Page 1 of 7

Mrežni koncepti (Networking)

TCP/IP konfiguraciona podešavanja

Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/IP) je najkompletniji i najprihvaćeniji mrežni

protokol. Većina OS-a nudi podršku TCP/IP-u, i velike mreže se uglavnom oslanjaju na TCP/IP za veliki
deo njihovog saobraćaja.

TCP/IP identifikuje izvorni i odredišni računar, tokom razmene podataka, po njihovoj IP adresi. Svaki
računar mora da ima jedinstvenu IP adresu u skladu sa standardom. Razumevanje opcija
konfigurisanja IP adresa i je neophodno za povezivanje u mreže.

Uređaji koji su povezani u mrežu imaju dva tipa adresa. To su: Media Access Control (MAC) adresa
i IP adresa. MAC adresa je utisnuta na mrežnu karticu (NIC) od strane proizvođača. Ona ostaje
nepromenjena nezavisno u kakvoj mreži je uređaj. MAC adresa je 48- bitna i može biti prezentovana u
hexadecimal formatu.

Neke od najvažnijih opcija za konfiguraciju TCP/IP mreža.

Parametar Svrha
IP address Identifikuje logičku „host“ i logičku „network“ adresu.
Subnet mask Identifikuje koji deo IP adrese je mrežni deo- „network address“.
Default gatewayIdentifikuje ruter na koji se šalju paketi van lokalne mreže.
Host name Identifikuje logičko ime lokalnog sistema.
DNS server Identifikuje DNS server koji se koristi da prepozna iza kog imena stoji koja IP adresa.
MAC address Identifikuje fizičku adresu. Ova adresa je utisnuta na mrežnoj kartici.

IP adresiranje

Danas, računari imaju dve verzije IP adresa. Odavno se razmatra mogućnost da će aktuelna verzija IP
adresa Ipv4 doći u situaciju da ponestaje broj javnih adresa. Internet Engineering Task Force (IETF) je
tražila rešenje i to je dovelo do razvoja nove verzije IP protokola poznate kao IP version 6
(IPv6). IPv4 adresa je 32- bitne dužine i prezentuje se u decimalnom sistemu. IPv6 adresa
je 128-bitne dužine i prezentuje se u hexadecimal-om brojnom sistemu.

U ovom delu kursa pravimo kratak pregled ovog važnog pitanja za operativne sisteme, ali naprednije
koncepte i mrežne konfiguracije ćemo obraditi naredne nedelje.
IPv4 činjenice

IPv4 adrese dozvoljavaju da mašine učestvuju u IPv4 baziranim mrežama IPv4 koncept:

● IPv4 adresa je 32-bitni binarni broj predstavljen kao četiri okteta (četiri 8-bitna broja). Svaki oktet je
razdvojen tačkom. Ipv4 adrese mogu biti prikazane na dva načina: is a 32-bit binary number
represented as four octets (four 8-bit numbers).
o Decimalni (fna primer 131.107.2.200). Svaki oktet mora biti između 0 i 255, dekadno.
o Binarni (na primer 10000011.01101011.00000010.11001000 Svaki oktet ima 8-bitni prikaz brojeva.
● Konverzija:

10000000 01000000 00100000 00010000 00001000 00000100 00000010 00000001

128 64 32 16 8 4 2 1
 Page 2 of 7

● Subnet mask-a je 32-birna informacija neophodna uz svaku Ipv4 adresu koja identifikuje mrežni deo
adrese.
o Binarno, je serija logičkih „1“ praćene serijom logičkih „0“. Primer:255.255.255.0.
o U Classless Inter-Domain Routing (CIDR) formi, subnet maska se pojavljuje u obliku (/) oznake
koju prati broj logičkih „1“. Primer: /24, što bi predstavljalo 24 „1“ u nizu, odnosno 255.255.255.0

IPv6 činjenice

IPv6 adresa je 128-bitni binarni broj. Primer Ipv6 IP adrese

izgleda: 35BC:FA77:4898:DAFC:200C:FBBC:A007:8973. Karakteristike IPv6 adresa:

● Adresa je sačinjena od 32 hexadecimal-na broja, organizovanih u 8 celina.

