UDK: 532.543.

3
Originalni naučni rad

NUMERIČKO MODELIRANJE BRZOTOKA U KRIVINI

Mr Ljubomir BUDINSKI, dipl.inž.građ.
Građevinski fakultet u Subotici, E-mail: ljubab@eunet.yu
V.prof.dr. Ljubodrag SAVIĆ
Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

REZIME zavise od geometrije kanala i uslova tečenja. Linije

poremećaja su šematski prikazane na Slici 1.
Prikazan je ravanski (2D) numerički model
nejednolikog ustaljenog tečenja u brzotoku sa
horizontalnom krivinom trase korita. Primenjene su
metode MacCormack i MUSCL, poboljšane sa TVD
članom. Dobijeni rezultati numeričkih modela su
upoređeni sa eksperimentalnim rezultatima.

Ključne reči: buran tok, kosi stojeći talas, ravanski

modeli, numeričke metode, tečenje u krivini.

1. UVOD

U brzotoku sa horizontalnom krivinom nastaje složeno

strujanje, koje u proizvoljnom slučaju nije moguće
ispravno opisati analitičkim rešenjem. Buran tok, u
kome preovlađuju inercijalni uticaji usled promene
pravca strujanja, karakterišu nagle promene dubine, tzv.
kosi stojeći (strmi) talasi. Pri projektovanju brzotoka
potrebno je ovakvo tečenje što potpunije sagledati.
Mada je reč o prostornoj (3D) pojavi, iskustvo pokazuje
da se nagle promene toka (prolom brana na pr.) mogu Slika 1. Šematski prikaz krivine sa osnovnim
uspešno opisati ravanskim (2D) modelom. Stoga su i elementima burnog tečenja
ovde primenjeni ravanski (2D) numerički modeli,
zasnovani na Reynolds-ovim jednačinama, osrednjenim
po dubini (pretpostavlja se hidrostatički raspored Uticaji usled skretanja zidova korita, pronose se duž
pritisaka). Korišćene su metode MacCormack i MUSCL, linija poremećaja pod promenljivim talasnim uglom β u
dopunjene TVD (Total Variation Diminishing) članom, odnosu na dolazni tok (Slika 1). Duž spoljne strane
radi eliminisanja neželjenih numeričkih parazita. krivine (konkavni zid) nastaju pozitivni (konvergentni)
Rezultati ove dve metode upoređeni su međusobno, kao poremećaji, što izaziva izdizanje površine vode i
i sa eksperimentalnim vrednostima. stvaranje primarnog strmog talasa visine hTK (Slika 2),
kao i opadanje brzine i Frudovog broja. Talasni ugao β
Ovaj rad pretstavlja nastavak istraživanja koja su
se povećava duž krivine, zbog čega u kombinaciji sa
objavljena u prethodnom članku (Budinski i Savić 2005).
smerom kretanja, nastaje konvegrencija linija
2. TEORIJSKE OSNOVE poremećaja Na unutrašnjoj strani (konveksni zid),
nastaju negativni poremećaji koji divergiraju, što za
Buran tok u krivini karakterišu poremećaji, u vidu posledicu ima porast Frudovog broja i povećanje
pozitivnih i negativnih talasa, čiji intenzitet i oblik talasnog ugla β.

VODOPRIVREDA 0350-0519, 37 (2005) 216-218 p. 181-190 181

Numeričko modeliranje brzotoka u krivini Ljubomir Budinski i Ljubodrag Savić

3. NUMERIČKI MODEL

Jednačine ravanskog toka (Reynolds-ove jednačine

hu
hTK osrednjene po dubini, sa pretpostavkom o
hidrostatičkom rasporedu pritisaka) napisaće se u
konzervativnom ("divergentnom") obliku, što
omogućava modeliranje poremećaja sa strmim čelom
Slika 2. Poprečni presek krivine u burnom režimu (Jovanović, 1998) :

Intenzitet-visina poremećaja (strmog talasa), kao i ∂U ∂E ∂F

+ + + S = 0, (1)
njegov položaj (ugaono rastojanje do maksimuma ∂t ∂x ∂y
stojećeg talasa-θ, sl.1) zavisi od uslova tečenja i
gde je :
geometrije kanala (radijus krivine RK, ugao
zakrivljenosti αK). Nastale pozitivne i negativne linije  uh 
h 
poremećaja skreću tok, a usled njihovog sudara ovo    2 1 2 
U =  uh  , E = u h + gh  , (2)
skretanje se dodatno povećava. Kada prvi negativni 2
υ h   
poremećaj dopre do spoljnog zida, javlja se negativna    uυ h 
refleksija, pa nivo počinje da opada. Zato tačka preseka
(tačka C) prve negativne linije poremećaja predstavlja
 
