Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad Broj indeksa

Saobraćajni odsek, V godina Prezime i ime

Operaciona istraživanja - deo 1

8. II 2010. godine

Stolarska radionica pravi stolice, stolove i police. Za U idućoj nedelji radionica ima na raspolaganju 600 sati
svaki proizvod je potrebno uraditi sečenje, sklapanje i za sečenje, 500 za sklapanje i 300 za farbanje.
bojenje.
Broj proizvedenih stolica mora biti barem dva puta veći
Vreme potrebno za pojedinu operaciju u satima je dato od broja proizvedenih stolova.
u tabeli:
Stolice se prodaju po ceni 20e, stolovi 30e, police
sečenje sklapanje farbanje 35e.
stolica 1 1 1 Koji plan proizvodnje za iduću nedelju daje maksi-
sto 1 2 1 malnu zaradu?
polica 3 1 1

Za proizvodnju iduće nedelje uvodimo veličine:

x1 = broj stolica
x2 = broj stolova 2 x1 x2 x3 w1 w2 w3 w4
x3 0 0 1 1/2 0 −1/2 0 150
x3 = broj polica w2 0 1 0 0 1 −1 0 200
z = zarada [e]. x1 1 1 0 −1/2 0 3/2 0 150
w4 0 3 0 −1/2 0 3/2 1 150
0 −10 0 15/2 0 25/2 0 8250
z = 20x1 + 30x2 + 35x3 → max
x1 + x2 + 3x3 ≤ 600
x1 + 2x2 + x3 ≤ 500
x1 + x2 + x3 ≤ 300 3 x1 x2 x3 w1 w2 w3 w4
−x1 + 2x2 ≤0 x3 0 0 1 1/2 0 −1/2 0 150
w2 0 0 0 1/6 1 −3/2 −1/3 150
x1 ≥ 0, x2 ≥ 0, x3 ≥ 0.
x1 1 0 0 −1/3 0 1 −1/3 100
x2 0 1 0 −1/6 0 1/2 1/3 50
0 0 0 35/6 0 35/2 10/3 8750
0 x1 x2 x3 w1 w2 w3 w4
w1 1 1 3 1 0 0 0 600
w2 1 2 1 0 1 0 0 500
w3 1 1 1 0 0 1 0 300 x = [100; 50; 150], ζ = 8750
w4 −1 2 0 0 0 0 1 0
−20 −30 −35 0 0 0 0 0
Treba proizvoditi 100 stolica, 50 stolova i 150 polica,
ostvariće se zarada od 8750e.
1 x1 x2 x3 w1 w2 w3 w4
x3 1/3 1/3 1 1/3 0 0 0 200
w2 2/3 5/3 0 −1/3 1 0 0 300
w3 2/3 2/3 0 −1/3 0 1 0 100
w4 −1 2 0 0 0 0 1 0
−25/3 −55/3 0 35/3 0 0 0 7000
 Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad Broj indeksa
Saobraćajni odsek, V godina Prezime i ime

Operaciona istraživanja - deo 2

8. II 2010. godine

Data je mreža transporta sa čvorovima N = {a, b, c, d, e, f , g} i granama A = {ab, ad, a f , bc, ca, db, dc, eb, ed, e f , eg,
f g, ga, gb}. Zalihe su redom {4, 2, −6, 3, 6, −5, −4}, a cene transporta redom {2, 1, 3, 3, 2, 3, 1, 1, 4, 7, 10, 2, 1, 2}.
Napisati u matričnom obliku problem linearnog programiranja koji odgovara minimizaciji cene transporta kroz datu
mrežu i odrediti matrice. Uneti na prvi graf cene i zalihe.
cT x → min , Ax = −b , x ≥ 0
   
−1 −1 −1 0 1 0 0 0 0 0 0 0 1 0 4
 1
 0 0 −1 0 1 0 1 0 0 0 0 0 1 

 2 
 
 0
 0 0 1 −1 0 1 0 0 0 0 0 0 0 

 −6 
 
A=  0 1 0 0 0 −1 −1 0 1 0 0 0 0 , b =  3 ,
0   
 0
 0 0 0 0 0 0 −1 −1 −1 −1 0 0 0 

 6 
 
 0 0 1 0 0 0 0 0 0 1 0 −1 0 0   −5 
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 −1 −1 −4
h iT
c= 2 1 3 3 2 3 1 1 4 7 10 2 1 2
Polazeći od pokrivajućeg stabla {ab, bc, cd, de, e f , f g} izračunati balansirani protok, dualne promenljive i dodatne
dualne promenljive.
Rešiti problem minimizacije cene mrežnog protoka.

