Arch Linux :: Instalacija [Release: 2013.06.01] [1] Priprema za instalaciju Arch Linux je nezavisna i686/x86-64 distribucija, zasnovana na tzv.

modelu "kotrljajue izdanje" odnosno "rolling release". Namenjena je naprednim GNU/Linuks korisnicima. Nudi veliki broj binarnih paketa i odlian menadment paketa. Razvoj se fokusira na ravnotei minimalizma, elegancije, ispravnosti koda i modernizma. a) Preuzimanje Preporuen nain preuzimanja instalacionog diska za i686/x86_64 je preko Torrent-a: link Naravno, postoji mogunost i direktnog preuzimanja ISO slike za i686/x86_64: link Posle preuzimanja ISO slike, ostaje nam jo da ga nareemo na CD/DVD i spremni smo za sledei korak. Uputstvo za rezanje diska moete nai ovde: link. Po pokretanju raunara, doeka e nas standardni Arch Linux boot meni: Arch Linux podrava i686 (32bitni raunari) i x86_64 (64bitni raunari). U sluaju da je va raunar 32bitni, opcija za izbor 64bitne verzije nee biti vidljiva. Posle izbora verzije, doekae nas konzola u kojoj moemo da ponemo sa instalacijom: b) Podeavanje tastature Prilikom pokretanja instalacije je podeena standardna engleska tastatura. U sluaju da nemate englesku tastaturu, potrebno je, uz pomo komande loadkeys uitati odgovarajuu tabelu prevoda za vau tastaturu. Kod nas je u veini sluajeva zastupljena srpska qwertz tastatura, i za nju je potrebno ukucati sledee: loadkeys slovene U sluaju da imate neku drugu tastaturu, lista svih podranih tabela prevoda za tastaturu se nalazi u direktorijumu /usr/share/kbd/keymaps Informacija :: loadkeys zna da trai datoteke i u poddirektorijumima direktorijuma /usr/share/kbd/keymaps. Imena datoteka se mogu pisati sa i bez ekstenzije. Standardni font ne podrava naa slova , ali postoje fontovi za konzolu koji ih podravaju. Naa slova spadaju u grupu koja se zove Latin2, i fontovi koji podravaju tu grupu slova uglavnom u svom nazivu sadre lat2. Font u konzoli moemo promeniti ko mandom setfont: setfont Lat2-Terminus16 U sluaju da elite da probate i druge fontove, lista fontova se nalazi u direktorijumu /usr/share/kbd/consolefonts Informacija :: setfont zna da trai datoteke i u poddirektorijumima direktorijuma /usr/share/kbd/consolefonts. Imena datoteka se mogu pisati sa i bez ekstenzije. c) Podeavanje mree Prilikom pokretanja sistema sa instalacionog diska Arch Linux e probati da se povee na internet pre ko standardnih LAN kartica (morate imati prikljuen kabl). Postoji jednostavan nain da proverite da li je konekcija do interneta spremna koristei komandu ping: ping -c 3 www.google.com Ako je rezultat te komande ovakav, onda moete preskoiti deo o podeavanju mree jer je sve ve sreeno: PING www.l.google.com (173.194.35.148) 56(84) bytes of data. 64 bytes from muc03s01-in-f20.1e100.net (173.194.35.148): icmp_req=1 ttl=52 time=167 ms 64 bytes from muc03s01-in-f20.1e100.net (173.194.35.148): icmp_req=2 ttl=52 time=130 ms 64 bytes from muc03s01-in-f20.1e100.net (173.194.35.148): icmp_req=3 ttl=52 time=202 ms --- www.l.google.com ping statistics --3 packets transmitted, 3 received, 0% packet loss, time 2003ms rtt min/avg/max/mdev = 130.569/167.159/202.982/29.569 ms Ako se desi da ping ne moe da kontaktira www.google.com moramo sami da podesimo mreu. Veina raunara ima samo jednu mrenu karticu, i onda se skoro uvek zove eth0. U sluaju da raunar ima vie