mesto pojave maksimalne dubine koju tok može dostići    
υh 0
duž spoljnog zida (Raus,1969). Na unutrašnjem zidu,    
kako je već pomenuto, javlja se depresija, koja u F = uυ h , S =  − gh ( I ox − I tx )  , (3)
   
zavisnosti od geometrijskih uslova može prouzrokovati
odvajanje mlaza od zida kanala. Takođe, primećuje se
1
υ 2 h + gh 2   (
− gh I oy − I ty  )
 2 
da trougao AEA’ (Slika 1) obuhvata jednu zonu
neporemećenog strujanja, kao i u slučaju kanalskih ∂zd ∂zd
suženja i proširenja. I ox = ; I oy = ; (4)
∂x ∂y
Kao primer prikazan je mlaz u krivini na Slici 3, za
skretni ugao αK=45ο i radijus krivine RK=2B, a pri n2u u 2 + υ 2 n 2υ u 2 + υ 2
I ox = ; I ox = . (5)
Froude-ovom broju na ulazu Fru=3, gde se jasno h4 3 h4 3
uočavaju sve prethodno opisane pojave (stojeći talasi,
odvajanje mlaza). Za rešavanje ovih jednačina, korišćene su dve
numeričke metode :
• MacCormack − TVD i
• MUSCL − TVD,
s obzirom na njihovu dobru reputaciju u modeliranju
strujanja sa naglim promename dubine i proticaja. Sledi
kratak opis ovih metoda.

• Metoda MacCormack − TVD

MacCormack metoda konačnih razlika sadrži dva

Slika 3. Mlaz u krivini – pogled u smeru toka
koraka (Vincent et al. 2001, Liu 2001, Jovanović 1998).
U prvom, "prediktor", koraku predviđaju se vrednosti
zavisno promenljivih, na osnovu poznatih vrednosti sa
prethodnog vremenskog nivoa. U drugom, "korektor",
koraku se koriguju vrednosti iz prediktor koraka, a
krajnje rešenje se dobija osrednjavanjem, uz dodatak
TVD člana, čija je uloga da smanji, ili potpuno otkloni
numeričke oscilacije.

182 VODOPRIVREDA 0350-0519, 37 (2005) 216-218 p. 181-190

Ljubomir Budinski i Ljubodrag Savić Numeričko modeliranje brzotoka u krivini

- Prediktor korak : 1 
E% k 1 =  E k 1 + E k 1  −
i+ , j 2 2
( i + ) R , j ( i + ) L , j
 (11)
∆t ∆t 2 2
U i*, j = U ik, j − ∇ x Eik, j − ∇ y Fi ,kj − ∆tSik, j , (6)
∆x ∆y 1 k  
−  A (i + 1 ), j  U k 1 − U k 1   ,
2  2  ( i +
2
) R , j ( i +
2
) L , j
 
- Korektor korak :
1 
∆t ∆t E% k 1 =  E k 1 + E k 1  −
U i**, j = U ik, j − ∆ x Ei*, j − ∆ y Fi*, j − ∆tSi*, j , (7) i− , j
2 2 2
( i − ) R , j ( i −
2
) L , j
 (12)
∆x ∆y
1 k  
−  A (i − 1 ), j  U k 1 − U k 1   .
2  2  (i − ) R , j
2
(i − ) L, j
2  
- Nova vrednost :

1 k Na sličan način izračunavaju se i F% k %k

1,F u j
U ik, +j 1 = U i , j + U i**, j  + i, j + i, j −
1
2  2 2
pravcu.
1 ∆t  
+ ⋅ R 1 Φ 1 − R 1 Φ 1  + (8) Vrednosti nepoznatih U k ,U k 1 u x-pravcu
2 ∆x  i + 2 , j i + 2 , j i− , j i− , j 
2 2 
1
(i + ) R , j (i + ) L , j
2 2

1 ∆t   dobijaju se prema izrazu :

+ ⋅ N 1 Θ 1 − N 1 Θ 1  , 1
2 ∆y  i , j + 2 i , j + 2 i, j − i, j −  U
k k
= U i, j +  (1 − k ) ∇ xU ik, j + (1 + k ) ∆ xU ik, j 
2 2 1
(i + ) L, j 4 
gde su :
2
, (13)
1
U
k k
= U i, j −  (1 − k ) ∆ xU ik+1, j + (1 + k ) ∇ xU ik+1, j 
4 
1
− komponenta vektora Φ 1 u x-pravcu (i + ) R , j
2
i+ , j
2
gde su :
   ∆t 2   l   ∇ x = min mod(∇ x , ∆ x ) 
φl =  Ψ  al 1  − a 1  ⋅ α 1 − ϕ α l 1   , (9) za x pravac .
1
i+ , j  
  i + 2 , j  ∆x i + 2 , j   i + 2 , j  i+ , j   
2  2  ∆ x = min mod(∆ x , ∇ x ) 

gde k označava vremenski nivo.

