УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

ОДСЕК: ИНФОРМАТИКА

СЕМИНАРСКИ РАД
УЧЕЊЕ НА ДАЉИНУ

ТЕМА: УЧЕЊЕ ПУТЕМ ДРУШТВЕНИХ МЕДИЈА

Ментор: Студент:
Проф. др Данијел Ђошић Мирослав Станојковић 546/18

Косовска Митровица, јануар 2021.

 САДРЖАЈ

УВОД.........................................................................................................................................................3
ПОЈАМ И РАЗВОЈ ДРУШТВЕНИХ МЕДИЈА..................................................................................4
УЛОГА ДРУШТВЕНИХ МЕДИЈА У ОБРАЗОВАЊУ.....................................................................5
Facebook (Фејсбук)..............................................................................................................................5
Instagram (Инстаграм)........................................................................................................................6
YouTube (ЈуТјуб).................................................................................................................................6
WhatsApp (ВоцАпп).............................................................................................................................7
УЧЕЊЕ ПУТЕМ ДРУШТВЕНИХ МЕДИЈА......................................................................................8
ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ КОРИШЋЕЊА ДРУШТВЕНИХ МЕДИЈА У ОБРАЗОВАЊУ
.................................................................................................................................................................... 9
ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................................................10
ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................................................11
 УВОД

Људи у савременом друштву су у могућности да остваре нови вид комуникације, да

успоставе сусрет на даљину или да раде без обавезе одласка на радно место. То је једна
глобална сила која људе држи да су константно у кораку са временом и да су у потпуности
предани таквом, можемо слободно да кажемо, начину живота и рада. Друштвене мреже су
овладале нама до те мере да нам је телефонски разговор или дописивање путем порука
постало уобичајен начин комуникације, па чак и рутина.
У овом свом истраживачком раду покушаћу да практично одговорим на више
актуелних питања, који су велики проблем данашњице, а то су предности и мане
друштвених медија. Да ли смо све више изложени том ризику глобалног нивоа или је у
томе већа предност од евентуалне штете, била би питања која би у потпуности
актуелизовала ову тему.
Шире речено, термин друштвених медија односи се на странице и апликације које
омогућавају корисницима креирање и учешће у различитим заједницама тако да
комуницирају, сарађују и уређују садржаје.
 ПОЈАМ И РАЗВОЈ ДРУШТВЕНИХ МЕДИЈА

Развој Wеб 2.0 сервиса представља другу генерацију wеб и интернет услуга који
омогућују двосмерну комуникацију између корисника. Wеб 2.0 сервис представља
почетак интернетске еволуције где корисници имају водећу улогу у креирању властитог
интернет садржаја. Друштвени медији су створили еволуцијски интернет тренд у чијем се
средишту налази корисник појединац. За разлику од досадашњих традиционалних медија,
друштвени медији делују на глобалном нивоу и чине један нови тренд у савременом
начину живота и савременом пословању.

Један од најзначајнијих догађаја у далекој историји који представља прву медијску

револуцију је штампање „Библије“ 1455. године Гутенберговом штампарском машином.
То је било велико откриће за човечанство, чиме је информација постала доступна и
преносива, што је чинило основе за даљи напредак. Неколико стотина година после
долази до развоја масовних електронских медија – телевизија и радио, што представља
другу медијску револуцију. Телевизија и радио су постали неизоставан елемент живота
људи, који су постали мета тржишних стратегија. Маркетиншке кампање усмеравају се на
велике скупине људи, оглашавајући своје производе и услуге током телевизијског
програма како би привукли пажњу људи и прекинули их у ономе што раде. Електронски
медији постали су неизоставни у домаћинствима те је њихов број све више растао, с друге
стране оглашивачки простори почели су се све више вредновати, а људи су веровали
ономе што се рекламира. Тржиште се прилагођавало свим променама и тако створило
један зачарани круг у чијем средишту је био маркетинг. Крај осамдесетих година
означавао је трећу медијску револуцију, када су Тим Бернерс-Ли и Роберт Кајо
представили интернетски сервис – WWW, који чини систем међусобно повезаних
хипертекст докумената доступних преко Интернета. Традиционално пословање остаје
историја, јер људи су постали свесни предности Интернета. У почетку је постојало свега
неколико стотина корисника, док се данас тај број врти у милијардама. Интернет данас не
представља опцију већ потребу савременог пословања, а некадашњи традиционални облик
трговине у све већем је паду.

