Универзитет одбране

Војна академија
Београд

 ПРИТИСАК ТЕЧНОСТИ НА КРИВЕ ПОВРШИ

 РЕЛАТИВНО МИРОВАЊЕ ТЕЧНОСТИ

a) Транслаторно кретање суда са течношћу
б) Једнолико обртање суда са течношћу

 АРХИМЕДОВ ЗАКОН, ПЛИВАЊЕ ТЕЛА

 ПРИТИСАК ТЕЧНОСТИ НА КРИВЕ ПОВРШИ
Примери коришћења кривих површи у техничкој пракси:
Спољашње стране брана израђују се као криве
површи различитих облика.

Бетонско-лучна куполна брана на Гружанском језеру

(висока 51,5 m и широка 288,5 m)
 Хуверова брана на реци Колорадо, САД
висока 221 m, широка 379 m (трећа по величини у свету)
 Брана Ел Кахон, Хондурас
висока 226 m, широка 282 m (шеста по величини у свету)
Резервоари за чување или транспорт течности
најчешће се изводе у облику цилиндра кружног,
елипсастог попречног пресека или су сферног
облика.

Резервоари за чување или транспорт течности

Резервоар за течност у облику цилиндра
елипсастог попречног пресека

Дејство течности на криву површ

На елементарну површ dA површи А, која обухвата
тачку М на дубини z, делује сила притиска течности
  
dP  (p  pa ) dA  gz dA .

Ова сила је нормална на површиницу dA и делује у

правцу унутрашње нормале.

Пројекције елементарне силе притиска dP на правце
координaтних оса усвојеног координатног система
Oxyz износе:

dPx  gzdA cos  , dPy  gzdA cos  ,

dPz  gzdA cos .
,  ,  - углови које гради унутрашња нормала на
површиници dA са коорднатним осама.
dAx , dAy ,dAz - пројекције површинице dA на одгова-
рајуће координатне равни

dA cos   dA x , dA cos   dA y , dA cos   dA z .

Следује да је:
dPx  gz dA x , dPy  gz dA y , dPz  gz dA z .
Пројекције Px и Py су

Px  gz cx A x , Py  gz cy A y
zcx , zcy - растојања тежишта пројекција Ax и Ay
површи А од слободне површине
Вертикална пројекција силе притиска течности
износи
Pz  g  z dA z
Az

z dAz - елементарна запремина течности изнад

површинице dA до њене пројекције на слободну
површину.
Pz  gV

V - запремина течности између криве површи А

и њене пројекције Az на слободној површини.
Сила Pz делује у тежишту запремине V и усмерена
је:

наниже ако је запремина V испуњена течношћу,

навише ако запремина V није испуњена течношћу.

  
Компоненте Px , Py и Pz не секу се увек у једној тачки.

За свођење ових сила на резултанту важе принципи

статике крутог тела.
 Притисак течности на зидове цеви
Посматра се цилиндрична вертикална цев у којој
течност мирује.

Дејство течности на зидове цеви

На уочени елементарни део цеви, између два
блиска пресека на растојању dz делује елемента-
рна хоризонтална сила притиска течности

dPx  gz dA x  pDdz

D - унутрашњи пречник цеви,
p - притисак течности у цеви на дубини z од
слободне површине.
Овој сили се супротставља сила отпора зидова
цеви
2 dFw  2  c dz

 - (дозвољени) напон на истезање материјала

зидова цеви.
Изједначавањем ових сила добија се

pD
c 
2

(Мариотове формуле за израчунавање најмање

дебљине зида цеви)

Образац се користи за прорачун дебљине зида

цеви и у случају када кроз цев струји течност.
p - максимални притисак који се јавља у тој цеви.
 РЕЛАТИВНО МИРОВАЊЕ ТЕЧНОСТИ
Ако течност мирује у односу на зидове суда у којем
се налази а истовремено се заједно са судом креће
у простору, онда течност релативно мирује.
Примери релативног мировања из инжењерске
праксе:
превоз течности у ауто и вагон - цистернама,
центрифугирање, итд.