• Računska mreža

• Shema MUSCL − TVD Da bi se računska oblast složenog oblika lakše opisala, a

granični uslovi tačnije definisali, korišćena je
Druga metoda za numeričko modeliranje ravanskih neortogonalna mreža krivolinijskih koordinata (Liu
tokova, korišćena u ovom radu, je MUSCL−TVD 2001, Jovanović 1998, Simmonds 1982). Fizička oblast,
metoda (Monotone Upstream Scheme for Conservation prekrivena krivolinijskim koordinatama, transformiše se
Laws), iz grupe šema zasnovanih na razdvajanju razlike (rešavanjem sistema Laplace-ovih jednačina) u oblast
jednostavne geometrije, u kojoj se obavlja proračun.
fluksa (Budinski 2004, Naoya i Tomoyuki 1989, Haim i
Eitan 1990).
4. PREGLED I ANALIZA REZULTATA
∆t  % k 
U ik, +j 1 = U ik, j −  E 1 − E% k 1  − Osnovni cilj istraživanja je da se procene mogućnosti
∆x  i + 2 , j i− , j 
2  modeliranja tečenja u krivini brzotoka predloženim
(10)
numeričkim metodama. Uz to, prikazaće se i rezultati
∆t  % k 
−  F 1 − F% k 1  − ∆tSik, j . koji mogu biti korisni za sagledavanje poremećaja u
∆y  i , j + 2 i, j − 
2 burnom toku u krivini, pre svega zavisnost visine i
položaja talasa od geometrijskih elemenata krivine
(radijus RK i skretni ugao αK, Slika 1) i uslova tečenja
Vrednosti fluksa u i pravcu E% k %k
1 ,E 1 dobijaju se ispred krivine (ulazni Froude-ov broj Fru). Primenom
i+ , j i− , j
2 2
prethodno opisanih metoda, izvršeni su numerički
interpolacijom : "eksperimenti" za sledeće geometrijske uslove :

VODOPRIVREDA 0350-0519, 37 (2005) 216-218 p. 181-190 183

Numeričko modeliranje brzotoka u krivini Ljubomir Budinski i Ljubodrag Savić

• Skretni ugao αK :
hu=hulaza
♦ αK = 22,5ο, hTK=hmax
Fru
♦ αK = 45ο,
♦ αK = 67,5ο, i stojeći talas
♦ αK = 90ο,

• Radijus krivine RK

h(m)
♦ RK = 1B,
♦ RK = 2B i
♦ RK = 3B.

Opseg vrednosti Froude–ovog broja na ulazu u kanal

(uzvodni granični uslov) Fru je:
• Fru = 10 ÷ 100, x(m)
y(m)
dok je širina pravougaonog kanala :
Slika 5. Prostorni prikaz nivoa pri skretanju kanala za
• B = 0,5m. ugao αK = 22,5ο i Fru=50 dobijeno MacCormack – TVD
šemom; prostorni korak dx=0,05m, dy=0,05m; radijus
Prikazani su prostorni rasporedi dubina i vektorsko krivine RK=2B
polje brzina, koji su međusobno poređeni za dve
razmatrane metode, kao i sa odgovarajućim
U krivini tok obrazuje dve zone. Prvu odlikuje strujanje
eksperimentalnim podacima.
paralelno sa spoljnom granicom (zidom) kanala, dok u
drugoj zoni tok zadržava prvobitan pravac strujanja (sl.
• Skretni ugao krivine αK=22,5°
6 i 7). Na konkavnoj strani krivine nastaje stojeći talasa
visine hTK, koji dostiže maksimum neposredno po
Na Slikama 4 i 5 , za obe razmatrane numeričke metode
završetku krivine, a zatim počinje da opada. Na
prikazan je prostorni raspored dubina (nivoa) h pri
suprotnoj, konveksnoj, strani kanala javlja se negativni
skretnom uglu od αK = 22,5ο, radijusu krivine od RK talas i dubina h naglo pada, što je u saglasnosti sa
=2B i za vrednost Froude-ovog broja na ulazu od prikazanim numeričkim rešenjima.
Fru=50, dok je vektorsko polje brzina prikazano na
Slikama 6 i 7.
hu=hulaza hTK=hmax
2.2