Arch Linux :: Instalacija [Release: 2013.06.01] kartica, svaka sledea dobija ime eth sa sledeim slobodnim brojem. Prvo to moramo da uradimo je da proverimo da li je kabl prikljuen i da ga prikljuimo ako nije. Zatim moramo da ukljuimo mrenu karticu komandom ip: ip link set eth0 up Za svaki sluaj moemo proveriti trenutno stanje kartice: ip link show eth0 Rezultat te komande je sledei: 2: eth0: <BROADCAST> mtu 1500 qdisc pfifo_fast state UP mode DEFAULT qlen 1000 link/ether 08:00:27:03:18:cb brd ff:ff:ff:ff:ff:ff Obratite panju na deo state UP. To znai da postupak uspeo. Ako umesto toga pie state DOWN ponovo proverite oba kraja kabla i ponovite postupak. Sledei korak je postavljanje IP adrese i gateway-a. U dananje vreme je standardno da nam te podatke dobijemo putem DHCP-a. Za to emo iskoristiti komandu dhcpcd: dhcpcd -k eth0; dhcpcd eth0 Ako je sve prolo bez greke, rezultat e izgledati priblino ovako: dhcpcd[1006]: sending signal 1 to pid 1000 dhcpcd[1006]: waiting for pid 1000 to exit dhcpcd[1015]: version 5.5.6 starting dhcpcd[1015]: eth0: sending IPv6 Router Solicitation dhcpcd[1015]: eth0: broadcasting for a lease dhcpcd[1015]: eth0: sending IPv6 Router Solicitation dhcpcd[1015]: eth0: offered 192.168.1.111 from 192.168.1.1 dhcpcd[1015]: eth0: acknowledged 192.168.1.111 from 192.168.1.1 dhcpcd[1015]: eth0: checking for 192.168.1.111 dhcpcd[1015]: eth0: sending IPv6 Router Solicitation dhcpcd[1015]: eth0: leased 192.168.1.111 for 86400 seconds dhcpcd[1015]: forked to background, child pid 1041 Sada jo jednom moemo proveriti da li smo povezani na internet komandom ping. U sluaju da dhcpcd nije uspeo ili ako elimo da podatke sami podesimo, opet emo koristiti funkciju ip. Postavljanje IP adrese se vri na sledei nain: ip addr add x.x.x.x/24 dev eth0 x.x.x.x je IP adresa koju elite da postavite... uglavnom se za lokalnu mreu koristi 192.168.1.x. Postavljanje IP adrese za gateway se vri na sledei nain: ip route add default via x.x.x.x x.x.x.x je IP adresa na kojoj se nalazi gateway... uglavnom se za lokalnu mreu koristi 192.168.1.1. Zadnji korak je podeavanje DNS servera: echo "nameserver x.x.x.x" > /etc/resolv.conf x.x.x.x je IP adresa na kojoj se nalazi DNS server... u najveem broju sluajeva je to ista adresa kao i adresa gateway-a. Sada moemo proveriti da li smo povezani na internet komandom ping, isto kao u prethodnom sluaju. Informacija :: Listu mrenih kartica moete dobiti komandom ip link. lo je tzv "loopback" interfejs koji omoguava raunaru da se povee sam na sebe ak i ako nema mrenu karticu. Informacija :: Gateway je u dananje vreme najee ruter koji dobijemo od internet provajdera i u najveem broju sluajeva ima IP adresu 192.168.1.1. Informacija :: Detaljnije informacije o podeavanju mree moete nai na zvaninoj Wiki stranici: link

d) WiFi Mrea preko WiFi kartice se podeava skoro isto kao i kod kartice s kablom. Jedina razlika je povezivanje kartice na ruter. Raunari uglavnom imaju samo jednu WiFi karticu, i u najveem broju sluajeva se zove wlan0. Ako ih ima vie, svaka sledea dobija sledei slobodan broj. Neke WiFi kartice dobijaju ime isto kao i standardne kartice tj ethX. Da bi videli ime WiFi kartice na sistemu moemo koristiti komandu iwconfig: iwconfig Rezultat te komande izgleda priblino ovako:

lo eth0 wlan0

Arch Linux :: Instalacija [Release: 2013.06.01] no wireless extensions. no wireless extensions.

IEEE 802.11bg ESSID:off/any Mode:Managed Channel:0 Access Point: Not-Associated Bit Rate:0 Mb/s Tx-Power=20 dBm Sensitivity=8/0 Retry limit:7 RTS thr:off Fragment thr:off Power Management:off Link Quality=0 Signal level=0 Noise level=0 Rx invalid nwid:0 Rx invalid crypt:0 Rx invalid frag:0 Tx excessive retries:0 Invalid misc:0 Missed beacon:0 Pored svih interfejsa koji nisu WiFi pie no wireless extensions., dok kod onih koji jesu imamo par informacija o trenutnom stanju mree (ime mree, jaina signala i smetnji, brzina prenosa, itd...). Kada naemo ime WiFi kartice, komandama wpa_passphrase i wpa_supplicant se moemo povezati na mreu: killall -9 wpa_supplicant wpa_passphrase ime_mreze "sifra" > /etc/wpa_supplicant/wpa_supplicant.conf wpa_supplicant -Dwext -iwlan0 -c/etc/wpa_supplicant/wpa_supplicant.conf -B Stanje moemo proveriti tako toemo ponovo iskoristiti komandu iwconfig. Ako je sve prolo kako treba u polju ESSID e pisati ime mree, a polja Link Quality, Signal level i Noise level e pokazati kvalitet veze. Od ovog trenutka moete pratiti uputstvo za podeavanje IP adrese, gateway-a i DNS servera za standardne mrene kartice. Informacija :: U sluaju da iwconfig ne vidi vau WiFi karticu, potrebno je uitati dodatne module. Vie o tome moete nai na zvaninoj Wiki stranici: link Informacija :: Ako ne znate ime vae WiFi mree moete iskoristiti komandu iwlist wlanX scan da dobijete listu svih WiFi mrea u blizini.

e) Pripremanje diska Upozorenje :: Pre podeavanja diska obavezno napravite rezervni kopiju osim ako niste potpuno sigurni da znate ta radite. Svi podaci na disku e biti izbrisani! U zavisnosti od naina na koji je disk prikljuen na raunar moe dobiti oznaku sda ili hda. Da bi dobili listu diskova ukucajte sledeu komandu: lsblk -d | grep disk Ako budete imali vie diskova svaki e dobiti sledee slobodno slovo npr. sda, sdb, sdc, itd... Pazite na kojem disku izvravate komande da ne bi izbrisali podatke koji vam trebaju! Program koji emo koristiti za formatiranje diska se zove cfdisk. Uz pomo njega emo na disku napraviti MBR i particije: cfdisk /dev/sda Kreiranje particija se vri tako to u gornjem delu izaberete Free Space, a zatim selektujete akciju New i pritisnete enter. Prva particija koju emo napraviti se zove Root i slui za uvanje sistemskih datoteka i instaliranih programa. Arch Linux-u za kompletno grafiko okruenje treba negde oko 6GB prostora, a mi emo mu dati 10GB da imamo dovoljno mesta i za dodatne aplikacije. Nakon aktiviranja akcije New, cfdisk e vas pitati kakvu particiju elite da napravite. MBR podrava maksimalno 4 primarne particije, a u sluaju da elite vie moete koristiti logine particije. Nepisano pravilo je da se u sluaju da imate manje od 4 particij e sve stave kao primarne, u suprotnom se Root particija postavi kao primarna, a ostale kao logine. Informacija :: Vie o primarnim i loginim particijama moete nai ovde: link Nakon toga, upiite veliinu diska u MB... 10GB = 10240MB. U sledeem koraku imate mogunost izbora da li e particija biti napravljena na poetku slo bodnog prostora ili na kraju. Mi emo izabrati da se napravi na poetku.

