Ključna reč: akutni stres

Iako možda na prvi pogled ne izgleda tako akutni stres i depresija usko su
povezani. Samo razumevanje psiholoških mehanizama o tome kako akutni stres može
dovesti do depresije, pomoći će vam da sprečite njen nastanak. To je naročito važno
za ljude koji su već imali depresivne epizode i žele da spreče njihov povratak.
Složićete se, i sam akutni stres je i više nego dovoljan da se vaš život poremeti,
pa zašto ići korak dalje od toga ako se ne mora.

Akutni stres direktno utiče na raspoloženje. Direktni efekti prepoznaju se početnim

simptomima smanjenog raspoloženja, a mogu uključiti razdražljivost, bes,
anksioznost, nervozu, napetost, probleme sa spavanjem, ali i smanjenu
koncentraciju. Međutim, indirektni efekti su često ono što uzrokuje depresiju.
Akutni stres osobu na neki način izbacuje iz njenog osnovnog dnevnog ritma. Život
sam po sebi je stresan i ljudi preduzimaju brojne aktivnosti kako bi smanjili nivo
stresa. Kada je prisutan akutni stres osoba prestaje sa merama koje su joj do tada
pomagale da uspešno održava nivo raspoloženja i da se suočava sa izazovima koje
nosi život. Akutni stres čini da čovek nema više snage, a ni volje da odlazi u
teretanu, da trči, posećuje časove joge, slikanja, kuvanja, viđa se sa prijateljima
ili da radi neke druge stvari koje su nekada njegov život dovodile u ravnotežu.
Prvobitni simptomi u vidu promene raspoloženja često generišu dalje povećanje
stresa i nezadovoljstva. Akutni stres oduzima energiju, zaštitni mehanizmi slabe i
čovek je podložniji poremećajima raspoloženja kao što je depresija. On zapravo
remeti odbrambenu strategiju zdravog čoveka, a kod osobe koja je već imala
depresivne epizode, akutni stres može biti okidač za novu epizodu!

Akutni stres kao takav je prirodna reakcija čoveka na neku stresnu situaciju ili
događaj. Kada je fizička bezbednost vas ili vaših bližnjih dovedena u pitanje
(prirodne katastrofe, saobraćajna nesreća, fizičko nasilje, pretnje) kao posledica
javlja se akutni stres. Iznenađujuće ili izrazito neprijatne i bolne životne
promene kao što su: razvod braka, smrt voljene osobe, dijagnoza teške ili
neizlečive bolesti, gubitak posla, svakako su razlog da se javi akutni stres.

Simptomi koji prate akutni stres, u zavisnosti od same jačine okidača, mogu biti
blagi, ali i veoma dramatični. Oni se javljaju odmah ili vrlo brzo nakon
traumatične situacije ili događaja. Kako su se brzo pojavili, istom tom brzinom i
nestaju. Simptomi su zapravo posledica toga što su psiha i telo iznenađeni i
zatečeni stresnom situacijom u kojoj su se našli. Imajući u vidu da se akutni stres
javlja u nepredviđenim momentima, znači da telo i psiha nemaju vremena da se
pripreme i odreaguju na pravi način. Usled toga javljaju se naglašeno neprijatne i
jake emocije, a i samo ponašanje se izuzetno menja. Tada ljudi besne, vrište,
galame, prolaze kroz panični napad, postaju agresivni prema drugima i sebi, ili se
naprotiv povlače, zatvaraju u sebe, potpuno su ukočeni u smislu da izostaje bilo
kakva emotivna i fizička reakcija. Ni telo nije pošteđeno, usled povišenog
adrenalina srce brže kuca, pritisak skače, disanje je ubrzano, može dođi do
probadanja ili stezanja u grudima, osoba se znoji ili drhti kao da joj je hladno,
bleda je, usta su joj suva, glas podrhtava ili priča potpuno nepovezano.

U većini slučajeva posledice akutnog stresa su trenutne ili neznatne, ali nekada
one mogu ostaviti ozbiljne posledice na mentalno i fizičko zdravlje čoveka.

Tuga kao posledica gubitka bilo koje vrste se smatra normalnom reakcijom na nastalu
životnu promenu. Um i telo se prilagođavaju i uče da žive sa gubitkom. Akutni stres
kome smo tada izloženi može nas poremiti neko određeno vreme, ali kada se
unutrašnje rane zacele, život bi trebalo da se vrati u normalu. Međutim, neretko se
dešava da stres odvodi dalje, u neke oblike poremećaja raspoloženja kao što je
depresija. Ako više niste tužni, nesrećni, nezadovoljni samo zbog prvobitnog
gubitka, a vaše "negativno" raspoloženje nikako ne prolazi, trebalo bi da se
zapitate da li se iza svega toga krije neki ozbiljniji problem kao što je
depresija.

Ako ste već imali depresivne epizode, nekim dobrim životnim navikama možete
kanalisati akutni stres i sprečiti ponovnu epizodu.
Aerobik, teretana, trčanje, šetnja, plivanje i drugi oblici fizičke aktivnosti
pomoći će vam da izbacite stres. Ako na sve to dodate jogu, meditaciju, neki oblik
psihoterapije, biće vam mnogo lakše da održite dobro raspoloženje. Jedite zdravu
hranu, ne preterujte sa alkoholom i kofeinom, jer vaše telo i psiha trpeće zbog
toga. Spavajte dovoljno, tokom noći telo i um se regenerišu, i naravno izdvojite
vreme za sebe. Ti trenuci su dragoceni, mogu vam pomoći da na vreme sprečite da
akutni stres odvede dalje u depresiju.