FARMA SKRIPTA ( 30 pitanja )

1.Poremećaj funkcije štitaste žlezde kao posledica primene lekova.

2.Lekovi u lečenju dijabetes insipidusa
3.Lekovi za indukciju porođaja, za lečenje postpartalne hemoragije i galaktostaze.
4.Farmakoterapija ženskim polnim hormonima
5.Farmakoterapija muškim polnim hormonima i anabolicima

20. Antiaritmici – aritmije kao posledica interakcija i neželjenih delovanja lekova.

44. Lečenje neuropatskog bola.
45. Lečenje kolika.
46. Klinički značajne interakcije NSAIL i drugih lekova.
48. Klinički značajne interakcije antiepileptika.

52.Terapija akutnog rinitisa.

55. Lečenje trovanja atropinom i skopolaminom
56. Lečenje trovanja inhibitorima holinesteraze.
57. Lečenje inkontinencije mokraćne bešike.
58. Terapijska primena botulinim toksina.

61. Nekomplikovane infekcije urinarnog trakta: uzročnici, terapijski pristup.

62. Komplikovane infekcije urinarnog trakta: uzročnici, terapijski pristup.
65. Antibakterijski lekovi u lečenju intraabdominalnih infekcija.
66. Antibakterijski lekovi u lečenju osteomijelitisa.

67. Lekovi u terapiji benigne hiperplazije prostate: podela, mehanizam dejstva i

principi primene
68. Lekovi u terapiji benigne hiperplazije prostate: neželjena dejstva, interakcije
69. Lekovi u lečenju erektilne disfunkcije: mehanizam, dejstva, indikacije
70. Lekovi u lečenju erektilne disfunkcije: neželjena dejstva, interakcije
71. Lekovi u lečenju hlamidijalnih infekcija.
72. Profilaktička primena antibiotika.

92. Lekovi u terapiji anksioznosti

93. Lekovi u terapiji nesanice
95. Stabilizatori raspoloženja
100. Terapijska primena spazmolitika
104. Terapija ulceroznog kolitisa
12. Farmakoterapijska primena kortikosteroida
xx. Opstipacija i dijareja

.
 1. Poremećaj funkcije štitaste žlezde kao posledica primene lekova

Lithium- Koristi se kao lek izbora u akutnoj maniji i kod bipolarnih ( manicno-
depresivnih poremecaja ) Manicna faza—lek je lithium, a u depresivnoj—antidepresivi.
Lithium je lek male teraprijske sirine. Dovodi do strume jer se takmici sa jodom na
receptorima.

Amiodaron – Spada u antiaritmike III grupe. Deluje na pretkomore I komore. Danas je

najvise koristeni antiaritmik. PAZI --- U Th aritmija nakon akutnog infarkta miokarda
amiodaron se daje I.V ali rastvoren samo u rastvoru glukoze. ( Ne rastvarati sa NaCl
0.9 % jer stvara precipitate, pa je njegova aktivnost minimalna. )

Deluje na metabolizam stitaste zlezde jer sadrzi 30 % joda u sebi. Sprecava

pretvaranje T4 u T3 na periferiji, takodje sprecava vezivanje T4 za receptore na
membarni perifernih celija, I vrsi inhibicuju vezivanja za T3 nuklearni receptor. ( 10 %
pacijenata razvija HIPOTIREOZU, a tek 2 % HIPERTIREOZU.

Inhibitori tirozin kinaze- Koriste se u terapiji maligniteta. ( Imatinib-mesilat

efikasan lek protiv hronicne granulocitne leukemije ). ITK Izazivaju prolaznu supresiju
lucenja TSH, te 40 % pacijenata lecenih ovim lekom razvija HIPOTIREOZU.

Interferon A – Koristi se kod Hepatitisa B i C, Kasosi sarkoma, Leukemije…U nekih

pacijenata izaziva autoimunu reakciju ( ekspresiju Ag na tireocitima, na koje reaguju T-
Lym ) te dovodi do Interferonom indukovanog tireoiditisa.

2. Lekovi u lecenju dijabetes insipidusa

Diabetes inspidus predstavlja nesposobnost bubrega da koncentruje urin, sa

posledičnim povećanim izlučivanjem urina i čestog mokrenja (poliurija) i pojačanog
osećaja žeđi (polidipsija). Za apsorpciju određene količine vode u bubrezima odgovoran
je antidiurezni hormon (ADH) ili vazopresin.
Vazopresin ispoljava antidiuretsko i vazopresorno dejstvo preko V1 i V2
receptoa. Pad ekstracelularnog volumena i povećanje osmolarnosti plazme jesu stimulusi
za njegovo oslobađanje. U sabirnim kanalićima bubrega se vezuje za V2 receptore, pa
preko cAMP-a otvara akvaporine, te tako dovodi do smanjenja sekrecije vode; koncetruje
urin, zadržava vodu u organizmu.
V1 receptori se nalaze u krvnim sudovima, a vezivanjem za njih, dovodi do
kontrakcije krvnih sudova i povećanja koncentracije faktora VIII.
Usled nedostatka vazopresina, javlja se oboljenje diabetes insipidus i to
centralnog tipa, a terapija ovog oboljenja se sprovodi sintetskim oblikom vazopresina –
dezmopresin, koji se može davati i.v, i.m, in, a ima izraženo antidiurezno dejstvo.
Ukoliko ADH nedostaje samo delimično, može se dati karbamazepin, to je
antikonvulziv, koji dovodi i do pojačanog lučenja ADH.
*Postoje sintetski preparati vazopresina sa izraženim vazokonstriktornim
delovanjem, koji se na primer koriste u sprečavanju krvarenja iz variksa: lipresin,
terlipresin.
Međutim, diabetes insipidus može da nastane i kao posledica nereagovanja
bubrežnih receptora na postojeći ADH, a ovaj tip DI jeste nefrogeni, preriferni. Kod
ovog oblika terapija je manje efektna, sve zavisi od stepena nereagovanja bubrega na
vazopresin. Terapija nefrogenog DI se sprovodi tiazidnim diureticima (zasniva se na
povećanoj koncentraciji Na u sabirnim kanalićima, zbog blokade njegove apsorpcije
tiazidima u distalnim tubulima; zbog razlike u gradijentu, deo Na se zajedno sa vodom
apsorbuje u sabirnim kanalićima i tako se ipak manje vode izluči kod onih koji ne reaguju
na ADH).

3.Lekovi za indukciju porođaja, za lečenje postpartalne hemoragije i

galaktostaze.

Oksitocin—stvara se u hipotalamusu, a luci se iz zadnjeg reznja hipofize. Koristi se za

indukciju porodjaja I sprecavanje postpartalne hemoragije. ( On povecava kontraktilnost
tela uterusa, a dilataciju cervixa. )

Prostaglandin E1, E2 u obliku gela ( misoprostol, dinoproston ) nanose se

intravaginalno u predelu cervixa. Povecavaju kontraktilnost uterusa, a dilataciju cervixa.

Alkaloidi razene glavice-( Ergometrin ) smatra se simpatolitikom. Izaziva jake

kontrakcije te se koristi za indukciju porodjaja i lecenje postpartalne hemoragije.
Ergometrin se može davati per os, intramuskularno ili intravenski. Deluje veoma brzo, a
efekt traje 3-6 sati..

Kod galaktostaze koristi se nazalni oblik oksitocina ( stim. istiskivanje mleka ) i

prolaktin koji dovodi do rasta tkiva dojki i stimulise laktaciju uz prisustvo ostalih
polnih hormona.
Napomena: Estorgen povecava osetljivost na oksitocin.
 2. Farmakoterapija ženskim polnim hormonima

1. Estrogeni : Prirodni estrogeni se sintetisu pod uticajem LH ( primarno u

folikulimka jajnika, manje u zutom telu i placenti ). Posle menopauze do izrazaja
dolaze sekundarni izvori prirodnih estrogena ( jetra, nadbub.zlezde, dojke )
Prirodni estrogeni—Estradiol ( primarni estrogen od prve mens. do menopauze)
Estron ( primarno se luci posle menopauze )
Estriol ( glavni estrogen u toku trudnoce )

*prirodni estrogeni imaju izrazen efekat prvog prolaska kroz jetru, te im je mala
bioraspolozivost a samim tim i udeo u upotrebi.
*polusintetski i sintetski se sporije metabolisu i podlezu enterohepatickoj
recirkulaciji, pa im dejstvo duze traje.

 Svi oblici se metabolisu u jetri i izlucuju mokracom u obliku sulfata i

glukuronida.

Sintetski estrogeni—Etinilestradiol
Mestranol
Stilbestrol

Znacaj estrogena : Razvoj primarnih i sekundarnih seksualnih karakteristika zena.

U menst. ciklusu kontrola prve faze hiperplazije endometrijuma
U toku trudnoce hipertrofija miometrijuma I rast dojki.

Indikacije : Hipogonadizam, tegobe u postmenopauzi ( profilaxa osteoporoze ), stanja

posle ovarijektomije, disfunkcionalna krvarenja, kontracepcija.

Nezeljena dejstva : Glavobolja, mucnina

 Osetljivost dojki, edemi, porast tezine,adenomi jetre.
Povecana koagulabilnost krvi i opasnost od plucne embolije
Dugotrajna primena—opasnost od insulta, infarkta, Tu mamae-uteri.

 pre primene kod pacijentkinje proveriti : Postoji li trudnoca, insuff. Jetre,

estrogen-zavisni tumori, nedijagnostikovano vaginalno krvarenje,
tromboembolijska bolest. Sto su apsolutne kontraindikacije !!!

Ako je potrebno za prevenciju osteoporoze danas se koriste modulatori estrogenskih

receptora ( RALOKSIFEN ) koji blokira estrogenske receptore na nivou dojke i uterusa,
a stimulise ih na nivou kosti. ( Na taj nacin se povecava gustina kostiju inhibicijom
osteoklasta, a na nivou dojke i uterusa se iskljucuje rizik od maligniteta ). Vidi terapiju
osteoporoze !

2. Progesteron i gestageni

Progesteron je prirodni gestagen koji se luci iz zutog tela, posle rupture folikula, tj. U
drugom delu menstrualnog ciklusa. Priprema endometrijum za implantaciju, ako ona
izostane, zuto telo atrofira, naglo se smanjuje nivo progesterona i nastaje menstruacija.
Ako se desi implantacija, pregesteron se i dalje luci i deluje inhibitorno na hipotalamus i
hipofizu = inhibicija lecenja GnRH, FSH,LH = prestanak ovulacije.

U toku trudnoce placenta preuzima hormonsku aktivnost i luci Estrogene i Progesteron.

 Da bi se ispoljila aktivnost progesterona, prvo mora da deluje odredjena kolicina

estrogena, jer on stimulise sintezu progesteronskih receptora.