Arch Linux :: Instalacija [Release: 2013.06.01] Tako se pravi nova particija uz pomo cfdisk-a. Ako ste sve odradili kako treba, videete novu particiju na poetku diska. ledea na spisku je Swap particija koju e sistem koristiti u sluaju da mu ponestane memorije ili u sluaju kad hoete da uradite hibernaciju. Veliinu Swap particije odreujemo na osnovu koliine memorije i veliine diska, npr: Malo memorije (512MB) i mali disk (30GB): Particija veliine 512MB jer ima malo memorije. Malo memorije (512MB) i veliki disk (100GB): Particija veliine 1GB jer ima malo memorije, a na disku ima dosta prostora. Puno memorije (2GB) i mali disk (30GB): Particija veliine 1GB jer na disku ima malo prostora. Puno memorije (2GB) i veliki disk (100GB): Particija veliine 2GB jer na disku ima dosta prostora.

Danas je u veini sluajeva najbolji izbor 2GB. Napravite particiju isto kao to ste uradili za Root, s tim to ete ovog puta kao veliinu diska upisati 2048. Kod Swap particije imamo jo jedan korak. Tip sistema za zapis datoteka kod nje nije standardan i moramo da ga promenimo. To se radi tako to izaberemo kreiranu particiju, izaberemo akciju Type i pritisnemo enter. Na vrhu ete videti listu svih podranih sistema. Neka vas ne brine to to ih ima puno, bitno je da znate da za Swap particiju treba da izaberete 82 Linux swap / Solaris. Na kraju nam ostaje da kreiramo particiju za korisnike datoteke koja e zauzeti ceo preostali prostor na disku. To ete uraditi tako to ete napraviti novu particiju i u koraku za oderivanje veliine ostaviti predloenu veliinu i pritisnuti enter. Ako bi ipak eleli da ostavite malo slobodnog prostora za instalaciju nekog drugog operativnog sistema, upiite eljenu veliinu particije umesto predloene. Za kraj je potrebno izabrati opciju Write i potvrditi da elite da se podaci zapiu na disk.Upozorenje :: ove komande e svi podaci sa diska biti izbrisani!!! Posle toga nam ostaje jo samo da zatvorimo program izborom akcije Quit. Praticije su napravljene i dostupne su preko identifikatora sda1 (Root), sda2 (Swap) i sda3 (korisnika particija). Sada moramo da ih pripremimo za upotrebu. Swap particiju emo formatirati komandom mkswap: mkswap /dev/sda2 Za ostale particije emo koristiti komandu mkfs.ext4: mkfs.ext4 /dev/sda1 mkfs.ext4 /dev/sda3 Posle

[2] Instalacija i podeavanje osnovnih paketa Pre nego to ponemo da instaliramo Arch Linux moramo omoguiti skripti za instaliranje dostup do particija koje smo u prolom koraku napravili tako to emo ih povezati na /mnt direktorijum. Prvo moramo povezati Root particiju. To je particija koju smo rezervisali za sistemske datoteke: mount /dev/sda1 /mnt Zatim povezujemo Home particiju u kojoj e biti snimljene korisnike datoteke: mkdir /mnt/home mount /dev/sda3 /mnt/home Informacija :: Ako raunar ima malo memorije moete ukljuiti korienje swap particije: swapon /dev/sda2

Arch Linux :: Instalacija [Release: 2013.06.01] a) Instalacija sistema Instaliranje sistemskih datoteka se svodi jednu komandu zahvaljujui skriptama za instalaciju: pacstrap /mnt base base-devel b) Podeavanje Razvojni tim Arch Linux-a je odluio da polako, ali sigurno napusti ideju da se veina sistemskih opcija postavlja iz datoteke rc.conf. Zato emo u narednih par koraka koristiti posebne datoteke za konfigurisanje osnovnih delova sistema.

c) Diskovi Jo jedna skripta nam priskae u pomo... na osnovu particija koje smo povezali na /mnt, instalaciona skripta zna sama da podesi sve parametre za dostup do diska: genfstab -p -U /mnt >> /mnt/etc/fstab Informacija :: Za one koji ele sami da podese particije vie informacija moete nai ovde: link Ostatak sistema emo konfigurisati direktno iz njega. Prijavljivanje u sistem koji smo upravo instalirali se vri komandom: arch-chroot /mnt d) Ime raunara Ime raunara se upisuje u datoteku /etc/hostname. Nazovimo ga arch-pc echo arch-pc > /etc/hostname

e) Konzola i tastatura Da ne bi morali pri svakom pokretanju da podesimo eljeni font i tastaturu, u datoteku /etc/vconsole.conf moemo upisati poetne vrednosti: echo 'KEYMAP=slovene FONT=Lat2-Terminus16' > /etc/vconsole.conf