Fru 2 zona strujanja paralelnog

sa spoljnom granicom
1.8

stojeći talas 1.6

1.4
x(m)
x(m)
h(m)

1.2

0.8
zona strujanja
nepromenjenog pravca
0.6

0.4
2.5 2 1.5 1 0.5

x(m) y(m)
y(m)
y(m)
Slika 6. Vektorsko polje brzina pri skretanju kanala za
Slika 4. Prostorni prikaz nivoa pri skretanju kanala za ugao αK = 22,5ο i Fru=50 dobijeno MUSCL – TVD
ugao αK = 22,5ο i Fru=50 dobijeno MUSCL – TVD šemom; prostorni korak dx=0,05m, dy=0,05m; radijus
šemom; prostorni korak dx=0,05m, dy=0,05m; radijus krivine RK=2B
krivine RK=2B

184 VODOPRIVREDA 0350-0519, 37 (2005) 216-218 p. 181-190

Ljubomir Budinski i Ljubodrag Savić Numeričko modeliranje brzotoka u krivini

2.2
posledica male dužine luka krivine kod malih skretnih
uglova, tako da talas ne stigne da se u potpunosti razvije
2
na kratkoj krivolinijskoj deonici. (Kada bi poremećaj
1.8 mogao da se potpuno razvije, razumno bi bilo očekivati
1.6
da se visina talasa poveća sa zakrivljenošću, tj. sa
smanjenjem radijusa.)
1.4
x(m)
x(m)

1.2
Na slici 8 uočavaju se značajne međusobne razlike
između rezultata dobijenih metodama MUSCL i
MacCormack. Otstupanja se povećavaju srazmerno
1

0.8 vrednosti ulaznog Frudovog broja, pa su verovatno

0.6
posledica različitog numeričkog sklopa dve metode
(videti Budinski i Savić, 2005).
0.4
2.5 2 1.5 1 0.5

y(m) Stabilnost primenjenih numeričkih metoda, izražena

y(m) preko kritičnog Courant-ovog broja, Crkritično (pri kome
Slika 7. Vektorsko polje brzina pri skretanju kanala za šema postaje nestabilna), ispitana je za sve razmatrane
ugao αK = 22,5ο i Fru=50 dobijeno MacCormack – TVD slučajeve. Pri skretnom uglu od αK = 22,5ο, metodu
šemom; prostorni korak dx=0,05m, dy=0,05m; radijus MUSCL–TVD odlikuje visok stepen stabilnosti, a
krivine RK=2B kritična vrednost Courant-ovog broja kreće se u opsegu
od 0,80 do 0,88, zavisno od vrednosti Fru.
Na Slici 8 prikazana je zavisnost relativne visine talasa MacCormack–TVD šema zahteva manje vrednosti za
hTK/hu (odnos maksimalne visine talasa hTK i dubine na Crkritićno, u granicama od 0,32 do 0,66.
ulazu hu), od Frudovog broja ulaznog mlaza, Fru, za sve
tri razmatrane vrednosti zakrivljenosti (RK/B=1,2 i 3), a • Skretni ugao krivine αK=45°
za skretni ugao od αK = 22.50.
Povećanje skretnog ugla krivine na αK = 45ο, izaziva
8
hTK složenije strujanje, sa većim poremećajima toka u
hu
- R K =1B
odnosu na prethodni slučaj (sa uglom od 22,5ο). Usled
7
- R K=2B 〉
-R
K=3B
MUSCL - TVD
strujanja od konkavnog ka konveksnom zidu sada se,
-R
K=1B
- R K=2B 〉 MacCormack - TVD pored primarnog stojećeg (strmog) talasa visine hTK na
6
-R
K=3B
konkavnoj strani kanala, obrazuje sekundarni talas uz
konveksni zid (Slike 9 – 10).

5 hu=hulaza hTK=hmax
Fru

4
stojeći talas

Vu2
Fru =
h(m)

ghu
2
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
Fru
sekundarni
Slika 8. Zavisnost relativne visine talasa hTK/hu od stojeći talas
Frudovog broja Fru i zakrivljenosti, pri uglu skretanja
kanala od αK=22,5ο (dobijeno šemama MUSCL – TVD x(m)
i MacCormack – TVD)
y(m)
Povećanjem inercijalne sile toka, izražene preko Fru,
raste relativna visine talasa. Zanimljivo je primetiti da, u Slika 9. Prostorni prikaz nivoa pri skretanju kanala za
slučaju ovako malog skretnog ugla (αK=22,5ο), relativna ugao αK = 45ο i Fru=50 dobijeno MUSCL – TVD
visina talasa raste sa povećanjem radijusa krivine, što je šemom; prostorni korak dx=0,05m, dy=0,05m; radijus
na prvi pogled nerazumno, ili bar neočekivano. Ovo je krivine RK=2B

