Tabela 4. Uticaj zapremine i vrste supstrata na masu korena kod rasada paradajza (g) Table 4. Effect of the volume and supstrate type on the tomato seedlings root weight ‘Mesto proizvodinje ra- | Zapremina supstra- ‘Vista supstrata sada ta Bienal a Suestrat ia eo Prosek ye e dor ender jasmann Dolman or | prose Plas oftheseodtings | Supstratvolume | SP aa a Averag ®@ @ @ w 029 04s 0.38 087 Kontejneri 50 07 059 050, 0,52 Container 0 ops 075 o79 0.73 120 080 0.80 096 0.85, as 0,55 0,64 0,66 0,62 300 a0 Tee TBs Saksije 500 332 3,70 308 Pot ‘00 3.05 231 363 1000 634 ed 229 Prosek 420 3,77 2,88 3,62 Average eB i TH Laais, B, Durovka, M, Markovie, V, lin, Zi Powe lpia LITERATURA stenik 1998, 2000 U1] Celikel, G: Effect of different substrates on field and quality’ of tomato, Proceedings of the international symposium on greenhouse menagement for better yield and quality in mild winter climate, 1997. 2} Choudhary, B., R.,Fageria, M., S., Dhaka, R., S.: Fruit pro- duktionin tomato by growth substances-progled. Agricul tural Reviews, 21, 126-85, 2001. 13} lin, 2,, Durovka, M., Markovié, V., Miskovié, A, Vwast- novié, V: Savremena tehnologija proizvodnje rasada u zaé. tigenom prostoru. PTEP, éasopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi p.131-133. Radovi saopiteni na NauénoStrugnom skupu “Klimatizacija, grejanje i venti lacija objekata u poljoprivredi’-KGVP 2002 [41 In, Z: Tehnologija proizvodnje rasada w zaétiéenom pros toru. Savremeni povrtar, 8/4, 10-12, 2002 {5} Hin, Z., Markovié, V., Miskovié, A., Vujasinovié, V.: Proi vodnja rasada paradajza. Savremena poljoprivredna teh- nika. Radovi saopiteni na XXIX Simpozijumu “Poljopriv- redna tehnika” Vo. 2. No.3. p.69-75, 2003, [61 Pivot, D,, Reist, A., Gillioz,J., M:Greenhouse tomato crops with fully recycled nutrient solutions and reused substra- tes, Revue Suise de Viticulture, dArboriculture et dHorti (8) Lee Ji Weon and Kim Kwang Yong: Tomato seedlings ‘quality and yield foolowingraising seedlings with different cell sizes and pretransplant nutritional regimes, Journal of the Korean Society for Horticultural Science, 42,3, 300-304, 2001. [91 Spiers, 7. Fiat, G.: Green waste compost as a component in soilles growing media, Compost Science & Utilization, 8, 41, 19-23, 2000, [10] Markovié, V., Takaé, A: Enriched zeolite as a substrate component in the produktion of pepper and tomato seed- lings. Acta Horticulture, No 396, 321-828, 1996. (11) Markovié, V., durovka, M., lin, Z., Lazié, B.: Effect of seed- ling quality on yield and characteristics of plant and fruits of swoet pepper. 8th International Symposium on Timing. of Field Production in Vegetable crops, Bari, Italy, 1997 [12] Markovié, V., Durovka, M., Hin, Z: The effect of seedling, quality on tomato yield, plant and fruit characteristics, First Balkan Symposium on Vegetables and Potatoes, Acta Horticulture, 113-116, 533, 2000. [3] Mokrzetska, E: Effect of substrates with sawdust on yielding of greenhouse tomato. Enviroment Control Biology, 38, 4,221 228, 2001 culture, 31, 5, 265-268, 1998, Primljeno: 14.19.2008. Prihvaéeno: 20.10.2003, Biblia: 1450-5029 (2003)76; 5, p. 140-145, Pregledni rad UDK: 631.23,697.. Review paper ZAGREVANJE OBJEKATA ZASTICENOG