f) Jezici Listu jezika koji mogu biti omogueni moete videti komandom: cat /etc/locale.gen | less Nama najzanimljiviji su en_US.UTF-8 UTF-8 (engleski), sr_RS UTF-8 (srpski - irilica) i sr_RS@latin UTF8 (srpski - latinica) Da bi ukljuili neke od jezika, potrebno je da odkomentiramo njihovu oznaku (da uklonimo znak #). Za tu svrhu moemo koristiti editor nano nano /etc/locale.gen Posle napravljenih izmena treba pritisnuti Ctrl+X, snimiti datoteku i pokrenuti komandu locale-gen: locale-gen Listu svih jezika koje smo omoguili moemo videti uz pomo komande locale locale -a Za kraj nam ostaje da pripremimo datoteku sa inicijalnim vrednostima: locale > /etc/locale.conf Ako otvorite datoteku /etc/locale.conf u editoru (nano) videete da je mogue postaviti razliite jezike za razliite stvari. To nam omoguava da recimo imamo sistem na engleskom jeziku koji datum i brojeve prikazuje u srpskom obliku. Opise polja moete videti ovde: link. Za engleski jezik sa srpskim formatom ispisa moete upisati sledee: LANG=en_US.utf8

Arch Linux :: Instalacija [Release: 2013.06.01] LC_CTYPE=en_US.utf8 LC_NUMERIC=sr_RS.utf8@latin LC_TIME=sr_RS.utf8@latin LC_COLLATE=en_US.utf8 LC_MONETARY=sr_RS.utf8@latin LC_MESSAGES=en_US.utf8 LC_PAPER=sr_RS.utf8@latin LC_NAME=en_US.utf8 LC_ADDRESS=en_US.utf8 LC_TELEPHONE=en_US.utf8 LC_MEASUREMENT=sr_RS.utf8@latin LC_IDENTIFICATION=en_US.utf8 LC_ALL=

g) Vreme Podrane vremenske zone se nalaze u direktorijumu /usr/share/zoneinfo. U njemu se nalaze poddirektorijumi koji vremenske zone razdeljuju na logine celine. Recimo da hoemo da podesimo vremensku zonu za Srbiju... izabraemo Europe/Belgrade. Jedino to moramo da uradimo je da omoguimo sistemu dostup do te datoteke preko /etc/localtime na sledei nain: ln -s /usr/share/zoneinfo/Europe/Belgrade /etc/localtime

h) NTP NTP je protokol za sinhronizaciju vremena i potpuno je podran u Arch Linux -u. Instalacija NTP paketa se vri sledeom komandom: pacman -Sy ntp Nakon instalacije paketa, potrebno je podesiti NTP daemon da se pokree prilikom podizanja sistema: systemctl enable ntpd.service Informacija :: Vie informacija o podeavanju NTP servera i klienta moete nai na zvaninoj Wiki stranici: link

i) Moduli Arch Linux e u veini sluajeva uitati sve potrebne module za va sistem. U sluaju da morate sami uitati dodatne module, morate napraviti datoteku koja ima ekstenziju .conf u direktorijumu /etc/modules-load.d. Moete imati samo jednu datoteku u kojoj ete upisati sve dodatne module, ili po jednu dat oteku za svaki logini deo (zvuk, grafika, modemi, itd...). U sluaju da imate vie modula u jednoj datoteci, potrebno ih je razdvojiti novim redom.

j) Daemoni Daemoni su programi koji se izvravaju u pozadini. Jedan primer je NTP klijent kojeg smo spomenuli ranije. Systemd bez ikakve intervencije ve pokree par daemona koji su mu potrebni za normalan rad. Runo pokretanje/zaustavljanje daemona je podrano preko komande systemctl. Pokretanje daemona: systemctl start ime.service Zaustavljanje daemona: systemctl stop ime.service Resetovanje daemona: systemctl restart ime.service Pokretanje daemona prilikom podizanja sistema : systemctl enable ime.service Prekid pokretanja daemona prilikom podizanja sistema : systemctl disable ime.service

Arch Linux :: Instalacija [Release: 2013.06.01] Jedan od daemona koji se esto koristi je cron. On omoguava periodino pokretanje skripti. Njega moemo ukljuiti komandom: systemctl enable cronie.service k) Podrka za zvuk Podrka za zvuk je omoguena preko ALSA framework-a. Veina popularnih drajvera je podrano i rade bez ikakvih posebnih podeavanja. Instalacija potrebnih paketa za korienje i testiranje zvune kartice se vri sledeom komandom: pacman -Sy alsa-utils l) Mrea i internet Za automatsko pokretanje mrene kartice bez dodatnih podeavanja nije potrebno i nstalirati ni jedan dodatan paket. Potrebno je samo ukljuiti pokretanje jednog daemona: systemctl enable dhcpcd@eth0.service Obratite panju da upiete pravilan identifikator vae mrene kartice (u primeru gore e automatski biti podeena kartica eth0). Mana ovog sistema je da nemate mogunost naprednih podeavanja, ne podrava WiFi, a kasnije ako budete odluili da instalirate neko desktop okruenje, neete imati grafiki program za podeavanje mree. Ako se odluite da vam je ovo ipak dovoljno, onda se zavrili s podeavanjem mree, ali ako elite vie, potrebna je instalacija dodatnih paketa. Upozorenje :: Ukoliko se odluite za instalaciju dodatnih paketa, nemojte pokretati dhcpcd daemon i instalirajte samo jedno od sledeih reenja!

