Moj kutak

Moj kutak

Nešto pozajmljeno…
nešto TI

2
 Moj kutak

Prvo poglavlje

Stella

„Ja ovo ne mogu...“ Zastala sam na pola mermernog stepeništa. Fisher

se zaustavio nekoliko koraka ispred mene, a onda se vratio. „Naravno da
možeš. Sećaš se kad smo bili u šestom razredu i kada si morala da održiš
prezentaciju o svom omiljenom predsedniku? Bila si luda od nervoze.
Mislila si da ćeš zaboraviti sve što si naučila i samo stajati tamo dok svi
bulje u tebe.
„Da, i šta s tim?“
„Pa, ovo nije ništa drugačije. Prošla si kroz to, zar ne?“
Fisher je poludeo. „Svi moji strahovi su se obistinili tog dana. Našla sam se
ispred table i počela da se preznojavam. Nisam mogla da se setim nijedne
reči koju sam napisala. Ceo razred je buljio, a ti si mi se podsmevao.“
Fisher je klimnuo glavom. „Upravo tako. Tvoj najveći strah se obistinio, a ti
si ga preživela. U stvari, taj dan je bio najbolji dan u tvom životu.“
Odmahnula sam glavom zbunjena. „Kako?“
„Tada smo po prvi put bili u istom razredu. Mislio sam da si samo još
jedna dosadna devojčica, poput svih ostalih. Ali, posle škole skočila si na
mene jer sam te zadirkivao dok si pokušavala da izložiš svoju prezentaciju.
To me je nateralo da shvatim da nisi kao druge devojčice. Tog dana sam
odlučio da ćemo biti najbolji prijatelji.“
Odmahnula sam glavom. „Nisam razgovarala sa tobom ostatak školske
godine.“
Fisher je slegnuo ramenima. „Da, ali sam te osvojio tokom sledeće godine,
zar ne? I sada se osećaš malo smirenije nego pre dva minuta, jel da?
Uzdahnula sam. „Pretpostavljam da je tako.“

3
 Moj kutak

Ispružio je svoj lakat u smokingu. „Pa, da uđemo?“

Progutala sam. Koliko god da sam bila prestravljena zbog onoga što ćemo
uraditi, toliko sam i jedva čekala da vidim kako izgleda unutrašnjost
biblioteke pripremljene za venčanje. Provela sam sate sedeći na ovim
stepenicama, posmatrajući ljude kako prolaze.
Fisher je strpljivo čekao sa isturenim laktom dok sam se ja premišljala još
nekoliko minuta. Konačno, sa još jednim glasnim uzdahom, prihvatila sam
njegovu ruku. „Ako završimo u zatvoru, moraćeš ti da platiš kauciju za
nas. Ja sam totalno bez para.“
Zabljesnuo me svojim osmehom filmske zvezde. „Dogovoreno.“
Dok smo se peli stepenicama New York Public Library 1, prešla sam sve
detalje o kojima smo se usput dogovorili u Uberu 2 na putu dovde. Naša
imena večeras su bila Evelyn Whitley i Maximilian Reynard. Max je bio u
poslu sa nekretninama-njegova porodica bila je vlasnik Reynard
Propertiesa ja sam dobila svoj MBA 3 na Whortonu i nedavno se vratila u
grad. Oboje smo živeli na Upper East Sideu 4-bar je taj deo bio istinit.
Dva uniformisana konobara sa belim rukavicama, stajala su na visokim
ulaznim vratima. Jedan je držao poslužavnik sa čašama šampanjca, a drugi
fasciklu. Iako su mi noge nekako išle dalje, srce kao da je pokušavalo da
pobegne iz grudi i potrči u suprotnom smeru.
„Dobro veče.“ Klimnuo je glavom konobar sa fasciklom. „Vaša imena,
molim?“
Fisher nije ni trepnuo izgovarajući prvu od mnogih laži za ovo veče.
Čovek koji je, primetila sam imao slušalicu u uvu, pogledao je svoj spisak i
klimnuo glavom. Podigao je ruku, pokazujući nam da uđemo, a njegov
kolega poslužio nas je šampanjcem. „Dobro došli. Ceremonija će se održati
1
Njujorška javna biblioteka je sistem javnih gradskih biblioteka
2
Uber je američka međunarodna kompanija, koja ima mobilnu aplikaciju i transportnu mrežu koja se
takođe naziva Uber
3
MBA je generalistički poslediplomski studij menadžmenta, koji pokriva sve bitne upravljačke
funkcije.
4
elitni dio grada NYC-a

4
 Moj kutak

u rotundi5. Mesta za mladine goste su sa leve strane.“

„Hvala vam,“ rekao je Fisher. Kada više nije postojala opasnost da nas
mogu čuti, nagnuo se. „Vidiš? Lagano je.“ Otpio je gutljaj šampanjca.
„Oooh, ovo je dobro.“
Nisam imala pojma kako može da bude tako smiren. A opet, nisam imala
pojma kako je uspeo da me nagovori na ovu ludoriju. Pre dva meseca,
došla sam kući s posla i pronašla Fishera, koji je inače moj komšija, kako
pretresa moj frižider-uobičajena pojava. Dok je on jeo dva dana staru
piletinu Milanese, ja sam sela za kuhinjski sto pregledajući pristiglu poštu
sa čašom vina u ruci. Razgovarajući sa njim, otvorila sam ogroman koverat
ne proverivši adresu. U njemu se nalazila najneverovatnija pozivnica za
venčanje crno-bela, protkana zlatnim lišćem, bila je kao umetničko delo.
Venčanje je bilo u New York Public Library od svih mesta-u blizini moje stare
kancelarije i tamo gde sam često sedela i ručala na prastarim stepenicama.
Nisam ih posetila najmanje godinu dana, pa sam se ozbiljno namerila da
odem na tamošnje venčanje.
Iako nisam imala pojma na čije venčanje-zaboravljeni daleki rođaci,
možda? Imena mi uopšte nisu bila poznata. Kada sam okrenula kovertu,
shvatila sam zašto. Otvorila sam poštu svoje bivše cimerke. Ugh. Tada mi je
sinulo. Nisam ja bila pozvana na bajkovito venčanje na jednom od mojih
najdražih mesta na svetu.
Posle nekoliko čaša vina, Fisher me je ubedio da bih trebala ja da idem, a ne
Evelyn. To je bilo najmanje što je ona mogla da uradi za mene, rekao je. Na
kraju krajeva, iskrala se usred noći i ponela sa sobom neke od mojih
omiljenih cipela, a ček koji je ostavila za dva meseca zaostale stanarine je
odbijen. Ako ništa drugo, zaslužila sam da umesto nje prisustvujem
otmenom venčanju od hiljadu dolara po tanjiru. Sam Gospod je znao da se
niko od mojih prijatelja nikad nije venčao na takvom mestu. Dok smo
ispijali drugu bocu merlota, Fisher je odlučio da treba da idemo umesto
Evelyn-da se dobro zabavimo na račun moje bivše cimerke. On je čak

55
okrugla zgrada, obično okrunjena kupolom

5
 Moj kutak

ispunio i povratnu karticu, napisavši da će prisustvovati dva gosta i

spustio je u zadnji džep kako bi ga sutradan poslao poštom.
Iskreno, ja sam i zaboravila na naše pijane planove, do pre dve nedelje
kada je Fisher došao kući sa smokingom koji je pozajmio od prijatelja za
predstojeću svadbu. Usprotivila sam se i rekla mu da neću prisustvovati
skupom venčanju ljudi koje nisam ni poznavala, a on je uradio ono što
uvek radi: naterao me da shvatim da njegova loša ideja zapravo i nije tako
loša.
Do sada. Stajala sam usred prostranog predvorja onoga što je verovatno
bilo dve-stotine-hiljada-dolara-venčanje i osećala kao da ću se bukvalno
upiškiti u gaćice.
„Popij svoj šampanjac,“ rekao je Fisher. „Pomoći će ti da se opustiš i vratiš
boju u obraze. Izgledaš kao da ćeš reći celom razredu zašto toliko voliš
Johna Quincy Adamsa 6.“
Začkiljila sam prema Fisheru, a on mi je uzvratio ogromnim osmehom .Bila
sam sigurna da ništa neće uspeti da umanji moju nervozu. Ipak otpila sam
malo šampanjca iz svoje čaše.
Fisher je opušteno zavukao jednu ruku u džep pantalona i pogledao okolo
uzdignute glave, kao da nije imao ni grama straha u svojim kostima.
„Dugo vremena nisam video svoju prijateljicu Stellu, životinju među
partijanerima“ rekao je. „Da neće, možda plesati večeras?“
Predala sam mu svoju praznu čašu. „Zaveži i donesi mi šampanjac, pre
nego što poludim.“
Zahihotao se. „Nema problema, Evelyn. Sedi s mirom i potrudi se da nas ne
razotkriješ pre nego što vidimo prelepu mladu.“
„Prelepu? Ti i ne znaš kako ona izgleda.“
„Sve mlade izgledaju prelepo. Zato nose veo-tako ne možeš da vidiš one
ružne, i sve je čarobno na njihov poseban dan.“
„ To je tako romantično.“
Fisher je namignuo. „Ne može svako biti tako lep kao ti.“

6
američki diplomat, političar, državnik i 6. predsednik SAD-a

6
 Moj kutak

Tri čaše šampanjca pomoglo je da se opustim dovoljno do ceremonije

venčanja. Mladi definitivno nije trebao veo. Olivia Rothschid, ili Olivia
Royce, što je bila sada-bila je predivna. Suznih očiju gledala sam kako
mladoženja izgovara svoj zavet. Bila je šteta što zaista nisam bila prijatelj sa
srećnim parom, jer je jedan od mladoženjinih kumova bio suludo zgodan.
Možda sam sanjarila kako bi me Livi-kako sam je u svojoj glavi zvala-
smuvala sa prijateljem svog novopečenog supruga. Ali avaj, večeras je bila
varka, a ja nisam bila Pepeljuga u priči.
Koktel je održan u lepoj sobi u kojoj nikad nisam bila. Proučavala sam
umetničko delo na plafonu dok sam čekala svoj red ispred bara. Fisher je
rekao da mora do toaleta, ali imala sam osećaj da se u stvari iskrao kako bi
porazgovarao sa naočitim konobarom, koji ga je merkao otkako smo ušli.
„Izvolite, gospođice.“ Barmen je gurnuo piće prema meni.
„Hvala. „Na brzinu sam se osvrnula oko sebe da vidim da li neko gleda u
mene, uronila nos u čašu i duboko udahnula. Definitivno nije ono što sam
naručila.
„Ummm, izvinite. Da niste možda ovo napravili sa Beefeater džinom a ne
sa Hendricksom?“
Barmen se namrštio. „Mislim da nisam.“
Još jednom sam pomirisala, sada sigurna da je pogrešio.
Iznenadio me je muški glas sa moje leve strane. „Niste ga ni probali, a ipak
mislite da Vam je sipao pogrešan Džin?“
Ljubazno sam se nasmešila. „Beefeater se pravi od kleke, kore narandže,
gorkog badema i mešavine trava koji mu daju slatkast ukus. Hendricks se
pravi od kleke, ruže i krastavca. Svaki ima drugačiji miris.“
„Da li ga pijete čistog ili kao mešavinu?“
„Nijedno od ta dva. To je džin martini, tako da ima vermuta.“
„I mislite da možete po mirisu da osetite da je upotrebio pogrešan džin, bez
da ste ga okusili? Muškarčev glas mi je jasno davao do znanja da je mislio
da ne mogu.
„Imam veoma dobro razvijeno čulo mirisa.“
Čovek je pogledao preko mog ramena. „Hej, Hadsone stavljam sto dolara

7
 Moj kutak

da ne može da napravi razliku između dva džina ako ih stavimo jedan

pored drugog.“
Drugi muški glas došao je sa moje desne strane, malo iza mog ramena.
Zvuk je bio dubok, baršunast i uglađen-nekako poput džina koji je barmen
trebao da mi sipa.
„Neka bude dvesta i prihvatam.“
Okrenuvši se da pogledam čoveka koji je bio spreman da se kladi na moje
sposobnosti, oči su mi se raširile.
Oh. Wow. Predivan muškarac sa venčanja. Piljila sam u njega tokom većeg
dela ceremonije. Bio je zgodan izdaleka, ali izbliza oduzimao je dah, tako
da mi je stomak zalepršao: crna kosa, preplanula koža, isklesana vilica i
sočne, pune usne. Način na koji je njegova frizura bila oblikovana-
začešljana pozadi sa razdeljkom na strani-podsetila me na stare filmske
zvezde. Ono što nisam mogla da vidim iz poslednjeg reda tokom
ceremonije, bio je intenzitet njegovih očiju boje plavog okeana. One su
trenutno skenirale moje lice kao da je knjiga.
Pročistila sam grlo. „Kladiš se u dvesta dolara da mogu da prepoznam
džin?“
Predivan čovek je zakoračio napred i moje olfaktorno 7 čulo se pojačalo. Ovo
je mirisalo bolje od svakog džina. Bila sam sigurna da je njegova kolonjska
voda ili neka vrsta kupke, ali šta god da je bilo u pitanju, jedva sam se
oduprla porivu da se nagnem ka njemu i duboko udahnem. Grešno seksi
muškarac mirisao je dobro koliko je i izgledao. A to dvoje u paru bio je moj
kriptonit.
Bilo je nagoveštaja zabave u njegovom glasu. „Da li želiš da mi kažeš da je
to loša opklada?“
Odmahnula sam glavom i okrenula se prema njegovom prijatelju.
„Učestvovaću u vašoj maloj opkladi, ali s tim da i ja uložim dvesta.“
Kada su se moje oče vratile na zgodnog muškarca sa moje desne strane,
uglovi usana su mu se trznuli. „Lepo“. Podigao je bradu prema svom

7
čulo mirisa

8
 Moj kutak

prijatelju. „Reci barmenu da natoči čašu Beefeatera i čašu Hendricksa. Neka

ih postavi ispred nje, ne govoreći nam koji je koji.“
Minut kasnije, podigla sam prvu čašu i pomirisala. Nije bilo potrebno čak
ni da omirišem drugu, mada sam to ipak učinila, samo kako bih bila
sigurna. Prokletstvo...trebala sam da podignem ulog. Ovo je bilo previše
lako, kao otimanje slatkiša od bebe. Gurnula sam jednu čašu napred i
obratila se barmenu. „U ovoj je Hendricks.“
Barmen je delovao impresionirano. „U pravu je.“
„Prokletstvo,“ opsovao je momak koji je započeo celu igru. Posegao je u
svoj prednji džep, izvukao pozamašan svežanj i izdvojio četiri novčanice
od sto dolara. Bacio ih je u našem pravcu, na šank i protresao svojom
glavom. „Vratiću ga do ponedeljka.“
Predivan muškarac mi se nasmešio dok je kupio novac. Kada sam uzela
svoj deo, spustio je glavu i šapnuo mi na uvo.
„Dobar posao.“
O, Bože. Od njegovog vrućeg daha naježila sam se. Previše je prošlo od mog
poslednjeg kontakta sa muškarcem. Kolena su mi zaklecala. Ali sam
naterala sebe da to ignorišem. „Hvala ti.“
Posegnuo je oko mene do šanka i podigao jednu čašu. Prineo je nosu i
omirisao pre nego što je spustio i isto uradio sa drugom.
„Ne osećam razliku.“
„To samo znači da imaš normalno čulo mirisa.“
„Ah, shvatam. A tvoje je...izvanredno?“
Nasmešila sam se. „Pa da, jeste.“
Izgledao je zabavljeno dodajući mi jednu čašu, a drugu podižući u vis. „Za
izvanredno,“ rekao je.
Ja generalno nisam pila žestoka pića, ali šta dođavola? Kucnula sam
svojom čašom u njegovu pre nego što sam je iskapila. Možda će alkohol
pomoći da umirim živce koje je ovaj čovek probudio.
Stavila sam praznu čašu na šank pored njegove. „Pretpostavljam da je ovo
nešto što vas dvojica radite redovno, budući da tvoj prijatelj planira da
povrati novac do ponedeljka?“

9
 Moj kutak

„Jackova i moja porodica su prijatelji od našeg detinjstva. Ali klađenje je

počelo kada smo krenuli na isti fakultet. Ja navijam za Noter Dame8, a on
za USC9. Tada nismo imali novac, pa smo se kladili u Taser zap 10.“
„Taser zap?“
„Njegov otac je bio policajac. Dao mu je Taser zap da ga drži ispod sedišta
za svaki slučaj. Siguran sam da nije zamišljao da njegov sin prima udarce
pedeset hiljada volti kada je presretanje u poslednjem trenutku učinilo da
njegov tim izgubi .“
Odmahnula sam glavom. „To je pomalo ludo.“
„Definitivno nije bila jedna od naših mudrijih odluka. Na svu sreću
pobedio sam više puta nego što je on. Malo oštećenje mozga moglo bi da
opravda neke njegove odluke tokom studiranja.“
Nasmejala sam se. „Dakle, današnji dan je samo bio nastavak tog obrasca?“
„Prilično.“ Nasmešio se i pružio ruku. „Uzgred, ja sam Hudson.“
„Drago mi je što smo se upoznali. Ja sam St-“ Zastala sam u trenutku. „Ja
sam Evelyn.“
„Jesi li ti ljubitelj džina, Evelyn? Da li zato ja nisam mogao da namirišem
razliku između dva džina?“
Nasmešila sam se. „Ne, ne bih za sebe rekla da sam ljubitelj džina. Iskreno,
uglavnom pijem vino. Ali, da li sam spomenula svoje zanimanje? Ja sam
hemičar-parfimist.“
„Praviš parfeme?“
Klimnula sam glavom. „Pored ostalog. Razvijam mirise za kozmetiku i
mirisne kompanije već šest godina. Ponekad je to novi parfem, a ponekad
mirisna maramica za skidanje šminke, ili možda kozmetika kojoj je
potreban prijatniji miris.“
„Prilično sam siguran da nikad pre nisam sreo parfimistu.“
Osmehnula sam se. „Da li je uzbudljivo koliko si se nadao?“

8
tim američkog fudbala
9
tim američkog fudbala
10
električni šoker

10
 Moj kutak

Zahihotao se. „Šta je potrebno za taj posao?“

„Diplomirala sam hemiju. Ali, možeš imati svo obrazovanje koje želiš, bez
hiperosmije 11 nećeš moći da obavljaš taj posao.“
„A to je...“
„Pojačana sposobnost da osetiš mirise, povećana oštrina olfaktorija 12.“
„Dakle, dobra si u mirisanju sranja?“
Nasmejala sam se. „Baš tako.“
Mnogi ljudi misle da imaju dobro čulo mirisa, ali u stvari ne razumeju
koliko je to čulo pojačano kod nekog sa hiperosmiom. Za to su uvek bile
dobre demonstracije. Plus, stvarno sam želela da znam koju kolonjsku
vodu koristi. Pa sam se nagnula i duboko udahnula Hudsona.
Izdahnuvši, rekla sam, „Dove sapun.“
Nije izgledao potpuno ubeđen. „Da, ali to je prilično uobičajen izbor
sapuna.“
Nasmešila sam se. „Nisi mi dozvolio da završim. „Dove Cool Moisture.
Sadrži krastavac i zeleni čaj u sebi-što su takođe uobičajeni sastojci džina. I
koristiš L'Oreal Elvive šampon, kao i ja. Mogu da osetim ekstrat cveta
gardenia tahitensis, rosa canina, i lagani nagoveštaj kokosovog ulja. Oh, i
Irish Spring dezodorans. Nema kolonjske vode, zapravo.“
Hudsonove obrve su poletele na gore. „To je bilo impresivno. Prošle noći
smo partijali u hotelu i ja sam zaboravio da spakujem svoju kolonjsku
vodu.“
„Koju obično koristiš?'„
„Ah...to ne mogu da ti kažem. Kako ćemo se zabaviti na našem drugom
sastanku ako ne odradimo mirisni test?“
„Na drugom sastanku? Nisam znala da ćemo imati i prvi.“
Hudson se osmehnuo i pružio ruku. „Noć je mlada, Evelyn. Pleši sa
mnom.“
Čvor u stomaku me je upozorio da je to loša ideja. Fisher i ja smo trebali da

11
pretjerano spavanje
12
čulo mirisa

11
 Moj kutak

se držimo zajedno i ograničimo kontakt sa drugim ljudima kako bi smanjili

šanse da budemo provaljeni. Ali, bacajući pogled oko sebe, shvatila sam da
mog partnera nema nigde na vidiku. Plus, ovaj čovek je bio ozbiljno
privlačan. Nekako, i pre nego što je moj mozak završio raspravu za i
protiv, moja ruka se našla u njegovoj. Odveo me je do plesnog podijuma i
obavio jednu ruku oko mog struka, vodeći me drugom. Nije bilo nikakvo
iznenađenje, znao je da pleše.
„Dakle, Evelyn sa izvanrednim čulom mirisa, nisam te video pre. Jesi li
gost ili plus jedan?“ Pogledao je po prostoriji.“ Da li mi neki momak
upućuje zle poglede iza mojih leđa? Hoću li morati da se dočepam
Jackovog Tasera iz auta kako bi eliminisao ljubomornog dečka?“
Nasmejala sam se. „Ovde sam sa nekim, ali je on samo prijatelj.“
„Jadničak...“
Osmehnula sam se. Hudsonovo flertovanje je bilo očigledno, ali sam se
upecala. „Fisher je više zainteresovan za tipa koji je delio šampanjac nego
za mene.“
Hudson me je privukao malo bliže sebi. „Tvoj partner mi se više sviđa
nego pre trideset sekundi.“
Ruke su mi se naježile kada je spustio glavu i nosom mi na kratko okrznuo
vrat.
„Neverovatno mirišeš. Da li je to jedan od parfema koji si napravila?“
„Jeste. Ali, ovaj nije od onih koji se može naručiti. Volim da imam parfem
koji je samo moj i po kome će me neko zapamtiti.“
„Mislim da tebi nije potreban parfem da bi ostala zapamćena.“
Vodio me je po plesnom podijumu sa takvom gracioznošću da sam se
zapitala da li je uzimao časove plesa. Većina muškaraca njegovih godina,
mislila je da spori ples znači ljuljanje napred-nazad i nabijanje erekcije u
tebe.
„Dobro plešeš,“ rekla sam.
Hudson je odgovorio vrteći nas u krug. „Moja majka je bila profesionalna
plesačica. Učenje nije bila opcija; to je bilo pod moranje, ako sam hteo da
budem nahranjen.“

12
 Moj kutak

Nasmejala sam se. „To je stvarno super. Da li si razmišljao da nastaviš

njenim stopama?“
„Apsolutno ne. Odrastao sam gledajući je kako pati od burzitisa 13 kuka,
preloma, pokidanih ligamenata-to definitivno nije glamurozna profesija
kao što je prikazuju na plesnim takmičenjima koja se emituju na TV-u. Za
takav posao moraš voleti to što radiš.“
„Mislim da za bilo koji posao moraš voleti to što radiš.“
„Da, u pravu si.“
Pesma se završila, a voditelj programa je zamolio sve da zauzmu svoja
mesta.
„Gde sediš?“ Pitao je Hudson.
Pokazala sam na deo prostorije gde smo Fisher i ja trebali da sednemo.
„Tamo negde. Sto broj šesnaest.“
Klimnuo je glavom. „Ispratiću te.“
Prišli smo stolu u isto vreme kad i Fisher, koji je dolazio iz drugog pravca.
Pogledao je između mene i Hudsona, a na njegovom licu mogla sam da
pročitam pitanje koje nije izgovorio.
„Umm...ovo je moj prijatelj Fisher. Fisher, ovo je Hudson.“
Hudson je pružio ruku. „Drago mi je što smo se upoznali.“
Nakon što se rukovao sa ćutljivim Fisherom, koji je izgleda zaboravio kako
se govori, okrenuo se prema meni i još jednom uzeo moju ruku. „Trebao
bih da se vratim za svoj sto.“
„U redu.“
„Sačuvaćeš mi ples, kasnije?“
Nasmešila sam se. „Volela bih.“
Hudson se okrenuo kako bi se udaljio, ali se okrenuo ponovo. Dok je hodao
unazad rekao je, „Ukoliko je ovo bajka o Pepeljuzi i ti nestaneš, koje je tvoje
prezime, Evelyn?“
Srećom, njegovo korišćenje mog lažnog imena, podsetilo me je da mu ne

Burzitis je upala burza, malih vrećica ispunjenih sluzavom tekućinom u našim

13

zglobovima, koje su odgovorne za cirkulaciju sinovijalne tekućine

13
 Moj kutak

dam svoje pravo, kao što sam skoro učinila prvi put.“Whitley.“
„Whitley?“
O, Bože. Da li je poznavao Evelyn?
Oči su mu prešle preko mog lica. „Predivno ime. Vidimo se kasnije.“
„Uhh... u redu, naravno.“
Kada Hudson više nije mogao da nas čuje, Fisher se nagnuo ka meni.
„Moje ime je trebalo da bude Maximilian, dušo.“
„O Bože, Fisher. Moramo da odemo.“
„Ma ne.“ Slegnuo je ramenima. „To je sitnica. Ionako smo Maximiliana
izmislili. Ja sam tvoj plus jedan. Niko ne zna ime osobe koju je Evelyn
dovela. Iako još uvek želim da glumim tajkuna nekretnina.“
„Ne, nije to.“
„Šta je onda?“
„Moramo da idemo jer on zna...“

14
 Moj kutak

Drugo poglavlje

Stella

Fisher je otpio malo piva. „Samo si paranoična. Tip nema pojma.

Posmatrao sam njegovo lice kada si rekla Evelynino prezime i jedino što je
on primetio je koliko si lepa.“
Odmahnula sam glavom. „Ne, napravio je čudnu grimasu. Videla sam.“
„Koliko si dugo razgovarala sa njim?“
„Ne znam. Petnaest minuta, možda? Upoznali smo se pored šanka, a onda
me je zamolio za ples.“
„Da li je delovao kao tip muškarca koji bi se snebivao da postavi pitanje,
ako je u nedoumici?“
Razmišljala sam o tome. Zapravo nije. Hudson je delovao smelo, ne
stidljivo. „Ne, ali...“
Fisher je spustio ruku preko mojih ramena. „Duboko udahni.“
„Fisher, trebali bi da odemo.“
Voditelj se opet uključio i zamolio sve da zauzmu svoja mesta, jer će večera
biti poslužena.
Fisher je izvukao moju stolicu. „Hajde bar da jedemo. Ako i dalje budeš
želela da odemo kad završimo sa večerom, učinićemo to. Ali, kažem ti
samo si paranoična. Tip nema pojma.“
Moja utroba mi je govorila da odmah odemo, ali kada sam pogledala po
prostoriji, primetila sam da smo bili među poslednjim gostima koji su
stajali, i ljudi su gledali u nas.
Uzdahnula sam. „Dobro. Večera i onda idemo odavde.“
Fisher se osmehnuo.
Govorila sam tiho, svesna ostalih gostiju koji su sedeli za našim stolom i

15
 Moj kutak

grubo nas ignorisali. „Usput, gde si ti bio?“

„Razgovarao sa Noahom.“
„Ko je Noah?“
„Simpatični konobar. Postaće glumac.“
Zakolutala sam očima. „Naravno da hoće. Trebali smo da se držimo
zajedno, sećaš se.“
„Nisi delovala previše usamljeno. Ko je uopšte bio taj Adonis? Znaš da ne
volim kad u tvom životu postoji muškarac koji izgleda bolje od mene.“
Uzdahnula sam. „Jeste predivan, zar ne?“
Fisher je otpio još gutljaj svog piva. „Voleo bih da ga imam.“
Oboje smo se nasmejali. „Jesi li siguran da ništa nije primetio? Ne kažeš to
samo zato što želiš da ostanemo, zar ne?“
„Ne, sve je u redu. U potpunosti.“
Nekako, u toku večere sam se malo opustila. Iako je to možda imalo više
veze sa konobarom koji mi je stalno donosio sveže piće, bez da sam tražila
nego sa time da sam pomislila da je Fisher u pravu. Nije da nisam više
razmišljala o tome da je Hudson znao da smo varalice, već me je džin
martin onesposobio da brinem da li jeste.
Nakon što su naši tanjiri uklonjeni, Fisher me zamolio za ples, i ja sam
pomislila zašto da ne? Devojka bi mogla da ima i gore veče nego jedno
provedeno u plesu sa dvojicom zgodnih muškaraca. Zato smo završili na
plesnom podijumu dok je išla dopadljiva pop pesma, a kada je muzika
usporila ritam, Fisher me je uzeo u naručje.
Pola pesme smo se smejali u svom sopstvenom balonu, kada je čovek
potapšao mog partnera po ramenu.
„Mogu li da te zamenim?“
Hudson.
Srce je počelo da mi udara u grudima. Nisam znala da li je to bilo zbog
mogućnosti da se ponovo nađem u naručju predivnog muškarca ili
mogućnosti da ću biti otkrivena.
Fisher se osmehnuo i povukao. „Dobro čuvaj moju devojčicu.“
„Oh, i nameravam.“

16
 Moj kutak

Način na koji je to rekao izazvao mi je nelagodu. Ipak, Hudson me je uzeo

u naručje i počeo da nas pokreće uz muziku, kao i ranije.
„Zabavljaš se?“ upitao je.
„Ummm... Da. Ovo je jako lepo mesto za venčanje. Nikad ranije nisam bila
ovde.“
„Kako si rekla, čiji si ti ono gost? Mladin ili mladoženjin?“
Nisam rekla. „Mladin.“
„I poznajete se kako?“
Sranje. Podigla sam pogled, a Hudsonove usne su se savile u ono što je
podsećalo na osmeh, ali to definitivno nije bio ha-ha tip osmeha. Bio je više
ciničan nego veseo.
„Ja, uh nekad smo radile zajedno.“
„Oh? Da li je to bilo u Rothschild Investments?“
Htela sam da pobegnem. Možda je Hudson osetio da bih mogla upravo to
da uradim, jer je osim ako nisam umišljala, njegov stisak postao jači.
Progutala sam. „Da. Radila sam za Rothschild Investments.“
Jedino što sam znala o Evelyninom kratkotrajnom poslu za njih, bilo je da
je radila na recepciji i nije mogla da podnese šefa. Zvala ga je GQ Drkadžija.
„U kom svojstvu?“
Ovo je počelo da liči na ispitivanje. „Kao recepcionar.“
„Recepcionar? Ali, mislio sam da si parfimista?“
Sranje. Tačno. Nisam razmišljala ranije, kada sam govorila o svojoj profesiji.
„Ja, uhh pokrećem svoj sopstveni biznis, a stvari su odložene, pa mi je
trebao dodatni prihod.“
A koju vrstu posla započinješ?“
Barem ovaj deo nije bio laž.“ Zove se Signature Scent. To je mail
porudžbina, prilagođena linija parfema.“
„Kako to funkcioniše?“
„Šaljemo dvadeset uzoraka malih mirisa koje osoba ocenjuje od jedan do
deset, zajedno sa detaljnim upitnikom. Na osnovu vrsta mirisa koje vole i
njihovih odgovora na našu anketu, pravimo parfem samo za njih. Izradila
sam algoritam koji izvodi formulu na osnovu prikupljenih podataka.“

17
 Moj kutak

Hudson je proučavao moje lice. Izgledalo je kao da pokušava da reši neku

vrstu zagonetke. Kada je ponovo progovorio, njegov glas je bio nežan. „To
je zapravo dobra ideja.“
Možda zbog alkohola u venama, ali našla sam se uvređena, jer je delovao
iznenađeno. „Da li si mislio da zato što sam plavuša neću imati nijednu?“
Hudsonovim licem je preletelo ono što sam pomislila da je možda pravi
osmeh, ali je brzo izbledeo sa njegovog stoičkog lica. Dugo je piljio u mene
dok sam ja zadržavala dah, čekajući da me prozove prevarantom.
Na kraju je rekao, „Hoćeš li poći sa mnom, na trenutak?“
„Gde?“
„Treba da održim govor, i nadao sam se da bi mogla da stojiš u blizini.
Tvoje prelepo lice dalo bi mi ohrabrenje, koje mi je potrebno.“
„Umm...naravno.“
Hudson se nasmešio, ali opet je tu bilo nešto pogrešno. Ono što me je
zamolio delovalo je bezazleno, tako da kada me je uhvatio za ruku i odveo
do prednjeg dela prostorije, ja sam pokušala da uverim sebe da je sve to u
mojoj glavi proisteklo iz griže savesti.
Uputio je par reči voditelju programa, a onda smo odšetali do plesnog
podijuma da sačekamo. Stajali smo jedno pored drugog dok se pesma nije
završila i voditelj zamolio goste da ponovo zauzmu svoja mesta.
„Dame i gospodo, želim da vam predstavim mladencima veoma bitnu
osobu. On je brat naše prelepe mlade i dobar prijatelj zgodnog mladoženje.
Dajmo veliki aplauz našem kumu, Hudsonu!“
Oh jebote. On je mladin brat!
GQ Drkadžija!
Hudson se nagnuo prema meni. „Ostani ovde gde mogu da vidim tvoje
prelepo lice, Evelyn.“
Klimnula sam glavom i osmehnula se, iako mi se povraćalo.
Tokom sledećih deset minuta Hudson je održao veoma interesantan govor.
Pričao je o tome koji je trn u guzici njegova mala sestra bila, i koliko se
ponosi kakva je žena postala. Kada je objasnio da su oba njihova roditelja
preminula, malo sam se zagrcnula. Njegovo divljenje prema sestri je bilo

18
 Moj kutak

očigledno, a govor mešavina ozbiljnog i duhovitog. Dok je govorio, ja sam

ispustila težak uzdah olakšanja jer nije izbacio ništa neobično iz rukava.
Bilo je šteta što sam ga upoznala pod ovakvim okolnostima, predstavljajući
se lažnim imenom, jer je Hudson delovao kao sjajna prilika.
Na kraju govora, podigao je čašu. „Za Masona i Oliviu. Želim vam da
imate ljubav, zdravlje i bogatstvo, ali najvažnije, želim vam dug život kako
biste u svemu ovome uživali.“
Žamor reči živeli razlegao se sobom, pre nego što su svi krenuli u ispijanje
svojih pića, a ja sam mislila da je to kraj govora. Međutim, nije bio. Umesto
da je voditelju vratio mikrofon, Hudson se okrenuo i pogledao direktno u
mene. Od zlog osmeha koji mu je prešao licem, ja sam se naježila, ali ne na
dobar način.
„A sada,“ rekao je, „imam specijalnu poslasticu za sve vas. Evelyn, bliska
prijateljica moje sestre, želela bi da kaže nekoliko reči.“
Oči su mi se iskolačile.
Nastavio je. „Ona ima sjajnu priču o tome kako su se njih dve upoznale.
Zaista je zabavna i jedva čeka da je podeli sa vama večeras.“
Hudson je krenuo prema meni sa mikrofonom u ruci. Njegove oči su
zaiskrile, a ja sam se zabrinula da će njegove sjajne cipele uskoro biti
ukrašene bljuvotinom.
Odmahnula sam i rukom i glavom, ali to ga je samo učinilo još odlučnijim.
Progovorio je u mikrofon kada me je uhvatio za ruku. „Čini se da Evelyn
ima malu tremu. Ona je pomalo stidljiva.“ Povukao me je i ja sam napravila
dva nevoljna koraka prema sredini sobe, pre nego što sam nabila svoje
potpetice u pod, odbijajući da se pomerim.
Hudson se nasmejao i još jednom podigao mikrofon. „Čini se da joj je
potrebno malo ohrabrenje. Šta kažete, dame i gospodo? Može li jedan
aplauz kako bismo pomogli Evelyn da se popne i kaže nekoliko reči?“
Masa je počela da tapše. Želela sam da se zemlja otvori i da moje kruto telo
padne u jamu bez dna. Ali, sa svakom sekundom, postajalo je sve jasnije da
je jedini izlaz iz ovoga suočavanje sa situacijom. Sve oči su bile uprte u
mene, i nije postojala mogućnost da se izvučem bez posledica. Razmišljala

19
 Moj kutak

sam o begu, ali sam shvatila da je bolje da me juri par lj udi, nego cela
prostorija.
Zato sam duboko udahnula, prišla najbližem stolu i pitala starijeg čoveka
da li njegovo piće sadrži alkohol. Kada je rekao da je votka u pitanju,
iskapila sam čitav sadržaj njegove čaše. Onda sam zategla haljinu, ispravila
ramena, podigla bradu i prišla Hudsonu, prihvatajući mikrofon drhtavom
rukom.
Podsmehnuo se i sagnu kako bi mi šapnuo na uvo, „Srećno, Evelyn.“
Soba je utihnula, a ja sam osetila kapljice znoja na čelu i gornjoj usni.
Knedla veličine golf loptice stvorila mi se u grlu, a prsti na rukama i
nogama utrnuli. Sve oči, bile su uprte u mene, a ja sam razbijala glavu da
smislim priču-bilo kakvu priču. Na kraju sam se setila jedne, mada sam
morala malo da improvizujem. Ali, takva mi je bila karma za ovo veče, zar
ne?
Pročistila sam grlo. „Zdravo...“
Mikrofon sam držala u desnoj ruci. Primetivši da se trese, poklopila sam je
levom, kako bih je smirila. Tada sam duboko udahnula. „Zdravo. Ja sam
Evelyn. Olivia i ja smo se upoznale u vrtiću.“
Napravila sam grešku pogledavši prema stolu gde su sedeli mladenci. Lice
mlade bilo je zbunjeno dok je piljila u mene šapućući nešto mladoženji.
Bolje da brzo završim sa ovim...“Kao što je Hudson pomenuo, želela sam da
sa vama podelim kako smo se Livi i ja upoznale. Upravo sam se doselila u
grad usred školske godine i nisam imala mnogo prijatelja. Tada sam bila
jako stidljiva. Moja bleda koža postala bi jarko crvena kad god bi previše
pažnje bilo usmereno na mene, pa sam po svaku cenu izbegavala da
govorim na času. Jednog dana, popila sam punu bocu vode tokom odmora.
Zaista sam morala da odem do toaleta kada smo se vratili u učionicu, ali
gospodin Neu, naš učitelj, je već započeo predavanje i nisam htela da ga
prekidam. Bio je oko dva metra visok i zastrašujući, tako da me je sama
pomisao da podignem ruku i vidim svu tu decu kako bulje u mene kad bi
prozvao moje ime, potpuno izbezumila. Tako da sam se suzdržavala tokom
celog njegovog predavanja, a čoveče, koliko je on mogao da priča.“

20
 Moj kutak

Pogledala sam prema mladi. „Sećaš se koliko je gospodin Neu voleo da

prosipa loše i dosadne viceve? I kako je on bio jedini koji se njima smejao?“
Mlada je gledala u mene kao da sam totalni ludak. Bila sam prilično
sigurna da je u pravu.
Sledećih pet minuta i dalje sam blebetala -stojeći ispred sobe pune ljudi
kojima sam govorila kako sam otrčala u toalet kada je učitelj konačno
prestao da govori. Ali, sve kabine su bile zauzete, a ja više nisam mogla da
izdržim. Detaljno sam opisala kako sam se u učionicu vratila mokrih
pantalona i pokušala to da sakrijem, ali jedan dečak je primetio i uzviknuo
„Vidite! Nova devojčica se upiškila u pantalone.“ Bila sam prestravljena, sa
suzama u očima, dok moja prijateljica nije došla da me spasi. U činu
hrabrosti, koji je stvorio neraskidivu vezu između nas dve, Olivia se takođe
upiškila u pantalone, a zatim ustala i rekla svima da je napolju trava bila
mokra, i da smo mi sedele zajedno.
Završila sam svoju priču govoreći u prostoriji punoj nasmejanih lica da mi
je najveća želja bila da srećni par ima istu ljubav i smeh koji sam ja delila sa
mladom dugi niz godina. Podigla sam jednu ruku, držeću u njoj
imaginarnu čašu. „Živeli mladenci.“
Ljudi su počeli da aplaudiraju, a ja sam znala da moram da iskoristim svaki
trenutak kako bi se što pre izgubila odavde. Hudson je i dalje stajao po
strani, a ako nisam pogrešila, činio se pomalo ponosnim što se nisam
raspala. Njegove oči su blistale, posmatrajući me pažljivo dok sam silazila,
stiskajući mikrofon na grudima.
Prekrio je vrh mikrofona i nasmešio se. „Zabavno.“
Pokazala sam mu svoje biserno bele zube kroz preterano širok osmeh i
prstom mu pokazala da se nagne bliže.
Kada je to učinio, šapnula sam mu na uvo. „Ti si seronja.“
Hudson se smejao dok sam ja jurnula napred, ne osvrćući se da vidim da li
me prati. Srećom, Fisher je već išao prema meni, pa nisam morala da ga
tražim pre nego što nestanemo odavde.
Njegove oči bile su veličine frizbija. „Jesi li pijana? Koji đavo se desio tamo
gore?“

21
 Moj kutak

Zgrabila sam ga za ruku i nastavila da hodam. „Moramo da odemo odavde

i to brzo. Imaš li moju tašnu?“
„Ne.“
Sranje. Razmišljala sam o tome da samo odemo, ali moja lična i kreditna
kartica su bile u tašni. Zato sam skrenula levo i uputila se prema našem
stolu. Uglom oka videla sam Hudsona i mladoženju kako razgovaraju sa
organizatorkom venčanja i pokazuju u našem pravcu.
„Sranje! Moramo da požurimo.“ Dojurila sam do našeg stola, zgrabila
tašnu i okrenula se. Posle dva koraka, vratila sam se do našeg stola.
„Šta radiš?“ upitao je Fisher.
Zgrabila sam neotvorenu flašu Don Perignona. „Nosim ovo sa sobom.“
Fisher je zavrteo glavom i smejao se dok smo odlazili prema vratima.
Putem smo grabili boce šampanjca sa svakog stola pored kog smo prošli.
Zbunjeni gosti nisu znali kako da reaguju, a mi smo se kretali suviše brzo
da bi i mogli da prokomentarišu. Do izlaza, ruke su nam bile pune boca
penušave tečnosti.
Ispred zgrade, imali smo sreće da se nekoliko žutih taksija zaustavilo na
semaforu, čekajući zeleno svetlo. Uskačući u prvo slobodno vozilo, Fisher
je zalupio vrata i oboje smo se spustili na kolena gledajući kroz zadnje
staklo. Organizatorka i dva tipa iz obezbeđenja koja su ranije proveravali
lične karte, stajali su na polovini mermernih stepenica. Hudson je bio na
samom njihovom vrhu, opušteno naslonjen na mermerni stub ispijajući
šampanjac dok je posmatrao ludilo koje je nastalo našim bekstvom. Krv mi
je šumela u ušima, a oči išle amo-tamo između semafora i muškaraca koji
su nam se približavali. U trenutku kada su stigli do ivičnjaka i sišli, crveno
svetlo je prešlo u zeleno.
„Kreni! Kreni!“ Viknula sam taksisti.
Nagazio je gas, a Fisher i ja smo ostali na kolenima, gledajući kroz zadnji
prozor kako se udaljavamo od ljudi iz obezbeđenja. Na skretanju, okrenula
sam se i zavalila u sedište. Nisam mogla da povratim dah.
„Šta se, dođavola dogodilo, Stella? U jednom trenutku plesala si sa
predivnim muškarcem koji je izgledao opčinjen tobom, a u sledećem pričaš

22
 Moj kutak

neku blesavu priču u prostoriji punoj ljudi. Jesi li pijana?“

„Čak i da sam bila od straha sam se otreznila.“
„Šta te je spopalo?“
„Nije šta me je spopalo, već ko.“
„Ne razumem.“
„Upoznao si predivnog muškarca sa kojim sam razgovarala?“
„Da?“
„Pa, ispostavilo se da je znao sve-“ Obuzela me je panika kada sam shvatila
da nisam sigurna gde mi je mobilni telefon. Izbezumljena, otvorila sam
svoju tašnu i počela da preturam po njoj. Očito nije bio unutra, ali morao je
da bude. Odbijajući da prihvatim ono što je bilo očigledno, prevrnula sam
tašnu i istresla sadržaj u svoje krilo.
Nema telefona.
Nema jebenog telefona.
„Šta tražiš?“ upitao je Fisher.
„Molim te reci mi da je moj telefon kod tebe.“
Odmahnuo je glavom. „Zašto bi bio kod mene?“
„Jer ako nije kod tebe, to znači da sam ga ostavila na stolu...“

23
 Moj kutak

Treće poglavlje

Hudson

„Gospodine Rothschild, imate telefonski poziv.“

Frknuo sam i pritisnuo interfon. „Ko je?“
„Evelyn Whitley.“
Bacivši olovku na sto, uzeo sam telefon i zavalio se u svoju stolicu.
„Evelyn, hvala ti što si nazvala.“
„Naravno. Kako si Hudsone?“
Dovoljno isfrustrirano da pozovem iritantnu prijateljicu svoje mlađe sestre, koju
nisam želeo da zaposlim, ali svejedno jesam, samo kako bi mi bilo rečeno da je
iritantna prijateljica prestala da se pojavljuje na poslu pre dva meseca i dala otkaz
bez ikakvog obaveštenja.
„Dobro sam. Ti?“
„Prilično dobro, iako je Louisiana prilično vlažna u odnosu na New York.“
Da li je tamo pobegla? Nije me bilo briga i ćaskanje sa Evelyn nije bilo na
mom već prepunom dnevnom redu.
„Dakle, razlog zbog koga ti je moja asistentkinja ušla u trag-na Olivinom
venčanju pojavila se žena pretvarajući se da je ti.“
„Ja? Stvarno? Ko bi to uradio?“
„Nadao sam se da ćeš mi ti reći.“
„Isuse, nemam pojma. Nisam ni znala da me je Liv pozvala na svoje
venčanje. Definitivno nisam dobila pozivnicu.“
„Moja sestra je rekla da ju je poslala baš u vreme kada si nestala iz grada.
Na tvoju adresu ovde u gradu. Da li ti se pošta prosleđuje ili je neko podiže
za tebe?“
„Gotovo svu poštu dobijam elektronskim putem-telefonske račune,

24
 Moj kutak

kreditne kartice i ostalo. Tako da nisam odradila prosleđivanje pošte. Moja

stara cimerka još uvek živi u tom stanu, pa ju je sigurno ona dobila.“
„Imala si cimerku?“
„Da, Stella.“
„Možda je to bila Stella?“
Evelyn se nasmejala. „Nema šanse. Ona definitivno nije tip koji bi upao na
venčanje.“
„Udovolji mi. Kako tvoja bivša cimerka izgleda?“
„Ne znam. Plava kosa, oko metar šezdeset pet, bleda koža, lepe obline..
naočare. Obuća broj sedam.“
Boja kose, lepe obline i opis kože podudarali su se, i pretpostavljao sam da
je žena nosila sočiva. Ali ko dođavola daje broj obuće kao deo fizičkog
opisa? „Da li kojim slučajem tvoja stara cimerka ima običaj da miriše
stvari?“
„Da! Stella je neka vrsta dizajnera parfema za Estee Lauder. Ili je bar bila
pre nego što je dala otkaz. Bile smo cimerke samo oko godinu dana, ali je
uvek njuškala stvari-pomalo čudno ako mene pitaš. Takođe je imala naviku
da priča na dugačko kada bi joj postavila najjednostavnije pitanje i davala
je ljudima čokoladice. Ali kako si znao za njeno njuškanje-o moj Bože. Da li
je Stella došla na venčanje predstavljajući se kao ja?“
„Da, čini se da jeste.“
Evelyn se nasmejala. „Nisam znala da ima to u sebi.“
Iz ono malo vremena što sam proveo sa Stellom, mogao sam da kažem da
je imala u sebi ono što bi iznenadilo mnogo ljudi. Većina bi poletela prema
vratima kada bi ih pozvao da preuzmu mikrofon. Ali ne i Stella. Bila je
drhtavi nered, a ipak se sabrala i prihvatila ono u šta sam je uvalio. Nisam
znao šta je bilo više seksi-način na koji je izgledala, način na koji je
prihvatila izazov ili način na koji mi je rekla da sam seronja pre nego što je
pobegla.
Prošlo je osam dana od sestrinog venčanja, a ja još uvek nisam mogao da
izbacim prokletu ženu iz svoje glave.
„Kako se Stella preziva?“ pitao sam.

25
 Moj kutak

„Bardot. Kao stara filmska glumica.“

„Da li slučajno imaš njen kućni broj telefona?“
„Imam u mobilnom, ako želiš mogu ti ga proslediti kada završimo
razgovor.“
„Da. To bi bilo dobro.“
„U redu.“
„Hvala ti na informacijama, Evelyn.“
„Da li želiš da je pozovem?
Da joj kažem da treba da plati troškove ili slično?“
„Ne, to nije potrebno. Zapravo bih voleo da joj ne pominješ naš razgovor,
ako se budeš čula sa njom.“
„Dobro...naravno. Kako god želiš.“
„Zbogom, Evelyn.“
Nakon što sam spustio slušalicu, protrljao sam bradu i zagledao se kroz
prozor u grad.
Stella Bardot...šta da radim, šta da radim sa tobom...
Otvorivši fioku stola, izvukao sam iPhone koji mi je ketering kompanija
poslala pre neki dan. Rekli su da su ga pronašli na stolu broj šesnaest. Moj
asistent je pozvao sve koji su sedeli za tim stolom, osim misteriozne žene.
Niko nije izgubio telefon. Tako da sam bio prilično siguran kome je
pripadao. Pitanje je samo bilo, šta ću s tim da uradim?

***

Helen, moja asistentkinja provirila je u konferencijsku salu.

„Gospodine Rothschild, izvinite što vas prekidam, ali neko želi da Vas vidi.
U Vašem kalendaru nema zakazan sastanak, ali ona tvrdi da ste je
pozvali.“
Ispružio sam ruku, pokazujući na ljude koji su sedeli oko stola. „Usred
sastanka sam. Nemam ništa drugo zakazano u ovom trenutku.“

26
 Moj kutak

Slegnula je ramenima. „Tako sam i mislila. Reći ću joj da ste zauzeti.“

„Ko je to?“
„Njeno ime je Stella Bardot.“
Vidi, vidi, vidi...Pepeljuga je konačno došla po svoju staklenu cipelicu, zar
ne? Prošlo je šest dana otkako sam joj poslao pisanu poruku, pa sam
pretpostavio da gospođica Bardot nema muda da se pojavi. Imao sam
Evelyninu staru adresu u našoj arhivi, tako da sam mogao da budem
ljubazan i samo joj vratim telefon. Ali gde bi tu bila zabava? Umesto toga,
poslao sam svoju vizit kartu sa porukom napisanom na poleđini.
Ako želiš ono što si ostavila, dođi i uzmi.
„Možeš li, molim te reći gospođici Bardot da sam zauzet, ali ako može da
sačeka, primiću je posle sastanka.“
„Naravno. Obavestiću je.“ Helen je zatvorila vrata konferencijske sale.
Moj sastanak je trajao još narednih četrdeset minuta, ali verovatno sam
trebao da ga završim za dva, da mi nije ono što me je čekalo u predvorju u
potpunosti skretalo pažnju. Napokon sam se vratio u svoju kancelariju
noseći dokumenta iz sale.
„Da li želite da uvedem gospođicu Bardot?“ upitala je Helen kada sam
prošao pored njenog stola.
„Daj mi pet minuta, a onda je uvedi, molim te.“
Nisam imao pojma šta ću reći kada Mala Gospođica Prevarantkinja uđe. A
opet, nisam ja bio taj koji je trebao bilo šta da objašnjava. Tako da sam
odlučio da nastupam po osećaju i vidim kako će razgovor teći.
Što je bila dobra stvar, jer u trenutku kada se pojavila na vratima moje
kancelarije skoro da sam zaboravio svoje ime.
Evelyn-tačnije Stella-bila je čak i lepša nego što sam se sećao. Na venčanju,
njena kosa je bila podignuta, ali sada je bila spuštena i talasasta, plave
lokne uokviravale su njenu porcelansku kožu. Nosila je prevelike, debele
naočare sa okvirima koji su joj davali izgled seksi bibliotekarke, a
jednostavna mornarsko plava haljina i baletanke koje je imala na sebi činili
su je sitnijom nego na venčanju.
Držeći lice što je više moguće nepomičnim, ustao sam i pokazao rukom na

27
 Moj kutak

stolicu sa druge strane stola.