Postoje dve grupe gestagena : 1. Progesteron i njegovi derivati ( gestonoron i linestenol,

kao i najnovija 3. generacija dezogestrel, gestoden )

2. Derivati testosterona ( noretisteron, norgestrel—i

njegov najaci izomer levonorgestrel ). Kao i ostali
izomeri norgestrela.

Indikacije : disfunkcionalna krvarenja iz materica, dismenoreja, amenoreja,

endometrioza, premenstrualni sindorom, kao i kombinacija sa estrogenima u cilju
kontracepcije.
Nezeljena dejstva: akne, mucnina, napetost dojki, pogorsanje hemoroida, epizode
depresije, smanjenje libida, porast telesne tezine, adenomi jetre.

 pre primene kod pacijentkinje proveriti : postoji li insuff. Jetre, tumori dojke ili
genitalnih organa, nedijagnostikovano vaginalno krvarenje, tromboembolijska
bolest, alergija na gestagene, Sto su apsolutne kontraindikacije !!!
 3. Oralni kontraceptivi

Od estrogena u svim preparatima je ETINILESTRADIOL, a od gestagena

DEZOGESTREL//GESTODEN//LEVONORGESTREL//NORETISTERON.

Sto preparat ima manju koncentraciju estrogena, ima manje i nezeljenih dejstava. A zbog
virilizacije koju izazivaju gestageni preporucuju se oni koji je najmanje izazivaju, a to su
oni koji sadrze gestagene 3. generacije dezogestrel ili gestoden. ( oba uslova ispunjava
LOGEST ). Mora se paziti da pacijentinja nema predispozicuju za nastanak venskih
tromboza, jer ih bas dezogestrel ili gestoden najcesce izazivaju. Onda ukoliko se mogu
koristiti uopste, koristimo preparate koji sadrze gestagene 2. generacije
levonorgestrel/noretisteron.

Mehanizam dejstva : Sprecavaju ovulaciju, jer deluju na sam pocetak sprege,

inhibicijom lucenja GnRH. Takodje smanjuju motilitet tuba i zgusnjavaju cervikalnu
sluz.

Nezeljena dejstva : 1-Blaga : mucnina, povracanje, glavobolja, povecanje tezine,

promene libida, depresivno raspolozenje, amenoreja, tackasta krvarenja.

2-Teska : Razvoj tromboembolije, hipertenzije, poremecaj

funkcije jetre, nastanak adenoma jetre.
 4. .Farmakoterapija muškim polnim hormonima i anabolicima

1. Testosteron i njegovi derivati ( mesterolon, stanolon )

Indikacije : Hipogonadizam kod muskaraca, retko anemija kod mijelofibroze I

angioedem.
Nezeljena dejstva : Kod muskaraca – Inhibicija FSH,LH, time I spermatogeneze.
Kod decaka- prestanak rasta usled zatvaranja epifiznih hrskavica
Kod zena-maskulinizacija I inhibicija funkcije ovarijuma
Kontraindikacije : Ca prostate, edemi, epilepsija, migrene, ostecenja bubrega i jetre.

2. Antiandrogeni

Inhibiraju dejstva testosterona, kod raznih indikacija kod muskaraca: Hiperseksualnost,

seksualne devijacije, benigna hiperplazija prostate i kod Ca prostatae.
Kod zena se koriste kod : teskog oblika akni, sindroma policisticnih jajnika.

2a : Inhibitori sekrecije testosterona ( Buserelin, Goserelin, Nafarelin ) su

analozi GnRH inhibitori sekrecije FSH i LH. Ovo se zove “hemijska kastracija” kod
bolesnika sa Ca prostatae.

2b : Inhibitori aktivacije testosterona ( Finasterid, dutasterid ), inhibiraju 5L-

reduktazu i konverziju testosterona u dihidrotestosteron, koji je odgovoran za benignu
hiperplaziju prostatae.

2c : Inhibitori sinteze testosterona ( Ketokonazol ) Antimikotik koji inhibira

CYT 450, i 11,17 B-hidroxilazu I inhibira sintezu svih steroidnih hormona.

2d : Inhibitori dejstva androgena ( Ciproteron ) kod najtezih oblika

hiperseksualnosti.

3. Anabolici

To su sintetski androgeni ( Nandrolon, stanazolol ). Izazivaju povecanje misicne I

kostane mase. Indikacije : Iscrpljenost organizma i terminalne faze bole
 5.Terapija akutnog rinitisa

a. Sistemski deluje : 1. Pseudoefedrin ( kod nas u kombinaciji sa

ibuprofenom( pazi na alergiju na brufen ) kao Defrinol ) spada u simpatomimetike.

Indikacije: alergijski i vazomotorni rinitis.

Oprez : stariji od 60 god.dijabeticari, upotr. Digitalisa, infarkt miokarda, astma.

Kontraindikacije : preosetljivost, inhibitori MAO, glaukom uskog ugla, HIPERTENZIJA,

insuff. SRCA, bubrega, bolest stitaste zlezde, otezano mokrenje, graviditet, dojenje.

2. Sist. Antihistaminici : dajemo ih kod alergijskog rinitisa. Osim alergijskog

rinitisa koriste se i kod medikamentozne urtikarije, kao i uboda insekta.
 (Loratadin—Najbolji H1 antihistaminik. Izaziva najslabiju sedaciju. Koristi se
Loratadin tbl. a 10mg 1x1. kod odraslih, a kod dece ispod 30 kg. Pressing sirup
5mg/dan. ( 5mg=5ml ).

3. Kortikosteroidi ( beklometazon, flutikazon )

4. Stabilizatori mastocita ( Na-hromoglikat )

b. Lokalno deluju :

1. ( Nazalni dekongestivi ) Oksimetazolin, Nafazolin, Ksilometazolin, Fenilefrin.

Oprez : Ne duze od 7 dana zbog atrofije sluznice nosa. Moguce palpitacije.
Kontraindikacije: preosetljivost, glaukom uskog ugla.

2. Lok. Stabilizatori mastocita ( Na-hromoglikat ) Kod nas kao Vividrin sprej 4x/dan u
svaku nozdrvu.

3. Lok. kortikosteroidi ( Beklometazon ) Kod nas kao Beconase 4x/dan u svaku

nozdrvu.

6. Lečenje trovanja atropinom i skopolaminom

Simptomi trovanja : Midriaza, fotoosetljivost

Suve sluznice, suva koza
Tahikardija
Opstipacija, Anurija
Poremecaj svesti
Maligna hipertermija ( najznacajniji znak trovanja, veoma opasna,
jer je tem. povisena, a odavanje toplote znojenjem spreceno. TH
hladni oblozi etanola i vode.
Terapija trovanja:

Fizostigmin—jer prolazi hemato-encefalnu barijeru za razliku od neostigmina. ( spada

u reverzibilne parasimpatomimetike )

Benzodijazepini ( osim fenotiazina ) + simptomatska terapija.

 7. Lečenje trovanja inhibitorima holinesteraze

Inhibitori holinesteraze su Indirektni parasimpatomimetici, dele se na :

1. Rezerzibilne ( Edrofonijum-koristi se za dg. Mijastenije gravis.

Fizostigmin-kod trovanja atropinom
Neostigmin-TH miastenije i paralitickog ileusa.
Piridostigmin-TH miastenije i paralitickog ileusa.
Karbaril )

2. Ireverzibilni ( Insekticidi, organofosfati, nervni bojni otrovi )

TH trovanja :

Prvo vestacko disanje.

Onda ako je doslo do trovanja reverzibilnim inhibitozima AchE --- dati ATROPIN
Atropin ima suprotan efekat acetilholinu.
Ako je doslo do trovanja ireverzibilnim inhibitorima AchE—PRALIDOXIM
Pralidoxim ponovo aktivira acetilholin esterazu.Treba ga dati sto pre.

Nakon primene antidota dati DIAZEPAM kao antikonvulzivni lek.

8. Lečenje inkontinencije mokraćne bešike

Kontraktilnost mokracne besike je pod kontrolom parasimpatikusa, pri cemu oslobodjeni

acetilholin stimulise M3 receptore glatke muskulature ( m.detrusor v.u ).

Spazmolitici koji deluju na hiperreaktivnu m.besiku su : Darifenacin ( 7,5 mg 1x1 )

Tolterodin

Trospium
Najselektivniji je Darifenacin.

Ovi su lekovi osnov lecenja. Oprezno dozirati zbog nezeljenih delovanja:

( suvoca usta, opstipacija, retencija mokrace, reflux gastro-oesoph. )
* kod zena je ipak najcesca stres inkontinencija ( ispustanje odredjene kolicine urina
prilikom kaslja, smeha, naglih pokreta ) Za to se koriste spec. vezbe, moguca i hirurgija.
9. Terapijska primena spazmolitika

Kao spazmolitik danas se koristi sintetska zamena skopolamina, tj. Skopolamin-

butilbromid. ( Buscopan ). Ima 4-N atoma u sastavu i ne prolazi u CNS.

Indikacije : Bilijarne, renalne, crevne kolike ! Dismenoreja.

Kontraindikacije : Paraliticki ileus, stenoza pilorusa, glaukom, mijastenija gravis I

hipertrofija prostatae.

Nezeljena dejstva : Suvoca usta, opstipacija, otezano mokrenje, bradikardija.

Doze per os 4x20 mg. Deca 6-12 god. 3 x 10 mg.

Parenteralno samo odraslima 20mg i.v, i.m ponoviti za pola sata pp.

10. Terapija ulceroznog kolitisa

Lecenje zavisi od stadijuma bolesti, krece se od Aminosalicilata u pocetnoj fazi, pa se

kombinuju sa Kortikosteroidima u umerenom obliku, da bi se u najtezim oblicima
koristili Imunosupresivi i Monoklonalna antitela. Za lecenje komplikacija
( fisure, perianalni apscesi koriste se antibiotici i to Metronidazol + Ciprofloxacin ).

10.1 Aminosalicilati ( Sulfasalazin, Mesalazin )

10.2 Kortikosteroidi ( Prednison/Budesonid per os kod umerenih oblika. A
Metilprednizolon i.v kod teskih )

10.3 Imunosupresivi ( Azatioprin, Metotrexat ) Nose rizik od leukopenije.

10.4 Monoklonalna At ( Bioloska TH) Od lekova koristi se INFLIKSIMAB. On

blokira TNF-L koji ima vaznu ulogu u patogenezi inflamacije. Pre primene
proveriti postojanje neaktivne tuberkuloze.

