Универзитет одбране

Војна академија
Београд

МЕХАНИКА ФЛУИДА

Укупан број часова недељно 3+2

Предметни наставник
Др Слободан Савић, ред. проф.
 ПРЕДИСПИТНЕ ОБАВЕЗЕ:
* Уредно похађање наставе

* Положени колоквијуми

ОБЛИЦИ ИЗВОЂЕЊА НАСТАВЕ:

путем презентације и класично

ПРОВЕРА ЗНАЊА И ФОРМИРАЊЕ ОЦЕНЕ:

Активност у току предавања: 10 поена
Два колоквијума: 60 поена

Завршни испит
писмени испит:
усмени испит: 30 поена
 ЛИТЕРАТУРА
1. Вороњец, К., Обрадовић, Н., Механика флуида, Грађевинска књига,
Београд, 1976.
2. Обровић, Б., Механика флуида, Машински факултет, Крагујевац,
2007.
3. Перме, Б., Механика флуида, Војна академија, Београд 1997.
4. Чантрак, С., Бенишек М., Павловић, М., Марјановић, П., Црноје-
вић, Ц., Механика флуида -Теорија и пракса, Збирка решених
задатака, Универзитет у Београду, Машински факултет, 1994.
5. Обровић, Б., Миловановић, М., Механика флуида – Збирка
решених задатака, Машински факултет, Крагујевац, 1997.
6. Обровић, Б., Савић, С., Збирка решених задатака из механике
флуида – основи курс, Машински факултет, Крагујевац, 2011.


Доступна литература ...
Доступна литература ...
 УВОД
Течности и гасови се називају једним именом флуиди а
наука која их проучава Механика флуида.
Течности су скоро нестишљиве јер незнатно мењају
запремину по величини и када се подвргну врло великим
притисцима а гасови су веома стишљиви.

Стишљивост гаса

Заједнички назив – флуиди.

Гасови се често понашају као и течности (када су брзине
кретања гасова знатно мање од брзине звука или када
се гасови налазе на врло високим притисцима).
Стишљивост течности се у већини техничких проблема
може занемарити (изузев нпр. код појаве хидрауличног
удара). Зато се упоредо са називом Механика флуида
употребљавају и називи:
• Механика нестишљивог флуида
• Механика стишљивог флуида.
• Хидромеханика проучава мировање и кретање течности
на бази општих физичких закона (Закон о одржању масе,
Закон о промени количине кретања ...) и уз примену
строгих математичких метода.
• Aеромеханика проучава мировање и кретање гасова.
• Примењена (техничка) Механика флуида проучава тзв.
збирно кретање маса флуида, односно кретање флуида
као целине уз употребу средњих вредности физичких
струјних величина.
• Хидрауликa jе примењена Хидромеханика (проучава
практичну примену закона мировања и кретања течно-
сти на бази средњих вредности физичких величина).
Хидраулика (хидро - вода и аулон - цев); проучавање
кретања воде у водоводним цевима.
Под Хидрауликом се подразумева изучавање мировања
и кретања свих течности у циљу техничких искоришћа-
вања теоријских резултата у практичне сврхе.
Хидраулика све више користи теоријске резултате
хидромеханичких прилаза и закона, а Хидромеханика
експерименталне резултате до којих се дошло у
Хидраулици.
Примењена Аеромеханика у пракси се често назива
Пнеуматиком, јер се ваздух најчешће примењује за
пренос сигнала и снаге.
 ПОЉЕ ПРИМЕНЕ МЕХАНИКЕ ФЛУИДА

 Механизација и аутоматизација
Поље примене механике флуида ...

 Пумпе, хидромотори, хидрауличне, гасне и парне

турбине, вентилатори и компресори, ...

Зупчаста пумпа Крилна пумпа

Клипна аксијална пумпа Клипна радијална пумпа

Хидраулички мотори

Хидраулички управљачки
вентили

Гасна турбина
Поље примене механике флуида ...

Примена хидрауличких система у

 бродоградњи (конструкција, израда и експлоатација

бродова заснива се на законима кретања воде изазва-
ног кретањем брода)
Поље примене механике флуида ...

Примена хидрауличких система у

 ваздухопловству (сложени хидраулички системи: за

напајање горивом, за увлачење и извлачење стајног
трапа, ...).
Поље примене механике флуида ...

Примена хидрауличких система у

 роботици
Механика флуида је једна од најстаријих науч. дисциплина.
• Хидротехнички радови (канали за наводњавање, вештачка
језера) у Кини 5000 год. пре нове ере.
• Водоводне инсталације за хладну и топлу воду у античкој
Грчкој и Риму.
Римски
водовод

Аквадукт
Трактат О телима која пливају - Архимед око 250. год.
пре нове ере у коме је дефинисао силу потиска.