„Izvoli, sedi.“
Ugrizla se za donju usnu, i ušla u moju kancelariju.
„Helen, hoćeš li molim te, zatvoriti vrata za sobom?“ upitao sam svoju
asistentkinju.
Klimnula je glavom.“ Naravno.“
Stella i ja smo izveli neku vrstu takmičenja u piljenju, pre nego što je
posadila dupe na stolicu.
„Nisam mislio da ćeš doći po svoje staklene cipelice, Pepeljugo.
Prekrstila je noge i spustila ruke na kolena.“ Veruj mi, da sam imala
drugog izbora, ne bih bila ovde.“
Izvio sam obrvu. „Da li treba da se uvredim? Zapravo sam se radovao
tvojoj poseti.“
Stisnula je usne. „Kladim se da jesi. Koju vrstu poniženja mogu da
očekujem danas? Da li ćeš pozvati sve zaposlene da se smeju i pokazuju
prstom na mene?“
Usna mi se trznula. „Nisam to planirao. Ali, ako uživaš u tome...“
Uzdahnula je. „Slušaj, žao mi je zbog onoga što sam uradila. Već sam tvojoj
sestri napisala pismo izvinjenja i poslala joj mali poklon na povratnu
adresu sa pozivnice. Nisam želela nikome da naudim. Kada je pozivnica
stigla, slučajno sam je otvorila i nekoliko čaša vina kasnije, moj prijatelj
Fisher i ja smo došli na ideju da bi trebali da upadnemo. Bila sam ljuta na
svoju cimerku-osobu kojoj je pozivnica u stvari bila upućena. Iselila se
usred noći, sa brdom moje odeće i obuće. A baš tog dana, ček koji mi je
ostavila za dva meseca zaostale stanarine je odbijen. Povrh svega toga, bio
je to i moj poslednji dan na poslu, tako da mi je stvarno bila potrebna ta
njena polovina stanarine.“ Zastala je na trenutak, činilo se da udahne
vazduh. „Znam da ništa od toga ne može da opravda ono što sam uradila.
Venčanje je sveti i intimni čin kome prisustvuju porodica i prijatelji, ali
želim da znaš da je to bilo prvi put da sam uradila tako nešto.“
Odmahnula je glavom. „Plus, možda i ne bih učinila takvu stvar da se
venčanje održalo bilo gde drugde, jer ja volim tu biblioteku. Poslednjih šest

28
 Moj kutak

godina radila sam nedaleko od nje i ručala na stepenicama više puta nego
što mogu da izbrojim. Umirala sam od želje da odem na neki događaj koji
se u njoj održavao.“
Počešao sam bradu i zagledao joj se u lice. Delovala je iskreno. „Zašto ti je
trebalo toliko vremena da dođeš po telefon?“
„Iskreno?“
„Ne, više bih voleo da izmisliš priču kao na venčanju. Jer imala je tako
dobar kraj...“
Zakolutala je očima i izdahnula. „Nisam uopšte planirala da dođem. Čak
sam otišla i kupila nov iPhone. Ali račun za stan mi stiže za nekoliko dana,
a švorc sam jer sam u pokretanja svog biznisa uložila svaki peni, koji je
sada odložen. Imam četrnaest dana rok da vratim taj preskupi telefon-a
danas je poslednji dan. Ne mogu da priuštim sebi hiljadu dolara za nov
mobilni, pogotovo sada kada nemam cimera. Moram da vratim telefon ili
da pozovem svog oca i zamolim ga za pozajmicu. Suočena sa izborom da
dođem ovde i budem ukorena zbog gluposti koju sam učinila ili da zovem
oca...Pa, evo me.“
Moja sestra se zapravo nije uznemirila zbog onoga što joj se dogodilo na
venčanju. Naravno, bila je zbunjena ko je žena koja je govorila o njihovom
zajedničkom detinjstvu, ali kada sam joj objasnio da sam je uhvatio da se
lažno predstavljala, Olivia me je iskritikovala što sam ženu javno
eksponirao umesto da sam je tiho ispratio do vrata. Da budem iskren, čak
sam se i sam osećao pomalo loše kada je Stella prebledela i počela da se
preznojava sa mikrofonom u ruci. Ali, bio sam besan što me je lagala.
Duboko u sebi, znao sam da je sve to bilo delimično jer mi je laganje ove
žene u moje lice vratilo neka usrana sećanja. Tome svemu je takođe
pomoglo i to što je moja mala sestra odabrala da se uda na istom mestu gde
je bilo moje venčanje pre samo sedam godina. Tako da je možda moj bes
prema Stelli bio pomalo pogrešno usmeren.
Otvorivši fioku, izvadio sam mobilni telefon i gurnuo ga na drugu kraj
stola.
„Hvala ti,“ rekla je Stella. Podigla ga je i prošla prstom po ekranu. Ekran je

29
 Moj kutak

zasvetleo i video sam kako joj se čelo nabira. „Još uvek je pun. Da li si ga
napunio?“
Klimnuo sam glavom. „Bio je prazan kada su ga posle venčanja poslali iz
keteringa.“
Klimnula je glavom, ali sam mogao da vidim da nisam odgovorio na
pitanje koje joj je bilo na pameti.
„Da li si...pokušao da pogodiš šifru?“
Uspeo sam da zadržim hladan izraz lica, iako je to bilo upravo ono što sam
uradio. Nije morala da zna da sam proveo sat vremena ukucavajući razne
kombinacije kako bih otključao prokletu stvar, jer sam želeo da saznam
nešto više o ženi koja je pobegla sa venčanja. Zato sam zaobišao njeno
pitanje i protegao prste, progovorivši strogim tonom. „Morao bih prvo da
ga uključim kako bih video da imaš kod na njemu, zar ne?“
Stella je odmahnula glavom i ubacila telefon u torbicu. „Oh. Da. Naravno.
Tako je.“
Zurili smo jedno u drugo nekoliko sekundi, sve dok tišina nije postala
neprijatna.
„Dobro, pa…“ Ustala je. „Trebalo bi da krenem.“
Ma koliko sjebano bilo, nisam želeo da ona ode. Imao sam hiljadu pitanja
na koja sam hteo da mi odgovori-poput onog šta je njen otac uradio da ona
ne želi da ga pozove, ili zašto je pokretanje njenog posla odloženo. Ali
umesto toga, ustao sam i ja.
Pružila mi je ruku preko stola. „Hvala ti što si mi čuvao telefon i još jednom
izvini zbog onoga što sam uradila.“
Uzeo sam njenu malu ruku u svoju i držao je malo predugo. I ako je
primetila, nije ništa rekla.
Kada sam je pustio, Stella se okrenula da ode, ali se onda okrenula nazad.
Otkopčala je svoju tašnu i počela da pretura po njoj. Izvadivši nešto,
pružila ga je ka meni.
„Da li voliš čokoladu?“
Bio sam zbunjen, ali sam klimnuo glavom. „Da, volim.“
„Uvek imam Hershey čokoladice u torbi za hitne slučajeve. Imaju u sebi

30
 Moj kutak

anandamid, koji je neutrotransmiter i pomaže da se osećaš srećnije.“

Slegnula je ramenima. „Ponekad ih dajem ljudima za koje pomislim da im
trebaju, a najčešće ih sama pojedem. Volim čokoladu. Poslala sam tvojoj
sestri poklon izvinjenja, ali za tebe nisam ništa donela. Ovo je sve što imam
kao ponudu mira.“
Ova žena mi je nudila čokoladicu kao izvinjenje za upad na sedam-stotina-
dolara-po-tanjiru-događaj? Morao sam da priznam; bila je unikat.
Podigao sam ruku. „U redu je. Mi smo u redu. Zadrži je.“
Držala je ruku i dalje ispruženu. „Osećaću se bolje ako je uzmeš.“
Uspeo sam da se ne nasmejem dok sam je uzimao iz njene ruke. „Dobro.
Hvala.“
Stella je stavila torbicu na rame i uputila se ka vratima. Pratio sam je kako
bih joj otvorio vrata, ali se ona opet naglo zaustavila. Ovog puta, umesto
čokoladna ponude, nagnula se prema meni i duboko udahnula.
„Retrouvailles,“ rekla je.
Moje znanje francuskog bilo je toliko da sam znao da ta reč u prevodu
znači ponovni sastanak ili nešto slično tome.
Videvši zbunjenost na mom licu, nasmešila se. „To je kolonjska voda koju
koristiš, zar ne? Zove se Retrouvailles.“
„Oh...Da, mislim da jeste.“
„Imaš dobar ukus. Skup ukus. Ali dobar. Ja sam je napravila.“
„Stvarno?“
Klimnula je glavom, a osmeh joj se proširio.“ Dobro je nosiš. Kolonjske
vode na svakom drugačije mirišu.“
Prokletstvo, imala je tako lep osmeh. Uživajući u njemu, zagledao sam joj
se u usne.
Jebote. Imao sam neodoljivu potrebu da ih ugrizem.
„Da li prskaš kolonjsku vodu na pulsna mesta?“ Pokazala je na prevoj
vrata. „Ovde?“
Počeo sam da balavim zureći u njen vrat. „Valjda.“
„Zato traje toliko dugo. Parfemi i kolonjske vode se ponovo aktiviraju uz
toplotu tela. Mnogi muškarci prskaju ih po stranama vrata, ali dno tvog

31
 Moj kutak

grla je jedno od najtoplijih područja, u tom delu krv teče blizu površine
kože. Zbog toga, većina žena prska zglobove i deo iza ušiju.“
„Da li ti nosiš neki?“ Pitao sam.
„Obrve su joj se skupile. „Parfem?“
Klimnuo sam glavom.
„Da, jedan od mojih dizajna.“
Oči sam držao uperene u nju dok sam se naginjao napred. Nije se pomerila
ni kada sam joj se primakao na samo centimetar od njenog nosa, a zatim
savio glavu u stranu, spustio nos blizu njenog uva i duboko udahnuo.
Mirisala je jebeno neverovatno.
Nevoljno sam povukao glavu. „I ti svoje kreacije nosiš dobro.“
Još jednom se nasmešila, ali sam mogao da vidim da joj i neugodno.
„Hvala ti na tome i još jednom hvala na svemu Hudsone.“
Ponovo se okrenula kako bi izašla iz moje kancelarije, ali kada je zakoračila
preko praga, obuzeo me je bizaran osećaj panike.
„Stella, čekaj...“
Zastala je i osvrnula.
Pre nego što sam uspeo da se zaustavim, najluđa rečenica izletela mi je iz
usta. „Večeraj sa mnom.“

32
 Moj kutak

Četvrto poglavlje

Stella

„Da li si se čula sa Princem Šarmantnim?“ Fisher je otvorio moj frižider i

izvadio jučerašnju večeru, iako je bilo sedam sati ujutro.
Odmahnula sam glavom i pokušala da sakrijem razočaranje. „Verovatno je
tako i najbolje.“
„Koliko je, otprilike, prošlo?“
„Osam dana. Nije da brojim.“ Definitivno brojim.
Pogledao me je od glave do pete. „Zašto si obučena tako rano?“
„Upravo sam se vratila, posmatrala sam izlazak sunca.“
„Znaš, na pozadinu svog laptopa možeš da postaviš prilično lepe slike
izlazaka i zalazaka sunca i prave prespavaš.“ Fisher je otvorio poklopac sa
Tupperwarea nabio na viljušku pohovani pileći batak i odgrizao komad.
„To nije isto, ali hvala. Umm...želiš li da ti ih ugrejem? Da ti dam tanjir i
nož da možeš da ih isečeš? Ili još bolje, da ti ispržim jaja za doručak?“
„Nema potrebe.“ Slegnuo je ramenima i zagrizao još jednom. „Zašto ga ne
pozoveš?“
Zabuljila sam se u svog najboljeg prijatelja. „Ne mogu da ga pozovem.“
„Zašto ne?“
„Zato što se verovatno predomislio. Da li si zaboravio kako smo se
upoznali? Šokirana sam da je uopšte tražio moj broj telefona. Mislim da je
imao privremen poremećaj uma, a onda se povratio posle mog odlaska. A
osim toga, imam sastanak sutra.“
„Sa kim?“
„Benom.“
„Sa tipom koga si upoznala preko interneta? To je bilo pre nekoliko

33
 Moj kutak

nedelja, zar ne?“

„Da. Trebalo je da izađem sa njim pre nekoliko dana, ali sam otkazala.“
„Zašto si otkazala?“
„Ne znam.“ Slegla sam ramenima. „Imala sam puno posla.“
Fisher mi je uputio onaj pogled. „Dobar pokušaj, ali ne padam na tu priču.
Nadala si se da će te Princ Šarmantni pozvati, pa si želela da svoj kalendar
zadržiš slobodnim.“
„Nisam čekala da me Hudson pozove.“
„Jesi li više nego jednom proverila svoje poruke ove nedelje?“
„Ne,“ rekla sam-preeebrzo i zvučala odbrambeno.
U stvari, proveravala sam ih nekoliko puta dnevno. Ali sam znala kako
Fisher razmišlja. Bio je neumoljiv. To ga je činilo tako dobrim advokatom.
Ako bi našao makar jednu malu nit da visi, povlačio bi i povlačio dok ne bi
rasparao ceo džemper. Zato nisam htela da mu dam tu jednu nit na
srebrnom poslužavniku.
Proučavao me je.
„Mislim da sereš.“
Zakolutala sam očima.
„Ako nisi znao, može da se izlazi sa više osoba odjednom...“
Srećom, zvono na mom poslovnom telefonu prekinulo je naš razgovor.
„Pitam se ko u subotu zove Signature Scent. Pretpostavljam da bi mogao
da bude dobavljač iz Singaporea. Tamo je još uvek petak, zar ne?“
Fisher se zahihotao. „Pogrešan pravac. Tamo je nedelja.“
„Oh.“
Pronašla sam telefon u dnevnoj sobi, gde je ležao na vrh kutije sa uzorcima.
Prislonila sam slušalicu na uvo podižući kutiju. „Halo?“
Zdravo, da li je to Stella Bardot?“
Vraćajući se u kuhinju, otvorila sam kutiju i izvadila jednu malu staklenu
bočicu. „Da, ja sam. Ko je to?“
„Moje ime je Olivia Royce.“
Bočica mi je skliznula iz ruke. Udarila u kuhinjske pločice uz glasan zveket,
ali srećom, nije pukla. „Da li ste rekli Olivia Royce?“

34
 Moj kutak

„Jesam. Nadam se da Vam ne smeta što zovem. Nisam mogla da pronađem

sajt, ali kada sam proguglala ime Vaše kompanije, ovaj broj se pojavio na
pretraživaču, pa sam odlučila da probam.“
„Umm... Ne, nikako. Naravno da ne.“
„Dobila sam Vašu poruku i poklon. Kada sam svom bratu spomenula šta
ste mi poslali, rekao mi je da pokrećete svoju kompaniju parfema koja će
izrađivati prilagođene mirise. Volela bih da naručim neke parfeme za svoju
mladenačku zabavu, ali nisam mogla da Vas pronađem na internetu.“
„Uhh... Sajt je još uvek u pripremi.“
„Dođavola. Mogu li onda da ih naručim direktno od Vas?“
„Naravno, naravno.“
„Jupi! To je sjajno. Mučila sam se da smislim šta da uzmem za svaku od
devojaka. Želim nešto personalizovano i posebno, ovo je savršeno. Uzgred,
ovaj svoj apsolutno obožavam. Hvala Vam to ste ga uradili za mene.“
Nisam mogla da verujem da vodim ovaj razgovor. Olivia me je pozvala
kako bi napravila porudžbinu, a ne da me ponizi zbog upada na venčanje?
Da li je moguće da nije shvatila da sam ja bila ista osoba? Mislim da jeste,
pošto sam joj poslala poklon i izvinjenje u istoj kutiji, a očigledno da je i
razgovarala sa Hudsonom o meni.
„Hvala Vam. Ja, uh, mogu da im pošaljem neke komplete i odradim
porudžbinu kada mi kažu šta im se sviđa.“
„O, ne. Želim da to bude iznenađenje. Znam dosta o njima-mogu Vam ja
reći šta nose,šta vole, tako da možete nešto da smislite?“
Nisam bila sigurna da će to biti dovoljno efikasno kao što sam obično
radila, ali nije bilo šanse da joj kažem ne. „Naravno, to zvuči dobro.“
„Šta kažete na ponedeljak dvadeset trećeg?“
Čelo mi se nabralo. „Umm... Dvadeset treći je u redu.“
„Dobro. Da li Vam odgovara kafić Luce na pedeset trećoj? Da li je to
predaleko od Vas? Da li živite ovde, u gradu?“
Oči su mi se izbuljile. Želela je da se lično upoznamo? Pretpostavila sam da
je me ubacila u svoj kalendar e-maila ili poziva.
„Da, živim u gradu, kafić Luce mi odgovara.“

35
 Moj kutak

„Savršeno! Dogovorile smo se. Hvala, Stella! Jedva čekam da te upoznam.“

Deset sekundi kasnije, linija je bila mrtva. Zagledala sam se u svoj telefon.
Fisher me je sve vreme posmatrao tokom razgovora.
„Ko je to bio?“ upitao je.
„Olivia Royce.“
„A ona je?“
„Mlada na čije smo venčanje upali.“
Sutradan sam u kafić stigla dvadeset minuta ranije. Ben je želeo da dođe po
mene, ali sam ja više volela da ljude koje ne poznajem dobro, srećem na
javnom mestu, i time imala potpunu kontrolu nad tim kada otići. Naručila
sam latte bez kofeina i sela na sofu pored šanka. Moj lokalni kafić uvek je
imao novine i časopise za goste, koje su mogli da čitaju dok piju svoje
preskupe kafe, pa sam uzela The New York Times i počela da prelistavam
deo Suday Style. Na pola puta, sledila sam se ugledavši fotografiju. Posle
nekoliko treptaja, kako bih se uverila da ne umišljam, podigla sam novinu
bliže da pročitam članak.

Olivia Paisley i Mason Brighton Royce venčali su se 13. jula u New York
Pablic Library na Manhattanu.
Gospođa Royce, 28, koju mladoženja zove Liv, diplomirala je marketing
na University of Pennsylvania i stekla MBA na Columbia. Kćerka je
Charlotte Bianchi Rothschild i Coopera E. Rothschilda, oboje preminulih,
iz New Yorka. Domaćin venčanja bio je njen brat, Hudson Rothschild.
Gospodin Royce, takodje 28, osnovao je sopstvenu IT firmu i
specijalizovao se za obezbeđenje i usklađivanje. Diplomirao je na
University of Boston i stekao MS iz informatičke tehnologije na NYU.

Nisam mogla da verujem da sam nabasala na članak o njihovom venčanju.

Koje su šanse bile za to? Godinama nisam čitala nedeljni New York Times ,
pa sam ovo smatrala čudnom slučajnošću. Fisher je uvek govorio, ako
pozitivno razmišljaš, pozitivne stvari će ti se i desiti. Time bih mogla ovo
da objasnim. Svakako sam dovoljno razmišljala tokom prošle nedelje o
određenom čoveku koji je tražio moj broj, ali ga nikad nije pozvao.

36
 Moj kutak

Ranije ove nedelje, prelazila sam kanalima i naletela na Ples sa zvezdama.

Iako ga nikad nisam gledala, iz nekog razloga sam ostala na tom kanalu.
Kada su parovi zaplesali, setila sam se osećaja u Hudsonovom naručju na
venčanju njegove sestre. To me je usmerilo na sećanje sa kakvom se
lakoćom kretao, da bi mi misli odlutale na druge stvari u kojima bi se takođe
dobro kretao. U petak uveče, kada je Fisher svratio posle posla, doneo je
bocu Hendricks džina. To me je podsetilo kako su mi se ruke naježile kada
mi je Hudson šapnuo na uvo, „Noć je mlada, Evelyn. Pleši sa mnom.“
Nikada, ni za milion godina, nisam očekivala da će me pozvati da izađemo
kada sam se pojavila u njegovoj kancelariji podvijenog repa, kako bih
pokupila svoj telefon. Ali kada jeste, pustila sam mašti na volju. Čak sam
odložila i svoj drugi sastanak sa Benom. Ali nakon provedenih više od
nedelju dana u čekanju da mi zazvoni telefon, napokon sam shvatila da je
glupo izbegavati savršeno finog muškarca-onog koji me je zvao više puta-
samo zato što će drugi muškarac možda pozvati moj broj.
Ben je ušao nekoliko minuta pre ugovorenog vremena. Bacila sam
poslednji pogled na fotografiju mladenaca pre nego što sam zatvorila
novine. Bila sam odlučna da ne pokvarim svoj sastanak dopuštajući da mi
se misli o drugom muškarcu prišunjaju.
„Hej.“ Ben me je poljubio u usne.
To nam je bio tek drugi poljubac, budući da je prvi bio na kraju našeg
prvog sastanka, ali bio je dovoljno lep. Nije bilo iskri i naježene kože duž
mojih ruku ili bilo čega drugog, ali bili smo usred kafića, pa šta sam
očekivala? Kada se Ben povukao, pružio mi je kutiju Godiva čokolade koju
nisam primetila u njegovoj ruci. „Planirao sam da ti donesem cveće, ali sam
se setio da bi morala da ga nosiš sa sobom celo veče. Ovo možeš da spustiš
u tašnu.“
Nasmešila sam se. „Vrlo pažljivo od tebe. Hvala ti mnogo.“
„Napravio sam rezervaciju u Steak Houseu. Posle toga, ako budeš
raspoložena, postoji klub u blizini sa večerima otvorenog mikrofona.“
„To zvuči sjajno.“
„Možemo li da pođemo?“

37
 Moj kutak

„Da.“
Uzela sam praznu šolju kafe i bacila je u smeće na putu do vrata. Kada sam
posegnula za kvakom na vratima, Ben me je pretekao. „Dozvoli.“
„Hvala ti.“
Napolju, pogledala sam levo pa desno. „Na koju stranu idemo?“
Restoran je nekoliko blokova odavde. Na Hudsonu.“
„Hudson ulici?“
„Da, je li to suviše daleko da bi išla u štiklama? Mogu pozvati Uber?“
„Ne, ne. U redu je. „Ali, stvarno...Hudson ulica?
Krenuli smo .“Nisam još bio tamo,“ rekao je Ben. „Ali ima odlične kritike,
pa se nadam da je dobar.“
„Kako se zove?“
„Hudson's.“
Morala sam da suzdržim svoj smeh. Hudson's u Hudson ulici? Toliko o tome
da ne dozvolim da mi se večeras misli o nekom drugom prišunjaju...

38
 Moj kutak

Peto poglavlje

Stella

U ponedeljak sam stigla u restoran nekoliko minuta kasnije, iako sam

rano napustila stan. Lokalni voz kojim sam putovala odlučio je da postane
ekspresni i preskočio moju stanicu.
Kada sam ušla, Olivia je već sedela za stolom. Izgledala je drugačije nego
na venčanju i skoro da je nisam prepoznala. Ali, mahnula mi je i nasmešila
kao da smo stare prijateljice.
U glavi sam imala neku ludu ideju da me uopšte nije pozvala kako bi
naručila parfeme, već me namamila ovde da bi mogla lično da mi kaže šta
mi sleduje-ili još gore, kako bi me uhapsili. Njen široki osmeh samo je još
više potpirio moju paranoju.
„Zdravo.“ Spustila sam kutiju sa uzorcima na slobodno mesto i izvukla
stolicu preko puta nje. „Izvini što kasnim. Moj voz je preskočio stanicu.“
„Nema problema.“ Ispružila je ruku i gurnula korpu sa pecivima u mom
pravcu, pokazujući mi da je prazna. „Kao što možeš da vidiš, bila sam
zauzeta. Nisam jela ugljene hidrate šest meseci pre venčanja. Tako da sam
poslednjih nekoliko nedelja nadoknađivala izgubljeno.“ Ispružila je ruku
prema meni. „Inače, ja sam Olivia Rothscild. Dođavola, ne, nisam. Sada
sam Olivia Royce. Još uvek ne mogu da se naviknem.“
Nasmešila sam se, iako već pred nervnim slomom. „Stella Bardot.“
Smatrala sam da je bilo najbolje isterati stvari na čisto, pa sam duboko
udahnula. „Slušaj, Olivia, jako mi je žao zbog onoga što sam uradila.
Obično nisam tip osobe koja upada na venčanja.“
Nagnula je glavu. „Nisi? Baš šteta. Mislila sam da ćemo se dobro slagati. Ja
sam jednom upala na matursko veče.“

39
 Moj kutak

Oči su mi se raširile. „Jesi li stvarno?“

Olivia se zahihotala. „Da, i smuvala se sa partnerom neke devojke i došla
kući sa naduvenom usnom.“
Ramena su mi se opustila. „O Bože. Nemaš pojma koliko mi je laknulo, jer
nisi ljuta.“
Odmahnula je rukom. „Ma ne. Ne razmišljaj više o tome. Bila sam prilično
impresionirana tvojom pričom. Da li se stvarno neko upiškio u gaće zbog
tebe?“
Tužno sam se osmehnula. Sećanje na to, sada je bilo gorko-slatko, s
obzirom da moja sestra i ja više nismo razgovarale. „Zapravo, ja sam to
uradila, u vrtiću. Moja sestra je godinu dana mlađa od mene i desila joj se
nezgoda tokom probe za božićnu predstavu. Jedan dečak je pokazao na
njenu mokru zadnjicu i počeo da joj se podsmeva. Nisam mogla da
dozvolim da sama prođe kroz sve to.“
„Kako lepo od tebe. Moj brat je stariji. Uvek je bio zaštitnički nastrojen. Ali,
ne znam da li bi otišao tako daleko da se upiški u gaće kako bi sačuvao moj
obraz.“ Otpila je piće. „Kad malo bolje razmislim, verovatno bi. Samo
nikad ne bi priznao da je to uradio kako bi me zaštitio. Rekao bi da se on
upiškio, a da sam ga ja verovatno kopirala.“
Nasmejale smo se.
„Hudson mi je ispričao kako ste se upoznali na venčanju. Nisam bila
iznenađena kada mi je rekao šta ti je Evelyn učinila-iselivši se usred noći,
ostavljajući te sa neplaćenom stanarinom. Uvek je bila nepouzdana. Na
prvoj godini fakulteta, otišle smo zajedno na prolećne praznike. Upoznala
je nekog tipa, koji je bio deset godina stariji od nas i govorio samo
francuski. Dva dana kasnije, probudila sam se sa porukom od nje da je
otišla u Francusku da upozna njegovu porodicu jer se zaljubila. Ostavila
me je samu u Cancunu. Kučka je sa sobom ponela moje omiljene cipele.“
„O Bože. Uzela je i moje omiljene cipela kad se odselila!“
Ponovo smo se nasmejale, a Olivia je nastavila. „Takođe je nešto ukrala i od
Lexi, bivše žene mog brata. Posvađale su se i prestale da govore. A onda
sam nagovorila svog napornog brata da je zaposli, da bi posle nekoliko

40
 Moj kutak

meseci prestala da se pojavljuje na poslu. Nikad mi neće dozvoliti da to

zaboravim. Čovek može da se duri zauvek.“
„Hudson definitivno ne deluje kao neko ko lako prašta, za razliku od
tebe.“
„To je blago rečeno. On je super zaštitnički nastrojen. Kad mi je bilo
šesnaest i imala svog prvog dečka, Hudson je sedeo napolju na
stepenicama i čekao da se vratim kući. Naravno, to je značilo samo lak
poljubac u obraz, umesto lepe sesije opraštanja za laku noć. Žao mi je
Charlie. Verovatno joj neće biti dozvoljeno da se zabavlja pre četrdesete.“
„Charlie?“
„Hudsonova ćerka.“
Klimnula sam glavom. Nisam znala zašto, ali nisam očekivala da ima dete.
Mada naravno, nisam znala mnogo o čoveku osim da je bio zgodan,
mirisao božanstveno, dobro plesao i da me nije pozvao deset dana, otkako
sam mu dala svoj broj telefona.
„Koliko je stara njegova ćerka?“
„Napuniće šest, šesnaestog.“ Nasmejala se. „Najebao je.“
Konobar je došao da uzme našu porudžbinu, a ja nisam ni otvorila meni.
Olivia je naručila balzamik salatu sa kruškama i piletinom. Zvučalo je
dobro, pa sam i ja uzela isto.
„Onda...“ Pomirisala je svoj zglob. „Reci mi kako si uspela da mi napraviš
najbolji parfem koji sam imala u životu. Potpuno sam opsednuta njime.“
Nasmešila sam se. „Hvala ti. Tragove sam pokupila na venčanju. Imala si
gardenije kao svoj centralni element u buketu, pa sam to uzela kao polaznu
tačku. Načula sam od žene koja je sedela za našim stolom da ćete medeni
mesec provesti na Bora Bori. Pretpostavila sam da voliš plažu i dodala
nešto kalona, koji mu je dao nagoveštaj mora i povetarca. Tvoja haljina je
bila tradicionalna, ali sa jarko crvenim pojasom, pa sam pomislila da
pomalo težiš izazovima.“
„To je neverovatno. Čak je i bočica bila savršena.“
„Taj dizajn sam zavolela, ali ga neće biti u prodaji. Uvezena je iz Italije, ali
veću količinu neću moći da uklopim u svoj početni budžet.“

41
 Moj kutak

„Šteta. Tako je lepa.“

„Nadam se da ću kasnije moći da je ubacim.“
Tokom sledećih sat vremena, objasnila sam kako funkcioniše Signature
Scent. Izvela sam celu demonstraciju-dala sam Oliviji da pomiriše svih
dvadeset malih uzoraka i oceni ih, a zatim joj postavila sva pitanja koja bi
mogla da se nađu na sajtu kao deo postupka naručivanja. Postavila je
gomilu pitanja, delujući veoma zainteresovano za poslovnu stranu stvari.
Napravila sam beleške o svakoj od njenih deveruša, a ona je izabrala
bočice.
„I kada će Signature Scent zvanično početi sa radom?“ upitala je kada smo
završile.
Namrštila sam se. „Nisam sigurna.“
„Kako to? Čini se da imaš sve spremno za početak rada.“
„Da, isplanirano-pametno isplanirano u svakom slučaju. Ali imala sam
nekih finansijskih problema. Duga je to priča, ali imala sam partnera i
morala na kraju da otkupim njegov deo. Iskoristila sam dobar deo
poslovnog fonda za kupovinu inventara, pa sam isplaćivanjem njega
potrošila svaki preostali peni. To je bilo u redu, jer je postojala mogućnost
podizanja kredita za pokretanje posla. Aplicirala sam za kredit pre skoro
godinu dana, u slučaju da mi zatrebaju sredstva. Ali, u banci su mi rekli da
moram da radim godišnje ažuriranje kako bi kreditna linija bila otvorena.
To nisam znala dotad. Već sam bila napustila svoj posao u Estee Lauderu i
zbog promene zaposlenja koje , povukli su moju kreditnu liniju. Da sam
ažuriranje odradila nekoliko dana ranije, ne bih morala to da napišem i sve
bi bilo u redu.“
„Oh, sranje.“
Klimnula sam glavom. „I jeste. Nijedna banka ne želi da kreditira
nezaposlene. Aplicirala sam za SBA 14. Oni su mi poslednja nada.“
Konobar je doneo račun. Posegnula sam za njim, iako mi je finanskijska
situacija nije bila na zavidnom nivou. Bilo je to najmanje što sam mogla da

14
Uprava za mala preduzeća

42
 Moj kutak

uradim za ovu ljubaznu ženu, na čije sam venčanje upala.

Ali, Olivia me je preduhitrila. „Ovaj ručak ja plaćam. Ja sam tebe pozvala.“
„Ne mogu to da dozvolim. Već ti dugujem jedan obrok.“
Odmahnula je rukom i zgrabila novčanik iz tašne. Spustila je svoju
kreditnu karticu na kožnu fasciklu i zatvorila. „Apsolutno ne. Insistiram.“
Pre nego što sam krenula dalje da se raspravljam, podigla je ruku i konobar
je doleteo i uzeo račun.
Uzdahnula sam, osećajući se kao gubitnik.
„Hvala ti.“
„Nema na čemu.“
Zajedno smo izašle napolje. Ja sam morala da završim neke stvari, a ona se
vraćala na posao, pa smo se pozdravile. Olivia me je povukla u zagrljaj kao
da smo bile stare prijateljice, za koje sam rekla na venčanju da smo bile.
„Sledeće nedelje tvoji parfemi će biti spremni,“ rekla sam joj. „Mogu ih
poslati tebi ili svakoj pojedinačnoj osobi, ako želiš.“
Nasmešila se. „Nazovi me kad budu gotovi, pa ćemo smisliti nešto.“
„U redu. Hoću.“

***

Nedelju dana kasnije, bila sam u kartonskim kutijama do ušiju.

„Ovo je poslednja.“ Fisher je spustio poslednju kutiju na već metar i po
visoku planinu od kutija. Povukao je svoju majicu i iskoristio njen kraj kako
bi obrisao znoj sa čela. „Bolje bi bilo da što pre počneš da praviš punjene
manikote15 za svo ovo tegljenje danas.“
„Obećavam da hoću. Nisam imala pojma koliko je to skladište bilo puno.
Ne mogu da verujem da sam tamo imala dvesta kutija.“ U svojim
neprestanim naporima da smanjim troškove, pozvala sam Fishera da mi

15
punjene pečene ljuske testenine prelivene sosom

43
 Moj kutak

pomogne da preselim sve iz skladišta u stan. Pošto sam ostala bez cimerke,
imala sam slobodnog prostora.
Fisher je posegnuo za pojasom na svom šorcu. „Zamalo da zaboravim.
Pokupio sam našu poštu . Ovaj paket koji si dobila se raspao. Izgleda da ga
je poštar pocepao kada je pokušao da ga uglavi u tvoje sanduče.“
Svi koverti su bili vlažni od znoja na njegovim leđima. Nos mi se naborao.
„Odvratno.
Stavi ih tamo, molim te.“
Fisher je bacio gomilu na kuhinjski sto, a koverte su se rasule po drvenoj
površini. Logo u uglu jedne od njih zapeo mi je za oko. SBA. Podigla sam je
i zagledala je.
„O Bože. Ovo je mala koverta. To nije dobar znak.
„Od koga je?“ „Uprava za mala preduzeća-konkurisala sam za zajam pre
dve-tri nedelje.
Jedva da je dve prošlo.“
„To je sjajno. Verovatno im se toliko dopao tvoj posao, zar ne?“
Odmahnula sam glavom. „Kada apliciraš za nešto i vratiti ti se tanka
koverta, to nikad nije dobar znak. To je poput pronalaženja bele koverte
normalne veličine od koledža za koji si aplicirao u svom poštanskom
sandučetu, umesto velike smeđe koju su poslali sa svim dobrodošlim
stvarima u njoj. Da su mi odobrili zahtev, koverta bi bila debela.“
Fisher je zakolutao očima. „Većina stvari se danas radi preko e-maila.
Prestani biti tako negativna i otvori prokletu stvar. Kladim se da je unutra
prijava i šifra za pristup sajtu gde ćeš da potpišeš šta god im treba da bude
potpisano.“
Duboko sam izdahnula. „Nemam dobar osećaj, Fisher. Šta ću da radim ako
su me odbili? Već sam aplicirala u tri banke. Nijedna ne daje pozajmice
nezaposlenim licima. Bila sam idiot kada sam napustila svoj posao misleći
da ću uspeti u ovome. Već su zaposlili nekog na moje mesto u Estee
Lauderu, većina pristojnih poslova hemičara parfimista su u inostranstvu.
Šta ću, dođavola da radim? Kako ću da plaćam stanarinu?“
Fisher je spustio ruke na moja ramena. „Duboko udahni. Još uvek ne znaš

44
 Moj kutak

šta je u koverti. Koliko znamo, to bi moglo da bude i pismo u kome ti

zahvaljuju na prijavi ili te obaveštavaju da je došlo do kašnjenja obrade.“
Bila sam suviše nervozna da bih ga otvorila, pa sam kovertu pružila svom
prijatelju. „Ti to uradi. Ja ne mogu.“
Fisher je odmahnuo glavom, ali je pocepao kovertu. Gledala sam,
zadržavajući dah dok su njegove oči prelazile preko prvih nekoliko redova.
Savijanje uglova njegovih usana reklo mi je sve što sam trebala da znam.
Zatvorila sam oči. „O, Bože...“
„Žao mi je Stella. Kažu da nisi dovoljno dugo u poslu niti imaš dovoljno jak
pozitivan protok novca, ali kako bi dođavola i imala bilo šta od toga ako ti
ne daju zajam za pokretanje i rad?“
Uzdahnula sam. „Znam. To su u osnovi rekle i sve banke.“
„Možeš li početi sa manjim sredstvima, steći iskustvo i aplicirati ponovo?“
„Volela bih da je tako lako. Nemam dovoljno od nekih uzoraka koje moram
da stavim u kutije koje se koriste pri naručivanju.“
Fisher je prošao rukom kroz kosu. „Sranje. Imam oko devet hiljada u banci
koje sam uštedeo za crne dane. Tvoje su. Ne trebaš ni da mi ih vraćaš.“
„Volim te zbog toga, Fisher zaista te volim. Ali, ne mogu da uzmem tvoj
novac.“
„Ne budi smešna. Ti si moja porodica, a porodica to radi.“
Nisam želela da uvredim svog prijatelja, ali devet hiljada jedva da bi bile
dovoljne za započinjanje posla. „Smisliću nešto. Ali, hvala ti na
velikodušnoj ponudi. Znači mi mnogo što si i pomislio da uradiš tako
nešto.“
„Znaš li šta ovo zahteva?“
„Šta?“
„Dom. Idem po jednu od onih skupih boca šampanjca koje su nam ostale
od venčanja.“
„Ovo zahteva proslavu? Da li slavimo odbijanje mog zajma ili činjenicu da
je moj stan sada magacin?“
Fisher me je poljubio u čelo. „Slavimo što će se sve ovo rešiti. Zapamti, ako
ne misliš pozitivno, pozitivne stvari se neće ni desiti. Odmah se vraćam.“

45
 Moj kutak

Kada je otišao, osvrnula sam se oko sebe. Moja dnevna soba bila je potpuna
katastrofa, što se činilo primerenim jer se trenutno podudaralo sa mojim
životom. Pre godinu dana; bila sam verena, pred venčanjem, imala sjajan
posao sa šest cifara, ušteđevinu koju većina dvadeset sedmogodišnjaka ne
skupi do svoje četrdesete godine i san o uzbudljivom novom poslovnom
poduhvatu. Sada je moj bivši bio veren sa nekim drugim, ja sam
nezaposlena i slomljena, a moj novi uzbudljivi posao više je bio kao omča
oko vrata.
Par trenutaka zurila sam u pismo na stolu, a onda ga zgužvala u loptu i
bacila prema kuhinjskoj kanti za smeće. Naravno, promašila sam.
Ošamućena, prelistala sam poštu koju su uglavnom činile reklame, a zatim
odlučila da otvorim oštećen paket koji mi je stigao. Pretpostavila sam da je
u njemu još uzoraka naručenih pre nego što mi je banka zatvorila kreditnu
liniju-proizvodi koje sada ne bih mogla sebi da priuštim. Ali, kada sam
otvorila kutiju, to nisu bili uzorci parfema. Umesto toga, unutra je bio
dnevnik kupljen preko eBaya. Zapravo sam zaboravila na njega, s obzirom
da sam na aukciji pobedila pre čak tri meseca. Dostava iz inostranstva
znala je da traje zauvek, a ovaj je dolazio iz Italije.
Obično, kada bi stigao nov dnevnik, jedva sam čekala da pročitam prvo
poglavlje. Ali, ovaj je bio samo podsetnik na potrošenih dvesta četrdeset i
sedam dolara. Odložila sam ga na stočić dnevnoj sobi i odlučila da se
istuširam pre nego što se Fisher vrati sa šampanjcem.
Deset minuta kasnije, izašavši iz kupatila, pronašla sam svog najboljeg
prijatelja zavaljenog na mojoj sofi, kako pije šampanjac i prelistava
dnevnik.
„Uh...ti znaš da ova žena nije pisala na engleskom, zar ne?“ Fisher mi je
pružio čašu sa šampanjcem.
Uzela sam je i sela na fotelju preko puta njega. „Na italijanskom je. I
muškarac je u pitanju.
Što znači da sam ga preplatila a još moram da dam i da se prevede.“
Muški dnevnici uvek su imali prednost na aukcijskijama jer su bili tako
retki. Poslednji put sam kupila francuski, koštao me je trista dolara, plus

46
 Moj kutak

sto pedeset dolara prevodilac.

Otpila sam malo šampanjca. „Skupljaće prašinu neko vreme. Razmetanje
na prevod nije toliko visoko na mojoj listi prioriteta kao hrana za sledeći
mesec.“
Fisher je odmahnuo glavom i bacio pohabani stari dnevnik na stočić.
„Mislio sam da si prestala da ih čitaš posle onoga što se dogodilo prošle
godine kada si se zarazila njima.“
Uzdahnula sam. „Izletela sam iz koloseka.“
„Čudna si ti ptičica, moja Stella Bella. Znaš to, zar ne?“
„To mi kaže čovek koji skuplja nalepnice koje skida sa banana i lepi ih na
unutrašnju stranu vrata svog ormara.“
Mobilni telefon je počeo da mi zvoni u džepu, pa sam ga izvadila i
pročitala ime koje je svetlelo na ekranu. „Pa, ovo je prikladno. To je žena
čiji smo šampanjac ukrali.“
„Reci joj da pošalje još.“
Nasmejala sam se i požurila da odgovorim. „Halo?“
„Hej Stella. Olivia je.“
„Hej, Olivia. Hvala što si pozvala. Želela sam da te obavestim da su
parfemi za tvoju mladenačku zabavu spremni.“
„Jedva čekam da ih vidim. Ili pomirišem. Ili vidim i pomirišem. Šta god.“
Nasmešila sam se. „Nadam se da će se dopasti tvojim prijateljicama.“
„Pričala sam nekim ljudima o tome šta radiš i svi žele da im odradiš
parfeme.
Da li znaš kada ćeš pokrenuti svoj sajt i početi sa radom?“
Namrštila sam se. „Nažalost ne u doglednoj budućnosti.“
„O, ne. Šta se desilo?“
„SBA je odbio moj zahtev za kredit. Danas sam dobila pismo od njih.“
„Idioti. Tako mi je žao.“
„Hvala ti.“
„Šta ćeš da radiš?“
„Ne znam.“
Šta je sa uzimanjem partnera?

47
 Moj kutak

Neko ko dolazi sa kešom u zamenu za dobit u poslu.“

Razmišljala sam već o tome, ali niko koga sam poznavala nije imao puno
novca.
„Možda. Razmisliću još malo. Večeras ću popiti nekoliko pića da
zaboravim sve. A sutra početi sa smišljanjem novog plana igre.“
„Dobro. To je ispravan stav.“
Hvala ti. Gde želiš da pošaljem parfeme?“
„Mogle bi da se vidimo sutra, ako si slobodna. Moja kuma odlazi za dva
dana na nekoliko meseci, poslovno u London. Nalazim se sa njom sutra na
večeri. Volela bih da joj tada uručim poklon, ako je to moguće.“
„Da, nema problema.“
„Dobro! Imam sastanak sutra ujutro. Da li je u redu da ti pošaljem poruku
kada završim s tim? Moći ću da dođem gde god ti odgovara.“
„Naravno, to je u redu.
Čujemo se onda.“
Nakon što sam prekinula vezu, Fisher je rekao. „Samo ti možeš da se
sprijateljiš sa ženom na čije smo venčanje upali.“
Slegla sam ramenima. „Olivia je zaista sjajna. Odlučila sam da joj neću
naplatiti parfeme, već joj ih uručiti kao još jedan znak izvinjenja za ono što
smo napravili na njenom venčanju. To je najmanje što mogu da uradim.“
„Vidi da li priređuje još neku zabavu na koju bismo mogli da upadnemo.“
Držao je bocu šampanjca u vazduhu pre nego što je napunio svoju čašu.
„Ne možemo se posle ovoga vratiti jeftinim stvarima.“ Popio je pola čaše i
ispustio preterani aaah. „Inače, pretpostavljam da se nisi čula sa Princem
Šarmantnim, jer bi mi rekla da jesi?“
Namrštila sam se. „Ne. Kada sam bila na ručku sa Oliviom, nije pomenula
da zna da me je pozvao da izađemo. Pa nisam ni ja. Iako mi je rekla da ima
tendenciju da se duri.“
„Njegov gubitak.“
Nisam rekla, ali i ja sam to osećala kao svoj gubitak, takođe. Nešto u vezi sa
Hudsonom uvuklo mi se pod kožu i bila sam uzbuđena što ću izaći sa njim.
U stvari, nisam mogla da se setim kada sam poslednji put iščekivala poziv

48
 Moj kutak

od nekoga onako kako sam od njega. Zbog toga, kada se nije javio sve to mi
je palo malo teže nego što je trebalo. Ali, dobro. Ben je bio...fin. Sledeća dva
sata, Fisher i ja smo ispraznili tu flašu i bocu vina koju sam imala već
otvorenu u frižideru. Barem je jedna stvar pošla kako treba ove nedelje-
uspela sam dovoljno da se napijem, kako je i planirano. Kada sam zevnula,
Fisher je shvatio nagoveštaj.
„U redu, otići ću. Ne moraš da glumiš zevanje da bi me se rešila.“
„Nije bilo lažno.“
„Naravno da nije.“
Ustao je i odneo naše čaše i dve prazne flaše u kuhinju. Kada se vratio, ja
sam razmatrala spavanje u udobnoj fotelji već zavaljena u njoj.
Fisher se sagnuo i poljubio me u čelo. „Volim te. Sve će sutra biti bolje.“
S obzirom da ću se verovatno probuditi sa glavoboljom, sumnjala sam u to.
Ali, mrzela sam da budem Debbie Downer 16. „Još jednom hvala na svemu,
Fisher. Volim i ja tebe.“
Podigao je dnevnik sa stočića. „Uzeću ovo i dati da se prevede za tvoj
rođendan sledećeg meseca.“
„Uh, neću još dugo imati dvadeset osam godina. Tvoj rođendan je sledećeg
meseca. Da li ćeš raditi isto što i prošle godine?“
„Da, sve će biti za tebe, jer si ti moj najveći poklon ikada. Plus, usrećiti tebe,
čini mene srećnim, Stella Bella. Samo ne dozvoli da ti ovaj dnevnik
preuzme život.“

16
pojam za izmišljenu, pesimističnu i negativnu osobu

49
 Moj kutak

Šesto poglavlje

Stella

Petnaest godina ranije

Podigla sam smeđu kožnu knjigu i prinela je nosu da je pomirišem. Bože,

kako volim ovaj miris. Podsetio me je na Spencera Knoxa. Nosio je loptu sa
sobom gde god bi išao i bacao je u vazduh dok je razgovarao. Svaki put
kad bi mu teleća koža udarila u dlanove,njen slabašan miris bi me
zapahnuo i nasmejao.
Žena koja je organizovala garažnu prodaju, bila je starija i imala smešan
narandžasti povez oko srednjeg prsta. Njena kovrdžava seda kosa štrčala je
u svim pravcima, tako da sam pomislila da je nedavno zabila prst u
utičnicu, umesto utikača lampe koju je upravo postavljala na preklopni sto.
Prišla sam joj. „Izvinite. Koliko je ovo?“
Spustila je pogled na moje ruke. „To je pedeset centi. A ja sam ga platila
deset dolara pre petnaest godina na tuđoj garažnoj rasprodaji. To se dešava
kad kupuješ sranja, koja ti zapravo nisu potrebna. Na kraju ga se rešiš kao i
osoba pre tebe. Pišeš dnevnik?“
Zapravo, nisam primetila natpis Dnevnik utisnut na prednjoj korici sve dok
to nije istakla. Odmahnula sam glavom . „Nisam dosad pisala.“
Mršava žena u džemperu sa kosom zalizanom unatrag u uredan konjski
rep prošla je prilazom noseći kutiju sa aparatom za kafu. „Daću Vam pet
dolara za ovo.“
Starica je napućila usne. „Zar ne umeš da čitaš? Na nalepnici piše da je
dvadeset.“
„Spremna sam da platim samo pet.“

50
 Moj kutak

„Pa onda možeš prošetati svoje malo mršavo dupe nazad do stola sa kog si
ga uzela i vratiš ga nazad.“
Žena u džemperu je dahnula. „Kakav bezobrazluk.“
Starica je gunđala nešto u vezi sa ženom koja je otišla i vratila pogled na
mene. „Onda, želiš li taj dnevnik ili ne? Moram da obratim pažnju na
kupce. Neki ljudi ne misle da su cene na garažnim rasprodajama dovoljno
niske, pa dodatni popust sebi omogućavaju lepljivim prstima.“
Razmišljala sam da li bih trebala da joj ponudim dvadeset pet centi, pošto
je započela sa pedeset. Moja mama je uvek govorila da treba da se
cenjkamo na ovakvim rasprodajama. Ali, ova žena nije izgledala kao tip
pregovarača. Osim toga, imala sam pedeset centi, a ona ga je platila deset
dolara, i pomalo sam je se bojala. Zato sam zavukla ruku u džep i izvadila
dve četvrtine dolara. „Uzeću ga.“
Nekoliko dana kasnije, otišla sam u svoju sobu nakon večere i zaključala
vrata pre nego što sam izvadila dnevnik. Nisam želela da moja sestra
upadne i vidi da zapisujem stvari koje sam imala na pameti. Definitivno bi
pokušala da ih pročita kad ja nisam kod kuće-pogotovo kada bi znala šta mi
je u poslednje vreme bilo na pameti.
Pre dva dana, Spencer me je pitao da mu budem devojka. Bila sam
zaljubljena u njega od petog razreda. Naravno da sam pristala, iako su moji
roditelji rekli sestri da neće moći da izlazi do srednje škole kada ih je pitala,
a ja sam bila tek u sedmom razredu. Pre nego što je Spencer postao moj
dečko, nikad nisam bila nervozna u društvu dečaka. Ali sada bih se
izbezumila svaki put kada bismo on i ja razgovarali. Znala sam razlog
tome-izlazio je sa Kelly Reed pre mene i radili su neke stvari. Ja nikad
nisam poljubila dečka dosad, pa sam brinula da ću uraditi nešto pogrešno
kada za to dođe vreme. Zato sam mislila da bi to bio dobar prvi zapis u
mom novom dnevniku. Možda će mi pomoći da sredim misli i nađem
način kako da se nosim sa stvarima ako svoj strah prenesem na papir.
Ležeći potrbuške na krevetu, mahala sam nogama u vazduhu i grizla vrh
olovke razmišljajući kako da počnem. Da li samo da napišem Dragi Dnevniče
ili je to štreberski?

51
 Moj kutak

„Stella?“ Glas mog oca i zvuk njegovih pokušaja da okrene bravu na mojim
vratima prestravili su me.
Skočila sam, a dnevnik se odbio od kreveta i pao na pod. „Uh, ko je to?“
„Tvoj otac. Koji bi drugi muškarac mogao da kuca na vrata tvoje spavaće
sobe i zašto je zaključano?“
„Ummm...zato što se presvlačim za krevet.“
„Oh. U redu. Samo sam došao da ti poželim laku noć.“
„Laku noć, tata!“
„Laku noć, malena.“
Osluškivala sam njegove korake kako nestaju u daljini pre nego što sam
zgrabila dnevnik sa poda. Neke stranice u sredini su se izgužvale, pa sam
krenula da ih ispravim. Ali, okrenuvši knjigu, našla sam reči ispisane na
stranicama. Puno njih. Zbunjeno sam pročitala nekoliko redova, a zatim
okrenula nekoliko stranica unazad. Moje oči su se izbuljile kada sam
pročitala reči na vrhu jedne od njih.
Dragi Dnevniče,
O moj, Bože!
Prelistala sam još nekoliko stranica. Dve ili tri su bile ispisane rečima, a
onda sam naišla na isti početak.
Dragi Dnevniče,
Stranice i stranice knjige bile su ispunjene. Kako nisam primetila? Mogla
sam da se zakunem da sam je otvorila na garažnoj rasprodaji. Ali, vrativši
se na početak, shvatila sam zašto nisam primetila svo to plavo mastilo.
Prvih pet ili šest stranica dnevnika bile su potpuno prazne.
Čiji je to dnevnik bio? Žena je rekla da ga je kupila na garažnoj rasprodaji
pre mnogo godina. Pa, zar ni ona nije primetila?
Možda bih trebala da odem do nje i vratim ga.
Ili da ga pokažem mami i vidim sa njom šta treba da uradim?
Iako...
Možda bih mogla da pročitam prvih nekoliko strana i vidim da li ću dobiti
ideju kome je mogao da pripada.
Nisam morala da pročitam ceo dnevnik.

52
 Moj kutak

Samo početak.
To bi bilo sve.
Prelistala sam prve strane kako bih bila sigurna da sam na početku, a onda
se zagledala u dve jednostavne reči u prvom redu.
Dragi Dnevniče...
Samo početak
Neće nikome naškoditi.
Tada nisam ni slutila kako će mi se te reči vratiti i progoniti me.

53
 Moj kutak

Sedmo poglavlje

Stella

„Halo?“
„Zdravo Stella. Olivia je.“
Prebacila sam telefon na drugo uvo kako bih mogla da završim sa
stavljanjem minđuša. „Kako si, Olivia?“
„Dobro sam. Ali danas ću imati malo više obaveza nego što sam mislila. Da
li bi mogla da mi doneseš parfeme u kancelariju? Nisam sigurna gde živiš,
ali ako ti dolazak u centar grada predstavlja problem, poslaću auto.“
Moj stan je bio na Upper East Sideu, pa je putovanje do centra bilo prilično
nezgodno. Ali, dugovala sam Oliviji, pa nisam htela da se žalim. „U redu
je, i sama moram neke stvari da obavim u centru grada.“
„Oh, to je sjajno. Hvala ti. Da li ti odgovara oko dva?“
„Naravno, to je savršeno.“
„Dobro. Vidimo se onda.“
Zvučalo je kao da se sprema da prekine vezu. „Čekaj-treba mi adresa.“
„Oh, izvini. Mislila sam da je imaš."
Zašto bih ja imala adresu njene kancelarije? Da li je mislila da sam je
uhodila pre nego što sam se pojavila na njenom venčanju? Isuse, tek što
sam počela da se osećam manje posramljeno. „Ne, nemam je.“
„Broad Street broj petnaest. Četrnaesti sprat.“
Zatvorila sam svoju kutiju sa nakitom. Broad Street? Tu je bila Hudsonova
kancelarija. „Radiš u istoj zgradi kao i tvoj brat?“
„Oh, pretpostavljala sam da znaš. Hudson i ja zapravo, radimo zajedno.
Rothschild Investments je bila kompanija našeg oca.“
Nisam znala. I ne bi bilo ništa drugačije, ali lagala bih rekavši da mi puls ne

54
 Moj kutak

bi skočio, ako bih kojim slučajem naletela na Hudsona.

Pošto sam bila tiha neko vreme, Olivia je pogrešno pretpostavila zašto.
„Trn u guzici ti je da dođeš dovde, zar ne? Dozvoli mi da pošaljem auto po
tebe.“
„Ne, ne-sasvim je u redu. Vidimo se u dva.“
„Jesi li sigurna?“
„Sigurna sam. Hvala ti u svakom slučaju.“
Kada sam prekinula vezu, pogledala sam se u ogledalu iznad toaletnog
stola. Izašla iz kupatila i vezala mokru kosu u konjski rep. Iznenada sam se
našla raspoložena da je pustim i isfeniram.

***

„Hej!“ Ustala sam sa svog mesta na recepciji, a Olivia me je zagrlila. „Izvini

što si čekala. Imala sam grozno jutro.“
Volela bih da izgledam tako vedro i nasmejano kao ona lošim danima. „U
redu je. Nisam dugo čekala.“
Mahnula je prema unutrašnjosti svetilišta. „Pođi sa mnom. Da li moraš
odmah da ideš? Nadala sam se da ćemo moći da popričamo. Naručila sam
nam neku salatu, u slučaju da si gladna.“
Još uvek nisam mogla da pojmim sve ovo-žena na čije sam venčanje upala,
želela je da mi bude prijatelj. „Naravno. Volela bih to. Hvala.“
Pratila sam Oliviu, skrećući levo pa desno. Znala sam iz svoje prve i
poslednje posete ovom mestu da se Hudsonova kancelarija nalazila na
kraju ovog hodnika.Dok smo se približavale, usta su mi se osušila. Njegova
vrata su bila otvorena, pa sam pokušala da provirim unutra, a da ne
budem uhvaćena. Razočaranje me je preplavilo videvši da je prazna. Ali,
tako je verovatno bilo najbolje. Protraćila sam dovoljno vremena na
muškarca koji nije pozvao.
Olivijina kancelarija se nalazila iza ugla Hudsonove. Bila je velika i

55
 Moj kutak

elegantna, ali ne tako prostrana i sa prozorima od poda do plafona koji su

gledali na grad, poput kancelarije njenog brata. Nemojte me shvatiti
pogrešno, bila bih oduševljena da sedim u ormaru ove zgrade. Našla sam
interesantnim da se zbog njegovog prostora činilo da je na višoj poziciji
korporacijskog lanca ishrane iako je Olivia rekla da rade zajedno-ne da je
radila za svog brata.
„Preskočila sam doručak. Da li će ti smetati da jedemo pre nego što
pogledam parfeme? Umirem da spustim ruke na njih, ali sam takođe i
dijabetičar i ne bih smela da preskačem obroke.“
„Naravno.“
Olivia i ja smo sele jedna preko puta druge. Razmotala sam platnenu
salvetu i spustila je na krilo.
„Ovo izgleda odlično.“
„Nadam se da će ti se dopasti. Naručila sam seckanu salatu koja ima iste
sastojke kao i ona koju smo jele poslednji put kada smo se videle. Želela
sam da budem sigurna.“
Bože, bila je tako uviđavna.
Zaronile smo u svoje salate. „Pa, ima li boljih vesti o Signature Scent“
upitala je.
Prisilila sam se na osmeh, pokušavajući da sakrijem koliko sam jadna. „Ne
baš. Pokretanje će biti odloženo na duži rok nego što sam očekivala, pošto
mi je zajam kod SBA propao.“
Namrštila se. „Žao mi je zbog toga. Mislila sam da ti možda neće biti
odobren kada smo razgovarale za ručkom. Ali, nisam želela ništa da kažem
i malerišem. Radila sam ranije sa njima, i oni nisu zapravo tako prijateljski
nastrojeni prema početnicima kao što tvrde.“
„Da. U osnovi su rekli da se vratim nakon što pokrenem posao i stvorim
istoriju prodaje.“
„Da li bi...razmislila o tome da prihvatiš kapital privatnog investitora? To je
deo onoga što mi ovde radimo. Rothschild Investments je kompanija koja
upravlja imovinom. Nudimo tipične usluge upravljanja novcem, kao i
ulaganje u akcije, ali imamo i skup investitora koji ulažu kapital u zamenu

56
 Moj kutak

za deo novog ili preduzeća u širenju.“

„Dakle, prodaješ deo svoje kompanije gomili drugih ljudi?“
Klimnula je glavom. „Tako nekako. Ali, obično ti zadržavaš kontrolu. A
pošto su investitori lično zainteresovani za tvoj uspeh, oni ti ne daju samo
ček. Takođe ti pružaju pomoć u upravljanju, poput korišćenja njihove
kupovne moći i drugih izvora. Naše odeljenje za preduzetnički kapital ima
ceo tim čija je isključiva odgovornost podrška preduzećima u koja se
investira.“
„Hmmm...Da li sam uopšte kvalifikovana za tako nešto? Uložila sam tonu
sopstvene ušteđevine, ali nemam stalni prihod. Da budem iskrena, ako
uskoro ne pokrenem posao, moraću da se zaposlim.“
„Rad sa VC17 je drugačiji od rada sa bankama. Nije zasnovan na prihodima
vlasnika, već na potencijalu samog preduzeća. Mogla bih da ti ugovorim
sastanak ako želiš da ovo uzmeš kao opciju.“
„Mogu li...malo da razmislim i javim ti? Veoma je velikodušno što si mi i
predložila tako nešto. Samo želim da budem sigurna da je to prava odluka
za mene.“
„Naravno. Apsolutno.“
Olivia i ja smo završile naš ručak, ćaskajući kao dugogodišnje prijateljice.
Kasnije, pokazala sam joj sve parfeme koje sam napravila za njenu
mladenačku zabavu, a ona je bukvalno zaskvičala na svaki od njih. Njeno
uzbuđenje je bilo zarazno,i napuštajući kancelariju bila sam optimističnija
nego nedeljama unazad-u najmanju ruku otkad mi je banka povukla
kreditnu liniju.
„Hvala ti na ručku, Olivia.“
„U svako doba. Bilo je zabavno.“
„I javiću ti se u najkraćem mogućem roku u vezi sa investiranjem.
Radoznala sam, ako bih se odlučila na taj put, koji bi bio prvi korak?“
„Sastala bi se sa VC investicionim timom i upoznala ih sa svojim poslom,
napravila malu prezentaciju i odgovorila na pitanja koja bi imali.“

17
preduzetnički kapital

57
 Moj kutak

Klimnula sam glavom. „U redu. Hvala ti.“

Olivia me je ispratila do recepcije gde smo se zagrlile. „Javi mi šta si
odlučila, i mogla bih verovatno da te uglavim u kalendar za sledeću
nedelju. Mislim da Hudson treba da otputuje, ali ne pre četvrtka.“
„Hudson?“
„Da. On je na čelu VC investicionog tima. To nisam spomenula?“
Ne, definitivno nisi.