11. Lekovi u lečenju hlamidijalnih infekcija

Hlamidija se prenosi seksualnim kontaktom sa obolelom osobom. Kada se ne leči,

hlamidija može trajno da ošteti polne organe i da dovede do steriliteta i kod žena i kod
muškaraca. Takođe, hlamidija trachomatis je jedan od najčešćih uzročnika upale pluća
kod novorođenčadi. Hlamidija i gonoreja imaju slične simptome, pa se hlamidija ponekad
pogrešno dijagnostikuje kao gonoreja, i obrnuto. Ovo je loše, jer se lečenje ove dve polne
bolesti razlikuje.
Hlamidija kod Žena : Hlamidija kod Muškaraca :

Nema simptoma u 70-80% slučajeva! Peckanje pri mokrenju tj.

peckanje prilikom mokrenja.
Sekrecija iz penisa (iscedak).
Upaljeni ili natečeni testisi,
bolovi u testisima.
Ponekad neugodan svrab oko
glavića na penisu.
Moguci simptomi :

Peckanje pri mokrenju

Pojacan vaginalni sekret.
Bol u donjem delu leđa.
Neuobičajen bol prilikom seksa.
Vaginalno krvarenje izmedju ciklusa (menstruacija).

Dg : Test iz uzorka urina.

NAAT testovi (Nucleic acid amplification tests--veoma precizan ).

PCR testovi, ELISA.

Th : Tetraciklini ( Doksiciklin 2x1 100mg ). Mogu i makrolidi, fluorohinoloni.

12. Lekovi u terapiji benigne hiperplazije prostate: podela, mehanizam

dejstva i principi primene

Koriste se dve grupe lekova : L1 adrenergicki antagonisti I Inhibitori 5L-reduktaze.

12.1 L1 adrenergicki antagonisti ( Tamsulozin, Terazosin, Doksazosin )

Blokiraju aktivnost simpatikusa, opustaju prostatu i vrat mokracne besike. Uzimaju se 1x
dnevno, Metabolisu se u jetri CYT 3A4.
Poboljsavaju protok urina do 25 %, a simptome do 40 %, ali ne uticu na dalju progresiju
bolesti.

12.2 Inhibitori 5L-reduktaze ( Finasterid )

Smanjuju pretvaranje testosterona u dihidrotestosteron koji je odgovoran za ucvecanje
prostate. Za 6 meseci lecenja prostata se smanjuje do 20 %. A PSA do 50 %, sto naravno
nece biti slucaj kod Ca prostatae.

Najbolja kombinacija Terazosin + Finasterid ( klinicke studije)

12.3 Biljna terapija ( diskutabilna ) Serenoa repens/Pigeum africanu
Sabalis serrulatae ( Prostamol uno 1x1 tbl. posle jela ).
13. Lekovi u terapiji benigne hiperplazije prostate: neželjena dejstva,
Interakcije

Nezeljena dejstva :

Inhibitori 5L-reduktaze ( Finasterid ). Erektilna disfunkcija, smanjenje libida,

vrtoglavica, astenijea, alergija, pospanost.

Interakcije : L1 adrenergicki antagonisti. Ortostatska hipotenzija. Dejstvo pojačavaju

ACE inhibitori, antagonisti angiotenzina II, diuretici, dopaminonergici, nitrati,
antidepresivi, antipsihotici, alkohol, sedativi i anestetici, anksiolitici, hipnotici, beta-
blokatori, blokatori Ca-kanala, hipotenzivni efekt antagonizuju: NSAIL, kortikosteroidi,
estrogeni i progesteron (kombinovani oralni kontraceptivi).

14. Nekomplikovane infekcije urinarnog trakta: uzročnici, terapijski

pristup.

Nekomplikovane infekcije UT su najcesce kod zena u generativnom periodu. Uglavnom

se radi o Urocystitisu. ( kod muskaraca je pridruzen i Prostatitis ).

Uzrocnici : E. colli 80 % slucajeva. Potom Klebsiella, Enterococcus, Seratia, Proteus.

Paznja ( Ceste su i Chlamidia / Gonokok, a th je razlicita )

TH : Treba pokrivati ocekivani spektar. Lek treba da se koncentruje u mokraci.

Plazmatska koncentracija bitna samo kod pyelonephritisa.

Ako nema alergije na sulfonamide poceti :

1. Trimetoprim-sulfametoxazol ( Bactrim tbl. a 480mg 2x2 ) 3 dana.
Ako ima kontraindikacije za Bactrim, ili neuspeh TH, onda JEDAN od sledecih :
2. Ciprofloxacin tbl. a 250mg 2x1 ( fluorohinolon )
3. Nitrofurantion tbl. a 100mg 4x1 ( uroantiseptik )
4. Cefalexin caps. 500mg 4x1 ( opciono 2x2 )

Svi se koriste po 3 dana kod nekomplikovanih IUT.

15. Komplikovane infekcije urinarnog trakta: uzročnici, terapijski pristup.

Komplikovane IUT se cesce javljaju kod :

Osoba sa anatomski i funkcionalno izmenjenim urotraktom, muskaraca, starijih osoba,

dijabeticara, trudnica i osoba sa imunodeficijencijom.
Cesto su rekurentne, obavezana je URINOKULTURA, a pocetna TH traje 7-14 dana.

Uzrocnici : E. colli, Proteus, Klebsiella, Citrobacter, Pseudomonas, Staph.aureus,

Candida.

Pravilo je da treba leciti sve simptomatske IUT, a asimptomatske ( samo + urinokultura

) izricito kod : trudnica, novorodjencadi, predskolske dece sa anomalijama urotrakta, i pre
uroloskih/ginekoloskih zahvata.

TH : Fluorohinoloni, Cafalosporini II/III generacije, Aminoglikozidi,

Piperacilin/tazobactam. ( od 10-21 dan u zavisnosti od leka )

Profilaxa recidivirajucih IUT :

Tokom 6 meseci, svako vece ili 3x nedeljno uzeti po 1 tbl odredjenog leka.
Nitrofurantion 100mg / Bactrim 480mg/Cefalexin 250mg/Norfloxacin 200mg

Prevencija :

Mokriti posle odnosa, popiti jednu tbl.od gore nabrojanih. Razmotriti promenu
kontraceptivnog sredstva ( dijafragma i sl. )

16. Antibakterijski lekovi u lečenju intraabdominalnih infekcija.

Intraabdominalne infekcije i akutni difuzni peritonitisi su jedan od najtežih problema

savremene hirurgije zbog svoje velike učestalosti i mortaliteta. Smatraju se
dvokompartmentnim infekcijama – prvi kompartment je fokus infekcije, a drugi je
rezultat prisustva guste mikrobne flore u gastrointestinalnom traktu.

1. Primarni ili spontani bakterijski peritonitis se definiše kao mikrobna infekcija

peritoneumske tečnosti u odsustvu gastrointestinalne perforacije, apscesa ili druge
lokalizovane infekcije u gastrointestinalnom traktu.
2. Sekundarni peritonitis je mikrobna infekcija peritoneumskog prostora koja prati
perforaciju, formiranje apscesa, ishemičku nekrozu ili penetrantnu povredu
intraabdominalnih organa.

TH : Usled specificne flore, pretezno Gram - aerobne, mada moguce cesto i anaerobne
koristi se kombinacija lekova koji pokrivaju vecinu uzrocnika.

Cefalosporini III gen. ( Ceftriaxon ) / Piperacilin-tazobactam/ Karbapenemi /

Aminoglikozidi ( amikacin )+ Glikopeptidi / Metronidazol.
 17. Antibakterijski lekovi u lečenju osteomijelitisa.

Uzročnici mogu biti nespecifični ili specifični, pa se, prema uzročnicima osteomijelitis i
deli u dve glavne grupe:

nespecifične infekcije ( najcesci )

specifične infekcije (TBC, sifilis, tifus, lepra)

Uzrocnici : Najcesci Staph. Aureus., zatim Streptococcus, Pseudomonas, redje E.coli.

TH : Hirurska
Medikamentozna :

1. Ako je uzrocnik meticilin osetljiv Staph.aureus—Meticilin/Nafcilin

2. Ako je uzrocnik MRSA – Vankomicin
3. Streptococcus- Penicilin G
4. Gram- ( Ciprofloxacin )
5. Serratia / Pseudomonas-piperacilin-tazobaktam i gentamicin.
 6. Anaerobi- Klindamicin/ Metronidazol

Klinički značajne interakcije NSAIL i drugih lekova.

Acetilsalicilna kiselina:
1. može potencirati neželjena delovanja lekova sa kojima se istovremeno primenjuje
 alkohol i glikokortikoidi – oštećenje sluznice git – a
 oralni antikoagulantni lekovi – varfarin, acenokumarol – pojava krvarenja, zbog
istiskivanja iz veze sa proteinima plazme
 oralni hipoglikemici (derivati sulfonilureje) – veća verovatnoća nastanka
hipoglikemije, zbog istiskivanja iz veze sa proteinima plazme
 Litijum – pojačava mu toksičnost, jer mu smanjuje izlučivanje preko bubrega
2. može umanjiti njihov terapijski odgovor
 lekovi u lečenju gihta
 ACE inhibitori
 diuretici
3. Neophodnost istovremene primene sa drugim lekovima:
 klopidogrel (dvostruka antiagregaciona th)

Terapijska primena botulinskog toxina

Botulinski toksin, egzogeni neurotoksin, botoks, (engl. Botulinum toxin), je

protein, koji prozvodi bakterija klostridijum botulinum  i spada u grupu biološki
najjačih otrova koji ostvaruje svoj paralitički efekat brzom i ireverzibilnom blokadom
neuromišićne transmisije. Unet u organizam inhibira oslobađanje acetilholina u
neuromišićnim sinapsama uzrokujući u organizmu bolest pozantu pod nazivom
botulizam. 
Međutim, ovaj toxin je našao primenu u medicini, ali u veoma malim dozama,
kao lek za opuštanje mišića, kod pacijenata sa bolnim grčevima i fascikulacijama mišića,
a veliku popularnost je stekao u kozmetologiji kao sredstvo za ulepšavanje, tačnije za
„zatezanje bora“.
Dejsto botulinum toksina tip A podrazumeva blokiranje perifernog oslobađanja
acetilholina na presinaptičkim holinergičkim nervnim završecima cepanjem jednog
proteina, koji obezbeđuje uspešan pristup i oslobađanje acetilholina iz vezikula koje se
nalaze na nervnim terminalima.
Botulinski toksin ubrizgan u distonični mišić ublažava nevoljne pokrete, zbog
čega se toksin primenjuje kao terapija izbora u lečenju različitih formi distoničke
diskinezije. Koristi se kod blefarospazma (naglo i nekontrolisano stiskanje očnih kapaka),
hemifacijalnog spazma, spastičkog tortikolisa, foklane spastičnosti… Botulinski toksin
oslabljuje snagu mišića i sprečava njegovo grčenje. Potpuni učinak lečenja počinje 3-7
dana po primeni (kod nekih bolesnika odmah), i traje tri do četiri meseca.
Botulinski toxin se primenjuje i kod hiperhidroze. To je stanje koje se karakteriše
lokalizovanim ili generalizovanim prekomernim znojenjem, koje prevazilazi potrebe
organizma za regulaciju telesne temperature preko znoja. Botulinski toksin kod ovog
poremećaja se primenjuje u obliku intrakutanih ili intraglandularnih injekcija koje se
ubrizgavaju u pazušne žlezde i kožu. On inhibira slobađanje acetilholina u holinergičnim
nervima koji inervišu znojne žlezde i tako smanjuje produkciju znoja.
Većina bolesnika vrlo dobro podnosi lečenje botulinskim toksinom, a u malog
broja bolesnika mogu se javiti bezopasne, blaže i prolazne nuspojave na mestu aplikacije.
Od ND zabeleženo je lokalizovan bol, inflamacija, parestezija, hipoestezija, otok, eritem,
lokalizovana infekcija, krvarenje i/ili i modrica, koji mogu biti povezani sa primenom
injekcije. Bol vezan za ubod i/ili uznemirenost mogu rezultirati vazovagalnim
odgovorom, uključujući prolaznu simptomatsku hipotenziju i sinkopu. Groznica i
sindrom gripa takođe su zabeleženi posle injekcija botulinskog toksina.

