УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

ДЕПАРТМАН ЗА САОБРАЋАЈ

РАДИОНИЦА БРОЈ 2

ТЕМА: ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ЗАКОНА О ЈАВНИМ ПУТЕВИМА

Предметни наставник Студенти:

проф. др Драган Јовановић, дипл. Вукашиновић Саво, бр. индекса

инж. СТ49/2015
Јасика Никола, бр. индекса СТ50/2015
Цвијовић Данило, бр. индекса
СТ52/2015
Ердеди Чонгор, бр. индекса СТ58/2015

Нови Сад, март, 2017

САДРЖАЈ
1. УВОД.............................................................................................................................3

2. ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ЗАКОНА О ЈАВНИМ ПУТЕВИМА................................3

3. ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................5

1.
1.
Ердеди, Ч: Интрпретација закона о јавним путевима

2. УВОД

Може се сматарати, да је друмски саобраћај један од најстаријих видова саобраћаја и

да има веома богату историју. Саобраћајна инфрастrуктура је саставни део овог вида
саобраћаја и паралелно са развојем превозних средстава и развојем саобраћаја
развила се и инфраструктура. Из саобраћајне инфраструктуре, у оквиру овог
излагања, издвојићемо само пут односно јавни пут као предмет изучавања.
Путеви су се развили са аспекта техничко- технолошких карактеристика што је
условљено динамичким развојем народа. Наравно, настала је потреба да се одреди
карактер пута и површина, на који се простиру исте гледано са правног аспекта. То
је неопходно, како би се на основу тога могле дефинисати разне појаве и догаћаји
који су се појавили током еволуције друмског вида саобраћаја.
Правни положај путева, одређен је правним актима, на државном нивоу. Најважнији
правни акти у Србији, који дефинишу правни положај путева су: Закон о јавним
путевима и Закон о безбедности саобрађаја на путевима.
Углавном, правне норме у споменутим правним актима су техничке норме. Техничке
норме су правила струке, то су неки стандарди којих се морају придржавати
приликом изградње путева.
Анализираћемо основне одредбе из Закона о јавним путевима од првог до шестог
члана.

3. ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ЗАКОНА О ЈАВНИМ ПУТЕВИМА

Уобичајено је да сваки закон почиње са дефинисањем појмова који ће се касније

појавити у датом правном акту. Дефинисање појмова омогућава тумачење односно
ефикаснију примену правне норме.
У првом члану дат је кратак опис: на шта се односи закон, у којим условима и
ситуацијама може да пружи помоћ за оне на које се односи. Може се рећи, да је први
члан сличан садржају који се може сусрести у већини литература.
Други члан садржи дефиниције које се односе на све елементе о којима се ради у
датом правном акту и састоји се од више ставова од којих ће се анализирати само
они битнији који су важни за одвијање свкодневног живота.
Пут је површина која се може користити под једнаким условима и доступана је
свима, али постоје неки услови који су дефинисани од стране државе. Услови нису
директно наведени.
Категоризација путева, упућује на то, да сви путеви које се налазе на територији
Србије нису од истог значаја. На неким путевима је проток саобраћаја већи, неки
путеви су важнији за неке регионе или можда за целу државу. Постоје путеви који су
директно повезани са европском путном мрежом. Закон једнозначно одређује које су
то техничке норме које се морају поштовати, да би један пут добио статус аутопута.
Ставовима су дефинисани услови и елементи које морају бити испуњени. Приликом
пројектовања, ови услови морају бити узети у обзир, јер у складу са врстом пута су
спроведени и одговарајући прописи у области саобраћаја. Закон дефинише сваку
категорију. Пут који повезује територију општине, зове се „општински пут“.
Саобрћајна површина је предвиђена за одвијање саобраћаја или за мировање
саобраћаја. Сву учесници имају право на слободу кретања. Законом је дефинисана и
остала површина за одвијање саобраћаја. Бициклистичка стаза је површина за
3
Ердеди, Ч: Интрпретација закона о јавним путевима

саобраћај бицикала и бицикала са мотором. Има случајева кад се пут простире кроз
насеље. Категорија пута остаје иста али треба имати на уму да у насељу важе
строжији прописи. То је разлог зашто је посебно дефинисан пут ван насеља и пут у
насељу. На слици 1 је приказан аутопут.

Слика 1. Аутопут

У трећем члану јасно је истакнуто да су јавни путеви у друштвеном-државном

власништву. То значи да се не могу стећи имовинско правна овлашћења. Другим
речима, јавни пут не може бити у власништву ниједног физичког ни правног лица.
Управно-правна овлашћења, могу стећи: организације које извршавају неке радње у
циљу повећање безбедности саобраћаја, Војпут, Путеви србија и др.
Четврти члан описује садржај јавног пута и његове елементе. Јавни пут се састоји од
више елемента. Ове ставке су битније са аспекта пројектовања одговарајућег пута
или деонице пута, а са становишта одвијање самог саобрћаја из перспективе
учесника у саобраћају и не баш. Може се закључити да се у просторном смислу
јавни пут не простире само по дужини и ширини него и по дубини и по висини.
Јавни путеви обухватају и подвожњаке и надвожњаке. Ваздушни простор изнад
јавног пута је исто саставни део пута и припада власништву државе. Јавни пут мора
да буде опремљен одговарајућом сигнализацијом, законом прописаном за ту
категорију пута. Саобраћајне сигнализације дају разне информације возачима о томе
на којој категорији пута се налазе као и разне друге информације.
Члан пет ближе одређује значајност путева и саобраћајног повезивања. Путеви који
чине путну мрежу једне државе нису исте категорије. Државне путеве I реда
директно повезују Србију са мрежом европских путева, проток саобраћаја је већи и
већа је и присутност страних држављана. Државни путеви II реда су важнији путни
правци на нивоу државе. Улице се налазе у оквиру насеља. У овом члану је одређена
надлежност над путевима и јасно је дефинисана. Категоризацију врши држава над

4
Ердеди, Ч: Интрпретација закона о јавним путевима

путевима I и II реда, док над општинским путевима и над улицама, скупштина

општине или скупштина града.
Шести члан дели путеве према положају и условима одвијања саобраћаја. Јавни пут
у насељу одређен је територијом насеља. То је у већини случајева визуелно
приказано саобраћајним знаком „насеље“. На слици 2 је саобраћајни знак „насеље“.

Слика 2. „Насеље“

Ако се улице укрштају са путевима, улице ће постати саставни делови тих путева са
којима се укрштају у насељу. Правац простирања путева кроз насеље, одређује
скупштина општине, односно скупштина града, јер су они боље упознати са
карактеристикама собраћаја у датом граду, него надлежни државни органи из
министарства. Министарство за послове саобраћаја мора одобрити промену правца,
иначе је одлука града ништавна.

4. ЗАКЉУЧАК

Одређивање, која површина има који карактер у саобраћају, је итекако важна ствар.
Од тога зависи да ли ће се на тој површини примењивати прописи у саобраћају, да
ли ће се на тој површини вршити контрола саобраћаја или неће, да ли ће саобраћајна
незгода имати правне последице или не, да ли возачи и возила морају да испуњавају
неке услове, законски прописане. Познавање појмова и вештина тумачења правних
норми у саобраћају су веома битне ствари за сваког учесника у саобраћају.