***

„Raspitao sam se i nisam čuo ništa osim briljantnih stvari o Rothschild

Investmants,“ izvestio me Fisher.
Natočila sam čašu vina i sela za kuhinjski sto preko puta njega. Došao je
pravo s posla, pa još uvek na sebi imao odelo i izgledao kicoški.
Prošla su dva dana otkako sam se srela sa Oliviom, a još uvek nisam donela
odluku o mogućnosti prodaje dela svog posla investicionoj grupi.
Advokatska firma za koju je Fisher radio, imala je korporativno odeljenje
koje je radilo dosta sa IPOs18 i finansijama, dok je Fisher radio sa glumcima
i ostalim zabavljačkim zvezdama. Dakle, nakon što me je edukovao o
činjenicama rada sa pokretačkim kapitalom, raspitao se o Olivijinoj
porodičnoj kompaniji.
„Princa Šarmantnog bije glas da je težak,“ rekao je.
Otpila sam malo vina. „Pa, pretpostavljam da je postojao razlog zašto ga je
Evelyn zvala GQ Drkadžija.“
„Ali, on takođe ima prilično prokleto impresivnih rezultata u poslovima
koje preuzimaju. To je nešto o čemu bi trebala ozbiljno da razmisliš.“
Uzdahnula sam. „Ne znam.“

18
Inicijalna javna ponuda (IPO) odnosi se na proces nuđenja akcija privatne korporacije
javnosti u novom berzanskom broju

58
 Moj kutak

„Šta te koči?“
„Prodaja dela svog posla pre nego što je uopšte i pokrenut.“
Fisher je klimnuo glavom. „Razumem. Stvarno razumem. Ali, realno, koju
alternativu imaš? Moraćeš da se vratiš na posao sa punim radnim
vremenom i proći će godine dok uštediš količinu novca koja ti je potrebna
za pokretanje kakvo si planirala. A sama si rekla da većina inventara koji
imaš neće moći toliko da izdrži.“
„Mogla bih da uštedim još malo i krenem u mnogo manjem obimu.“
„Ali, tada bi radila puno radno vreme i pokušavala da pokreneš posao koji
iziskuje tvoju potpunu pažnju.“
Ramena su mi klonula. „Znam.“
„Htela si da se zadužiš u banci, a oni bi u svakom slučaju posedovali tvoju
guzicu dokle god im ne vratiš njihov novac. Razgovarao sam sa kolegom
koji je zadužen za poslovnu podelu u mojoj firmi. Rekao je da investitori ne
ulažu u preduzetništvo kako bi zauvek posedovali kompaniju. Oni su tu da
ostvare dobar profit i odlaze-u sledeći posao. Moraju da odu inače bi
posedovali gomilu kompanija bez spremnog kapitala za sledeću veliku
stvar koja dolazi. Prosečni investitor u preduzetništvo ima izlazni plan koji
primenjuje u roku od sedam do osam godina. Možeš pregovarati o prvom
pravu na odbijanje, tako da kad dođe vreme za prodaju, ti imaš prva pravo
na otkup njihovog vlasništva.“
„Stvarno?“
Fisher je klimnuo glavom. „U svakom slučaju, toliko bi ti vremena trebalo i
banci da isplatiš zajam, a možda čak i duže.“
Imao je dobru poentu. Razlozi da ne krenem ovim putem brzo su nestajali.
Mada, još uvek nisam mogla da zamislim da je čovek koji me je prozvao
zbog upada na venčanje njegove sestre, pozvao da izađemo i nije se nikad
javio, imao želju da uđe u posao sa mnom.
Pijuckala sam vino i žonglirala mislima. U osnovi preduzetnički kapital je
bio moja jedina opcija. Naravno, saznala sam da ih ima na hiljade takvih,
dok sam malo sama istraživala. Mogla bih da probam da radim sa drugom
firmom. Bila sam sigurna da Rothschild Investmants nije bila jedina

59
 Moj kutak

kompanija te vrste u gradu sa dobrim referencama. Ali, sa druge strane,

imali su Oliviju, koja je izgledala gotovo jednako uzbuđena i strastvena po
pitanju mog posla, kao i ja. To je bio ogroman plus. A onda je tu bio
Hudson. Sa ove tačke, on je ulazio u minus kolonu. Međutim, kako je
glasila ona stara izreka? Bolje đavo koga poznaješ nego đavo koga ne
poznaješ-ili nešto slično tome.
Duboko sam udahnula i pogledala u Fishera preko puta stola.
„Šta bi ti uradio?“
Moj telefon je stajao na sredini stola. Ispružio je ruku i gurnuo ga prema
meni. „Nazvao bih pre nego što tvoja nova prijateljica promeni mišljenje.“

60
 Moj kutak

Osmo poglavlje

Hudson

„Koji đavo, Olivia?“

„Smiri se. Smiri se. Zbog ovoga ti nisam dosad ni rekla. Preteruješ.“
Bacio sam fasciklu na sto. „Ja preterujem? Žena je otvorila tuđu poštu,
upala na tvoje venčanje-venčanje koje me je koštalo celo malo bogatstvo,
ako smem da dodam-i ti hoćeš da uđemo u posao sa tom tempiranom
bombom? Mislim da se pre tebi otkačio neki šraf u glavi nego što ja
naduvavam stvari.“
Izostavio sam da sam tu tempiranu bombu pozvao da izađemo. Srećom,
izgleda da Mala Prevarantkinja, tu sitnicu nije podelila sa mojom sestrom.
Odmahnuo sam glavom, još uvek pokušavajući da svarim činjenicu da je
moja sestra pozvala Stellu da se predstavi investicionom timu. „Ne, Olivia.
Jednostavno ne.“
„O moj Bože, Hudsone. Sećam se kada nisi bio tako savršena ličnost. Ako
me moje pamćenje dobro služi, tata te je spasao kada si uhapšen zbog
provale.“
„Imao sam sedamnaest, bio pijan i mislio da je to naša kuća...“
Moja sestra je slegla ramenima. „Šta je sa vremenom kada si digao u
vazduh poljski WC na gradilištu? Jedini razlog zašto vas tada nisu uhapsili
je to što je tata pristao da kupi tri nova.“
„Bio sam u srednjoj školi. Bio je Četvrti juli i Jack je upalio M-5o ne ja.“
„Znaš šta je tvoj problem?“
Zavalio sam se u stolicu i uzdahnuo.“ Ne, ali sam siguran da ćeš me ti

61
 Moj kutak

prosvetliti.“
„Nisi više zabavan. Pre pet godina bi se smejao da je neko upao na
venčanje kome si prisustvovao. Sada si stegnut i ogorčen. Razvod ti je
isisao sav smisao za humor!“
Stegao sam vilicu. Žena sa kojom sam nedavno nekoliko puta izašao, rekla
mi je da se retko osmehujem. Bio sam pristojan i suzdržao se da joj ne
kažem da ona nije bila dovoljno smešna, ali njen komentar mi je zasmetao.
Pre nedelju dana, Charlie je u školi nacrtala sliku svoje porodice na kojoj su
se svi smejali-ona, moja bivša žena, bebisiterka, čak i prokleti pas-osim
mene. Ja sam se mrštio.“
Odmahnuo sam glavom i podigao olovku. „Odlazi, Olivia.“
„Ona dolazi danas u dva da održi prezentaciju timu. Mogu da glasaju, sa ili
bez tebe.“
Pokazao sam bradom prema vratima svoje kancelarije. „Zatvori vrata za
sobom.“

***

„Evelyn.“ Klimnuo sam glavom ulazeći u salu za konferencije.

Stella se namrštila, a sestra me ljutito pogledala.
„Šta?“ slegnuo sam ramenima.
„Ti prokleto dobro znaš njeno ime.“
Podsmehnuo sam se i pogledao u Stellu. „Ah, tako je. Evelyn je tvoj alter
ego, onaj koji činu krivična dela. Očigledno je Stella ispravna poslovna
žena koju tek treba da upoznam. Da li se presvlačiš u telefonskoj govornici
ili šta?“
Pošto još nisu počeli, zauzeo sam svoje uobičajeno mesto na čelu stola u
sali. Bio sam radoznao da vidim kako će se Stella nositi sa mojim ubodina.
Iznenadila me je prišavši ispružene ruke.
„Dobar dan, gospodine Rothschild. Ja sam Stella Bardot. Drago mi je što

62
 Moj kutak

smo se upoznali. Jako cenim priliku da Vam se danas predstavim.“

Rukovao sam se sa njom i zagledao u oči. „Jedva čekam.“
Nakon što sam rekao sebi da se neću truditi da se pojavim na ovom
sastanku, otišao sam do recepcije nešto pre dva sata. Ostavio poštu u
odlazno sanduče, i prolazeći hodnikom u blizini konferencijske sale,
udahnuo sam dašak parfema i znao da je Stella tu. Mirisala je čak i bolje
nego što sam se sećao. Miris je vratio neke uspomene kojih nisam želeo da
se sećam-njen fenomenalan osmeh, njena vatrenost i način na koji nisam
mogao da odvojim pogled od blagog nagoveštaja pulsa koji sam mogao da
vidim na njenom vratu dok se smejala. Žena je učinila da se osećam kao
vampir, jer sam toliko želeo da posisam to mesto.
Još u svojoj kancelariji pokušao sam da ignorišem ono što je trebalo da se
desi u konferencijskoj sali. Ali, deset minuta kasnije, popustio sam, znajući
da ništa neću uraditi u svakom slučaju. Plus, nikada nisam propustio
sastanak, i verovatno bi bilo najbolje da pripazim na svoju sestru. Neko je
morao da spreči njeno srce da prokrvari zbog onoga što sledi.
Stella se vratila na svoje mesto. Po načinu na koji se vrpoljila u stolici i
uvrtala prsten znao sam da je bila nervozna. Iako je činila sve da se to ne
primeti, što sam poštovao. VC investicioni tim smo činili tri viša analitičara,
direktor marketinga i ja. Ali generalno, ja sam vodio tim i odrađivao veći
deo ispitivanja.
Sa druge strane stola, moja sestra mi je skrenula pažnju i poslala ono što
sam znao da je pogled upozorenja. Želela je da me podseti da se ponašam
što je moguće bolje.
„Mogli bismo da počnemo, zar ne?“ upitao sam. Pogledavši na levo,
klimnuo sam glavom Stelli. „Podijum je Vaš, gospođice Bardot.“
Duboko je udahnula, ne drugačije od načina na koji je to uradila
preuzimajući mikrofon pred gomilom na venčanju moje sestre-i ne
drugačije od lika koji sam više puta zamislio u svojoj glavi tokom
poslednjih nekoliko sedmica dok sam pod tušem...
Te predivne zelene oči, pune ružičaste usne i nevino lice-Stella Bardot je
bila prelepa, u to nije bilo sumnje. Ali, način na koji je odgovorila na

63
 Moj kutak

izazov, prolazeći kroz gomilu kako bi rekla jebi se na kraju, me je naveo da

poželim da zabijem zube u njenu besprekornu kožu boje slonovače.
Danas joj je kosa bila podignuta u neku vrstu punđe, i nosila je one debele
naočare tamnih okvira. Imao sam neodoljiv poriv da je prislonim na hrpu
knjiga, raspustim joj kosu i bacim njene naočare preko ramena.
Zrelo, Rothschild. Veoma zrele misli.
Da ne spominjem profesionalne, takođe.
Srećom, izgleda da je barem jedna osoba u sobi razmišljala ispravno.
Stella je pročistila grlo. „Donela sam nekoliko paketa sa uzorcima, demo
vebsajta, neke detalje o tome koliko sam do sad uložila, kao i izveštaj
trenutnog inventara. Verovatno je najbolje da počnem sa uzorcima.“
Klimnuo sam glavom, ali nisam ništa rekao.
Narednih pola sata slušao sam njeno izlaganje. Iznenađujuće, za ženu koja
je reagovala impulsivno, njeno poslovno planiranje je bilo savršeno. Sajt je
bio profesionalan, sa dobrim brendiranjem i jednostavnom navigacijom.
Većinom kada se pojave novi vlasnici preduzeća, razmišljaju prilično
ispravno, ali ne daju previše važnosti remarketingu. Ali, ne i Stella.
Govorila je o metrici, naknadnom reklamiranju, pokazujući da je
razmišljala dugoročno. Količina uloženog kapitala, takođe je bila
impresivna mada me je navela da se zapitam odakle joj tolika količina
novca.
„Da li kompanija nekome duguje novac ili ima već postojećeg investitora?“
upitao sam.
„Ne. Nema dugova. Imala sam partnera koji je uložio sredstva, ali sam ga
prošle godine isplatila.“
„Dakle, dvesta dvadeset i pet hiljada dolara koje ste uložili dosad...To je
došlo od...“
„Moje ušteđevine.“
Pretpostavljam da je videla skepticizam na mom licu, jer je dodala.
„Zarađivala sam sto deset hiljada kao viši hemičar na svom poslednjem
radnom mestu. Trebalo mi je šest godina štednje i preuređenje male
kancelarije u mom stanu u spavaću sobu, kao i uzimanje cimera. Ali,

64
 Moj kutak

uspela sam svake godine da sklonim na stranu polovinu svoje neto

zarade.“
Ponovo impresioniran, klimnuo sam glavom. Polovina onih koji su nam se
predstavljali dobijali su novac od mame i tate ili su dugovali velike količine
novca i pre nego što su startovali. Morao sam joj odati priznanje za
istrajnost, koja je bila potrebna da se stigne ovako daleko. Iako to ne bih
nikad naglas izgovorio.
Kada je Stela došla do demonstracijskog dela svoje prezentacije, mogao
sam da kažem da je moja sestra već bila upoznata sa svime. U osnovi se
ponašala kao njen asistent, pomažući Stelli da proda svoj proizvod. Činile
su se kao jako dobar tim, gde je jedna stala, druga je nastavila. Olivia je u
sve to dodala i par duhovitih komentara o tome kako su svi njeni prijatelji
voleli ove kreacije. U jednom trenutku, njih dve su se smejale, a ja sam
našao sebe kako posmatram Stellu, fokusiran na puls na njenom grlu.
Nisam mogao da sklonim pogled sa proklete stvari. Olivia je pogledala u
mene i uputila mi smešan pogled.
„Pa, šta mislite?“ Pitala je moja sestra nakon završene prezentacije. „Nije li
to neverovatan proizvod?“
Glasan mrmor ispunio je salu, svaki član mog tima klimnuo je glavom i
iskazao neku pohvalu. Direktor marketinga govorio je o profitabilnosti
industrije parfema i koliko se generalno sredstva za kozmetiku kupuju.
Tokom većeg dela razgovora ja sam ćutao, dok moja sestra nije pogledala u
mene.
„Hudsone? Šta ti misliš?“
„Koncept je dovoljno interesantan. Iako mi se ne dopada ideja ocenjivanja
nekih mirisnih uzoraka i popunjavanja onlajn ankete kako bi se napravio
odgovarajući proizvod koji će se svideti potrošaču.“
„Pa, ja volim svoj,“ rekla je Olivia. I sedam žena sa moje mladenačke
zabave deli moje mišljenje.“
Stella se okrenula i pogledala me. „Da li biste želeli da napravim jedan
probni za Vas? Možda imate neku ženu u svom životu koja bi ga
isprobala?“

65
 Moj kutak

Moja sestra je frknula. „Možda bi njegova domaćica ili šestogodišnja ćerka

trebale da ga probaju?“
Namrštio sam se na Oliviu.
„Zapravo,“ rekla je Stella, „može sam da ga isproba.“
„Nisam baš neko ko koristi parfeme. Ali, hvala.“
„Nisam mislila da vi morate da ga stavite na sebe. Znate koje mirise volite,
a koje ne, je li tako? Kada odete do odeljka parfema u prodavnici,
pomirišete gomilu uzoraka dok ne pronađete onaj koji Vas privlači.
Signature Scent samo preskače nepotrebne korake. Ako prođete kroz
proces, parfem koji napravim za Vas trebao bi da bude dovoljno privlačan
kao i onaj koji biste kupili u prodavnici za neku ženu.“ Slegnula je
ramenima. „Muškarci vole parfeme isto kao i žene. Samo ih ne prskaju na
sebe.“
Koliko god da sam mislio da je njena prezentacija bila dobra i da je ona
imala dobar proizvod i jedinstven marketing, nisam bio siguran da je osoba
sa kojom sam želeo da se udružim. Nešto nije štimalo, čak i bez fijaska na
venčanju ili toga da je ona zvezda moje patetične, sve učestalije predstave
pod tušem. Jednostavno, nisam mogao da pokažem prstom na ono što mi
je smetalo. Znajući da bi me sestra izludela što nemam legitiman poslovni
razlog za odbijanje ulaganja, ponadao sam se da bi možda ova izrada
uzorka bio moj izlaz.
Ustajući, zakopčao sam sako. „Dobro. Dajte mi paket uzoraka, pa ćemo
videti kako će ispasti.“
Olivia je zapljeskala rukama kao da je to već gotova stvar. Uputio sam joj
upozoravajući pogled, koji je ona naravno ignorisala.
„Moram da idem na drugi sastanak,“ slagao sam.
Stella je ustala i pokazala rukom prema stolu. „Spakovaću uzorke u kutiju,
pre nego što odem i zajedno sa njom ostaviću Vam kopiju pitanja koja će
biti i na sajtu.“
„Dobro zvuči.“ Kada sam krenuo prema vratima, Stella me je pozvala.
„Gospodine Rothschild?“
Okrenuo sam se i video da je ponovo pružila ruku prema meni. „Hvala

66
 Moj kutak

Vam na izdvojenom vremenu. Zaista cenim što ćete razmotriti ovo,

naročito zbog načina kako je sve između nas započelo.“
Spustio sam pogled na njenu ruku i vratio ga na lice pre nego što smo se
rukovali. „Srećno, Evelyn.“

67
 Moj kutak

Deveto poglavlje

Stella

Nisam mogla da se pomirim sa pismom u rukama.

Prošlo je deset dana od moje prezentacije u Rothschild Investments. Kao
što sam obećala, ostavila sam komplet uzoraka za Hudsona. Sledećeg dana
Olivia me pozvala da me obavesti o njegovom odabiru i anketi. Kada je
komplet stigao, oborilo me je saznanje da je sadržao i tonu prelepih grafika
koje je Olivjiin marketinški tim odradio. Napravila je čak i nekoliko
dopadljivih slogana za koje sam smatrala da bi savršeno izgledali na
kutijama finalnog proizvoda, koje još nisam dala da se izrade.
Pozvala sam je da joj se zahvalim i provele smo skoro dva sata na telefonu
razgovarajući o svim idejama. Od tada smo se čule još nekoliko puta. Njeno
uzbuđenje je bilo zarazno, ali posle nekoliko poslednjih odbijanja, moje
finansije su bile ugrožene , pa sam se trudila da se ne nadam previše-ali je
Olivia to učinila nemogućim.
Kada smo se čule pre dva dana, obavestila me je da joj je stigao parfem koji
sam kreirala za Hudsona. On je bio na poslovnom putu, ali će ga ostaviti na
njegovoj stolici sa porukom, pa će ga videti čim se bude vratio. Otac njenog
muža morao je na hitnu operaciju srca, tako da ona odlazi na sedam dana u
Californiu, ali je želela da se vidimo čim se vrati.
Iskreno sam verovala da je posao sa Rothschild Investments gotova stvar,
zbog čega me je pismo koje sam upravo pročitala šokiralo.

Poštovana gospođice Bardot, hvala Vam puno na Vašem interesovanju za rad sa

68
 Moj kutak

Rothschild Investments. Iako je Vaš proizvod bio impresivan, sa žaljenjem Vas

obaveštavamo da u ovom trenutku nismo zainteresovani za saradnju sa Vama.
Želimo Vam sreću u budućim poduhvatima.
Iskreno Vaš,
Hudson Rothschild.

Razočaranje je bila blaga reč za ono što sam osećala. Opet.

Još uvek šokirana, pročitala sam ga još jednom. Nisam želela da zovem
Oliviu i pitam je šta se dogodilo, jer je imala dovoljno briga oko zdravlja
svog svekra. Osim toga, Hudson je bio taj koji je potpisao pismo, a ako
budem čekala celu nedelju da se ona vrati, počeću da se penjem po
zidovima. Zato sam odlučila da pozovem Hudsona lično. Morala sam
barem da znam zašto su promenili mišljenje, jer sam bila sigurna da to nije
zbog parfema koji je za njega kreiran.
Prsti su mi se tresli dok sam birala njegov broj na mobilnom. Javila se
vesela recepcionarka posle prvog zvona.
„Dobar dan. Rothschild Investments. Na koga želite da usmerim Vaš
poziv?“
„Zdravo. Mogu li da razgovaram sa Hudsonom Rothschildom, molim
Vas?“
„Sačekajte samo da proverim da li je dostupan.“
Čekala sam ceo minut pre nego što sam čula glas koji sam prepoznala kao
glas njegove asistentkinje Helen. Srela sam je u dva navrata prilikom mojih
poseta kompaniju. Bila je prijateljski raspoložena i volela je ideju Signature
Scenta.
„Zdravo, Helen. Ovde Stella Bardot. Da li je moguće da razgovaram sa
Hudsonom?“
„Zdravo Stella. Upravo se vratio sa sastanka. Mislim da ima nešto
slobodnog vremena u svom rasporedu, ali sačekaj da proverim još jednom
da li je dostupan.“
Javila se nekih trideset sekundi kasnije. Njen glas više nije bio tako

69
 Moj kutak

optimističan.
„Stella...žao mi je. On je na drugoj liniji. Da mu prenesem da te nazove
kasnije?“
Nešto mi je govorilo da nije na telefonu i da joj je rekao da me se otarasi.
Ali, bila sam uznemirena, pa je to mogla da bude moja paranoja.
„Da, naravno.“
Ostavila sam joj broj svog poslovnog telefona i strpljivo čekala. Ali poziv
nije stigao. Sutradan popodne, pozvala sam i ponovo dobila Helen. Ovoga
puta kada mi je rekla da Hudson nije dostupan, frustrirano sam frknula.
„Da li možeš da mu preneseš da su mi potrebna samo dva minuta
njegovog vremena? Sigurna sam da je veoma zauzet, ali to neće dugo
trajati.“
„Naravno, obavestiću ga. Da li je sve u redu?“
„Ne baš,“ uzdahnula sam. „Dobila sam pismo u kome odbija da investira u
Signature Scent, a ja želim da znam razlog tome. U pismu nije iznet, i ako
ništa drugo, želim iz toga da izvučem pouku.“
„Oh, wow. Žao mi je. Nisam znala.“
To je bilo zanimljivo. Očekivala sam da ga je njegova asistentkinja otkucala.
„Ne želim da dosađujem. Treba mi samo nekoliko minuta njegovog
vremena.“
„Preneću mu poruku. I žao mi je što nije uspelo, Stella. Zaista sam se
radovala svemu tome.“
„Hvala, Helen.“
Tog dana, trudila sam se da budem zaposlena. Ali proverila sam telefon
više puta. Do šest sati te večeri, već sam skoro izgubila nadu-sve dok moj
telefon nije zazvonio dok sam bila na trčanju. Obrisala sam ruke u šorc i
zadihano odgovorila.
„Halo?“
„Zdravo, Stella. Helen ovde.“
„Zdravo, Helen.“
„Žao mi je što te Hudson nije nazvao. Bio je, uh, zauzet danas. Prenela sam
mu poruku, i on mi je rekao da te obavestim da je razlog zašto je odlučio da

70
 Moj kutak

ne investira taj što mu se nije svideo uzorak koji je dobio. Mislim da ga je to

učinilo nesigurnim u proizvod.“
„Oh, razumem.“ To je bilo potpuno sranje. Jer sam mu napravila isti miris
koji sam nosila u noći Olivijinog venčanja. A on mi je dva puta rekao kako
dobro mirišem. Pre nekoliko nedelja bila sam spremna da odustanem i
ostavim sve na čekanje na duži vremenski period. Ali, više nisam želela da
prihvatim poraz. Svi moji razgovori sa Oliviom dali su mi snage da ovoga
puta ne pustim sve to tako lagano. Želela sam da pokušam još jednom, jer
znajući da laže o razlogu odbijanja.
„Da li misliš da bi bilo moguće da ugovorim sastanak sa Hudsonom
lično?“
Helenin glas se stišao. Zvučalo je kao da je stavila ruku na slušalicu kako je
niko ne bi čuo. „Ne želim da upadnem u nevolju, ali biću iskrena, mislim
da će reći ne, ako ga pitam.“
„Ali...već dugo radim za Hudsona. Njegovo lajanje je mnogo gore od
njegovog ujeda. Sad, ako bi se samo pojavila...Možda ne bi imao izbora. I
on poštuje ljude koji se bore jako za ono što žele.“
Tužno sam se osmehnula. „Hvala, Helen. Cenim tvoj savet. Razmisliću o
tome.“

***

Sledećeg jutra stigla sam u Rothschild Investments u osam ujutro.

„Zdravo. Da li je Hudson Rothschild tu?“
Recepcionarka se nasmešila. „Tu je. Da li imate zakazano?“
Duboko sam udahnula. „Nemam. Ali, trebaju mi samo dva minuta
njegovog vremena. Da li bi bilo moguće da uđem i vidim se sa njim?“
„Dozvolite mi da proverim. Kako se zovete i povodom čega dolazite?“
„Stella Bardot i razgovor se odnosi na Signature Scent.“
Podigla je slušalicu, a ja sam slušala njenu stranu razgovora.

71
 Moj kutak

„Zdravo, gospodine Rothschild. Ovde je Stella Bardot povodom Signature

Scent. Nema zakazan-“
On ju je definitivno presekao. Čula sam zvuk njegovog dubokog glasa kroz
slušalicu, mada nisam mogla da razumem šta je govorio. Ali kada se njeno
lice snuždilo, znala sam da to nije dobar znak.
„Umm...u redu...da li želite da joj to prenesem?“ Pauza, a onda je podigla
oči prema mojim. „U redu. Hvala.“
Kliknula je dugme na tastaturi i uputila mi obeshrabrujući osmeh.
„Gospodin Rothschild je rekao, „Ako nemate ništa pametnije da radite,
sedite. Ako nađe dva slobodna minuta u svom prebukiranom danu, videće
Vas.“ Napravila je grimasu. „Žao mi je.“
„U redu je-nemoj ubiti glasnika i sve to.“
Pokazala je na čekaonicu. „Da li želite da Vam donesem kafu dok čekate?“
„Ne, hvala Vam.“
„U redu. Ja sa Ruby. Ako se predomislite, samo mi recite.“
„Hvala, Ruby.“
Sela sam na kauč i izvadila telefon da proverim e-mailove. Instinkt mi je
govorio da ću sedeti ovde duže vreme. Imala sam osećaj da će Hudson
uživati u mom čekanju.
I nisam pogrešila.
Tri sata kasnije, recepcionarka mi je prišla.
„Samo sam htela da Vas obavestim da sam pozvala i podsetila ga, kako ne
bi zaboravio na Vas.“
Frknula sam. „I kako je to prošlo?“
Nasmejala se i pogledala preko ramena da se uveri da neka nikoga u
blizini. „Bio je prilično arogantan.“
„Mogu da se kladim. Ali, u redu je.“ Mahnula sam prema staklenom
stočiću ispred sebe. „Barem imate sve ove sjajne časopise.“
Oko 17:00, shvatila sam da će me naterati da vrebam na njega na glavnim
vratima samo kako bi bio kreten. Dok sam razmišljala o odlasku posle
prvih sat-dva ovog jutra, sada sam već previše vremena utrošila, da bih
odustala. Ubacila sam slušalice u uši, vratila se na kauč i uključila klasičnu

72
 Moj kutak

muziku kako bih se opustila. Rešila sam da se vidim sa Hudsonom, makar

me to ubilo. Ali oko 17:30 recepcionarka je još jednom došla do mene.
Namrštila se. „Spremam se za polazak, pa sam pozvala ponovo gospodina
Rothschilda. Rekao mi je da Vam prenesem da se ispostavilo da danas nije
imao dva slobodna minuta.“
Kakvo kopile. To je bio njegov plan sve vreme-da me natera da izgubim ceo
dan. Pa, sreća po mene, nisam imala posla i nisam imala gde da odem.
Tako radije nego da se uznemirim, rešila sam da se ukopam. Ustala sam i
prebacila torbu preko ramena.
„Možete li obavestiti gospodina Rothschilda da ću sutra ponovo doći?
Možda će tada moći da odvoji dva minuta.“
Recepcionarkine obrve su poskočile, ali se nasmešila. „Naravno.“
Sutradan sam došla spremnija. Ponela sam laptop, neke grickalice, punjač
za telefon i listu obaveza. Kada je i ovo jutro prošlo, a Hudson još uvek nije
mogao da nađe par minuta da razgovara sa mnom, barem sam rešila
gomilu stvari sa svog spiska i pročitala svoje emailove-dve obaveze koje su
morale da se završe.
Popodne sam ažurirala rezime i otpremila više od hiljadu slika sa svog
telefona na vebsajt i organizovala ih. Provela sam sat i po u onlajn
planiranju svog odmora iz snova, koji sebi nisam mogla da priuštim-
birajući luksuzne hotele i privatne jedrilice kojima bih plovila između
grčkih ostrva koje sam želela da posetim. Ponovo u 17:30 prišla mi je
recepcionarka.
„Dobre vesti. Mislim...“
„Oh?“
„Upravo sam ga nazvala da ga obavestim da ja odlazim a da ste Vi još uvek
ovde.“ Slegnula je ramenima. „Nije tražio da Vas zamolim da odete.“
Zahihotala sam se ,jer izgleda da sam upravo sada skrenula sa uma.
„Znači, mogu da čekam?“
Pokazala je prema staklenim vratima. „Jednom mora da prođe kroz ta
vrata...“
Klimnula sam glavom. „U redu. Želim ti prijatno veče, Ruby.“

73
 Moj kutak

„Takođe, Stella. Nadam se da te neću videti sutra kako sediš ovde.“

Nasmešila sam se. „I ja se nadam, takođe.“
Do 18:45 gledala sam kako većina zaposlenih u Rothschild Investments
odlazi, kada je ušla ekipa za čišćenje i počela da usisava oko mene.
Pauzirala sam planiranje odmora iz snova i počela da se dopisujem sa
Fisherom. Kada sam završila, ponovo sam otvorila laptop i vratila se
odmoru. Mykonos je bio poslednje ostrvo na kome sam trebala da
pronađem savršen hotel. Dok sam prebirala po fotografijama neverovatnih
pejzaža, pokušavajući da odlučim da li želim da budem na severnoj ili
južnoj strani ostrva, mora da sam odlutala,maštajući.
Odjednom, začula sam dubok glas, koji me je uplašio i naterao da
poskočim sa stolice. Laptop je poleteo na pod, a ruka na grudi. „Na smrt si
me preplašio.“
Hudson je odmahnuo glavom. „Trebao sam samo da izađem kroz ta vrata.
A ti ne bi ni primetila.“ Savio se i podigao laptop, koji je srećom još uvek
bio osvetljen i nije bio slomljen. Gledajući u ekran, rekao je, „Ideš na
odmor na grčka ostrva? Dobar biznis plan. Dobro se provedi u...“ Začkiljio
je. „Royal Myconianu. Izgleda skupo.“
Otela sam mu laptop iz ruku. „Sanjam odmor, što ne znači da idem.“
Iako se nije baš nasmešio, mogla sam da se zakunem da su mu se uglovi
usana trznuli. Hudson je povukao rukav sakoa, otkrivajući veliki ručni sat.
Dok sam osećala ogromnu potrebu da udarim tog arogantnog gada što me
je naterao da sedim ovde dva dana, nisam mogla a da ne primetim kako je
seksi izgledao sat na njegovom muževnom zglobu. Odmahujući glavom,
pokušala sam da odagnam te misli.
„Dva minuta,“ rekao je Hudson, prekrstivši ruke na grudima. „Kreni.“
Sledećih sto dvadeset sekundi, blebetala sam-govoreći mu da želim da
znam pravi razlog zašto je odbio ulaganje, jer je bilo nemoguće da mu se
nije dopao parfem koji sam napravila. Čak sam mu rekla da je to bio onaj
isti za koji mi je dva puta rekao da mu se dopada-jednom na Olivijinom
venčanju i drugi put kada sam došla da preuzmem svoj mobilni telefon. A
onda sam, iz nekog suludog razloga, počela da detaljno opisujem sastojke i

74
 Moj kutak

hemikalije koje sam upotrebila...I tako se moj govor pretvorio u čas hemije.
Mislim da nisam udahnula ili iskoristila ijednu interpunkciju tokom čitave
dve minute mog brzog govora.
Kada sam konačno ućutala, Hudson se zagledao u mene. „Jesi li završila?“
„Pretpostavljam da jesam.“
Kratko je klimnuo glavom. „Prijatno veče.“ A onda se okrenuo i krenuo
prema vratima.
Trepnula sam nekoliko puta, sigurna da je nemoguće da tek tako odlazi.
Ali, kada je došao do vrata i gurnuo ih, postalo je očigledno da je kreten
upravo to radio. Zato sam viknula za njim. „Gde ideš? Čekala sam dva
dana na ovaj razgovor.“
Sa rukom na vratima, rekao je ne osvrnuvši se. „Tražila si dva minuta. Dao
sam ti ih. Čistači će zaključati za tobom.“

***

Ako je neko veče zasluživalo vino, to je bilo ovo.

Fisher je radio do kasno, ali je bio moj sretni slušalac, dok sam besno
marširala iz Rothschild Investments prema stanici metroa. Tako da je znao
šta ga je čekalo kada se pojavio u mom stanu.
„Draga, stigao sam!“
U jednoj ruci je držao veliku flašu merlota i cvet koji je definitivno upravo
iščupao iz saksije našeg komšije -jer je i dalje imala koren i zemlju na sebi.
Prisilila sam svoje smrknuto lice na osmeh. „Hej.“
„Prošao sam pored policajca čiji konj nije imao tako dugo lice kao što ti
imaš u ovom trenutku.“ Fisher me je poljubio u čelo i pokazao na cvet. „Šta
misliš? Crvena vaza ili providna?“
Uzdahnula sam dramatično. „Mislim da toj stvari više treba zemlja nego
vaza.“
Fisher me je potapkao kažiprstom po nosu. „Znači crvena.“ otišao je do

75
 Moj kutak

ormara i izvadio vazu namenjenu džinovskom buketu, ne jednom jadnom

cvetu, napunio je vodom nad sudoperom i spustio stabljiku. „Mislim da
treba da pozoveš Oliviu.“
Već sam punila svoju čašu vinom. „Ne želim da joj smetam. Koja je svrha?
Sama mi je rekla da Hudson na čelu tima. Plus, ona je već dovoljno
pomogla. Ne želim da se oseća loše.“
„Ne mogu da verujem da je taj kreten tražio tvoj broj, i nikad te nije
pozvao, a onda se pobrinuo da sediš tamo dva dana. Taj tip treba da
prestane da te tera na čekanje. A imao sam tako snažan osećaj da ćete vas
dvoje završiti jebući se.“
Frknula sam. „Ja i Hudson? Jesi li lud? Očigledno je da me čovek mrzi.“
Fisher jeodvezao čvor na kravati dok je dolazio do sofe na kojoj sam ja već
bila zavaljena.
„Gledao sam vas na venčanju. Čak i kada te je zajebao i naterao da održiš
govor, oči su mu iskrile. Bilo je hemije tamo.“ Završila sam svoje vino.
„Neka hemija dovodi do eksplozije. Veruj mi, znam.“
„Ali zašto te je pitao da izađete i onda te nikad nije pozvao?“
Odmahnula sam glavom. „Da izjednači. Iz istog razloga zbog koga me je
ostavio da sedim u predvorju.“
Sledećih sat vremena, Fisher i ja smo pili vino. Zato što je bio najbolji
prijatelj, svih najboljih prijatelja, dozvolio mi je da ponovim sve što sam mu
rekla i preko telefona, bez pogovora.
Ali dug dan pun sedenja i konzumiranje previše alkohola na kraju me je
dotuklo, i kada sam zevnula po drugi put, on je ustao.
„Ostaviću te da se malo odmoriš. Imaš dva dana. Današnji je bio da poludiš
i napiješ se. Sutra je za valjanje u samosažaljenju. U četvrtak se vraćamo u
sedlo i smišljanje kuda dalje. Sve će biti u redu.“
Nisam želela da budem još veća jadnica i kažem mu da mi nije preostalo
više nijedno mesto gde bih otišla, osim možda u red za nezaposlene. Fisher
je imao dobru nameru. „Hvala ti što si me saslušao.“
„Uvek, princezo moja.“ Nagnuo se i poljubio me u čelo pre nego što je
krenuo prema vratima. Uzimajući svoj sako iz kuhinje, rekao je, „Gotovo

76
 Moj kutak

da sam zaboravio-imala si poštu u sandučetu. Hoćeš da ti je dobacim?“

„Ne. Pogledaću je sutra.“
Spustio je na kuhinjski pult. „Odspavaj, Stella Bella.“
„Laku noć, Fisher.“
Kada je zatvorio vrata, naterala sam sebe da ustanem i prođem kroz stan
ispunjen kutijama, gaseći svetla. U kuhinji, debela smeđa koverta na dnu
gomile zapela mi je za oko.
Znam taj logo...
Ali ne može da bude...
Pošto nisam imala naočare, podigla sam je da bih bolje videla.
Svakako, krug sa isprepletenim R u njemu bio je upravo ono što sam
mislila. Šta bi mi kog đavola, Rothschild Investment poslao? Još jedno jebi
se pismo? Možda ovog puta sa detaljnim računom za hranu i piće sa
Olivijinog venčanja, zajedno sa fakturom za Hudsonovo dragoceno vreme?
Dosta mi je bilo torture za taj dan i verovatno bi trebala da ga ostavim za
ujutro. Ali to nije bio moj stil. Zato sam provukla prst ispod pečata i
otvorila kovertu. Unutra je bilo propratno pismo napisano na papiru sa
istim zaglavljem kao na onom koje sam dobila pre nekoliko dana. Ispod
njega se nalazila gomila pravnih dokumenata... Uslovi, Saglasnost sa
pravima investitora, Ugovor o kupovini akcija...
Šta je dođavola sve ovo?
Zgrabivši naočare, počela sam da čitam propratno pismo.

Poštovana gospođice Bardot,

Nakon pažljivog preispitivanja, Rothschild Investments sa oduševljenjem prihvata

ponudu za ulaganje u Vašu kompaniju Signature Scent, LLC. Predloženu
strukturu, iznose i termine, možete pronaći u odeljku Uslova. Molimo Vas da
pažljivo pročitate priložena dokumenta i razmislite o detaljima naše ponude. Kako
naša ponuda utiče na pravo glasa i Vaš vlasnički ulog u Vašoj kompaniji, toplo
Vam preporučujem da i Vaš advokat prouči svu dokumentaciju pre potpisivanja.
Zadovoljstvo nam je da Vas pozovemo da budete deo Rothschild Investments

77
 Moj kutak

porodice i radujemo se predstavljanju Vašeg inovativnog proizvoda tržištu.

Iskreno Vaš,

Hudson Rothschild

Da li je ovo bila neka šala? Da li je ono što sam rekla u toku dva minuta
učinilo da promeni svoje mišljenje i pošalje ovo pismo po nekome iz firme?
Ali kako bi taj neko ušao u moje zaključano sanduče?
I dalje se osećajući kao da je došlo do neke greške, pročitala sam adresu na
koverti pre nego što sam prelistala dokumenta. Činilo se kao legitimna
ponuda. Doduše, nisam razumela većinu pravnih bla, bla gluposti, ali se
jeste činilo da Rothschild Investments želi da investira Signature Scent u
zamenu za četrdeset posto udela u kompaniji. I jeste u prvom redu pisalo
preispitivanje, a ne razmatranje. Jednostavno nisam mogla da verujem.
Zapravo sam uspela da ga navedem danas da se predomisli? U bedna dva
minuta koja mi je dao pre nego što je otišao?
Stajala sam u kuhinji otvorenih usta-sve dok nisam primetila datum na
vrhu pisma. Nije bio današnji. Datum je bio od pre tri dana. Zgrabivši kovertu
koju sam spustila na sto, pogledala sam poštanski žig. Da, poslato je
poštom pre tri dana.
Što je značilo...
Hudson je ovo poslao pre nego što me je pustio da sedim u čekaonici cela
dva dana.
Šta dođavola?

78
 Moj kutak

Deseto poglavlje

Stella

Šta sve može da se promeni u roku od sedam dana.

Umesto da sedim u predvorju Rothschild Investments, čekajući da vidim
kralja zamka, bila sam predstavljana po firmi kao „naš najnovoji Rothschild
partner.“ Od preokreta od 180 stepeni još uvek mi se vrtelo u glavi, ali
nisam više htela da gubim vreme zadržavajući se na tome. Imala sam
proizvod koji će biti lansiran za samo nekoliko meseci.
Olivia me je nazvala jutro nakon što sam dobila ponudu. Još uvek je bila u
Californiji brinući o svom svekru, ali je htela da proveri da li sam
zadovoljna uslovima ugovora. Pažljivo sam proširila temu na odbijenicu
koju sam dobila, i ona se izvinila, rekavši da je došlo do zabune. Ipak, iz
nekog razloga nisam mislila da je to istina. Imala sam osećaj da je tu bilo
nešto više od pogrešno poslatog pisma. Ali, ona je uzbuđeno nastavila
dalje, pa sam odlučila da je pratim i fokusiram se na ono što je sledilo, i ne
osvrćem se.
„Stella, ovo je Martha. Ona je direktor računovodstva,“ rekla je Olivia. „Za
tvoju informaciju, Martha pije crnu kafu i više voli kenijsku mešavinu iz
male radnje u blizini, nego onu iz Starbucksa. Veruj mi, doći će vreme kada
ćeš morati da dođeš kod nje sa kafom u ruci podvijenog repa, jer ćeš morati
da je moliš da ti odobri nešto što premašuje budžet.“
Martha se nasmejala i ispružila ruku. „Drago mi je Stella. Veruj mi, ako je
tvoj proizvod i upola neverovatan kao što Olivia kaže, nećeš morati da
moliš.“ Namignula je. „Samo ponesi parfem.“
Nasmešila sam se, ali sam za svaki slučaj pribeležila Marthinu preferencu
kada smo Olivia i ja prešle u sledeće odeljenje.

79
 Moj kutak

Nakon što je Fisher dao da neko iz njegove kancelarije pregleda sva

dokumenta, potpisala sam na isprekidanoj liniji. Pre nekoliko dana Olivia i
ja smo se našle na ručku kako bismo razgovarale o osnovnoj logistici. Ona
je bila šef marketinga, ali Rothschild Investments bi takođe pružio pomoć u
svemu, od veb razvoja do računovodstva kao deo njihovog novostečenog
udela u mojoj kompaniji. Sve to bi mi uštedelo tonu novca koji nisam
imala.
Ali, prvi korak bilo je odlučiti gde će biti moja nova kancelarija. Olivia mi
je rekla da većina partnera odluči da im kancelarija bude u Rothschild
Investmentsu jer su tako bliži i zaposlenima koji su im potrebni i uslugama
koje su koristili. S obzirom da je moja prethodna kancelarija bila sofa u
dnevnoj sobi, okružena kutijama od zida do zida, shvatila sam da bi bilo
profesionalnije da je stacioniram ovde-bar dok ne budem mogla da sebi
priuštim nešto svoje.
Na kraju ture upoznavanja, Olivia me odvela do prazne kancelarije i
predala mi ključ. „Ovo je tvoj novi dom. Ženski toalet je na kraju hodnika.
Moja asistentkinja ti je ostavila osnovne stvari, a ti ćeš je obavestiti šta bi ti
još moglo zatrebati. Imam sastanak u 11:00 i moram da požurim. Možda
bismo mogle da imamo kasni ručak oko 13:30?“
Klimnula sam glavom. „To bi bilo odlično.“
Nakon što je Olivia otišla, zauzela sam mesto za svojim velikim, modernim
stolom i upila sve. Ne samo da je Signature Scent dobio više sredstava nego
što je bilo potrebno za pokretanje, već je dobio i osoblje, sisteme i
fantastičnu adresu kancelarije u centru grada o kojoj sam inače samo mogla
da sanjam. Delovalo je nadrealno. Svaka osoba koju sam danas upoznala
izgledala je iskreno srećna zbog našeg novog partnerstva i uzbuđena što
počinjemo da radimo. Sve je bilo gotovo suviše dobro da bi bilo istinito. Što
me je podsetilo, bila je ovde bar jedna osoba koja nije skakala od sreće zbog
mog prisustva.
Kad sam prošla pored Hudsonove kancelarije tokom obilaska, vrata
njegove kancelarije bila su zatvorena. Ali, znala sam da je ili unutra ili je
nedavno otišao, jer sam mogla da osetim njegovu kolonjsku vodu. Morala

80
 Moj kutak

sam sa njim da razgovaram, pa sam posle odlaska u ženski toalet, krenula

hodnikom koji je vodio do njegove kancelarije. Ovog puta, vrata su bila
otvorena. Kako sam se približavala, puls mi se ubrzavao. Stajao je, leđima
okrenut vratima, posežući za nečim na polici u trenutku kada sam
pokucala.
„Samo ga ostavi na mom stolu,“ rekao je ne okrenuvši se.
Pretpostavila sam da je očekivao nekog drugog. „Zdravo, Hudsone. Stella
je. Nadala sam se da ćemo moći na trenutak da porazgovaramo.“
Okrenuo se i pogledao me. Bože, da li su njegove oči postale intenzivnije
plave od poslednjeg puta kada sam ga videla? Odmah sam počela da
uvijam prsten koji sam nosila na kažiprstu, nešto što sam radila kada sam
bila nervozna. Ali, uhvatila sam sebe u tome i zaustavila se. Nisam mogla
da dozvolim da me Hudson zastraši.
Iako se osećajući nelagodno, podigla sam bradu i zakoračila u kancelariju.
„Neće dugo trajati.“
Hudson je prekrstio ruke na grudima i naslonio se na ormar, umesto da
sedne za svoj sto. „Svakako uđi. Već si me prekinula.“
Bio je sarkastičan, ali sam svejedno odlučila da iskoristim priliku. Duboko
udahnuvši, zatvorila sam vrata za sobom. Hudson je ostao tih, ali su
njegove oči pratile svaki moj pokret dok sam prilazila njegovom
podjednako zastrašujućem, prevelikom stolu.
„Da li će ti smetati, ako sednem?“
Slegnuo je ramenima. „Naravno, zašto da ne.“
Sela sam na jednu od dve stolice ispred njegovog stola i sačekala da mi se
pridruži. Ali, on je nastavio da stoji. „Zar nećeš da sedneš?“
Oči su mu zablistale. „Ne. Dobro mi je ovako.“
Uzela sam trenutak da saberem misli, ali miris Hudsonove kolonjske vode
lebdeo je u vazduhu. Da li je morao tako prokleto dobro da miriše?
Skretalo mi je pažnju. Kada sam još jednom uhvatila sebe kako posežem za
prstenom, zgrabila sam rukohvate stolice kako bih okupirala ruke.
„Olivia je rekla da je pismo kojim sam odbijena poslato greškom .Da li je to
istina?“

81
 Moj kutak

Hudsonove oči su se spustile na moje ruke pobelelih zglobova pre nego što
su se srele sa mojim. „Da li je bitno? Ovde si.“
„Meni je bitno. Radila sam na svojoj kompaniji pet godina i u nju unela i
srce i dušu. Rothschild Investments je sada vlasnik jednog njenog dela i
volela bih da raščistimo vazduh tako što ćemo rešiti svaki problem koji
nam stoji na putu kako bi stvari postale lakše, što je moguće više.“
Hudson je palcem protrljao donju usnu, dok je činilo se razmatrao moje
reči. Na kraju je rekao, „Ne.“
Čelo mi se naboralo. „Ne, šta? Ne želiš da raščistimo vazduh?“
„Pitala si da li je prvo pismo poslato greškom. Nije bila greška.“
Tako sam i mislila, ali je ipak bilo bolno za čuti. „Pa šta te je nateralo da se
predomisliš?“
„Moja sestra. Ona je trn u guzici kada je zagrejana za nešto.“
To me je nasmejalo. Stvarno sam obožavala Oliviju. „Da li nisi želeo da
posluješ sa mnom zbog mog proizvoda ili zbog mene?“
Hudson je proučavao moje lice pre nego što je odgovorio. „Zbog tebe.“
Namrštila sam se, ali sam cenila njegovu iskrenost. Zato sam nastavila.
„Pismo sa poslovnom ponudom poslato je dan pre prvog dana mog
sedenja u predvorju i čekanja da mi se ukaže prilika da te vidim, a ipak si
me ostavio da sedim tamo puna dva dana. Zašto?“
Ugao njegovih usana se blago trznuo. „Tražila si dva minuta. Bio sam
zauzet.“
„Ali mogao si da kažeš recepcionarki da mi prenese da si se predomislio, i
da je ponuda poslata.“
Ovog puta, nije mogao da sakrije osmeh. „Da, mogao sam.“
Začkiljila sam prema njemu, od čega se zahihotao. „Ako je to tvoje
zastrašujuće lice, možda bi želela da poradiš na njemu.“
Njegov osmeh bio je opasan. Ostala sam pomalo bez daha. Ipak sam
ispravila leđa u stolici. „Hoćemo li imati problema u zajedničkom radu?
Olivia je rekla da si prilično uključen u rad početnika.“
Hudson me je opet proučavao. „Ne ako si vredan radnik.“
„Jesam.“

82
 Moj kutak

„Pretpostavljam da ćemo videti.“

Interfon na Hudsonovom stolu je zazujao pre nego što se začuo glas
recepcionarke preko zvučnika. „Gospodine Rothschild?“
Njegove oči nisu napustile moje, kada je odgovorio. „Da?“
„Stranka za sastanak u 11:30 je stigla.“
„Reci Danu da ću mu se uskoro pridružiti.“
„U redu.“
Ona se odjavila, a Hudson je nagnuo glavu. „Da li postoji još nešto?“
„Ne, to bi bilo sve.“
Kada sam ustala i okrenula se da izađem, on je ponovo progovorio.
„Zapravo, imam ja nešto.“
„Dobro...“
Prekrstio je ruke preko grudi. „Kao što je Olivia rekla, prilično sam
uključen u lansiranje novih preduzeća u koja ulažemo. Tako da bi
verovatno trebala da daš Helen svoj pravi broj mobilnog telefona na
odlasku- u slučaju da trebam da te kontaktiram.“
„Kako to misliš ,moj pravi broj? Dala sam ti ga onog dana kada sam došla
da uzmem svoj telefon.“
Usta su mu se skupila u tanku liniju.“ Broj koji si mi dala je bio za Vinny's
Pizzu.“
„Šta? Ne, nije.“
„Jeste. Zvao sam.“
„Onda mora da si ga pogrešno zapisao. Ja ti nisam dala pogrešan broj.“
„Ti si ga ubacila u moj telefon.“
Napregla sam mozak, pokušavajući da se setim tog dana. Zar nije on
zapisao moj broj? Onda me je udarilo-pitao je za moj broj i odmah posle
toga, njegova asistentkinja je pozvala. Dok su razgovarali, posegao je u
džep i pružio mi telefon. O Bože.
„Mogu li da vidim tvoj telefon?“ pitala sam.
Hudson je bio tih na minut. Na kraju je spustio ruku i sa stola uzeo telefon.
Osećala sam da me posmatra dok sam tražila svoje ime u njegovim
kontaktima i pročitala broj koji sam unela. Oči su mi se raširile. Poslednja

83
 Moj kutak

cifra mog broja je bila devet, ali sam ukucala šest-cifru iznad devetke na
tastaturi.
Podigla sam pogled prema njemu. „Ukucala sam pogrešan broj.“
Lice mu je bilo nepomično. „Svestan sam toga.“
„Ali nisam imala nameru.“
Ništa nije rekao.
Činilo se da mi je mozak radio usporeno dok sam obrađivala šta ovo znači.
„Znači...razlog zašto me nisi pozvao bio je taj što si mislio da sam ti
namerno dala pogrešan broj? Ali, tvoja sestra me je zvala. Ona je uspela da
pronađe moj poslovni broj.“
„Nemam naviku da vrebam žene koje mi daju pogrešan broj kad ih
pozovem da izađemo.“
„Nikad to ne bih uradila.“
Zurili smo jedno u drugo. Bilo je kao da je konačno nestali deo slagalice
legao na svoje mesto. „I zato si uživao u tome da me ostaviš da sedim u
čekaonici dva dana. Mislio si da sam te otkačila, pa si ti otkačio mene
zauzvrat.“ Odmahnula sam glavom. „Ali, još uvek ne razumem. Šta te je
navelo da se predomisliš u vezi sa investiranjem?“
Hudson se ponovo počešao po bradi, stvar koju je često činio. „Moja sestra
je veoma strastvena što se tvog posla tiče. Imala je veoma teških trenutaka
ovde na poslu otkako nam je otac umro. Kada sve sklonim u stranu, tvoj
posao je ono što bi me zanimalo u drugačijim okolnostima. Shvatio sam da
nije bilo pošteno da ti činjenicu da si me otkačila uzmem za zlo i razočaram
Oliviju.“
„Ali, ja te nisam otkačila. Bila sam razočarana kada nisi pozvao.“
Hudson je pogledao u moja stopala. Imala sam osećaj da nije bio siguran
šta da radi sa ovom novom informacijom kao što nisam ni ja. Telefon na
njegovom stolu ponovo je zazujao.
„Da, Helen?“ rekao je.
„Esme je na liniji jedan.“
Uzdahnuo je. „Preuzeću. Samo joj reci neka sačeka minut, molim te.“
„U redu. I uzeću za Dana kafu i odvesti ga u salu za konferencije.