m) NetworkManager NetworkManager je trenutno najbolje podrano reenje za kontrolu mree na Arch Linux -u. Podrava automatska i napredna podeavanja, WiFi, lepo se snalazi u neoekivanim situacijama (iskljuivanje kabla, nestanak/pojavljivanje WiFi mrea), podrava veliki broj razliitih ureaja, ima grafike aplikacije za veinu popularnih desktop okruenja, itd... Osnovna instalacija se vri komandom: pacman -Sy networkmanager Za omoguavanje pokretanja NetworkManager-a prilikom pokretanja sistema ukucajte: systemctl enable NetworkManager.service To je dovoljno za veinu korisnika koji koriste standardnu mrenu karticu s kablom. Za napredna podeav anja, moete koristiti konzolnu aplikaciju nmcli. Informacija :: Vie informacija o podeavanju NetworkManager-a moete nai na zvaninoj Wiki stranici: link

n) netctl Paket netctl je alternativa NetworkManager-u koja takoe nudi veliku kontrolu nad mreom. Jedina vea razlika je u tome da netctl ne nudi standardni grafiki indikator u desktop okruenjima, ali ako vam to nije bitno, verovato ete biti zadovoljni mogunostima koje nudi. Za instalaciju paketa pokrenite komandu: pacman -Sy netcfg ifplugd wpa_actiond Za automatsko pokretanje mree, pokrenite sledee komande: cp /etc/netctl/examples/ethernet-dhcp /etc/netctl/ netctl enable ethernet-dhcp Informacija :: Vie informacija o podeavanju netctl-a moete nai na zvaninoj Wiki stra nici: link

o) Wicd Wicd je dobra alternativa ako elite reenje koje je malo, a nudi sve to je potrebno standardnim korisnicima. Arch Linux nudi dodatne pakete za integraciju Wicd-a sa GTK desktop okruenjima (Gnome, Xfce,... skoro sve

Arch Linux :: Instalacija [Release: 2013.06.01] osim KDE). Instalacija se vri komandom: pacman -Sy wicd Omoguavanje pokretanja sa sistemom se vri na sledei nain: systemctl enable wicd.service Sva podeavanja moete odraditi preko komande wicd-curses. Informacija :: Vie informacija o podeavanju Wicd-a moete nai na zvaninoj Wiki stranici: link

[3] Zavravanje instalacije Instalacija osnovnog sistema je zavrena. Ostalo je da se sredi jo par stvarica pre nego to resetujemo raunar i ulogujemo se u instaliran sistem.

a) Priprema initramfs-a Arch Linux sadri komandu mkinitcpio koje olakavaju pripremu initramfs-a. Sve to je potrebno je da pokrenemo jednu komandu: mkinitcpio -p linux

b) Instalacija boot loader-a Boot loader je program zaduen za pokretanje sistema. Bez njega bi imali instaliran sistem u koji ne bismo mogli da uemo. Arch Linux nudi izbor izmeu par boot loader-a... ako niste sigurni koji da izaberete, odluite se za GRUB jer imate najmanje ansi da neto krene naopako.

c) GRUB Preko zvaninih repozitorijuma imamo dostup do GRUB2 boot loader-a koji je jednostavan za instalaciju i prua mogunost automatske konfiguracije to u velikoj meri pomae korisnicima. GRUB instaliramo sledeom komandom: pacman -Sy grub-bios Nakon instalacije, kompletna konfiguracija za standardan sistem koji smo instalirali se svodi na 2 komande: grub-install /dev/sda grub-mkconfig -o /boot/grub/grub.cfg Obratite panju da upiete identifikator diska na kojem ste instalirali sistem. Informacija :: Vie informacija o podeavanju GRUB-a moete nai na zvaninoj Wiki stranici: link

d) Syslinux Syslinux je paket koji sadri vie boot loader-a meu kojima je i jedan koji zna da pokrene sistem sa diska. Za instalaciju je potrebno pokrenuti sledeu komandu: pacman -Sy syslinux gdisk Prilikom instalacije e Syslinux prepoznati na koji nain je disk podeljen i napravie konfiguracijsku datoteku /boot/syslinux/syslinux.cfg. Da bi se prilikom pokretanja raunara pokrenuo i on, treba ukucati komandu: syslinux-install_update -iam Informacija :: Vie informacija o podeavanju Syslinux-u moete nai na zvaninoj Wiki stranici: link

e) Dodavanje korisnikih naloga Sve ovo vreme dok smo instalirali sistem smo bili prijavljeni kao korisnik root. To je korisnik koji ima prava da menja bilo koje datoteke i direktorijume, i zbog toga je opasno da se koristi za svakodnevne aktivnosti. Pre nego

