code: Ph.D.thesis

CC
Author: MSc. Branka Ljevnaić-Mašić

AU
Mentor: Ph.D. Pal Boža, Full Professor, Faculty of Science, University of Novi Sad
Ph.D. Dejana Džigurski, Assistant Professor, Faculty of Agriculture, University of
Novi Sad
MN
Title: Hydrophytes in the Main Canal Network of DTD Hydrosystem on the territory of Banat
TI
Language of text: Serbian (Latin)

LT
Language of abstract: Serbian/English

LA
Country of publication: Republic of Serbia

CP
Locality of publication: Vojvodina

LP
Publication year: 2010.

PY

Publisher: Author's reprint
PU
Publication place: Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 2

PP
Physical description: 7 chapters, 262 pages, 181 lit. references, 126 tables, 57 pictures, 14 charts,
9 appendixes
PD
Scientific field: Biology

SF
Scientific discipline: Botany

SD
Key words: hydrophytes, aquatic vegetation, the Main Canal Network of Danube-Tisza-Danube
Hydrosystem (MCN of Hs DTD)
KW
UDC:
Holding data: Library of Faculty of Science, University of Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića
2, 21 000 Novi Sad, Repablic of Serbia
HD
Note:
Abstract:
AB
The Main Canal Network of Danube-Tisza-Danube Hydrosystem (MCN Hs DTD) on the
territory of Banat region supports the vascular flora that comprises 178 taxa – 171 species, 4
varieties and 3 forms. Out of the total number of detected taxa, 82 are hydrophytes. Among these,
there are 16 floating, 22 submersed and 44 emersed plant species. The canals Banatska Palanka -
Novi Bečej and Tamiš are floristically the richest, containing 116 and 103 taxa, respectively. The
canal Brzava is floristically the poorest with 8 taxa.
In the MCN Hs DTD on the territory of Banat region the plant species diagnosed as rare
and endangered, and protected by the law are: Acorus calamus, Hippuris vulgaris, Marsilea
quadrifolia, Nuphar luteum, Nymphaea alba and Trapa longicarpa. The following Tertiary relics
were also recorded: Bolboschoenus maritimus, Butomus umbellatus, Ceratophyllum demersum,
Myriophyllum spicatum, Najas marina, Nuphar luteum, Nymphaea alba, Nymphoides flava,
Salvinia natans, Schoenoplectus lacustrer, Trapa natans, Vallisneria spiralis and Wolffia arrhiza.
The adventive hydrophytes also present were: Azolla caroliniana, Azolla filiculoides, Elodea
canadensis, Elodea nuttallii, Vallisneria spiralis, Acorus calamus and Typha laxmannii. Many of
them are under intensive dissemination, in the MCN Hs DTD on the territory of Banat region,
where build dense stands of aquatic vegetation, which gradually become an obstacle for normal
functioning of drainage network.

The vegetation comprises aquatic associations of the classes Hydrochari-Lemnetea
Oberd. 1967, Potametea Tx. et Prsg. 1942 and Phragmitetea Tx. et Prsg. 1942. The class
Hydrochari-Lemnetea includes the folowing phytocoenoses: Lemno-Spirodeletum W. Koch
1954, Müller et Görs 1960, Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956, Lemnetum (minori)-
trisulcae Den Hartog 1963, Lemnetum (minori)-gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960, Lemno minoris-
Azolletum filiculoides Br.-Bl. 1952, Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et
Segal 1964 and Hydrocharidetum morsus-ranae Van Langendonck 1935. The class Potametea
includes the associations: Potametum nodosi Soó (1928) 1960, Segal 1964, Elodeetum
canadensis (Pign. 1953) Soó 1964, Passarge 1964,Westhoff 1969, Elodeetum nuttallii Ciocârlan
et al. 1997, Myriophyllo-Potametum Soó 1934, Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati Passarge
1996, Najadetum minoris Ubrizsy (1948) 1961, Najadetum marinae Fukarek 1961, Ceratophyllo
demersi-Vallisnerietum spiralis Lazić 2006, Nymphaeetum albo-luteae Nowinski 1928 subass.
nupharetosum Soó 1973, Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922) Obred. et Müller 1960 and
Trapetum natantis Müller et Görs 1960. The class Phragmitetea includes the associations:
Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926, Typhetum angustifoliae Pign. 1953, Typhetum latifoliae G.
Lang 1973, Sparganietum erecti Roll 1938, Glycerietum maximae Hueck 1931, Acoreto-
Glycerietum aquaticae Slavnić 1956, Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927) Lohm. 1950, Pop 1968
and Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957.
Knowledge of the biology and ecology of aquatic plants is the basis for taking the
necessary measures to protect and preserve rare and endangered species and representatives of
the relict Tertiary flora, for determining the utilization prospects of hydrophytes biomass, and for
successful planning of aquatic weed control measures, as well as control measures of excessively
developed aquatic vegetation in the MCN Hs DTD on the territory of Banat region.
Accepted by the Scientific Board on: March 14th 2008.

ASB
Defended:
DE
Thesis defend board:

Mentor: Ph.D. Pal Boža, Full Professor, Faculty of Science, University of Novi Sad
Mentor: Ph.D. Dejana Džigurski, Assistant Professor, Faculty of Agriculture, University of
Novi Sad
President: Ph.D. Ružica Igić, Full Professor, Faculty of Science, University of Novi Sad
Member: Ph.D. Slobodanka Stojanović, Full Professor, Faculty of Agriculture, University of
Novi Sad
Member: Ph.D. Aleksa Knežević, Full Professor, Faculty of Agriculture, University of
Novi Sad
DB
View publication stats

DisertacijaBrankaLjevnaic MasicDOKTORAT

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

DisertacijaBrankaLjevnaic MasicDOKTORAT

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

See discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.