84
 Moj kutak

Obavestiću ga da će ti trebati još nekoliko minuta.“

„Hvala ti, Helen.“
Hudson je konačno podigao svoj pogled, ali veoma polako, odmerivši me
od nožnih prstiju. Do trenutka kada su se naše oči srele, moje telo je
drhtalo. Đavolski osmeh na njegovom licu nije učinio stvari boljim.
„Govorila si...bila si razočarana kada nisam pozvao?“
Progutala sam, osećajući se pomalo kao jelen pred farovima. „Ummm...“
Hudsonov smešak prerastao je u širok osmeh. „Esme je moja baka, tako da
moram da preuzmem taj poziv. Nastavićemo?“
Polako sam klimnula glavom. „Umm..da...svakako.“
Okrenula sam se i krenula prema vratima. Ali pre nego što sam stigla da ih
otvorim, Hudsonov glas me je zaustavio. „Stella?“
„Da?“
„Dao sam parfem koji si napravila za mene svojoj baki. Više je za nju.“
Nasmešila sam se. „Nema problema.“

***

Kasnije, te večeri, neko iz ekipe za čišćenje je pokucao na vrata moje

kancelarije i pitao da li može da uđe i isprazni kantu za smeće.
„Oh. Naravno.“ Nisam znala da je već tako kasno, jer sam bila udubljena u
kucanje liste dobavljača i pravljenje beleški o tome koje sam proizvode od
koga kupila i pod kojim uslovima. Definitivno je bio izazov prebaciti
celokupno znanje sa mesta gde sam ga trenutno čuvala-u svojoj glavi-
prebaciti u različite sisteme koje je Rothschild Investments nudio. Ali, na
kraju, znala sam da je tako bilo najbolje. Podigla sam telefon i šokirala se
kada sam videla da je 18:30. Pogledala sam na vreme kada je Olivia svratila
da se pozdravi na odlasku i tada je bilo nešto pre 17:00. Činilo se kao da je
prošlo samo deset minuta.
Nasmejana starija žena izbacila je sadržaj moje korpe za otpatke u veću

85
 Moj kutak

kantu u holu i vratila se noseći usisivač. „Da li će Vam smetati? Trebaće mi

manje od pet minuta?“
„Oh, ne, nikako. Moram da protegnem noge i odem do ženskog toaleta u
svakom slučaju.“ Zatvorila sam laptop i krenula prema toaletu. Kada sam
došla do njega, našla sam Hudsona naslonjenog na zid, tik do vrata,
pogleda uprtog u telefon.
„Čekaš da skočiš i uplašiš nekoga dok izlazi iz ženskog toaleta?“
zadirkivala sam ga.
Namrštio se i pokazao na vrata. „Ideš tamo?“
„Htela sam.“ Obrve su mi se skupile. „Postoji li razlog zašto ne bih
trebala?“
Odgurnuo se od zida i prošao rukom kroz kosu.“ Moja ćerka Charlie je
unutra. Izgubila se u kupatilu, kaže da joj se sviđa alko stik.“
„Alko stik?“
„Akustika. Ispravljam je, ali ona kaže da mnogo bolje zvuči na njen način.“
Nasmejala sam se. „Da li želiš da je požurim?“
Pogledao je na sat. „Imam važan razgovor sa investitorom iz inostranstva u
18:30-“
„Idi. Uveriću se da je dobro i dovešću je do tvoje kancelarije.“
„Jesi li sigurna?“
„Naravno. Nema problema.“
Hudson je i dalje izgledao neodlučno.
Zakolutala sam očima. „Upala sam jednom na venčanje, ali obećavam neću
izgubiti tvoju kćerku.“
Duboko je izdahnuo. „U redu, hvala.“
Puna znatiželje, ušla sam u toalet. Nigde nisam mogla da vidim Charlie, ali
jedna stvar je vrlo brzo postala očigledna-zašto je razmišljala o alko stiku.
Najslađi mali glas je pevao...Da li je to „Jolene“? Stara pesma Dolly Parton?
Da, da bila je. Činilo se da mala Charlie zna sve reči.
Primetila sam kako se njene male nožice njišu ispod prve kabine u toaletu.
Stajala sam mirno i osluškivala sa najvećim osmehom na licu. Stvarno je
dobro pevala. Njen glas je bio sićušan, ali po veličini stopala, pretpostavila

86
 Moj kutak

sam da odgovara veličini tela. Ipak, pevala je u tonalitetu i imala vibrato

koji obično nije išao uz tako male devojčice.
Kada se pesma završila, nisam želela da je uplašim stojeći tamo i zureći, pa
sam blago pokucala na vrata.
„Charlie?“
„Da?“
„Zdravo. Moje ime je Stella. Tvoj tata me je zamolio da te ispratim do
njegove kancelarije, kada završiš sa toaletom. Idem samo do kupatila, a ti
nemoj da odlaziš bez mene.“
„Dobro.“
Ušla sam u kabinu pored nje i počela da se olakšavam.
Na pola mog piškenja, Charlie je rekla, „Stella?“
„Da?“
„Da li voliš Dolly?“
Suspregla sam smeh. „Da.“
„Imaš li omiljenu pesmu?“
„Hmmm. U stvari, imam. Ne znam da li je neka od popularnih, ali moja
baka živi u Tennesseeu, i pesma “My Tenneessee Mountain Home” me
uvek podseti na nju. Tako da mogu da kažem da je ona moja omiljena.“
„Ne znam tu pesmu. Mom tati je omiljena “It's All Wrong, But It's All
Right”. Ne dozvoljava mi da je pevam, jer kaže da su reči suviše stare za
mene. Ali, sam ih ipak zapamtila. Želiš li da čuješ?“
Svakako jesam-čak i više sad kada mi je rekla da njen otac nije dozvoljavao
da je peva. Ali sam se suzdržala da joj to kažem. Poslednje što mi je trebalo
je da Hudson misli da loše utičem na njegovo dete.
„Hmmm...Koliko god volela da je čujem, verovatno bismo trebale da
poslušamo tvog tatu.“
Zvuk puštanja vode bio je njen odgovor, pa sam požurila da završim svoje
tako da ne bi mogla da istrči iz toaleta bez mene.
Charlie je bila kod umivaonika i prala ruke kada sam izašla iz kabine. Bila
je apsolutno preslatka sa peskovito plavom kovrdžavom kosom, koju
izgleda nije bilo lako ukrotiti, malim nosićem i velikim smeđim očima. Bila

87
 Moj kutak

je obučena u ljubičasto od glave do pete, uključujući helanke, patike,

suknju i majicu. Nešto mi je govorilo da Charlie sama bira svoju odeću.
„Jesi li ti Stella?“upitala je.
Još jednom sam morala da suzdržim svoj osmeh. Bile smo jedine dve osobe
u toaletu. „Jesam, a ti mora da si Charlie.“
Klimnula je glavom, posmatrajući me u ogledalu. „Lepa si.“
„Oh, hvala ti. To je jako slatko od tebe. I ti si lepa.“
Nasmešila se.
Otišla sam do umivaonika pored njenog, da operem ruke. „Da li uzimaš
časove pevanja, Charlie? Tvoj glas je neverovatan.“
Klimnula je glavom. „Imam ih subotom ujutro u 9:30. Tata dolazi po mene
da me odvede na časove, jer je mami potreban san zbog lepote.“
Nasmešila sam se. Ovo dete je bilo presmešno. „Oh, to je lepo.“
„Takođe, idem na karate. Mama je želela da idem na balet, ali ja nisam
želela. Tata me je upisao na časove karatea, a da je nije ni pitao, a ona nije
bila baš presrećna.“
Nasmejala sam se. „Mogu da se kladim.“
„Da li ti radiš sa mojim tatom?“
„Da, radim.“
„Da li želiš da odeš na večeru sa nama? Idemo metroom.“
„Oh, hvala ti, ali moram još neki posao da obavim.“
Slegnula je ramenima. „Možda neki drugi put.“
Nisam mogla da prestanem da se smejem svemu što je izlazilo iz usta ove
devojčice. „Možda.“
Kada smo osušile ruke, otpratila sam je do kancelarije njenog oca. Hudson
je još uvek bio na telefonu, pa sam je pitala da li želi da vidi gde sam ja.
Kada je klimnula glavom, dala sam znak Hudsonu da idemo do moje
kancelarije.
Charlie je sela u stolicu, klateći nogama. „Nemaš nikakvih slika?“
„To je zato što je danas moj prvi dan. Nisam još imala priliku da je
ukrasim.“
Pogledala je oko sebe. „Trebala bi da obojiš kancelariju u ljubičasto.“

88
 Moj kutak

Nasmejala sam se. „Ne verujem da bi to dobro prošlo kod tvog tate.“
„Meni je dozvolio da obojim svoju sobu u ljubičasto.“ Charlie je nekoliko
puta pronjuškala. „Tvoja kancelarija lepo miriše.“
„Hvala ti. Ja sam, zapravo, parfimist. Ja pravim parfeme.“
„Ti praviš parfeme?“
„Da. To je nekako kul posao, zar ne?“
Brzo je zaklimala glavom. „Kako to radiš?“
„Pa, to je zapravo puno hemije. Ali, ono što tvoj tata i ja zajedno radimo je
pravljenje parfema na osnovu gomile mirisa koji se sviđaju ljudima. Da li bi
želela da probaš neke od mojih uzoraka?“
„Da!“
Danas sam ponela sa sobom nekoliko kutija sa uzorcima, pa sam izvadila
jednu iz svog stola i sela na drugu stolicu, pored nje. O tvorivši kutiju
izvadila sam jednu bočicu i pružila je prema Charlie. Bio je to kalon, koji mi
je govorio da li osoba ima sklonosti ka mirisu morskog povetarca.
„Na šta te podseća ovaj miris?“
Njene oči su zasijale.“ Mmm... čokolada-banana sladoled.“
Obrve su mi poskočile, i podigla sam bočicu da i sama pomirišem, iako
sam znala da ću da osetim miris okeana čim je otvorim. „Ovo tebi miriše na
sladoled?“
„Ne. Ali, tata me je odveo na plažu prošle nedelje, gde smo na šetalištu
kupili sladoled. Uzela sam split od banane jer mi je on najdraži. To miriše
na plažu, ali sada me plaža podseća na taj ukusan sladoled.“
Pitala sam je na šta je miris podseća, a ne na šta miriše. Dakle, njen odgovor
je bio tačan. Uzela sam bananu koja je stajala ceo dan na mom stolu. „Ti si
ljubitelj banana, zar ne? Želiš li da podelimo ovu?“
„Ne, hvala ti.“ zamahnula je nogama. „Moj tata piše na bananama koje mi
pakuje za ručak. Ponekad na narandže i mandarine, takođe. Ali nikad na
jabuke jer sa njih ne skidaš koru.“
„On piše po tvom voću?“
Klimnula je glavom.
„Šta piše?“

89
 Moj kutak

„Blesave stvari. Kao Narandžo, da li ti je drago što je petak? Ponekad napiše

neku šalu. Na Halloween 19 napisao je „Koje je duhu omiljeno voće? Bu-
nana. Shvataš?“
To mi je bilo veoma zanimljivo. Ne bih mogla da zamislim Hudsona da
radi nešto tako blesavo.
„Mogu li da pomirišem još neki?“ upitala je Charlie.
„Naravno.“
Otvorila sam drugu bočicu. Ova je mirisala na sandalovinu-ulje indijskog
drveta sandal.
Stisnula je svoj mali nos. „Ovo miriše na bol u stomaku.“
Nisam imala pojma šta to znači. Prinela sam svom nosu kako bih shvatila
na šta je mislila. „Stvarno? Da li te zaboli stomak od samog mirisa?“
Zahihotala se. „Ne. Od kiselog sladoleda da. To miriše na čoveka iz
prodavnice sladoleda blizu mog tate. Više ne idemo tamo, jer je sladoled
možda bio loš.“
Ohhhh, ovo je već imalo više smisla. Sandalovo drvo je bilo veoma čest
sastojak muških kolonjskih voda. Charlie je bila u pravu. A takođe je
očigledno obožavala sladoled. „Znaš...“ rekla sam. „To je drugi odgovor u
kome si spomenula sladoled. Tu vidim obrazac.“
Začuo se dubok glas iza mene. „Već si shvatila, huh?“
Okrenula sam se i ugledala Hudsona naslonjenog na okvir vrata moje
kancelarije. Izgledalo je kao da je neko vreme prisluškivao.
„Charlie ima odlično čulo mirisa.“
Hudson je klimnuo glavom. „Takođe čuje stvari na kilometar udaljenosti,
naročito vrata friza. Čim krenem da ih otvaram, ona dotrči, nadajući se da
vadim sladoled iz njega.“
Charlie je opet nabrala nos. „On voli sladoled od jagode.“
„Pretpostavljam da ti ne voliš?“ upitala sam.
Odmahnula je glavom. „Grozan je. Sav je kvrgav.“
„Kod ovoga ću morati da stanem na stranu tvog tate. I meni je jedan od

19
Noć veštica praznik koji se slavi 31. oktobra uoči Svih svetih

90
 Moj kutak

omiljenih.“
Hudson se nasmešio, i ja sam shvatila da je to možda bio prvi iskren osmeh
koji sam videla na njegovom zgodnom licu od venčanja.
„Jesi li spremna za polazak, Charlie?“ Pogledao je prema meni. „Idemo na
večeru.“
„Znam. Idete podzemnom.“
Hudsonova usna se trznula. „Podzemna, Dolly Parton i sladoled. Nije joj
teško udovoljiti...još uvek.“
„Poruke napisane na voću i ljubičasta boja.“ Pokazala sam na svoju
kancelariju. „Charlie je predložila da je obojim u ljubičasto. Rekla sam joj
da ću razmisliti o tome.“
Hudson se nasmešio. „Verujem da hoćeš.“
Charlie me je iznenadila skočivši sa stolice da me zagrli. „Hvala ti što si mi
pokazala svoje mirišljave stvari.“
„Nema na čemu dušo. Uživaj u večeri.“
Prešla je preko kancelarije i uhvatila oca za ruku. „Idemo, tata.“
Odmahnuo je glavom kao da mu smeta njeno šefovanje, ali mogla sam da
kažem da je jedina osoba u čijem je šefovanju uživao.
Klimnuvši glavom, rekao je. „Nemoj ostajati do kasno.“
„Neću.“
Kada su nestali, mogla sam da čujem Charlie kako govori celim putem do
kraja hodnika.
„Stella će ići s nama na večeru, sledeći put.“ Rekla je.
„Charlie, šta sam ti rekao o pozivanju ljudi koje si tek upoznala?“
„Zar ne miriše lepo?“
Usledila je pauza i pomislila sam da su možda otišli toliko daleko da više
nisam mogla da ih čujem. Ali, onda je Hudson progunđao, „Da, Stella lepo
miriše.“
„I lepa je, zar ne?“
Opet je nastupila duga pauza, približila sam se vratima kako bih bila
sigurna da ću čuti odgovor.
„Da, lepa je, ali ne odlučuješ na osnovu toga koga ćeš pozvati na večeru,

91
 Moj kutak

Charlie. Mi radimo zajedno.“

„Ali, prošlog meseca kada me je mama rano ostavila kod tebe u subotu
ujutro, tamo je bila žena, koja je bila lepa i dobro mirisala. Rekao si da je
ona neko sa kim si imao neki posao, i da se vratila tog jutra jer je zaboravila
svoj kišobran. Ja sam te pitala da li može da ruča sa nama, a ti si rekao neki
drugi put. Ali je nikad nisi doveo.“
Opa. Stavila sam ruku na usta. Ovo je bio težak napad i ja sam bila
radoznala kako će se Hudson izboriti sa ovim. Na žalost, umesto da čujem
odgovor, začula sam kako se vrata lifta otvaraju i zatvaraju, što je označilo
kraj predstave.
Uzdahnula sam i vratila se do stola-gde mi je brzo postalo jasno da ne
mogu da se skoncentrišem. Danas je bila ludnica. Upoznala sam se sa
masom ljudi ovde u kompaniji Rothschild Investment, imala nekoliko
različitih sastanaka, nove sisteme za računovodstvo, naloge i potpuno novi,
brzi interfejs za vebsajt. Bilo je sve to prilično zadivljujuće.
Ali ništa od svega toga nije bilo ni upola uzbudljivo kao jedna mala reč
koju je Hudason izgovorio danas.
„Nastavićemo...“

92
 Moj kutak

Jedanaesto poglavlje

Stella

Sledećeg jutra možda sam bila pomalo nervozna.

Olivia mi je rekla da se nađemo u kancelariji u 8:00 ujutro, kako bismo
počele da radimo sa timom na marketinškom planu za Signature Scent.
Sunce jedva da je izašlo, kada sam stigla u prostorije Rothschild
Investmenta. S obzirom da sam tako rano došla, odlučila sam da odem do
kafeterije po kafu i mafin. Ispostavilo se da nisam jedina koja je rano ustala.
U redu je bilo desetak žena i muškaraca, sa nosevima zakopanim u
telefone.
Kada sam konačno došla na red, dečko koji je izgledao više kao neko ko
treba da se sprema za časove u srednjoj školi nego da radi, primio je moju
porudžbinu.
„Šta mogu da Vam donesem?“ Dok je govorio, izvadio je telefon i zagledao
se u njega. Pomislila sam da je trebao prvo da ukuca moju porudžbinu
kako bi oslobodila red za nekog drugog.
„Želim kafu, sa mlekom slatku, i jedan od ovih mafina sa mrvicama, molim
Vas.“
Podigao je jedan prst i poslao poruku na telefon. Kada je završio, ukucao je
nešto u registar. „Jedna kafa, sa mlekom, slatka i jedan mafin sa
borovnicom. To je šest, sedamdeset pet. Kako se zovete?“
„Pa, moje ime je Stella, ali sam želela mafin sa mrvicama, ne mafin sa
borovnicom.“
Klinac se namrštio kao da ga nerviram. Pritisnuo je još nekoliko dugmadi
na registru, ali onda mu je telefon zazujao, pa je pažnju ponovo preusmerio
na njega. Izvadila sam deseticu iz novčanika i pružila mu je, ali se on nije

93
 Moj kutak

obazirao na moju ispruženu ruku. Kada su prošla solidna dva minuta, a on

još nije podigao pogled sa telefona, nagnula sam se i zavirila u ono što je
radio.
Dopisivao se.
Klinac nije unosio moju porudžbinu u svoj telefon, već je slao poruke
nekome po imenu Kiara.
Mahnula sam mu u pokušaju da skrenem pažnju na sebe. „Umm...Izvoli.“
Ponovo je podigao prst.
Neverovatno.
U jednom trenutku, iščupao mi je novčanicu iz ruke i dao mi kusur. Onda
je uzeo veliku čašu za kafu i nažvrljao ime Simone na njoj.
Moje obrve su se spojile. „Da li to trebalo da bude moje?“
Frknuo je. „Na njoj se nalazi Vaše ime, zar ne?“
Umesto da se raspravljam, nasmešila sam se. „Naravno. Želim ti prijatan
dan.“
„Sledeći!“
Pretpostavila sam da je to bio njegov način da mi kaže da izađem iz reda
kako bi uslužio sledećeg kupca.
Nekoliko ljudi nalazilo se na sledećem kraju pulta, pa sam im se pridružila
i počela da radim ono što su radili i svi ostali, zagledala se u svoj telefon.
Fisher mi je poslao poruku pre nekoliko minuta.
Fisher: Srećan rad na marketingu danas. Znam da je to tvoj omiljeni deo!
Odgovorila sam mu.
Stella: Hvala ti! Nervozna sam ali uzbuđena.
Onda mi je on poslao sliku muškarca sa najnovijeg sajta za upoznavanje
kome se pridružio. Tip je na sebi imao samo par uskih, sivih bokserica.
Njegov osmeh je bio lep, i imao je dobru kosu. Ali, kada sam pogledala na
dole, oči su mi se iskolačile. Sada sam znala zašto mi je poslao sliku. Stigla
je još jedna poruka.
Fisher: Rekla si mi da prestanem da biram muškarce zbog njihovih mišića već da
obratim pažnju na njihov osmeh. Ta stvar se definitivno smeši. 😊
Stella: Ovo ne može biti stvarno...

94
 Moj kutak

Primakla sam telefon bliže i uvećala izbočinu. Nije bilo šansi da je deo
njega. Tip mora da je ugurao bananu. Ne, zaboravi to, definitivno je bila
tikvica. Da li je uopšte bilo penisa te veličine? Ja takav u životu nisam
videla.
Uplašio me je dubok glas iza mene.
„Kad samo pomislim da sam jutro započeo prelistavanjem The Wall Street
Journal...“
Poskočila sam a telefon mi je ispao iz ruku na pod. Savila sam se da ga
dohvatim i namrštila se. „O moj Bože, zašto si mi se tako prišunjao.“
Hudson se zahihotao. „Kako sam mogao da preskočim prekidanje kada si
gledala pornografiju.?“
„Nisam gledala pornografiju. „Lice mi je pocrvenelo. „Moj prijatelj mi je
poslao sliku tipa sa sajta za upoznavanje.“
Izgledao je skeptično. „Uh…huh.“
Postiđena, pokušala sam da ga ubedim da je to istina tako što sam podigla
telefon da mu pokažem-samo kako bih shvatila da sam zumirala
muškarčev kurac. „Ne, stvarno...“
Hudson je podigao ruku kako bi zaklonio pogled. „Verovaću ti na reč.
Hvala. Drago mi je da se ti i tvoj prijatelj fokusirate na važne čovekove
osobine.“
Odmahnula sam glavom. Neverovatno. Ostavljala sam jedan za drugim
dobre utiske na ovog muškarca. Poraženo sam uzdahnula.
„Simone!“ viknuo je barista.
Čula sam ga, ali nisam reagovala.
„Simone!“
Sranje-to sam bila ja. Prišla sam pultu i preuzela svoju kafu i mafin.
Hudson je odmahivao glavom kada sam mu prišla.
„Šta?“ pitala sam.
„Novi pseudonim?“
„Dečak koji je primio moju porudžbinu nije slušao kada sam rekla svoje
ime.“
Hudson je klimnuo glavom. „Naravno.“

95
 Moj kutak

„Ne, stvarno.“
Slegnuo je ramenima. „Koji razlog imam da ti ne verujem?“
Zakolutala sam očima.
„Hudson!“ Viknuo je barista 20.
Hudson se podsmehnuo. „Čini se sposobnim da zapamti moje ime.“ Pošto
je zgrabio svoju kafu, klimnuo je glavom prema vratima. „Ideš u
kancelariju?“
„Da.“
Izašli smo i krenuli ulicom rame uz rame.
„Tvoja ćerka je apsolutno preslatka,“ rekla sam. „Osvojila me je juče u
trenutku.“
Hudson je odmahnuo glavom. „Hvala ti. Napuniće šest godina dvadeset i
šestog i nema filter.“
„I prelepo peva.“
„Da pogađam, Dolly dok sedi na WC šolji?“
Nasmejala sam se. „ Jolene, pretpostavljam da je to česta pojava?“
„Toalet i kada su njena omiljena mesta za performanse.“
„Ah,“ rekla sam. „To je verovatno zbog alko stika.“
Hudson se široko osmehnuo. „Naravno.“
Beskućnica je sedela ispred zgrade pored naše. Imala je kolica puna limenki
i flaša i zveckala je plastičnom čašom u kojoj je bio sitniš i zgužvan papirni
novac. Pred našom zgradom, Hudson mi je otvorio vrata.
„Možeš li...“ Zavukla sam ruku u torbu. „Sačekaj malo.“
Ostavila sam Hudsona da i dalje drži vrata i otišla do žene pruživši joj ono
što sam imala, rekla sam, „Žao mi je, ali i ja sam nekako bez para. Ali, želim
ovo da uzmete.“
Nasmešila se. „Hvala ti.“
Kada sam se vratila do Hudsona, čelo mu je bilo nabrano. „Da li si joj dala
novac?“
Odmahnula sam glavom. „Dala sam joj Hershey čokoladicu.“

20
Italijanska reč za barmena

96
 Moj kutak

Čudno me je pogledao, ali je klimnuo glavom pre nego što je pritisnuo

dugme za lift.
„Pa, jesi li veliku fan country muzike?“ pitala sam. „Da li je odatle tvoja
kćerka pokupila svoju ljubav prema Dolly?“
„Ne. Ni ja ni moja bivša supruga kao ni bilo ko drugi koga poznajemo. Ona
je samo čula jednu od Dollynih pesama na radiju, u autu i svidela joj se.
Počela je da peva delove kojih se sećala kod kuće, a zatim je sama zamolila
učitelja pevanja da je nauči celu pesmu. Sada je to jedini umetnik čije pesme
peva. Zna desetak Dollynih pesama.“
„To je fantastično.“
„Prošle godine, na Halloween, kada su sve ostale devojčice želele da budu
Disney princeze, Charlei je tražila od svoje majke da joj natrpa čarape u
majicu i kupi platinastu periku.“
„Wow, platina i punjenje. Kao da joj je već trinaest.“
Hudson je zastenjao. „Ne želim ni da razmišljam o tome.“
Zajedno smo ušli u lift, kako bismo stigli do naših kancelarija. U trenutku
kada su se vrata zatvorila, poznat miris napunio mi je nosnice. Instiktivno,
nagnula sam se prema njemu, kako bih bolje pomirisala.
Hudson je podigao obrvu. „Šta radiš?“
„Imaš na sebi i miris koji nije tvoja kolonjska voda, kupka ili šampon.
Pokušavam da ga prepoznam. „Njuš. Njuš.“ Poznat mi je. Ali, ne mogu da
ga imenujem.“
„Pretpostavljam da si tip osobe koja mora da zna odgovor na pitanje. Da li
bi te izludelo ako ga nemaš?„
Ponovo sam pomirisala. „Apsolutno bi.“
Lift je zazvonio, ukazujući na naš dolazak na četrnaesti sprat. Hudson je
pružio ruku, pokazujući mi da prva izađem, a onda otključao vrata firme.
Kada smo ušli, otišao je do stola recepcije i pritisnuo gomilu prekidača
upalivši sva svetla.
Čekala sam sa druge strane. „Pa, koji je to miris? Neka vrsta losiona,
možda?“
Hudson je frknuo. „Ne.“ Okrenuo se i počeo da odlazi dugačkim koracima.

97
 Moj kutak

„Čekaj...Gde ćeš?“
Odgovorio je ne osvrnuvši se. „U svoju kancelariju, da radim. Trebala bi da
pokušaš da uradiš isto to.“
„Ali nisi mi rekao koji je to miris.“
Čula sam kako se zahihotao i nastavio da hoda. „Prijatan dan, Simone.“

***

Olivia i ja smo provele jutro razmatrajući neke početne planove

oglašavanja, ali njen direktor marketinga je želeo da vidi kako stvari
funkcionišu u stvarnosti. Zato sam ih odvela u laboratoriju koja bi trebala
da proizvodi parfeme i ponela sa sobom komplet uzoraka kako bi im
pokazala postupak kroz koji je trebala svaka porudžbina da prođe. Svidelo
mi se koliko su bili uzbuđeni što su naučili više o proizvodu.
Kada smo završili, Olivija je morala da ode na sastanak, a direktor
marketinga je krenuo u susret prijatelju na kasni ručak, zato sam se
zadržala u laboratoriji neko vreme pre nego što sam se vozom vratila u
kancelariju.
Hudsonova vrata su bila otvorena, pa sam pokucala.
Podigao je pogled sa hrpe papira a ja sam podigla kutiju. „Još od parfema
koji se dopao tvojoj baki.“
Hudson je spustio olovku na sto. „Hvala ti. Da li i večeras ostaješ duže?“
Klimnula sam glavom. „Imam puno toga da uradim. Tvoj tim radi punom
parom i dali su mi tonu toga da pregledam.“
„Proverio sam tvoj inventar i dobavljače i imam neke ideje koje bih želeo
da pređem sa tobom.“
„Naravno. To je odlično. Kada želiš da to odradimo?“
Pokazao je na hrpu papira na svom stolu.“ Treba mi malo vremena da ovo
završim. Može oko šest?“
„Zvuči dobro.“

98
 Moj kutak

„Stella?“ Hudson me je pozvao kada sam se okrenula da izađem.

„Da?“
Pokazao je bradom na kutiju koju sam držala u ruci. „Zaboravila si da mi
daš parfem.“
Nasmešila sam se. „Oh. Ne, nisam. Dobićeš ga kada mi kažeš koji je miris
bio u pitanju, jutros.“
Odmahnuo je glavom osmehujući se. „Donesi ga u salu za konferencije u
18:00.“
Nešto posle 17:00, Hudsonova asistentkinja je nazvala da pita da li volim
kinesku hranu. Ispostavilo se da ćemo Hudson i ja imati radnu večeru.
Definitivno sam bila zaintrigirana provođenjem vremena nasamo sa njim.
Ovo je bila moja prilika da ispravim prvi-i drugi i treći-utisak i dokažem
mu da u stvari nisam površna.
Tačno u 18:00 ušla sam u salu, naoružana džinovskom kartotekom sa
podacima o inventaru, sveskom i parfemom koji sam napravila. Hudson je
već bio unutra sa raširenim papirima ispred sebe, dok su kartonske kutije
sa hranom stajale na sredini stola, zajedno sa tanjirima i priborom.
„Naručio si piletinu sa belim lukom, huh?“
Hudson je klimnuo glavom. „Kako dođavola to izvodiš? Nisam ni otvorio
kutiju.“
Nasmešila sam se. „Karton ne može da zadrži miris belog luka.“
Hudson je sedeo na čelu stola, tako da sam se smestila na stolicu sa njegove
leve strane. „Plus, predomišljala sam se između piletine sa belim lukom i
onoga što sam naručila, pa mi je piletina sa belim lukom bila na pameti.“
„Šta si naručila?“
„Škampe sa brokolijem.“
„Možemo da podelimo, ako želiš.“
„U redu. Da li jedemo pre ili posle?“
„Definitivno pre,“ rekao je. „Nisam ručao, tako da umirem od gladi.“
Hudson i ja smo napunili tanjire hranom. Podigao je bradu prema kutiji sa
parfemom i rekao: „Ulje za bejzbol rukavicu. Sada mi predaj to,
pametnjakovićko.“

99
 Moj kutak

Nasmešila sam se. „Igraš bejzbol u šest ujutro?“

„Ne, ali Charlie želi da se pridruži softbol timu. Želela je ljubičastu
rukavicu koja je bila jedina u radnji. Naravno, ta stvar je obično sranje. Pa
sam pokušao da je omekšam utrljavajući ulje u nju kako bi mogla barem da
otvori tu prokletu stvar sa svojom malom rukom.“
„Aha.“ Klimnula sam glavom i gurnula prema njemu kutiju sa parfemom.
„Lanolin. Ne znam kako ga nisam prepoznala.“
„Možda bi trebala da se držiš džina.“
Hudson je namignuo, a ja sam osetila treperenje u stomaku. Bože, kako
sam jadna. Zašto Benovo namigivanje nije moglo da me uzbudi. Imali smo
dosad dva sastanka...i još ništa.
Ubacila sam škamp u usta. „Mogu li nešto da te pitam?„
„Da li bi te sprečio, ako bi rekao ne?„
Nasmešila sam se. „Verovatno ne.“
On se zahihotao. „Nije ni čudo što se ti i moja sestra tako dobro slažete.
Koje je tvoje pitanje?“
„Kada si tačno shvatio da ja nisam ona za koju se predstavljam, na
Olivijinom venčanju?“
„Kada si mi rekla da je tvoje prezime Whitley. Evelyn Whitley i moja sestra
su bile prijateljice još iz srednje škole. Takođe je jedno vreme bila bliska
prijateljica i moje bivše žene. Njih tri su se kretale u istim društvenim
krugovima. Pretpostavljam da je moguće da postoje dve žene po imenu
Evelyn Whitley, ali kada si mi rekla da si radila u Rothschild Investments,
samo si potvrdila moje sumnje.“
Grickala sam donju usnu. „Dakle, pre toga...kada smo prvi put plesali, nisi
imao pojma?“
Hudson je odmahnuo glavom.“ Ne.“
„A opet si me zamolio za ples?“
Nagoveštaj osmeha pojavo se u uglu njegovih usana. „Jesam.“
Moje srce je brže zakucalo. „Zašto?“
„Zašto sam te zamolio za ples?“
Klimnula sam glavom.

100
 Moj kutak

Hudsonove oči spustile su se na moje usne i tu se zadržale nekoliko

trenutaka. „Jer sam mislio da si zanimljiva.“
„Oh...u redu.“
Nagnuo se bliže i spustio glas. „I lepa. Mislio sam da si zanimljiva i
ubitačna.“
Moji obrazi su se zacrveneli. „Hvala ti.“
Hudson je nastavio da me posmatra. Praktično sam izvukla komplimente
iz čoveka, a lice mi je već gorelo.
Dobovao je prstima po stolu. „Još nešto?“
„Ne.“
Nacerio se. „Jesi li sigurna?“
Klimnula sam glavom. Ali još jednom, posle malo razmišljanja, promenila
sam mišljenje. „U stvari...“
„Da pogodim. Još jedno pitanje?“
„Kada sam došla kod tebe u kancelariju po svoj telefon, pozvao si me da
izađemo na večeru, ali nekako sam imala osećaj da si besan na sebe što si
me to pitao.“
Nakrivio je glavu. „Veoma si pronicljiva.“
Ugrizla sam se za usnu, premišljajući se oko svog sledećeg pitanja. Ali, ja
sam stvarno morala da znam odgovor.
„Da li bismo izašli da slučajno nisam pogrešila broj?“
Ugao Hudsonovih usana se ponovo trznuo. „Zvao sam, zar ne?“
„Oh, da. Pa, pretpostavljam da je ionako sve ispalo kako treba. Usko ćemo
sarađivati i ne bismo želeli da mutimo vodu.“
Hudsonove oči ponovo su sletele na moje usne. „Pa, ako bih te pozvao,
upravo sada da li bi rekla ne-jer bismo mutili vodu i sve to?“
Svaki deo mog tele želeo je da izađe sa tim muškarcem...osim dela mog
mozga koji je pet godina uložio u posao. Jednostavno nisam mogla to da
uradim.
Namrštila sam se. „Skoro da sam odustala od Signature Scenta zbog nereda
koji sam napravila sa poslednjim poslovnim partnerom.“
„Tokom prezentacije, spomenula si partnera koga si isplatila.“

101
 Moj kutak

Klimnula sam glavom. „Da, nije uspelo.“

Hudson kao da je čekao dalje objašnjenje.
Uzdahnuvši, rekla sam, „Moj verenik mi je bio partner. Kada je postao moj
bivši verenik, isplatila sam ga.“
Hudson je klimnuo glavom. „Da li je i on hemičar?“
Podsmehnula sam se. „Definitivno ne. Aiden je pesnik. Tako bar govori
ljudima. Njegovo plaćeno zanimanje je profesor engleskog jezika na
javnom fakultetu.“
„Pesnik? To ne zvuči kao vrlo koristan poslovni partner.“
„I nije bio. Uopšte nije pomogao u razvoju, ali jeste pomogao početnim
finansijama.“
„Šta se prvo desilo? Raskinuto poslovno partnerstvo ili raskinuta veza?“
Hudson je nabo jedno parče škampa na viljušku i pojeo ga.
„Hmmm...Pretpostavljam da se prvo desio njegov seks sa nekim ko nisam
ja.“
Hudson je počeo da se guši.
„Sranje. Jesi li dobro?“
Podigao je ruku i progovorio napetim glasom. „Da.“ Zgrabio je svoju čašu
sa vodom i isprao grlo. „Daj mi samo minut.“
Jednom kada su njegove oči prestale da suze i kada je ponovo imao
otvorene disajne puteve, Hudson je odmahnuo glavom. „Tvoj verenik te je
varao?“
Tužno sam se nasmešila. „Da, ali sve je na kraju ispalo dobro-za moj posao
u svakom slučaju.“
„Kako ?“
„Pa, ne znam da li bih ikada stigla dovde da smo Aiden i ja ostali zajedno.“
„Zašto? Zar ti nije isplaćivanje partnera prouzrokovalo opterećenje tvojih
finansija?“
„Jeste. Aiden je uložio sto dvadeset i pet hiljada dolara tokom godina. Pa je
novac koji sam uštedela za ostatak početnog ulaganja otišao na njegovu
isplatu. Ali, nisam sigurna da bih ikad uspela da pokrenem kompaniju, čak
i ako bih imala sav taj novac. Aiden i ja smo bili veoma mladi kada smo

102
 Moj kutak

počeli da se zabavljamo. U to vreme me je ohrabrivao, otvorili smo veoma

brzo zajednički štedni račun na koji smo uplaćivali novac. U početku to nije
bilo puno, ali kako su godine prolazile, novac je počeo da se gomila. Do
tada, Aiden se zainteresovao da ga iskoristi za kupovinu investicione
nekretnine. To je, verovatno trebala da mi bude crvena zastavica da on nije
bio zainteresovan za kupovinu kuće u kojoj bismo živeli zajedno, iako smo
se zabavljali godinama i dalje nismo delili stan. Ali u svakom slučaju, on je
rekao da je investiciona nekretnina manje riskantna od poslovne ideje.
Predložio je da kupimo jednu nekretninu, a onda da počnemo da štedimo
za Signature Scent.“
Hudson se namrštio. „Tvoj bivši zvuči kao pravi seronja.“
Nasmešila sam se. „On to i jeste. Ali, često sam mu dopuštala da me
pokoleba kada nisam trebala. Nekoliko meseci pre nego što smo se razišli,
počeli smo da obilazimo nekretnine za iznajmljivanje. Moj san nije bio i
njegov san, i ja sam bila pri odustajanju od svog i prihvatanju njegovog.
Imala sam dobar posao, a on je učinio da se osećam sebično, jer želim još i
više.“ Zastala sam. „Naš raskid je bio užasan iz mnogo razloga, ali jedna
dobra stvar koja je iz svega toga proizašla je da sam odlučila da vratim
svoju budućnost.“
Hudson me je na trenutak zamišljeno posmatrao. Na kraju je klimnuo
glavom. „To je dobro.“
„I ja mislim.“
„Iako mislim da je iz tog raskida proizašlo više od jedne dobre stvari.“
Obrve su mi se spojile. „Šta još?“
„Nećeš biti udata za kretena.“
Nasmejala sam se. „Da, pretpostavljam da ima i toga.“
Moj mobilni telefon je počeo da zvoni sa svog mesta na stolu i Benovo ime
bljesnulo je na ekranu. Posegla sam za njim i pritisnula ignoriši, ali ne pre
nego što je Hudson takođe pročitao ime na mobilnom.
„Ako treba da preuzmeš...“rekao je.
„Ne. U redu je. Pozvaću ga kasnije.“
Sačekao je nekoliko sekundi, a kada nisam rekla ništa više, nagnuo se

103
 Moj kutak

napred. „Ben. Da li je to tip sa kojim si bila na venčanju?“

Odmahnula sam glavom. „To je bio Fisher.“
„Tačno.“ Klimnuo je glavom. „Fisher.“
Ponovo je čudna tišina ispunila sobu. Na kraju je znatiželjno podigao
obrvu.“ Brat?“
„Ne. Samo sestra i ja.“
Kada opet nisam rekla ništa više, Hudson se zahihotao.
„Nateraćeš me da pitam, zar ne?“
Nevino sam se osmehnula. „To je...novo.“
Hudson je bio zagledan u moje oči nekoliko otkucaja srca, pre nego što je
pročistio grlo. „Zašto ne bismo počeli? Mogu da te provedem kroz
nekoliko stvari o kojima bih želeo da razgovaramo dok ne završiš sa
večerom.“
Hudson je izgledao spreman da okrene prekidač i pređe na posao, ali moja
glava je bila u haosu. Počeo je da izbacuje brojeve i datume, dok sam ja
klimala glavom i pretvarala se da ga pratim i činilo se da mi sve ulazi na
jedno, a izlazi na drugo uvo. Nisam ni primetila da je prestao da govori
kako bi me nešto upitao dok nisam podigla pogled i videla ga kako čeka na
mene.
„Izvini. Šta si me pitao?“
Namrštio se. „Da li si uopšte čula išta što sam rekao?“
Ubola sam viljušku u škamp i gurnula je u usta pokazujući mu na usne,
kako bih mu dala do znanja da sada ne mogu da odgovorim. Mislila sam
da sam pametno izbegla njegovo pitanje, ali to je samo učinilo da se
Hudson zagleda u moje usne. Izgledalo je kao da je gladan, ali ne kineske
hrane.
O Bože. U stomaku sam osetila poznato treperenje i kada je Hudson polizao
svoje usne, to lepršanje se spustilo niže.
Završila sam sa žvakanjem i progutala, pročišćavajući grlo. „Možeš li da
ponoviš pitanje?“
Vratio se taj mali trzaj u uglu njegovih usana. Da nisam znala bolje,
pomislila sam da ima facijalni tik.

104
 Moj kutak

Laknulo mi je kada je Hudson klimnuo glavom i ponovio ono što je pre

toga govorio. Ovoga puta uspela sam da se fokusiram na veći deo njegove
priče. I bila sam oduševljena koliko toga je uradio za tako kratko vreme.
Naveo je tim za kupovinu da udvostruči količine svih mojih uzoraka
materijala i bio je u mogućnosti da uštedi najmanje pet centi po komadu na
većini predmeta. Nije zvučalo mnogo, ali u svakoj kutiji imate dvadeset
različitih uzoraka i popust na prevoz koji dobijete sa njegovom kupovnom
moći, ukupna ušteda ispadne prilično značajna.
„Wow.“ Zavalila sam se u stolicu i podsmehnula se. „Definitivno si bolji od
Aidena.“
Oči su mu bljesnule. „To neću dotaći ni štapom od tri metra.“
Nasmejala sam se. „Verovatno dobra ideja. Ali stvarno, ušteda koju si
ostvario skoro da je pokrila cenu partnerstva u prvoj godini. Ne znam šta
da kažem. A ja sam mislila da sam dobra u pregovorima.“
„Jesi. Veći deo ove uštede dolazi iz plaćanja unapred i kupovine na veliko,
što ranije nisi mogla da uradiš sa ograničenim sredstvima.“
Na Hudsonovom telefonu začulo se zvono podsetnika. Reč Charlie
zasvetlela je na ekranu, a on je pogledao na sat kao da želi još jednom da
proveri da li je tačno vreme na njegovom telefonu. „Nisam znao da je
ovako kasno. Možeš li da me izviniš na trenutak? Moram da pozovem
kćerku za laku noć.“
„Naravno. U svakom slučaju moram do toaleta.“
Nakon što sam završila sa toaletom, vratila sam se u salu. Zato što je
Hudson bio tih, nisam odmah primetila da je još uvek na telefonu. Krenula
sam da izađem, ali mi je on mahnuo da uđem. Pa sam sela i slušala jednu
stranu konverzacije.
„Samo sam se šalio kada sam to rekao. Nisi to smela da ponoviš svojoj
tetki, Charlie.“
Pauza, a onda je zatvorio oči. „Pričala si čitavom razredu o tome?“
Ovo me je zaintrigiralo.
„Dobro, pa siguran sam da je učiteljica shvatila da je to bila šala, čak iako
mama i tetka Rachel nisu.“

105
 Moj kutak

Hudson je pogledao u mene. „Zapravo, reci svojoj mami da nemam

slobodnog vremena. Još uvek sam na poslu. Razgovaraću sa njom kad
pozovem sutra uveče.“
Pauza.
„I ja tebe volim.“
Nakon što je spustio telefon, odmahnuo je glavom. „Moram da zapamtim
da šestogodišnjakinja neće uvek razumeti moj smisao za humor.“
Nasmešila sam se. „Šta se desilo?“
„Moja bivša svastika je trudna. Uskoro će da se porodi. U odnosu na
Rachel moja bivša žena je i zabavna. Nijedna od njih nema smisla za
humor. Pre neko veče, Charlie me je pitala šta mislim da bi bilo dobro ime
za njenog budućeg rođaka. Nemam pojma zašto, ali rekao sam joj da će
tetka Rachel da nazove bebu Babura, a zatim sam proveo pet minuta
uveravajući je da je to istina, kada je posumnjala.“
Moje obrve su poskočile. „Babura? Kao vrsta paprike?“
Nacerio se. „Zadirkivao sam je, ali dostavljač pice je prekinuo naš razgovor
pa nisam uspeo da joj kažem da sam se šalio.“
„I ona je to ponovila svojoj majci? Pretpostavljam da to nije prošlo baš
najbolje.“
Hudson je odmahnuo glavom. „Postalo je i gore. Pre nekoliko meseci, imao
sam raspravu sa bivšom ženom. Rekla mi je da Charlie ne dajem više
sladoled zato što je njena sestra rekla da je intolerancija na laktozu
nasledna. Nisam bio siguran da li je to tačno, ili ne, ali Charlie definitivno
nije netolerantna na laktozu-ona jede dovoljno sladoleda da bismo znali da
jeste. Ponovo smo uleteli u raspravu o tome kako njena sestra zabada nos i
nazvao sam Rachel smehotozno intolerantnu. Posle svađe, nisam se setio ni
da sam to rekao sve dok to Charlie nije ponovo spomenula. Nisam ni slutio
da je slušala. Ali, ona jeste.“ Uzdahnuo je. „Danas je bio Charlien red da
pokaže i predaje u razredu.Ponela je sliku poslednjeg sonograma bebe
njene tetke. Svima je rekla da će se njen novi rođak zvati Babura, i kada je
učiteljica rekla da ma ko da joj je to rekao sigurno se šalio,a Charlie joj je na
to odgovorila da se njena tetka ne šali jer je smehotozno intolerantna.“

106
 Moj kutak

Pokrila sam usta. „O bože. To je jebeno neverovatno.“

Hudson se nacerio. „Jeste, zar ne?
Klimnula sam glavom.
„Šteta što je moja bivša žena odavno izgubila smisao za humor.“
„Pa, ako bilo šta znači, mislim da je sve to đavolski smešno. Većina dece
definitivno deli priče. U deset minuta koliko sam sedela sa Charlie pre neki
dan ispričala mi je da ste išli na plažu prošle nedelje, da ju je jednom boleo
stomak od sladoleda iz radnje, i da ti pišeš poruke na voću iz njene kutije
za ručak. Uzgred, veoma je lepo što to radiš.“
„Kada je krenula u vrtić, postajala je veoma uznemirena za vreme ručka, jer
nije bila sigurna sa kim će da sedi. Napisao sam joj poruku, kako bi se
opustila dok raspakuje hranu. I to je nekako postala navika.“
„To mi se baš dopada.“
Nasmešio se. „Postaje kasno. Zašto ne bismo završili za danas, možemo se
naći ovde ponovo sutra? Želeo bih da i tim iz marketinga bude uključen
kada budemo razgovarali o sledećoj temi.“
„Oh, u redu...Naravno.“
Vratila sam se do svoje kancelarije. Nekoliko minuta kasnije, Hudson se
zaustavio na svom putu ka izlazu.
„Planovi sa Benom večeras?“
Osmehnula sam se. „Ne.“
„Dobro.“ Lupio je zglobovima po dovratku. „Nemoj ostati previše kasno.
Ostaješ poslednja, a ljudi iz servisa za čišćenje već su otišli, pa ću zaključati
vrata kad budem odlazio.“
„U redu, hvala ti. Imam samo još nekoliko stvari da završim pre nego što
odem.“
Klimnuo je glavom i okrenuo se da ode, ali je onda odstupio korak unazad.
„Inače, čuo sam te jasno i glasno ranije, pa te neću opet pozvati da
izađemo.“
Osmeh na mom licu je nestao. „Oh...u redu.“
Namignuo je. „Sačekaću da da ovog puta ti mene pozoveš. Laku noć,
Stella.“

107
 Moj kutak

***

Kada je Hudson otišao, moja koncentracija je otišla sa njim. Ali, trebala sam
da završim neki posao pre nego što pođem kući. Bilo je dovoljno vremena
za analiziranje svake reči koju je čovek izgovorio-možda dok budem gola u
toploj kupki ili se budem oslobađala stresa sa vibratorom koji sam držala u
noćnom ormariću. Sada sam morala da radim na proračunskoj tabeli sa
čijim sam završavanjem odugovlačila čitav dan. Želela sam da imam sve
spremno pre početka rada sa timom sutra ujutro.
Ali nisam bila ljubitelj Excela, a i postajalo je kasno. Tako da kada sam
otvorila tabelu, samo sam buljila u brojeve. Pošto nisam mogla da se
fokusiram, odlučila sam da izvadim slušalice iz torbe. Klasična muzika mi
je uvek pomagala da se skoncentrišem. Ali dok sam radila, u kancelariji je
postalo jako toplo. Klima uređaj mora da je radio na tajmer. Pošto sam
uvek koristila priliku da nađem izgovor za predah od rada na proračunskoj
tabeli, odlučila sam da treba da donesem malo hladne vode iz trpezarije niz
hodnik.
Vivaldieva „Četiri godišnja doba“ počela su dok sam punila veliku čašu
drobljenim ledom iz friza, i nisam mogla da se suzdržim. Svaki put kada
bih čula tu kompoziciju, pretvarala sam se da sam dirigent. Nikoga nije
bilo u blizini, pa zašto da ne? Spustila sam čašu na pult, zatvorila oči, i
pustila muziku da me vodi dok sam mahala rukama. Ništa mi nije bistrilo
um kao vođenje orkestra. Toliko sam se unela u trenutak da sam se
izgubila.
Sve dok...
Osetila sam da me neko hvata s leđa. Zatečena, okrenula sam se. Podležući
instinktu i adrenalinu, stisnula sam pesnicu i zamahnula svom snagom.
Povezala sam se sa nečim što mi se pod rukom učinilo kao zid od cigala,
mada nisam mogla da budem sigurna jer su mi oči bile čvrsto zatvorene.
Ali, onda sam čula glas preko muzike.
„Jebote,“zarežao je.

108
 Moj kutak

I ja sam ispustila dah.

Ne.
Samo ne.
Sigurno nisam.
Molim te, Gospode, neka to bude bilo ko osim njega.
Otvorila sam oči i samo potvrdila ono što sam već znala.
Bog nije uslišio moje molbe.
Jer sam upravo parkirala svoju pesnicu u nos, koji je bio...
Hudsonov.

109
 Moj kutak

Dvanaesto poglavlje

Hudson

„Koji kurac!“ Ruke su mi poletele ka nosu.

„O Bože! Hudsone! Tako mi je žao. Jesi li dobro?“
Oči su počele da mi suze, pa sam pretpostavljao šta je ta vlažnost koju
osećam-dok nisam sklonio ruke i shvatio da su prekrivene krvlju.
„Sranje! Ti krvariš!“ Stella je zgrabila kolut papirnih ubrusa sa pulta.
Otrgnuvši gomilu, umotala ih je u loptu i pokušala da mi je gurne u lice.
Uzeo sam ih iz njene ruke.
„Tako mi je žao. Ja-ti.. prepao si me!“
Pritisnuo sam papirne ubruse na krvav nos. „Dva puta sam te pozvao, ali ti
nisi odgovarala.“
Izvadila je bežične slušalice iz ušiju. „Imala sam njih i muzika je bila
glasna.“
Odmahnuo sam glavom. „Mahala si rukama oko sebe-mislio sam da se
gušiš.“
Stella se namrštila. „Dirigovala sam.“
„Dirigovala?“
„Da, znaš pretvarala sam se da sam dirigent simfonijskog orkestra.“
Buljio sam u nju kao da ima dve glave. „Ne, ne znam. Ne dešava se često
da dirigujem simfonijskim orkestrom u kuhinji firme.“
„Pa to je šteta. Trebao bi da probaš. Dobro je za dušu.“
„Mislim da ću tu priliku da propustim s obzirom kako je tvoj pokušaj
upravo prošao. „Pokazao sam na kolut papirnih ubrusa. „Možeš li da mi ih
dodaš?“
„Oh, Bože...još uvek se nije zaustavilo.“

110
 Moj kutak

Zamenio sam krvave ubruse, svežim. Stella je postajala sve bleđa.

„Trebao bi da sedneš,“ rekla je. „Zabaci glavu unazad.“
„Mislim da si ti ona koja treba da sedne. Izgledaš kao duh. Sedi, Stella.“
Pridržavala se za sto dok je sedala u stolicu. „Ne volim krv. Čini me
uznemirenom. Možda bi oboje trebali da sednemo.“
Pošto se činilo da moj nos ne planira u skorije vreme da prestane da krvari,
seo sam preko puta nje.
Stella je neprestano odmahivala glavom. „Tako mi je žao.“ Držala je ruku
na grudima. „Ne mogu da verujem da sam te udarila. Bila je to instinktivna
reakcija. Nisam ni videla koga sam udarila. Sve se dogodilo tako brzo.“
„U redu je. Ja sam kriv. Do sada sam već trebao da znam da si razdražljiva.
I ti nisi znala da sam se vratio. Pogrešno sam protumačio situaciju.“
„Zar ne bi trebao da zabaciš glavu unazad?“
„Ne. To je poslednja stvar koju treba da uradiš kada ti nos krvari. Uštineš
mekani deo iznad nozdrva. Naginjanje glave unazad samo te tera da
progutaš krv.“
Lice joj se naboralo i prekrila je usta. „To je grozno.“
Po prvi put sam primetio da su joj zglobovi prstiju crveni. Dva su počela da
otiču. Podigao sam bradu i pokazao na njene ruke. „Kako ti je ruka?“
„Oh...nisam sigurna. „Ispružila je prste, a zatim ih stegla u pesnicu pre
nego što ih je ponovo ispružila. Činilo se da nisu slomljeni. „Zapravo me
boli. Mislim da je adrenalin jurio kroz mene, pa nisam osetila dosad.“
Ustao sam i otišao do frižidera. Najbolje što sam mogao naći u frizu bila je
Lean Cuisine 21. Zamotao sam ga u papirni ubrus i pružio joj ga. „Drži ovo
na zglobovima.“
„Zar ne bi ti trebao da ga koristiš?“
„Ne brini za mene?“
Deset minuta kasnije krvarenje iz nosa je konačno počelo da jenjava. „Imaš
prilično dobar udarac za tako malu osobu.“
Odmahnula je glavom. „Još uvek ne mogu da verujem da sam to uradila.

21
Vrsta smrznutog obroka

111
 Moj kutak

Nikada nisam udarila nekog u svom životu. Mislila sam da sam sama u
firmi.“
„Otišao sam. Ali sam zaboravio nešto za sastanak koji imam na periferiji
grada sutra ujutro, pa se vratio. Čuo sam ledomat prolazeći pored
trpezarije i shvatio da si još uvek ovde. Mislio sam da te obavestim da ću
resetovati alarm na odlasku, ali pretpostavljam da ti je sigurnost
zagarantovana tom desnicom.“
Nasmešila se, ali je brzo osmeh prešao u mrštenje kada je pogledala u moj
nos. „Stvarno mi je žao.“
„Dobro sam. Nos samo puno krvari. Idem u toalet da se očistim pre nego
što odem. „Očima sam pokazao na njenu ruku. „Jesi li sigurna da si
dobro?“
Stella je skinula improvizovani hladan oblog i ispravila prste. „Da. Biću
dobro.“ Ustao sam. „Nemoj ostati suviše kasno, Rocky.“

***

„Šta ti se, jebote, dogodilo?“ Jack se zavalio u stolici sa džinovskim

osmehom na licu. Jebač je malo previše uživao u ovom trenutku.
Jutros sam perući zube bacio pogled na ogledalo i naleteo na dva crna oka
koja su mi uzvraćala pogled. Izgledalo je mnogo gore nego što je bilo. Nos
me zapravo nije boleo ukoliko ga nisam doticao. Ali, oba oka su bila
otečena, sa crnim i ljubičastim prstenovima ispod njih. Stavio sam sunčane
naočare pre izlaska iz kuće, pa nije bilo teško zaboraviti na problem-sve
dok ih nisam skinuo u kancelariji svog prijatelja, upravo sad.
„Ko te je zveknuo?“ Nagnuo se napred da me bolje osmotri. „Ma ko da je,
obavio je bolji posao od mene one večeri kada smo se pijani potukli oko
toga ko bi pobedio ako bi se pijani potukli. Jedva da sam ti napravio
modricu udarivši te, mada sam ja zaradio trinaest šavova kada si ustao sa
zemlje i oborio me.“

112
 Moj kutak

„Osoba koja je ovo uradila definitivno je mnogo jača od tebe.“

„Ko je to bio?“
Podsmehnuo sam se. „Stella, ti jebena pičko.“
Jackove obrve su poskočile. „Žena je to uradila? Ko je dođavola Stella?“
„Sećaš se žene koju si upoznao na Olivijnom venčanju? Ona koja je njušila
pića za šankom? Zaradio sam dvesta dolara kladeći se da može da
prepozna marku džina samo ga omirisavši.“
„Ona zgodna za koju se ispostavilo da je upala na venčanje?“
„To je ta.“
„Dobro. Šta sa njom?“
„Zove se Stella.“
Jackovo lice se naboralo. „Mislio sam da se ta žena zove Evelyn.“
Još nisam uputio svog prijatelja u sva sranja koja su se dogodila od
venčanja, iako sam u stvari došao danas da razgovaramo o Signature
Scentu. Jack je bio potpredsednik jednog od najvećih medijskih
konglomerata-koji slučajno poseduje najpopularniju telešop televizijsku
stanicu. Pomislio sam da bi mogao da me upozna sa nekim tamošnjim
glavešinama sa kojima bi razgovarao o mogućnosti da Stellin parfem bude
predstavljen u jednoj od njihovih emisija.
„Upala je na svadbu, glupane. Nije koristila svoje pravo ime.“
„Oh, sranje. Dobro, to ima smisla. Ta dobra riba što voli da njuška je u
stvari Stella.“
„Tako je.“
„I ona te je udarila zato...“Verovatno je bilo najlakše da sednem i ispričam
mu sve od početka, pa sam tako i uradio. Počevši od izgubljenog telefona,
išao sam preko sestrinog povređenog srca i konačno završio sa svrhom
moje današnje posete.
Kada sam ućutao, Jack se naslonio na stolicu i protrljao bradu. „Bilo je
dosta kompanija u koje si ulagao, a za koje si mogao da koristiš moje veze.
Nekoliko puta sam ti rekao da si glup što nisi došao kod mene. Tvoj
odgovor je uvek bio da ne želiš da mešaš posao i prijateljstvo. Šta se
promenilo?