 Развој ваздухопловства и ракетне технике изазвао је и

нагли развој уљно-хидрауличких и пнеуматичких система
и компоненти.
 ФИЗИЧКА СВОЈСТВА ФЛУИДА
Флуид представља непрекидну средину, тј. континуум.
Број молекула и атома који је садржан у релативно
малим запреминама испуњеним флуидом изванредно је
велики.
Број судара микроделића у јединици времена је огроман,
док је слободни пут молекула између њихова два
узастопна судара сасвим мали.
Зато се може сматрати да је простор који флуид заузима
непрекидно испуњен материјом.
Хипотезa о непрекидности флуидне средине коју је, из
чисто математичких разлога, поставио Даламбер 1744.
год. потпуно је оправдана и прихватљива код већег броја
техничких струјних проблема.

Француски математичар, физичар

и филозоф. Познат је по својим
истраживањима из области дифе-
ренцијалних једначина и парци-
јалних извода.

Жан ле Рон д'Аламбер

(Jean le Rond d'Alembert )
1717-1783
Флуид се у Механици флуида посматра као непрекидна
средина која испуњава простор без икаквих шупљина, тј.
као континуум. Занемарује се молекуларни састав
материје и сматра да се флуиди састоје из делића који
садрже врло велики број молекула.
• Под делићем се подразумева елементарна количина
течности или гаса, чији облик не игра улогу ни при
мировању, ни при кретању. Зато делић може дa се зами-
сли као сасвим мала коцка, лопта, ваљак, тетраедар
или било које друго геометријско тело.
• Делић је потпуно испуњен материјом и има увек исту
масу.
• Маса dm делића флуида не мења се за време кретања
или мировања али се облик и запремина делића могу
мењати у току времена. Распоред делића флуида је
такав, да се у простору који флуид заузима не јављају
празнине.
• Димензије делића не смеју се поистоветити са молеку-
лом.
• Претпоставка о непрекидном испуњавању простора
омогућава примену диференцијалног и интегралног
рачуна у Механици флуида, чиме су математички обухва-
ћени и решени многи проблеми.
• Делићи течности су веома покретљиви.
• Покретљивост делића гасова је још већа.
• Због ове покретљивости, на течност не могу да делују
концентрисане силе, већ само силе непрекидно распоре-
ђене по читавој маси или површини течности.
 СИЛЕ КОЈЕ ДЕЛУЈУ НА ФЛУИД
Посматра се запремина V флуида испуњена масом m.
Ако флуид мирује, на ову масу делује Земљина тежа и
притисне силе околног флуида.

Ако се флуид креће, делују још и силе инерције и

силе трења.

Сила Земљине теже (запреминска сила) делује на

сваки делић флуида у посматраној запремини, а
самим тим и на укупну масу m. Запреминске силе су
последица поља сила у коме се флуид налази, па
се називају још спољашњим силама (силама поља).
Запреминске силе у Механици флуида се рачунају у
односу на јединицу масе флуида. Ако је f сила која
делује на јединицу масе, онда на елементарну масу dm
делића флуида делује запреминска сила
 
f  dm, f X,Y, Z .

Запремина V флуида поде-

лиће се на делове 1 и 2.

Деловање површинских сила


Утицај дела 2 на део 1 замењује се малом силом R
која делује на произвољно изабрану површиницу  A .

На сваки други део  A површи А деловаће нека сила R
при чему ове силе нису међусобно једнаке.
 
Површинска сила може се разложити на компоненту N

нормалну на површиницу и на компоненту T која лежи у
равни површинице.

N dN T dT
lim   lim   .
A 0 A dA A 0 A dA
нормални напон смицајни (тангентни) напон

Код флуида од нормалних напона може да постоји само

притисак p (напон на истезање би врло лако раздвојио
делиће флуида).
Притисак се у произвољној тачки М флуида дефинише
као
N dN
p  lim  p  p(x, y,z).
A 0 A dA
Интензитет елементарне силе притиска dP  p dA.
 
Елементарна сила притиска dP  p dA.

Димензија притиска  p   ML1T 2

M, L и T - димензије масе, дужине и времена.