Arch Linux :: Instalacija [Release: 2013.06.01] to dodamo korisnika sa ogranienim pravima, prvo emo postaviti ifru za root korisnika: passwd Posle te komante je potrebno dva puta upisati ifru da ne doe do zabune. Prilikom dodavanja korisnika, moemo mu dozvoliti ili zabraniti odreene akcije tako to emo ga postaviti u odreene grupe. Za svakodnevno korienje su dovoljne grupe audio, games, lp, optical, power, scanner, storage i video. Te grupe e mu omoguiti da radi skoro sve osim da dira sistemske datoteke. Dodavanje novog korisnika se vri komandom useradd: useradd -m -g users -G audio,games,lp,optical,power,scanner,storage,video s /bin/bash ime_korisnika Nakon toga, ifru postavljamo isto kao i za root korisnika: passwd ime_korisnika U sluaju da bi ovaj korisnik eleo da radi neto sa sistemskim datotekama, recimo da instalira novi program, morao bi da se prijavi kao root, a to znai da bi morao da zna i tu ifru to je potencijalni sigurnosni problem. Reenje tog problema je instalacija paketa sudo koji odreenim korisnicima ili grupi dozvoljava izvravanje komandi koje rade sa sistemskim datotekama, a zahteva od korisnika da ukuca svoju ifru. Instalacija paketa se vri komandom: pacman -Sy sudo Jedan od standardnih naina za omoguavanje korisnicima da koriste komandu sudo je da se dodaju u grupu wheel i da se toj grupi dozvoli korienje sudo komande. Dodavanje korisnika u grupu wheel moemo uraditi na sledei nain: usermod -a -G wheel ime_korisnika Da bi omoguili grupi wheel da koristi komandu sudo moramo odkomentirati (izbrisati znak #) liniju # %wheel ALL=(ALL) ALL u datoteci koju emo otvoriti komandom: EDITOR=nano visudo g) Zavravanje Za kraj moramo izai iz instaliranog sistema i resetovati raunar. Nemojte zaboraviti da izvadite CD/DVD k ad se raunar resetuje da ne biste ponovo pokrenuli instalacioni sistem: exit umount /mnt/{home,} reboot Posle resetovanja, doekae vas boot loader koji ste instalirali i posle par sekundi ete moi da se prijavite u nov sistem koristei korisniko ime i ifru koje ste ranije postavili. Moete proveriti da li je sve u redu tako to ete probati da osveite sistem: sudo pacman -Syu [4] AUR Arch Linux, pored standardnih repozitorijuma, ima i neto to se zove AUR (Arch User Repository). To je u sutini repozitorijum u kojem korisnici mogu da postavljaju ono to misle da e ostalim korisnicima biti zanimljivo, a trenutno nema dovoljno zainteresovanih da bi se taj pak et prebacio u zvanine repozitorijume. Tu moemo nai sve od najnovijeg softvera pa do raznih grafikih tema. Korienje AUR-a je malo komplikovanije od standardnog naina instaliranja paketa, ali postoji program koji nam omoguava da AUR koristimo na skoro isti nain kao i standardne repozitorijume. Ime programa je yaourt i da bi ga instalirali, moramo da odradimo par stvari. Prvo moramo dodati jedan repozitorijum: sudo nano /etc/pacman.conf Na kraju datoteke dodajte sledee: [archlinuxfr] Server = http://repo.archlinux.fr/$arch Nakon toga instalirajte paket: sudo pacman -Sy yaourt Od ovog momenta moete koristiti komandu yaourt na isti nain kao i pacman, samo to umesto standardnih paketa, moete instalirati i pakete sa AUR-a. Na primer: yaourt -S arch-cookie [5] Instalacija i podeavanje X servera X Window System je danas jedan od standardnih naina za prikaz grafikog sadraja lokalno ili na udaljenoj

Arch Linux :: Instalacija [Release: 2013.06.01] konzoli, i kontrolu tastature, mia i drugih ulaznih ureaja. Instalacija standardnih paketa se vri komandom sudo pacman -Sy xorg-server xorg-server-utils xorg-utils xorg-xinit mesa mesa-demos xf86-video-vesa xf86-input-evdev xf86-input-synaptics Ovo e instalirati sve potrebne pakete za server, standardni drajver za grafiku karticu koji e raditi bukvalno na svim karticama, ali e omoguiti samo osnovnu funkcionalnost + softverski OpenGL zahvaljujui paketu mesa. Instalirae se i potrebni programi za rad sa standardnim tastaturama, mievima i touchpad -ovima. Nakon instalacije je potrebno srediti par stvari pre nego to X server bude spreman za svakodnevni rad. Odreeni programi zahtevaju da drajveri za grafiku karticu budu dostupni preko direktorijuma /usr/lib/dri koji se ne kreira automatski od strane Arch Linux-a, i zato emo ga sami napraviti: sudo ln -s /usr/lib/xorg/modules/dri /usr/lib/dri Posle toga moemo podesiti tastaturu. X server ne koristi podeavanja koja smo pripremili za konzolu i zbog toga moramo na jo jednom mestu postaviti koji tip tastature imamo. Datoteka u kojoj se ta podeavanja nalaze se zove /etc/X11/xorg.conf.d/10-evdev.conf. Nas zanima deo o tastaturi koji trenutno izgleda ovako: Section "InputClass" Identifier "evdev keyboard catchall" MatchIsKeyboard "on" MatchDevicePath "/dev/input/event*" Driver "evdev" EndSection Imamo tri opcije koje nam omoguavaju da izaberemo tip tastature. Prva je XkbModel u kojoj moemo upisati model tastature. Veina korisnika ima standardnu tastaturu sa 105 tastera ija je oznaka pc105, ili sa 102 tastera uja je oznaka pc102. Druga opcija je XkbLayout koja u sutini oznaava jezik za koju je tastatura predviena. Ako imate srpsku tastaturu, ovu opciju emo postaviti na rs, a ako imate englesku na us. Ovaj parametar podrava upis vie jezika odvojenih zarezom. Na taj nain ete moi u grafikom okruenju da izaberete koji jezik elite na standardni nain koji vam instalirano grafiko okruenje nudi. Trea opcija, XkbVariant, omoguava da promenimo vrstu tastature za izabrani jezik. Ako uzmemo na jezik, moemo imati irilinu ili latininu tastaturu. Ako u ovoj opciji ne upiemo nita, X server e tastaturu koristiti kao irilinu, a ako upiemo latin onda e koristiti latinina slova. I ova opcija moe imati vie vrednosti. Za svaku vrednost upisanu u XkbLayout mora biti jedna u ovoj opciji. Recimo da elimo da omoguimo srpsku latininu i irilinu, i englesku tastaturu sa 105 tastera, deo za tastaturu e izgledati ovako: Section "InputClass" Identifier "evdev keyboard catchall" MatchIsKeyboard "on" MatchDevicePath "/dev/input/event*" Driver "evdev" Option "XkbModel" "pc105" Option "XkbLayout" "rs,rs,us" Option "XkbVariant" "latin,," EndSection Ako nita ne budete upisali, osnovne vrednosti su tastatura sa 101 tasterom (pc101) i engleska tastatura (us). Sve mogue vrednosti za ove tri opcije moete nai u datoteci /usr/share/X11/xkb/rules/xorg.lst. a) Fontovi X server dolazi sa runim fontovima rasterskim fontovima. Ako elite da imate lepe fontove preporuljivo je da instalirate paket ttf-dejavu: sudo pacman -Sy ttf-dejavu Informacija :: Vie o fontovima moete nai na zvaninoj Wiki stranici: link b) Kursori