PROSTORA I APLIKACIJA UGLJENDIOKSIDA HEATING AND CO, ENRICHMENT FOR GREENHOUSE PRODUCTION Aloksandra DIMITRIJEVIC, dipl. ing., dr Milan DEVIC Poljoprivredni fakultet, Beograd ~ Zemun, Nemanjina 46 REZIME Faktori koji definisu uspesnost biljne proizvodnje u zasticenom prostoru su temperatura, svetlost, vlaznost (vazduha i zemljista), i sastav i kvalitet vazduha. Sa aspekta utroska energije, najznacajniji od ovih parametara je svakako temperatura. U primeni su ‘mnogobrojni sistemi za dopunsko zagrevanje koji omoguéavaju kontinulranu bilinu proizvodnju tokom cele godine. U radu su ‘anallizirani postojeci tehnicki sistemi za zagrevanje (toplom vodom, vodenom parom, toplim vazduhom i infracruenim zrasenjem) uz razmatranje moguénosti ustede energie. Obzirom na efekat bréeg rasta i razviéa biljaka u uslovima povisene koncentractje ugliendioksida, u radu su razmatrane tehnicke moguénosti povigenja njegove koncentracije u proizvodnim uslovima zastienog prostora. Analiza je obukvatila metodu direktne rimene Gistog CO, { indirektne primene CO, koji nastaje sagorevanjem odredenih Ursta goriva. Kljuéne reéi: zastiéen prostor, temperatura, ugliendioksid, energija. M40 PTEP 7(2003) 5SUMMARY Successful greenhouse production is defined by four main factors - temperature, light, water content of soil and air, and quality of air inside the objects. Concerning the energy consumption, the most important factor is temperature. There are many systems for gre: enhouse heating that enable wholeyzar plant production. In this paper we analyze most common heating systems such as systems with hhot air, central heating systems and infrared. Concerning the effects of rapid growth and development of plants in conditions of higher concentration of carbon dioxide, we analyzed the possibilities of CO; enrichment by using the pure CO, gas or CO; produced by fuel combustion. Key words: greenhouses, temperature, carbon dioxide, energy. uvoD Ideja 0 proizvodnji u zaitidenom prostoru nastala je iz tednje da se bilikama omoguée optimalni uslovi za rast { raz vige iu onom periodu godine kada im to Klimatski uslovi ne dozvoljavaju. Realizacija ove ideje leti u modifikaciji mikro Klimatskih uslova u proizvodnom prostoru biljke. Znaéajniji faktori, kako sa aspekta gajene biljke tako i sa aspekta energet skog bilansa ove proizvodnje su temperatura i sastav i kvalitet vazduha, naroéito nivo ugljendioksida, ‘Temperatura u objektima zasti¢enog prostora pokazuje izvesna Kolebanja Koja su uslovijena izborom pokrovnog ‘materijala (staklo, folija) i veliginom i orijentacijom objekta Sprovedena merenja pokazuju da temperatura na juinoj strani objekta ima vide vrednosti od one na severnoj, dok w sredini pokazuje ujednagene vrednosti. Zavisnost temperature od zapremine objekta ukazuje ina to da temperatura manje varira u objektima veée zapremine. Sto se tide orijentacije, istok- ala poritivne efekte na svetlosne uslove u iéenog prostora, a samim tim ina temperaturne. Kako bi se izbegle ove varijacije u temperaturi i kako bi se nadomestile niske temperature u zimskom periodu, potrebno je oristiti neki od sistema za dopunsko zagrevanje objekata. U pogledu sastava i kvalitota vazduha najenaéajniji su svakako kiseonik