Премда традиционални медији застаревају, њихово отриће и развој довели су до

настанка савремених медија. Друштвени медији су феномен wеб 2.0 технологије, те
представљају један од највећих интернет трендова. То су заправо бесплатни wеб сервиси
који омогућују дељење садржаја, интерактивну комуникацију и деловање на више
различитих канала. Важно је нагласити да друштвени медији нису друштвене мреже, већ
су друштвене мреже део друштвених медија. Постоји више дефиниција, но једно је
заједничко – представљају спој технологије и друштвене интеракције. [1]
 Навешћу једне од најпопуларнијих друштвених медија данас:
 Facebook
 Instagram
 YouTube
 WhatsApp

УЛОГА ДРУШТВЕНИХ МЕДИЈА У ОБРАЗОВАЊУ

Друштвене мреже су полако али сигурно постале главни канал комуникације

између људи широм света. Баш из тог разлога постале су интересантне за пласирање
реклама, промоција и брендова, али и за образовање и усавршавање различитих вештина.
Према последњим подацима, 3.2 милијарде људи су активни корисници, а чак 4.2
милијарде има отворен налог на неку од ових друштвених мрежа. Ове бројке нам говоре
да су друштвене мреже заступљене у нашем друштву и да ће се број нових корисника у
наредном периоду повећати.

Facebook (Фејсбук)

Facebook (Слика 1.) је настао 2004. године с циљем да буде друштвена мрежа за
факултете и средње школе. Тада је за приступ Фејсбуку била потребна e-mail адреса
школе или факултета. Према томе, првобитна намена ове глобалне друштвене мреже је
било образовање. Будући да oвај медиј користи велики број људи, он је погодан за online
образовање.
Према подацима које је изнео Roth у јануару 2020. године чак 2.9 милијарди људи
широм света користе барем једну од Фејсбукових апликација (Instagram, Facebook,
WhatsApp, Oculus). Од тога 2.3 милијарде користе једну од ових апликација сваки дан.[2]
 Слика 1. Facebook

Instagram (Инстаграм)

Instagram (Слика 2.) је још једна популарна друштвена мрежа код данашњег
друштва. Инстаграм је настао у октобру 2010. године и у почетку су корисници могли
само да објављују своје фотографије. Тек 2013. године ова друштвена мрежа добија
могућност објављивања видеа и тада Инстаграм доживљава експанзију. Данас се
процењује да близу 900 милиона људи користи ову друштвену мрежу. А у Србији
тренутно 80% популације користи Инстаграм.
Стручњаци сматрају да Инстаграм може да користи као помагало у учењу страних
језика због могућности приказивања визуелних података. Такође, ова друштвена мрежа
омогућава корисницима да се повежу изван учионице.

Слика 2. Instagram

YouTube (ЈуТјуб)

YouTube (Слика 3.) је настао 14. фебруара 2005. године од стране Chad Hurley,
Steve Chen и Jawad Karim. Ова друштвена мрежа има могућност гледања, објављивања
видеа, као и дељењем видео садржаја на другим друштвеним мрежама путем линка.
J. Trier је увео термин vidcasting који је видеo верзија podcasta. Сматрао је да би
vidcasting могао бити креативан начин интеграције у учионице и користи и ученицима и
наставницима. У једном од својих online културолошких истраживања подстакао је своје
студенте да на ЈуТјубу пронађу важне видео записе повезане са материјалима који се
тренутно раде на настави. Тај задатак је био користан јер су ученици постали активни
учесници у учењу, а не пасивни.[3]
 На ЈуТјуб платформи је могуће одржати предавања студентима уколико професор
није у могућности да лично дође. Помоћ наставницима и професорима је од великог
значаја уколико предају у неким руралним срединама или у случају епидемије као што
смо и сами доживели.