Arch Linux :: Instalacija [Release: 2013.06.01] Standardni kursor koji dobijamo je takoe relativno ruan i izgleda zastarelo. Instalacija paketa xcursorvanilla-dmz e vam omoguiti izbor lepeg i modernijeg izgleda: sudo pacman -Sy xcursor-vanilla-dmz Ukoliko elite da je taj izgled izabran prilikom pokretanja X servera, napravite direktorijum /usr/share/icons/default koji e pokazivati na direktorijum u kojem se nalaze slike kursora: sudo ln -s /usr/share/icons/Vanilla-DMZ /usr/share/icons/default c) Drajveri za grafiku karticu Verovatno ete eleti da instalirate drajvere za vau grafiku karticu jer ete tako dobiti bolje performanse i vie mogunosti za podeavanje. Danas se najee koriste ATI/AMD, Intel i NVIDIA kartice. Arch Linux nudi drajvere za njih, a i za jo mnoge druge kartice. Instalacija drajvera za ATI/AMD kartice se vri komandom: sudo pacman -Sy xf86-video-ati Instalacija drajvera za Intel kartice se vri komandom: sudo pacman -Sy xf86-video-intel Instalacija drajvera za NVIDIA kartice se vri komandom: sudo pacman -Sy xf86-video-nouveau nouveau-dri Ako imate drugaiju grafiku karticu, instalirajte odgovarajui paket za nju. Listu paketa za podrane kartice moete videti ako ukucate: pacman -Ss xf86-video- | less U sluaju da ste instalirali ATI/AMD, Intel ili NVIDIA drajvere, moete Arch Linux-u rei da elite to ranije u procesu podizanja sistema da dobijete veu rezoluciju. To se postie tako to ete u datoteci /etc/mkinitcpio.conf u parametru MODULES dodati radeon za ATI/AMD, i915 za Intel, ili nouveau za NVIDIA i zatim ukucati: sudo mkinitcpio -p linux Informacija :: Ako koristite ATI/AMD ili NVIDIA kartice, i elite najbolje performanse i mogunosti, onda umesto gore pomenutih drajvera moete instalirati zvanine drajvere: ATI/AMD NVIDIA [6] Instalacija i podeavanje desktop okruenja Danas se kuni raunari ne mogu zamisliti bez desktop okruenja. Skoro svako oekuje da ga, kad pokrene raunar, doeka lep sistem s prozorima, a ne samo tekstualna konzola. Arch Linux nam nudi velik broj desktop okruenja. Instalacija veine je prilino laka i svodi se na instaliranje par grupa paketa i pokretanje nekoliko servisa. a) GNOME Ovo je jedno od najpopularnijih okruenja. Bazirano je na GTK-u i ima sve to je prosenom korisniku potrebno za svakodnevni rad. Instalacija osnovnih paketa se vri komandom: sudo pacman -Sy gnome gdm Dodatni paketi koji nisu obavezni, ali dodaju jo par korisnih aplikacija i mogunosti se instaliraju komandom: sudo pacman -Sy gnome-extra Nakon toga je potrebno ukljuiti gdm servis koji e prilikom pokretanja sistema pokrenuti desktop okruenje: sudo systemctl enable gdm.service Podeavanja sistema se vre preko System Settings prozora, koji se moe otvoriti tako to ete kliknuti u gornji desni ugao u kojem je napisano ime prijavljenog korisnika i, iz menija, izabrati System Settings. Tamo ete, izmeu ostalog, nai podeavanja zvuka, mree, moi ete da promeni te pozadinu i podatke korisnika, itd... Za promenu izgleda okruenja je potrebno instalirati jo jedan paket i ukljuiti jedno proirenje. Proirenje instalirajte tako to ete kliknuti na ovaj link i na levoj strani kliknuti prekida na kojem pie off. Nakon toga e se prekida promenuti na on i otvorie se prozor u kojem morate potvrditi instalaciju. Na ovaj nain se proirenja instaliraju samo za trenutno prijavljenog korisnika. Ako elite da instalirate ovo i jo nekoliko drugih proirenja za sve korisnike, instalirajte ga ovako: sudo pacman -S gnome-shell-extensions

