Sadržaj

UVOD........................................................................................................................................3

1. OSOBINE BINARNIH OPERACIJA...................................................................................4

2. GRUPOID, GRUPA I POLUGRUPA...................................................................................6

2.1. Zadatak – Abelova grupa.................................................................................................7

3. PODGRUPE...........................................................................................................................9

ZAKLJUČAK..........................................................................................................................11

LITERATURA.........................................................................................................................12
UVOD

U sklopu algebarske strukture i matematike kao naučne discipline binarne operacije

zauzimaju jedno važno mjesto. Postupak kojim se elementima skupa E x E jednoznačno
pridružuje element skupa E naziva se binarna operacija.
Znak koji pokazuje da nad elementima a , b єE treba izvršiti binarnu operaciju naziva
se operator i obično se označava sa ∘ ili * . Tako, na primjer ako se uređenom paru ( a, b ) єE
x E pridružuje c ∈E to se simbolično zapisuje sa a∘b = c i čita " a operacija b jednako c" .
U ovom radu naučit ćemo koje su to binarne operacije i koje su njihove osobine.

2
1. OSOBINE BINARNIH OPERACIJA

Za binarnu operaciju se često razmatraju sljedeće osobine :

1. Zatvorenost. Binarna operacija je zatvorena ako je za bilo koja dva elementa a,b єE i
rezultat binarne operacije c єE, ili kratko, binarna operacija je zatvorena ako vrijedi

( ∀a,bєE ) a∘bєE .

2. Asocijativnost.Binarna operacija je asocijativna ako vrijedi

( a∘b) ∘c = a∘ ( b∘c ), za ∀a, b, c єE .

3. Komutativnost.Binarna operacija je komutativna ako je

a∘ b =b ∘ a za ∀a,ba єE .

4. Neutralni element.Ako postoji eєE tako da je (∀a є E)( a∘e = e∘a = a) i tada se e
naziva jedinični ili neutralni element.

5. Inverzni element.Ako binarna operacija ima jedinični element e i ako se svako a є E

postoji a−1 takav da jea ∘ a−1= a−1 ∘a = e tada se a−1 naziva inverzni element
elementa a za tu binarnu operaciju.1

Definicija 1. Kažemo da je binarna operacija ∗ asocijativna ako za svako a , b , c ∈G

važi a∗( b∗c)=(a∗b)∗c . Dakle, ako je operacija ∗ asocijativna, moguće je pisati
a∗( b∗c)=(a∗b)∗c=a∗b∗c .

1
Dr. Sabahet Drpljanin, Matematika, Tuzla 1997

3
 Definicija 2. Binarna operacija ∗ je komutativna, ako za svako a , b ∈G važi jednakost
a∗b=b∗a .

Definicija 3. Ako u (G, ∗) postoji element e, takav da je za svako a ∈Gvaži

a∗e=e∗a=a, kažemo da je e ∈ G neutralni ili jedinični element za operaciju ∗.

Ponekada, za jedinični element se kaže da je jedinica.

Definicija 4. Ako u (G, ∗) postoji neutralni element e i ako za a ∈ G postoji element

a−1 ∈ G, takav da je a−1∗a=a∗a−1=e , kažemo da je a−1 inverzni ili simetrični element za
a ∈G, u odnosu na operaciju ∗. Naravno, ako, u smislu definicije, postoji a−1 ∈ G, tada je
a ∈G inverzni element za a−1. Važi, dakle, (a−1)−1 = a. Umjesto oznake a−1za inverzni
element koristimo i oznaku a ’. 2

2
Gradimir V. Milovanović Radosav / Z. Đorđević LINEARNA ALGEBRA (10.5.2020.g.)

4
2. GRUPOID, GRUPA I POLUGRUPA

U sklopu binarne operacije javljaju se jos i grupoid, grupa, polugrupa, prsten,tijelo i

polje, što ujedno čini osnovne elemente algebarske strukture.

Definicija 5. Za algebarsku strukturu (G, ∗) kažemo da je grupoid.