Lekovi u lečenju erektilne disfunkcije

Prema definiciji evropske urološke asocijacije (EAU), erektilna disfunkcija (ED)

kod muškaraca predstavlja trajnu nemogućnost postizanja i održanja erekcije dovoljne da
obezbedi zadovoljavajuću seksualnu aktivnost. 
Da bi lečenje ED bilo adekvatno potrebno je najpre odrediti pravi uzrok oboljenja.
ED može biti vaskulogena, psihogena, neurogena, anatomska, hormonalna i jatrogena.
Kod pojedinih vrsta ED lečenjem se može postići i izlečenje, dok kod pojedinih nije
moguće postići trajno izlečenje, ali se mogu uspešno lečiti. Za većinu pacijenata
neophodna je promena načina života i eliminacija faktora rizika za ED čime se
poboljšava i opšte stanje zdravlja. Dokazano je da u mnogim slučajevima medikamentna
terapija u kombinaciji sa promenom pojedinih životnih navika daje povoljne terapijske
rezultate.
Prva linija terapije je oralna farmakoterapija inhibitorima fosfodiesteraze 5 (PDE5).
Ovi preparati deluju u kavernoznom telu penisa povećavajući arterijski protok,
relaksaciju glatkih mišića i vazodilataciju i tako potpomažu erekciju. Najpoznatiji
preparati iz ove grupe su sildenafil, tadalafil i vardenafil. Oni nisi inicijatori erekcije, već
deluju samo uz seksualnu stimulaciju. Kod većine pacijenata navedeni preparati daju
povoljne terapijske efekte, ali zbog kontraindikacija (kardiovaskularna oboljenja i
korišćenje nitrata) moraju se koristiti samo uz preporuku i savet lekara.

Sildenafil
Sildenafil je lek koji služi za oralnu terapiju erektilne disfunkcije.
Fiziološki mehanizam odgovoran za erekciju penisa uključuje oslobađanje azot
oksida (NO) u kavernozno telo za vreme seksualne stimulacije. Azot oksid zatim aktivira
enzim gvanilat ciklazu, što kao rezultat ima povišen nivo cikličnog guanozin -
monofosfata (cGMP), što dovodi do relaksacije glatkih mišića u kavernoznom telu i
omogućava dotok krvi, a enzim 5 fosfodiestetaza razlaže cGMP.
Sildenafil nema direktan relaksantni efekat na izolovano kavernozno telo, ali
potencira relaksantni efekat NO na ovo tkivo na sledeći način:
sildenafil je moćni i selektivni inhibitor cGMP specifične fosfodiesteraze tip 5
(PDE5) u kavernoznom telu, gde je PDE5 odgovoran za razgradnju cGMP-a. Kada je
NO/cGMP put aktiviran, što se dešava u toku seksualne stimulacije, inhibicija PDE5
sildenafilom ima za rezultat povećanje nivoa cGMP u kavernoznom telu. Na taj način, u
prirodnim okolnostima, tj.uz seksualnu stimulaciju, ponovo uspostavlja erektilnu funkciju
povećanjem dotoka krvi u penis.

Terapijske indikacije:
Lečenje muškaraca sa erektilnom disfunkcijom, a da bi dejstvo bilo efikasno, neophodna
je seksualna stimulacija. Uzima se po potrebi, približno sat vremena pre seksualne
aktivnosti.

Kontraindikacije
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koji drugi sastojak leka. U skladu sa
poznatim efektima na metabolički put azot oksid NO/ciklični guanozin-monofosfat
(cGMP), pokazalo se da sildenafil potencira hipotenzivne efekte nitrata, te je zbog toga
kontraindikovana njegova primena sa donorima azot oksida (kao što je amil nitrit) ili
nitrata u bilo kom obliku.
Lekove koji se koriste u terapiji erektilne difunkcije, uključujući sildenafil, ne
treba primenjivati kod pacijenata kod kojih se ne savetuje seksualna aktivnost (npr.
pacijenti sa teškim kardiovaskularnim poremećajima kao što su nestabilna angina
pektoris ili teška srčana insuficijencija).
Sildenafil je kontraindikovan kod pacijenata kod kojih postoji gubitak vida na
jednom oku zbog nearterijske prednje ishemijske optičke neuropatije (skraćeno NAION).

Neželjena dejstva
Najčešća neželjena dejstva sildenafila u kliničkim ispitivanjima bila su: glavobolja, naleti
crvenila, dispepsija, poremećaj vida, nazalna kongestija, vrtoglavica i poremećaj
kolornog vida (percepcije boja).

*Pre započinjanja farmakološke terapije neophodno je uzeti anamnezu i uraditi lekarski

pregled radi postavljanja dijagnoze erektilne disfunkcije i određivanja potencijalnih
uzroka. Lekar takođe treba da razmotri stanje kardiovaskularnog sistema svojih
pacijenata.

Interakcije
Sildenafil potencira hipotenzivno dejstvo nitrata i njegova primena sa donorima
azot oksida ili nitrata u bilo kom obliku je zbog toga kontraindikovana. Slično, ovaj lek
potencira i posturalno hipotenzivno dejstvo alfa blokatora te je u tom slučaju neophodan
oprez.
Ne preporučuje se istovremena primena sildenafila i ritonavira (inhibitora HIV
proteaze), jer je ovaj veoma snažan inhibitor cytP450.
 Profilaktička primena antibiotika

Antibiotska profilaksa podrazumeva kratkotrajnu, efikasnu, netoxičnu primenu

antibiotika u ciju pervencije infekcije specifičnim mikroorganizmima ili eradikacija rane
infekcije. Primenjuje se u situacijama kada je zaista dokazana njena efikasnost kao i kada
potencijalna korist znatno prevazilazi mogući rizik preventivne primene ab.
Profilaksa može biti hirurška i nehirurška (kod valvularnih lezija, kod
imunokompromitovanih, transplantacije, primene citostatika...)

Hirurška profilaksa
Hirurške infekcije su jedna od najvažnijih kategorija nozokomijalnih infekcija –
SSI (surgical ssite infection), a pored smanjenja kvaliteta ili čak ugrožavanja života
pacijenta, dovode do produžene hospitalizacije i velikih troškova. Faktori koji povećavaju
rizik od SSI podrazumevaju starost pacijenta, opšte stanje, komorbiditeti, štetne navike,
kao i imuni status pacijenta. Vrsta i dužina trajanja intervencije, neadekvatna priprema
(antisepsa) hirurškog polja, prisustvo stranog tela (inplantata), hirurška tehnika
(hemostaza, trauma tkiva) takođe doprinose nastanku SSI.
Cilj hirurške profilakse jeste redukcija incidence postoperativnih infekcija,
upotreba antibiotika na osnovu njihove dokazane efikanosti u određenoj vrsti
intervencije, redukcija mogućnosti efekta ab na normalnu floru pacijenta, smanjenje
rizika od neželjenih dejstava kao i očuvanje imunološkog statusa pacijenta.
Principi primene antibiotika:
1. Da je antibitik aktivan protiv najčešćih patogena zastupljenih u predelu
intervencije
2. Da je efikasnost dokazana
3. Primenjena doza mora dostići MIK za suspektne patogene
4. Pimena u što kraćem kursu – idealno jedna doza
5. Izabrati ekonomski povoljniji ab, a skuplji su rezervisani kod rezistentnijih mo
Rizici: alergije, anafilaksa, dijareja, pseudomombanozni koliktis, povecanje rezistencije
mikroba ili stvaranje multirezistentnih sojeva...
Izbor antibiotika:
Cefalosporini I ili II (cefazolin, cefuroksim) se primenjuju kod najvećeg broja
intervencija, u kolorektalnoj hirurgiji se dodaje i metronidazol. Alternativno, primenjuju
se aminoglikozidi, klindamicin i vankomicin (kod visoke stope MRSA)
Optimalna profilaksa podrazumeva intavensku primenu izabranog ab. u jednoj
standardnoj dozi u intervalu ne dužem od 30 – 60 min pre početka intervencije. Dodatne
ili ponavjlane doze ab su opravdane kod produženih intervencija ili značajnog
intraoperativnog gubljenja krvi.

Nehirurška profilaksa
 Nehirurška profilaksa uključuje primenu ab u ciju prevencije kolonizacije ili
asimptomatske infekcije, nakom kolonizacije ili inokulacije patogena, ali pre razvojs
bolesti.
Rizičnu populsciju čine osobe:
- Sa kongenitalnim srčanim anomalijama ili valvuvalrnim disfunkcijama
- Veštačkim valvulama
- Prethodnom anamnezom o bakterijskom endokarditidu
- Prolapsom mitralne valvule sa regurgitacijom
Profilaksa bakterijskog endokarditisa se primenjuje kod stomatoloskih proceura, kod
kojih može doći do gingivalnog krvarenja, kod tonzilo i adenektomije, procedura koje
ukljcuju respiratornu mukozu i rigidne bronhoskopije. Amoksicilin, cefaleksin,
klindamicin, aziromicin ili klaritromicin su ab izbora kod ovih intervencija. Primenjuju se
per os u jednoj dozi sat vemena pre intervencije ili najvise dva sata nakon intervencije.
Kod procedura u GIT-u ili Ut-u se ne preporučuje profil. bakt. endokarditisa osim ako ne
postoje infekcije u pomenutim sistemima. Tada bi trebalo primeniti ab i to oni koji su
aktivni protiv enterokoka – ampicilin ili vankomicin + gentamicin, u 1 dozi pola sata pre
intervencije.
Ab se primenjuju i u profilaksi kod rizičnih imunokompromitovanih osoba –
transplantacije organa, hmioterapija, leukemija, AIDS – gde poseban problem
predstavljaju oportunističke infekcije čiji su uzročnici Mycobacterium i Pneumocystis.
Azitromicin ili klaritromicin, odnosno kotrimoksazol su lekovi izbora efikasni u
prevenciji ovih infekcija.
Kod profilakse bakerijemije nakon splenekotomije moguća je imunoprofilaksa
(vakcina) na najćešće uzročnike – pneumkok, hemofilus i meningkok. Od ab mogu se
primeniti penicilin v, amoksicilin, amoksiklav, eventualno kotrimoksazol ili klaritromicin
kod alergija na penicilin.
Ps. iz infektivnih a i negde iz farme smo radili da se prevencija meningokoknog
meningitisa radi davanjem rifampicina.
Profilaksa urinarnih infekcija - rekuretnte su ako ih ima više od tri za godinu
dana – kotrimoksazol ili nitrofurantoin.