Arch Linux :: Instalacija [Release: 2013.06.01] To proirenje e vam omoguiti da promenite izgled gnome-shell-a. Dodatan paket za promenu izgleda se instalira ovako: sudo pacman -Sy gnome-tweak-tool Pokrenite aplikaciju Advanced settings (aplikacije pokreete tako to kliknete na gornji levi ugao u kojem pie Activities i naete aplikaciju u listi; ako upiete deo naziva aplikacije, GNOME e prikazati samo aplikacije koje imaju takvo ime). Ova aplikacija omoguava ukljuivanje/iskljuivanje instaliranih proirenja, i menjanje izgleda okruenja. Jo jedna korisna aplikacija je gdm3setup. Ona omoguava promenu izgleda prozora za prijavu. yaourt -S gdm3setup Aplikacija e se instalirati pod imenom GDM3 Settings. Evo i par zanimljivih tema koje e vam se verovatno svideti: yaourt -S faenza-icon-theme zukitwo-themes zukini-theme b) KDE Jo jedno zaista popularno okruenje. Bazirano je na Qt kontrolama i nudi aplikacije za sve namene, od igara do ozbiljnih poslovnih programa. Mnogi tvrde da uz KDE dobiju puno nepotrebnih programa koji samo zauzimaju prostor na disku i usporavaju raunar. Arch Linux vam nudi mogunost instalacije samo onih paketa koji su vam potrebni. Za minimalnu instalaciju ukucajte: sudo pacman -Sy kdebase Ako elite da proverite ta vam sve nudi KDE, listu paketa moete videti ako ukucate: pacman -Ss kde Za kompletnu instalaciju je dovoljno instalirati grupu kde: sudo pacman -Sy kde Ako elite da prilikom osveavanja paketa automatski dobijete i nove KDE aplikacije, instalirajte pakete iz grupe kde-meta. Na taj nain ete uvek imati kompletno KDE okruenje: sudo pacman -S kde-meta U sluaju da koristite NetworkManager preporuujem da instalirate paket kdeplasma-appletsnetworkmanagement koji e vam dodati fini applet za kontrolu mree: sudo pacman -Sy kdeplasma-applets-networkmanagement Za pokretanje okruenja prilikom podizanja sistema, ukucajte: sudo systemctl enable kdm.service Podeavanje celokupnog okruenja se vri preko System Settings. Aplikaciju pokreete tako to kliknete u donjem levom oku na KDE ikonicu i izaberete je u meniju. Tamo ete nai i sistemska podeavanja, koja e uticati na sve korisnike, i podeavanja za trenutno prijavljenog. Ako elite da vam i Qt i GTK aplikacije imaju isti izgled, najlaki nain je da instalirate paket gtk-kde4, i da izaberete eljenu temu za GTK aplikacije: sudo pacman -Sy gtk-kde4 Jedan od lepih proirenja za crtanje koji sasvim lepo podrava GTK kontrole je qtcurve. Moete probati i njime da se poigrate. Potrebno je instalirati samo gtk i kde4 pakete. sudo pacman -Sy qtcurve Ovo su teme koje e vam se verovatno dopasti: yaourt -S kfaenza-icon-theme caledonia-bundle c) Xfce Xfce u poslednje vreme postaje sve popularniji zbog odluke GNOME tima da promeni izgled okruenja. Xfce nudi veinu aplikacija koje prosean korisnik trai, i sasvim fino integrie GNOME aplikacije u svoje okruenje ako se pojavi potreba za dodatnim aplikacijama. Za instalaciju osnovnih paketa ukucajte: sudo pacman -Sy xfce4 Osnovna instalacija ne ukljuuje par paketa koji su potrebni za normalan svakodnevni rad i zato je preporuljiv o da instalirate jo i sledee pakete:

Arch Linux :: Instalacija [Release: 2013.06.01] sudo pacman -Sy gamin gvfs xdg-user-dirs xdg-user-dirs-update Oni e omoguiti da u programu za pregled datoteka imate virtualne direktorijume i da se prikaz automatski osveava ako su se datoteke promenile. Zadnja komanda e napraviti standardne korisnike direktorijume koje oekujete da imate kad otvorite program za pregled datoteka. Jo jedna komponenta koja nedostaje je program za pokretanje grafikog okruenja. Arch Linux nudi vie reenja (link), ali je najjednostavnije da se odluite za program iz GNOME ili KDE okruenja. Ako elite da koristite GNOME program za pokretanje, ukucajte: sudo pacman -Sy gdm sudo systemctl enable gdm.service Ako elite da koristite KDE program za pokretanje, ukucajte: sudo pacman -Sy kdm sudo systemctl enable kdm.service Obratite panju da prilikom prijave izaberete Xfce sesiju. U sluaju da ne elite da koristite komponente iz GNOME i KDE okruenja, predlaem da probate LightDM: sudo pacman -Sy lightdm-gtk-greeter sudo systemctl enable lightdm.service Dodatne programe i aplete moete instalirati na sledei nain: sudo pacman -Sy xfce4-goodies Ako ste se ranije odluili za NetworkManager, moete instalirati paket network-manager-applet koji e omoguiti kontrolisanje mree preko ikonice u tray-u: sudo pacman -Sy network-manager-applet Za kontrolu kompletnog okruenja moete iskoristiti program Settings Manager koji se nalazi u aplikacijskom meniju pod Settings. Jedna od stvari koje korisnici esto ukljuuju su senke iza prozora. To, i mnoga druga podeavanja, moete nai u Settings Manageru. Naravno, i Xfce podrava menjanje tema... evo par tema koje e vam biti zanimljive: yaourt -S xfce-theme-greybird elementary-xfce-icons