VODOPRIVREDA 0350-0519, 37 (2005) 216-218 p. 181-190 185

Numeričko modeliranje brzotoka u krivini Ljubomir Budinski i Ljubodrag Savić

hu=hulaza hTK=hmax
2.2
Fru
2
stojeći talas
1.8

1.6

1.4
h(m)

x(m)
1.2

x(m)
1

0.8

sekundarni 0.6
stojeći talas
x(m) 0.4

0.2
2.5 2.25 2 1.75 1.5 1.25 1 0.75 0.5 0.25

y(m) y(m)
y(m)

Slika 10. Prostorni prikaz nivoa pri skretanju kanala za Slika 12. Vektorsko polje brzina pri skretanju kanala za
ugao αK = 45ο i Fru=50 dobijeno MacCormack – TVD ugao αK = 45ο i Fru=50 dobijeno MacCormack – TVD
šemom; prostorni korak dx=0,05m, dy=0,05m; radijus šemom; prostorni korak dx=0,05m, dy=0,05m; radijus
krivine RK=2B krivine RK=2B

Nasuprot prethodnom slučaju sa malim skretnim uglom,

Posledica ovakvog strujanja je izraženije odvajanje ovde sa povećanjem radijusa krivine RK opada relativna
mlaza od konkavnog zida, koje se, za razliku od visina talasa ( hTK hu ). Pri većim skretnim uglovima
prethodno obrađenog slučaja, odvija u vidu polukružne (αK ≥ 45ο) primarni talas uz konkavni zid ima na
putanje (Slike 11 – 12), čiji se radijus povećava sa raspolaganju potrebnu dužinu putanje da se potpuno
ulaznim Frudovim brojem, Fru. Takođe, povećanjem razvije, pa poremećaj dostiže svoju potencijalno
Fru dolazi do porasta relativne visine talasa (Slika 13), maksimalnu vrednost. Zato je sasvim razumljivo da je
ovde intenzitet poremećaja srazmeran zakrivljenosti
gde metoda MacCormack (kao i u prethodnom slučaju)
putanje, odnosno obrnuto srazmeran poluprečniku
daje veće vrednosti nego MUSCL metoda. krivine (za razliku od malih skrethih uglova, kod kojih
talas ne može da se u potpunosti razvije zbog
2.2 nedovoljne dužine putanje).
2 zona strujanja paralelnog sa hTK
1.8
spoljnom granicom 14 hu -R
K
=1B
〉
-R =2B MUSCL - TVD
K
-R =3B
K
1.6 -R =1B
K
-R =2B 〉 MacCormack - TVD
12 K
-R =3B
1.4 K
x(m)
x(m)

1.2
10
zona povratnog
1 strujanja
0.8 8
zona odvajanja mlaza
0.6 od unutrašnjeg zida
kanala 6
0.4

0.2
2.5 2.25 2 1.75 1.5 1.25 1 0.75 0.5 0.25 4

y(m) Vu2
y(m) Fru =
ghu
2
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
Slika 11. Vektorsko polje brzina pri skretanju kanala za Fru
ugao αK = 45ο i Fru=50 dobijeno MUSCL – TVD
šemom; prostorni korak dx=0,05m, dy=0,05m; radijus Slika 13. Zavisnost relatuvne visine talasa hTK/hu od
krivine RK=2B Frudovog broja Fru i zakrivljenosti, pri uglu skretanja
kanala od αK=45ο (dobijeno šemama MUSCL – TVD i
MacCormack – TVD)

186 VODOPRIVREDA 0350-0519, 37 (2005) 216-218 p. 181-190

Ljubomir Budinski i Ljubodrag Savić Numeričko modeliranje brzotoka u krivini

U celini se može uočiti da sračunati nivoi dobro prate

0.18
Nivoi uz spoljni zid oblik linija nivoa iz eksperimenta. Izuzetak je pojava
0.16 drugog vrha na kraju krivine na konkavnom zidu, koji
numeričke metode nisu „pokazale“. S druge strane,
0.14
vrednosti nivoa dobijene numeričkim šemama pokazuju
0.12 otstupanja u odnosu na merene vrednosti, posebno u
oblastima oko vrhova (špiceva) talasa. Ovo je
h (m)

0.1
najverovatnije posledica TVD člana, koji razmazuje
0.08 špiceve u numeričkom rešenju, ili/i nemogućnosti da se
Q=128,0 l/s