Lečenje anafilaktičkog šoka

Anafilaktični šok, generalizovana anafilaktična reakcija, je nagla alergijska reakcija (po

tipu I), koja nastaje u toku jednog do 5 minuta, najčešće posle primene lekova,
kontrastnih sredstva ili nehumanih belančevina. Neposredni uzrok anafilaktičnog šoka,
kao i svih alergijskih reakcija, su alergeni koji dospevaju u organizam i reaguju sa već
postojećim antitelima (IgE) u njemu. Alergeni mogu biti hapteni ili kompletni antigeni.
Mehanizam reakcije podrazumeva vezivanje unetog antigena za IgE antitela, koja su
vezana na površini mastocita, kao posledica prethodne senzibilizacije organizma na taj
antigen. Posledično dolazi do degranulacije mastocita i oslobađanje medijatora od kojih
je za anafilaksu najvažniji histamin.
Histamin deluje na glatke mišiće i žlezde - dovodi do kontrakcije mm bronha i dig.
trakta (H1), stimuliše želudačnu sekreciju (H2), snažno relaksira glatke mišiće krvnih
sudova (H1 i H2), a povećanje kapilarne permeabilnosti dovodi do prolaska proteina
plazme iz tečnosti u ekstracelularne prostore, odnosno dolazi do stvaranja edema.
Takođe stimuliše senzorne nervne završetke (izaziva bol; u CNS-u dejsta histamina su
preko H1 receptora). Histamin deluje i na srčani rad – ubrzava ga, ali ovi efekti su
maskirani padom krvnog pritiska.

*H1 antagonisti inhibišu vazodilataciju, blokiraju stvaranje edema. Prva generacija

(difenhidramin, prometazin), za razliku od druge generacije (loratadin, cetirizin), prolazi
u CNS, te dovode do sedacije. Osim simptomatskog lečenja urgentnih stanja
preosetljivosti, H1 antagonisti (I gen.)se koriste i za sprečavanje muke i povraćanja kod
putovanja.
*H2 antagonisti, npr cimetidin, ranitidin, se koriste za ubrzavanje zarastanja želudačnog
i duodenalnog ulkusa, jer inhibišu produkciju želudačne kiseline.

Anafilaktični šok se može prepoznati kroz skup simptoma koje karakteriše;

 sistemska arterijska hipotenzija,
 pepeljasto bledilo,
 hladna i vlažna koža,
 kolaps površnih vena na udovima,
 ubrzan i slab puls,
 „glad“ za vazduhom,
 žeđ koju prati oligurija
 tendencija ka pogoršanju i
 nepovoljna prognoza, jer smrt može nastupiti iznenada zbog srčanog zastoja ili
akutne asfiksije (ugušenja) za nekoliko minuta
Rano prepoznavanje anafilaktičke reakcije je neophodno, pošto smrt nastupa kroz
nekoliko minuta od pojave prvih simptoma.

Lečenje podrazumeva davanje:

- 0,5 mg adrenalina intravenski, uz ponavljanje doze po potrebi svakih 10 min.
Adrenalin izaziva alfa i beta adrenergičke efekte: vazokonsrikciju,
bronhodilataciju i smanjenje vaskularnog permeabiliteta (za edeme)
- Kiseonik preko nazalnog katetera ili povremeno udisanje kiseonika pod
povćanim pritiskom, endotrahealna intubacija ili traheotomija
- Antihistaminik – difenhidramin, 50 – 100mg i.m. ili intravenski (urtikarija,
angiodeem)
- Aminofilin, 250 – 500mg intravenski (bronhospazam)
- Intravenski glikokortikoidi – hidrokortizon, nisu efikasni za akutni napad
ali mogu da spreče kasniju ponovnu pojavu bronhospazam, smanjuju
učestalost i težinu napada.
 Terapija anksioznosti

Anksioznost predstavlja osećaj bezrazložnog straha, napetosti i teskobe, oseča neprestane

zabrinutosti, koji nastaju kao posledica povećanog tonusa simpatikusa. Ovakvo stanje
koje traje duže onemogućava osobu da ispunjava svakodnevne obaveze, a često je
praćeno ili udruženo sa nesanicom. Lekovi izbora su anksiolitici.
Uzroci anksioznosti su različiti:
- Stres (psihički, fizički)
- Stimulatori CNS – a (kofein, amfetamini i dr)
- Prekid dugotrajne upotrebe depresora CNS –a (alkohola, anksiolitika)
- Metabolički poremećaji – hiperventilacoija, hipoglikemija, tireotoksikoza…
Simptomi mogu biti psihološki - napetost, strah; i somatski – palpitacije, bol u prsima,
kratah dah, vrtoglavice, disfagija, GIT smetnje, gubitak libida, glavobolja, tremor..
Anksiozni poremećaj nastaje kao posledica složenih procesa unutar limbičkog
sitema, koji je usko povezan sa ostalim delovima mozga kao što je retikularna formacija,
u kojoj se nalaze važni centri za regulisanje mnogih funkcija u organizmu.
Patološka anksioznost nastaje zbog poremećene ravnoteže između inhibitornih i
ekscitatornih neurotransmitera uz prevagu ovih poslednjih. U neurohemijskoj osnovi
anksioznosti uključen je veći broj neurotransmitera, ali su najvažniji gama - amino -
buterna kiselina (GABA), noraadrenalin (NA) i serotonin.
Da bi se razumeo mehanizam delovanja benzodiazepina koji redukju anksioznost,
potrebno je elementarno znanje o GABA-ergičkojtransmisiji. GABA-ergički neuroni
koristeGABA-u kao svoj neurotransmiter. GABA se sintetiše iz L-glutaminske
aminokiseline, a vezuje se za dve vrste receptora: GABA A I GABA B.
GABA A su jonotropni, postsinaptički receptori, koji olakšavaju vezivanje GABA
- e, dovodeći do otvaranja Cl kanala i hiperpolarizacije neurona, što za posledicu ima
smanjenje razdražljivosti. Za ove receptore se vezuju: benzodijazepini,
nebenzodijazepinski agonisti, barbiturati, alkohol i opšti anestetici.
GABA B su metabotropni erceptori, vezani za G - protein, a uzrokuju
presinaptičku inhibiciju voltažnih Ca kanala (smanjuju ulazak Ca i oslobađanje
transmitera), ali i postsinaptičku inhibiciju povećanjem provodljivosti za K kanale, čime
smanjuju postsinaptičku ekscitabilnost (agonisita je npr. baklofen, koji se koristi u th
spastičnosti , a utiče na bol i kognitivne funkcije, te je često predmet zloupotrebe).

BENZODIAZEPINI
Benzodiazepini imaju 1,4-benzodiazepinsku strukturu, a brzina nastanka njihovog
dejstva su proporcionalni lipofilnosti, dok dužina dejstva zavisi od redistribucije i
metabolizma. Većina se transformiše u aktivne metabolite, što im produžava dejstvo
(oprez kod starijih). Neki se samo konjuguju, što je pogodno kod starijih.

Metabolizam: većina se transformiše u aktivne metabolite, pa im je efekat duži. Mali broj

ne prelaze u aktivne metabolite, ali se SVI konjuguju i u tom obliku izlučuju. Kod starijih
je metabolizam usporen, ili kod onih kod kojih je jetra oštećena, te bi se kod ovih
pacijenata trebali primenjivati samo oni BZ koji se metab. glukuronskom kiselinom
(midazolam, loraazepam, oksazepam)
Farmakološka dejstva BZ jesu:
anksiolitičko
sedativno-hipnotičko-anestetičko
amnestičko
antikonvulzivno
miorelaksantno
Podela:
BZ kratkog dejtva (manje od 5h) – midazolam (preanestetik, hipnotik) i triazolam
BZ srednje dugog dejstva (5 – 24h):
- lorazepam (anksiolitik, hipnotik, preanestetik)
- klonazepam (antikonvulziv – antiepileptik)
- oksazepam, bromazepam (anksiolitici)
BZ dugog dejstva (duže od 24h)
- diazepam (anksiolitik, hipnotik, antikonvulziv)
- prazepam…

Klinička primena (indikacije):

Anksioznost, nesanica, anestetička premedikacija, anestezija, postoperativna sedacija,
epilepsija, konvulzije (tetanus, intoksikacije), mišićni spazmi (kod lezije motornog
neurona, akatizije kod primene neuroleptika..), akutna alkoholna intoksikacija ili
apstinencijalni sindrom, adjuvantna terapija bola, mučnine, apstinencijalni sindromi
različite etiologije..

