Kačamak 

smočani

Mišov recept za smočani kačamak

Šef kuhinje hotela u Kolašinu Miodrag Kuzmanović Mišo sede da nam objasni kako ćemo kod kuće spraviti
ovu čaroliju ukusa. To je tučeni ili smočani kačamak, kako ga ovde zovemo, i nije ga lako spremiti. Treba
vam za njega drveni kačamar kojim ćete ga tući, to vam izgleda kao neka mala bejzbol palica. Ako to
nemate, probajte nešto okruglo da ima tupo dno čime možete udarati po njemu – priča nam Mišo.
 
Mere nisu problem, mera nema!
– Gde ste vi videli tradicionalno jelo i staru Crnogorku koja meri na vagu? To svako zna otprilike, ali ako ćete
da spremate, ajmo reći da na kilo krompira ide pola kile mešanog brašna. Dakle, osnovni sastojak je
krompir. Oljuštite ga i stavite da se kuva. Kad je 70 odsto gotov, što opet morate proceniti sami, treba da je
ogrezao u vodi, ali da u u njoj ne davi, odozgo sipate pola kilograma brašna. Ili samo pšenično, ili mešano
pšenično i kukuruzno, što je ovde češći slučaj. Ostavite sve tako, ne dirajte ništa još jedno 15 minuta –
nastavlja mladi kuvar i objašnjava da para treba da prođe kroz brašno, da to zapravo postaje napareno
brašno koje ne sme da meša da ne postane kao smesa za njoke, testasto i gnjetavo.
 
Mrsni smok
– Sad se malo skloni šerpa sa ringle ili se smanji vatra i počinjemo da tučemo kačamak odozgo prema dole.
Nikako ne sme da se meša, a tuče se koliko čovek ima snage, a da ne ostane ni grudvica krompira.
Tradicionalni štos je da ga udarite 365 puta! Naravno, to zavisi od količine krompira. Dva sigurno nećete
toliko da bijete! Kad ste dobili homogenu masu bez ijedne gromuljice, sprema se smok koji se pravi od sira i
kajmaka – nastavlja da nas fascinira Mišo.
Nije važno koji je sir, svako koristi onaj koji ima u svom kraju, važno je da bude stariji i punomasan, ali i da
se stavi velika količina kajamaka. U Kolašinu, kaže, dodaju i malo mladog lisnatog sira koji podseća na
mocarelu.
– U šerpicu se ubace sir i kajmak, mora toga biti dosta, i to se topi dok se ne dobije homogena masa. Onda
se dodaje jedna po jedna mi kažemo guka kačamaka i sve se umeša da postane glatko i kompaktno. Ništa
više se tu ne dodaje i ne dira. Nema soli, bibera, ni začina. Sve je savršeno onako kako jeste. Naravno, uz
kiselo mleko sa strane – zaključuje naš Miša dok nam ponovo cure balice na ovu divotu!
 Recept je potpuno tacan, sto je rijetkost, jer se obicno daju pogresni recepti. Treba ga dopuniti da se
kacamak najbolje kuva u plicem aluminijumskom ili bakarnom sudu i da se nakon sipanja brasna drskom
kasike naprave rupe kako bi se brasno skuvalo na pari.