Центрифугално ливењe
Превоз течности у вагон - цистернама
При анализи релативног мировања течности при-
мењује се основна једначина хидростатике.
Осим силе Земљине теже узима се у обзир и
инерцијска сила преносног кретања течности.

Два карактеристична случаја релативног миро-

вања течности су:

транслаторно кретање суда са течношћу и

обртање суда са течношћу око вертикалне осе.
 a) Транслаторно кретање суда са течношћу
Суд са течношћу креће се транслаторно константним
убрзањем. На масу течности у суду делују Земљина
тежа и сила инерције. Резултујућа запреминска сила,
рачуната по јединици масе течности, одређена је
векторским збиром инерцијске силе и убрзања
Земљине теже.

Транслаторно кретање суда са течношћу

Из практичних разлога ове силе су графички при-
казане векторима поред којих је означен њихов
интензитет.

За усвојени координатни систем пројекције силе f
су:
X  0; Y  a; Z  g.

Основна једначина хидростатике

dp  ( Xdx  Ydy  Zdz )

своди се на облик:

dp  ( a dy  g dz ).
Интеграцијом се добија

 a 
p  a y  gz  C  g  z  y   C .
 g 

Коришћењем граничног услова

x  y  z  0 , p  pa

налази се поље притиска

 a 
p  pa  g  z  y  .
 g 
Добијена једначина служи за одређивање притиска
у течности која се заједно са судом креће трансла-
торно константним убрзањем.
Из једначине се лако може наћи једначина слободне
површине течности
a
z   y,
g
a
tg   - нагиб слободне површине
g
према хоризонталној равни.
Услов је неопходан да би течност мировала
у односу на суд.
На основу израза за нагиб и према ознакама
на слици следује

a
tg  tg(180   )   tg  
g
одакле је
a
tg  .
g

Према овом изразу и нацртаном троуглу сила на

слици закључује се да је слободна површина те-
чности управна на правац резултујуће силе. Ово
важи и за све остале површи истог притиска.
 б) Једнолико обртање суда са течношћу
Ако се цилиндрични суд
пречника
D = 2R,
претходно напуњен течношћу
густине  до висине H, обрће
константном угаоном брзином

  const.
око вертикалне осе тада ће се,
после извесног времена, сва
течност у суду обртати заједно
са судом.
Најпре ће се, приликом довођења суда у обртно
кретање, обртати заједно са судом само делићи
течности непосредно уз зидове суда, да би се потом,
услед дејства унутрашњег трења, обртала и остала
маса течности у суду.
На течност, поред Земљине теже, делује и центри-
фугална сила која је хоризонтална.
Центрифугална сила по јединици масе течности
износи
r2

r – удаљење посматране тачке од осе обртања.


Пројекције резултујуће силе по јединици масе f су:

X  2 x, Y  2 y, Z  g.
Основна једначина хидростатике добија облик

dp   (2 x dx  2 y dy  g dz ).

Распоред притиска у течности је

 2 2
p  pa  ( x  y 2 )  gz .
2

Константа интеграције одређена је из услова да

је у координатном почетку p  pa .
На слободној површини течности је

p  pa .
Једначина обртног параболоида гласи
2 2 2
z (x  y2 )  r 2.
2g 2g
 Члан

1 2 2 2 1 22
p   ( x  y )   r
2 2
представља повећање притиска услед дејства
центрифугалне силе при обртању, у односу на
хидростатички притисак при апсолутном мировању.
 Повећање притиска сразмерно је квадрату расто-
јања од осе обртања течности и квадрату угаоне
брзине и може да има врло велику вредност.
Ово сазнање се врло често користи у техничкој
пракси и то:
при центрифугалном ливењу (приликом израде
бешавних цеви),
код центрифугалних пумпи,
за убрзано раздвајање двеју течности (код
сепаратора), итд.
Неопходно је да угаона брзина обртања суда буде
константна, јер ће само у том случају течност
мировати у односу на суд и тада ће се остварити
релативна равнотежа течности према суду.
Ако се, уз претпоставку да за време обртања суда
није дошло до преливања течности преко сопстве-
них ивица, изједначе запремине течности које
одговарају суду пре и за време обртања,