Neželjena dejstva:
TRIGONICI! – oprez pri upravljanju volzilima ili rukovanju mašinama
- pospanost, mamurluk tokom dana, ataksija, mm slabost, umor
- nagomilavanje kod insuficijencije jetre
- amnezija i konfuzija kod starijih osoba
- paradoksalna reakcija (razdražljivost, agresivnost, poremećaj sna…)
- sinergizam sa alkoholom i ostalim depresorima CNS – a
- tolerancija i zavisnost

Kontaindikacije :
- opstruktivna apnea tokom spavanje
- poremećaj disanja, respiratorna insuficijencija
- miastenija gravis
- jetrena insuficijencija
- alergije

FLUMAZENIL – specifični antagonist na mestu vezivanja BZ, koristi se u terapiji

trovanja BZ, aplikuje se intravenski zbog efekta prvog prolaska kroz jetru. Simptomi
trovanja su agitacija, konfuzija, konvulzije, nesanica – precipitira apstinencijalni sindrom.
Flumazenil je KONTRAINDIKOVAN kod trovanja alkoholom i antidepresivima, jer
povećava rizik od konvulzija.
 Drugi lekovi, koji se koriste u terapiji anskioznosti su:
BUSPIRON
- parcijalni agonista 5-HT1a (to je inhibitorni autoreceptor)
- ne izaziva sedaciju, motornu inkoordinaciju, apstinenciju
- potrebni su dani, nedelje za ispoljavanje dejstva
- ND: vrtoglavicea, mučnina, glavoboljadisforija
ANTIDEPRESIVI
- Prevashodno kod anksioznoh stanja udruženih sa depresijom i paničnim
poremećajima
- Korite se SSRI i inhibitori MAO-a
ADRENERGIČKI BETA-BLOKERI
- Efikasni su kod somatskih simptoma – smanjuju tonus simpatikusa

Lečenje nesanice

Insomnija (nesanica) je poremećaj sna. Osobe koje pate od insomnije se često

bude i ne mogu ponovo da zaspe ili ne mogu da zaspe uopšte. Najčešće se žale da ne
mogu da sklope kapke duže od par minuta ili se prevrću u krevetu i bude. Insomnija
dovodi do poremećaja dnevnog ciklusa, tako da insomanici zamene dan i noć. Ukoliko
duže traje dovodi do velike psihičke i fizičke iscrpljenosti i drastično smanjuje
koncentraciju. Ona može da postane hronična i dovede do trajnog gubitka sna, što može
imati teške posledice.
Lekovi, koji se koriste u terapiji nesanice, su hipnotici, koji olakšavaju nastupanje
sna i koji produžavaju trajanje sna, ali na žalost, ovaj san ipak nije fiziološki, jer je REM
faza sna pod dejstvom ovih lekova smanjena, tj kraća.
Lekovi izbora jesu BENZODIAZEPINI – male doze srednje-dugodelujućih BZ.
Njima se izbegava rano buđenje ili povratna nesanica, kao i mamurluk sledećeg dana;
koriste se u kratkotrajnom lečenju nesanice, (2 do 6 nedelja).
Takođe se mogu koristiti i nebenzodiazepini, kao što su
- ZALEPILON
- ZOLPIDEM
Oni se vezuju za GABA A rec., ali samo za 1 subjedinicu, te nema
miorelaksantnog i antikonvulzivnog dejstva. Oni su kratkodelujući hipnotici
(poluvreme izl. 2h). Visoke doze dovode do kratke psihotične epizode,
tolerancije i apstinencijalnog sindroma.
Hipnotičko dejstvo imaju i sledeći lekovi:
BARBITURATI
- Vezuju se za posebna mesta na GABA a rec (ali odvojeno od BZ mesta),
otvaraju hlorne kanale
- Blokiraju ekscitatorno dejstvo glutamata
- Deluju i preko voltažnih Na kanala
 - Pokazuju dozno zavisni efekat – u malim količinama deluju sedativno, a u
većim hipnotičkim, a zatim anestetički, te mogu izazvati komu i depresiju
vitalnih centara
- Izazivaju indukciju enzima (interakcije), a to dovodi i do stvaranj tolerancije i
ND
- Pojava zavisnosti – barbituratni tip (fizička, psihička)
- Danas se barbiturati ne upotrebljavaju u terapiji nesanice, već se
upotrebljavaju samo kao uvod u anesteziju , kratkotrajnu opštu anesteziju ili
urgentnoj antikonvulzivnoj terapiji –tiopental (ultrakratko dejstvo);
fenobarbiton (dugo dejstvo) – takođe se upotrebaljava, i to kao antikonvulziv,
tj antiepileptik
ETANOL
- Depresor CNS-a (anksiolitik, hipnotik)
- Deluje preko GABA A rec, glutamkinskih (NMDA) rec i 5HT3 rec
- Kod hronične upotrebe GABA rec su odgovorni za toleranciju, a NMDA za
eksicitabilnost (apstin.sindrom)
HLORAL HIDRAT
- Slično alkoholu
- Neprijatnog ukusa i mirisa, nadražuje GIT
H1 ANTIHISTAMINICI (prometazin)

Stabilizatori raspoloženja

U lečenju manične i depresivne epizode farmakoterapija predstavlja bazičnu

komponentu.
Prva linija jesu stabilizatori raspoloženja; kod 50% pacijenata je dovoljna monoterapija.
Međutim, kod onih , koji imaju i psihotičnu sliku, potrebno je u terapiji primeniti i
antipsihotike (neurolpetike) a često i benzodiazepine.
U stabilizaciji raspoloženja se koriste: Litijum karbonat, karbamazepin,
valproinska kiselina, ali i lamotrigin i neuroleptici.

LITIJUM KARBONAT
- Smanjuje učestalost i intenzitet maničnih epizoda (kodbipolarnog afektivnog
poremećaja
o Utiče na elektrolitne priocese razdraženja (interferira u Na
depolarizaciji membrane i prenošenju akcionog potencijala)
o Deluje na obrt neurotransmitera (D i NA) i na osetljivost receptora
(D)
o Efekt na druge glasnike i enzime koji učestvuju u neurotransmisiji (IP3
i DAG, smanjuje konverziju IP2 u IP1 i u inozitol)
 - Ima postepen početak dejstva, zato se ne koristi u akutnoj fazi, već u nastavku
terapije
- Lek je male terapijske širine – kontrolisati koncentraciju leka u plazmi:
0,5-0,8 mmol/l optimalno
>1,2 mmol opasno: mučnina, dijareja/zatvor, vrtoglavica
2mmol/l – toksično! Simptomi predoziranja:
 Tremor , ataksija, afazija, konfuzija
 Struma, hipotireoza
 Nefrogeni DI (polidipsija, poliurija)
 Edemi
 KVS (tahiakrdija, bradikardija)
- Kontraindikacije: b. insuficijencija, oboljenja KVS, hipotireoza
- Neophodan oprez kod dehidratacije, poremećaja koncentracije Na,
- I NTERAKCIJE: NSAIL! Potrebna dobra saradnja sa pacijentom, problem je
samoinicijativno prekidanje terapije i relaps!

KARBAMAZEPIN (antikonvulziv-antiepileptik)
- U terpiji akutne faze, kao i u profilaksi
- Voditi računa o interakcijama, jer je on snažan idnuktor mikrozomalnih
enzima
- ND – krvne diskrazije

VALPROINSKA KISELINA
- Efikasna koliko i litijum, ali bezbednijeg profila – lek izbora; može se koristiti
i u slučajemvima refrekternim na Li i u kombinaciji

LAMOTRIGIN
- Efikasan u prevenciji depresivnih epizoda

NEUROLEPTICI

Terapija neuropatskog bola

Neuropatski bol je vrsta hroničnog bola koji je posledica oštećenja nerava koji
normalno osećaju bol ili delova nervnog sistema koji prenose signale za bol, poput
kičmene moždine ili mozga. Ovaj tip bola nema zaštitnu funkciju kao akutni bol i zato se
mora ispravno dijagnostikovati i pravilno lečiti.
Brojna stanja, kao što je multipla skleroza ili zadesna povreda, mogu direktno
oštetiti nerve i dovesti do neuropatskog bola. Amputacija ekstremiteta je još jedan od
poznatih uzroka neuropatskog bola (fantomski bol). Relativno često, neuropatski bol
može da bude komplikacija drugih promena i stanja vezanih za nerve. Takva stanja
obuhvataju dijabetes, herpes zoster (neuralgije) ili bol u donjem delu leđa.
 Lečenje neuropatskog bola (NB) treba da smanji i otkloni doživljaj bola, te
poboljša funkcije, ne samo fizičke sposobnosti za rad već i psihičke sposobnosti za
normalan svakodnevni život.
Većina NB slabo reaguje na opioidne analgetike i nesteroidne antiinfalmatorne
lekove. Brojne farmakološke supstancije su na raspolaganju za lečenje neuropatskog
bola, ali jasno određena i delotvorna terapija lekovima još uvek je nedostižna. Lekovi,
koji se upotrebljavaju kod ovih bolova jesu lekovi, koji stabilizuju ili moduliraju funkcije
centralnog nervnog sistema, kao što su antikonvulzivi i antidepresivi, ili antiaritmici
poput blokatora natrijumskih kanala, tj anestetici .
Antikonvulzivi su naročito delotvorni za lečenje NB koji se opisuje kao gorući i
razdirući. Najčešće korišćeni lekovi u ovoj kategoriji jesu: KARBAMAZEPIN kod
neuralgija, zatim GABAPENTIN, PREGABALIN se koriste kod dijabetesne
neuropatije. VALPROAT se koristi kod profilakse migrenskih glavobolja.
Od antidepresive se npr kod dijabetesne nuropatije koristi DULOKSETIN
(inhibitor preuzimanja serotonina i noradrenalina), ali i drugi, naročito iz grupe TCA.

Intrakcije antiepileptika

Epilepsija je poremećaj funkcije mozga, a predstavlja naglo pražnjenje velikog

broja neurona u mozgu što dovodi do nastanka epileptičnih napada. Terapija epilepsije je
dugotrajna, a ponekad doživotna, a za lekove koji se koriste u lečenju ove bolesti je
karakteristično da se u visokom procentu vezuju za proteine plazme i da se metabolišu
preko mikrozomalnih enzima jetre.
Zbog specifičnosti antiepileptičke terapije i nemogućnosti njenog naglog prekida,
česte su u praksi interakcije sa lekovima čiji se metabolizam odvija preko istih enzima,
kakav je slučaj sa nekim antibioticima, kumarinskim preparatima, oralnim
kontraceptivima, hipoglikemicima i antiaritmicima. Od velike je važnosti poznavanje i
preveniranje mogućih interakcija, u cilju minimiziranja neželjenih dejstava, naročito onih
lekova koji imaju malu terapijsku širinu.
Za pojedine antiepileptike, kao što su fenitoin, fenobarbiton, karbamazepin,
lamotrigin i dr. je poznto da su induktori mikrozomalnih enzima jetre, dok su
valproična kiselina i topiramat inhibitori jetrenih enzima. Gabapentin i vigabartin
nemaju uticaja na jetrene enzime.
Iduktori enzima će kod istovremene primene nekih lekova dovesti do smanjanja
koncantracije istih. Tako će na primer koncenracije kumarinskih antikoagulansa,
digoksina, antidepresiva, drugih antiepileptika, amiodarona, Ca i beta blokatora itd. biti
smanjene, što je važno uzeti u obzir, zbog učinkovitosti terapije. Oni takođe smanjuju
dejstvo oralnih kontraceptiva, imunosupresiva (ciklosporin), citostatika...
Sa druge strane, postoje lekovi, koji mogu smanjiti ili povećati koncentraciju, samim
tim i neželjena dejstva antiepileptika. Tako na primer makrolidi, koji su inhibitori
mikrozomalnih enzima, mogu povećati koncetraciju fenitoina, dok rifampicin, kao
potentni induktor, smanjuje njegovu koncetraciju.
Interakcije antiepileptika nisu vezane samo za metabolizam. Postoje lekovi koji
smanjuju apsorpciju drugih lekova (antacidi, holestiramin), te će dovesti i do smanjene
koncentracije leka u krvi. Pored toga, zbog istiskivanja iz veze sa proteinima plazme,
može da se potencira njihova toksičnost (na primer acetil -salicilna kiselina istiskuje
valproat iz proteina plazme, pa se povećava koncentracija leka, tj neželjena dejstva).
Poseban oprez pri kombinovanju antiepileptika zaslužuje pedijatrijska populacija, kao
i bolesnici sa oštećenjem funkcije jetre i bubrega. Generalno, veći potencijal za
ispoljavanje interakcije imaju lekovi sa kraćim poluvremenom eliminacije, zbog čega se
preporučuje njihov terapijski monitoring.