113
 Moj kutak

" Ništa.“
Nakrivio je glavu. „A ipak si ovde...“
„Tražim da me upoznaš sa ljudima:“
Jack je slegnuo ramenima. „Imao si desetak proizvoda tokom godina, za
koji si mogao da zatražiš moju pomoć. A ovo je ipak prvi zbog koje sediš sa
druge strane mog stola. Da li želiš da znaš šta ja mislim?“
„Boli me dupe šta ti misliš, zato ne.“
Podsmehnuo se. „Mislim da se ložiš na njuškalicu i želiš da je
impresioniraš.“
Zašto me svi, dođavola pitaju da li želim da znam šta oni misle i onda kada kažem
ne, oni mi svejedno kažu?
Odmahnuo sam glavom. „Uložio sam novac u kompaniju, kretenu.“
Poslednje što mi je trebalo je da Jack zna da me je žena koja mi je naplavila
oba oka, u stvari oborila s nogu. I dalje bi mi razbijao muda oko toga, kada
budelo sedeli u svojih invalidskih kolica.
„Investirao si u sve kompanije za koje sam ja mogao da ti pomognem,“
rekao je.
Zakolutao sam očima. „Da li ćeš da mi pomogneš ili nećeš?“
„Hoću, ali znaš zašto?“
„Jer mi duguješ četiri hiljade usluga?“
„Možda, ali ne radim ovo zbog toga. Prošlo je mnogo vremena otkako si se
ti potrudio oko neke žene. Navikao si samo da uđeš u bar, pokažeš to svoje
lepo lice, i izabereš prostirku. Ovo je dobro. Mrzim da provodim toliko
vremena sa mužem Alanine sestre. On je tupadžija.“
„Izgubio sam se. Kakve veze sa ovim razgovorom ima suprug sestre tvoje
žene?“
„Jednostavno je. Da imaš prokletu devojku, mogli bi da idemo na večere sa
tobom i njom ponekad, umesto sa Allison i Chuckom. Ko dođavola mlađi
od šezdeset godina sebe naziva Chuckom?“
„Ne izlazim sa Stellom. „Dok me ona ne bude pitala
Jack se osmehnuo. „Videćemo.“
Moj najbolji prijatelj, možda je bio trn u guzici, ali i prokleto dobra veza. U

114
 Moj kutak

naredna dva sata, ne samo da me je upoznao sa šefom tima za kupovinu

trgovačke mreže, već me je odveo i da odgledam kraj emisije koju su
trenutno snimali. Do kraja, prodao je koncept Signature Scent slavnoj
voditeljki i uspeo da je nagovori da pozove Stellu i mene na ručak sledećeg
dana.
„Hvala ti puno na predstavljanju.“ Rukovao sam se sa Jackom u predvorju
zgrade. „Moram da se vratim u firmu, ali se vidimo na pivu, uskoro. „Jack
se osmehnuo. „O, ne. Odužićeš mi se tako što ćeš da me spaseš od
Chuckovih priča o čukljevima. Zar nije mogao da bude ginekolog umesto
podiatrist22?“
„Nazvaću te sledeće nedelje na to pivo.“
„Misliš večeru sa Alanom i Stellom?“
„Ponavljam, ne izlazim sa Stellom.“
Jack se podsmehnuo. „Videćemo...“
Jedna ruka mi je bila na vratima kada je Jack viknuo, „Možda ću vam se
pridružiti na ručku sutra-da upoznam ženinu novu najbolju prijateljicu.“

***

Stella je zakucala po dovratku kancelarije. „Hej, imaš li sekundu?

Pregledala sam ove izveštaje koje mi je Helen donela i-“ Oči su joj se raširile
kao tacne kada sam podigao pogled. „Oh, moj Bože. Molim te, reci mi da
nisam ja to uradila?“ Klimnuo sam glavom. „Dobro. Nisi mi ti napravila
dva crna oka. Uleteo sam u tuču sa klincem u kafeteriji dole niz ulicu.
Pogrešno je napisao moje ime na čaši i razbesneo me.“
„Stvarno?“
„Ne, naravno da ne.“ Mahnuo sam „Ovo je sve tvoj ručni rad, Rocky.“
Zatvorila je oči. „Tako mi je žao. Osećam se grozno. Da li te boli?“

22
osoba koja leči stopala i njihove bolesti, kiropodist

115
 Moj kutak

„Da, boli me.“

„O, Bože.“
Izgledala je prilično uznemireno, pa sam morao da je spasim bede. „Opusti
se. Šalio sam se. Izgleda loše, ali se ja osećam dobro.“
„Ne mogu da verujem da sam to uradila.“
„Kako je tvoja ruka?“
Otvorila ju je i zatvorila. „Bole me zglobovi, ali preživeću. Stvarno,
Hudson, tako mi je žao što sam te udarila.“ Stella je imala belu papirnu
kesu u drugoj ruci koju mi je pružila. „Evo, uzmi moj mafin još uvek je
vruć. Upravo sam ga uzela u kafeteriji niz ulicu.“
Da li mi je ona to nudila mafin kako bi se iskupila za dva crna oka?
„Nestalo ti je Hershey čokoladica?“
Nacerila se. „Zapravo, jeste. Pojela sam svoje zalihe za hitne slučajeve
sinoć, pošto si otišao. Ovo je sve što mogu da ponudim.“
Zahihotao sam se i podigao ruku. „Dobro sam. Hvala u svakom slučaju.“
„Molim te, uzmi. Osećaću se bolje.“
Ova žena je bila stvarno nešto. Prišla je mom stolu i spustila kesu na ugao.
Odmahnuo sam glavom. „Dobro. Hvala ti. Pa, koje je bilo tvoje pitanje?“
„Moje pitanje?“
„Nešto o izveštajima koje ti je Helen donela?“
„O da-imam nekoliko pitanja o porudžbinama koje me je Helen zamolila
da odobrim. Imaš li malo vremena?“ Pokazala je rukom preko ramena.
„Mogu da odem do kancelarije i donesem ih. Dolazila sam jutros, ali nisi
bio tu.“
Pogledao sam na sat. „Imam poziv za nekoliko minuta. Ne bi trebao dugo
da traje-možda oko pola sata. Zašto ne bih svratio do tvoje kancelarije kada
završim.“
„To bi bilo odlično. Vidimo se, onda, kasnije.“
Nakon što je otišla, neko vreme sam zurio u prazan dovratak. Da li sam bio
ja u pitanju ili se energija u firmi promenila otkako je ona počela da radi
ovde? Imao sam dva crna oka i posla više nego ikad, ali osećao sam se bolje
nego obično.

116
 Moj kutak

Uzdahnuo sam i vratio se poslu. Bilo je to samo zbog udarca u lice.

Završivši razgovor, krenuo sam da pronađem Stella. Vrata njene
kancelarije su bila otvorena, ali je njeno lice većim delom bilo zaklonjeno
ogromnim buketom cveća, jarkih boja na njenom stolu. Nos joj je bio
zakopan u papire, tako da me nije odmah primetila.
„Lepo cveće,“ podigao sam obrvu. „Ken?“
„Ako misliš Ben, onda ne. Cveće je za rođendan mog prijatelja.“
„Dostavili su ti ga ovde, kako bi joj ti odnela?“
Odmahnula je glavom. „Ona je on, i danas je njegov rođendan. Ali, poslao
je cveće meni jer ne voli da slavi ovaj dan. Fisherova mama je preminula
pre dve godine na njegov rođendan, pa je ovo težak dan za njega. Umesto
da on slavi, šalje poklone meni.“
To je za većinu ljudi bilo neobično, ali je za Stellu zvučalo ispravno. „Jesi li
spremna da prođemo kroz izveštaje i pitanja koja si imala?“
„Da, molim te.“
Seo sam sa druge strane njenog stola. Dok je ona prelistavala neke papire
iza na ormaru, oči su mi sletele na knjigu u kožnom povezu koja je stajala
u otvorenoj kutiji pored cveća-ili da budem precizniji, na reči utisnute na
njoj. „Zapisuješ svoje fantazije o meni?“ pitao sam. „Već sam ti rekao da
sve što treba da uradiš je, da me pitaš da izađemo.“
Stellino čelo se nabralo, pa sam pokazao očima na knjigu sa reči Dnevnik
utisnutoj na prednjoj strani.
„Oh...ne, nije moj. Kurir koji je dostavio cveće, doneo je i to. To je još jedan
poklon od Fishera.“
„Vodiš dnevnik?“
„Ne, pripada nekom drugom. Ili bar jeste pripadao.“ Posegnula je preko
stola i spustila ga u fioku.
Kao i obično, kada je reč o Stelli, bio sam izgubljen. „A ti imaš tuđi
dnevnik, jer...“
Uzdahnula je. „Možemo li samo da zaboravimo da si ga video?“
Polako sam odmahnuo glavom. „Nema šanse.“
Stella je zakolutala očima. „Dobro. Ali ako ti kažem, ne smeš da mi se

117
 Moj kutak

podsmevaš.“
Prekrstio sam ruke preko grudi. „Ovo svakog trenutka postaje sve
interesantnije. Jedva čekam da čujem priču.“
„To nije priča. U pitanju je samo moj hobi.“
„Pisanje dnevnika?“
„Ne. Ne pišem dnevnik. Čitam ih.“
Obrve su mi se podigle. „Kako tačno dolaziš do tih dnevnika? Da li ih
kradeš ili nešto?“
„Naravno da ne. Nisam lopov. Obično ih kupujem na eBayu.“
„Kupuješ dnevnike drugih ljudi na eBayu?“
Klimnula je glavom. „Postoji veliko tržište za njih. Neki ljudi uživaju u
gledanju rijalitija. Ja više volim da čitam dramu. Čitanje nečijeg dnevnika
nije toliko drugačije.“
„Uh-huh...“
„Ne, stvarno. Milioni ljudi gleda taj Real Housewives šou i Jersey Shore. To je
ista stvar, ako malo razmisliš-ljudi iznose u javnost svoj prljav veš i tajne.“
Počešao sam se po bradi. „Kako nekome to postane hobi?“
Uzdahnula je. „Kada sam imala dvanaest godina, otišla sam na garažnu
rasprodaju. Videla sam smeđu kožnu knjigu na stolu, pa sam je uzela u
ruke, da je pomirišem-“
„Naravno da jesi.“
Začkiljila je. „Ne prekidaj me ili neću završiti priču.“
„Nastavi...“
Sledećih pet minuta brbljala je o mirisanju dnevnika na garažnoj rasprodaji,
zaljubljivanju u nekog dečaka koji je igrao fudbal, i o tome kako nije imala
pojma da je dnevnik bio napisan kada ga je kupila. Do trenutka kada je
uzela vazduh, čak sam znao i koliko je platila prokletu stvar pre petnaest
godina. Samo sam zurio u nju, trudeći se da je ispratim i čekao da dođe do
poente. Iako, izgleda da Stella to nije primećivala. Onda me je u jednom
trenutku pogledala, kao da želi da se uveri da li je pratim, pa sam klimnuo
glavom. „Dobro...“
„Shvatila sam da sam kupila korišćen dnevnik i nisam planirala da ga

118
 Moj kutak

čitam, ali moja radoznalost je pobedila. Ispostavilo se da je to bio trideset

godina star dnevnik koji je napisala devojčica godinu dana starija nego što
sam bila ja u tom trenutku. U prvih nekoliko unosa, pisala je o dečaku koji
joj se dopada i prvom poljupcu. Priča me je ponela i nisam mogla da se
zaustavim. Pročitala sam ga celog za jednu noć. Posle toga, obišla sam sve
garažne rasprodaje u narednih šest meseci, pokušavajući da nađem još neki
dnevnik. Ali, nisam uspela. Zaboravila sam na njih dok nisam naletela na
jedan na eBayu nekoliko godina kasnije. Tada sam saznala da postoji celo
tržište polovnih dnevnika. Od tada ih kupujem. Većina ljudi odgleda
emisiju ili dve pre odlaska na spavanje; ja volim da pročitam jedan ili dva
unosa za laku noć.“
„Znači, tvoj prijatelj ti je kupio dnevnik za njegov rođendan'„
„Zapravo, ja sam kupila dnevnik. Ali je napisan na italijanskom. Fisher je
dao da se prevede za njegov rođendan kao poklon meni.“
Trebao mi je trenutak da razmislim o svemu. „Radoznao sam, koja je
njihova cena na eBayu?“
„Zavisi. Ako kupuješ ženski dnevnik, obično je cena od pedeset do sto
dolara. Neki ljudi prodaju kopije dnevnika koje su jeftinije jer mogu da se
prodaju većem broju ljudi. Originalni dnevnici iz hiljadu osamsto i neke
godine prodaju se za mnogo veće pare, a muški, bez obzira koliko su stari,
uvek su premija.“
„Muški? Muškarci pišu dnevnike?“
„Neki da. Ali, oni su retki i prilično skupi.“
Zanemeo sam. Postojao je čitav svet o kome nisam ništa znao. Podigao sam
bradu prema fioci u koju je ona spustila dnevnik.
„Kome pripada taj koji imaš?“
„Njegovo ime je Marco. Živi u Italiji.“
„Koja je njegova priča?“
„Ne znam još. Nisam počela da ga čitam. Ali sam zaista uzbuđena. Moraću
da se suzdržim čitajući samo jedan unos za veče, ili ću ga celog pročitati za
jednu noć. Italijanski dnevnici su najbolji. Tamo su ljudi tako strastveni u
svemu.“

119
 Moj kutak

„Ako ti tako kažeš. Znaš da je tvoj hobi pomalo čudan, zar ne?“
„Znam. Pa šta? To me usrećuje.“
Šokiralo me je da ju je nešto tako jednostavno moglo učiniti srećnom. Nije
bilo mnogo toga što je izazvalo slična osećanja u meni već duži niz godina,
tačnije od mog razvoda-čak ni žene sa kojima sam izlazio. Možda sam joj
zavideo pomalo.
Ali, imali smo posao koji je se trebao obaviti. Pa sam pročistio grlo. „Zašto
mi ne pokažeš o čemu si htela da razgovaramo kada si došla do mene?“
Stella i ja smo radili na njenim pitanjima i ispravili par grešaka odeljenja za
nabavku koje su napravili u pripremi porudžbina. Ustao sam,žureći na
sastanak koji sam imao ovog popodneva i rekao joj da me obavesti bude li
joj trebala još neka pomoć.
Na vratima, shvatio sam da joj nisam saopštio dobre vesti. „Zamalo da
zaboravim-iskoristio sam svoju vezu kako bih o tvom proizvodu
razgovarao sa glavnim ljudima sa mreže za kupovinu od kuće.“
„Stvarno? Da li im se dopao?"
„Mnogo. I šefu i voditeljki jednog od programa jako se svideo koncept.
Žele lično da ga vide. Robyn nas je pozvala na ručak sutra. Nadam se da
nemaš drugih planova.“
Njena usta su se otvorila. „Robyn? Kao Robyn Quinn? Kraljica kanala
telešop prodaje „Baš ta?“
„O, moj Bože! To je neverovatno! Kako si mogao da dođeš ovde i pustiš me
da blebećem poslednjih sat vremena, a da mi to ne pomeneš ranije?“
„Pretpostavljam da sam zaboravio. Slušanje tvojih priča pomućuje mi
mozak.“
Odmahnula je glavom. „Pustiću da ti ovo prođe i neću te udariti ponovo,
jer si zakazao sastanak koji bi mogao da mi promeni život.“
Nasmešio sam se. „Robyn će mi poslati mail sa vremenom i detaljima ,pa
ću ti ga proslediti čim ga i sam dobijem.“
„Odlično! Wow. Ovo se pretvara u odličan dan. Možda ću proslaviti tako
što ću pročitati dva Marcova unosa večeras.“
"Ti si prava razuzdana žena.“

120
 Moj kutak

Slegnula je ramenima. „Možda nisam, ali ponekad ljudi u mojim

dnevnicima jesu."

121
 Moj kutak

Trinaesto poglavlje

Stella

Pre sedamnaest meseci

„To bi mogli biti oni.“

Pokazala sam na par koji je sedeo nekoliko stepenika niže od mesta gde
smo mi jeli svoj ručak na stepenicama biblioteke.
Fisherove obrve su se spojile. „Oni bi mogli biti ko?“
„Alexandria i Jasper.“
Njegovo čelo se naboralo. „Par iz novog dnevnika koji čitaš? Onog koji ti je
cimerka poklonila za rođendan?“
Klimnula sam glavom. „To je zaista bilo slatko od nje. „Nisam ni slutila da
zna da mi je bio rođendan, a pritom mi je poklonila najneverovatniji
dnevnik. Bila sam opsednuta njime."
Fisher je razmotao svoj sendvič i odgrizao veliki zalogaj. Progovorio je
punih usta. „Mislio sam da ne znaš ime dečka.“
„I ne znam. Ali sam odlučila da ga zovem Jasper pošto ga ona naziva J. To
ga čini stvarnijim u mojoj glavi kada razmišljam o njima.“
„Dušo, ti znaš da te volim. Ali većina sranja koja se dešavaju u tvojoj glavi
nisu stvarna.“
Udarila sam ga blago laktom. U poslednje vreme, počela sam da dolazim
da sedim na stepenicama biblioteke za vreme ručka-iste stepenice na
kojima se odigrava veći deo priče iz dnevnika koji sam čitala. Volela sam
da čitam dnevne unose baš ovde i zamišljam da su neki od ljudi koji su
sedeli u blizini bili baš oni sa stranica u mojim rukama.
„Ovaj dnevnik je nešto najbolje što sam ikada pročitala. Jednog dana,

122
 Moj kutak

prošle nedelje, Alexandrin muž se ranije vratio kući sa posla, kako bi je

proverio. Prethodne noći mu je rekla da se ne oseća dobro, kada je pokušao
da inicira seks. Ali istina je bila da je imala seks sa Jasperom samo nekoliko
sati ranije, tako da nije želela seks sa svojim mužem. U svakom
slučaju...kada je došao kući da je proveri, ona je dremala jer je tog jutra još
jednom otišla da se sretne sa Jasperom i bila fizički iscrpljena. Njen muž je
uvek radio do kasno, tako da nije ni razmišljala o telefonu koji se punio na
kuhinjskom pultu. Ali, kada je ušao slučajno je primetio poruku koja se
pojavila na ekranu. Bio je to Jasper koji je obaveštavao kada će se naći
sutradan. Srećom, u njenim kontaktima bio je upisan samo kao J. Kada je
suprug pitao za tekst, rekla mu je da je bilo u vezi sa iznenađenjem za
njegov rođendan i on joj je poverovao. Jadničak i dalje deluje nesvestan
njene afere. Ali, postala je paranoična u vezi toga gde ostavlja telefon.“
Fisher je odmahnuo glavom. „Jadničak? Misliš jadni šmokljan.“
„Znam, osećam se loše zbog njenog supruga. Njihovo venčanje bilo je
upravo ovde u biblioteci.“ Ispružila sam ruku. „A sada se ponekad sreće sa
Jasperom baš na ovim stepenicama, kako bi otišli u uličicu iza ugla. Ne
shvatam. Delovala je tako zaljubljeno u supruga, prošle godine pre
venčanja.“
On je još jednom zagrizao svoj sendvič. „Šta-kupila si više tomova
dnevnika te osobe ili nešto slično? Jedan dnevnik ne traje godinama, zar
ne?“
„Ovaj traje, jer ona ne piše u njemu često. Ima vremenskih praznina-prođu
i meseci između unosa. Pisala je puno pre venčanja, opisujući sve što u vezi
njega planira. Ali je uglavnom posle toga prestala. Pretpostavljam da nije
imala ništa uzbudljivo da napiše godinu ili dve...sve dok nije počela da
spava sa prijateljem svog muža.“
„Bolje idi polako. Zvuči kao da ćeš da kriziraš kada ga pročitaš.“
„Znam. To je zato što sve o kome je i o čemu je pisala ovde u ovom gradu.
Nikad pre nisam čitala lokalni dnevnik, a još manje onaj koji se odvija
odmah niz blok od mog posla. To čini da sve izgleda tako stvarno-kao da
se sada događa umesto u vremenu kad je pisala. Ne mogu da prestanem

123
 Moj kutak

da razmišljam o ljudima iz priče i da se pitam da li možda prolazim pored

jednog od njih. Pre neki dan sam bila u Starbucksu, i videla pločicu bariste
na kojoj je pisalo Jasper. Ispustila sam svoj latte koji se prosuo po celom
podu jer sam se sva uzbunila misleći da je to mogao da bude on. Sedela
sam u radnji sve dok on nije završio svoju smenu. Srećom, njegov dečko je
došao da ga pokupi, pa je otpao kao ženin ljubavnik iz dnevnika.“
„Da li je barista bio sladak?“ „Zapravo, jeste. Ali, ja sam uhodila čoveka jer
je njegovo ime bilo Jasper. A u stvari ni ne znam pravo ime tipa sa kojim
žena u mom dnevniku ima aferu.“
„Koji je to Starbucks bio u pitanju? Vruć, homoseksualan barista zvuči više
kao moj tip nego tvoj.“
Zahihotala sam se. „Ozbiljno Fisheru. Šta bih uradila posle dva sata čekanja
da taj jadničak završi smenu? Pratila bi ga do kuće?“
„Počinješ da zvučiš pomalo opsesivno.“
Uzdahnula sam. „To je i Aiden rekao. Nedavno smo se posvađali jer je moj
telefon bio ugašen. Zaboravila sam da ga stavim na punjač i kada sam
potražila njegov telefon kako bih tebi poslala poruku da ću kasniti na
večeru, shvatila sam da više ne ostavlja svoj telefon svuda. Zbog toga sam
postala sumnjičava, potkrepljena Alexandrinom paranojom da ne bude
uhvaćena, pa smo Aiden i ja završili svađajući se. A on nije uradio ništa
pogrešno.“
Fisher je odmahnuo glavom. „Možda bi mogla malo da odmoriš od
čitanja.“
Konačno sam otvorila kutiju sa salatom, koju sam napravila za ručak.
Ubadajući viljušku u nju, uzdahnula sam. „Da, možda si u pravu.“
Fisher je frknuo i nasmejao se u isto vreme. „Tako sereš.“

124
 Moj kutak

Četrnaesto poglavlje

Hudson

Naš ručak sa Robyn pretvorio se u zabavu. Robyn domaćica emisije,

pozvala je svog poddomaćina i producenta, šef prodaje dovodio je sa
sobom još nekog, a Jacke je takođe odlučio da nas obraduje svojim
prisustvom. Sa toliko mnogo ljudi i Stellom koja je htela da ponese kutije sa
uzorcima za svakog od njih, ja sam odlučio da nas odvezem kako bi nam
bilo lakše. Moj auto je bio parkiran u garaži nekoliko blokova dalje od
firme, pa sam ranije otišao i rekao Stelli da ćemo se naći dole za petnaest
minuta.
Čekala je ispred zgrade kada sam se zaustavio na semaforu na uglu ulice.
To mi je dalo priliku da je posmatram, a da to ne primeti. Dve velike saksije
stajale su sa obe strane glavnog ulaza u zgradu. Bila su to dva stara vinska
bureta, i nikada nisam o njima razmišljao, a prolazio sam pored njih svakog
dana. Iz daljine sam posmatrao kako se Stella osvrće oko sebe, gotovo kao
da hoće da vidi da li neko obraća pažnju, a zatim se nagnula. Mislio sam da
će da pomiriše cveće, ali ona se savila niže i prinela nos buretu. Da li je
upravo pomirisala saksiju?
Zahihotao sam se u sebi njenom ludilu. Kad god sam pomislio da znam šta
će reći ili uraditi, brzo bih utvrdio da je moja pretpostavka pogrešna. Bilo je
to neobično osveženje. Na sastancima sa većinom žena, nakon pet minuta
mogao sam da pogodim salatu koje su nameravale da naruče ili da li su im
joga ili tenis omiljeni hobi. Ali, ne i sa Stellom-kod nje nije bilo ničeg
običnog.
Prišla je saksiji sa druge strane vrata i ponovo proverila da li je neko
posmatra pre nego što je krenula da njuška. Samo ovog puta, nije se savila

125
 Moj kutak

u kolenima. Savila se u struku. Taj položaj dao mi je nesmetan pogled na

njeno dupe-na njeno fenomenalno jebeno dupe.
Sjajno. Baš sjajno.
Nagazio sam na papučicu gasa čim se svetlo promenilo i zaustavio se
ispred zgrade. Doneo sam kutije dole u predvorje, pre odlaska u garažu, pa
sam izašao iz auta i uputio se u zgradu.
„Zašto ne bi ušla u auto, pošto sam pogrešno parkiran, a ja ću pokupiti
stvari od obezbeđenja?“ rekao sam joj prolazeći pored nje.
„Oh...u redu.“
završivši sa utovarom kutija u gepek, zalupio sam ga i sačekao da se
saobraćaj dovoljno uspori kako bih mogao da otvorim vozačeva vrata bez
da me neko udari.
„Hvala ti što si se pobrinuo za sve ovo,“ rekla je Stella.
„Nema na čemu.“
Vezao sam pojas. „Imamo sat vremena do zakazanog ručka, ali sa ovakvim
saobraćajem verovatno će nam toliko i trebati da stignemo do restorana.“
Gledajući preko ramena, trebalo je neko vreme pre nego što se pojavila
praznina između vozila dovoljno velika da mogu da se odmaknem od
ivičnjaka.
Stella je nekoliko puta pronjuškala. „Da li je potpuno nov?“
Moj auto je u stvari bio tri godine star, ali je izgledao novo jer ga nisam
često vozio.
„Nekoliko godina je star.“
„Još uvek ima taj miris novog auta.“
„Oh, stvarno? Da li ti se taj miris više dopada od mirisa saksija ispred
zgrade?“
Stella je uzdahnula. „Video si me, huh?“
„Jesam.“
„Bila sam znatiželjna da li su se te stare bačve ranije koristile za vino.“
„Da li su?“
„Nisam sigurna. Sve što sam mogla da namirišem bila je zemlja.“
Nasmejao sam se. „Tako obično miriše ono u šta se sadi cveće.“

126
 Moj kutak

„Koji je ovo auto? Interijer je tako lep.“

„Ovo je Maybach S 650.“
„Da li je to impresivan auto?“
„Ne znam. Ti mi reci. Da li si impresionirana?“
Nasmešila se. „Ne baš. Ne vozim, pa ne znam previše o automobilima.“
„Misliš, nemaš auto jer živiš ovde u gradu?“
„Ne, mislim nemam vozačku dozvolu. Jednom je moj bivši pokušao da me
nauči, ali sam udarila u vatrogasni hidrant koji se nalazio na uglu i…pa to
je bio kraj mojih pokušaja.“
Polako smo se uputili prema periferiji grada. U jednom trenutku, neki auto
je izleteo niotkud i presekao mi put, pa sam morao da nagazim na kočnicu.
Stella i ja smo imali vezane pojaseve, pa smo bili dobro, ali je njena torba
skliznula sa sedišta i pala na pod. Sletela je sa dnom na gore, tako da se,
kada je ona krenula da je podigne, sadržaj torbe rasuo svuda po podu.
„Izvini zbog toga,“ rekao sam.
Kada se nagnula da pokupi svoje stvari, primetio sam kutiju sa dnevnikom
od juče.
„Moja bivša žena je povremeno pisala u jednom takvom. Viđao sam je da
piše posle naših svađa. Prilično sam siguran da je kukala. Nije li to
uglavnom svrha pisanja dnevnika? Da se isprazniš?“
„Ponekad su takvi,“ rekla je Stella. Ispravila je knjigu u kutiji i vratila
poklopac na nju. „Imam par sličnih. Prodavci obično postavljaju nekoliko
slikanih stranica kako bi ti dali uzorak. To mi puno pomaže da prosudim,
ali ponekad ne možeš da doneseš sud samo po kratkom odlomku.“
„Jesi li počela da čitaš Nicove tajne?“
„Marco je u pitanju, i da, jesam.“
„Pa...kako je bilo?“
Stella je uzdahnula. „Pročitala sam skoro pola dnevnika za jednu noć.“
Nasmejao sam se. „Toliko je dobar, ha?“
Spustila je ruku na grudi. „Zaljubljen je u stariju ženu. Amalia je devetnaest
godina starija od njega i bibliotekarka u malom selu u kojem oboje žive. On
je vinogradar. Ona misli da je to samo njegova zaluđenost i da će proći, ali

127
 Moj kutak

on zvuči kao da je preko ušiju zaljubljen u nju. Razmišlja o tome da dovede

drugu ženu u nadi da će izazvati ljubomoru koja će je naterati da prizna da
i ona gaji osećanja prema njemu. Ali, brinem se da će je to odgurnuti od
njega.“
„Mislim da je Amalia, ili kako se već zove, verovatno u pravu. Marco je
samo napaljeni klinac. Proći će ga. Svaki mladić mašta o zgodnoj
bibliotekarki u nekom trenutku. On nije zaljubljen u nju. Samo žudi za
njom.“
„Ti nisi ni pročitao dnevnik. Kako bi mogao da znaš kako se on oseća?“
Slegnuo sam ramenima. „Većina veza ionako završi na istom mestu.“
„Neko je izuzetno ciničan...“
„Nisam ciničan; ja sam realan. Čak iako budu zajedno, šta misliš koje su
šanse da tip od četrdeset neće tražiti nešto drugo kada njegova
bibliotekarka bude imala šezdeset?“
„Ne kada je voli koliko Marco voli Amaliu.“
Frknuo sam. „Sve počinje kao zabava i igra...“
„Šta god.“
„Rekla si da je tvoj bivši spavao sa nekim drugim. A ipak još uvek veruješ
u bajke?“
„To što sam se opekla, ne znači da ne verujem u ljubav. Bila sam shrvana
kada smo Aiden i ja prekinuli. Trebalo mi je mnogo vremena da nastavim
dalje i ponovo pronađem sreću. Dođavola, još uvek radim na pronalaženju
svoje sreće. Ali, jedna od stvari koja me je održala je da nam je svima
suđeno da imamo svoje srećno do kraja života. Moje samo nije trebalo da
bude sa Aidenom.“
Moje oči su poletele prema njoj, a onda se vratile na put. „Kako god ti
kažeš...“
„Ako si tako ogorčen oko veza, zašto si me pozvao da izađemo?“
„Moram li da ostanem u celibatu samo zato što ne mislim da se sve
završava sa srcima i ružama?“
„Oh.“ Zakolutala je očima. „Samo si želeo da me pojebeš. Drago mi je da
smo to raščistili. Zapravo više volim da upoznam nekoga i provedem neko

128
 Moj kutak

vreme sa njim, pre fizičke bliskosti.“

„Nemoj da mi stavljaš reči u usta. Takođe uživam u provođenju vremena
sa ženom. Samo ponekad imamo različita očekivanja gde će se stvari
završiti.“
Stella je odmahnula glavom. „Znaš šta tebi treba? Da isprobaš moj sistem
sreće.“
„Tvoj sistem sreće?
Stella je klimnula glavom. „Znam-treba mu bolje ime.“
Zagunđao sam. „Mogu da se setim nekoliko.“
„Čula sam to, ali biram da ignorišem. Svejedno, kada sam patila i osećala se
mrzovoljno sve vreme, napravila sam listu stvari koje me čine srećnom.
Malih stvari-ne stvari koje su mi nedostupne i teško ostvarive. Na primer,
svakog dana se trudim da nekome podelim kompliment. To se možda ne
čini mnogo, ali utiče da pronađeš nešto dobro u najmanje jednoj osobi
svakog dana. Posle nekog vremena pomaže ti da promeniš način
razmišljanja. Još jedna stvar koju radim je da odvojim deset minuta za
meditaciju, svakog jutra. Takođe gledam izlazak ili zalazak sunca najmanje
jednom nedeljno. Pokušavam da uradim nešto što nikad nisam uradila pre,
svakog vikenda.“
Podsmehnuo sam se. „Ako ti je potrebna pomoć da odradiš nekoga koga
nikad nisi odradila ovog vikenda, samo mi javi.“
Zakolutala je očima. „Nešto, ne nekog.“
Zahihotao sam se. „Naši sistemi sreće mora da rade malo drugačije.“
Saobraćajna gužva se smanjila, a mi smo već bili na pola puta do restorana.
„Koliko god bio privlačan ovaj razgovor,trebao bih da ti kažem nešto o
mreži pre ručka. Uskoro stižemo u restoran.“
„Već sam pročitala.“
„Onda u redu. Reci mi šta znaš.“
Stella je nastavila da prepričava činjenice o vlasništvu mreže, statistici
proizvoda koje su prodavali, koji su bili njihovi najbolji-a koji najgori
proizvodi, i o kvalitetu koji traže kod partnera. Onda je prešla na lične i
profesionalne informacije o oba domaćina i njihovim saradnicima. Bolje je

129
 Moj kutak

uradila domaći zadatak od mene.

„Temeljna si,“ rekao sam.
„Hvala ti.“
Zaustavili smo se na semaforu, a Stella se pomerila na sedištu. Prekrstila je
noge. Bilo je nevino, verovatno učinjeno u nastojanju da joj bude udobnije,
jer smo već neko vreme sedeli u autu, ali način na koji sam piljio u njenu
otkrivenu butinu bio je sve samo ne nevin.
Sistem sreće. Mala noga je to uradila za mene. Zašto su žene uvek morale da
zakomplikuju stvari?

***

Ko je bila žena pored koje sam sedeo za ručkom?

Ista žena koja je provela petnaest minuta pričajući mi o garažnoj rasprodaji
na koju je otišla sa dvanaest godina, kada je sve što sam pitao bilo kako je
počela da čita polovne dnevnike, ista ona žena koja je njušila buriće pre
nekoliko sati, prerasla je u pronicljivu poslovnu ženu. Umesto da brblja,
ona je slušala-zaista slušala-i brzo pronašla slabu tačku svakog od ključnih
igrača za ručkom. Onda je ona suptilno usmerila razgovor na ta područja
kada je govorila. Svi su joj jeli iz ruke. Robyn Quinn ju je čak pozvala na
okupljanje ženskih rukovodioca da govori o tome kako je od ideje došla do
lansiranja inovativnog posla.
Portir je prvo dovezao moj auto, pa sam se rukovao sa grupom. Stella se
grlila sa ženama. Kada smo se vratili na put, pogledala je prema meni.
„Hajde...navali. Reci mi šta sam pogrešno uradila.“
Bacio sam pogled na nju i vratio ga na put ispred nas. „Pogrešno? Zašto
misliš da si uradila nešto pogrešno?“
„Tih si.“
„Pa?“
„Obično si tih i odradiš ono buljenje u mene pre nego što kažeš nešto

130
 Moj kutak

mrzovoljno. Ali, pošto voziš, oči su ti zalepljene za put.“

„Zapravo, razmišljao sam o tome kako je dobro prošao ručak. Odlično si
odradila posao. Možda sam ja napravio uvod, ali si ti zaključila posao.“
Perifernim vidom primetio sam da je Stella zatreptala nekoliko puta.
„Da li je to bio...kompliment? Da li isprobavaš moj sistem sreće?“
Zaustavili smo se na semaforu, pa sam pogledao u nju. „Definitivno ne.
Iako sam sposoban da ih podelim.“
Usne su joj se savile u neodoljiv osmeh. „Bila sam dobra, zar ne?“
„Već sam ti podelio jedan kompliment, rano je za pokušaj pecanja drugog.“
Nasmejala se. „U redu. Pretpostavljam da ću uzeti ono što mogu."

***

Tri dana kasnije, moja asistentkinja mi se obratila preko interfona. „Jack

Sallivan je na liniji.“
„Hvala ti, Helen.“
Nagnuo sam se u stolici i podigao slušalicu.“ Znam da ti dugujem pivo, ali
tek je osam ujutro.“
Jack se nasmejao. „Kao da ranije nismo imali pivo za doručak.“
Osmehnuo sam se. „To je bilo pre mnogo godina.“
„Govori u svoje ime. Ti nisi išao na Frankovo momačko veče pre nekoliko
meseci.“
Zahihotao sam se. „Šta se dešava?“
„Imam neke vesti koje će ti doneti velike poene kod tvoje male devojke.“
Znao sam tačno na koga je mislio, ali sam rekao, „Trenutno nema nijedne
žene u mom životu. Plus, i da postoji ne bi mi bilo potrebno tvoje žalosno
dupe da mi pomogne da zaradim poene kod nje.“
„Dakle, ne moram da ti prenesem vest...“
„Ispljuni, Sullivane. Šta ima?“
„Imam dobru i lošu vest. Dobra vest je da je nova Stemer-Bemer-neka vrsta

131
 Moj kutak

opreme koja ti omogućava da ukloniš nabore sa svoje odeće dok je nosiš-

izazvala opekotine drugog stepena na jednom od naših producenata.“
„Neko sa kim radiš se opekao? To je dobra vest? Ne želim da čujem lošu
vest.“
„To je loša vest za tog tipa. Ali dobra vest za vas. The Home Shopping
Channel je morao da izbaci Steamer-Beamer iz programa, što znači da
imaju prostora za nov proizvod.“
„Oh, stvarno? Misliš da Signature Scent možda ima šanse?“
„Više od šanse. Mesto je vaše ako možete da budete spremni brže nego što
ste planirali.“
Lansiranje je zakazano za devet nedelja, ali smo definitivno mogli da
ubrzamo stvari. „Nema problema. Kada bi trebalo da budemo spremni?“
„To je loša vest. Morali biste da budete spremni sledeće nedelje.“
„Sledeće nedelje?“ Odmahnuo sam glavom. „To je nemoguće.“
„Pa, emisija bi se tad snimala. A emitovala sledećeg vikenda. Ali, oni
navode dve do četiri nedelje za isporuku. Tako da biste imali vremena da
izbacite proizvode.“
Duboko sam izdahnuo. „Ne znam da li možemo sve toliko da pomerimo.“
„Da li sam spomenuo obim njihovih predviđanja?“
„Ne, o kojoj cifri govorimo?“
Trebalo je mnogo da bi moja vilica pala, ali broj koji je izašao iz Jackovih
usta, ostavio me je da lovim muve.
„Isuse. To je više nego što smo očekivali da ćemo prodati tokom cele prve
godine.“
„Žene jedu proizvode koji se pojave na tom kanalu. Robyn treba odgovor u
roku od sat vremena. Ako ne možete to da uradite, ona ima spisak sa
nestrpljivim ljudima koji mogu. Bolje požurite sa odlukom.“

132
 Moj kutak

Petnaesto poglavlje

Hudson

„Ozbiljno? Misle da mogu toliko da prodaju?“ Stella je sela, kao da je

broj bio prevelik da bi se svario stojeći.
„Prema Jacku, predviđanja njihove prodaje prilično su tačna. Oni znaju
svoju publiku i njihovu kupovnu moć.“
„Moj Bože. To je ludilo. Ali, mi ne možemo biti spremni tako brzo.“
„Da, možemo!“ Oglasila se Olivia. „Nemamo izbora. Ovo je jednom-u-
životu prilika. Moramo biti spremni.“
Stella je podigla ruku do čela. „Ali kako? Upravo smo naručili neke
proizvode, koji su nam potrebni, a oni stižu iz inostranstva. Isporuka je dva
meseca. Nećemo imati ništa spremno za sledeću nedelju.“
„Pa, imamo više od nedelju dana,“ rekao sam. „Emisija se snima sledeće
nedelje, a emituje sledeće subote.Isporuka je od dve do četiri nedelje. Tako
da možemo da razvučemo dok ne budu gotovi prvi proizvodi. Takođe,
možemo da ubrzamo dopremanje onoga što nam nedostaje-stavićemo ih na
avion umesto na teretne brodove. Ili pronaći lokalne dobavljače, dok nam
ne stigne puna zaliha. Ili da sprovedemo obe mogućnosti.“
Stella je odmahnula glavom. „Sve to je preskupo.“
„Možemo povećanjem cene da nadoknadimo troškove“, rekla je Olivia.
Stella je izgledala sumnjičavo. „Ne znam. Parfem je zaista osetljiv na cenu,
kada niste poznat brend ili nemate poznatu ličnost iza sebe.“
„Telešopovi prodaju svoje proizvode na tri rate,“ rekla je Olivia. „Tako da
proizvodi nisu toliko osetljivi na cenu u tim slučajevima. Nešto što je 59,99
može biti teško za progutati, ali onda postaje plaćanje na tri rate od samo
19,99 što je mnogo unosnije za potrošača.“

133
 Moj kutak

„Pa, ako mislite da bismo mogli da uspemo, onda je ovo neverovatna

prilika,“ rekla je Stella. „Možda bismo u toku sutrašnjeg dana mogli da
smislimo detaljan plan.“
Odmahnuo sam glavom. „Nemamo dan. Odgovor im treba ranije.“
„Koliko ranije?“ upitala je Stella.
Pogledao sam dole u svoj sat. „Preostalo nam je oko pedeset pet minuta.“

***

Ponovo smo se sastali u sali za konferencije pet minuta pre nego što sam
trebao da pozovem Jacka sa odlukom. Stella je bacila blok sa škrabotinama
na sto.
„Polovinu onoga što nam treba mogu dobiti od lokalnog dobavljača, sa
izuzetkom dve stvari-kalon i ambrete. Cena je mnogo veća, ali ako
kupujemo na veliko, zapravo i nije tako strašno kao što sam mislila da će
biti. Laboratorija može da krene sa radom čim porudžbine počnu da stižu.
Sa tom količinom, izdržaćemo nekoliko dana, ali je izvodljivo ukoliko u
roku obnovimo zalihe.“
Klimnuo sam glavom. „Mogu da nabavim ta dva sastojka kojih nema kod
lokalnog dobavljača, sa vrlo malom promenom u ceni povećanjem veličine
porudžbine.“ Oboje smo pogledali u Oliviju.
Nasmešila se. „Iz štamparije su rekli da mogu, ako treba raditi i tokom cele
noći. Treba samo da im se javi dvadeset četiri časa unapred, kako bi
obezbedili kadrove, i naravno naše finalne PDF datoteke, koje nisu
spremne, ali će biti uskoro. Ni vebsajt nije problem. Tim radi na završnom
ulepšavanju, ali možemo da ga pokrenemo za sat vremena.“
Stella nije mogla da skrije uzbuđenje na licu. „O, moj Bože, jesmo li stvarno
spremni za ovo?“
„Izgleda da jesmo,“ rekao sam. „Iako sam zaboravio da pomenem jedan
mali detalj.“

134
 Moj kutak

„Koji?“
„Oni žele tebe ispred kamera zajedno sa Robyn.“
Oči su joj se raširile. „Mene? Pred kamerama? Nikad ranije to nisam
radila.“
Pretpostavljam da za sve postoji prvi put.“ Nasmejao sam se. „Iskoristi svoj
sistem sreće.“

***

„Ona je jebeno vrela.“

Jackova glava kretala se zajedno sa Stellinim nogama dok je izlazila na
podijum. Savila se da bi joj tip zakačio mikrofon, a ja mu nisam pružio
priliku da kaže još nešto.
Moja vilica se stegla. „Imaj poštovanja, kretenu.“
Frknuo je. „Šta? Kao da ti nisi sad gledao u njeno dupe?“
Nisam odgovorio.
„Dobre sise, takođe.“
Zarežao sam.
Jack se okrenuo sa osmehom prilepljenim na lice. „Da li si ti to upravo
zarežao na mene?“
„Umukni, jebote.“
„Priznaj. Ne želiš da je gledam, jer ti se sviđa. Već si postao teritorijalan u
vezi sa ovom ribom.“
„Ovom ribom? Da li smo u studio iz 1985-e? Da li se tako obraćaš i svojim
zaposlenima?“
„Prestani da skrećeš sa teme. Sviđa ti se ova žena, i ti to znaš.“
Jack je možda bio potpredsednik velike kompanije, ali neki njegovi delovi
ostali su zaglavljeni u šestom razredu. Znao sam da ako mu ne dam nešto,
on nikada neće ućutati.
Pa sam pokušao da ga umirim. „Da, pokazala se kao vredan radnik i dobra

135
 Moj kutak

osoba.“
„Znači, ti ne misliš da je vrela?“
Zakolutao sam očima. „Privlačna je, da.“
„Ali ne želiš da je pojebeš?“
„Stella i ja imamo poslovan odnos.“
„Oh...poslovan odnos je problem? Ako ne bi poslovao sa njom, pokušao bi
da je pojebeš?“
„Završio sam sa ovim razgovorom.“
Jack je gurnuo ruke u džepove i slegnuo ramenima. „Dobro. Znači neće ti
smetati da pozovem Brenta da je upozna?“
„Brenta?“
„Fenwaya. Sećaš ga se sa fakulteta, zar ne? Visok, zgodan-verovatno jedini
koji je uspeo svoj novac da povrati od tebe za dan. Sada radi ovde. Izgleda
isto, samo napumpanije. Još uvek neoženjen...“
Moj prijatelj je mislio da je duhovit, kao da mu ne bih udelio par modrica
koje bi se poklapale sa mojim koje su počele da blede. „Odjebi,“ rekao sam.
Nacerio se. „Tako sam i mislio.“
Malo kasnije, Jack je pogledao na sat. „Imam sastanak. Motaćeš se ovuda,
tokom snimanja?“
„Da. Olivia nije mogla da dođe, pa sam joj rekao da ću je ja zameniti.“
„Verovatno će trajati nekoliko sati.“
Podigao sam svoj telefon. „Imam dovoljno posla da me drži zauzetim.“
Ustao je i potapšao me po ramenu. „Siguran sam da imaš. Ali, mogu da se
kladim u svoj bankovni račun da nećeš skidati pogled sa podijuma.“

***

Bila je dobra stvar što se nisam opkladio-ne da bih ikada priznao da sam
poslednja tri sata proveo gledajući svaki Stellin pokret na sceni. Kada mi je
Jacke rekao da žele Stellu na snimanju, jednim delom nisam bio siguran da

136
 Moj kutak

je to bio mudar poslovni potez. Naravno, bila je prelepa i kamera bi je

verovatno volela, ali nije imala iskustva. Ipak, posle ovih nekoliko sati
sedenja i posmatranja nje, potpuno sam razumeo ono što je Robyn videla i
zašto je poželela da Stella bude deo emisije.
Bila strastvena i duhovita, imala je nevinosti u sebi koja vas je terala da
poverujete u sve što je rekla-kao da je suviše dobra da bi lagala.
Prokletstvo, želeo sam da kupim jebeni parfem iako sam posedovao deo
kompanije.
Malo posle 17:00 konačno su završili snimanje. Stella je razgovarala sa
Robyn i ekipom neko vreme, a onda se okrenula i uputila pogled prema
publici. Podigla je ruke iznad obrva, štiteći oči od osvetljenja iznad nje.
Nalazeći me kako još uvek sedim u četvrtom redu odozgo, nasmešila se i
krenula stepenicama sa strane podijuma. Ustao sam i krenuo prolazom da
je susretnem.
„Oh, moj Bože,“ rekla je. „To je bilo tako zabavno!“
„Videlo se na tebi da se dobro zabavljaš.“
„Nadam se da neću ispasti kao neki čudak.“ Podigla je ruke i promrdala
prstima. „Osećala sam se...kao da me je udarila struja ili tako nešto. Ne u
kuvanje-tvojih-organa smislu, već poput neprekidnih udara energije koja
struji kroz telo.“
Nasmejao sam se. „Bila si odlična-zabavna, a opet iskrena.“ Okrenuo sam
se na zvuk otvaranja i zatvaranja vrata na studiju. Bio je to Jack i jebač nije
bio sam. Hteo sam da išutiram njegovo koščato dupe.
Prišao je sa najvećim osmehom na licu. „Hudsone, sećaš se Brenta, zar ne?“
Stisnuo sam zube i pružio ruku. „Da. Kako si, Brent?“
Još uvek smo se rukovali kada je seronja skrenuo pogled ka Stelli. Nije
mogao da mi pusti ruku dovoljno brzo. „Mislim da se nismo upoznali.
Brent Ferway.“
Stella se nasmešila. „Ferway poput parka?“
„Jedan jedini. Da li si ikada bila tamo?“
„Zapravo, nisam.“
„Možda bi mogli nekad da prošetamo?“

137
 Moj kutak

Ozbiljno? Bio je u prostoriji manje od trideset sekundi, a već joj se

nabacivao? Koliko će proći dok je ne zapiša kao da je vatrogasni hidrant?
Jack me je pogledao ljuljajući se na petama napred-nazad. Delovao je
prilično jebeno ponosan na samog sebe. „Navijamo da ugovorite sastanak.
Zar ne, Hudsone?“
Ljutito sam ga pogledao. „Ja navijam za Yankee.“
„Video sam Robyn dolazeći ovde. Želi da nas vidi. „Jack je pokazao na
vrata kroz koja je upravo ušao. „Ona je u svojoj kancelariji. Odmah niz
hodnik.“
„U redu.“ Ne mogu da kažem da mi je bilo žao što sam morao tako brzo da
se oprostim od Brenta. Klimnuo sam glavom prema njemu. „Drago mi je
što sam te video.“ Pružio sam ruku prema Stelli. „Posle tebe...“
Jack je odmahnuo glavom. „Zapravo, tražila je da vidi samo tebe i mene,
Hudsone. Stella može ovde da sačeka. Siguran sam da Brent može da joj
pravi društvo.“
Brent me zabljesnuo osmehom koji sam želeo da mu saspem u grlo.
„Naravno.“
Čim smo izašli u hodnik, Jack me džarnuo.
„Brent dobro izgleda, zar ne?“
Namršteno sam ga pogledao.
„Čine se kao simpatičan par, on i Stella.“
„Shvatio sam poentu. A sada idi i reci mu da se jebeno vrati na posao.“
Jack se osmehnuo. „Ne mogu to da uradim. Ne radi za mene.“
Srećom po mog prijatelja, Robyn je izašla iz svoje kancelarije. „Tu ste.
Imam dobre vesti da podelim sa vama.“
Morao sam da nalepim osmeh na lice kada je sve što sam želeo bilo da
ubijem svog ortaka i iskoristim njegovo mlitavo telo kao palicu kojom bi
isprašio lepotana u studiju.
„Ovde smo, a vi ste razvalile na snimanju segmenta za Signature Scent,“
rekao je Jack. „Mislim da već plivamo u dobrim vestima.“
Robyn mi je dodala hrpu papira. „Obično testiramo potencijalne proizvode
na fokus grupi pre nego što ih preuzmemo-da vidimo da li se sviđaju nama

138
 Moj kutak

poznatoj publici i da saznamo šta će najviše želeti da znaju o proizvodu. Za

to nismo imali vremena sa Signature Scentom, s obzirom da je ubačen u
poslednjem trenutku, ali smo imali ovde grupu zbog drugog proizvoda.
Mike im je pustio nekoliko minuta snimljenog materijala i rezultati
testiranja su udarili u krov. Mislim da ćemo morati da povećamo našu
prodajnu prognozu.“
Pogledao sam dole u brojeve. Nije se šalila.
Kolika je verovatnoća da ćete kupiti proizvod -94% je reklo izuzetno verovatno.
Da li ste negde drugde pronašli sličan proizvod -0% je reklo da.
Koliko je gost emisije bio pouzdan -92% je reklo da je bila pouzdana.
I tako dalje i tako dalje-tri stranice brojeva koji su zaista bili izvanredni.
Prelistavao sam, sve ih skenirajući. „Ovo je... „Odmahnuo sam glavom.
„Ovo je neverovatno.“
„Znate li šta je još?“ Jack je rekao. Oboje smo pogledali u njega. „Razlog za
proslavu.“

***

Te večeri, Stella i ja smo se zajedno odvezli u restoran. Robyn i Jacka u

tamo trebali da nam se pridruže,a mi smo poranivši deset minuta bili prvi
koji su stigli.
„Piće za barom?“ upitao sam je.
„To zvuči sjajno.“
Rekli smo hostesi kuda idemo i pronašli dve stolice, jednu pored druge.
Barmen nam je prišao i spustio salvetu ispred svakog od nas. „Čime mogu
da vas poslužim?“
Pogledao sam u Stellu.
„Ja ću merlot, molim.“
„Da li želite da pogledate vinsku kartu i odaberete?“
Odmahnula je glavom. „Ono koje imate u baru će biti u redu.“

139
 Moj kutak

Pogledao je u mene. „Za vas?