Слика 3. YouTube

WhatsApp (ВоцАпп)

WhatsApp (Слика 4.) је друштвени медиј који омогућава да људи широм света
међусобно шаљу поруке, видее, фотографије и успостављају аудио и видео позиве. Данас,
ВоцАпп користи приближно две милијарде људи, што га чини врло погодним за
друштвене медије. Како су мобилни уређаји постали неизоставни део нашег живота
корисно би било убацити ВоцАпп у наставу како би професори и студенти увек могли да
буду у контакту. С обзиром на могућности које нуди овај медиј као што су слање видеа,
гласовних порука, фотографија и видео позива чине га погодним за учење online.

Слика 4. WhatsApp
 УЧЕЊЕ ПУТЕМ ДРУШТВЕНИХ МЕДИЈА

Oбзиром на то да Facebook представља једну од најпопуларнијих социјалних мрежа

на свету, образовне институције су почеле да га користе у сврхе образовања. Схватајући
да ученици већину слободног времена проводе на интернету. Решили су да се модернизују
и приближе градиво на занимљив начин. Створене су бројне апликације, профили, фан
странице, групе преко којих ученици међусобно или са својим професорима
комуницирају, размењују идеје, ставове, искуства, итд. Овде ћу представити неке од
најбоље оцењених апликација.
- Books iRead: Омогућава нам да поделимо књигу коју читамо и да да чујемо њихова
мишљења о истој.
- DoResearch4me: Ова апликација нам пружа могућност прикупљања информација помоћу
теза, изјава, упутстава…
- Flashcards: Уз помоћ ове апликације можемо креирати Flash Cards које нам могу помоћи
у учењу.
- SchoolPool: Помаже нам да прикупљамо информације о школи путем Facebook-a.
Instagram је још једна врло погодна апликација за учење на даљину. Као што знамо,
он нам пружа могућност да на својим налозима објављујемо разне видео записе,
фотографије, аудио записе, као и да омогућимо одређеним корисницима који имају свој
налог да виде те наше објаве и да да исте коментаришу. Поред ових могућности на
Инстаграму може да се успостави аудио или видео позив што би додатно олакшало
реализацију наставе.
По мом мишљењу главни начин учења на овој друштвеној мрежи јесте разноврсни
приказ свакојаких садржаја за све узрасте на свим светским језицима, што доприноси и
учењу страних језика.
WhatsApp је врло користан друштвени медији из разлога што је једноставан за
коришћење. Ова апликација нам пружа широк спектар могућности. Тачније на ВоцАпп-у
професор и студенти могу да буду у контакту у сваком тренутку. Могу да размењују своја
мишљења у вези неке лекције, да шаљу фотографије одређених задатака као и да имају
видео позиве уколико је то потребно.
По мени, најкориснија и најпогоднија друштвена мрежа од свих горе наведених је
управо YouTube. Као што сви знамо, ЈуТуб нам пружа да изнова и изнова гледамо видео
записе, што омогућава да студенти уколико пропусте нешто могу да уђу на канал и да
одгледају видео предавања која су пропустили. Такође, могу да допуњују своје знање
преко неких других видеа.
 ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ КОРИШЋЕЊА
ДРУШТВЕНИХ МЕДИЈА У ОБРАЗОВАЊУ