Q=99,3 l/s
Reynoldsovim jednačinama opišu fluktuacije veličina.
0.06
Q=70,5 l/s
MUSCL – TVD
Uz to, ne bi trebalo omalovažiti ni uticaj izostavljanja
0.04
MacCormack – TVD
Eksperimentalno resenje
vertikalnog ubrzanja toka (što je posledica primene
ravanskog modela) na obrazovanje toka u krivini. Pored
0.02
0 1 0
o
9
o
18
o
27
o
36
o
45
o
8 9 10 ovog sistematskog potcenjivanja špiceva, otstupanja su
PK KK
najveća na konveksnom zidu krivine, i to kod
Prav deo Kružna krivina 45° RK=7,63m Prav deo
MacCormack metode (sl. 15).
Slika 14. Podužni profil nivoa za konkavni zid krivine,
pri uglu skretanja kanala αK=45ο, dobijen Analiza stabilnosti pokazuje da se metoda MUSCL–
eksperimentalnim merenjima i numeričkim šemama TVD, čije se vrednosti za Crkritićno kreću u granicama od
MUSCL – TVD i MacCormack – TVD 0,62÷0,94 i u ovom slučaju odlikuje visokim stepenom
stabilnosti. Šema MacCormack–TVD, sa vrednostima
Crkritićno u opsegu od 0,24÷0,44, pokazuje trend pada
Na Slikama 14 i 15 porede se rezultati numeričkih
kritičnog Courant-ovog broja sa porastom skretnog ugla
metoda za dubinu toka (nivo) uz zidove kanala, h, sa
krivine, čime znatno opada i efikasnost ove numeričke
vrednostima dobijenim eksperimentalnim merenjima
šeme.
(Raus 1969). Eksperimenti su rađeni na kanalu
pravougaonog poprečnog preseka, širine B=0,467m i
radijusa krivine RK=7,63m, su proticaje od Q1=70,5l/s, • Skretni ugao krivine αK=67,5°
Q2=99,3 l/s i Q3=128,0 l/s.
Za ovu vrednost skretnog ugla, MacCormack metoda
0.14 nije mogla da obezbedi stabilan proračun, sem za
Nivoi uz unutrašnji zid
MUSCL – TVD sasvim male vrednosti ulaznog Frudovog broja. Na
MacCormack – TVD
0.12 Eksperimentalno resenje drugoj strani, MUSCL metoda je, uz neznatan pad
vrednosti kritičnog Kurantovog broja (u odnosu na αK =
45ο), pokazala stabilan proračun za sve ispitivane
0.1

0.08
vrednosti Fru i RK. Prostorni raspored dubine (metodom
Q=128,0 l/s
MUSCL–TVD) za skretni ugao od αK = 67,5ο pri
h (m)

Q=99,3 l/s
0.06 radijusu krivine RK=2B i ulaznom Frudovom broju od
Q=70,5 l/s
Fru=50 prikazan je na Slici 16, dok je vektorsko polje
0.04
brzina dato na Slici 17. Pri ovom skretnom uglu javlja
0.02
se slična strujna slika kao kod ugla od αK = 45ο, uz
prisustvo stojećih (strmih) talasa i odvajanja mlaza, koji
0
0 1 0o 9o 18 o 27o 36o 45o 8 9 10
su u ovom slučaju intenzivniji. Posle udara u konkavni
PK KK
zid kanala mlaz obrazuje primarni stojeći (strmi) talas,
Prav deo Kružna krivina 45° RK=7,63m Prav deo odakle jednim delom nastavlja paralelno sa zidom, dok
drugim krakom skreće ka konveksnom zidu gde stvara
Slika 15. Podužni profil nivoa za konveksni zid krivine, sekundarni talas. Zona odvajanja mlaza, polukružnog
pri uglu skretanja kanala αK=45ο, dobijen oblika (slika 17), zakrivljenija je nego pri manjim
eksperimentalnim merenjima i numeričkim šemama skretnim uglovima i pomera su u uzvodnom smeru, u
MUSCL – TVD i MacCormack – TVD odnosu na slučaj sa uglom od αK = 45ο.