„Uzeću Coors Light.“
Kada se udaljio, podigao sam obrvu prema Stelli. „Nema džina za
njuškanje?“
Nasmešila se. „Ne večeras. Mislim da nije dobra ideja da mešam posao i
težak alkohol.“
„Takođe misliš da nije dobra ideja da mešaš posao i viđanje.A ipak ćeš me
pozvati da izađemo.“
Nasmejala se. „Oh, hoću li?“
Proveo sam ceo dan posmatrajući je iz daljine. Šminkeri su na nju stavili
mnogo više tog sranja, nego što je ona obično nosila, uključujući i jarko
crveni karmin, koji se još uvek nije izbrisao nakon svih ovih sati. Nisam
mogao da skinem pogled sa njenih usana.
Progutao sam, zureći u njih. „Neka pravila su postavljena da bi se
prekršila.“
Nervozno se nasmejala. „Da li si ti kršitelj pravila, Hudsone? Osećam se
kao da znaš toliko o meni, a ja ne znam gotovo ništa o tebi.“
„Šta bi želela da znaš?“
Barmen je doneo naša pića, i Stella je prinela vino svojim usnama.
„Ne znam. Razveden si. Šta se dogodilo?“
Namrštio sam se. „Ovo bi trebala da bude proslava, a ne sahrana.“
Osmehnula se. „Toliko loše?“
„Dao sam joj bakin prsten kada sam je zaprosio. Nekoliko dana kasnije,
došao sam kući, a ona je imala drugi prsten na ruci. Prodala je moj i kupila
onaj koji se njoj sviđao.“
Stelline oči su se raširile. „O Bože.“
Popio sam nekoliko gutljaja piva. „I pored toga sam je oženio.“
„Zašto?“
To je bilo prokleto dobro pitanje. Ljudi su uvek pitali zašto smo se razišli,
ali nikad zašto sam uopšte oženio Lexi. „Da si me to pitala pre venčanja,
rekao bih ti da smo bili mladi i imali puno toga zajedničkog-oboje smo
voleli da putujemo, kretali se u istim društvenim krugovima...“

140
 Moj kutak

„Ali sada odgovor nije isti?“

Odmahnuo sam glavom. „Pogled unazad je mnogo jasniji. Moja majka je
umrla godinu dana ranije. Radio sam u porodičnom poslu, preuzimajući
sve više i više odgovornosti, jer se moj otac povukao posle prvog srčanog
udara. Činilo se kao logičan sledeći korak. Moja porodica se raspadala, i
mislim da sam samo želeo ono što sam imao pre, pa krenuo da pravim
svoju. Lexi i ja smo godinama bili zajedno godinama, pa sam samo
napravio sledeći korak. U osnovi, bio sam idiot.“
„Mislim da nisi bio idiot. Mislim da je bilo nekako slatko što si se trudio da
stvoriš svoj porodični život. Pretpostavljam da su tvoji roditelji imali dobar
brak?“
Klimnuo sam glavom. „Jesu. I dalje su se držali za ruke i kad god bi neko
od njih primetio da je na satu 05:13 poželeli bi jedno drugom srećnu
godišnjicu. Venčali su se trinaestog maja.“
„Au... to je prilično romantično.“
„Šta je s tobom? Roditelji još uvek u braku?“
„Jesu, ali oni imaju...interesantan brak... „Oklevala je. „Moji roditelji su
poliamori.“
Obrve su mi poskočile. „Wow. Znači, tvoj otac je oženjen sa više žena?
Odmahnula je glavom. „Ne to je poligamija. Oni samo imaju otvoren
odnos. Uvek su imali.“
„Kako to funkcioniše?“
„Odrasla sam u dvospratnoj kući u Westchesteru. Imali smo mali apartman
sa dve spavaće sobe dole i tri spavaće sobe gore. Na glavnom spratu, život
je bio normalan. Moja sestra i ja smo imale svoje sobe, a roditelji su delili
spavaću sobu. Ali, uvek su tu bili prijatelji mojih roditelja koji su odsedali u
gostinjskim sobama na donjem spratu. Nikada zapravo nisu krili svoj način
života od nas, ali tek kada sam imala osam ili devet godina, shvatila sam
koliko je njihov odnos bio drugačiji. Naše kupatilo na glavnom spratu se
preuređivalo, a ja se probudila usred noći. Morala sam u toalet, pa sam
sišla dole. Na mom putu prema kupatilu, jedna žena je iz njega izašla u
donjem vešu. Viđala sam je pre toga, ali nisam očekivala ikoga da sretnem,

141
 Moj kutak

pa sam vrisnula. Moj otac je istrčao iz spavaće sobe niz hodnik takođe u
donjem vešu. Sledećeg dana, moji roditelji su poseli sestru i mene i objasnili
nam stvari.“
„Sigurno je bilo teško shvatiti sve to u toj dobi.“
Klimnula je glavom. „Definitivno sam se borila s tim neko vreme. Niko od
roditelja mojih prijatelja nisu bili takvi, a nisu bili ni parovi na TV-u
posebno ne pre dvadeset godina. Tako da nisam razumela zašto su baš
moji roditelji morali da budu drugačiji. Pitala sam se da li će takav biti i
moj život. Sećam se da sam jednog dana pitala mamu da li je ono što su oni
imali nasledno.“
Oči su mi se raširile. „Ti ne...Ti nisi...“
Stella se zahihotala. „Definitivno ne. Prihvatila sam brak svojih roditelja
takvim kakav jeste, ali sam znala da to nije životni stil koji želim za sebe. Ja
sam prilično ljubomorna osoba kada su veze u pitanju. Suviše sam
teritorijalna da bih delila.“
Nasmešio sam se, razmišljajući o tome kako sam se osećao kada je Jack
doveo Brenta. Dođavola, Stella i ja se nismo ni zabavljali, a ja sam poželeo
da udarim tipa. „Shvatam.“
Setio sam se da je aludirala na loš odnos sa ocem onog dana kada je došla u
firmu po svoj mobilni telefon. „Da li još uvek žive u Westchesteru?“
Klimnula je glavom. „U istoj kući. Koliko znam, još uvek imaju istu bračnu
spavaću sobu i dole sobe za njihove vanbračne aktivnosti. Ali nisam bila
tamo preko godinu dana.“ Otpila je gutljaj svog vina. „Imali smo...
razmimoilaženje, ako tako mogu da kažem. Ako ti ne smeta, stvarno ne
želim da razgovaram o tome. Danas je bio tako divan dan i ne želim ovim
da ga pokvarim.“
„Da, naravno.“
Ponovo je otpila gutljaj vina. „Šta je sa tvojom porodicom? Imaš li još braće
ili sestara pored Olivie?“
Odmahnuo sam glavom. „Samo nju. Hvala Bogu. Ne bih mogao da
priuštim još jedno venčanje.“
"Sigurna sam da je venčanje u biblioteci koštalo malo bogatstvo . Tamo se

142
 Moj kutak

udala i jedna od žena, čiji sam dnevnik pročitala pre nekog vremena.
Zaljubila sam se u način na koji ga je opisala. Dok sam ga čitala, radila sam
u blizini i zato odlazila da sedim napolju na stepenicama biblioteke za
vreme pauze za ručak svakog dana i pročitam nekoliko stranica. Uvek sam
se osvrtala oko sebe pitajući se da li čovek za koga se udala možda prolazi
pored, jer su očigledno živeli tu u gradu.“
„Rekla si mi da su dnevnici neka vrsta tvojih rijalitija. Ali, ako mene
pitaš,taj više zvuči kao romantična fantazija nego realnost.“
„Zapravo,“ rekla je. „Ispostavilo se da je taj dnevnik više sličio hororu. On
mi je pomogao da otkrijem da me Aiden vara.“
„Kako to?“
„Dnevnik je imao velike vremenske praznine i obuhvatao je nekoliko
godina. Ali, posle predivnog venčanja u biblioteci, stvari su očigledno
postale loše. Bilo je zapisa gde je opisivala prelepa mesta i svoje cveće, do
zapisa gde je opisivala kako prikriva svoju aferu. Neke od stvari koje je
radila udarile su me posred lica, jer sam primetila iste promene kod
Aidena-kao što je bio njegov rad do kasno i tuširanje čim dođe kući. Žena je
opisala koliko joj je bilo mrsko da spere sa sebe miris svog ljubavnika, i da
je zapravo zamerala svom mužu što je morala da se istušira kad se vrati
kući. To me je navelo da počnem da ispitujem Aidena. U početku je učinio
da pomislim da sam paranoična. Krivio je dnevnik koji sam čitala da
umišljam stvari koje nisu postojale. Ali, sve više i više sam počela da
sumnjam da se nešto jeste dešavalo. Zapravo me je prilično sramota koliko
sam na kraju postala luda.“
„Šta si mogla da uradiš da bi te bilo sramota? Čini se da je tvoj bivši onaj
koji bi trebao da se stidi.“
Stella je na trenutak skrenula pogled. „Kako smo opet došli do razgovora o
meni? Trebalo bi da razgovaramo o tebi.“
„Mislim da nas je pominjanje venčanja moje sestre skrenulo sa puta. Ne
znam da li sam ti rekao, ali i ja sam se tamo venčao.“
„Stvarno? Tvoja sestra se venčala na istom mestu kao i ti?“
Klimnuo sam glavom. „Naši roditelji su se, takođe tamo venčali. Olivia je

143
 Moj kutak

od malih nogu govorila da će se oba naša venčanja tamo održati. Drago mi

je da nije dozvolila da joj moj neuspeh to oduzme.“
Završili smo naša pića, ali ni Jack ni Robyn se nisu pojavili. Pogledao sam
na sat i shvatio da kasne dvadeset minuta.
Stella je primetila.“ Trebalo je da se sa njima nađemo u 19:00, zar ne?“
Klimnuo sam glavom i pogledao prema ulazu. Nije bilo nikoga. „Dozvoli
mi da proverim. Možda sam pogrešio vreme.“ Izvadio sam telefon i
kliknuo na poruku koju mi je Jack poslao. Bili smo na pravom mestu i u
pravo vreme, pa sam prijatelju otkucao poruku.
Hudson: Da li si promenio restoran ili nešto slično? Stella i ja smo jedini u The
NoMad.“
Stellina čaša je bila prazna. Pokazao sam prema njoj. „Želiš li još jedno?“
„Ne bih trebala.“
„Ali, da li želiš?“
Nasmejala se. „Preskočiću. Želim da sačuvam bistru glavu tokom večere sa
Robyn.“
Minut kasnije, moj telefon je kliknuo sa Jackovim odgovorom.
Jack::Da li sam zaboravio da ti javim da je proslava za večeras otkazana? Robyn
nije mogla da nađe siterku. Javiće mi koji joj dan sledeće nedelje odgovara.“
Odgovorio sam mu.
Hudson: WTF? Da, jesi.
Jack: Pretpostavljam da mi je promaklo. Idite i proslavite bez nas. Osim ako nisi za
to? Mogu da pošaljem poruku Brentu da ti skine Stellu s vrata...
Odmahnuo sam glavom.
Hudson: Ti si takav kreten. Ovo si namerno uradio, zar ne?
Jack: Nema na čemu, prijatelju.
Bacio sam telefon na šank.
„Sve u redu?“ Pitala je Stella.
„Navodno, nešto je iskrslo i večera je pomerena. Kreten od mog prijatelja
zaboravio je da me obavesti o tome.“
„Oh. Wow. U redu.“
Taktika mog ortaka možda je bila amaterska, ali nisam mogao da kažem da

144
 Moj kutak

sam bio nezadovoljan rezultatom.

„Sada smo na istoj strani, zar ne?“
Stella je skupila obrve. „Kako to misliš?“
„Nisi želela da popiješ još jedno piće jer smo trebali da večeramo sa
poslovnim saradnicima. Ali ti i ja nismo poslovni saradnici, mi smo
vlasnici. Dakle, mi smo na istoj strani.“
Nasmešila se.“ Pretpostavljam da sada ne moram da brinem, s obzirom da
sam već više puta napravila budalu od sebe pred tobom.“
„Šta kažeš na to da popijemo još po jedno piće dok budemo naručivali
večeru? Mi i dalje treba da proslavimo.“
Ugrizla se za donju usnu.
Posegnuo sam palcem i trljao dok je nije pustila. „Prestani da brineš. Ovo
nije sastanak. Mi smo samo poslovni partneri i prijatelji koji večeraju
zajedno. Neću te maltretirati dok me ne pozoveš da izađemo.“

145
 Moj kutak

Šesnaesto poglavlje

Stella

„Nećeš popiti još jedno?“

Hudson je podigao ruku. „Vozim.“
Štucnula sam. „A ja sam pripita. Drago mi je što smo se upoznali, vozeći.“
On se zahihotao. „Slatka si kad si pijana.“
Odmahnula sam glavom. „Nisam pijana. Pripita sam.“
„A razlika je?“
"Pripita, još uvek imam kontrolu.“
„Znači, pijana gubiš kontrolu?“ Hudson je zaustavio našu konobaricu, koja
je slučajno prolazila. „Možemo li dobiti još jedno vino? I zaista napunite
čašu, molim Vas.“
Nasmejala sam se. „Večeras je definitivno bilo zabavnije nego na mom
poslednjem sastanku. Čekaj...“Odmahnula sam rukom. „Ovo nije
sastanak.“
„Naravno da nije. „Nasmešio se i otpio gutljaj vode. „Stvari ne idu tako
dobro sa Kenom?“
„Benom.“
„Kako god. Nevolje u raju?“
Uzdahnula sam.“On je zaista fin momak. Jednostavno nema...hemije,
pretpostavljam.“
Hudsonove oči spustile su se na moje usne. „Nema hemije, ha?“
Vazduh u prostoriji je počeo tako glasno da pucketa da sam bila
iznenađena da svi koji su jeli svoje večere nisu počeli da se okreću oko sebe
u potrazi za bukom. Ovo...Ovo je ono što je nedostajalo između Bena i
mene. Hudson je samo trebao da me pogleda na određen način i

146
 Moj kutak

temperatura mog tela bi skočila.

Progutala sam. „Doneo mi je cveće na naš prvi sastanak i Godivu na drugi.
Veoma je pažljiv. Pretpostavljam da bi povezanost između nas mogla
vremenom da se razvije.“
Hudsonove oči su se smračile. „Neće.“
„Kako znaš?“
„Jer ne možeš da primoraš hemiju da postoji, tamo gde je nema-kao što ne
možeš da je sprečiš da postoji, tamo gde je ne želiš. Postoje stvari nad
kojima smo jednostavno nemoćni.“
Trenutno sam se i osećala pomalo nemoćno. Kao kad bi Hudson spustio
svoju ruku ispod stola i zavukao je pod moju suknju, ne bih mogla da se
nateram da ga zaustavim. Srećom, konobarica mi je donela vino, koje je
praktički bilo naliveno do samog vrha čaše.
Zaverenički je namignula Hudsonu. „Da li biste želeli da pogledate dezert
meni?“
Klimnuo je glavom. „To bi bilo sjajno. Hvala Vam.“
Kada se vratila sa menijima, rekla je da će nam dati nekoliko minuta.
Mislila sam da bi ometanje moglo da pomogne Hudsonu i meni da
promenimo temu razgovora, ali je on spustio svoju čašu i očigledno imao
drugu ideju.
„Pa, kada raskidamo sa Lenom'„
Nasmešila sam se. „Mi? Hoćeš da raskinemo zajedno?“
„Rado bih to uradio za tebe.“ pružio je ruku. „Daj mi svoj telefon.“
Zahihotala sam se. „Hvala, ali mislim da to mogu sama da rešim.“
„Ali, rešićeš? U smislu baj-baj Benny?“
„Naravno da si u stanju da zapamtiš njegovo ime kada razgovaramo o
raskidu sa njim.“ Zakolutala sam očima. „Pored toga, ti i ja na veze
gledamo drugačije.“
Hudsonove oči su se suzile. „Kako to?“
„Sam si rekao da uživaš da provodiš vreme sa ženama, ali imate drugačija
očekivanja gde će stvari završiti.“
„Mislio sam na to da prekidam stvari ako ne vidim budućnost i ženu koja

147
 Moj kutak

je počela da razvija osećanja. Nisam nesklon vezama, ako je to ono što

misliš.“
„Oh.“
Nacerio se. „Kod tebe i mene, osećanja su obostrana. Dakle, tu ne postoji
problem.“
Zahihotala sam se. „Pa, pretpostavljam da se ni sa kim ne viđaš?“
„Trenutno ne, ali radim na tome.“ Oči su mu zaiskrile.
„Kada si poslednji put imao sastanak?“
„Pretpostavljam da je to bio vikend pre sestrinog venčanja.“
„I kako je bilo?“
„Pa, otišli smo u meksički restoran. Pitala me je da li želim da podelimo
predjelo i zamolila me da odaberem za nas, pa sam naručio pomfrit i
gvakamole. Kada sam završio, moja pratilja se okrenula prema konobaru i
rekla, „Guatemala. Mislio je na pomfrit i Gvatemalu."
Nasmejala sam se. „To si izmislio, zar ne?“
Odmahnuo je glavom. „Voleo bih da jesam.“
„Pretpostavljam da nisi ponovo izašao sa njom?“
„Ne. Sledećeg vikenda upoznao sam nekoga ko je probudio moje
interesovanje. Na neki način teško mi je da je izbacim iz glave, pa ne bi bilo
fer da izlazim sa nekim drugim, čak iako zna razliku između Guatemale i
gvakamole.“
Vinom sam pokušala da rashladim vrelinu koja mi se širila stomakom. Ali
način na koji me je Hudson gledao, nije to učinio lakšim.
„Da li si upoznao gospođicu Guatemalu na sajtu?“
„Ne. Zapravo sam je upoznao na zabavi. Nisam ni na jednom sajtu za
upoznavanje.“
„Stvarno? Kako onda upoznaješ ljude? Na staromodni način?“
„Da, plaćam prostitutke.“
„Lažeš.“ Nasmejala sam se. „Nikada u životu nisi morao to da platiš.
Mislila sam na barove. Da li tamo upoznaješ žene?“
„Ponekad. Ne znam. Šta god.“
Zakolutala sam očima mahnula rukom prema njegovom licu.“ Ti nemaš

148
 Moj kutak

problema sa upoznavanjem jer tako izgledaš.“

„Hoćeš da kažeš da ti se dopada ono što vidiš?"
„Znaš da si zgodan. Imaš ogledalo kod kuće, zar ne? Sigurna sam da sve
što treba da uradiš je da uđeš u bar, pucneš prstima i žene će dotrčati.“
Hudson se zahihotao. „Šta sam ja, Fonz 23?“
„Možda?“ Oboje smo se nasmejali.
Osmeh mu je izbledeo dok su mu oči lutale mojim licem.“Zaista si prelepa
kad se smeješ.“
Spustila sam pogled, pomalo postiđeno. „Hvala ti.“
Hudson me je i dalje pažljivo posmatrao, kada se konobarica vratila, činilo
se da ima besprekoran tajming-za mene, u svakom slučaju. Jer, kada su se
Hudsonove oči spustile na moje usne, bila sam za dlaku od toga da
predložim nešto što nije bilo na meniju za dezert.
„Da li ste pronašli nešto što želite da probate?„ rekla je.
Hudsonove oči su plamtele i blagi trzaj u uglu njegovih usana potvrdio je
da mislimo na istu stvar. „Prepustiću dami da odluči šta želi.“
Progutala sam i fokusirala se na meni. „Umm... Imaju creme brulee
chesecake. Želiš li da podelimo parče?“
Još jednom su njegove oči zalepršale na mojim usnama. „Šta god ti želiš.“
Ovo je definitivno bila moja poslednja čaša vina. Klimnula sam glavom
konobarici.
Hudson je uzeo menije i predao konobarici da ih odnese. „Hvala Vam.“
Kada je otišla, pijuckala sam vino,nastavljajući razgovor sa Hudsonom.
Nisam mogla da se setim da je razgovor tako lako tekao na nekom
sastanku. Takođe sam se osmehivala tokom cele večeri. Iako ovo, naravno
nije bio sastanak. A ja sam na to stalno zaboravljala.
Do vremena, kada je moja čaša ponovo bila prazna, već sam bila na liniji
koja je pripite delila od pijanih. Što je verovatno bio razlog što sam izgubila
filter.
„Koliko dugo se smatra normalnim da se bude bez seksa?“

23
Jedan od likova iz serije Happy days

149
 Moj kutak

Hudsonove obrve poletele su skoro do kose. „Pitaš me jer misliš da si

premašila ono što je prihvatljivo ograničenje?“
Osmehnula sam se na stranu. „Možda.“
Zastenjao je. „Rekao sam da te više neću pozvati da izađemo. Ali, mogao
bih da ti ponudim pomoć u rešavanju tog problema.“
Nasmejala sam se. „Ozbiljno. Koliko je normalno?“
„Nemam jebenog pojma.“
„Pa, koliko je prošlo kod tebe?“
„Ne znam. Valjda nekoliko meseci. Šta je sa tobom?“
Skupila sam ramena. „Više kao godina.“
„Nisi ljubitelj šema, pretpostavljam?“
„Da li se Theo James računa?“
„Glumac? Imala si šemu sa njim?„
„Pa, ne-ne stvarni glumac. Ali, sam nekako svoj vibrator nazvala po
njemu.“
Hudson je ponovo zastenjao. „Ne govori mi to sranje.“
„Šta? Da li je to suviše lično? Sigurno nisi šokiran time da ga slobodna žena
ima.“
„Ne, nije to. Ali, sada želim da udarim Theo Jamesa.“
Nasmejala sam se.
Hudson je odmahnuo glavom. „Pretpostavljam da si ga tako nazvala jer je
on taj koga...zamišljaš“
Ugrizla sam se za usnu. Theo je godinama bio moja fantazija, mada u
poslednje vreme moj dečko na baterije je trebao da bude preimenovan u
muškarca čije su oči postajale sve tamnije dok smo razgovarali.
Bila sam zahvalna konobarici na njenoj brzini kada se vratila sa dezertom.
Barem će moja velika usta neko vreme biti zauzeta.
Nešto kasnije, pogledala sam po restoranu i shvatila da je gotovo prazan.
„Koliko je sati?“
Hudson je proverio svoj sat. „Skoro 11:00. Nisam primetio da je toliko
kasno. Nije ni čudo što nas je konobarica tri puta obišla, otkako je donela
dezert. Verovatno želi da ode odavde što pre.“

150
 Moj kutak

„Mislim da si u pravu.“
Napustili smo restoran, a Hudson me je odvezao kući. Kao i obično, nije
bilo slobodnih parking mesta ispred moje zgrade, pa je parkirao nekoliko
zgrada niže.
„Ispratiću te.“
„Nije potrebno.“
„Da, jeste.“
Izašao je i prišao mojoj strani auta kako bi otvorio vrata i pružio mi ruku.
„Hvala ti.“
Klimnuo je glavom.
Bili smo tihi na putu do moje zgrade. Raspravljala sam sa samom sobom da
li bi trebala da ga pozovem na kafu ili nešto slično, ali još nisam bila
odlučila kada smo ušli u zgradu i stali ispred lifta. Naravno, njemu je
obično trebalo deset minuta da se spusti dole, ali večeras vrata su se odmah
otvorila kada je pritisnuo dugme. Hudson je stavio jednu ruku na ivicu
kako bi ih sprečio da se zatvore, a drugom mi pokazao da uđem u lift-
mada nije ušao za mnom.
„Čestitam ti još jedanput na onome danas. Oborila si ih s nogu.“
Nasmešila sam se. „Hvala ti.Na svemu Hudsone-rizikujući sa mnom,
dajući mi priliku na mreži, na svemu što si uradio kako bi pomogao da sve
dođe na svoje mesto, čak i na večerašnjoj proslavi sa mnom. Mislim da
nisam još u potpunosti shvatila da ću biti na Home Shopping Channelu
pokazujući svetu Signature Scent. I iskreno, sve to dugujem tebi.“
Odmahnuo je glavom. „Samo sam otvorio nekoliko vrata. Sve ostalo si bila
ti.“
Zurili smo jedno u drugo sve dok vrata nisu pokušala da se zatvore.
Hudsonova ruka ih je zaustavila, ali ga je to podstaklo. „Laku noć, Stella.“
„Laku noć, Hudsone.“
Odmaknuo se, sklonivši ruku sa vrata.
Najdužih petnaest sekundi otkucavalo je dok sam stajala u liftu i čekala da
se vrata zatvore. Preplavio me je osećaj panike kada su konačno počela da
se pomeraju, i u poslednjoj sekundi, spustila sam ruku između njih zbog

151
 Moj kutak

čega su se ponovo otvorila.

Hudson se okrenuo da ode, ali se osvrnuo kada je čuo da se vrata otvaraju.
„Da li bi...želeo da popiješ kafu ili nešto slično?“ Srce mi je lupalo dok sam
čekala da progovori.
„Kafu?“ upitao je na kraju.
Ponovo sam ugrizla usnu i klimnula glavom.
Hudson je proučavao moje lice. „Da li si sigurna da želiš da se popnem?“
Pošto sam predugo razmišljala o svom odgovoru, on se tužno osmehnuo.
„To sam i mislio.“
Ispustila sam uzdah olakšanja i odmahnula glavom. „Žao mi je.“
„Nema zbog čega da ti bude žao. Šalim se sa tobom čekajući da me
pozoveš da izađemo, ali zapravo nije stvar u tome da ti povučeš prvi potez,
već da ti shvatiš šta želiš. Ovo nije gotovo. Ja samo čekam da taj mali šapat
u tvojoj glavi postane dovoljno glasan da možeš da ga poslušaš.“
„Koji šapat?“
„Onaj koji ti stalno govori da me, uprkos tvojim problemima sa
poverenjem i brigama oko našeg poslovnog odnosa, želiš isto onoliko
koliko ja želim tebe.“
Nasmešila sam se i Hudson me je uhvatio za ruke. Pokazao je bradom na
prazan prostor u liftu.
„Zašto se sada ne bi vratila u lift pre nego što izgubim i poslednju trunku
samokontrole koja mi je ostala i pridružim ti se.“ Podigao je jednu moju
ruku do svojih usana i poljubio je. „Idi.“
Klimnula sam glavom i ušla unutra. Pritisnuvši dugme na panelu, rekla
sam tiho. „Hvala ti, Hudsone.“
Namignuo je kada su vrata počela da se zatvaraju. „Uživaj Theo.“

152
 Moj kutak

Sedamnaesto poglavlje

Stella

Ostatak nedelje je proleteo. Olivia i ja smo radile danonoćno kako bismo

finalizirale marketinški materijal, dok se Hudson fokusirao na nabavku i
finansijsku stranu stvari. Do subote ujutro, samo neke od hitnih pošiljki su
stigle, tako da je bilo zastrašujuće da će emisija koju smo snimili biti
emitovana u tri sata ovog popodneva, a tada bi moglo da počne i
naručivanje. Barem sam se nadala da će početi. Sve je bilo u pokretu, ali ja
neću odahnuti dok magacin ne bude pun svih proizvoda neophodnih za
otpremu.
Pored toga bila sam nervozna zbog pojavljivanja na televiziji. Poslednjih
nekoliko dana, ludela sam na činjenicu da bi Signature Scent mogao
doživeti neuspeh. Znala sam da tokom emisije treperi količina preostalih
proizvoda na dnu televizijskog ekrana i imala sam noćnu moru da se
tokom celog emitovanja prodalo samo tri kutije, a ostalo ih 49.997 nakon
što je moj sat istekao.
Zaista bih želela da ostanem kod kuće i sama odgledam emisiju
naizmenično grizući nokte i skrivajući se ispod pokrivača. Ali, Olivia je
organizovala zabavu u svom stanu. Ona je bila tako ljubazna i puna
podrške da je bilo nemoguće reći joj ne. Tako da sam sada bila u Uberu sa
dva tuceta domaćih kolača u krilu, na putu prema Olivijinom stanu gde ću
sa desetak ljudi sa posla gledati emisiju.
Znala sam da porodica Rothschild nije bila siromašna, s obzirom da je
njihov posao bio pozajmljivanje novca drugim firmama, ali kada smo se
zaustavili na adresi koju mi je Olivia dala u ulici Murray, zastao mi je dah.
Wow. Živela je u jednom od novih, fensi nebodera u Tribeca Moderan.

153
 Moj kutak

Toranj od zakrivljenog stakla, koji se širio prema gore. Dizajn je bio super
elegantan tip gradnje predstavljen u Architectural Digest ili nekom drugom
briljantnom časopisu. Čak je i ulaz bio zastrašujući. Pružao se sa ulice na
impozantan način, kao da pokazuje ljudima ko kome treba da se skloni.
Izlazeći iz Ubera podigla sam pogled, iznenada poželevši da nisam ispekla
kolače koje sam ponela sa sobom, već uzela neke profesionalnijeg izgleda u
jednoj od mnogobrojnih preskupih poslastičarnica koje su nikle po celom
gradu u poslednjih nekoliko godina. Takođe sam želela da Fisher nije
morao ovog vikenda da poslovno ode iz grada. Imala bih ga uz sebe danas.
Uzdahnula sam i potrudila da se ne osećam inferiorno samo zato što sebi
nisam mogla da priuštim čak ni ogromne zasade ispred zgrade. Olivijin
apartman je bio na pedeset trećem spratu, ali sam morala da se prijavim na
portirnici u predvorju. Čovek iz obezbeđenja mi je dao ključ karticu da je
ubacim u panel lifta umesto da pritisnem dugme. Čim sam je ubacila, vrata
su se zatvorila i dugme sa brojem pedeset tri je zasvetlelo. Duboko sam
udahnula dok se lift brzo peo gore, ali sa svakim pređenim spratom moji
živci su postajali sve zategnutiji. Kada su se vrata otvorila, očekivala sam
da ću imati nekoliko minuta da se saberem u hodniku, ali umesto toga
zakoračila sam direktno u Olivijin stan.
Dočekala me je svojim uobičajenim entuzijazmom i toplim zagrljajem.
„Hej! Tako sam uzbuđena! Jedva čekam! Prva si došla.“
„To čini jednu od nas. Mislim da bih mogla da povratim.“
Olivia se zahihotala, misleći da se šalim, ali moj stomak je zaista bio u
prilično lošem stanju. Uvela me u kuhinju. Koliko god da sam mislila da će
unutrašnjost njenog stana biti zasnovana na spoljašnjem izgledu zgrade,
podcenila sam. Kuhinja je bila prelepa, ispunjena vrhunskim aparatima,
svetlucavim granitom i dva velika ostrva. Ali dnevna soba mi je oduzela
dah.
„Wow. Pogled je samo...” odmahnula sam glavom. „Ovo je neverovatno.“
Prozori od poda do plafona pružali su predivan pogled na vodu i grad.
Olivia je odmahnula rukom. „Pogled-paf-ovi kolači izgledaju ukusno. Da li
bi ti smetalo da pojedem jedan sad?“

154
 Moj kutak

Nasmejala sam se. „Naravno da ne. Mislim da možeš da pojedeš više od

jednog. Oni su bez šećera. Recept sam pronašla na sajtu za dijabetičare.
Pojela sam jedan za doručak jutros dok sam ih pekla, i đavolski su dobri,
ako smem da kažem.“
„Ti si anđeo!“ Spustila je poklopac sa jedne plastične kutije i izabrala kolač
od vanile sa čokoladnom glazurom. Odlepljujući papir sa dna, pokazala je
prema džinovskim prozorima sa kojih nisam mogla da skinem pogled.
„Nekad sam mislila da je to sve što želim. A onda je Hudson kupio svoju
kuću u Brooklynu prošle godine. Nema pogled, ali ima malo dvorište, a
zgrade imaju tako puno karaktera. Čini se kao da živi u pravom domu.
Ovo mesto...“ Odmahnula je glavom i polizala šlag sa vrha kolača. „Ne
znam...Jednostavno mi se čini da sam odsela u luksuznom hotelu ili slično.
Charlie ostaje sa ocem samo nekoliko dana u nedelji, i već ima prijatelje koji
žive u njihovoj ulici. Ja živim ovde već dve godine, a ne znam nijednu
osobu u zgradi. Nekako mi se čini kao da živim u kuli od slonovače.“
Nasmejala se. „Nemoj pričati Hudsonu o ovome. Ne bih želela da se
poremeti naša osetljiva dinamika. On misli da mu je posao da me uči o
životu, a ja se pretvaram da mi to nije potrebno.“
Nasmešila sam se. „Tvoja tajna je na sigurnom.“
Oglasilo se zvono, pa je Olivia otišla do interfona na zidu i pritisnula
dugme. „Imate dostavu iz Cipriania,“ rekao je glas.
„Odlično. Pošaljite ih gore Dave, molim Vas.“
Baš kada je spustila prst sa dugmeta, čovek koga sam prepoznala-mada ga
nisam lično upoznala-izašao je iz hodnika na drugoj strani dnevne sobe.
Uh. Bila sam zauzeta brigom o tome da ću videti sebe na TV-u i kako će
Signature Scent proći, da nisam ni pomislila da će Olivijin suprug biti kod
kuće u subotu popodne. Oliviji sam se izvinila nebrojeno puta. Uglavnom
se više nisam osećala posramljeno u razgovoru sa njom. Nekako smo
uspele da ono što se desilo ostavimo iza nas. Ali, nikad nisam razgovarala
sa njenim suprugom i molila sam se da ne bude suviše neprijatno. Iako me
je osmeh na njegovom licu, dok mi je prilazio, pomalo izbezumio.
Olivia je mahnula između nas. „Masone, ovo je naš počasni gost, Stella.

155
 Moj kutak

Stella, ovo je moj suprug, Mason. Mase, stigla je hrana. Zašto ne bi doneo
piće Oliviji dok se ja pobrinem za isporuku?“
Lice mi je pocrvenelo od sramote dok mi je pružao ruku. „Drago mi je da
sam te konačno upoznao.“
„Zdravo.“ Naježila sam se i odmahnula glavom.“ Stvarno mi je žao zbog
vašeg venčanja. Izvinila sam se tvojoj supruzi, mada sam trebala da
pošaljem poruku i tebi, takođe.“
Mason je odmahnuo glavom. „Potpuno bespotrebno. Cela stvar je bila
prilično smešna, posebno priča koju si podelila sa svima nama. Osim toga,
Liv ne prestaje da priča o tebi, pa se sve na kraju dobro završilo. Mislim da
je nikad nisam video tako uzbuđenu oko nečega što ima veze sa poslom.
Zaista se predala onome što radite.“
Izdahnula sam sa olakšanjem i nasmešila se. „Jeste, zaista. Imala sam sreće.
Da budem iskrena, nisam bila sigurna da li da krenem u posao sa
investitorom. Ali, ona mi je dala mnogo više od finansijske podrške,
osećam se kao da imam partnera kome je stalo isto koliko i meni.“
Mason je klimnuo glavom. „Stalo joj je.“ Pogledao je preko mog ramena
spuštajući glas. „Imala je težak period nakon očeve smrti, prošle godine.
Jedina stvar koja ju je, čini se izvukla iz toga, bilo je planiranje našeg
venčanja. Zato sam bio pomalo zabrinut šta će se dogoditi kada se sve
završi. Ali, onda si se desila ti i osećam se kao da mi se vratila moja stara
Liv. Tako da, dok ti možda misliš da mi duguješ izvinjenje, ja sam u stvari
taj koji tebi duguje veliko hvala.“
Wow. Odmahnula sam glavom. „Ne znam šta da kažem-u stvari, znam.
Vas dvoje ste stvoreni jedno za drugo, oboje ste neverovatni.“
Nasmešio se i ponovo bacio pogled preko mog ramena. „Vidim da traži po
tašni novac za napojnicu. A nikad ne nosi novac i ne znam zašto ga uvek
traži. Za otprilike deset sekundi, pozvaće me kako bi mogla da pretura po
mom novčaniku. Čime mogu da te poslužim? Neki koktel, pivo, vino?“
„Volela bih čašu vina. Merlot, ako ga imaš.“
„Dogovoreno.“
Olivia je viknula iz kuhinje. „Masone?“

156
 Moj kutak

Nacerio se i izvukao novčanik. „Vratiću se sa tvojim vinom nakon što dam

napojnicu dostavljaču. Osećaj se kao kod kuće.“
Mogla sam da stojim na prozoru i posmatram grad ceo dan, ali polica
iznad kamina mi je zapela za oko. Bilo je više desetina uramljenih slika na
njemu, pa sam prišla kako bi ih pogledala.
U velikom srebrnom okviru nalazila sa fotografuja sa njihovog venčanja.
Olivia se previjala od smeha stojeći pored višespratne torte, čiji je komad
očigledno upravo zalepila u muževljevo lice. Masonov jezik je bio van dok
je pokušavao da poliže tortu sa svog lica kroz osmeh. Svidelo mi se što su
baš tu sliku odabrali da urame, a ne neku savršeno postavljenu. Zaista je
pokazivala njihovu sreću, a njihov smeh je bio zarazan, pa sam se
nasmešila.
Pored venčane fotografije nalazila se slika starijeg para. Stajali su na kiši
noseći žute kišne kabanice, ali osmesi na njihovim licima zračili su srećom.
Mora da si bili Olivijini i Hudsonovi roditelji, jer je čovek bio starija verzija
Hudsona. Pored nje nalazio se snimak Olivie i Masona na plaži-sa bejzbol
kapama okrenutim naopačke, ispijajući pivo. Ponovo su njihovi osmesi
izmamili moj.
Usledile su fotografije srećnog para sa raznim prijateljima, a onda su mi oči
sletele na poslednju uokvirenu fotografiju. Uzela sam je u ruke kako bih
bolje pogledala dvoje dece na njoj-mladi Olivia i Hudson. Dečak je imao
oko devet ili deset godina, ali njegove prelepe, jarko plave oči nepogrešivo
su bile Hudsonove. Imao je osmeh na licu koji mi je takođe bio poznat. Bio
je nagnut napred, lebdeći nad rođendanskom tortom, spreman da ugasi
svećice, dok je dlanom prekrivao Olivijina usta, koja je sedela sa njegove
leve strane.
Uplašio me je dubok glas koji sam začula iza sebe. „Neka sranja se nikad ne
menjaju.“
Hudson. „Isuse. Uplašio si me. Nisi naučio lekciju o prikradanju ljudima.
Nisam čula kada si ušao.“
„Uplivao zajedno sa hranom. Usput, budi zahvalna što je naručila, a nije
pokušala da skuva nešto za danas.“

157
 Moj kutak

„Sigurna sam da nije loša kuvarica.“

„Prošlog Božića, napravila je dve tacne škampa sa parmezanom. Bilo je
puno krckanja kada smo pokušali da zagrizemo.“
„Prepržila je škampe?“
Odmahnuo je glavom. „Pratila je recept koji je zahtevao granatiranje
škampa. Mislila je da granatiranje znači da ih ostavi u ljusci.“
Nasmejala sam se.“Ohhhhhh...“
Pokazao je bradom prema fotografiji u mojoj ruci. „Još uvek mi se čini da to
radim najmanje jednom nedeljno.“
„Zašto si joj pokrio usta?“
„Jer je mislila da su sve rođendanske torte za nju i uvek je duvala svećice.
Moji roditelji su mislili da je to slatko i puštali su je da to radi. Ali te
godine, stvarno sam želeo da mi se želja ispuni, pa nisam hteo da
rizikujem.“
Nasmejala sam se. „Šta si poželeo?“
„Hteo sam ovčara.“
„Da li si ga dobio?“
Odmahnuo je glavom. „Ne.“
„Pa, ovo je preslatka slika.“
„Stajala je na noćnom ormariću moje majke. Rekla je da reflektuje savršeno
naš odnos i nije pogrešila. Mora da ju je moja sestra uzela kada smo
raščišćavali stvari naših roditelja.“
Mason nam je prišao i pružio mi čašu vina. Dodao je Hudsonu pivo.
Podižući svoju flašu, nagnuo je prema nama. „Srećno danas.“
Hudson se kucnuo svojim pivom, pa sam i ja sledila njegov primer. „Hvala
ti.“
Ostatak gostiju uskoro je pristigao, pa smo Hudson i ja bili odvučeni na
suprotne strane prostorije. Videla sam nekoliko ljudi iz odeljenja za
marketing koji su radili na našem projektu, pa sam im prišla i zahvalila se
na svemu što su uradili.
Nekoliko puta, dok smo Hudson i ja razgovarali sa različitim ljudima, moje
oči su uhvatile njegove. Usna bi mu se trznula, a oči zaiskrile, ali nijedno od

158
 Moj kutak

nas nije pokušalo ponovo da razgovara. Nekoliko minuta pre 03:00 Olivia
je usmerila daljinski na TV iznad kamina, a zatim kucnula po čaši.
„Dobro. Krajnje je vreme! Ovo je mnogo uzbudljivije od glupe Superbowl
zabave, zar ne? Kome je potrebno da dopuni piće pre početka?“
Bila sam zaista đavolski nervozna, pa sam se uputila u kuhinju da se
naoružam vinom, pre nego što vidim svoje lice na džinovskom Tv-u.
Mason je stajao blizu vina i podigao merlot kada me je video da dolazim.
„Izgledaš kao što sam se ja osećao kada su počeli da pevaju Here Comes
the Bride.'„
Otvorila sam i stegla šake. „Da li su ti trnuli vrhovi prstiju?“
Mason mi je do vrha napunio čašu i vratio mi je sa osmehom. „Bio sam
utrnuo od glave do pete. Prilično sam siguran da je to razlog zašto osoba
koja predaje mladu sklanja veo, a kum drži prsten. Mladoženjine ruke
suviše drhte da bi išta uradile.“
Otpila sam gutljaj vina. „Pa, nadam se da ću moći da glumim jednako
dobro kao ti. Jer si izgledao hladan kao špricer.“
Jedna ruka zakačila se za moju. „Hajdemo,“ rekla je Olivia. „Želim da
sednem pored tebe!“
Otpila sam vina koliko sam god mogla dok smo se zajedno smeštale na
sofu. Odmah nakon što smo sele, krenula je početna špica i voditeljka
Robyn je iskoračila mašući živoj studijskoj publici. Bilo je prilično smešno
za gledanje, jer sam bila tamo kada je ona izlazila, a jedini ljudi u publici su
bili Hudson i njegov prijatelj Jack. A sada je kamera pokazivala gomilu koja
aplaudira.
Olivia je uplela prste sa mojim i stisnula ih. „Idemo!“
Pojačala je ton i buka u sobi se smirila. Robyn je odradila svoj uobičajen
uvodni deo sa strane podijuma, a zatim prišla ostrvu pored koga je uvek
stajala. Signature Scent kutije i uzorci, bili su svuda po njemu. Osećala sam
se potpuno nadrealno. Adrenalin je jurio mojim venama, ostavljajući me
pomalo nesvesnom.
Sledećih nekoliko minuta, Robyn je u stilu Vanna White predstavila
proizvod, podižući kutije i mašući manikiranim rukama, što je, sada sam

159
 Moj kutak

znala skretalo pažnju gledalaca sa domaćice na proizvod. Kada je krenula

sa najavom svog gosta ko-voditelja za taj dan, zadržala sam dah.
Bilo je apsolutno ludo videti sebe na televiziji kako stojim pored tako
poznate ličnosti. Robyn Quinn je bila prilično velika zvezda. Tokom
snimanja, reditelj me je naterao da izađem na scenu mašući, gotovo desetak
puta. Gledala sam sebe, kako se smešim direktno u kameru i mašem kao da
je moj lični klub obožavalaca u publici.
O moj Bože, izgledam kao umišljena budala!
Svi iz firme počeli su da urlaju i navijaju, a ja sam rukama pokrila lice,
previše postiđena da bih gledala. Čula sam pojedine glumce da kažu kako
ne gledaju svoje filmove i mislila sam da je to suludo. Ali sada sam
razumela zašto. Postala sam svesna svih svojih malih nervoznih navika,
kao i koliko je moj njujorški akcenat bio jak, zbog čega nisam mogla da se
fokusiram ni na šta drugo osim na svoje nedostatke-koji su ovom trenutku
bili pojačani.
Naježila sam se i odmahnula glavom. „Bože ovo je tako teško gledati.“
„Da li se šališ?“, upitala je Olivia. „Tako si prirodna i ide ti neverovatno
dobro!“
Trenutak istine došao je deset minuta kasnije. Robyn je pokazala na ugao
ekrana, gde su cena i telefonski broj nekoliko puta zasvetleli. Trideset
sekundi kasnije, pojavio se i brojač.
„Dobro, dame-i gospodo koja želi da impresionira svoje dame-sada ćemo
otvoriti linije i početi da primamo vaše porudžbine. Nastavićemo da
razgovaramo o Signature Scente, ali mislim da vi već znate da ga želite.
Dakle, vi samo ovo čekate, otvaranje linija naših telefona i naručivanja
putem interneta. Znate proceduru... I pet, četiri, tri, dva, jedan. Otvoreni
smo!“
Iste sekunde brojač se pokrenuo. U početku sporo, a onda su brojevi počeli
da lete. Nisam mogla da kažem o čemu smo Robyn i ja razgovarale u
daljem toku emisije-oči su mi bile zalepljene za brojač. Kada su hiljade
počele da se naglo smanjuju, pomislila sam da ću početi da
hiperventiliram, i stvarno mi je bio potreban trenutak.

160
 Moj kutak

„Da li bi imala nešto protiv da siđem dole i udahnem malo vazduha? Treba
mi samo nekoliko minuta.“
Olivia me je pogledala zabrinuto. „Naravno da ne, ali da li si dobro?“
„Da. Samo je malo previše, i treba mi minut. Brzo ću se vratiti.“
„Naravno. Naravno. Ali nemoj silaziti dole.“ Pokazala je na hodnik iz koga
je ranije došao njen suprug. „Poslednja vrata levo vode u gostinjsku sobu.
Tamo imaš privatni balkon i kupatilo.“
„Neće ti smetati?“
„Naravno da ne. Idi. Uzmi vremena koliko ti god treba.“
„Hvala ti.“
Hladan vazduh delovao je neverovatno na mene. Zatvorila sam oči i
nekoliko puta duboko udahnula. Posle samo minut-dva osećala sam se
dovoljno smireno da ih otvorim i uživam u neverovatnom pogledu. Sa ove
visine, grad je delovao neuobičajeno tiho, što je imalo smirujući efekat na
moje mentalno stanje. Tako da sam se osećala malo bolje kada sam začula
zvuk otvaranja vrata iza sebe i okrenuvši se, ugledala Hudsona.
„Dobro si?“
Klimnula sam glavom. „Ovo je sve bilo malo previše za mene i moje srce je
počelo da ubrzava rad.“
„Razumljivo.“ Nasmešio se i pružio mi nešto. „Evo.“
Spustila sam pogled i čelo mi se naboralo. „Banana?“
„Ukrao sam je iz kuhinje moje sestre. Nije imala narandže. Kreativniji sam
sa njima.“
Bila sam zbunjena dok nisam shvatila da je napisao nešto na njoj.
Tvoj televizijski debi je veoma privlačan.
Hudson je slegnuo ramenima. „Kapiraš? A-peel-ing 24. Budi blaga sa mnom-
nisam imao puno vremena da smislim nešto i još i da te pratim dovde.“
Nasmejala sam se. „Veoma slatko. Hvala ti. Vidim zašto Charlie voli tvoje
poruke u svojoj kutiji za ručak.“

24
Appeling znači privlačan,a Apple je jabuka...u pitanju je igra reči

161
 Moj kutak

Stajali smo jedno pored drugog, zagledani u grad. Mali voćni trik koji je
koristio na svojoj ćerki, zapravo mi je pomogao da se opustim. Ili je to samo
bilo Hudsonovo prisustvo.
Uzdahnula sam. „Sve ovo je tako nestvarno.“
„Pretpostavljam da jeste.“ Nasmešio se.
Da, bila sam usred mentalnog sloma, ali sam i dalje bila u stanju da
primetim koliko je Hudson bio zgodan. Ne samo da je bio ležerno obučen u
par farmerki, već je bio i neobrijan što mi se zaista svidelo.
Tiho me je posmatrao dok sam gledala u njega, pa sam osetila primoranom
da nešto kažem.
„Ovo je prvi put da te vidim neobrijanog i u ležernoj garderobi.“
Na licu mu je zablistao jedan od njegovih seksi poluosmeha. „I?“
Nakrivila sam glavu. „Sviđa mi se.“
„Da li govoriš istinu ili samo pokušavaš da ostvariš svoju kompliment
kvotu za svoj sistem sreće?“
Nasmejala sam se. „Ne, sviđa mi se. Brada čini da tvoje lice izgleda
mračno.“
Nakrivio je glavu. „Da li je to tvoj tip? Mračan izgled? To nije ono što sam
zamislio, kada si rekla da je tvoj bivši pesnik.“
Nasmejala sam se. „Oh, Aiden je uredan. To je uvek bio moj tip muškarca.
Nikad me nisu privlačili loši momci. Mislim da nikad nisam izašla sa
nekim ko ima ožiljak ili tetovažu.“
„A da li bi želela to da promeniš?“
Slegnula sam ramenima, nastavljajući sa igrom i zadirkivanjem.
Hudsonove oči su zaiskrile. „To je dobro. Jer, ja mogu da pomognem.
Imam oba.“
„Imaš?“
Klimnuo je glavom.
„Gde ih imaš?“
„Ah...tu informaciju sačuvaću za neki drugi put.“
Nasmejala sam se. „Strogo poverljivo, ha?“
Lagani nalet vetra gurnuo mi je pramen kose na lice. Hudson ga je prstom

162
 Moj kutak

sklonio. „Osećaš li se bolje?“

Duboko sam udahnula i opustila ramena. „Da. Hvala ti.“
Nagnuo je glavu prema vratima. „Zašto se ne bismo onda vratili unutra?
Iako bih više voleo da ostanemo ovde, ne želim da išta propustiš.“
Klimnula sam glavom.
Vrativši se u dnevnu sobu, zauzela sam svoje mesto pored Olivije na sofi i
pogledala na brojač da vidim kako stvari stoje. Trepnula sam nekoliko puta
čitajući broj. Nije me bilo, ne više od pet minuta, a mi smo bili skoro
potpuno rasprodati.
„Gledam ovu emisiju svakog dana, poslednjih nedelju i po,“ rekla je Olivia.
„I nikad se ništa nije prodavalo ovako brzo. Apsolutno ubijaš. Brinula sam
se da ćeš propustiti deo u kojem Robyn izgovara svoj veliki slogan-
Idemo...idemo i pa-pa!“
I samo nekoliko minuta kasnije, strana ekrana sa brojačem, počela je da
treperi.
„Uh-oh,“ rekla je voditeljka. „Uskoro ćemo sve rasprodati. Požurite i
poručite!“ Zastala je i odmahnula glavom. „Bolje da kažem da je prekasno
za to. Idemo...idemo...“ Podigla je ruku i mahnula.“...i pa-pa!“ Veliki natpis
se pojavio preko brojača na ekranu.

RASPRODATO

Svi u sobi su počeli da urlaju i zvižde. Olivia me je zagrlila, a ljudi su se

smenjivali u čestitanju. Kada sam se okrenula da pogledam na TV, sledeći
proizvod već je bio predstavljen. Osetila sam olakšanje jer smo dobro prošli
i što ne moram više da gledam svoje lice na tom džinovskom televizoru.
Mason je otvorio šampanjac, a Olivia iznela čaše. Kada mi je dodala jednu,
moje oči srele su Hudsonove na drugom kraju sobe. Ćutke je podigao svoju
čašu i nasmešio se.
Olivia je pogledala između nas dvoje pre nego što je spustila ruku oko mog
vrata. Okrenula nas je tako da je Hudson sada mogao da gleda u naša leđa
i tiho progovorila, „Zaista mu se sviđaš.“
„Kome?“

163
 Moj kutak

Zakolutala je očima. „Onom čoveku, koji nije skidao pogled sa tebe otkako
je ušao. Hudsonu, naravno. Vidim kako te gleda.“
„Uzbuđen je zbog svega ovoga danas...zbog Signature Scent.“
Pokazala je prstom na mene. „Uzbuđen je zbog tebe.“
Preko ramena sam pogledala u Hudsona i pogledi su nam se još jednom
sreli. Ne bih mogla da poreknem da sam se danas osećala kao centar
njegove pažnje. Pogledao je između svoje sestre i mene, i namrštio se. Znao
je da smo razgovarale o njemu.
Uzdahnula sam. „On je sjajan.“
„Pa... „Olivia je slegnula ramenima. „Zašto se onda vas dvoje još uvek
igrate mačke i miša?“
„Imamo zajednički posao. On je investirao u moju kompaniju.“
„I...“
„Ne znam.“ Odmahnula sam glavom. „Ako ne uspe, mogao bi da nastane
priličan nered.“
Olivia je otpila guljaj šampanjca. „Život je nered. Da li možeš da mi
navedeš kad nije? Kada ga ne živiš-kada samo prolaziš kroz njega.“
„Znam...Ali-“
Prekinula me je. „Šta se dogodilo sa ženom koja je upala na moje venčanje i
pobegla smejući se i pijući šampanjac?“
Nasmejala sam se. „Bože, to je dobar primer nereda.“
„Možda.“ Slegnula je ramenima. „Ali pogledaj samo do čega te je taj nered
doveo. Do novog posla i nove najbolje prijateljice-i ako me pitaš ko je ta
nova najbolja prijateljica, udariću te. Imamo trenutak ovde.“
Zahihotala sam se. „Razumem šta govoriš, ali rekla sam ti šta se desilo sa
Aidenom. Mnoge naše svađe bile su usredsređene na zajednički posao. On
je preispitivao bilo kakvo moje trošenje novca i raspravljali smo se oko
pravca u kome bi trebalo ići. To je bio početak naših problema.“
Olivia je odmahnula glavom. „Mislim da grešiš. Ne želim da budem
surova, ali početak vaših problema bio je njegovo zabijanje kurca u drugu
ženu.“
„Nije da je to valjan izgovor, ali obratio se nekom drugom jer se mi nismo

164
 Moj kutak

slagali.“
„Ne, nije. Okrenuo se nekom drugom, jer je govno. To mu je bio samo
najprikladniji izgovor.“
Uzdahnula sam. „Pretpostavljam...“
„Da li sam ti rekla da smo se Mason i ja upoznali na poslu?“
„Stvarno? U Rothschild Investmentsu?“
Klimnula je glavom. „Hudson ga je postavio za direktora IT-a. Radio je
tamo tri godine, od kojih smo se dve zabavljali. Radili smo zajedno na
nekoliko projekata, i nismo uvek gledali na stvari istim očima.“
„On poseduje svoju IT firmu, zar ne? Da li je zbog toga otišao?“
„Ne. U Rothschildu nije mogao da napreduje. Imali smo samo nekoliko IT
stručnjaka, a on je želeo da se i dalje razvija. Ali, moja poenta je, mi smo
radili zajedno i svađali se. To ga nije navelo da me prevari.“ Olivia je
pogledala u svog supruga i nasmešila se.“ Povremeno je to dovodilo do
vrućeg, ljutog pomirbenog seksa na mom stolu, mada...“ Podigla je ruku i
lice joj se skvrčilo. „O Bože. Ne radi to sa mojim bratom, jer je moja
kancelarija tako blizu. Jednom sam naletela na naše roditelje i još uvek to
nisam prebolela.“
Nasmejala sam se.
„Ozbiljno, Stella. Ako nisi zainteresovana za Hudsona, to je u redu. Ali ne
dozvoli da ono što se desilo sa tvojim bivšim, ili tvoji strahovi od nereda,
upropaste ono što bi moglo da bude dobro. Neke od najboljih stvari u
životu su nered-umršena kosa vezana na vrh glave, posteljina nakon
dobrog seksa, lava torta, lubenica. Da li treba da nastavim?“
Osmehnula sam se. „Ne. Razumela sam.“
Hudson je prišao sa bocom šampanjca i napunio obe naše čaše. Primetivši
etiketu, rekla sam, „Nije ni čudo što je tako ukusan. Dobra stvar. Nestalo
mi je boca koje sam ukrala sa Olivijinog venčanja, pa biste možda želeli da
sakrijete ono što je preostalo pre mog odlaska.“
Olivia se nasmejala. „Idem da pomognem Masonu da iznese još hrane. Vas
dvoje nastavite proslavu bez mene.“ Otišla je, ali je pogledala preko
ramena, tako da je Hudson nije video i namignula.

165
 Moj kutak

Nasmešila sam se. „Tvoja sestra je neverovatna.“

„Nije loša,“ Hudson se složio. „Ali, nemoj joj preneti da sam to rekao.“
Prišao je da napuni naše čaše, a nije imao svoju. „Gde je tvoj šampanjac?“
„Imam planove.“ Hudson je pogledao na sat. „Zapravo morao bih da
krenem. Došao sam da se oprostim.“
„Oh.“ Obuzelo me je razočaranje, zajedno sa malo ljubomore. Prisilila sam
se na osmeh. „Pa, lepo se provedi.“
Hudson je suzio oči pre nego što se nacerio.
„Da li si ljubomorna što imam sastanak?“
„Ne,“ rekla sam-preeeeebrzo.
Zavukao je ruke u džepove i nabacio samozadovoljan osmeh. „Jesi.“
„Nisam.“
Nagnuo se napred, gotovo mi dodirujući nos i prošaputao, „Ljubomorna.“
„Ti si tako pun sebe. Ne razlikuješ sreću zbog tebe od ljubomore.“
Povukao je glavu unazad. „Oh, da? Da li si srećna što imam sastanak?“
Nalepila sam osmeh na lice i pokazala na usta. „Da. Vidiš?“
Izraz na Hudsonovom licu rekao mi je da je moj osmeh ličio na jedan od
onih u ogledalu u kući zabave.
Zahihotao se. „Idem da pokupim Charlie od drugarice. Moja bivša žena je
otišla na lekarski pregled sa svojom trudnom sestrom i možda ne završe na
vreme, pa sam joj rekao da ću je ja odvesti kući.“
„Oh. U redu.“
„Srećna što nije pravi sastanak?“
Da. Slegnula sam ramenima. „Šta god. To je tvoja stvar.“
Protrljao je bradu. „Razmišljao sam da se vratim posle. Misliš li da ćeš i
dalje biti ovde?“
„Možda ja imam sastanak večeras. Da li bi to tebi smetalo?“
Hudsonova vilica se ukočila. „Nisam ja onaj koji se pretvara da nije
zainteresovan, tako da mislim da ne bi bila iznenađena kada bi rekao da bi
mi smetalo.“
Zadirkivala sam ga, a to mi se vratilo. Njegovo lice je bilo preozbiljno da
bih nastavila dalje. Uzdahnula sam. „Nemam sastanak. Verovatno ću biti

166
 Moj kutak

ovde.“
Hudson je odmahnuo glavom. „Ti si bol u mom dupetu.“
Otpila sam gutljaj šampanjca. „Pa, očigledno ti se sviđaju bolovi u dupetu.“
Spustio je oči na moje usne." Znaš da brojim svaki put kada si me mučila.
Na kraju ću izjednačiti.“
„I kako ćeš to uraditi?“
Nagnuo se i poljubio me u obraz, a zatim prislonio usne na moje uvo
„Mojim ustima.“
Trepnula sam nekoliko puta, uhvativši Hudsonov cerek dok se udaljavao.
Progovorio je preko ramena. „Zadrži tu misao, Stella. Tvoj šapat postaje
gotovo dovoljno glasan da ga mogu čuti.“
O, Bože. U nevolji sam.

167
 Moj kutak

Osamnaesto poglavlje

Stella

Već sam pomislila da se Hudson neće vratiti. Prošli su sati otkako je

otišao, a ja sam se posle stresa povodom emisije dosta opustila i uspela da
se dobro zabavim. Ali, lagala bi ako bi rekla da nisam non-stop gledala
prema vratima. Polovina gostiju već je otišla, a još neki su se spremali za
odlazak. Otišla sam u kupatilo i odlučila da ću se i ja uskoro oprostiti od
domaćina. Ali, kada sam izašla, Hudson je sedeo za ostrvom pijući pivo.
„Vratio si se. Mislila sam da si se predomislio.“
Bacio je pogled na moje noge, pre nego što me je pogledao u oči.
„Definitivno ne.“
Osetila sam leptiriće u stomaku-u poslednje vreme retko su me napuštali.
„Pošto sam ja bio taj koji će pokupiti Charlie, moja bivša žena je odlučila da
ode i na masažu. Sigurno je imala tešku nedelju ne radeći ništa.“
Nasmešila sam se. „Pretpostavljam da ona ne radi?“
Odmahnuo je glavom.
„Zajebi poziv na večeru. Možda bi trebala da te zaprosim. Čini se da si
dobar bivši muž.“
Zahihotao se. „Dobro došla nazad.“ Čelo mi se naboralo, pa je objasnio.
„Bila si pod stresom. Očigledno je to izazvalo blokadu tvog mudrovanja.“
„Oh.“ Nasmejala sam se. „Da, bila sam pod stresom.“
„Da li se osećaš bolje sad, kada je dan gotov?“
„Da.“ Protrljala sam potiljak. „Iako bi mi koristila masaža.“
Zalepršao je prstima. „Mogao bih da ti pomognem. Prilično sam dobar sa
rukama.“
Osmehnula sam se. „Mogu da se kladim.“

168
 Moj kutak

„Jesi li raspoložena da nastaviš sa slavljem?“

Bila sam puna energije i ni blizu za odlazak kući. „Šta imaš na umu?“
„Hajdemo na piće. Na kraju ulice nalazi se bar.“
Grickala sam usnu. „Hmmm... Da li me pozivaš na sastanak?“
„Ne. Izvodim kolegu da proslavimo.“
„Razmisliću o tome.“
Hudson se namrštio. „Razmislićeš o tome?“
„Da.“
Izgledao je nezadovoljno, ali je slegnuo ramenima. Kada je posegnuo za
svojim pivom, potapšala sam ga po ramenu.
„Razmislila sam.“
„I?“
„Idemo još malo da slavimo.“

***

„Još uvek ne mogu da shvatim da smo prodali pedeset hiljada kutija

Signature Scenta u manje od sat vremena.“ Odmahnula sam glavom. „Pre
mesec dana mislila sam da možda neću doživeti dan kada će i jedna kutija
biti prodata.“
„Imali smo sreće,“ rekao je Hudson.
„Ne, nismo imali sreće. Sreća je kad ti nešto padne u krilo. Ti si zaslužan za
sve ovo.“
„Ne bi se desilo bez dobrog proizvoda.“
Otpila sam gutljaj vina. „Znaš, nisam očekivala da ćeš biti tako skroman.“
„Veruj mi. Nisam. Znam da odam priznanje kada je zasluženo.“
Sedeli smo za stolom u baru nedaleko od Olivijinog stana. Konobarica je
došla da nas proveri. Bila je prelepa, ali Hudson uopšte nije obraćao pažnju
na nju. U stvari, činilo se da jedva gleda u njenom pravcu, što je pobudilo
moju radoznalost.