Definicija 6. Ako je operacija ∗ asocijativna, za strukturu (G, ∗) kažemo da je
asocijativni grupoid ili polugrupa (ili semigrupa). 3
Skup na kome je zadata binarna algebarska operacija naziva se grupoid.
Ako je u nekom grupoidu (a , b)→ c to ćemo označavti sa a∗b=c, gdje je c kompozicija
elemenata a i b.
Postoji asocijativni grupoid (a∗b)∗c=a∗( b∗c ) tj., grupoid sa asocijativnom
operacijom i takav grupoid još se zove i polugrupa. Operacija na grupiodu može da ima samo
jedan neutralni element ( e ), a asocijativni grupoid koji sadrži neutralni element zove se
grupa.
Operacija u grupi koja se najčešće koristi jeste množenje (pa se umjesto a∗b piše
a ∙ b) i grupa se u tom slučaju naziva multiplikativnom.

Teorem 1. Neka je zadan neprazan skup G = { a , b , c , … } i u njemu njemu zadana

zatvorena binarna operacija ∘ . Skup G je grupa u odnosu na zadanu binarnu operaciju ako su
ispunjeni sledeći uslovi :

1. Asocijativnost. ¿ ) (a ∘ b)∘ c=a ∘(b ∘ c),

2. Za svako a є G postoji jedinični elemente є G sa osobinom

3
Gradimir V. Milovanović Radosav / Z. Đorđević LINEARNA ALGEBRA (10.5.2020.g.)

5
 a ∘ e=e ∘ a=a ,

3. Za svako aєG postoji inverzni element a−1 є G sa osobinom

a ∘ a−1=a−1 ∘a=e ,

4. Ako je, pored ovih, ispunjen i uslov

( ∀ a , b є G)(a ∘ b=b ∘a)

za grupu G se kaže da je komutativna ili Abelova grupa .

Skup prirodnih brojeva N u odnosu na operaciju sabiranja ne čini grupu jer nema
jedničnog (neutralnog ) elementa e tj. takvog elementa da je n+ e=n za svako n є N . Skup
N ne čini grupu ni u odnosu na operaciju množenja, jer nema inverznog elementa za svako
nє N.
Skup cijelih brojeva Zčini Abelovu grupu u odnosu na operaciju sabiranja. Nula je
jedinični element a suprotan broj je inverzni element. Skup Z nije grupa u odnosu na
operaciju množenja jer nema inverznog elementa.
Binarna operacija u Abelovoj grupi obično se označava aditivno, tj. umjesto
a∘b obično se piše a + b . Tada se umjesto neutralnog elementa e piše 0 ( nula element ), a
umjesto inverznog elementa a−1 piše se -a ( suprotni element ).

2.1. Zadatak – Abelova grupa

Na skupu R definisana je operacija * sa

x*y=x+y-1 x,y ∈ R

gdje je operacija sabirana (+) dokazati da je Abelova grupa

-ZATVORENOST

∀x,y ∈ R važi x∗y =x+ y−1∈ Rpa je operacija zatvorena

-ASOCIJATIVNOST

6
( x∗y )∗z =( x + y−1)+ z−1=x + y + z−2

x∗( y + z)=x +( y + z−1)−1=x + y + z−2

x + y + z−2=x + y + z−2, pa vrijedi asocijativnost

-KOMUTATIVNOST

∀ x, y ∈R

x + y=x + y−1

x + y= y + x−1

x + y−1= y+ x−1 vrijedi komutativnost operacije +

-NEUTRALNI ELEMENT

x∗e=e∗x=x

x∗e=x + e−1

e=1

-INVERZNI ELEMENT

x ’∗x =e

x + x ’=e

x + x ’−1=e

x + x ’=e +1

x + x ’=2

x ’=2−x

Inverzni element je 2−x

Ovim smo dokazali da Abelova grupa vrijedi.

7
3. PODGRUPE

Neka je (G, ∗) grupa i neka je H ⊂ G. Pretpostavimo da za sve elemente skupa H važi

(i) ako su x, y ∈ H, tada je i x ∗ y ∈ H,

(ii) ako je x ∈ H, tada je i x-1∈ H. Ako u skup H uvedemo binarnu operaciju ◦ tako da
je, za svako x, y ∈ H, x ◦ y=x∗y, nije teško pokazati da je (H, ◦) grupa.

1. Operacija ◦ je asocijativna, jer je za svako x, y, z ∈ H

x ◦( y ◦ z)=x∗( y∗z)=(x∗ y)∗z=(x ◦ y )◦ z .