i ugliendioksid. Kiseonik je neophodan za Aisanje biljaka dok je CO,, Koji biljke usvajaju u procesu fotosinteze, potreban za njihov rast 1 razviée. U zaétidenom prostoru koncentracija CO, se moze poveéati i 10 do 20 puta, Gime je moguée ostvariti ranije ubiranje uz vise prinose, posebno u povrtarskoj proizvodnji ZAGREVANJE OBJEKATA ZASTICENOG PROSTORA U osnovi postoje éetiri sistema za dopunsko zagrevanje ob- jekata zaétigenog prostora i to zagrevanje toplim vazduhom, zagrevanje toplom vodom i vodenom parom, koji se mogu pod- vesti pod sistem centralnog grejanja i zagrevanje infracrvenim zraéenjem. Zagrevanje toplim vazduhom Ovi sistemi su vrlo éesto primenjeni zbog relativno niskih podetnih investiciia. U osnovi sistema je termogenerator kkome se vr8i sagorevanje goriva koje rezultira oslobadanjem toplote. Ventilator, koji je u sklopu termogeneratora, povlaéi vazduh iz objekta koji se, prelazeci preko izmenjivaéa toplote, zagreva i kao takay dospeva u unutrasnjost objekta. Koliéina goriva i temperatura na izlazu iz generatora regulisu se prema podacima dobijenim od senzora temperature, postavljenih na azligitim lokacljama u objektu. Termogeneratori mogu oristiti kerozin, petrolej i prirodni gas. Zagrejani vazduh se kroz objekat mote distribuirati providnim PE cevima ili sistemom ventilatorskih agregata (lika 1.ai1.). Covi se postavljaju na izlaz iz termogeneratora ito duzinom objekta, Na cevima su parovi otvora preénika 5-8 em, na suprotnim stranama, rasporedeni na svaki metar duzine. Postavijaju se iznad gajenih biljaka kako bi se izbegla eventulana oStedenja biljaka. a) » Si. 1, Sistemi zagrevanja toplim vazduhom Fig.t. Hot air heating systems Kod distribucije vazduha ventilatorima, termogenerator se postavlja kao prvi u nizu iza koga se nadovezuju ventilatorski agregati tako da im usmerenje vazduéne struje u susednim redovima bude razligito (S12) kako bi se dobilo kruio kretanje vazduha, fd ‘812, Raspored ventilatora u sistemu Fig 2, Fan layout in the system Ventilatori se postavijaju na visini od 0.6 do 0.9 m izmada sajenih biljaka. Nedostatak ovakvog naéina zagrevanja je potrosnja Kiseonika iz objekta, Koji se koristi za sagorevanje i moguénost Kontaminacije tj. zagadenja prostora. Iz ovih razloga se preporuéuje da otvori za ventilaciju u blizini agregata budu fotvoreni tako da obezbede 1 cm? otvora na svakih 120 W kkapaciteta agregata. Drugi nodostatak se ogleda neravnomernosti temeprature i pritiska kroz sistem. Neravnomernost pritiska so, teorijski, moze resiti postepenim smanjenjem preénika cevi njenom duiinom, ali ovakve cevi je vooma tesko proizvesti PTEP 7(2003) 5 uiZagrevanje toplom vodom i vodenom parom Postoji vise razloga zasto je ovaj naéin zagrevanja nasao veéw primenu u praksi od sistema sa toplim vazduhom. Kotlarnica, koja je u sklopu sistema, mote koristiti i jeftinija goriva (arvo, ugalj) jer se pred njih ne postavija zahtev u smislu sastava i kvaliteta produkata sagorevanja, Proizvodaei sa veéim prozvodnim kapacitetima, zakjuéili su da je lakse ‘odréavati dve Kotlarnice nego sistem veceg broja agregata za zagrevanje vazduha. Ovim naéinom zagrevaju se prizemnt 1 ‘rani delovi biljaka, éime se poboljSavaju uslovi njihovog rasta irazviéa