Lečenje kolika

Bol tipa kolike predstavlja vrstu visceralnog bola koji nastaje kao posledica
nadražaja neurovaskularne peteljke i grčenja glatkih mišiča šupljih organa trbuha. Kolika
se javlja u napadima grčeva koji traju izvesno vreme, dostižu svoj maksimum, da bi zatim
popustili i prestali za kraće vreme do nastanka novog paroksizma. Napadi bolova i
bezbolni periodi se smenjuju u pravilnim vremenskim intervalima. 
Postoje tri vrste kolika:
- intestinalna
- bilijarna
- renalna
Intestinalne kolike - kod okluzija lokalizovanih u višim segmentima tankog creva
bolovi mogu imati više karakter nelagodnosti u epigastrijumu. Kod okluzija u nižim
segmentima prisutni su karakteristično jaki, grčeviti, paroksizmalni bolovi. 
Bilijarne kolike se javljaju kao iznenadni napadi jakog bola u desnom gornjem
kvadrantu abdomena ili epigastrijumu, koji se ponekad širi prema desnoj skapuli ili
ramenu. Često praćeno mukom i povraćanjem, temperaturom, žuticom.
Bol kod renalne kolike je unilateralan, izuzetnog intenziteta i uglavnom nastaje
naglo, iznenada. Obično se prvo bol oseća u predelu lumbalne lože na zahvaćenoj strani,
a zavisno od visine na kojoj se kamen nalazi može se seliti ka napred, propagirati ka
preponi i spoljnim genitalijama. Pacijent je nemiran, sa mogućim propratnim
simptomima u vidu muke, nagona za povraćanje, konstipacije, zbog refleksnog ielusa i
učestali nagon na mokrenje, uz malu količinu imokrenog urina, koji može biti sukrvičav,
zbog uklještenja i povrede mokraćovoda. Ca blokatori alfa blokatori (za donji deu
uretera)???
Primena bilo kakvih analgetika, spazmolitika, antibiotika i antiemetika je
kontraindikovano dok se ne utvrdi uzrok, da ne bi došlo do maskiranja kliničke slike.
Ako je dijagnoza bilijarne ili renalne kolike sasvim izvesna, mogu se dati spazmolitici
(parasimpatolitici), ali samo kod ova dva oboljenja.  U mehaničkom ileusu se takođe
mogu dati spazmolitici, mada je terapija hirurška. Kod paralitičkog ileusa su spazmolitici
kontraidnikovani, u tom slučaju se daju parasimpatomimetici, koji će stimulisati
peristaltiku.
Od analgetika se daju neopioidni analgetici, koji uklanjaju ili ublažavaju jake
bolove - metamizol (Analgin), ili dilofenak. Ovi analgetici imaju pored analgetičkog i
spazmolitičko dejstvo. Opijati se ne daju zbog njihovih neželjenih dejstava (opstipacija,
gađenje, povraćanje, spazam glatkih mišića bilijarnog trakta, retencija urina..).
 Kod bilijarnih kolika i postojanja žučnog kamena se još može dati i
urodeoksiholna kiselina za rastvaranje kamena, ali je krajnje rešenje često hirurgja.
* Mebeverin je muskulatorni spazmolitik koji inhibiše aktivnost muskarinskih
receptora i time ispoljava direktnu aktivnost na glatku muskulaturu gastrointestinalnog
trakta, bez uticaja na normalni motilitet creva. Pošto ovaj efekat nije pod uticajem
autonomnog nervnog sistema nema tipičnih antiholinergičnih neželjenih dejstava.
Mebeverin se može koristiti kod pacijenata sa hipertrofijom prostate i glaukomom.
* BUSCOPAN® - hioscin butilbromid - ima spazmolitičko dejstvo na glatke
mišiće gastrointestinalnog, bilijarnog i genitourinarnog trakta. Kao kvaternerni
amonijumov derivat teško prodire u centralni nervni sistem. Prema tome, neželjena
antiholinergička dejstava na centralni nervni sistem su veoma retka. Periferno
antiholinergičko dejstvo je posledica blokade gangliona u visceralnom zidu, kao i
antimuskarinske aktivnosti.
*u Anjinoj skripti a i na netu se spominje i himekromon, ali taj lek nije
registrovan kod nas

Aritmije kao posledica interakcija i neželjenih delovanja lekova

Za one lekove koji dovode do poremećaja elektrolita ( Na, K, Mg i Ca), zatim oni
koji produžavaju QT interval (neki antibiotici, antipsihotici, antidepresivi), kao i oni koji
utiču na rad srca (u smislu frekvencije, snage, provodljivosti) je karakteristično da mogu
dovesti do pojave aritmija.
Teži oblici bradikardije:
 Beta blokatori
 blokatori Ca kanala
 Kardiotonici
 Antiaritmici I i III grupe
 Klonidin
 Metildopa i digoksin
Citostatici, npr doksorubicin – pretkomorska tahikardija
Inhibitori CYP3A4 – naročito u kombinaciji sa lekovima koji produžavaju QT interval,
jer im usporavaju metabolizam :
Makrolidi, ketolidi, antigljivični azoli, inhibitori HIV proteaze
+ H1 antihistaminici (astemizol, terfenadin)
+ cisaprid
Produžavanje Q – T intervala kao osobina nekih antibiotika: ciprofloksacin,
sparfloksacin, telitromicin
Lekovi koji potenciraju nastanak aritmija utičući na elektrolite:
 diuretici
Triciklični antidepresivi
 Antiholinergički efekti
 Direktni efekti blokade alfa adrenergičkih receptora
 Blokada Na kanala (quinidinelike membrane-stabilizing effects)
 Produžavanje Q – T intervala
Antipsihotici – produžavanje Q – T intervala
  Tioridazin
 Haloperidol, droperidol
 Klozapin, olanzapin
 Risperidon
Opijati – metadon, fentanil, meperidin - takođe preodužavaju QT interval
NSAIL – hronična primena

Farmakoterapija antidepresiva (sa prezentacije)

Depresija je afektivni poremećaj (poremećaj raspoloženja) različitog intenziteta

(blag, granični do ozbiljan, psihotični poremećaj). Emocionalni simptomi su apatija,
pesimizam, beznađe, gubitak samopouzdanja, osećaj krivice, nedostojnosti, gubitak
motivacije… Biološki simptomi su retardacija – misli i aktivnost, gubitak libida,
poremećaj sna i apetita… Depresija je često udružena sa alkoholom.
Depresija može biti
- unipolarna, može biti prećena anksioznošću i agitiranošću; reaktivna
depresija, endogena depresija – MDD – major depressive disorder
- bipolarni afektivni poremećaj (manično depresivni poremećaj)
Monoaminska teorija depresije:
- smanjenje funkcionalne aminske transmisije u sinapsama
- u početku noradrenalin, kasnije i serotonin
- REZERPIN

ANTIDEPRESIVI:
- TRIIKLIČNI ANTIDEPRESIVI (TCA)
- HETEROCIKLIČNI ANTIDEPRESIVI (ATIPIČNI, II I III GENERACIJA)
- SELEKTIVNI INHIBITORI PREUZIMANJA SEROTONINA (SSRI)
- INHIBITORI MONOAMINO-OKSIDAZE (MAO-I)

1. TRICIKLIČNI ANTIDEPRESIVI
- Blokiraju preuzimanje biogenih amina(noradr.i serotonina) u nervne završetke
- NT se duže zadržavaju u presinaštičkoj pukotini i deluju na postsinaptičke
receptore
- Deluju kao antagonisti muskarinskih (M), histaminskih (H1), dopaminskih
(D) i adrenergičkih receptora
- Za ispunjavanje punog dejstva potrebne su nedelje
- AMITRIPTILIN – smanjuje motivaciju, blokira alfa receptore, ima izraženo
parasimpatolitičko dejstvo
- IMIPRaMIN – ne utiče na motivaciju, ND kao neuroleptici

2. HETEROCIKLIČNI (ATIPIČNI) ANTIDEPRESIVI (AD II I III GEN.)

- MAPROTILIN – manje anti-M i anti H1 neželjena dejstva
- AMOKSAPIN – antipsihotičko dejstvo
- TRAZODON – antagonista 5Htrec, (može sa MAO inhibitorima), sedativni
- VENLAFAKSIN - (SNRI – inhibitor preuzimanja serotonina i noradrenalina,
dozno zavisna selektivnost)
- REBOKSETIN (SnaRI – selektivni inhibitor preuzimanja noradrenalina
- MIRTAZAPIN (NaSSA – noradrenergički i specifični serotoninski
antidepresiv, sedacija i povećanje apetita, blokira alfa2 eutoreceptore i neke
specifične 5HT)
- MINASERIN – slabija anti M i KVS; krvne diskrazije

Farmakokinetske osobine:
 Peroralno se primenjuju, resorbuju varijabilno i nepotpuno,
prodležu efektu prvog prolaska kroz jetru
 U visokom procentu se vezuju za proteine tkiva, lipofilni su,
imaju visok volumen distribucije
 U jetri se metabolišu (i u aktivne metabolite – imipramin,
amitriptilin) što značajno pridužava poluvreme eliminacije
 Doziranje 1 dnevno, a prilikom prelaska sa leka na drugi lek,
potrebna je pauza od nedelju dana
Indikacije:
o Depresija (MDD, reaktivna, BPAD)
o Panični poremećaj
o Opsesivno-kompuslivni porem.
o Noćno mokrenje
o Hronična bol
o Bulimija, poremećaj pažnje
o Socijalne fobije, anksioznost