-4 -5 4,1
2 9 7
g f
10,1 -4,1
1 3
4
2 0 9,1
a
2 2 4,1
10 1,1
b 7 2 9,1

1 -1,1
1
-3,1
2
7,1
3 3 e
6,1 5,1 0
6

1
4 0
-3,1
c d 0,1 4≤µ
-6 3 5 4

4,1 4,1

6,2 4,1 6,2 4,1

9,1 10,0
4,-1 5,-2
1,1 1,1
5,0 5,0

-1,1 1,2
1,0 2,-1
3,2 2,3
2,0 5,1 3,2 5,1

1 2
1,2 1,-1
4,2 1≤µ ≤4 3,0 µ ≤1
Optimalni transport ζ = 68.
Rešiti problem minimizacije cene transporta izmed̄u P1 P2 P3 zalihe
snabdevača S1 , S2 , S3 i potrošača P1 , P2 , P3 . Cene trans- S1 12 - 8 18
porta, potrebe i zalihe su dati u tabeli. Za optimalnu S2 - 3 17 15
tabelu skicirati graf transporta, na graf uneti vrednosti S3 5 15 7 12
balansiranog protoka, dualnih i dodatnih dualnih pro- potrebe 17 16 12
menljivih iz optimalne tabele.

12 M 8 12 M 8
5 1 12 0 6 (M − 22) 12 0
M 3 17 M 3 17
(2M − 15) 15 (M + 6) M−3 (M + 7) 15 (28) 19
5 15 7 5 15 7
12 (22 − M) (6) 7 11 1 (6) 7
12 M 8 12 22 8

Optimalna tabela. Transport košta 283.

P1 P2 P3

12 22 8

6 12
S1 0 15
28

S2 19 6
11 1

S3 7
 Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad Broj indeksa
Saobraćajni odsek, V godina Prezime i ime

Operaciona istraživanja - deo 3

8. II 2010. godine

Perionica automobila ima dva mesta za pranje i dva za čekanje. Automobili koji dod̄u kad je sitem pun, odlaze.
Automobili pristižu po Poasonovoj raspodeli, prosečno 5 na sat. Trajanje pranja jednog sutomobila ima eksponenci-
jalnu raspodelu, prosečno 20 minuta.

• Napisati matricu brzina prelaza datog sistema masovnog opsluživanja, odrediti λ i µ .

• Izračunati ergodične verovatnoće.

• Izračunati prosečan broj automobila u sistemu.
• Izračunati prosečno vreme koje automobil provede u sistemu.
• Izračunati broj automobila za 24 sata koji bivaju odbijeni.
• Izračunati prosečan broj zauzetih mesta za pranje.
• Koji deo od 24 časa nema nikog u sistemu?

Ovo je sistem masovnog opsluživanja M/M/2/4 sa λ = 5h−1 i µ = 60/20 = 3h−1 .

−λ λ
 
0 0 0
 µ −(λ + µ ) λ 0 0 
Λ= 2µ −(λ + 2µ ) λ
 
 0 0  .
 0 0 2µ −(λ + 2µ ) λ 
0 0 0 2µ −2µ

λ λ2 λ3 λ4 4003
s0 = 1 + + 2+ 3+ 4= = 6.1775 .
µ 2µ 4µ 8µ 648
Ergodične verovatnoće su:

1 λ λ ∗ ∗ λ ∗ ∗ λ ∗
p∗0 = , p∗1 = p∗0 , p∗2 = p1 , p3 = p2 , p4 = p .
s0 µ 2µ 2µ 2µ 3
648 1080 900 750 625
p = [p0 , p1 , p2 , p3 , p4 ] = [
, , , , ] = [0.16188, 0.26980, 0.22483, 0.18736, 0.15613]
4003 4003 4003 4003 4003
Prosečan broj automobila u sistemu je
4
1080 900 750 625 7630
L= ∑ kp∗k = 1 · 4003 + 2 · 4003 + 3 · 4003 + 4 · 4003 = 4003 = 1.9061 .
k=0

Efektivna propusna moć sistema je λ̄ = (1 − p∗4 )λ = 16890/4003 = 4.2193. Po Littleovoj formuli prosečno vreme
koje klijent provede u sistemu je
1 763
W = L= = 0.45175 .
λ̄ 1689
Za 24 sata broj odbijenih automobila je
625 75000
24 · λ · p∗4 = 24 · 5 · = = 18.736 .
4003 4003
Slučajna promenljiva koja predstavlja broj zauzetih mesta za pranje je
 
0 1 2
S:
p∗0 p∗1 p∗2 + p∗3 + p∗4

Prosečan broj zauzetih mesta za pranje je

5630
E(S) = 1 · p∗1 + 2(p∗2 + p∗3 + p∗4 ) = = 1.4064 .
4003

Deo dana u kome nema nikog u sistemu je 24p∗0 = 24 4003

648
= 15552
4003 = 3.8851h = 3h53min6.31s.