169
 Moj kutak

„Reci mi nešto o poslednjoj ženi sa kojom si izlazio. Ne uključujući

gospođicu Guatemala. O ženi sa kojom si izašao više puta?“
Obrve su mu se skupile. „Zašto?“
Slegnula sam ramenima. „Samo sam radoznala. Da li imaš određeni tip?
Izgled koji te privlači?“
Nasmešio se. „Da, plava kosa i naočare.“
Nasmejala sam se. „Ne, stvarno.“
„Ne znam.“ Odmahnuo je glavom. „Mislim da je poslednja žena sa kojom
sam izlazio bila brineta. Visoka. Crne oči.“
„Koliko je to trajalo?“
„Izašli smo nekoliko puta.“
„Zašto se završilo?“
Zagledao se u moje oči. „Želiš istinu?“
„Naravno.“
„Sve o čemu je pričala bila je njena sestra koja se tek porodila. Činilo mi se
da žuri da se uda i rodi decu.“
„A ti ne želiš ponovo da se oženiš ili imaš više dece?“
Otpio je gutljaj piva. „Nisam to rekao. Samo nisam to video sa njom.“
„Znači, da je želela nešto neobavezno, stvari se ne bi završile tako brzo?“
„Ne znam, jer nismo bili u takvoj situaciji. Ali ja nemam averziju od
vezivanja, ako je to ono na šta ciljaš. Nisam prestao da se viđam sa njom
zato što je želela budućnost sa nekim. Prestao sam da je viđam jer ja nisam
bio prava osoba za nju.“
Klimnula sam glavom. „Konobarica je prelepa...“
Hudson je nakrivio glavu. „Da li je?“
„Vrlo.“
Počešao je bradu. „Da li pokušavaš da nas spojiš?“
„Da li želiš da vas spojim?"
„Da li postoji razlog zašto razgovaramo samo pitanjima?“
Nasmešila sam se. „Ne znam? Da li postoji?“
Zagledao se u mene na nekoliko sekundi, a onda je završio našu malu igru.
„Nisam zainteresovan za konobaricu.“

170
 Moj kutak

Nisam ništa rekla, a on je nakrivio glavu. „Zar nećeš da me pitaš zašto

nisam?“
Ispila sam svoje vino i nasmešila se. „Ne.“
Zahihotao se. „Kako idu stvari između Kena i tebe?“
„Njegovo ime je Ben i ti to znaš.“ Nasmejala sam se i odmahnula glavom.
„Ne viđamo se više. Nismo kliknuli.“
Hudsonov osmeh protezao se od uva do uva. „Žao mi je što to čujem.“
Zakolutala sam očima. „Da, vidi se da jeste.“
Hudson je zaustavio našu konobaricu dok je prolazila. „Izvinite. Možete li
nam doneti još jednu rundu, molim vas?“
„Naravno.“
Nakon što se udaljila, promrmljao je, „Ni da drži sveću.“ Onda je ispio
svoje pivo i ustao. „Izvini me na minut. Idem do toaleta.“
U njegovom odsustvu, poslala sam poruku Fisheru i izvestila ga o ostatku
popodneva. Danas smo nekoliko puta poslali poruke jedno drugom i
obavestila sam ga o tome koliko je Signature Scent dobro prošao, ali već
neko vreme nisam proveravala telefon.
Fisher: Kako je u The Rose?
Stella: Kako znaš da sam ovde?
Fisher: Pratio sam tvoj telefon kada mi dva sata nisi odgovorila na poruku. Nikada
ti ne treba toliko dugo da odgovoriš, pa sam se zabrinuo. Pretpostavljam da se
proslava tamo preselila?
Nekim ljudima se možda ne bi svidelo da ih prate, ali ja sam Fisheru
dozvolila pristup lokaciji mog telefona sa razlogom i cenila sam njegovu
zabrinutost.
Stella: Nešto od slavlja se preselilo ovde...
Nasmešila sam se, primetivši da su se tačkice odmah pojavile.
Fisher: Samo ti i Adonis?
Stella: Došli smo na piće posle zabave.
Fisher: Da li ćeš konačno da skočiš na njega?
Stella: Mislim da to nije na meniu...
Fishe : Dušo, muškarci su uvek na meniu. Jednostavno je. Samo mu reci da si

171
 Moj kutak

raspoložena za koktel-tel 25 izgovori sa zadrškom.

Odmahnula sam glavom smejući se.
Stella: Zadržaću to u svom arsenalu. Hvala.
Kada se Hudson vratio iz muškog toaleta, spustila sam svoj telefon.
Uklizao je na sedište preko puta mene. „Pa, šta se dešava sa Marcom ovih
dana?“
„Marco?“
„Italijanski ljubavnik.“
„Oh.“ Nasmejala sam se. „Čita The Thorn Birds26. Pitao je Amaliu koje su joj
omiljene knjige, i svake nedelje odlazi u biblioteku jednu knjigu vraća, a
drugu uzima. A onda započinje razgovor sa njom o knjizi koju je upravo
pročitao. Pokušava da joj pokaže koliko joj je posvećen i koliko želi da
pronađe šta im je zajedničko. To je tako romantično.“
„The Thorn Birds? Zvuči mi poznato, ali mislim da je nisam pročitao.“
„Oh, trebao bi. To je zapravo i jedna od mojih omiljenih knjiga.“
„Pa, da li kako-se-beše-zove pada na to?“
„Amalia...i mislim da da. Počeo je da odlazi onim večerima kada ona
zatvara biblioteku, i ona mu dozvoljava da je isprati kući.“
Hudson je odmahnuo glavom. „Koliko je star taj dnevnik? Pretpostavljam
da tada još nisu imali Tinder?“
Nasmejala sam se. „Pa, pretpostavljam da je mnogo lakše prevući levo ili
desno-svejedno je. Ali, to je verovatno razlog zašto ljudi koje na taj način
upoznajemo nisu ljubav našeg života.“
Šta se desilo sa drugim planom-da je napravi ljubomornom dovođenjem
neke mlade devojke?“
„Srećom, odlučio je da nastupi zrelije i pokaže joj da joj jeste posvećen.“
Mobilni telefon je počeo da zuji. Okrenula sam svoj, ali nisam ja bila u
pitanju. „Da li to tvoj telefon zuji?“
„Sranje.“ Gurnuo je ruku u džep. „Nisam ni primetio.“ Čitajući ime na

25
Cocktail-koktel; Cock-kurac, penis, igra reči
26
Ptice umiru pevajući

172
 Moj kutak

ekranu, Hudson se namrštio. Pogledao je na svoj sat. „To je moja bivša

žena. Trebao bi da se javim. Nikad ne zove ovako kasno.“
„Naravno. Samo napred.“
Prevukao je prstom po ekranu i prineo telefon uvu. „Šta ima?
Čula sam ženski glas, ali nisam mogla da razaznam šta govori.
„Gde je Mark?“ Hudson je upitao posle nekoliko trenutaka.
Pauza.
„Sranje. U redu. Da. Biću tamo čim budem mogao.“
Prekinuo je vezu i odmah podigao ruku da pozove konobaricu. „Žao mi je.
Moram da idem.
„Da li je sve u redu sa Charlie?“
„Da, ona je dobro. Lexinoj sestri su krenule kontrakcije a suprug joj je
poslovno u Californiji. Lexi želi da ide sa njom u bolnicu, i treba da se
nađemo tamo kako bih pokupio Charlie.“
„Oh, to je tako uzbudljivo. Kladim se da Charlie jedva čeka da upozna
malog Baburu.“
Hudson se zahihotao. „Moliće me da ostane u bolnici celu noć.“
Konobarica nam je prišla, a on joj je predao svoju kreditnu karticu.
„Čekaj.“ Posegnula sam za svojom tašnom i izvadila novčanik. „Dozvoli
meni, molim te.“
Odmahnuo je glavom i mahnuo konobarici, koja nije ni sačekala da se
pobunim.
„Platio si večeru, pre neko veče,“ protestvovala sam. „Želela sam da nam
platim ovo piće.“
„Znaš šta, dozvoliću ti da platiš kada me budeš pozvala da izađemo.“
„Ali šta ako te nikad ne pozovem? To ne bi bilo fer.“
„Ovo je još jedan razlog da me pozoveš. Mada, nije na vrhu liste razloga.“
„Nije?“
Konobarica se vratila sa njegovom kreditnom karticom i računom koji je
trebao da potpiše. Hudson je izvadio velikodušnu napojnicu iz svog
novčanika i spustio je u kožnu fasciklu.
Spustio je olovku na sto. „Jesi li spremna?“

173
 Moj kutak

„Da, ali isto tako čekam da čujem šta jeste na vrhu tvoje liste razloga zašto
bih trebala da te pozovem da izađemo.“
Hudson je ustao i pružio mi ruku. Prihvatila sam je, ali kada sam bila na
nogama, nije je pustio. Umesto toga, povukao me je bliže sebi i šapnuo na
uvo, „Radije bih ti pokazao, nego rekao. Reskiraj, Stella.“

174
 Moj kutak

Devetnaesto poglavlje

Stella

Hudson nije bio u firmi naredna dva dana.

Olivia mi je rekla da se sestra njegove bivše juče popodne rodila bebu
nakon prilično dugog porođaja, pa sam pretpostavila da ga zbog toga nije
bilo. Danas sam otišla do njegove asistentkinje, jer sam htela da proverim
uslove poručivanja sa njim, ali mi je rekla da će ceo dan biti u kompaniji u
koju su investirali.
Koliko god mi je bilo mrsko da priznam, nedostajao mi je kada nije bio u
kancelariji. Radovala sam se što ću ga videti, i to nije bilo samo zbog toga
što je inteligentan i dobar savetnik. Već i zbog toga što smo se malo udaljili.
Morala sam da osećanja koja su počela da se razvijaju prema njemu, stavim
pod kontrolu. Naš odnos se nije promenio-bili smo poslovni partneri.
Mada sam morala sve češće sebe da podsećam zašto je to sve što bismo
mogli ikad da budemo.
„Hej, dobre vesti. „Olivia je ušla u moju kancelariju. „Uspela sam da
dobijem Phoenixa Metsa za snimanje fotografija.“
„Oh, to je neverovatno!“ Nasmešila sam se, ali onda nisam mogla da se
suzdržim i nasmejala se. „Izvini, ali ja nemam pojma ko je Phoenix Mets.“
Olivia se nasmešila. „On je poznati fotograf. Napravio je sliku trudne Anne
Mills koja je bila na naslovnici Vogue.“
„Oh. Wow. To je bila divna fotografija.“
„Ti ćeš izgledati još bolje.“
„Ja?“ Nabrala sam nos.
„Da. Posle gledanja kako razvaljuješ na Home Shopping kanalu, unela sam
neke izmene u predložene reklame.“ Otvorila je folder i postavila neke

175
 Moj kutak

skice na moj sto. „Darby mi se rugao, ali ne mislim da treba da koristimo

model.“
Podigla sam papire. Bio je to grub crtež, ali žena na reklami ličila je na
osobu koju sam jutros videla u ogledalu. Ti želiš da ja budem na
fotografiji?“
Klimnula je glavom. „Ti si lice Signature Scenta. Ljudi reaguju na tebe.“
„Ali ja izgledam čudno na fotografijama. Nikada nisam imala
profesionalno snimanje ili nešto slično.“
Olivia je slegnula ramenima. „Nisi nikad bila ni na TV-u takođe, a vidi
koliko je to dobro prošlo.“
„Ne znam…“
„Ova kampanja je o lepoti i nauci, a ko će bolje od tebe to da proda?“
Nastavila sam da zurim u predloge. Žena skicirana da bude ja, imala je
debele naočare i podignutu kosu. Sedela je za laboratorijskim stolom sa
svim vrstama menzura i naučne opreme razbacane svuda okolo. Noga joj je
virila ispod stola, i nosila je cipelu sa crvenim dnom. To je bio definitivno
predlog na kome sam se zaustavila i u koji se zagledala-ali opet, bila sam
naučni štreber.
„Može li ovako…“ rekla je Olivia. „Snimićemo ono što smo prvobitno
planirali i ovo. Na kraju ćeš ti odlučiti. „Pokazala je na list koji je stajao
ispred mene. „Ali, kažem ti, ovo bi moglo biti neverovatno.“
Nisam mogla da kažem ne, ne posle toga što je predložila. Olivia je bila
divna, i znala sam da veruje u svoju ideju, jer je drugačije ne bi forsirala.
Želela je da Signature Scent doživi uspeh.
Zato sam duboko udahnula i klimnula glavom. „U redu, pokušaću.“
Olivia je zapljeskala rukama. „Sjajno. Snimanje je prekosutra-petak ujutro.“
„Samo mi reci šta treba da uradim kako bih se pripremila. Da li mi treba
neka garderoba?" Na skici sam imala belu bluzu na kopčanje i crnu olovka
suknju. „Sigurno imam belu košulju i tamnu suknju.“
„Ne. Sve je spremno."Olivia se bojažljivo osmehnula. „Već sam naručila sve
što nam je potrebno. Odeću, rekvizite koji će pomoći naučnom izgledu, čak
i cipele. Nisam bila sigurna oko tvoje veličine, pa sam naručila po nekoliko

176
 Moj kutak

od svega.“
Nasmejala sam se. „U redu.“
Ustala je. „Sve što trebam od tebe je da se pojaviš.“
„S tim mogu da se nosim.“
„Trenutno nam administracija vrši rezervacije. Bukiraće povratni let za
nedelju, ako je to u redu-za svaki slučaj ako nam zatreba još jedan dan
više.“
Moje obrve su poletele. „Let? Gde je snimanje?“
„Oh. Fotograf je iz LA-a. Nisam ti to spomenula?“
„Nisi, ali u redu je. Nikad nisam bila u Californiji.“
„Svideće ti se. Verovatno ćemo imati dosta slobodnog vremena. Mogu da ti
budem vodič.“
„U redu. To zvuči sjajno. Hvala, Olivia.“

***

Sledećeg jutra ustala sam i spremila se veoma rano. Uzela sam melatonin27
prethodne večeri pre spavanja, znajući da ću biti nervozna i da ću se
prevrtati po krevetu. Bilo je dovoljno što će moje lice biti zalepljeno po
celom marketinškom materijalu; nisu mi bile potrebne i kesice ispod očiju,
ako mogu da ih sprečim.
Naš let je bio u 9:30, ali smo morali da krenemo na aerodrom do 6:30. U
6:15 pila sam svoju drugu kafu zagledana kroz prozor, u izlazak sunca
kada se crna limuzina zaustavila ispred moje zgrade. Nikad nije bilo
parking mesta, zato sam požurila u kuhinju i prosula ostatak kafe, isprala
šolju i zgrabila svoj prtljag. U hodniku sam pritisnula dugme za
lift,shvativši da sam zaboravila svoju drugu torbu sa laptopom. Spustila

27
melatonin je hormon koji se koristi u tretmanu nesanice

177
 Moj kutak

sam svoj prtljag i vratila se u stan.

Iz hodnika se začulo zvono koje je najavilo dolazak lifta, dok sam ja
zaključavala stan po drugi put. Nisam želela da auto kruži oko bloka, pa
sam požurila da uzmem torbu kada su se vrata otvorila. Ne očekujući da će
ikoga biti u liftu, uletela sam unutra ne obraćajući pažnju i sudarila se sa
nekim ko je pokušavao da izađe.
„Sranje.“ Ispustila sam ručku kofera, koji sam vukla iza sebe, pa se
prevrnuo i pao na pod. Saginjući se da ga podignem, nastavila sam,
„Izvinite! Da li ste dob-“ Zastala sam na pola reći podižući pogled.
„Hudsone?“
„Pretpostavljam da treba da budem zahvalan što nisi zamahnula prema
meni.“
„Šta ti radiš ovde?“
„Došao sam po tebe da idemo na aerodrom.“ Slegnuo je ramenima. „Šta
bih drugo radio ovde?“
Bila sam potpuno zbunjena. „Ali, gde je Olivia?“
„Oh, tako je. Rekao sam Oliviji da ću te ja obavestiti da idem umesto nje.
Mora da sam smetnuo s uma. Izvini zbog toga.“
„Ali, zašto ti ideš umesto Olivije?“
„Ima nekih promena u rasporedu. Da li je to problem?“
Osim mog srca koje je već ubrzalo ritam nakon samo minuta u blizini ovog
muškarca-i sada ću morati da provedem dane sa njim-šta bi mogao da bude
problem? Pogledala sam ga u oči, iako nisam bila sigurna šta tražim u
njima.A onda konačno izdahnula. Bila sam profesionalac; mogla sam da se
nosim sa ovim.
Ispravljajući kičmu, rekla sam, „Ne. Nema nikakvih problema.“
Mogla sam da se zakunem da sam videla iskru u njegovom oku. Ali, nisam
imala vremena to da istražim, jer je Hudson zgrabio moj kofer i ispružio
ruku pokazujući mi da uđem u lift. „Posle tebe.“
Osećala sam se veoma neprijatno, ali ipak uspela da zakoračim unutra.
Kroz moju glavu prošlo je milion misli dok smo se spuštali do predvorja,
mada se jedno određeno pitanje ponavljalo. Moja zgrada nije imala vratara.

178
 Moj kutak

Imali smo interfon na ulazu i posetilac je mogao da uđe samo ako bi neko
od stanara zujanjem otključao bravu. „Kako si ušao?“
„Fisher. Odlazio je na trčanje kada sam ja stigao.“
Moraću da zahvalim svom prijatelju što me je obavestio. Znao je da mislim
da idem sa Olivijom. Olakšavao je moj frižider dok sam se sinoć pakovala i
pričala mu sve o putovanju. Ali, kako god-imala sam veći problem ispred
sebe. Kao na primer kako ću se držati na distanci od muškarca koji je stajao
pored mene u liftu kada izgleda tako đavolski dobro. Hudson je imao na
sebi jednostavan par mornarskih pantalona i belu široku košulju. Stajala
sam pola koraka iza njega i bilo je nemoguće ne primetiti kako je tkanina
lepo grlila njegovo zgodno dupe. Kladim se da je radio sklekove.
Osvrnuo se prema meni, a moje oči su poletele prema njegovim brzinom
svetlosti. Bar sam se nadala da jesu. Iako je možda ugao njegovih usana
govorio drugačije. Sjajno. Baš sjajno. Ovo će biti jedno đavolski dugo putovanje.
Hudson je morao da preuzme razgovor iz inostranstva tokom vožnje do
aerodroma, a kada smo stigli poslat je u drugi red pošto je morao na
sigurnosnu proveru, na koju ja nisam. Bila sam zahvalna na njegovom
odsustvu, jer sam mogla da odahnem. Tek kada smo se ukrcali u avion
imali smo vremena za razgovor. Sedeli smo jedno pored drugog u redu
prve klase, što nisam očekivala.
„Pa, ovo je udobno.“ Zakopčala sam sigurnosni pojas. „Nikad nisam sedela
u prvoj klasi.“
„Do pre deset godina mogao sam i da treniram, jer je bilo više mesta
između sedišta, ali onda su onemogućili višim od metar osamdeset da se
udobno smeste na sedištu-posebno na letu od šest sati do zapadne obale.“
Stjuardesa je prišla sa tacnom soka od narandže u čašama za šampanjac.
„Mimoza?“
„Uh, naravno,“ rekla sam. „Uzeću jednu.“
Dodala mi je čašu, a onda pogledala u Hudsona.
Podigao je svoju ruku. „Ne, hvala Vam, želeo bih kafu.“
„Naravno.“
Kada je otišla, podigla sam čašu prema Hudsonu. „Ne piješ alkohol

179
 Moj kutak

ujutro?“
„Nasmešio se. „Obično ne.“
„Verovatno sam trebala i ja da preskočim, ali živci su mi pred pucanjem.“
„Nervoza zbog leta?“
„Ne... ne baš. Mada mi ponekad bude mučno, ako dođe do turbulencija.“
„Sjajno.“ Pokazao je na prolaz. „Nagni glavu na tu stranu.“
Nasmejala sam se. „Pretpostavljam da si ti onaj tip koji ni ne primeti da je u
avionu. Verovatno pola putovanja provedeš radeći, a onda zatvoriš oči i
odremaš.“
„Približno tako. Obično radim tokom većeg dela leta.“
Stjuardesa se vratila sa Hudsonovom kafom. Usluga je ovde definitivno
bila bolja nego u autobusu.
„Pa, zbog čega si nervozna?“ upitao me je. „Ako nije zbog leta?“
„Oh, ne znam…možda jer će me slikati poznati fotograf kako bih bila
zalepljena na svom Signature Scent marketinškom materijalu?“
Hudson se zagledao u moje oči. „Želiš li da ti otkrijem jednu tajnu?“
Nasmešila sam se. „Naravno.“
Nagnuo se bliže i prošaputao. „Ti možeš sve.“
Nasmejala sam se. „To je tajna?“
„Pa, tehnički nije tajna s obzirom da si ti jedina osoba koja to ne zna.“
Uzdahnula sam. „To je jako ljubazno od tebe, ali nisam sigurna da je to
istina.“
Na trenutak, Hudson se ponovo zagledao u mene. Činilo se da se dvoumi
da li da kaže nešto.
„Da li se sećaš svog prvog radnog dana u firmi?“ konačno je upitao.
„U Rothschildu? Da, zašto?“
„Pitala si me zašto sam se predomislio u vezi investiranja u tvoju
kompaniju.“
„Rekao si da te je tvoja sestra ubedila, ili nešto slično tome.“
Klimnuo je glavom. „To nije bila cela istina.“
„Ne?“
Hudson je odmahnuo glavom i pogled mu se spustio na moje usne. „Želeo

180
 Moj kutak

sam da te upoznam. Nedelju dana posle sestrinog venčanja, nisam mogao

da prestanem da razmišljam o tebi. To nije bilo zbog toga što si le pa-nemoj
me shvatiti pogrešno, ti to jesi. Ali, bio sam privučen tvojom snagom. Ti
nisi žena kojoj je potreban muškarac. Ti si žena koja treba muškarcu. Nisam
siguran da li sam mogao to da prepoznam ranije. Ali si učinila nemogućim
da to zaboravim.“
Zatreptala sam. „Wow. Mislim da bi to mogao da bude najlepši
kompliment koji sam ikad dobila.“
Namrštio se. „Pretpostavljao sam da je kreten od tvog bivšeg bio idiot zbog
sranja koje ti je priredio. Ali sada sam sasvim siguran da je kolosalni
moron.“
Stjuardesa je prekinula naš razgovor kako bi pokupila piće, jer su krenule
pripreme za odvajanje od kapije. Kada je sigurnosna provera počela,
posmatrali smo ženu, koja je stajala nekoliko koraka od nas, kako stavlja
plastični nenapumpan prsluk na sebe i pokazuje kako da vežemo pojaseve,
koje smo svi mi dosad prikopčali.
Dok smo se približavali pisti za poletanje, Hudson mi je ponudio novine.
Odbila sam ih izabravši da stavim slušalice u uši i pokušam da se opustim.
Iako znajući, u trenutku kada sam zatvorila oči, z da se to neće dogoditi.
Nisam mogla da prestanem da mislim na ono što je Hudson rekao. Video je
u meni i lepotu i snagu, dve stvari koje nisam osećala već dugo vremena. I
znate šta? Bio je u pravu-makar što se snage tiče-u svakom slučaju. U
poslednje vreme osećala sam se kao da letim, zbog svega što sam postigla.
Bila sam nervozna zbog ulaska u posao sa investitorom, ali to se pokazalo
kao najbolja odluka koju sam dosad donela. Bila sam prestravljena zbog
učešća u emisiji na Home Shopping Chanelu, ali je to bio zapanjujući
uspeh. Pa, zašto bih se plašila da napravim nekoliko snimaka i postanem
lice svoje kompanije? Ne bih trebala. To je bio odgovor na pitanje.
Udahnula sam duboko nekoliko puta i osetila kako mi se ramena opuštaju.
Sve što mi je trebalo bilo je nešto od Vivaldia, i ja bih mogla da budem
jedna od onih ljudi koji dremaju u toku leta. Ko bi znao?
Kada je počela muzika, pogledala sam prema čoveku koji je sedeo pored

181
 Moj kutak

mene. Hudson je primetio da ga posmatram i nabacio poluosmeh koji je bio

i pokvaren i zbunjen-kao da pokušava da shvati o čemu razmišljam, ali mu
je bilo drago šta god da je, jer gledam u njega. Skinula sam slušalicu sa
njegove strane i nagnula se ka njemu.
„Hvala ti,“ rekla sam.
„Na čemu?“
„Na načinu na koji me vidiš,iako znam da sam ponekad teška.“
Hudson me je pogledao u oči. „Ti jesi teška, ali ne brini. „Namignuo je.
„Imam dve velike ruke.“

***

„Dobrodošli u Bel-Air hotel. Da li se danas prijavljujete?“

„Da, pod imenom Rothschild,“ rekao je Hudson. „Trebalo bi da budu dve
rezervacije.“
Žena sa recepcije kliknula je nekoliko puta svojim dugim noktima po
tastaturi dok sam ja gledala po predvorju hotela. Očekivala sam da ćemo
odsesti u centru LA-a u nekom modernom hotelu, dok je ovo mesto bilo
više kao skriveno svetilište u šumi. Bel-Air hotel je imao notu holivudske
stare škole u sebi. Posedovao je sve standarde luksuza-mermerni stubovi i
pultovi, kameni podovi, plafoni od prirodnog drveta-ali nešto je činilo da
sve izgleda spokojno i intimno, a ne napadno.
Hudson je primetio kako se osvrćem. „Unutrašnjost je predivna. Skoro da
zaboraviš da si u LA. Već jednom sam boravio ovde, ali ga je ovog puta
fotograf odabrao. Ovde ćemo snimati.“
„Oh, wow. Biće lepo i lako. Jedva čekam da vidim hotel.“
Hotelska službenica je u rukama imala dve kartice. Podigla je jednu. „Ova
je za apartman Stone Canyon.“ Podigla je drugu ruku. „A ova je za deluks
sobu.“
Hudson je uzeo ključ od sobe, a meni predao ključ apartmana.

182
 Moj kutak

„Šta? Ne. Ne treba mi apartman. Ti ga uzmi.“

„Sutra ujutro stiže ekipa za frizuru i šminku. Potreban ti je prostor. Plus,
fotograf planira da neke snimke sesije odradi na terasi tvoje sobe. On je
tražio taj apartman.“
„Oh…“ još uvek sam se osećala čudno što ću boraviti u njemu, ali
pretpostavljam da je imalo smisla.
„U redu.“
Hudson me je ispratio do moje sobe. Uneo je kofer unutra, dok sam ja
otišla pravo do dvoja otvorenih vrata u dnevnoj sobi. Vodila su pravo do
terase.
„Bože-ovde su i kamin i đakuzi.“
Hudson je izašao iza mene. Pokazao je na prostor za sedenje sa bujnim
zasadima i zelenilom. „Mislim da ovde sutra želi da snima. Kasno sinoć je
poslao e-mail sa spiskom nameštaja koji je iznajmio za taj dan.“
Pokazala sam na đakuzi. „Znala sam da je trebalo da ponesem kupaći
kostim.“
„Ovo je privatna terasa.“ Slegnuo je ramenima. „Mislim da ti ne treba.“
„Oooohh. Još bolje.“
Drugi set dvostrukih vrata vodio je u spavaću sobu, pa sam otišla i nju da
pogledam pre nego što sam se našla u najluksuznijem kupatilu koje sam
ikad videla. Hudson je delovao zabavljeno mojim entuzijazmom.
„Ne želim da ikada napustim ovu sobu.“ Našalila sam se.
Bacio je pogled prema krevetu i vratio ga na mene. „To nas čini dvoje.“
Nasmejala sam se, a oči su mi se zadržale na krevetu.Podigavši pogled,
zatekla sam Hudsona kako me posmatra.
Pročistio je grlo. „Trebao bi da krenem. Moram nešto da završim. Fotograf
je mislio da bi bilo dobro da se nađemo na večeri, ali nisam bio siguran da
li ćeš biti raspoložena za to.“
"Dobro sam. Bilo bi lepo da večeramo zajedno.“
Hudson je kratko klimnuo glavom. „Reći ću mu u pet, pošto je to osam po
njujorškom vremenu.“
„Dobra ideja.“

183
 Moj kutak

Prišli smo vratima. „Planiraš li igde da ideš?“ upitao je. „Da li ti trebaju
ključevi od auta?“
„Hmm…imam nešto da završim, ali mogla bih da odem i kupim kupaći
kostim. Prošli smo pored gomile butika nedaleko odavde. Pošto nemam
vozačku dozvolu, neće mi trebati auto."Slegnula sam ramenima. „Možda
ću pozvati Uber kasnije, ako budem imala vremena.“
„Zaboravio sam da ti ne voziš,“ rekao je Hudson. „Kad bolje razmislim,
nemam ništa da radim. Tebi treba vožnja…i neko ko će da posmatra reviju
bikinija.“
Nasmejala sam se. „Mislim da mogu sama da odaberem kupaći.“
Spustio je ključeve auta u džep. „Šteta. Ali javi mi ako želiš društvo u toj
vrućoj kadi kada se vratiš.“
„Ponećeš kupaći?“
Hudson se nacerio. „Ne.“

184
 Moj kutak

Dvadeseto poglavlje

Stella

Tri puta sam se presvukla.

Kada je Hudson pokucao na moja vrata pet minuta pre dogovorenog
vremena, nisam bila spremna.
„Hej...“širom sam otvorila vrata. „Oh...ti si u farmericama.“
Pogledao je dole. „Da li ne bi trebao?“
Odmahnula sam glavom. „Ne, ne. U redu je. Samo nisam bila sigurna šta
da obučem. Obukla sam farmerice, ali sam pomislila da ću možda izgledati
previše ležerno. Pa sam sišla dole do restorana da vidim koliko je luksuzan.
Izgleda stvarno lepo, pa sam se presvukla...dva puta.“
Hudson me je pogledao od glave do pete. Odlučila sam se za jednostavnu,
crnu haljinu bez rukava i sandale.
„Ne znam šta si ranije imala na sebi,“ rekao je. „Ali, ne mogu da zamislim
da je bilo bolje od ovoga što imaš na sebi sada. Izgledaš prelepo.“
Osetila sam kako mi toplina ispunjava stomak. „Hvala ti, i ti dobro
izgledaš. Zaista mi se dopadaš sa kratkom bradom.“
„Baciću sve svoje žilete odmah nakon večere.“
Nasmejala sam se i krenula korak u nazad. „Samo trenutak. Moram da
stavim karmin i promenim nakit.“
Hudson je seo na sofu u dnevnoj sobi dok sam se ja vraćala u kupatilo da
završim sa spremanjem. „Dobio sam obaveštenja o otpremi za još gomilu
proizvoda,“ viknula sam mažući usne. „Ako sve uspe, bićemo spremni za
slanje kutija čak i ranije nego što smo planirali.“
„Pa, onda bi bilo bolje da sa ovim fotografijama završimo sutra,“
odgovorio je iz druge sobe.

185
 Moj kutak

Nakon što sam završila sa karminom, stavila sam set tirkiznih perlica kako
bih dodala malo boje, zajedno sa odgovarajućom narukvicom. Prošla sam
prstima kroz kosu još jednom i duboko udahnula, gledajući se u ogledalu.
Kao da boravak u blizini Hudsona nije dovoljan sam po sebi za nervozu,
večera sa fotografom koji je navikao da snima poznate modele i slavne
ličnosti samo je dodala još jedan nivo pritiska. Nisam želela da pogleda u
mene i pomisli, „Oh sranje...kako ću učiniti da to izgleda dovoljno dobro da proda
ženski parfem?“
Ali šta je tu je, tako da još pet minuta odlaganja neće promeniti ništa. Zato
sam se uputila ka dnevnoj sobi i uzela torbicu sa stolića. Ubacivši nekoliko
stvari u nju, zatvorila sam je. „Da li si uspeo da završiš sav posao danas
popodne?“
Hudson je ustao. „Jesam, a ti?“
„Većinu toga sam završila. Ali onda nisam mogla da odolim isprobavanju
đakuzija.“
„Jesi li kupila kupaći?“
Odmahnula sam glavom i frknula. „Ne.“
Hudsonove oči su me odmerile i on je progunđao. „Trebali bi da krenemo.“
Njegova frustracija mi je pružila samopouzdanje koje mi je trenutno bilo
potrebno.
Hudson je brzo otvorio vrata mog apartmana, zbog čega sam se zahihotala.
Do restorana smo otišli rame uz rame.
„Jesi li se ikad dosad sreo sa Phoenixom?“ upitala sam.
„Ne. Mislim da neće biti teško pronaći ga. Fotografi obično imaju određeni
izgled i biće sam.“
Kada smo se prijavili u restoranu, hostesa nas je obavestila da je Phoenix
već stigao i da je za barom. Otišli smo da mu se pridružimo, ali je tamo
bilo nekoliko muškaraca koji su sedeli sami.
„Šta misliš koji je od njih?“ upitala sam.
Hudson je pogledao okolo i pokazao na tipa na kraju bara. Imao je čupavu
kosu, košulju jarkih boja i narukvice do pola ruke-izgledao je totalno u
trendu.

186
 Moj kutak

„On.“ Pokazao je.

Mogla sam da vidim samo dvojicu drugih muškaraca s leđa, ali jedan od
njih je imao sedu kosu i sportsku jaknu od tvida na sebi, a drugi ramena
dovoljno široka za fudbalera, pa sam pretpostavila da je Hudson verovatno
u pravu. Pustila sam njega da nas povede.
Prišao mu je i upitao, „Phoenix?“
Tip je odmahnuo glavom. „Pogrešili ste.“
„Izvini.“
Hudson i ja smo pogledali u ostale muškarce, koje smo sada mogli da
vidimo i s lica-i...wow, momak sa širokim ramenima je bio apsolutno
predivan. Primetio nas je kako gledamo i nasmešio se.
Podignula sam bradu. „Mislim da je on.“
„On ne izgleda kao fotograf,“ rekao je Hudson.
„Znam. Više izgleda kao model.“
Tip je ustao i krenuo u našem pravcu.
„Pretpostavljam da ste iz Signature Scenta?“ rekao je.
„Jesmo.“ Nasmešila sam se. Nisam želela da zvučim tako veselo ili
nervozno, ali pretpostavljam da je tako ispalo, jer me je Hudson čudno
pogledao kada sam ispružila ruku. „Stella Bardot. Drago mi je.“
„Ah. Moja muza.“ Podigao je moju ruku i poljubio je. „Vidim da će ovo biti
lak posao.“
Činilo se da Hudson pokušava da zadrži hladan izraz lica dok se
predstavljao i rukovao sa zgodnim muškarcem, ali sam videla da se na
trenutak namrgodio.
Zatražili smo sto, a ja sam krenula prva prateći hostesu do našeg mesta.
Primetila sam da više od jedne žene okreću glave za muškarcima iza mene.
Nisam mogla da ih krivim. Hudson i Phoenix su se razlikovali u izgledu,
ali su obojica bili prelepi.
Hudson je krenuo da izmakne stolicu za mene, ali ga je Phoenix
preduhitrio.
„Hvala ti,“ rekla sam.
Kada smo se smestili. Phoenix je započeo razgovor.

187
 Moj kutak

„Pa, reci mi koliko dugo se baviš modelingom?“ upitao me je.

„Oh, ja nisam model. Ja sam kreirala Signature Scent.“
„Stvarno? Ne bih verovao.“
Hudson je podigao vinsku kartu i zagunđao. „Informacije o tome koga ćete
snimati bile su u dokumentima koja su Vam poslata. Pretpostavljam da
Vam je promaklo.“
Pokušala sam da ublažim Hudsonov komentar. „Koliko si već dugo
fotograf?“
„Profesionalno, oko pet godina. Bio sam pre toga deset godina model, pa
sam tako naučio posao. Modeli prilično brzo stare. Dok sam još uvek puno
snimao, uzimao sam časove kako bih imao nešto s čime ću se povući iz
modelinga.“
„Vrlo oštroumno.“
„Dakle, osmislila si proizvod i bićeš model? Lepota i pamet. Tvoj muž je
veoma srećan čovek.“
„Hvala ti,“ pocrvenela sam. „Ali, ja nisam udata.“
Phoenix se nasmešio, a Hudson zakolutao očima.
Morala sam da uvedem Hudsona u razgovor i zaobiđem bilo kakav dalji
flert. Iako mi je laskala Phoenixova pažnja, i bilo zabavno videti iskru
ljubomore od strane muškarca sa moje leve strane, ovo je bila poslovna
večera. Osim toga, nije bilo važno koliko je Phoenix dobro izgledao, nije me
zanimao.
Nisam bila sigurna da li je to bilo zbog mojih napora ili možda zbog dva
viskija koje je Hudson popio tokom večere, ali činilo se da se opustio dok
smo jeli. Razgovarali smo o Signature Scent-od toga kako sam došla na
ideju pa sve do marketinških planova koje je Olivia osmislila.
Kada je konobarica predložila kafu i dezert, Hudson je odbio, što sam ja
ispratila.
„Da li ti odgovara da započnemo sutra u devet ujutro?“ upitao je Phoenix.
„Frizer i šminker mogu doći oko osam. Da li tvoja garderoba spremna?“
Hudson je odgovorio. „Olivia mi je poslala poruku da je poslednji paket
dostavljen malopre u hotel.“

188
 Moj kutak

„Savršeno,“ rekao je Phoenix. „Mislim da ćemo moći da završimo do ranog

popodneva, pa ćeš moći i da ugrabiš nešto od kalifornijskog sunca.“
Nasmešila sam se. „Oh, odlično. Prvi put sam ovde, pa bih volela da vidim
grad.“
„Ja sam rođen i odrastao u LA-u. Ako si za, mogu da te povedem u
razgledanje posle snimanja.“
Iskosa sam pogledala u Hudsona. Videla sam da je besan, iako se uzdržao
da bilo šta kaže.
„Zapravo...“ ljubazno sam se nasmešila Phoenixu. „Već imam planove, ali
hvala na ponudi.“
Nas troje smo zajedno otišli do predvorja. Hudson je bio tih, ali
profesionalan, kada je poželeo laku noć našem društvu za večerom.
„Moram da svratim do recepcije da pokupim paket koji je Olivia poručila
za tebe,“ rekao je Hudson kada je Phoenix otišao.
„Oh, u redu.“ Klimnula sam glavom.
Nisam znala da li je besan na mene ili je bio tako raspoložen. Zadržao je
svoje strogo držanje dok je hotelsku službenicu pitao za paket.
Kliknula je par puta po tastaturi i pogledala u ekran. „Izgleda da Vam je
dostavljen u sobu. Soba dvesta trideset osam.“
„U redu, hvala Vam.“
Budući da je soba 238 bila njegova, a ja sam trebala da isprobam stvari,
rekla sam, „Da li će ti smetati da ga pokupim odmah iz tvoje sobe? Želim
da se pripremim što je moguće bolje kako ne bih gubila vreme sutra
ujutro.“
„U redu je.“
I dalje je bio ćutljiv na putu do njegove sobe. Otključao je vrata i držao ih
otvorenim da uđem, ali u trenutku kada su se vrata zatvorila, tišina je
postala zaglušujuća i više nisam mogla da izdržim.
„Da li si...ljut na mene?“
Hudson se zagledao u mene. „Ne.“
„Dobro...Da li si umoran? Bio je ovo dug dan sa putovanjem i svim
ostalim.“

189
 Moj kutak

Odmahnuo je glavom. „Nisam umoran.“

Klimnula sam glavom, nameravajući da odustanem. Ali, samo na trideset
sekundi. Nisam mogla da se uzdržim. „Kada sam rekla da nikad nisam bila
u LA-u i da želim da ga obiđem, nisam nagoveštavala da želim da me on
pozove.“ Odmahnula sam glavom. „Ne znam ni da li me je pozvao da
izađemo-ali šta god da je nudio, nisam pokušavala da ga navedem da me
izvede.“
Hudson me je prodorno pogledao. „Oh, zvao te je da izađete. Tu nema
greške.“
„Ali, ja-“
Prekinuo me je. „Ti si bila savršeno ljubazna i profesionalna. Nisi učinila
ništa loše.“
Odmahnula sam glavom. „Pa, zašto se ponašaš kao da misliš da jesam?“
Hudson se zagledao u svoja stopala na verovatno nekoliko sekundi, a
činilo se kao sat vremena. Na kraju, njegove oči su se srele sa mojim. „Ja
sam samo ljubomorni seronja. Nisam mislio na tebi da se istresam.
Izvinjavam se.“
Oh...wow. Nisam mogla ni da zamislim da će biti tako iskren. Tužno sam se
osmehnula. „Hvala ti. Ako vredi išta, da je situacija bila obrnuta, fotograf
lepa, bivša manekenka koja te pitala da ti pokaže grad, i ja bih bila
ljubomorna.“
Hudson me pogledao u oči. „Znaš, nismo ljubomorni zbog stvari koje ne
želimo.“
„Želja kod mene nikad nije bila upitna. Samo...toliko toga može da krene u
pogrešnom pravcu.“
„Ili toliko toga može da krene u dobrom pravcu.“ Hudson se usiljeno
osmehnuo i klimnuo glavom. „Ali, razumem.“ Pogledao je po sobi. „Ne
vidim kutije ovde, proveriću u spavaćoj sobi. Imaš li spisak onoga što smo
trebali da dobijemo?“
„Da...“ uzdahnula sam. „Imam ga na telefonu.“
Sela sam na sofu i izvadila telefon iz torbice. Kada sam počela da skrolam,
uglom oka primetila sam da nešto štrči iz ugla sofe, ušuškano između dva

190
 Moj kutak

jastuka. Izgledalo je kao knjiga. Bez razmišljanja, izvukla sam je i stavila na

ivicu stočića. Pročitavši naslov, iznenadila sam se.
The Thorn Birds.
Hudson i ja smo o ovoj knjizi razgovarali pre nekoliko dana. Rekao je da je
nije pročitao.
Podigla sam je i počela da prelistavam stranice. Na oko tri četvrtine knjige
Hudsonova vizit karta je bila ubačena unutra kao bukmarker.
„Dostavili su dve kutije...“ Hudson se zaledio. Oči su mu se podigle u
susret mojim, ali nije rekao ništa.
„Čitaš ovo?“
Spustio je kutije na stočić ispred mene.“ Pre neki dan si spomenula da ti se
dopala. Obično puno čitam na putovanjima.“
Srce mi je nabreklo u grudima, ostavljajući me pomalo bez daha.
Odmahnula sam glavom. „Znaš da mislim da je Marcovo čitanje Amalinih
omiljenih knjiga romantično.“
Hudson je bio tih nekoliko trenutaka pre nego što je lupnuo prstom po
kutiji. „Koliko još njih treba da bude dostavljeno?“
„Umm...“ Nisam završila sa pretragom, pa nisam znala. Ušla sam u svoje
emailove i potražila onaj koji je Olivia poslala sa potvrdom otpreme.
„Mislim da su ove dve poslednje. Sve rekvizite će isporučiti sutra ujutro iz
lokalne kompanije.“
Klimnuo je glavom. „Odneću ih do tvoje sobe.“
Odmahnula sam glavom. „U redu je. To je samo nekoliko komada odeće.
Mogu sama.“
Hudson je gurnuo ruke u džepove i spustio pogled. Stidljivo držanje bilo je
vrlo ne-Hudsonovo.
Toliko emocija mi je preplavilo glavu, i ja sam ustala, ne znajući šta da
kažem, iako je razgovor o knjizi ostao nedovršen. Na kraju je postalo
neprijatno, pa sam uzela kutije i zaključila da je vreme da odem.
„Hvala ti još jednom na večeri. Vidimo se ujutru?“
„Biću u tvojoj sobi do vremena kad započnu.“
„U redu. Hvala ti.“

191
 Moj kutak

Otvorio je vrata i naše oči su se još jednom srele. Zašto sam se osećala kao
da mi se srce slama? „Laku noć, Hudson.“
Spustila sam se do svoje sobe, ali nisam mogla da se nateram da uđem.
Imala sam dve kutije u rukama, a ja sam samo zurila u vrata.
Šta ja to, dođavola radim?
Poslednjih nekoliko nedelja čitala sam dnevnik i navijala za mladića da
osvoji devojku zbog njegovih slatkih gestova. A u svom životu sam imala
muškarca koji me je slušao, muškarca koji mi je oprostio upad na svadbu
njegove sestre, i masnice na oba oka. Nazvala sam ga seronjom, više nego
jednom, a on nije uradio ništa drugo osim pomogao da pokrenem svoj
posao i bio uz mene sve vreme. Takođe je bio predivan otac, što mnogo
govori o njemu kao čoveku. Da ne pominjem to da me je neverovatno
privlačio.
Pa zašto onda, dođavola ne rizikujem?
Rekla sam mu da nije dobra ideja mešati posao sa zadovoljstvom, zbog
načina na koji su se stvari odvijale sa Aidenom. Ali posao je već premašio
sva moja očekivanja, a nismo još ni pokrenuli sajt za širu javnost. Dakle,
nije bilo zbog toga. Setila sam se svog razgovora sa Hudsonom od pre
nekoliko minuta.
„Toliko toga može da krene u pogrešnom pravcu.“ Rekla sam.
Možda je ono što je on rekao bilo važnije.
„Toliko toga može da krene u dobrom pravcu.“
Istina je bila da sam se plašila da rizikujem. Ali sam shvatila da ću bez
rizikovanja možda propustiti nešto zaista lepo.
Dlanovi su počeli da mi se znoje, jer sam znala šta treba da uradim. Takođe
sam znala da bih ako uđem u svoju sobu i počnem da se preispitujem,
mogla da se predomislim. Tako da je moralo da bude sad.
Odmah.
Spustila sam kutije na pod ispred vrata i odjurila nazad do Hudsonove
sobe. Stojeći pred njegovim vratima, moj prvi instinkt je bio da zastanem na
trenutak i priberem se. Ali, to bi mi dalo vremena da se obeshrabrim. Pa
sam prisilila sebe da to uradim i pokucam-mada je sa svim adrenalinom i

192
 Moj kutak

nervozom koji su jurili kroz moje telo, moje kucanje zvučalo poput praska,
vrlo glasno i brzo lupanje.
Hudson je otvorio vrata. Lice mu je bilo besno, ali pri pogledu na mene,
uskočio je u zaštitnički režim.
„Šta se dogodilo? Jesi li dobro?“ Zakoračio je iz sobe i pogledao niz hodnik,
prvo na desnu pa na levu stranu. „Stella, šta se dešava? Da li je sve u
redu?“
„Sve je u re...“
Zaboravila sam šta sam govorila u sred rečenice. Kad je iznenada otvorio
vrata, sve što sam videla bilo je besno lice. Ali, sada...
Nisam mogla da odvojim pogled od njega.
Bože dragi.
Hudsonova košulja je bila raskopčana. Njegov kaiš je bio otvoren, a ziper
spušten, otkrivajuči crne bokserice. Ali, nije stanje njegove odeće bio razlog
što nisam mogla da oblikujem reči, već ono ispod odeće.
Iz naših razgovora sam znala da vežba, pa sam očekivala da bude u dobroj
formi. Ali, Hudson je bio mnogo više. Bio je...veličanstven. Predivna glatka,
preplanula koža, i izdefinisana četiri para trbušnih mišića. Tanka linija
dlačica vodila je od pupka dole u bokserice, prizor od koga sam počela da
balavim.
„Stella? Da li si dobro?“
Čuvši zabrinutost u njegovom glasu, trepnula sam nekoliko puta.
Oh...da. Dobro sam. „Mada ne tako dobro kao ti.“
„Lupala si na vrata kao da je izbio požar ili nešto slično tome.“
„Izvini.“ Odmahnula sam glavom. „Samo sam bila nervozna.“
„Nervozna zbog čega? Zbog sutrašnjeg snimanja?“
„Ne...da...ne...pa, nervozna sam zbog sutrašnjeg snimanja, ali nisam zbog
toga bila nervozna kada sam zakucala na tvoja vrata.“
Hudson je i dalje izgledao zbunjeno.
Ali, naravno zašto i ne bi bio kad sam blebetala kao idiot? Zato sam
duboko udahnula i ispravila leđa.
„Ja...ja...da li bi želeo da večeraš sutra sa mnom?“

193
 Moj kutak

„Večeram?“
Klimnula sam glavom i progutala. „Da...kao sastanak?“
Sva zbunjenost i bes nestali su sa njegovog lica. Odmahnuo je glavom.
„Bilo je jebeno vreme.“
Zakolutala sam očima. „Ne budi baš toliko arogantan. Da li želiš ili ne?“
Nasmešio se. „Da, voleo bih da izađem sa tobom, Stella.“
Moj stomak je napravio mali salto. Odjednom sam se osetila kao da sam u
srednjoj školi i najpopularniji dečak mi je rekao da se i ja njemu sviđam.
Nervozna, pogledala sam u pod. „Dobro, onda sutra? Posle snimanja.
Večeraćemo ili nešto?“
Hudson je izgledao kao da se zabavlja. „Da, tako to obično funkcioniše-
večera ili nešto.“
Namrštila sam se na njega. „Ovo nije lako, znaš. Ne moraš još više da mi
otežavaš time što ćeš biti kreten.“
Oči su mu zaiskrile. „Potrudiću se.“
„Dobro.“ Nikad u životu nisam pitala muškarca da izađemo, pa nisam bila
sigurna šta je sledeće. Ali,uhvativši sebe da posežem za prstenom, koji sam
uvek uvijala kad osetim nervozu, shvatila sam da bi bilo najbolje da se
oprostim. „Dobro, onda vidimo se sutra.“
Krenula sam da se udaljavam, kada je Hudson izašao iz sobe i zgrabio me
za ruku. „Čekaj malo. Zaboravila si nešto.“
Obrve su mi se spojile. „Šta?“
Trgnuo me je za ruku, pa sam posrnula i pala na njegove grudi. Onda se
brzo sagnuo, podigao me i okrenuo nas tako da su mi leđa bila oslonjena
na vrata njegove sobe. Moje noge su se omotale oko njegovog struka i
Hudson se gurnuo u mene, pribijajući me svojim telom. Obuhvatio je moje
obraze i pogledao me u oči.
„Ovo si, dušo, zaboravila.“
Hudsonova usne su se spustile na moje. Progutala sam dah zajedno sa
stidljivošću koju sam osećala pre minut. Provukla sam prste kroz njegovu
gustu kosu, želeći ga još bliže.
Hudson je zastenjao. Nagnuo je moju glavu kako bi produbio poljubac i

194
 Moj kutak

naši jezici su se sudarili. Nakon toga sve se raspalo. Hudson je počeo da

pomera kukove, spuštajući jednu ruku na moj potiljak, gde je šakom
zgrabio moju kosu. Grubost njegovih pokreta u kombinaciji sa toplinom
njegovog tvrdog tela koje se gura u mene izmamio mi je uzdah.
„Jebote,“ zarežao je Hudson kada su se njegove usne našle na mom vratu.
Sisao je celom dužinom, a zatim se ljubeći vratio do mojih usana. „Uradi to
ponovo. Želim da čujem ponovo taj zvuk.“
To nije zvuk koji sam pokušala da proizvedem, pa nisam bila sigurna da li
ću moći da ga ponovim. Ali, kada je protrljao kurcem gore-dole između
mojih raširenih nogu, nisam trebala da se brinem da li će pokušaj uspeti, jer
je opet došao negde duboko iz mene.
Hudson je progunđao. „Da, jebote.“
Nisam bila sigurna koliko dugo smo radili to-grabili, vukli i pipali-ali kada
se naš poljubac prekinuo oboje smo bili zadihani. Podigla sam ruku i
osetila svoje natečene usne. „Wow.“
Hudsonovim licem se raširio osmeh dok je prislanjao svoje čelo na moje.
„Dugo ti je trebalo.“
Nasmejala sam se. „Ućuti. Imala sam dobar razlog za strah.“
Hudson mi je sklonio pramen kose sa obraza, a lice mu se smekšalo.
„Ne boj se. Neću te povrediti. Osim malih ugriza.“
Zvuk na drugom kraju hodnika prekinuo je intimnost trenutka. Stariji par
krenuo je prema nama.
„Sranje,“ rekao je Hudson spustivši me ne noge. Zaista preslatkim
pokretom, povukao je na dole moju crnu haljinu i poravnao je.
Nasmejala sam se i uprla pogled u njegove pantalone. „Uhh.. ne mislim da
sam ja ta o kojoj treba da se brineš da izgleda nepristojno.“
Hudsonovo čelo se nabralo dok nije spustio pogled i ugledao svoju erekciju
ispupčenu u pantalonama. „Sranje.“
„Ne brini,“ rekla sam. „Imam te.“ Zakoračila sam ispred njega i nagnula se
da ga zaštitim dok par ne prođe. Zatim je povukao ziper i delimično
zakopčao kaiš.
„Hajde,“ rekao je. „Otpratiću te do tvoje sobe.“

195
 Moj kutak

„Ne moraš to da radiš.“

„Usput mi je.“
Obrve su mi se skupile. „Usput prema gde?“
„Prema recepciji. Vrata su se zaključala, a ključ je ostao u sobi.“
Nasmejala sam se. „Pametno, Rothschild. Pametno.“
Odgovorio je tako što me je pljesnuo po guzi. „Budi dobra ili neću biti
džentlmen kada dođemo do tvojih vrata.“
„Možda ne želim da budeš džentlmen.“
Prebacio je ruku preko mog ramena kada smo krenuli. „Rekao sam da ću
biti džentlmen kada dođemo pred tvoja vrata. Veruj mi, to sranje će ostati
napolju kada se nađemo na nekom intimnijem mestu, sada kada si moja.“
„Oh, sada sam tvoja, je li?“
Kada smo stigli do mojih vrata, Hudson mi je nežno poljubio usne. „Već si
neko vreme, dušo. Samo je trebalo da ti to konačno prihvatiš.“
Zakolutala sam očima kao da je ono što je rekao arogantno, ali je bila istina.
Zgrabila sam ga za košulju. „Da li...želiš da uđeš?“
Obuhvatio je moje obraze. „Da, želim, ali ne, neću. Moraš ujutro da
ustaneš. Pored toga, zaslužuješ lep sastanak, i ja ću ti to dati pre nego što
krenemo dalje. Ako uđem u tvoju sobu, zaboraviću na sve kako bi te
skinuo golu. Nemoguće je odoleti ti. Veruj mi, jebeno sam pokušao.“
Nasmešila sam se i podigla se na prste za još jedan slatki poljubac. „Laku
noć, Hudsone.“
„Drago mi je da si napokon poslušala šapat, dušo.“
„Zapravo, nisam imala izbora. Moj šapat je u poslednje vreme više ličio na
vrisak.“

196
 Moj kutak

Dvadeset prvo poglavlje

Hudson

Sledećeg jutra, pojavio sam se na Stellinim vratima u 7:30.