Neželjena dejstva:
 Antihistaminska – sedacija, uvećanje telesne mase, konfuzija
 Antiholinergička – suvoća usta, smetnje akomodacije,
tahikardija, poremećaj sproviđenja i ritma hipertenzija
 Kardiotoksičko dejstvo – posturalna hipotenzija, plapitacije,
tahikardija, poremećaj sprovođenja i ritma, hipertenzija
 Ostala: glavobolja, anksioznost, manija, konvulzije, seksualna
disfunkcija
 Kod predoziranja – razdražljivost, delirijum, konvulzije,
snažna antiholinergička dejstva, midrijaza, hipertenzija,
aritmije, hiperpirksija, metabolička acidoza, koma depresija
disanja
 Th: tečnost, bikarbonati, antiaritmici, fizostigmin, održavanje
prohodnosti disajnih puteva
Interakcije:
o Potenciraju dejtva ekscitatornih sredstava (amfetamin)
o Sa inhibitorima MAO-a i antiholinergicima e potenciraju
antiholinergička svojstva (kao trovanje atropinom)
 o Potenciraju dejstvo adrenergičkog sistema (oprez sa adrenalinom i
vazokonstriktorima)
o Iz veze sa proteinima plazme istiskuju aspirin, fenobarbiton, fenitoin,
fenotiazin, a induktori mikrozomalnih enzima plazme im ubrzavaju
metabolizam
o Potenciraju sedativno - depresorno dejstvo alkohola, anestetika,
opasnost od depresije disanja

3. SELEKTIVNI INHIBITORI PREUZIMANJA SEROTONINA (SSRI)

- Selektivno inhibišu preuzimanje serotonina iz presinaptičke pukotine u nervne

završetke
- Imaju manje neželjenih delovanja (mučnina glavobolje, nervoza), ali dug
period za početak i prestanak efekta leka (opasnost od serotoninskog sindroma
pir promeni leka, npr MAO - I; agitacija, konfuzija, midrijaza, tahikardija, mm
grčevi, groznica, znojenje, dijareja, hiperpireksija, konvulzije, neregularan
srčani rad, koma)
- Ne deluju parasimpatolitički ni anksiolitički
- FLUOKSETIN
- SERTRALIN

4. INHIBITORI MONOAMINO-OKSIDAZE (MAO – I)

 Povećava koncentraciju svih biogenih amina (u CNS-u ali i na

preiferiji te mogu dati više ND, interakcija sa tiraminom iz
hrane – hipertenzivna kriza)
 MAO A – odgovorna za antiepesivni učinak
 MAO –B – više selektivan za dopamin
 TRANCIPROMIN – neselektivan, produženo dejstvo
 MOKLOBEMID – deluje na MAO A, antidepresiv
 SELEGILIN – na MAO B , antiparkinsonik
Izbor leka:
- Za svakog se pacijenta, empirijski, na osnovu dominantnih simptoma, dobi,
vrste depresije kao i podatka o ranije korišćenim lekovima određuje
odgovarajući lek
- Kod starijih se koriste lekovi sa manjeim antiholinergičkim i KVS ND
- Kodanksioznih pacijenata sa nesanicim koristiti lekove sa jačim sedativnim
dejstvom
- Postepeno povećavati dozu (tokom 10 dana ili više nedelja) dok se ne uoči
dobar efekat (sa privatljivim ND)

- 1. Linija :
 SSRI (fluoksetin, citalopram)
  AD dvostrukog mehanizma delovanja (SNRI – venlafaksin,
NaSSA – mirtzapin)
- 2. Linija:
 TCA – amitriptilin, klomipramin
- 3. Linija:
 Ostali TCA – maprotilin, trazodon
 Reverzibilni MAO – I – moklobemid (oprez “wash out” period,
interakcije)

Terapija ulkusa (sa prezentacije)

I – ANTACIDI
1. Farmakopejski
a. koji se resorbuju – soli (Na ili Ca bikarbonat, Mg – deluje laksativno...); naglo
neutrališu i javlja se rebound fenomen – opet se stimuliše gastrinska sekrecija
b. koji se ne resorbuju
o Al(OH)3, slabo neutrlaiše, deaktivira proteaze i ž.kis, opstipira i daje
smanjenu fosfatemiju
o Bizmut – nije antacid, deluje adstrigentno, antibakterisjki, eradicira
campilobacter i stimuliše sintezu prostaglandina E2
2. Gotovi lekovi
a. Gastal
b. Gelusilak (Mg, Al-3-silikat-simaldrat)
c. Compensan...
Obično se počne sa antacidima pa se dodaju antagonisti H2

II – ANTAGONISTI H2
Ranitidin 2x150mg
Famotidin 2x20mg
Ako bol i dalje traje, dodaj antiholinergike

III – ANTIGOLINERGICI
Atropin sukfat
Skopulamin –butilbromid
Mebeverin…

IV – BLOKATORI GASTRINSKIH RECEPTORA

Somatostatin
Oktreotid – kod gastritisa

V – BLOKATORI PROTONSKE PUMPE

Omeprazol
Lanosprazol
 Pantoprazol
Izazivaju ahloridiju, povećavaju gastrinemiju, dovode do hiperplazije epitelnih ćelija u
želucu, rast bakterija, gomilanje kancerogena i karcinoid
Primena: Zollinger – Ellison-ov sinrom

VI – LEKOVI ZA ULKUSNU NIŠU

Sukralfat – pre jela
Efikasan kao H2 antagonisti, u kiseloj sredini; (ne davati antacide 30 min pre i
posle njega)

VII – OSTALI
Karbenoxoloni – povećava mukus
Bizmut subcitrat
Prostaglanfdini – dinoprostol, euprostol… (ND u trudnoći – abortus)

Eradikacija helikobakter pilori kod pacijenta sa ulkusom

Prvo smanjiti kiselost!

Može biti dvostruka, trostruka, četvorostruka
I – antiH2 receptori – blokatori protonske pumpe
II – antibiotici ili bizmut

Mogućnosti:
I – ranitidin/omeprazol
II – amoksicilin, klaritromicin azitromicin, tetraciklini, ciprofloxacin, nitroimidazoli,
bizmut subsalicilat
- dvojna th: ranitidin/omeprazol + amoksicilin = 83 – 85% efikasno
- trojna th: ranitidin/omeprazol + klaritromicin + AB: amoksicilin ili metronidazol ili
tinidazol
ili
ranitidin/omeprazol + bizmut subsalicilat + metronidazol
ili
bizmut + metronidazol + tetraciklini
= 86 – 100% efikasno

Lečenje dijareje (prezentacija)

1) Uspostavi ravnotežu vode i elektrolita

2) Kauzalna th
3) Simptomatsko – antidiaroici – opravdano samo kad dugo traje i stvara jake
smetnje

Antidiaroici:
I – LEKOVI KOJI POVEĆAVAJU VISKOZNOST SADRŽAJA
1) Adsorbensi
 o Kaolinum
o Ca karbonat
o Soli Al, Bi, Si
o Al(OH)3
o Gastal , AlPO4, Bi-polisilikat…
2) PEPTINSKI ANTIDISPEPTICI
o Polisaharidi, koji teško podležu bakterijskoj fermentaciji
o Pektini
o Rogačevo brašno

II – L. KOJI USPORAVAJU PROLAZ SADRŽAJA

1) OPIOIDNI LEKOVI
o kodein
o loperamid
2) Antiholinergici
o Atropin i dr preparati beladone
o Skpulamin-butilbromid

III - MO SA NESPECIFIČNIM ANTIMIKROBNIM DELOVANJEM

o Kultura soja bacilus (flonivin bs kapsule)
o Mlečno –kiselinske bakterije (Linex kapsule)
o Laktobacil bifidus

IV – INTESTINALNI ANTIINFLAMATORNI LEKOVI

o Nistatin – kandida
o Nifuroksazid
o Streptomicin
o Sulfagvanidin
o Budesonid
o Sulfasalazin i mesalazin

Lečenje opstipacije (prezentacija)

I – SREDSTVA KAJA POVEĆAVAJU ZAPREMINU CREVNOG SADRŽAJA

1) Nesvarljiva hrana – celuloza
Mekinje, crni hleb, povrće, voće (šljive), metilceluloza
2) Hidrofilni koloidi iz raznih biljaka
Agar
Frangula
3) Osmotski laksativi
a) Neorganske soli - ujutru
MgSO4,
Mg(OH)2/CO3
 NaSO4, Na – K - tartarat
b) Laktuloza (PORTALAK sirup)
Sprečava i rast bakterija kojestvaraju amonijak – koristi s i kod ciroze jetre, tj
hepatične encefalopatije
c) Makrogoli

II – OMEKŠIVAČI STOLICE
- Tečni parafin – uveče, ND – parafinom mezenterijuma, povećana učestalost
karcinoma, ometanje resorpcije… Pa se primenjuje samo kratko

III – NADRAŽAJNI LAKSATIVI

1) Delovanje u tankom crevu
- RICINI OLEUM – ujutru
Žestoki laksativi poput – JALAPE, PODOFILINA su opsolentni, jer izazivaju
kolike i krvarenja
2) Delovanje u debelom crevu
a) Antrahinonske droge
Cascara Sagrada, aloe
b) Antrahinonski glikozidi lista sene
c) Bisakodil (dulkolax, deluju odmah, uveče)
d) Na – pikrosulfat - uveče
3) Delovanje u rektumu
Glicerol rektalno, klizme za čišćenje

Muka i povraćanje

Centar – produžena moždina

Prima iz:
- HZO (blizu centra, bogat D receptorima)
- Vestibularnog aparata
- Periferija : KVS, creva žuč…
- Kortikalni centri
Antiemetici
I – antiholinergici (na centar)
Atropin, skopulamin i kombinacije
II – antihistaminici H1 rec (centar)
1) Amini
- Dimenhidrinat
- Difenhidramin
- Hlorpiramin (synopen)
2) Piperini, piperazini, fenotijazini
- Terfenadin
- Loratadin
- Prometazin (fenergan)
III - Antagonisti dopamina
1) Neuroleptici
 a) Fenotijazini
o Hlorpromazin
o flufenazin
b) butirofenoni
o haloperidol
2) Supstituisani benzamidi
o Metoklopramid
o Cisaprid
IV – Benzodiazepini – lorazepam
V – kortikosteroidi - dexametazon, metilprednizolon
VI – Kanabiodidi
VII – vit B6 – piridoxin (bedoxin)
VIII – antagonisti serotoninskih receptora 5HT3
- Naročito kod povraćanja zbog citostatika
- Ondansetron, tropisetron

Lečenje kinetoza

- Kombinacija atropina i skopulamina

-Antihistaminici
-ND: pospanost, suvoća usta, pospanost

Lečenje povraćanja u trudnoći

I – prvi trimestar piridoxin – B6

II – ostali period – hlorpromazin, metoklopramid

SRECNO !!! 