Hydrophytes in the Main Canal Network of DTD Hydrosystem on the territory of

Thesis · November 2010

The user has requested enhancement of the downloaded file.

Hidrofite Osnovne kanalske mreže

Novi Sad, 2010.

Novi Sad, 29.IV 2010. godine

• recentno stanje hidrofitne flore,

3. Opšte karakteristike istraživanog područja

Slika 1. Geografski položaj Banata

3.2. Geomorfološke i pedološke karakteristike Banata

Banat je izgrađen geomorfološkim formacijama različitog porekla (magmatskog,

Pedološke karakteristike Banata

U pedološkom pogledu, najzastupljeniji tipovi zemljišta u Vojvodini su černozem sa

Grafik 1. Procentualna zastupljenost pojednih tipova zemljišta u Vojvodini prema Benka i

Slika 2. Pedološka karta Vojvodine (Benka i Salvai, 2005)

Tabela 1. Površinska i procentualna zastupljenost pojednih tipova zemljišta u Vojvodini prema

Za detaljno sagledavanje klimatskih prilika Banata korišćeni su klimadijagrami po

Grafik 2. Klimadijagram po Walter-u za meteorološku stanicu Kikinda

Najveća vrednost srednje mesečne vlažnosti vazduha (87%) zabeležena je u

Tabela 2. Srednja mesečna i srednja godišnja vlažnost vazduha za meteorološku stanicu

Podaci meteorološke stanice u Zrenjaninu dati su za period od 1966. do 2007. godine

Grafik 3. Klimadijagram po Walter-u za meteorološku stanicu Zrenjanin

Najveće vrednosti za srednju mesečnu vlažnost vazduha od 84% zabeležene su u

Tabela 3. Srednja mesečna i srednja godišnja vlažnost vazduha za meteorološku stanicu

Grafik 4. Klimadijagram po Walter-u za meteorološku stanicu Vršac

Najveća vrednost srednje mesečne vlažnosti vazduha od 81% zabeležena je u

Podaci meteorološke stanice u Banatskom Karlovcu dati su za period od 1986. do

Grafik 5. Klimadijagram po Walter-u za meteorološku stanicu Banatski Karlovac

Najveća vrednost srednje mesečne vlažnosti vazduha od 85% zabeležena je u

Tabela 5. Srednja mesečna i srednja godišnja vlažnost vazduha za meteorološku stanicu

Generalno, iz klimadijagrama (graf. 2, 3, 4, 5), uočljivo je da se temperatura vazduha

Brzava je kanalisan vodotok izrazito bujičnog karaktera. U našu zemlju dotiče iz

3.5. Opšte karakteristike Hs DTD na području Banata

1883. godine (Milošev, 2002). Banatski sistemi za odvodnjavanje bili su orijentisani na

Ukupna dužina kanalske mreže, uključujući i prirodne rekonstruisane vodotoke, u

Kikindski kanal po svojoj nameni i načinu funkcionisanja pripada grupi magistralnih i

Slika 4. Osnovna kanalska mreža Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav

Plovni Begej pruža se gotovo pravolinijski i paralelno sa Starim Begejem od koga je

Kanal Begej je kanalisana reka sa delimično veštački održivim vodnim režimom za

Tamiš je vodotok u južnom delu Banata izuzetno bujičnog karaktera koji u

Brzava je kanalisan vodotok bujičnog karaktera sa vrlo razgranatim i snažnim

3.6. Fizičko-hemijski pokazatelji kvaliteta vode

Fizičko-hemijski pokazatelji kvaliteta vode u kanalskoj mreži Banata praćeni su u

Na osnovu višegodišnjih ispitivanja i praćenja kvaliteta vode Hs DTD uočeno je

činioci razvoja i bujanja planktonskih organizama i makrofitske vegetacije. Taloženje izumrle

Osnovni preduslov za očuvanje kvaliteta vode Hs DTD je prečišćavanje otpadnih voda

4. Materijal i metode rada

Fitocenološka istraživanja akvatične i semiakvatične vegetacije obavljena su

Za analizu bioindikatorskih vrednosti korišćena je Weshoff - Van der Maarel-ova

Određen je položaj fitocenoze u odnosu na pojedine ekološke faktore prema formuli 1:

Ovim postupkom se biljkama, srazmerno njihovoj brojnosti i pokrovnosti, daje adekvatan

a - broj vrsta u prvoj zajednici

1. Acer negundo L. (Negundo aceroides Mönch; Negundo fraxinifolium Nutt.)

2. Acorus calamus L. (A. odoratus Lam.)

3. Agropyrum repens (L.) Beauv. (Triticum repens L.)

4. Agrostis alba L. (A. verticillata L.; A. silvatica Host)

Ekološki indeksi: F4w R3 N3 H3 D4 S- L4 T5 K2

5. Alisma gramineum Gmel. (A. Loeselii Gorski; A. arcuatum Michal.; A. plantago-

6. Alisma plantago-aquatica L. (A. latifolium Gilib.; A. majus (major) S. F. Gray; A.

7. Alnus glutinosa (L.) Gaertn. (Betula alnus β glutinosa L.)

Ekološki indeksi: F5w R3 N4 H4 D5 S+ L3 T4 K3

10. Aristolochia clematitis L.