i umanjuje moguénost pojave botesti Zagrevanje vodenom parom je éesto u primeni zbog manjih temperaturnih Kolebanja u sistemu, koja se, ukoliko postoje eleminiSu regulacijom pritiska. Para kroz sistem cirkulige bez pogona pumpe. Nedostatak ovog naéina zagrevanja je koliéina energije potrebna za prevodenie 1 kg vode u vodemt para (2.26 ‘MJ/kg na 100°C). U tehnigkom smislu ovi sistemi st jako pogodni 2a KoriS¢enje u procesu pasterizacije zemljista, pak, zagrevanje toplom vodom je ée8ée u primeni zbog ravnomernosti temperature u sistemu i vece moguénosti Konzervacije toplote u stuéaju kvara na instalacijama, Osnovu ovih sistema éine kotlarnica i sistem razvodnih, cevi. Kotlamica, u kojoj su gorionik i izmenjivaé toplote, mote biti locirana unutar ili lzvan objekta. Zbog poveéane vainosti u objektu delovi kotlarnice mogu biti ilozent korozii pa se proporucuje njeno postavljanje izvan objekta. Iz kotlanice se toplota u objekat prenosi vodenom parom ii toplom vodom, razvodnim covima koje mogu imati razligit raspored (sika 2), Sl. 2, Rapored cevi centratnog sistema grejanja Fig. 2 Central heating system pipe layout ‘Temperatura vode koja cirkulige éeliénim cevima pretnika ‘51 mm, Je oko 80°C dok je temperatura vodene pare u sistem 102C, U sistemu sa vodenom parom je, zbog manjeg otpora protoku, moguée koristiti cevi preénika $2 do 38 mm. Potreban bro} cevi se odreduje prema Karakteristikama materijala od koga su izradene cevi i njihove voliéine (tabela 1), i prema potrebnoj temperaturi. Postavijanje cevi ima veliki uticaj na energetski bilans proizvodnje u zastiéenom porstoru. Prema rasporedu kao na slick 2.8, zagrevaju se vi8i delovi objekta gde ne postoji potreba za vigim temperaturom. Samim tim, javljaju se toplotni gubici preko krovnih povrsina, Jedina prednost je Sto cevi ne predstavijaju nikakvu prepreku u radu radnika ili neke od Tabela 1. Rapolotiva toplota razlititih precnika cevi zagrevanih toplom vodam i vodenom parom Table 1. Heat available from various-diameter pipes heated bby hot water or steam Protnikoowl, | Dobijena Iavor toplote toplota Heat source | Pipe diameter, | Heat suppiod, nm) wim) Para, ZT Steam, 1020 2» | Para, 1026 i 8 a2 Steam, 102 s Topla voda, °C 5 Hot water, °C B a Topla vos, 35 Hot water, 35°C a Eo Topla vod, 82°C Hot water, 26 ws i U sluéaju sa slike 2b, zagreva se vazduh neposredno zoni biljke, Ovo rezultura bréim rastom i razviéem biljaka, boljom kontrolom bolesti i veéom energetskom efikasnoséu. Za prenos toplote koristi se voda a ne vodena para, zbog svoje nize temperature, dime se izbegava moguénost oitecenja biljaka. Ovako postavljene cevi mogu posluditi i kao ostonac u sistemu kkretanja magina kroz objeKat. U sistemu na slici 2.¢, deo toplote se oslobada u gornjim delovima objekta, dok se deo oslobada u zemljista, uw zoni Korenovog sistema. Ovim se postifu znaéajne ustede u energiji, ostvaruju se visi prinosi i bolje Kontroligu bolesti. U ove svrhe se koriste cevi presnika 19 mm, postavijene na dubini od 15 do 30 em. Sistemom so moze obezbediti 65 W/m! toplote, a u periodima nizih temeperatura i do 85 W/m* toplote. Ustaklenicima, kao stalnim objektima zaéti¢enog prostora, za zagrevanje se preporuéuju centralni sistemi