2 2 1 2
R  H  R  H0  R  HR
2
долази се до релације
1
H  H0  HR .
2
Запремина параболоида једнака је половини
запремине цилиндра у коме је параболоид уписан.
Течност се у средини суда спустила за онолико
колико се попела уз зидове суда.
АРХИМЕДОВ ЗАКОН, ПЛИВАЊЕ ТЕЛА

Архимед (286-212 п.н.е.)

прави хидрауличар!
АРХИМЕДОВ ЗАКОН, ПЛИВАЊЕ ТЕЛА
Ако се у течности налази неко тело запремине V,
тада околна течност делује притисном силом
dP  p dA
на сваку површиницу dA површи A потопљеног тела.

Треба одреди укупну силу при-

тиска којом течност делује на
потпуно потопљено тело.

Дејство течности на потпуно

потопљено тело
Тело произвољног облика запремине

Vt  V

потпуно је потопљено у течности густине .

Хоризонталне силе се узајамно поништавају.

На доњи део тела делује течност вертикалном

силом
Pz  g VKKBBEK

и усмерена је навише.
На горњи део тела, течност делује силом

Pz  g VKKBBNK

која је усмерена вертикално наниже.

Разлика ових сила

Pz  Pz  g ( VKKBBEK  VKKBBNK )   g V ,

представља укупно дејство течности на потопљено

тело.
На потопљено тело запремине V течност делује
резултујућом силом притиска

P  gV

V - запремина потпуно потопљеног тела.

Резултујућа сила притиска се често назива СИЛОМ
ПОТИСКА или АРХИМЕДОВОМ СИЛОМ.
Архимедова теорема:
Свако тело потопљено у течности
трпи силу која је једнака тежини
телом истиснуте течности.
До овог израза се може доћи и на општији начин.
У било којој тачки на дубини z испод слободне
површине течности притисак је одређен једна-
чином
p  pa  gz .

На сваки усмерени елемент dA површи А потпуно
потопљеног тела запремине V делује притисна
сила
 
dP  pd A .
На целокупну површину тела делује укупна прити-
сна сила околне течности
 
P    p dA .
A
Применом Гаусовог трансформационог образца
добиjа се
 p  p  p  
P    grad p dV; grad p  i j  k  g k .
x y z
V

Укупна сила притиска течности на потпуно пото-

пљено тело запремине V износи
 
P  gV k .

Интензитет је P  gV.
 Потисак трпе сва тела потопљена у течности или
у гасној средини (ваздушни балони). Нападна тачка
ове силе лежи у средишту D запремине пото-
пљеног тела.
На потопљено тело делује и сила Земљине теже
која је вертикална и усмерена наниже а нападна
тачка јој је у тежишту C тела.
Права линија која спаја тачке D и C зове се осом
пливања.
 Зависно од величине ових сила могу да наступе
следећа три случаја:
G=P тело лебди у течности (услов је   const ),
G>P тело тоне све до неке препреке, и
G<P тело израња све док се сила којом течност
делује на део тела који је потопљен у течности не
изједначи са силом G (тело плива на површини
течности).
За равнотежу потпуно потопљеног тела у течности,
поред једнакости
G=P,

потребно је још да нападна тачка D потиска и

тежиште C тела леже на истој вертикали. У про-
тивном би се појавио спрег који би окретао тело
све док се тачке D и C не нађу на истој вертикали.
Да би ова равнотежа била стабилна потребно је
да центар потиска D лежи изнад тежишта C тела,
јер само у том случају, при извођењу тела из
равнотежног положаја, новонастали спрег сила
 
(P и G ) враћа тело у почетни положај.