Притисак је изведена физичка величина која се мери

изведеном јединицом Паскал
1 Pa  1 N / m 2 .
Натпритисак или манометарски притисак
pm  p  pa .
Потпритисак или вакуумски притисак
p v  pa  p.
 ОСНОВНА ФИЗИЧКА СВОЈСТВА ФЛУИДА
• Делићи течности су веома покретљиви, довољна је и
сасвим мала сила да их покрене из стања мировања,
односно да изазове кретање једних делића у односу на
друге. Ово се својство течности објашњава малим
међумолекулским силама, за разлику од чврстих тела
код којих су ове силе знатно веће.
• Флуиди поседују физичку особину лаке покретљивости
(течљивости материје).
• У Механици континуума, флуид се дефинише као
непрекидна средина која тече, тј. струји.
• Простор у коме се кретање одвија назива се струјним
пољем.
• Течности не заузимају укупну запремину суда већ, за
разлику од гасова, могу да имају слободну површину.
• Слободна површина - она површина течности изнад
које влада pa. Ако се изнад течности у затвореном суду
налази гас под притиском који се разликује од pa, течност
je одвојена од гаса граничном површином.
 1. Густина флуида, баротропни флуид
Основно физичко својство флуида је густина.
За случај да коначна запремина V флуида садржи
коначну масу m, онда je средња густина
m
s  ,
V
и представља масу флуида садржану у јединици
запремине. У случају хомогеног радног тела претходним
количником је одређена његова стварна густина.
У циљу одређивања расподеле густине у посматраној
запремини V флуида, у произвољној тачки М дефинише
се густина.

Дефинисање густине
флуида
Ако се уочи мала маса m , која испуњава одговарајућу
малу али коначну запремину V , при чему је уочена
маса флуида окупљена око тачке М, онда количник
m
s  ,
V
одређује средњу густину флуида у посматраној
запремини.
Ако замислимо да се запремина смањује и да тежи
нули, али тако да тачка М остаје стално у смањеној
запремини, онда се као резултат граничног процеса
добија густина флуида у посматраној тачки М
m dm
  lim  .
V 0 V dV
На овај начин се дефинише густина флуида у свим
осталим тачкама посматране непрекидне запремине V,
чиме је одређена расподела саме густине
   (x, y,z, t) .
Димензија густине 
  ML3
.

Елементарна – сасвим мала маса dm непрекидно

распоређеног флуида
dm   dV  const.
Густина  и одговарајућа елементарна запремина dV
мењају се у току времена, али њихов међусобни
производ мора бити константан.

У случају флуида за који је   0  const.

следи да и запремина dV мора бити постојана. Међутим,
услед велике покретљивости, делићи ће мењати свој
првобитни облик, тј. у току кретања ће се деформисати.
   (p,T) , бароклини флуид

   (p), баротропан флуид

За изотермску промену стања гаса важи Бојл-Мариотов
закон
p p0
  const., при T = const.
 0

Примењује се и за идеалне и за реалне гасове при

релативно мањим притисцима.
0
  p  const.  p   (p).
p0
Карактеристична једначина општег облика
n
p 
  .
p 0  0 
За n =  следи карактеристична једначина адијабатске
промене стања.
 2. Стишљивост флуида

Стишљивост је својство течности и гасова које се

манифестује у виду промене запремине под дејством
спољашњих (нормалних) површинских сила.

Ако се због пораста притиска за dp, првобитна

запремина флуида смањи за dV, тада релативна
промена запремине dV / V, срачуната по јединици про-
мене притиска
dV
s ,
V dp

представља коефицијент стишљивости.

Знак минус долази због тога што порасту притиска
одговара смањење запремине.
Реципрочна вредност коефицијента стишљивости
назива се модулом стишљивости
V dp dp
 или  .
dV d
Стишљивост течности опада са порастом температуре
и притиска, па коефицијент и модул стишљивости
течности зависе од притиска и температуре.
У већини практичних случајева стишљивост воде може
да се занемари.
Пример На температури од 10C, потребан је пораст
притиска од 203 bar да би се остварило смањење
запремине воде за 1%.
За мање промене притиска, промена запремине воде је
незнатна. Тада и густина воде не зависи од притиска,
па се може сматрати да је
  const.
 3. Унутрашње трење

• Неке течности покретљивије су од других.

• При кретању делићи течности се међусобно тару,
пошто сила која настаје у току кретања утиче на кретање
на разне начине код разних течности.
• Својство флуида да при кретању пружају отпор релати-
вном померању својих делића назива се унутрашњим
трењем или вискозношћу (лат. viscum – лепљивост).
• Сила трења, као последица вискозности флуида,
доводи до претварања једног дела струјне енергије
флуида у топлотну.
• При кретању реалних флуида губи се један део
струјне енергије која се мора континуално надокна-
ђивати, да би се кретање одржало.
 Кретање течности преко равне плоче

• Кретање је слојевито
• Путање свих делића флуида су праволинијске и
међусобно паралелне.
• Пројекције брзине флуида у било којој тачки М:
vx  v  0 v  v(y).
• Делићи флуида лепе се за плочу. Тада успоравају
кретање следећег слоја флуида.
Флуид у произвољној тачки М, на растојању y од
површине плоче, има брзину

v x  v.
Сасвим блиској тачки М1 припада брзина v+dv.