VODOPRIVREDA 0350-0519, 37 (2005) 216-218 p. 181-190 187

Numeričko modeliranje brzotoka u krivini Ljubomir Budinski i Ljubodrag Savić

hu=hulaza
pokazala kao nestabilna već pri malim vrednostima
hTK=hmax
ulaznog Frudovog broja, pa su prikazani samo rezultati
Fru
dobijeni MUSCL–TVD metodom, koja je i dalje
stojeći talas
stabilno radila, sa prihvatljivo visokim vrednostima
Kurantovog broja (Crkritićno=0,40÷0,73). Karakteristično
je da kod većih skretnih uglova povratno strujanje gubi
h(m)

na intenzitetu sa porastom radijusa krivine RK (pa čak i

prestaje pri RK ≥ 2B), tako da se tok bolje prilagođava
pravcu konture konkavnog zida (Slike 17 i 20).

sekundarni
stojeći talas hTK
14 hu - RK =1B
- RK =2B 〉 MUSCL - TVD
x(m) - RK =3B

12

y(m)
10
Slika 16. Prostorni prikaz nivoa pri skretanju kanala za
ugao αK = 67,5ο i Fru=50 dobijeno MUSCL – TVD
8
šemom; prostorni korak dx=0,075m, dy=0,05m; radijus
krivine RK=2B
6

4
1.8

Vu2
1.6 Fru =
ghu
2
1.4 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90

1.2 Fru
x(m)

1
x(m)

Slika 18. Zavisnost relativne visine talasa hTK/hu od

0.8
Frudovog broja Fru i zakrivljenosti, pri uglu skretanja
0.6
kanala od αK=67,5ο (dobijeno MUSCL – TVD šemom)
0.4

hu=hulaza hTK=hmax
0.2

Fru
0
2.4 2.2 2 1.8 1.6 1.4 1.2 1 0.8 0.6 0.4 0.2 0
stojeći talas
y(m)
y(m)

Slika 17. Vektorsko polje brzina pri skretanju kanala za

ugao αK = 67,5ο i Fru=50 dobijeno MUSCL – TVD
šemom; prostorni korak dx=0,075m, dy=0,05m; radijus
krivine RK=2B
h(m)

Relativna visina stojećeg talasa (hTK/hu), raste sa

povećanjem Frudovog broja, i sa smanjenjem radijusa
(Slika 18), kao i u slučaju skretnog ugla od αK = 45ο. x(m)
Za skretni ugao od 67,5ο dobijene su veće visine talasa
nego pri uglu od 45ο, jer je za veće skretanje toka
potrebno uložiti i veću silu pritiska (veću dubinu). y(m)

• Skretni ugao krivine αK=90° Slika 19. Prostorni prikaz nivoa pri skretanju kanala za
ugao αK = 90ο i Fru=50 dobijeno MUSCL – TVD
Na kraju je razmatrano strujanje pri skretnom uglu od šemom; prostorni korak dx=0,075m, dy=0,05m; radijus
αK = 90ο (Slike 19÷21). I ovde se MacCormack metoda krivine RK=2B

188 VODOPRIVREDA 0350-0519, 37 (2005) 216-218 p. 181-190

Ljubomir Budinski i Ljubodrag Savić Numeričko modeliranje brzotoka u krivini

14
2 hTK
hu
1.8

12
1.6

1.4
Fru=100
1.2 10
Fru=90
1
Fru=80
x(m)

Fru=70
x(m)

0.8 Fru=60
8
0.6
Fru=50

Fru=40
0.4
Fru=30
6
0.2

0
Fru=20

2.4 2 1.6 1.2 0.8 0.4 0 4

y(m) Fru=10
y(m)
[ο ]
2
10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
Slika 20. Vektorsko polje brzina pri skretanju kanala za αK
ugao αK=90ο i Fru=50 dobijeno MUSCL – TVD
šemom; prostorni korak dx=0,075m, dy=0,05m; radijus Slika 22. Zavisnost relativne visine talasa hTK/hu od
krivine RK=2B Frudovog broja Fru i skretnog ugla za RK=2B (dobijeno
metodom MUSCL – TVD)

hTK
14 hu
Visina talasa raste do skretnog ugla od αK = 45ο, da bi
-R =1B
K
-R
K
=2B 〉 MUSCL - TVD
-R
K
=3B
se zatim uspostavila skoro konstantna vrednost,
12
nezavisna od skretnog ugla. Pri radijusu RK=1B ova
tendencija je manje izražena, tako da sa porastom ugla
10
αK raste i visina stojećeg talasa, što je posledica oštre
krivine u kojoj se tok teže prilagođava pravcu konture.
8