2. Ako je e jedinični element grupe G, on pripada i skupu H jer je, prema (ii), za svako x ∈ H

e=x∗x −1=x ◦ x−1 ∈ H i e=x−1∗x=x−1 ◦ x ∈ H .

Jedinični element e ∈ G je, takođe, jedinični element i u (H, ◦)

3. Podskup H je tako izabran da je, prema (ii), za svako x ∈ H i x-1 ∈ H, tj. za svaki element x
iz H postoji u H i u odnosu na operaciju ◦ njemu inverzni element x -1 . Prema tome, (H, ◦) je
grupa.

Definicija 7. Za grupu (H, ◦) kažemo da je podgrupa grupe (G, ∗). 4

Definicija 8. Ako je (H, ∗) podgrupa grupe (G, ∗),

skupovi e∗H , α 1∗H , α 2∗H ,. . . , αm−1∗H predstavljaju lijevo,

a skupovi H∗e , H∗α 1, H∗α 2 ,. . . , H∗αm−1 desno razlaganje grupe G pomoću podgrupe
H.

Definicija 9. Ako je (H, ∗) podgrupa grupe (G, ∗) i ako za svako a ∈ G važi

a∗H=H∗a, za podgrupu H kažemo da je normalna ili invarijantna podgrupa grupe G.
Prema tome, podgrupa H je normalna podgrupa grupe G ako se lijeva i desna razlaganja
grupe G, pomoću podgrupe H, poklapaju.
4
Gradimir V. Milovanović Radosav / Z. Đorđević LINEARNA ALGEBRA (12.5.2020.g.)

8
 Definicija 10. Neka je (G, ∗) grupa reda n i neka je a ∈ G. Ako je broj k (0<k < n)
najmanji prirodan broj za koji je ak = e, kažemo da je k red elementa a.

U slučaju k =n, za element a kažemo da je generatorni element grupe G ili da generiše grupu
G ili da je proizvodi. Naravno, ako je k < n, element a iz G je generatorni element podgrupe
grupe G. Red te podgrupe je k. Za k =1 i k =n dobijaju se trivijalne podgrupe. Očigledno,
broj k je činilac broja n .

Definicija 11. Za grupu koja ima generatorni element kažemo da je ciklična grupa.
Važe sljedeća tvrđenja koja navodimo bez dokaza:

Tvrdnja 1. Svaka prosta Abelova grupa je ciklična grupa.

Tvrdnja 2. Svaka ciklična grupa prostog reda je Abelova grupa.

Tvrdnja 3. Svaka konačna grupa je izomorfna nekoj grupi permutacija, tj. jednoj podgrupi
neke simetrične grupe.

Tvrdnja 4. poznata je kao Cayleyeva teorema.

9
 4. ZAKLJUČAK

Od samog susreta sa matematičkim obrazovanja, nailazimo na binarne operacije na

skupovima brojeva: oduzimanje, sabiranje, dijeljenje i množenje.
Binarne operacije označavamo sa ¿ i sa ∘. Osobine operacije ∗ su zatvorenost,
asocijativnost, komutativnost, postojanje neutralnog elementa i postojanje inverznog
elementa.
Skup na kome je zadata binarna algebarska operacija naziva se grupoid. Postoji
asocijativni grupoid (a∗b)∗c=a∗( b∗c ) tj., grupoid sa asocijativnom operacijom i takav
grupoid još se zove i polugrupa.
Skup prirodnih brojeva ne čini grupu ni u odnosu na sabiranje niti u odnosu na
operaciju množenja. Za razliku od njega, skup cijelih brojeva čini Abelovu grupu u odnosu na
operaciju sabiranja, gdje je nula njegov jedinični element a suprotan broj je inverzni element.
Skup Z nije grupa u odnosu na operaciju množenja jer nema inverznog elementa.

10
LITERATURA

1. Dr Sabahet Drpljanin, Matematika, Tuzla, 1997.

Preuzeto (9.5.2020.g.)
2. Gradimir V. Milovanović Radosav / Z. Đorđević LINEARNA ALGEBRA
Preuzeto (10.5.2020.g.)
3. Algebarske strukture Skripta Saša Krešić-Jurić
Preuzeto (12.5.2020.g.)

11