zagrevanja, dok se za plastenike, zbog montaie i kasnije demontate, preporuéuju sistemi za zagrevanje toplim vazduhom. Ispitivanja, sprovedena u Tzraelu pokazwju da izmedu ova dva sistoma nema razlike u potrosnji energije, te se izbor sistema uglavnom zasniva na tipu objekta koji se Koristi, ina poéetnim finansijskim wlaganjima, Zagrevanje infracrvenim zraéenjem Ovi grejadi (SI. 3.) emituju infracrveno zraéenje koje biva apsorbovano od strane “prepreka” koje se nadu wzoni zraéenja. Apsorbovana energija se protvara u toplotu. Vazduh, kroz koji zracenje prolazi, se zagreva emisijom toplote od strane biljaka i predmeta koji st zraéenje apsorbovali, a) 4 ‘Si. 3. Zagrevanje infracrvenim zracenjem Fig. 3 Infra-red radiation heating Ovakav naéin zagrevanja umanjuje moguénost kondenzaci- je vlage na biljkama i rizik pojave bolesti. Grejaéi se postavija- juuparovima, duzinom objekta. Razmak izmedu parova je 9 do 1am. Dudinom objekta, iznad linije grejaéa, postavija se metalni reflektor koji usmerava zraéenje ka biljkama. Za reflektore se oristi aluminijum zbog dobrog efekta refleksije. Kod ovog sis- tema je bitno da biljke budu na odgovarajuéem rastojanju od covi da ne bi doslo do njihovog o8tecenja usted visoke tempera: ture cevi (200-400°0). 142 PTEP 7(2003) 5Nida temperatura vazduha u objektima uslovijava manje razlike u temperaturi izvan i unutar objekta, sto rezultira ma njim gubicima toplote iz objekta. Iako su poéetne investicije w ove sisteme nesto vige u odnosu na ostale sistome, ustede u go rivu mogu nadomestiti te razlike u roku od nekoliko godina eksploatacije. U literaturi se navodi da je ovim naginom zagre- vanja moguée ostvariti udtede u gorivu od 30 do 60% u odnostu na potroSnju kod Konvencionalnih sistema zagrevanja. Nedos- tatak ovog sistema Je neravnomernost temperature unutar ob- jekta i tou delovima ispod zone zraGenja i onih zaklonjenih, ‘Termalna radijacija poveéava transpiraciju kod biljaka, koja ‘moe da reaultira stresom. Sa druge strane, manja razlika unu- trainje i spoljasnje temperature se moze posti¢i i centralnim sistemiom grejanja sa cevima postavljenim u zemijistu objekta, Sto se goriva tie, ovi sistomi Koriste prirodni gas ili propan ‘koji poslednjih godina ima vid nabavnu cenu., APLIKACIJA UGLJENDIOKSIDA U OBJEKTIMA ZASTICENOG PROSTORA U proseku, sadréaj ugliendioksida u vazduhu se kreée w sgranicama do 0.03%. Ova Koncentracija je dovoljna za rast ira zviée biljaka. Medutim, veéina biljnih vrsta moze iskoristiti 1 veée koligine ovog jedinjenja, éto rezultira njihovim intenzivni- jim razviéem. U sistemima proizvodnje u zasticenom prostoru, ‘upravo je moguée obezbediti uslove za visokointenzivnu biljnu proizvodnju, zahvaljujuéi_moguénosti primene razligitih tehnickih sistema aplikacije i kontrole Koncentracije CO; (Slika 4). 