5. ZAKLJUČCI
6

Da bi se što tačnije opisalo strujanje u brzotoku sa

4
2
0 10 20 30 40 50
Fru
Slika 21. Zavisnost relativne visine talasa hTK/hu od
Frudovog broja Fru i zakrivljenosti, pri uglu skretanja
kanala od αK=22,5ο (dobijeno MUSCL – TVD šemom)
Upoređujući vrednosti relativne visine talasa pri
skretnom uglu od αK = 90ο sa vrednostima dobijenim za
ugao od 67,5ο, primećuje se da su razlike u visini talasa
veoma male. Ovo se jasnije uočava sa Slike 22, gde je
prikazana zavisnost relativne visine talasa hTK/hu od
skretnog ugla αK i ulaznog Frudovog broja Fru, za
krivinu sa radijusom RK=2B.
krivinom u horizontalnoj trasi korita, jednačine
Vu2
Fru =
ghu
ravanskog toka modelirane su pomoću dve numeričke
metode, MUSCL–TVD i MacCormack–TVD. U cilju
60 70 80 90 100 vrednovanja primenjenih metoda, vršeni su „numerički
eksperimenti“ za četiri različita skretna ugla krivine, u
širokom opsegu vrednosti graničnih uslova.
Na osnovu rezultata proračuna zaključeno je da metoda
MUSCL–TVD bolje opisuje razmatrana strujanja, kao i
da omogućava veću stabilnost i efikasnost (robustnija
je) u odnosu na MacCormack–TVD metodu.
Rezultati pokazuju da bi se prikazani MUSCL model
mogao koristiti u preliminarnim fazama projektovanja
pri dimenzionisanju i oblikovanju brzotoka. Za konačno
rešenje (u glavnom projektu), preporučuje se primena
fizičkog modela, radi provere rešenja predloženog na
osnovu numeričkog modela.

VODOPRIVREDA 0350-0519, 37 (2005) 216-218 p. 181-190 189

Numeričko modeliranje brzotoka u krivini Ljubomir Budinski i Ljubodrag Savić

Treba naglasiti da jednačine ravanskog (2D) toka
zanemaruju vertikalna ubrzanja (osim gravitacionog),
što u slučaju prostornog (3D) strujanja, koje se ovde
razmatra, nije u potpunosti opravdano. U narednim
fazama istraživanja trebalo bi proveriti rad opisanih
numeričkih metoda na složenijim slučajevima strujanja i
uraditi sistematsko poređenje rezultata proračuna sa
laboratorijskim i/ili terenskim merenjima. Kasnije bi
trebalo razviti prostorni (3D) numerički model i
proceniti doprinos vertikalnih ubrzanja na kvalitet
rezultata proračuna, a time ujedno i bolje oceniti
opravdanost korišćenja 2D modela.
LITERATURA
[1] Jovanović, M., Osnove numeričkog modeliranja
ravanskih tokova, Gradjevinski fakultet, Beograd,
1998.
[2] Vincent, S., Caltagirone, J-P., Bonneton, P.,
Numerical modelling of bore propagation and run-
up on sloping beaches using a MacCormack TVD
sheme, Journal of hydraulic research, Vol. 39, No.
1, 2001.
[3] Liu Yu-Ling., Study of the mathematical model for
numerical solution of supercritical surface flows,
XXIX IAHR CONGRESS, Beijing, 2001.
[4] Budinski, Lj., Numeričko modeliranje toka u
burnom režimu, Magistarska teza, Građevinski
fakultet, Subotica, 2004.
[5] Budinski, Lj., i Savić, Lj. , Numeričko modeliranje
brzotoka pri promeni pravca zida kanala,
Vodoprivreda, Januar-Jun, 2005.
[6] Simmonds, J.G., A Brief on Tensor Analysis,
Springer-Verlag, New York, Heidelberg, Berlin,
1982.
[7] Rouse, H., Tehnička hidraulika, Građevinska
knjiga, Beograd, 1969.
[8] Naoya F., Tomoyuki H., EFFECTS OF THE
ALFVÉN WAVE ON THE GRAVITATIONAL
INSTABILITY IN THE INTERSTELLAR
MEDIUM, University of Astrophysics, Nagoya,
1989.
[9] Haim N., Eitan T., Non-oscillatory Central
Differencing for Hyperbolic Conservation Laws,
Journal of Computational Physics, New York,
London, 1990.

NUMERICAL MODELING OF A STEEP CHUTE WITH CURVATURE IN PLANE

by

Mr Ljubomir BUDINSKI, dipl.inž.građ.

Faculty of Civil Engineering, Subotica, E-mail: ljubab@eunet.yu
V.prof.dr. Ljubodrag SAVIĆ
Faculty of Civil Engineering, Belgrade

Summary

Two-dimensional (2D) open-channel flow models have been assessed, and compared with
for a steep chute with curvature in plane are experimental results.
developed. TVD McCormack and TVD MUSCL
Key words: supercritical flow, oblique standing wave,
method have been used to facilitate an easy-to-use two-dimensional models, numerical methods, flow in
code. The performances of the numerical models curved channels

Redigovano 09.10.2005.

190 VODOPRIVREDA 0350-0519, 37 (2005) 216-218 p. 181-190