● Celine su razdvojene oznakom „:“.
● Svaka celina predstavlja hexadecimal-ni broj između 0 i FFFF, i sadrži podatak od 16 bita (FFFF =
1111 1111 1111 1111).
● Ako se nule nalaze na početku neke celine, mogu biti brojevi prezentovani i bez nule. Na primer
0284 može biti prezentovan i kao 284.
● Ako se jedna celina sastoji od četiri nule one mogu biti prdstavljene kao jedan nula ograničena
znakom „:“, i sa leve i sa desne strane, kao i sa dva znaka „:“ uzastopno. Na primer:
o FEC0:0:0:0:78CD:1283:F398:23AB
o FEC0::78CD:1283:F398:23AB (sažeta forma)
● Ako ima više ovakvih celina onda samo jedan može biti ovako sažeta. Na primer,
FEC2:0:0:0:78CA:0:0:23AB može biti predstavljena kao:
o FEC2::78CA:0:0:23AB or
o FEC2:0:0:0:78CA::23AB

Ali NE kao FEC2::78CA::23AB

● 128-bitna adresa se sastoji iz dva dela:

o Prvih 64-bita poznatih kao prefix.

o Poslednjih 64-bita poznatih kao interface ID. Ovo je jedinstvena adresa pripisana mašini.
 Page 3 of 7

Statičko i dinamičko IP adresiranje

Statičko i dinamičko adresiranje

Generalno opcije konfiguracije IP adresiranja u TCP/IP mrežama, sagledavaju se kroz dve generalne
metode:

● Dinamičko adresiranje, koristeći Dynamic Host Configuration Protocol (DHCP), koji dodeljuje IP
adrese.
● Statičko adresiranje kojim se fizički unosi adresa na klijent računarima.

Administrator mreže određuje da li će računari biti statički ili dinamički konfigurisani. Ako izabere
statičku metodu moraće da projektuje IP adrese, sa druge strane DHCP protokol dodeljuje adrese
dinamički. (DHCP je danas često prisutan servis na ruterima)

Ako je računar konfigurisan da: „ to obtain an IP address automatically“, možemo setovati i

alternativnu adresu za istog klijenta. Ako je DHCP nedostupan, alternativna IP konfiguracija će biti
preuzeta.. Ovako računari mogu lako da se kreću iz DHCP okruženja u okruženja drugih mreža koje su
čak i statički konfigurisane, na primer ka ISP provajderu.

Ipv4 protokol je još uvek aktuelan i važan protokol pa ćemo u ovom kursu više pažnje posvetiti njemu
u odnosu na Ipv6 protokol. TCP/IP konfiguracione karakteristike za Ipv4:

● Svi računari imaju jedinstvenu IP adresu.

● Svi Hosts-ovi u istoj mreži moraju imati isti mrežni deo IP adrese (Network ID).
● Subnet mask-a za sve računare u istoj mreži/podmreži mora biti ista
● Default gateway IP adresa služi kao informacija host-ovima gde je izlaz/čvor iz mreže (IP adresa
Rutera).
 Page 4 of 7

● Default gateway IP adresa takođe mora biti u istom subnet-u kao i Host računari.
● Default: Windows pokušava da dobije TCP/IP configuration informacije zahtevom prema DHCP-u,
koji daje ovu uslugu dinamičkog adresiranja.
● APIPA automatski generiše IP adresu ako DHCP nije dostupan, i predstavlja jedan vid dinamičkog
adresiranja
● APIPA rang adresa je 169.254.0.1 do 169.254.255.254 sa maskom 255.255.0.0, za Ipv4 protokol
● Ako računar sam pripiše IP adresu (koristeći APIPA), znači da računar ne može da kontaktira DHCP
server.
● Alternativna IP adresa može da koristi DHCP u jednoj mreži a statičko u drugo ne menjajući tako
postavljena podešavanja
● Konfigurišući IP adresu, disable-ujemo DHCP i APIPA-u.
● APIPA podrazumeva malu mrežu bez default gateway-a
● Privatne IP adrese se ne registruju javno, i nalaze se u ovom rangu:
o 10.0.0.0 to 10.255.255.255
o 172.16.0.0 to 172.31.255.255
o 192.168.0.0 to 192.168.255.255