1 povien onsets C03 © hentia Prinos (4g 8) Precenat povetenaprnosa Nedeja anja Soa a La" CY TT ae cy wn aa a Sl. 4. Bfekat povienja koncentracije CO, na prinos krastavea Fig. 4 Effect of increased concentration of CO, on cucumber, crop yield Istrafivanja su pokazala da sve biljke pozitivno reaguju na povigenje koncentracije CO, ali sve do granice od 0.1 do 0.15 % ada efekat daljog povigenja zavisi od same biljne vrste i limatskih uslova regiona, Obsirom da “ubacivanje” dodatnog CO, ima efekta onda ‘ada ga biljke mogu iskoristiti (period fotosinteze), aplikaciju treba zapoéeti par sati po svanuéu i zavrsiti je neposredno pred zalazak sunca. Aplikacija se mora obaviti u uslovima ‘kada su ventilator! iskljuéont ili kada otvori za ventilaciju nist. otvoreni vise od 5 cm. Iz tog razloga je aplikacija CO, t letnjem periodu otezana pa i gotovo nemoguéa. Metode primene se zasnivaju na direktnoj aplikacifi Gistog CO, ili indirektno} aplikaciji putem sagorevanja. Pod proces sagorevanja se mode podvesti i proces organske degradacije tj. razlaganja, Primena istog CO, gasa je najefikasniji i, sa aspekta kontrole, najjednostavniji nacin aplikacije. oe me SI. 5. CO,u teénom stanju Fig. 5 Liquid CO, CO, gas koji se formira iznad teénosti w rezervoarima (slika 5), se metalnim cevima transportuje do objekta. Skup regulatora pritiska sniZava pritisak gasa Koji, sistemom plastiénih covi preénika 3 - 6 mm, biva distribuiran duzinom objekta. Cevi na sebi imaju perforacije preénika 0.1 mm, na svakih 30 em. Primena ovih sistema zahteva stalnu proveru sistema kontrole, ventila jalarma. Aplikacija CO, gasa predstavija skuplju_varijantu aplikacije, Prema navodima iz literature koriséenje distog CO, igasa je opravdano jedino u sluéajevima kada je podna povrsina objekta veéa od 4000 m? Kod manjih povréina, primenu su ipak naéli sistem aplikacije CO, putem sagorevanja. Goriva koja se koriste wove svrhe su prirodni gas, propan ili butan, i kerozin. Goriva koja se planiraju koristiti u produktima sagorevanja ne smeju imati ‘vide od 200 umm/g sumpora jer bi u protivnom doslo do osteéenja Diljaka, CO, generator se postavijaju iznad biljaka, po duzini objekta. U sklopu svakog generatora je precizno kontrolisan gorionik sa otvorenim plamenom, U uslovima potpunog sagorevanja izdvajaju se CO, koji prelazi u atmosferu objekta, 1 voda. Za rasporedivanje dobijenog CO, mogu se koristiti i Ventilatori ili sistemi perforiranth PVC vodova preénika perforacija od 1 mm na medusobnom rastojanju od 30 cm, U sluéaju sa slike 6. a genrator Koristi 11.6 kg/h propana, proiavodeéi 34.8 kg CO,, tako da je 12 ovakvih generatora potrebno za uspesnu aplikaciju na povrsini od 1 ha. Za ‘generatore Koji za sagorevanje koriste vazduh izvan objekta, potrosnja goriva mote iéi i do 7 ke/h. Goriva koja se Koriste 2a generatore CO, st jeftinija od istog CO, a sistemi se mogu nabaviti uz minimalna investiciona ulaganja. Sistemi sa generatorima se mogu iskoristiti i 2a zagrevanje objekata. Ipak, mogu predstavijati problem u objektima gde zagrevanje nije potrebno (sunéani ani, visoke temperature). Nedostatak sistema sa generatorima je moguénost oStedenja biljaka zbog logeg sagorevanja i lose distribuelje produkata sagorevanja. Primenom éistog CO, ne postoji moguénost kontaminacije biljaka a sam proces aplikacije je moguée sasvim lako i precizno kontrolisati neki, od postojecih sistema kontrole. PTEP 7(2003) 5 143a) » Sl. 6 Primeri generatora CO; Pig. 6 Examples of CO, generators ZAKLJUCAK Ukoliko se razmiilja o intenzivnoj biljno) protzvodnji u zaStigenom prostoru, mora se, prilikom zasnivanja objekata i proizvodnje, razmisliti o sistemima 2a