Према Gupti један од важнијих разлога зашто су професори брзо прихватили

друштвене медије у образовању је и то што професори могу себе да прикажу у свом
професионалном погледу. Они путем друштвених медија могу уживо да представе своје
излагање и на тај начин број људи којима ће тај садржај бити доступан је неограничен.
Професори могу делити идеје, креирати хештегове и на тај начин додатно мотивисати
своје студенте.[4]
Савремена технологија би требало да новим генерацијама осигура лакше
сналажење са иновацијама које она са собом доноси путем друштвених медија. А њен
велики проблем јесте доступност превеликог броја информација за које нисмо у
могућности да тврдимо нити да коригујемо њихову исправност и тачност. Од данашњег
образовања се сматра важним да ученици успеју да препознају како да пронађу потребну
информацију и да тачну информацију разликују од нетачне.
Диклић, Накић и Шошић су спровели истраживање да увиде како ученици виших
разреда основне школе користе друштвене медије у образовне сврхе, да ли ученици имају
профиле на друштвеним мрежама и да ли на њима размењују школске материјале и
едукативне садржаје. Резултати истраживања показују да ученици ретко користе
друштвене медије у образовне сврхе. Ако и то чине, онда користе друштвене медије за
размену порука. Испитаници лако постану зависни о медијским садржајима уколико је
њихово коришћење неограничено.[5]
Ученицима се највише свиђа то што приликом коришћења друштвених медија,
садржај им постаје занимљивији, могу да буду активни учесници у томе и то што нису
местом сталног боравка ограничени у школи.
Недостаци који оспоравају развој друштвених медија у оној експанзији у којој им је
и била првобитна намена, јесу и то што међу студентима постоји тежња да раздвоје
друштвени живот који сматрају ужитком од учења које сматрају болним. Друштвеним
медијима се служе као алатом да уговоре пословне састанке. Свесно одбијају објављивање
академских садржаја на Инстаграму, јер то сматрају срамотним, јер ће на тај начин да
окаљају њихов углед.
Прекомерно коришћење друштвених мрежа може да доведе до тешких облика
зависности као и до различитих психолошких проблема, нарочито депресије и
анксиозности. Један од узрока за неке од проблема у друштву је ширење негативних
коментара, подстицање различитих облика нетрпељивости, нетолеранције и
дискриминације, што се касније преноси и на реалан живот. На Интернету је ова појава
често присутна, појављује се на друштвеним мрежама где је лако доћи до публике.
 ЗАКЉУЧАК

Друштвени медији су нешто без чега ми млади не можемо да се у потпуности

сналазимо, јер је променио наш живот из корена. Схватили смо шта значи бити пријатељ
са људима које можда никада нисмо упознали и приликом дељења наших садржаја са
другима ми смо у константној интеракцији. Поред тога установили смо да је наш
образовни систем путем друштвених медија остварив и многи су се у том виду школства
пронашли јер им је олакшао доступност информација.
Уз друштвене медије ми можемо бити у контакту са својим пријатељима путем
видео позива и тај виртуелни сусрет је оно што је оставило печат у савременом друштву.
Путем тог видео позива наставник је у могућности да свој сусрет реализује и прати рад
својих ученика као да су у учионици.
Човек је друштвено биће и са овим медијима он је обогатио друштвени живот, али
прекомерном употребом ових медија на неки начин га и угрозио. Дошли смо до тога да
младе генерације пате од небезбедног и олаког коришћења друштвених медија, па самим
тим су мета опасности која вреба и окористи се од тог наношења штете.
Поред тога што су друштвени медији олакшали начин пословања и образовања,
они су код појединих људи ту улогу друштвених медија лоше одиграли и лаички
дочарали. Ово истраживање ми је помогло да себи представим јаснију слику од парадигме
у покушају.
 ЛИТЕРАТУРА

[1] Vulić. V. (2011): Društveni mediji kao inovativni oblik neplaćenih medija, Ekonomski
fakultet u Podgorici, Crna Gora.
[2] Roth, P. (2019) Nutzerzahlen: Facebook, Instagram, Messenger und WhatsApp, Highlights,
Umsätze, uvm. (Stand Juli 2019).
[3] Trier J. (2007) Cool engagements using YouTube, part. 1. J of Adolesc Adult Lit., 50: 408-
412.
[4] Gupta, P. (2015) Importance of Social Media in Higher Education.
[5] Diklić, J., Nakić, M., Šošić, D. (2019) Edukativna uloga društvenih mreža u medijskom
odgoju djeteta. Communication managment review. 4 (1), 181-197