Однос dv / dy представља релативну промену брзине v

по јединици нормале y на плочи и карактерише
величину клизања течности у датој тачки (градијент
брзине)
Њутн је 1687. год. поставио хипотезу о унутрашњем
трењу у флуиду према којој напон трења зависи од
врсте флуида и вредности промене брзине.
Аналитички израз ове зависности је
dv

dy
Исак Њутн (1643-1727) је поставио
темеље механике као науке, која се по
њему и назива Њутнова механика.

Њутн је у механику увео диференцијални

и интегрални рачун.

Isaac Newton
 - коефицијент динамичке вискозности
Димензија    ML1T 1 .
Јединица за мерење вискозности Ns / m2  Pa  s .

Из практичних разлога уводи појам кинематичке

вискозности која представља количник динамичке
вискозности и густине флуида

 .

Димензија    L2 T 1.
• Утицај притиска на динамичку вискозност гаса
незнатан је за разлику од утицаја на кинематичку
вискозност.
• Температура битно утиче на динамичку вискозност
флуида. Порастом температуре вискозност течности
опада, док вискозност гасова расте.
• Динамичка вискозност гасова на одговарајућој
температури се израчунава помоћу Сатерлендовог
обрасца:
32
  T  T0  C0
  . C0 – константа Сатерленда
 
0  T0  T  C0
• Код гасова, за температуре између -20С и 500С,
може да се користи и приближни образац
m
 T 
  ,
0  T0 
m  0,76 за ваздух.
• Вискозност течности одређује се експерименталним
путем помоћу вискозиметра. Најчешће се користи
Енглеров вискозиметар. За прерачунавање вискозности
из степена Енглера у SI јединице користи се Убелодеов
образац
 0,0631  4 2
   0,0731  E   10 , m / s .
 E 
 4. Топлота и њен утицај на друге величине
Тела под утицајем топлоте мењају физичко стање.
Запремина тела у великој мери зависи од његове
температуре.
Под утицајем топлоте течност мења своју запремину а
тиме и густину. За течности важи закон
V  V0  1  (t  t 0 )
V и V0 - запремине исте масе течности на температурама,
 - коефицијент (топлотног) запреминског ширења
За мање температурске интервале може се сматрати
константним. За воду   0,00044 C1.

Како се запремине односе на исту масу m течности,

добија се 0

1  (t  t 0 )
, 0 - густине течности на температурама t и t0 .
За мање температурске интервале карактеристична
једначина гласи
   0  const.
За идеални гас једначина стања гласи p RT,
p, N / m 2 – апсолутни притисак гаса,
T,K – апсолутна температура,
R,J / kgK – гасна константа идеалног гаса.
За тачније прорачуне за ваздух се користи једначина
p  ZRT
Z(p,T) – коефицијент компресибилности (фактор
суперстишљивости).
Стање гаса, топлотно изолованог од околине, мења се по
адијабати чија је једначина

p   
   , за ваздух   1,408
.
 
p 0  0 
 ПОЈАМ САВРШЕНОГ ФЛУИДА
• Флуид који не поседује својство вискозности.

• Флуид у коме нема трења за време кретања називамо

савршеним (невискозним).

• У природи нема савршених флуида.

• Када је сила трења у флуиду врло мала тада се

решења добијена за савршени флуид могу употребити
и за реални.

• Увођењем појма савршени флуид олакшано је

решавање великог броја случајева кретања флуида.
 ОСТАЛА СВОЈСТВА ФЛУИДА
• У Механици флуида се сматра да је флуид хомоген и
изотропан, тј. да су нпр. физичка својства сваког, па
и најмањег дела течности, иста у целом простору који
течност заузима и то у свим правцима.

• Течности поседују способност апсорбовања и

растварања гасова који су у додиру са течношћу.
Издвајање гасова и испаравање течности може да
доведе до нежељених последица.

• При пројектовању, нпр. инсталација за воду потребно

је да се води рачуна и о корозији цевовода услед
физичког стања воде, запрљаности унутрашњих
површина цевовода, о присуству растворених соли и
других примеса које су скоро увек присутне у води.