ipconfig

Kada postavimo IP adrese, možemo videti TCP/IP konfiguraciju koristeći Internet Protocol (TCP/IP)
Properties tablicu u Control Panel-u ili ipconfig komandom koja spada u jednu od TCP/IP
Troubleshooting Tool alata.

Ipconfig prikazuje trenutnu TCP/IP mrežnu konfiguraciju i osvežava DHCP i DNS podešavanja (Uloga
DNS-a će biti razmatrana tokom sledeće nedelje). Ipconfig komandu koristimo na sledeći način:

● IP address, subnet mask, i default gateway.

● Koristimo /all opciju za detaljnije
● Koristimo /release (IPv4) i /release6 (IPv6) opciju da oslobodimo konfiguraciju od već postavljenih
DHCP server opcija.
● Koristimo /renew (IPv4) i /renew6 (IPv6) opciju da zahtevamo konfiguraciju od DHCP
servera. Napomena: Ako je IPv4 adresa u APIPA rangu (169.254.0.0 do 169.254.255.254), znači da
računar ne može da pristupi DHCP server-u. Koristimo Ipconfig /renew da pokušamo da ponovo
pristupimo DHCP serveru.
● Koristimo /flushdns da obrišemo DNS keš.
 Page 5 of 7

IPv4 verzija podešavanja

Statičko adresiranje

U malim mrežama, najlakše je da manualno konfigurišemo uređaje. Ovo je poznato kao statičko
adresiranje. Da bi konfigurisali statičke IP adrese , moramo da TCP/IPv4 Properties prozoru NIC kartice.
Dodeljujemo IP adresu host-u i još neke informacije:

● IP address – identifikuje računar u mreži

● Subnet mask – identifikuje mrežu na koju je računar povezan
● Default gateway – identifikuje uređaj pomoću koga mreža pristupa udaljenim lokacijama van
mreže.
● Opcionalne vrednosti – kao što su Domain Name System (DNS) server adresa i the alternatei
alternativna DNS server adresa.
 Page 6 of 7

Dinamičko adresiranje

Ako imamo više računara u LAN-umanualno konfigurisanje zahteva puno vremena. DHCP server
automatski dodeljuj IP adrese. Automatsko konfigurisanje još nekih opcija TCP/IP parametara takođe
olakšav proces Računar može biti konfigurisan da dobije IP adresu sa DHCP servera, opcijom Obtain
an IP address automatically u NIC konfiguracionom prozoru. DHCP su ista i za bežičnu komunikaciju.

Računar kontinualno zahteva IP adresu od DHCP-a dok je ne dobije, ali ako je DHCP nedostupan
onda Windows automatski dodeljuje Automatic Private IP Addressing (APIPA) adresu. Ova lokalna
adresa je u rangu od 169.254.0.0 do 169.254.255.255. Windows može biti i alternativno statički
konfigurisan. Ovo olakšava proces kretanja računara u drugačijim okruženjima, gde Windows može
zahtevati DHCP uslugu, a ukoliko se nađe u statičkoj mreži, ima podešena statička podešavanja.

DHCP server automatski dodeljuje konfiguracione informacije host-u:

● IP address
● Subnet mask
● Default gateway
● Opciono, DNS server address
 Page 7 of 7

DNS

Da bi pristupili DNS serveru, koristimo informaciju iz TCP/IP podešavanja. DNS „prevodi“ imena host-a ili
URL imena u IP adresu. Svi računari sadrže DNS keš koji čuva imena kojim ase već pristupalo. Keš je
prvo mesto gde računar traži informaciju.