dopunsko zagrevanje. Parametri od kojih 60 zavisiti izbor su svakako poéeine investicije alii tip objekta, zatim obinn i tip biljne proizvodnje Koji se eli zasnovati. Za proizvodnju u_staklenicima preporuéuju se centralni sistemi zagrevanja bez obzira na noito visa pototna ulaganja, Za proizvodnju u plastenicima najjednostavnije i najekonomignije je koristiti sisteme zagrevanja toplim vazduhom. Jednostavno ih je postaviti i po potrebi menjati njihov raspored. Energija utroSena za zagrevanje se mode redukovati primenom duplih folija, ukoliko se radio. plastenitkoj proizvodnji, ili primenom termalnih zastora, ako se radi o staklenidkoj proizvodnji, Kori8éenjem termalnih zastora mogu se ostvariti ustede u energiji ido 40%. Bfekat povisenja Koncentracije CO, na rast i razvie biljaka Je ofigledan. Preporuéuje se da koncentracija CO, u zasticenom prostoru treba da se, u toku dana odriava na nivou od 0.1 do 015%. Savremenim tehnickim sistemima za_povisenje Koneentracije CO, je ovo moguée ostvariti jer podiezu visokom nivou kontrole i automatizacije, LITERATURA 1) Joe J. Hanan: Greenhouses: Advanced Technology for Protec. ted Horticulture 12] Paul V. Nelson: Greenhouse Operation and management, 6* edition, [3] M. Teitel, I. Segal, A., Shklyar, M. Barak: A Comparation between Pipe and Air heating Methods for Greenhouses, In- stitute of Agricultural Engineering, The Voleani Center, Bet Dagan, Israel [4] Blom, J. and P. J. Ingratta: The Use of Low Intensity Infrared for Greenhouses Heating in Soutern Ontario, Acta Hort., 115:205-216; 1981, [51 Youngsman, J., Infrared Heating for Greenhouses, Ohio Sta- te Florists Assoc. Bill. 587:1-4; 1978, {6} Lazié Branka, Markovié, V., Durovka, M,, Din, 2: Povrée iz lastenika, Beograd, 2001.g0d. [7] Hand, D. W.: Crop Responces to Winter and Summer CO; Enrichment, Acta Hort. 162:45-63; 1984, Primljeno: 05.10.2008. Prihvaéeno: 16.10.2003, Biblid: 1450-5029 (2009)76; 5, p. 144-147 UDK: 631.2303, Pregledni rad Review paper SENCENJE VISOKIH TUNELA, PLASTENIKA I STAKLENIKA SHADING OF HIGH TUNELS, PLASTIC FOIL HOUSES AND GLASSHOUSES ‘Ondrej PONJICAN, dipLing., dr Andetko BAJKIN Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovica 8 REZIME Pri proizvodnji pouréa i cveca u visokim tunelima, plastenicima 1 staklenicima, kao i na otvorenom polju u foku leta dolazi do oiteéenja na biljkama i plodovima iz razloga velikog intenziteta osvetljenosti i UV zracenja. Smanjenje intenziteta osvetljenosti i UV zraéenja na prihvatljivi nivo postize se razliéitim sistemina senéenja. Izbor sistema za senéenje se ur8i na osnovu zahteua gajenih ‘kultura i intenziteta njihove proizvodnje. Eljucne reéi: boje 2a sensenje, mrese 2a sencenje, energetski ekran. SUMMARY Producing vegetables and flowers by high tunels, plastic foil houses, and glasshouses and at open field, in summer is coming into large damages at plants and product. The reason for that is large intensity alight and UV radiation. Decrease in these factors at accep- table level is achieved with different shading systems. The most useful shading systems are pick following requirement and intensity Produce growing plants. Key words: shading colors, shading cloth, energetic scream. 44 PTEP 7(2003) 5