Otvorila ih je umotana u peškir. „Hej. Poranio si.“
Oči su mi lutale po njenoj kremastoj, izloženoj koži. Odmahnuo sam
glavom. „Izgleda da sam došao u savršeno vreme.“
Zahihotala se, i kunem se zvuk je možda bio i bolji od pogleda, a pogled je
bio prilično jebeno spektakularan.
Stella je zakoračila unutra. „Frizer i šminker dolaze u osam, pa sam
sačekala sa pranjem kose kako bi još uvek bila mokra kad dođu.“
Ovoga puta ulazeći u njen apartman, osećao sam se potpuno drugačije
nego juče. Na primer, sada sam mogao da uradim ovo...
U trenutku kada su se vrata zatvorila, uzeo sam je u naručje i spustio svoje
usne na njene. Prošle noći zaspao sam razmišljajući o ukusu nje, i ovog
jutra sam se probudio izgladneo. Tiho stenjanje koje me je juče oborilo s
nogu, ponovo se začulo-prešlo je sa njenih usana na moje i otputovalo
pravo do mog kurca.
Jebote.
Verovatno me ne bi zaustavila, ako bih smakao peškir sa nje, mada bi to
samo pogoršalo stvar. Ako je samo poljubac bio potreban da se osećam kao
divljak, nije bilo šanse da bi viđenje nje gole bilo dovoljno. Pa sam zato
odmakao usne od njenih.
Stella je podigla ruku i prešla prstima preko donje usne. „Mislim da nisam
nikad osetila šta se u nečijem umu dešava samo ljubeći se.“
„Kako to misliš?“
„Tvoji poljupci. Oni toliko toga govore. Bilo da je to nevin, nežan poljubac

197
 Moj kutak

ili ovo što se upravo dogodilo, znam šta se dešava u tvojoj glavi kada se
naše usne spoje.“
„Oh, da?“ rekao sam. „O čemu sam upravo sada razmišljao?“
„Želeo si da mi strgneš peškir, ali si znao da to nije dobra ideja, jer će ljudi
doći svakog trenutka.“
Moje obrve su se spojile. „Kako, dođavola znaš?“
Odmahnula je glavom. „Ne znam kako, samo znam.“
„To je opasno-za mene.“
Nasmešila se i zategla ugao peškira. „Trebala bih da odem i obučem se pre
nego što ljudi dođu.“
Ma koliko sam mrzeo što se pokriva nije bilo šansi da način na koji izgleda,
podelim sa bilo kim-naročito sa onim magarcem od fotografa. Klimnuo sa
glavom. „Idi.“
Stella se udaljila, ali je sa vrata spavaće sobe viknula.
„Hudsone?“
„Da?“
Pustila je da peškir padne na pod.
Zastenjao sam. Ovo će biti jedan dug dan.
Pre nego što je Stella završila sa oblačenjem, prva osoba je stigla. Dig-bio
sam prilično siguran da je to bilo ono što je progunđao kada se predstavio-
bio je stilista. Za sobom je dovukao kovčeg na točkićima i pogledao oko
sebe gde da ga postavi.
Nekoliko trenutaka kasnije, šminker je pokucao na vrata, praćen trojicom
momaka koji su donosili iznajmljeni nameštaj, sobnom poslugom,
tehničarima za svetlo, i nekim tipom čiji je akcenat bio toliko jak na nisam
imao pojma šta je dođavola rekao da on radi. Svi su se obrušili na Stellu
kada se pojavila iz kupatila.
Posle četrdeset i pet minuta tokom kojih je bila okružena gomilom ljudi,
izgledala je pomalo umorno. Zato sam joj na tanjir servirao nešto voća i
kroasan od doručka i spustio ispred nje.
„Da li si jela, dosad?“
Stella je odmahnula glavom.

198
 Moj kutak

Pogledao sam u frizera koji joj je upravo umotao celu glavu u viklere a
onda u dvojicu tipova koji su se muvali sa njene obe strane. „Možete li joj
dati pet minuta, molim vas?“
„Oh...naravno.“
Klimnuo sam glavom prema tanjiru sa hranom. „Zašto ne bi nešto pojela.
Na terasi je stolić.“
U trenutku kada više nije bila okružena ljudima, Stella je izdahnula. „Hvala
ti. Kako si znao da mi treba pauza?“
Slegnuo sam ramenima. „Na isti način na koji ti znaš da sam na dve
sekunde od skidanja peškira sa tebe tokom poljupca.“
Nasmešila se i uzela bananu koju sam stavio na tanjir. Kada je počela da je
guli videla je moju škrabotinu i počela da čita naglas.
Ne mogu da dočekam da ti pokažem svoju bananu. Ooh...“ Zahihotala se.
„Mislim da ću ove tvoje poruke zavoleti još više.“
Nasmešio sam se pokazujući na tanjir. „Jedi. Vratiće se sa svojim
šminkerskim sranjima na nekoliko minuta.“
„Kad bolje razmislim, sačuvaću ovo za kasnije. „Stella je spustila bananu
na tanjir i uzela parče dinje. „Pa, šta ćemo da radimo večeras na našem
sastanku? Znam da sam ja tebe pozvala da izađemo, ali prvi put sam u
Californiji.“
„Mislio sam da te nahranim, a onda te provedem kroz LA, jer nikad nisi
bila ovde.“
„Oh, to zvuči sjajno. „Zagrizla je dinju i ispustila jedan mmmmm zvuk.
„Ova dinja je stvarno ukusna.“
„Imam poziv popodne u četiri, koji zaista ne mogu da odložim, ali ako
ovde završimo ranije, mogu ga obaviti i u autu.“
„Ako si suviše zauzet da bismo kasnije izašli...“ Podsmehnula se. „Uvek
mogu pitati Phoenixa da mi pokaže grad.“
Moje oči su se suzile. Stella je podigla komad dinje do usana za još jedan
zalogaj, ali sam je uhvatio za zglob i preusmerio voće do svojih usta,
uvlačeći i njene prste u usta zajedno sa njim.
„Oooo...“

199
 Moj kutak

„Imaš sreće što je gomila ljudi oko nas pa ne mogu da te prebacim preko
kolena i ispljuskam po dupetu zbog tog komentara.“
Zahihotala se. „Možemo otići u drugu sobu...“
„Ne iskušavaj me, dušo. „Oči su mi se spustile na njene usne. „Apsolutno
sam spreman da ispraznim apartman, ako si spremna da zaigraš tu igru.“
Stelline oči su zaiskrile, čikajući me da ispunim svoju pretnju. Ali kucanje
na vratima prekinulo je naše malo ćaskanje.
Dao sam sve od sebe da se ne namrštim, videvši Phoenixa na drugoj strani.
Ipak sam ga počastio kratkim pozdravom. „Jutro.“
Jebač je otišao pravo do Stelle i ne pogledavši u mene.
Zatvarajući vrata za njim, progunđao sam. „I meni je drago što te vidim.“
Odlučivši da verovatno nije dobro da se ponašam kao ljubomorni dečko
pre prvog sastanka, pomislio sam da odem i vidim šta se dešava napolju.
Momci koji su doneli nameštaj i rekvizite, radili su na terasi od dolaska.
Mali otvoreni prostor transformisan je u scenu iz Bill Nye:The Science Guy 28,
uz dodatak estrogena. Bio je tu laboratorijski sto sa epruvetama i opremom,
ali i bočice sa jarko crvenim laticama ruža, peskom, i raznim drugim
živopisnim cvećem. Na prednjem delu stola nalazio se logo Signature
Scenta, i slikama bočica parfema.
Dig mi je prišao brišući znoj sa čela. „Šta misliš?“
„Sjajno izgleda.“
„Da, sa liste stvari za koje smo dobili uputstva da skupimo, nisam bio
siguran kako će sve izgledati. Činilo se kao čudna kombinacija, ali sada
shvatam, naročito kada model dođe na scenu.“
Znao sam da je moja sestra budna i da će biti zahvalna da vidi sve
postavljeno pa sam uradio nekoliko snimaka i poslao joj porukom.
Olivia: Izgleda neverovatno! Ja sam genije.“
Zahihotao sam se i odgovorio joj.
Hudson: Ti si ona skromna.
Olivia: Gde je Stella? Hoću da vidim kako ona izgleda.

28
američki polusatni akcijski naučni program uživo

200
 Moj kutak

Bacio sam pogled unutra i video kako joj frizer skida viklere dok je žena
dodavala joj sranja na njeno lice.
Hudson: Još uvek rade na njoj.
Olivia: Pošalji mi neke slike čim počnu! Kladim se da će razbiti.
Oh, naravno da hoće. Osvrnuo sam se ponovo prema apartmanu i naši
pogledi su se sreli. Uglovi usna su joj se izvili u najslađi osmeh, koji je
pokušala da sakrije, ali nije mogla. Znao sam, jer se moje lice osećalo na isti
način većinu dana otkako sam je upoznao.
Ostatak dana je bio haotičan. Stella je izgledala neverovatno na snimanju.
Samo pitaj starog dobrog Phoenixa-on joj je to rekao dovoljno puta.
Shvatao sam da fotografi treba da podstiču svoje modele komplimentima,
da ih nagovori da izađu iz svojih školjki, ali postoji razlika u tome da kažeš
nekome da mu ide odlično i da izgleda lepo i balaviš nad modelom kako
seksi izgleda-dok je naziva ljubavi i bejbi. Svaki put kada je nameštao
Stellinu kosu ili popravljao okovratnik, gledao sam u kretena kao soko.
Kada smo napravili pauzu za ručak, stilista je predložio da se Stella
presvuče kako ne bi isprljala svoju odeću. Otišla je u spavaću sobu i vratila
se noseći na sebi šorc i majicu bez rukava.
„Kakva sam bila? Nije lako smešiti se toliko dugo. Pomislila sam u jednom
trenutku da ću možda izgledati kao Joaquin Phoenix u ulozi Jockera.“
„Ne. Bila si odlična. Možda kao Heath Ledger, ali ne toliko loše kao
Joaquin.“
Stella me je udarila po trbušnjacima. Leđima je bila okrenuta prema meni,
pa nije primetila da je Phoenix seo za raskolopivi sto na terasi, tačno na
drugoj strani kliznih staklenih vrata. Ali ja definitivno jesam. Hvatajući
njenu ruku, povukao sam Stellu prema sebi i sklonio pramen kose sa
njenog lica.
„Bila si neverovatna. Izgledaš prelepo, a slike će biti savršene.“
„To kažeš samo zato da bi mi se uvukao u gaćice.“
Sa dva prsta na njenoj bradi, podigao sam joj glavu. „Rekao sam ti to jer je
istina. Mada želim da ti se uvučem u gaćice. Poljubi me.“
Nasmešila se i podigla na vrhove prstiju, pritisnuvši meke usne na moje.

201
 Moj kutak

Želeo sam da produbim poljubac, ali ću to uraditi bez sobe pune ljudi i na
terasi. Kada sam podigao pogled, moje oči srele su Phoenixove, koji je
posmatrao celu stvar. I ovo sam rešio...
Popodnevna sesija je protekla glatko kao i jutarnja, osim što je fotograf bio
đavolski profesionalniji. Napravio sam nekoliko snimaka Stelle koja sedi
među rekvizitima i poslao sestri. A onaj koji sam slikao kako se naginje da
pomiriše grozd ljubičastog cveća koji je visio preko ograde, kada je mislila
da je niko ne gleda? Taj je bio za mene.
U tri sata fotograf je konačno završio. Svi su počeli sa raščišćavanjem, a
Stella je ponovo otišla u kupatilo da se presvuče.
Phoenix je rasklapao svoju kameru i spuštao komade u kofer kada je
podigao bradu prema meni. „Imam puno dobrih stvari. Proći ću ih sve i
obraditi one koje budem smatrao najboljim. Ali ću vam takođe poslati i
neobrađene za slučaj da vam neki snimak koji nisam odabrao zapadne za
oko. Znam da vam trebaju što pre, pa ću ih spremiti sve do ponedeljka.“
Klimnuo sam glavom. „Hvala ti.“
Zatvorio je svoj kofer. „I...dugujem ti izvinjenje. Nisam znao da ti i Stella...“
Mogao sam da kažem da je to novo ili da se sinoć za večerom još uvek nije
složila sa tim da izađe sa mnom-mogao sam da ga oslobodim krivice. Ali,
umesto toga samo sam rekao, „Nema problema.“
„Hvala.“ Ispružio je ruku. „Čini se da je sjajna devojka.“
Protresao sam njegovu ruku, stisnuvši je jače nego što je bilo društveno
prihvatljivo. „Žena. Ona je sjajna žena.“
Podigao je obe ruke. „Shvatio sam.“
Kada su svi otišli, bilo je gotovo četiri sata, i morao sam da obavim poziv.
Za to mi je bio potreban moj laptop, koji se nalazio u mojoj sobi.
Uzeo sam Stellu za ruku. „Još uvek se osećaš spremnom da izađemo
večeras?“
„Definitivno. Želela bih da se na brzinu istuširam, ako ti ne smeta. Čini mi
se kao da imam masku od blata sa svom ovom šminkom na licu, a moja
kosa ima deset kilograma laka na sebi.“
„Moram da obavim taj poziv u četiri sata. A ti se spusti do moje sobe kada

202
 Moj kutak

budeš spremna.“
„U redu.“
Stella me je otpratila do vrata. „Gde idemo večeras, da znam šta da
obučem?“
„Obuci nešto seksi.“
„Oh, dobro. Pa, onda je to nešto fensi?“
„Ne baš. Samo želim da obučeš nešto seksi.“
Nasmejala se. „Potrudiću se.“
Nagnuo sam se i poljubio je u obraz. „Ti ne moraš ni da se trudiš.“

***

„Wow. Ovo je prelepo. „Stella se smestila na svoju stolicu, zagledavši se u

okean. Odveo sam je u Geoffrey's u Malibuu jer je bila predivna noć, a
večera na njihovoj palubi značila je nenadmašiv pogled na Tihi okean. Briši
to-ono u šta je gledala nije moglo ni sveću da drži onome u šta sam ja
trenutno gledao.
„Ti izgledaš prelepo.“
Stella je pocrvenela. „Hvala ti.“
Voleo sam što je tako skromna. Žena zaista nije imala pojma da je učinila
da se svaka glava okrene za njom dok je prolazila restoranom.
„Da li si ranije jeo ovde?“
„Jesam. Klijent me je doveo pre nekoliko godina. Kod većine mesta ili
dobiješ pogled, ili hranu. Ovo je jedno od retkih gde imaš oba.“
Podigla je platnenu salvetu i spustila je u krilo. „Ja zapravo, umirem od
gladi.“
Oči su mi se spustile na njene usne, koje su na sebi imale isti crveni karmin
kao na snimanju danas. Trebao bi da budem zahvalan što je obično nosila
nešto manje upadljivo, jer inače u firmi ne bih bio u stanju da obavim bilo
kakav posao.

203
 Moj kutak

Podigao sam čašu sa vodom, ne odvajajući pogled od nje. „I ja umirem od

gladi.“
Stella je uhvatila sugestivni ton mog glasa, i njene oči su zablistale
susrećući moje. „Da li je tako? Recite mi, gospodine Rothschild, šta
smatrate zadovoljavajućim obrokom?“
Osetio sam kako mi kurac, ispod stola postaje sve tvrđi. U njenom društvu
osećao sam se kao napaljeni petnaestogodišnji devac. A kada me je nazvala
gospodine Rothschild? Nikada pre nisam igrao uloge, ali mogao sam da
zamislim scenu šef-zaposlenica u našoj bliskoj budućnosti.
Pročistio sam grlo. „Bolje da promenimo temu.“
Pogledala me je zaista nevinim pogledom. „Zašto?“
Osvrnuo sam se oko sebe. Stolovi su bili blizu, pa sam se nagnuo napred i
spustio glas. „Jer postajem tvrd na samu pomisao šta zaista želim da
jedem.“
Zacrvenela se. „Oh.“
Konobarica je došla da pita šta ćemo da pijemo. Stella je pogledala vinsku
kartu, a meni je laknulo jer sam dobio minut da se stavim pod kontrolu.
Činilo se da sam večeras umno bio u jednosmernoj ulici, ali nisam želeo da
stekne utisak da je seks bio jedino što me zanima-mada je tako izgledalo u
poslednje vreme. Ovo nam je bio prvi sastanak, pa bih verovatno trebao da
se uzdržim od toga da joj kažem da svaki put kada pocrveni, ja ne mogu da
prestanem da se pitam koje će boje biti njena kremasta koža dok svršava.
Kada je konobarica otišla po naše vino, usmerio sam razgovor na sigurnu
teritoriju.
„Pa, koje je tvoje sledeće osvajanje, sad kada je Signature Scent gotovo
spreman za lansiranje?“
Stella se naslonila na stolicu. „Znaš, Robyn mi je postavila isto pitanje na
jednoj od pauza tokom snimanja pre nekoliko nedelja. Pitala je da li
planiram da izađem sa dopunskim proizvodima, poput muške kolonjske
vode ili nečim drugim od kozmetike.“
„Da li je to ono što bi želela da uradiš?“
Slegnula je ramenima. „Možda, ali ne žurim. Želim da se uverim da sve

204
 Moj kutak

teče glatko sa Signature Scentom. Radila sam na njemu tako dugo ujedno
radeći i puno radno vreme u firmi, a kada sam napustila posao, bacila sam
se još dublje u taj projekat.“ Stella je zastala i pogledala prema okeanu.
Smešeći se, rekla je, „Mislim da bih želela sledeće da osvojim sreću.“
Konobarica je donela naše vino. Stella je čašu prinela nosu, pomirisala i
nasmešila se, pa sam znao da će biti dobro. Nakon toga, konobarica je
napunila naše čaše i rekla da će se vratiti za nekoliko minuta da uzme našu
porudžbinu.
„Želiš da kažeš da tvoj sistem sreće ne funkcioniše?“ zadirkivao sam je.
„Ne, nikako. Samo...rad od četrnaest sati dnevno možda donese finansijsku
satisfakciju, ali to nije jedino što je važno.“
Oči su mi lutale njenim licem. „Da, i sam počinjem to da shvatam.“
Nasmešila se i nakrivila glavu. „Da li si srećan?“
„Trenutno, veoma.“
Nasmejala se. „Drago mi je, ali, mislim uopšte, životu.“
Popio sam gutljaj vina i malo razmislio. „To je prilično teško pitanje.
Pretpostavljam da postoje stvari u mom životu zbog kojih sam jako srećan-
moj posao, finansijska stabilnost, moji prijatelji, moja porodica, trenutna
situacija u mojoj vezi.“ Namignuo sam. „Ali postoje stvari sa kojima nisam
zadovoljan, kao što je činjenica da ne viđam ćerku svake večeri kad dođem
kući, da dolazim u praznu kuću...“
Stella je klimnula glavom. „Mislim da je zbog moje borbe da budem srećna
u poslednjih godinu-dve dana, moj život ispao mnogo drugačiji od onog
koji sam predvidela. Morala sam sa se oslobodim onoga kako sam mislila
da moj život treba da izgleda, kako bih napisala novu priču.“
Kada sam prvi put upoznao ovu ženu, mislio sam da je čudna. A nekoliko
meseci kasnije, shvatio sam da je ona ta koja upravlja svojim životom, a da
sam ja onaj koji mora da nauči. I najluđe od svega je bilo što se nadam da
ću kada bude pisala novu priču, postati deo nje.

205
 Moj kutak

Dvadeset drugo poglavlje

Hudson

Morao sam da je poljubim.

Posle čitavog dana i večeri gledanja u nju jedva je dodirnuvši. Počeo sam
da se osećam kao čovek koji danima nije jeo, a ona je bila veliki, sočan stejk.
Zato sam, kada je klinac na ulazu otišao po moj rentirani auto, uhvatio
Stellinu ruku i povukao je prema zgradi.
„Šta radiš?“
„Jedem tvoje lice.“
Zahihotala se. „Jedeš me? To ne zvuči previše romantično.“
„Veruj mi.“ Omotao sam jednu ruku oko njenog struka, privukavši je
prema sebi, dok sam drugu spustio na njen vrat, naginjući joj glavu.
„Romansiraću ti-šapućući ti na uvo, šaljući ti poruke u kojima ću ti pisati
da mislim na tebe. Samo ćeš možda želeti da zaštitiš svoj telefon od
pogleda drugih ljudi pre nego što otvoriš moje poruke.“
Ugrizla se za donju usnu, a ja sam zastenjao.
„Daj mi to,“ Moje usne su se spustile na njene, a ona me je iznenadila kada
me je ugrizla.
Povukavši glavu samo malo unazad sa mojim mesom među zubima,
zabljesnula me zlim osmehom. „Možda ću ja prva pojesti tvoje lice.“
Oboje smo se još uvek smejali kada sam joj prekrio usta svojim u dug
poljubac. Jedino me je zvuk para u blizini sprečavao da je uzmem odmah
ovde ispred restorana.
Kada je naše vozilo stiglo, mahnuo sam klincu koji je otišao da otvori Stelli
vrata. Pružio sam mu napojnicu dok je ona ulazila u auto.
Bilo mi je drago što će vožnja trajati duže, jer sam trebao da joj pokažem

206
 Moj kutak

turistička sranja, i dati mi malo vremena da se oporavim nakon tog

poljupca.
Smestivši se za volan, zakopčao sam pojas. „Mislio sam da bismo mogli da
odemo do znaka Hollywood a onda do Hollywood Boulevarda i
prošetamo. Tu je Walk of Fame. Možda bismo sutra mogli da odemo do
Santa Monica Piera, Venice Beacha i još nekih mesta.“
„Da li bi ti smetalo ako promenimo planove?“ upitala je. „Mislila sam da se
samo vratimo u hotel.“
Koliko god da sam mrzeo turistička sranja, radovao sam se da je odvedem
u razgledanje. Definitivno nisam bio spreman da završim naš prvi zvanični
sastanak. Ali, ovo je bio dug dan za nju, pa sam sakrio svoje razočaranje.
„Naravno. Sigurno, mora da si umorna. Nisam razmišljao.“
„Zapravo...“ Posegnula je i spustila ruku na moje bedro. „Nisam uopšte
umorna.“
I...žena je samo nastavila da me iznenađuje. Okrenuo sam glavu i uhvatio
njen pogled. „Jesi li sigurna?“
Klimnula je glavom stidljivo se osmehnuvši. „Koliko će trajati vožnja
nazad? Nisam obraćala pažnju na putu ovamo.“
„Oko pola sata.“ Pokrenuo sam auto. „Ali, dovešću nas tamo za dvadeset
minuta.“

***

Ponavljao sam Stelline reči da želi da se vrati nazad u hotel u mislima dok
sam kršio pola tuceta saobraćajnih propisa u vožnji. Položila je karte na sto.
Želela je da bude sama sa mnom, ali nisam želeo da pretpostavljam da je to
značilo da želi seks. Morao sam da brojim od nule do stotinu kad god su
moje usne krenule da dodirnu njene.
Rano smo otišli na večeru, jer smo planirali da odemo u razgledanje, tako
da kada smo ušli u predvorje hotela, jedva da je bilo osam sati.

207
 Moj kutak

„Da li želiš da popijemo piće u baru? „upitao sam.

„Nisam ni pipnula bar u svojoj sobi, a prilično je dobro opremljen.“
Nasmešio sam se. „U tvoju sobu, onda...“
U njenom apartmanu, Stella je skliznula iz cipela, dok sam ja otišao do bara
da vidim šta ima. Nije preterivala; stvarno je imala više izbora nego bilo
koja soba u kojoj sam ikad odseo.
Uzeo sam bocu merlota i veliku bocu džina. „Da li si raspoložena za vino ili
želiš nešto drugo?“
Stella je preturala po tašni i ogorčeno uzdahnula, dok je bacala na sofu.
„Imaš li kondome?“
U redu, onda. Znači, nešto drugo.
Spustio sam bocu i izašao iza šanka, držeći nekoliko metara udaljenosti
između nas.
„Da.“
„Kod sebe sada?“
Zahihotao sam se. „Da, kod sebe.“
Progutala je. „Vratila sam se na pilule pre nekoliko nedelja, ali bih trebala
da budem na njima punih mesec dana pre nego što budem zaštićena.“
Prišao sam još korak bliže. „Dobro smo.“
„Koliko ih imaš kod sebe?“
Moje obrve su skočile. „Veliki planovi za noćas?“
Zablistala je sa najglupljim osmehom na licu. „Prošlo je već neko vreme.
Dugo vremena.“
Nasmešio sam se i zatvorio udaljenost između nas. Sklanjajući joj kosu sa
ramena, sagnuo sam se i spustio nežni poljubac na njenu kremastu kožu.
„Imam dva kod sebe. Ali imam ih još u svom koferu u sobi.“
„Dobro...“ Na nekoliko sekundi je skrenula pogled, a ja sam mogao da
vidim kako joj se pokreću točkići kada su joj oči izgubile fokus.
„Da li želiš još o nečemu da raz...“
Nisam uspeo da završim pitanje, jer se Stella lansirala na mene. Zatečen,
oteturao sam se nekoliko koraka unazad, ali sam uspeo da je zadržim u
svojim rukama. Ranije sam čuo izreku popeti se kao uz drvo, ali je nikad

208
 Moj kutak

nisam doživeo. U jednom mahu je skočila, obavivši noge oko mog struka, a
ruke oko vrata, spuštajući usne na moje.
„Želim te,“ promrmljala je između naših spojenih usana.
Toliko o nesigurnosti kuda stvari vode. Njena željnost je bila totalno
iznenađenje, ali sam je jebeno voleo. Išao bih polako, uzimajući vremena da
ne žurim sa stvarima. Ali ovo? Ovo je bilo mnogo bolje. Imali smo celu noć
da idemo polako. Dugim koracima, nosio sam je kroz dnevnu sobu u
spavaću. Stella je gurnula sise u mene i klizila po meni gore-dole raširenih
nogu oko mog kurca.
Zastenjao sam. „A ja sam pomislio da želiš romantiku.“
„Mislim da bih radije da mi sada pojedeš lice.“
Spustio sam je na krevet i pao na kolena. „Dušo, to nije ono što ću sada
pojesti...“
Bio sam obuzet jebenom idejom da zakopam lice između njenih nogu, tako
da nisam mogao da budem nežan u skidanju njenih gaćice. Posežući,
dohvatio sam tanak materijal njenih tangi i strgnuo joj ga sa tela.
Uzdah koji je došao iz njenog grla bio je gotovo dovoljan da svršim, a ona
još nije ni prst položila na mene.
Jednu nogu sam joj pomerio u stranu kako bi je još više raširio, a drugu
spustio na svoje rame. Njena pička je bila predivno gola i blistava, čineći da
zaslinim. Jedva sam čekao da je obožavam. Ispravljajući jezik, zaronio sam,
ližući je sa jednog kraja na drugi. Kada sam došao do njenog klitorisa,
usisao sam ga u usta i povukao.
„Ahh...“ Izvila se iznad kreveta.
Zvuk je učinio da podivljam. Bio sam toliko napaljen da mi nije bilo
dovoljno da samo moj jezik bude u akciji. Zato sam gurnuo celo lice u
njenu vlažnu pičku, koristeći nos, obraze, bradu, zube i jezik. Dok sam bio
tamo, zastao sam kako bih duboko udahnuo. Kasnije, moraću da se setim
da vidim da li Stella može da kreira ovaj kao jedan od svojih neobičnih
mirisnih parfema, samo za moju privatnu kolekciju.
Kukovi su joj se privili uz mene dok sam sisao i lickao, kada je uzviknula
moje ime znao sam da je blizu orgazma. Zato sam gurnuo dva prsta u nju.

209
 Moj kutak

Stellini mišići su se čvrsto stezali dok sam pumpao unutra i van.

Kada su joj se leđa ponovo odigla od kreveta, posegao sam i pritisnuo joj
kukove o krevet, držeći je nepokretnu dok sam nastavljao gozbu.
Zastenjala je. „Ah...ja sam...ah...“
Počeo sam da se brinem da ću svršiti u isto vreme kad i ona. Ako do toga
dođe, moje finale održaće se u tri-stotine-dolara vrednim pantalonama,
podsećajući na tinejdžera. Ali zvuk njenog gubitka kontrole bio je toliko
jebeno dobar, da me zapravo nije bilo briga ako dođe do toga, jer nije bilo
jebenog načina da bih mogao da se zaustavim.
Stellini nokti zabili su mi se u kožu glave. Povukla me za kosu dok je
stenjala sve glasnije i onda...odjednom je pustila, a ja sam znao da svršava.
„Oh, Bože... Ohhhhhhh.... Bože...“
Nastavio sam, nabijajući prste u nju dok nije i poslednji talas prošao njenim
telom. Tada sam obrisao lice nadlanicom, popeo se na krevet, lebdeći nad
njom.
Stella je ležala čvrsto zatvorenih očiju, a najveći osmeh krasio je njeno lice.
Jednom rukom prekrila je oči kako bi se sakrila. „O moj Bože. Tako se
stidim.“
„Zbog čega se stidiš?“
„Praktično sam te napala.“
„I to je bila najbolja, jebena stvar koja mi se desila.“ Sklonio sam joj ruku s
lica, a ona je otvorila jedno oko. „Napadni me kad god budeš bila
raspoložena.“
Ugrizla se za usnu. „Zaista si...dobar u tome.“
Nasmešio sam se. „Dobar sam u mnogim stvarima. Noć je tek počela,
dušice.“
Otvorila je svoje drugo oko i njeno lice se raznežilo. „Nazvao si me dušice.
Sviđa mi se to.“
„Dobro.“ Poljubio sam joj usne pre nego što se odgurnuo od kreveta.
Stella se naslonila na laktove i gledala dok sam obuvao cipele. „Gde ideš?“
„U svoju sobu.“
„Zašto?“

210
 Moj kutak

Vratio sam se i poljubio je u čelo. „Da uzmem ostatak kondoma. Dva neće
biti dovoljna.“

211
 Moj kutak

Dvadeset treće poglavlje

Stella

Nikada se nisam probudila ovako kasno.

Polako vraćajući telefon na noćni ormarić, prisetila sam se mnogih razloga
zbog kojih sam spavala gotovo do podneva. Koliko smo puta Hudson i ja
imali seks? Tri? Četiri? Prošle su godine otkako sam imala seks više od
jednom u toku dvadeset četiri sata. Čak i na početku veze sa Aidenom,
mogla sam da se setim samo nekolicine puta kada smo imali seks dva puta-
i sigurno nije bilo više od toga. Osmeh mi se raširio licem dok sam
razmišljala o prošloj noći-i ranom jutru.
Hudson je bio nezasit. U stvari, oboje smo bili. Uradili smo to sa njim na
meni, ja na njemu, u pozi kašike...Ali najdraže mi je bilo rano jutros dok
smo oboje ležali na bokovima i razgovarali. Neću nikad zaboraviti vezu
koju smo imali dok je klizio u mene i van, gledajući me u oči. Bila je to
možda najintimnija stvar koji sam ikad doživela. Čak mi je i sećanje na to
sada, oduzelo dah.
I dalje se smešeći, odlučila sam da gospodina Pospanka probudim svojim
ustima. Okrenula sam se, očekujući da ću pronaći Hudsona kako spava, ali
umesto toga ugledala sam prazan krevet.
Naslonila sam se na lakat i pozvala, „Hudsone?“
Nije bilo odgovora.
Ali, sada kad sam bila budna, trebalo je da ustanem i odgovorim majci
prirodi. Silazeći sa kreveta, osetila sam bol u telu. Bila sam spremna da
prihvatim svaki bol u zamenu za sate uživanja, bilo kog dana u nedelji.
Kada sam završila sa kupatilom, odlučila sam da uzmem telefon i
proverim da li mi je Hudson ostavio poruku. Ali dok sam zaobilazila

212
 Moj kutak

podnožje kreveta, primetila sam da je nešto ležalo na njegovom jastuku-

bela kutija sa crvenom trakom na koji je bila prikačena žuta kartica.

Imam konferencijski poziv u 11:30-Nisam želeo da te budim. Vratiću se čim

završim. Ostani gola. H
P.S. Počnimo da je pišemo.
Počnimo da je pišemo?

Šta je to dođavola značilo?

Nisam bila sigurna, ali moj osmeh je zablistao dok sam odvezivala crvenu
traku i otvarala kutiju. U njoj se nalazila lepa knjiga u kožnom povezu.
Trebalo mi je minut da shvatim značenje, pa sam zatvorila oči.
„Počnimo da je pišemo.“ Sinoć za večerom rekla sam Hudsonu da se borim
da budem srećna, jer stvari nisu išle onako kako sam ja zamišljala, pa sam
morala da da se oslobodim prošlosti i napišem novu priču.
Bože, prvo najlepše seksualno iskustvo koje sam ikad imala, a sada
predivan poklon. Devojka bi se zaista mogla naviknuti na ovo.
Sledećih pola sata, praktično sam lebdela dok sam se tuširala i pripremala
se za novi dan. Baš kada sam počela da se šminkam, čula sam vrata svog
apartmana kako se otvaraju i zatvaraju.
„Hudsone?“
„Stella?“
Zahihotala sam se. „U kupatilu sam. Spremam se.“
Hudson je ušetao noseći dve kese. Podigao je jednu i obratio se mom
odrazu u ogledalu. „Doručak.“ Podigao je drugu kesu. „Ručak. Nisam bio
siguran za šta ćeš biti raspoložena.“
„Ako imaš kafu u nekoj od njih, biću tvoj najbolji prijatelj do kraja života.“
Otvorio je jednu kesu i izvadio čašu od stiropora. „Pretpostavljam da Jack
otpada. Moraću da ga obavestim.“
Nasmešila sam se okrećući se i prihvatajući kafu. „Puno ti hvala na
poklonu. Predivan je, a njegova svrha mnogo mi znači.“
Hudson je klimnuo glavom. Izvadio je drugu čašu iz kese i skinuo plastični
poklopac sa nje. „Imali su i dnevnike. Ali nisam znao da li ih pišeš ili samo

213
 Moj kutak

voliš da njuškaš po tuđim.“

„Nikad nisam pisala dnevnik. Što je smešno, jer sam taj prvi kupila sa
namerom da u njemu pišem. A ustvari me je usmerio na potpuno drugačiji
put.“
„Oh, krenula si drugim putem...“
Nasmejala sam se. „Ućuti. Kada si uspeo da ga kupiš? Mora da si rano
ustao kako bi otišao do prodavnice i ostaviš ga pre nego što sam se
probudila.“
„Uzeo sam ga posle jutarnjeg trčanja.“
„Trčao si? Srećna sam što sam uspela da ustanem i odem do tuša.“
Hudson se zahihotao. „Pa, završi ovde i izađi da pojedeš nešto kako bi
povratila snagu. Želim da ti što pre pokažem znamenitosti, kako bismo se
ranije vratili u hotel.“
„U redu. Samo treba da osušim kosu, a to je oko deset minuta. Zapravo...
bolje petnaest. Volim ovo kupatilo.“
Hudsonove obrve su se spojile. „Voliš kupatilo?“
„Uhhh da.“ Mahnula sam rukama oko onoga što sam smatrala očiglednim.
„Oko deset puta je veće od onoga koje imam u svom stanu, ima kadu, i
pogledaj ovo divno osvetljenje.“
Hudson je nasmešio. „Mislim da će ti se svideti moja kuća.“
„Da li hoćeš da kažeš da imaš veliko kupatilo sa kadom?“
Klimnuo je glavom.
„Ti si definitivno moj novi najbolji prijatelj.“

***

Drži se za ruke.
Nikad ne bih pretpostavila.
Nasmešila sam se Hudsonu. Sumnjičavo me pogledao.
„Šta?“

214
 Moj kutak

„Ništa.“ slegnula sam ramenima. „Držiš me za ruku.“

„Zar ne bih trebao?“
„Ne, sviđa mi se to. Jednostavno nisam te smatrala za nekog ko se drži za
ruke.“
Hudson je odmahnuo glavom. „Nisam siguran da li je to kompliment ili bi
trebao da budem uvređen.“ Šetali smo holivudskim bulevarom poslednjih
pola sata, čitajući imena zvezda na pločniku. Do sada smo obišli Musle
Beachu u Veniceu (mislila sam da će biti modernije, ali sve je bilo staro i
zarđalo), holivudski natpis (nagovorio me na planinarenje...bljak), i Santa
Monica Piera (napomena za mene-mačo muškarac radije bi se vozio na
rahitičnom Ferris točku nego što bi priznao da se pomalo plaši visine.
Hudsonova maslinasta koža dobija ljupku nijansu zelene).
„Samo...to je ono što rade parovi.“
„Pa?“
„Ne znam.“ Slegnula sam ramenima. „Da li je to ono što smo mi?“
Hudson se naglo zaustavio. „Ozbiljno?“
„Šta? Ne želim da pretpostavljam samo na osnovu prošle noći.“
Hudson se namrštio. „Pa, dozvoli da ti razjasnim. Jesmo.“
Nisam mogla da sakrijem osmeh. „Dobro...dečko.“
Odmahnuo je glavom i nastavio da hoda.
Nakon još sat vremena i desetak ili više blokova hoda, ušli smo u Roosvelt
hotel, fensi mesto koje je služilo pljeskavice i najbolji pomfrit sa tartufima
za večeru.
„Koje je tvoje omiljeno jelo?“ Mahnula sam pomfritom ka njemu.
„To je lako. Makarone sa sirom.“
„Stvarno?“
„Da. Charlie i ja smo probali...mislim da ih je dosad bilo četrdeset i tri
različite vrste.“
Nasmejala sam se. „Nisam znala da ima četrdeset i tri različite vrste
makarona i sira.“
„Jedemo ih većinu vikenda kada je kod mene. Probali smo dosad sve koje
se prodaju u supermarketima, pa ih sada kupujem preko interneta. Ona

215
 Moj kutak

vodi grafikon sa našim ocenama.“

„To je tako zabavno.“
Hudson je otpio gutljaj svog piva. „Šta je sa tobom?“
„Ovi krompirići sa tartufima su blizu drugog omiljenog jela. Ali, moram
reći tortelini karbonare-vrsta sa graškom i komadićima pršute.“
„Sama ih praviš?“
Namrštila sam se. „Moja mama ih je pravila za mene. Ona zapravo pravi i
neverovatne burgere sa sirom. Nemam nijedan od recepata.“
Gledajući dole, zavrtela sam pomfritom po kečapu. Rastužila me je
pomisao na to koliko dugo nisam razgovarala sa svojom mamom.
Hudson mora da je primetio da sam postala tiha.
„Spomenula si da ne razgovaraš sa svojim tatom,“ rekao je. „Ti i tvoja
mama niste bliske?“
Uzdahnula sam. „Nismo razgovarale više od godinu dana. Nekad smo bile
zaista bliske.“
Hudson je ćutao nekoliko trenutaka. „Da li želiš da razgovaraš o tome?“
Odmahnula sam glavom. „Ne baš.“
Klimnuo je glavom.
Pokušala sam da se vratim jelu i ne pokvarim dan. Mrzela sam da
razmišljam o tome što se dogodilo, a još manje da pričam o tome. Ali sada
kada je ta tema isplivala, znala sam da ne bih smela u potpunosti da
propustim priliku da otkrijem Hudsonu bar nešto od onoga što se dogodilo
između mene, Aidena i moje porodice. Moglo bi da pomogne da malo bolje
razume moje probleme sa poverenjem.
Zato sam duboko udahnula. „Rekla sam ti da me je bivši varao, ali ti nisam
spomenula i da su me moji roditelji izdali.“
Hudson je spustio hamburger i posvetio mi punu pažnju. „U redu...“
Spustila sam pogled. „Oni su znali za Aidenovu aferu.“
„I nisu ti rekli?“
Ponovo sam spustila pogled, osećajući se posramljeno. „Ne, nisu rekli
nijednu reč. Bio je to čitav nered.“ Nisam mogla da nateram sebe da
ispričam ostatak te prljave priče.

216
 Moj kutak

Hudson je odmahnuo glavom. „Sranje. Žao mi je.“

Klimnula sam glavom. „Hvala ti. Iskreno, gledano unazad, Aiden nije bio
taj koga je bilo teško preboleti. Već što sam istovremeno izgubila i svoju
porodicu.“ Namrštila sam se. „Nedostaju mi razgovori sa mamom.“
Hudson je prošao rukom kroz kosu. „Da li misliš da možeš da joj oprostiš i
da u nekom trenutku pređeš preko toga?“
Poslednjih godinu dana nisam mislila da će to ikad biti moguće. Bila sam
tako ogorčena i tužna zbog svega toga, jer sam na nekom nivou, mogla
roditelje smatrati jednako odgovornim kao i Aidena. Možda zato što sam
bila srećna po prvi put, posle dugo vremena, danas nisam osećala toliku
gorčinu, i nisam bila sigurna da trebam zauvek da budem ljuta na svoju
porodicu.
Odmahnula sam glavom. „Ne znam da li mogu da zaboravim. Ali možda
mogu da pokušam da oprostim. Da li bi ti bio u stanju da se pretvaraš da se
to nikad nije dogodilo, da si na mom mestu?“
„Nisam nikad bio u sličnoj nevolji da mogu sa sigurnošću da kažem, ali
kao neko ko je izgubio oba roditelja, ne bih želeo da se kajem kada ih ne
bude više. Mislim da to što bi oprostila roditeljima, ne znači da opravdavaš
njihovo ponašanje. Mislim da opraštanjem samo sprečavaš dalje uništenje
tvog srca.“
Osetila sam njegove reči u svom srcu. „Wow. Odakle ti dolaziš, Hudsone
Rothschild? To je bilo duboko i zrelo. Muškarci koje ja obično privlačim su
plitki i nezreli.“
Nasmešio se. „Koliko se ja sećam, pronašla si me na venčanju na koje si
upala.“
„Oh, da...pretpostavljam da jesam. Pa, bar jedno od nas je zrelo.“
Sledećih nekoliko sati, uživali smo u zalasku sunca u Malibuu, dobroj
hrani, vinu i međusobnom društvu. Sada kad sam se prepustila svojim
osećanjima, činilo se kao da ih je neko zalio sredstvom za brz rast umesto
da ih neguje samo vodom. Moje srce je bilo tako ispunjeno i zadovoljno. Taj
osećaj je ostao u meni i tokom večeri i celim putem do mog hotelskog
apartmana.

217
 Moj kutak

Ležala sam na krevetu, posmatrajući Hudsona kako se svlači i uživala u

pogledu. Kada je raskopčao košulju i bacio je na obližnju stolicu, nisam
znala gde prvo da gledam-u njegove izvajane grudi, osam trbušnih pločica,
ili duboki V od koga sam počela da balavim. Hudson je otkopčao kaiš i
spustio ziper, čineći da mi se oči naslađuju sa još jednim od mojih najdražih
delova njegovog tela-seksi pakovanjem u boksericama. Bilo je toliko toga u
čemu sam uživala kod ovog muškarca, pa sam pomislila da bi možda
trebao samo da stoji neko vreme, potpuno go.
Sagnuo se da svuče pantalone, i ja sam na trenutak ugledala trag mastila na
bočnoj strane njegovog torza. Videla sam je sinoć, ali u to vreme smo bili
previše zauzeti jedno drugim da bih ga pitala o njoj.
Podigla sam bradu, pokazujući na tetovažu. „Da li je to nečiji otkucaj srca?“
Hudson je klimnuo glavom. Izvio je telo i podigao ruke kako bi mi pružio
bolji pogled. „Moj otac je imao odličan smisao za humor i vrlo zarazan
smeh. Bio je to pravi smeh iz stomaka-zvučao je kao da dolazi odnekud iz
dubine njegovog bića. Svako ko ga je poznavao, uvek je mogao da ga
prepozna i ljudi oko njega su se uvek smejali-čak i stranci. Poslednjih
nedelju dana svog života, proveo je u bolnici. Jednog dana, bio sam mu u
poseti kada su mu radili EKG. Ispričao mi je neki otrcani vic i počeo da se
smeje. Šala nije bila čak ni smešna, ali zvuk njegovog smeha učinio je da
svo troje-tehničar, moj otac i ja-puknemo. Iz nekog razloga nismo mogli da
prestanemo da se smejemo. Morali su da ponove EKG jer je očitavanje
imalo sve one velike krivulje na njemu. Elektrode su uhvatile smeh srca
mog tate. Pitao sam medicinsku sestru da li bih mogao da dobijem otisak
koji bi u svakom slučaju bacili, i dobio sam ga nekoliko dana posle njegove
smrti.“
„To je tako dirljivo.“
Hudson se tužno osmehnuo. „Bio je zaista dobar čovek.“
„A gde je ožiljak?“
„Ožiljak?“
„Prošle nedelje, rekla sam da nikad nisam izašla ni sa kim sa tetovažom ili
ožiljkom, a ti si rekao da imaš oba.“

218
 Moj kutak

„Ah.“ Izvio je telo u drugu stranu i podigao ruku, otkrivajući nazubljenu

liniju od oko sedam centimetara. „Imam ih nekoliko, ali ovaj je verovatno
najgori.“
„Kako si ga dobio?“
„Na žurci bratstva. Pijan, klizao sam se niz tobogan, a šipka je bila skrivena
ispod cirade.“
„Jao.“
„Nije to bio jedan od mojih najlepših momenata. U početku nije bio tako
velik. Jack mi je pomogao da ga zavijem, a onda se šire otvorilo kada sam
nastavio da ronim i spuštam sa tobogana.“
„Zašto nisi stao kada si se posekao?“
Slegnuo je ramenima. „Kladili smo se.“
Odmahnula sam glavom. „Da li si na kraju pobedio?“
Hudsonov osmeh je bio divan. „Jesam.“
Završio je sa skidanjem, a ja sam nastavila da se divim njegovom
neverovatnom telu.
Uhvativši me kako zurim u njega, Hudson je suzio oči. „Šta se dešava u
tvojoj glavi.“
Obratila sam se njegovom telu, još uvek ne želeći da podignem pogled.
„Protratila sam mesece odlazeći u krevet sama, kada sam mogla provoditi
vreme dodirujući to. Kako bi bilo da ostaneš tu još malo tako da mogu
dobro da te pogledam, zaista dobro? Možda dva do tri sata? Da, to bi
trebao da uradiš.“
Zahihotao se i popeo na krevet lebdeći iznad mene. Podižući prst do
njegovih usana, iscrtavala sam njihovu konturu. Hudson me uhvatio za
ruku i podigao, nežno je poljubivši.
„Zašto si me odbijala toliko dugo? I ne vređaj me sa pričom da je zbog toga
što sam investirao u tvoj posao. Oboje znamo da je to obično sranje.“
„Samo jednom si me pozvao da izađemo.“
Hudson je napravio grimasu koja je govorila znaš i sama da sereš.
„Semantika. Znala si da sam bio zainteresovan od prvog dana. Ostavio sam
loptu na tvom delu terena, i dovoljno te često podsećao da sam

219
 Moj kutak

zainteresovan.“
Uzdahnula sam. „Znam. Pretpostavljam... bila sam uplašena.“
„Od čega?“
Odmahnula sam glavom. „Moja poslednja veza i njene posledice....bilo je
zaista teško preći preko toga. Plašim se da opet budem
povređena...uplašena od tebe...“
„Mene?“
„Da. Činiš me nervoznom na mnogo načina. Čak i sada, Hudsone. Mnogo
stvari u mom životu spolja izgledaju zaista sjajno-brak mojih roditelja, moja
veridba. Ja sam tip žene koja veruje u srećni do kraja života, u bajku.
Nekada me to zaslepi i onemogući da vidim stvari koje ne želim da vidim.
Mislila sam da sam idealista, ali prevara mog bivšeg me je naterala da se
zapitam da nisam ja možda samo obična budala. Pored toga, ti si bukvalno
Princ Šarmantni-lepo lice, to telo, uspešan, ljubazan-kad ti želiš da budeš,
zreo, nezavistan...“ Slegnula sam ramenima. „Skoro da si predobar da bi
bio istinit, i valjda se bojim da opet padnem na bajku. Znaš, Fisher i ja smo
te ranije tako zvali.“
Hudsonovo čelo se naboralo. „Zvali ste me kako?“
„Princ Šarmantni.“
Na trenutak je skrenuo pogled pre nego što su mu se oči srele sa mojim. „Ja
nisam Princ Šarmantni, dušice. Ali, ti mi se jako sviđaš.“
„Zašto?“
„Zašto mi se sviđaš?“
Klimnula sam glavom.
„Mnogo je razloga za to. Svidelo mi što si, kada sam ti predao mikrofon na
Olivijinom venčanju, prihvatila izazov i nazvala me seronjom sa vatrom u
očima. Ne odstupaš. Neustrašiva si, mada ti nekako misliš da si kukavica.
Volim što, iako si prolazila kroz usrane situacije, odbijaš da pustiš da te
slome. Umesto da pustiš da te sva negativna životna sranja pojedu,
izmislila si neki sistem sreće. Volim to što kada vidiš beskućnicu, ti joj daš
Hershey čokoladicu, jer znaš da će hemijske reakcije u njenom mozgu
učiniti da se oseća malo bolje, čak i na samo nekoliko minuta. Volim što si

220
 Moj kutak

osmislila i kreirala svoj sopstveni proizvod i dovoljno si pametna da

napišeš algoritam koji ja ne bih imao pojma da formulišem. I volim što si
tvrdoglava i ne odustaješ.“
Spustio je pogled na moje telo, a zatim uzeo sekundu da prouči moje lice
pre nego što je odmahnuo glavom. „Sve to, plus tvoj izgled. Bolje pitanje je,
koji bi razlog mogao da imam da mi se ne sviđaš?“
Moje oči su se napunile suzama. Hudson se nagnuo i pritisnuo usne na
moje. „Da li se trenutno osećaš uplašeno?“ prošaputao je.
Puls mi se ubrzao. „Više nego ikad.“
Nasmešio se. „Dobro je.“
„Dobro? Kao da želiš da se bojim?“
„Ne...ali bar nisam sam u tome. Mi se samo bojimo stvari koje nam znače
najviše.“
Obuhvatila sam njegove obraze. „Drago mi je što si čekao na mene.“
„Znao sam da si vredna čekanja.“
Hudson je spustio usne na moje, strasno me poljubivši. Proveli smo veći
deo poslednjih dvadeset četiri sata u ovom krevetu sa našim usnama
spojenim, ali ovaj poljubac je bio drugačiji-ispunjeniji emocijama više nego
ikad pre. Držao je moje lice među rukama, a ja sam mu svoje obavila oko
vrata. Ali, ono što je počelo sporo, brzo se zagrevalo. Naš poljubac je postao
divlji i gorljiv dok smo jedno drugom pomagali u odbacivanju preostale
odeće.
U vazduhu se osećala pomahnitalost. Ipak, nešto u načinu na koji je
Hudson gledao u moje oči reklo mi je da zna da sam još uvek osetljiva dok
se postavljao na moj ulaz i gurnuo u mene. Hudson je bio debeo, a prošlo je
više od godinu dana otkad sam imala seks. Zato je išao polako, dok je
tonuo sve dublje, odmerenim potiscima. U trenutku kada se ceo našao u
meni, zaokružio je kukovima, mogla sam da osetim kako se njegov pelvis
pritiska u moj klitoris. Bilo je tako dobro, tako savršeno ispravno. Moje srce
je bilo puno, kao i moje telo, a ja nisam mogla da zadržim svoje emocije.
Oči su mi se napunile suzama, pa sam ih zatvorila u pokušaju da ih
zadržim.

221
 Moj kutak

„Otvori ih, dušice.“ Hudsonov glas je bio promukao.

Oči su mi se otvorile i srele njegove. Ono što sam videla učinilo je
nemogućim da zadržim suze. Hudsonove oči bile su prepune emocija kao i
moje. Ostali smo tako, povezani na sve moguće načine, dok se naš orgazam
gradio. Ne želeći da se ovaj trenutak završi, pokušala sam da se uzdržim
kad su njegovi potisci postali sve brži i jači. Ali, zvuci koji su odjekivali
sobom ponovo su me uvukli unutra. Naša mokra tela su pljuskala jedno o
drugo dok me je jebao i svojim telom i dušom.
„Hudsone...“
Čeljust mu se naprezala dok je nastavljao. „Pusti...pusti sve.“
I jesam, uz vapaj moje telo je zavladalo mojim umom, i kroz mene su počeli
da prolaze talasi i talasi ekstaze. U trenutku kada sam počela da padam,
Hudson je doživeo orgazam i vrelina njegovog izlivanja u mene učinila je
da moje telo prožmu novi talasi.
Nakon toga, nisam imala pojma kako je mogao i glavu da podigne, a još
manje da ostane polu tvrd dok je klizio u i izlazio iz mene.
„Wow... to je bilo...“
Hudson se osmehnuo i nežno me poljubio. „Predobro da bi bilo istinito,“
prošaputao je.
Nasmešila sam mu se, a mala iskra nade zasijala je u meni.
Možda, samo možda, će on biti muškarac koji me neće izneveriti.

222
 Moj kutak

Dvadeset četvrto poglavlje

Stella

Šesnaest meseci ranije

„Da li znaš šta je Drummond Hospitality?“ upitala sam.

Aiden je sedeo u dnevnoj sobi svog stana i ocenjivao radove, dok sam ja
sedela za kuhinjskim stolom pregledajući svoje emailove. „Hmmm?“
„Sa tvoje kreditne kartice je skinuto sto devedeset i dva dolara. Ostala
plaćanja prepoznajem.“
Aidenove oči su se suzile. „Kako si ti dobila račun moje kreditne kartice?“
„Sada je stigao na moj email. Sećaš se da sam ti rekla pre nekoliko meseci
da će mi stizati obaveštenja od Bank of America za sva plaćanja bez
priznanica, a da ti treba da ih odjaviš ako želiš da ti stižu u papirnoj formi?
Tražio si da ih šalju na moj email pošto sve ide u spam kada koristiš svoj
email na poslu.“
„Razumeo sam da misliš na naš zajednički bankovni račun.“
Odmahnula sam glavom. „Ne, tvoja kreditna kartica.“
„Koliko dugo to traje?“
Slegnula sam ramenima. „Dva meseca, pretpostavljam? Pola od tog
vremena nemaš nikakvih aktivnosti, retko koristiš karticu. Prošlog meseca
imao si nulti balans.“
Izraz Aidenovog lica me je zabrinuo. „Da li postoji problem?“ upitala sam.
„Da li želiš da vidim šta ti se naplaćuje ili nešto drugo?“
Spustio je olovku na vrh gomile papira i skrenuo pogled. „Naravno da ne.
Jednostavno nisam bio svestan da više ne dobijam obaveštenja u papirnoj

223
 Moj kutak

formi.“
„Dobro...pa, da li znaš za šta je taj račun? Drummond Hospitality?“
„Nemam pojma. Jedino što sam platio bila je večera na koju smo išli u
Alfredo's pre nekoliko nedelja. Mora da je greška. Kasnije ću ga preko neta
osporiti.“
„Da li želiš da ja to uradim, pošto sam već na mreži?“
„Ne, u redu je. Ja ću.“
Nešto nije bilo kako treba. Ali pustila sam da prođe tako, s obzirom da smo
Aiden i ja već imali nekoliko svađa zbog mojih sumnji tokom poslednjih
nekoliko meseci. U nekom trenutku, videla sam čudnu poruku na
njegovom telefonu, a sledećom prilikom je rekao da ide u svoju kancelariju
na fakultetu u subotu da radi na ocenama, što je inače radio kod kuće.
Odlučila sam da ga iznenadim ručkom, s obzirom da puno radi, a on nije
bio tamo. Od nedavno je počeo da dolazi kući mirišući na parfem i postao
defanzivan kada sam ga pitala zašto-vičući da kada naš ceo stan ne bi
konstantno mirisao na uzorke parfema za posao koji nije postojao, njegova
odeća ne bi mirisala na jeftinu javnu kuću.
Pošto sam mu uvek prepričavala dnevnike koje sam čitala, znao je da je
žena čiji sam dnevnik čitala varala svog muža, on me je ubedio da vidim
stvari kojih nema jer se saživim sa ljudima o kojima čitam. Čak i sada,
pitala sam se da li je možda u pravu. Baš sam prošle nedelje, pročitala unos
u kome je Alexandria pisala o tome kako ju je suprug ispitivao o naplatama
sa njihove kreditne kartice. Rezervisala je hotelski apartman za jedan od
svojih randevua sa Jasperom, a onda je on platio gotovinom kada su se
prijavili. Ali hotel je greškom duplirao naplatu.
Pa sam svoju paranoju pripisala onome našta me je Aiden upozorio. To nije
bilo ništa drugačije nego kad gledaš horor film i odjednom osetiš potrebu
da pogledaš ispod kreveta pre nego što se popneš na njega. Stres od toga
čime okupiraš svoje misli uzrokuje da tvoj ide putem koji normalno ne bi
odabrao.
„U redu,“ rekla sam. „Mislim da možeš da platiš račun za restoran, onda.
Ionako je manje od minimalne uplate.“

224
 Moj kutak

„Dobro.“ Aiden se vratio ocenjivanju radova. Ali, nekoliko trenutaka

kasnije, rekao je, „Verovatno ću ukinuti elektronsko plaćanje karticom i
tražiti da mi izveštaji stižu poštom. Volim da imam papirne kopije u
poreske svrhe, pošto ponekad kupujem stvari za posao.“
Ponovo, zašto mi je to smetalo? Njegovo rezonovanje imalo je potpunog
smisla. Stvarno sam tražila čudovište ispod kreveta i trebalo je da
prestanem to da radim. „Zvuči dobro.“
Mesec dana kasnije, zaboravila sam na taj račun na kreditnoj kartici. Aiden
i ja smo se upravo vratili, iz bara gde smo se sastali sa jednim od njegovih
kolega na piću, u njegov stan. U predvorju sam zgrabila njegovu poštu iz
poštanskog sandučeta. Na gomili je bio i izvod Bank of America kreditne
kartice.
Položila sam poštu na sto, držeći kovertu u ruci. „Kako je prošlo
osporavanje kod Banke of America?“
Aidenove oči spustile su se na izvod, i on mi ga je istrgao iz ruke. „Dobro.
Vratili su mi novac.“ Gurnuo je izvod u unutrašnji džep svoje sportske
jakne.
Još jednom, nisam imala pojma zašto mi je zasmetalo njegovo uzimanje
izvoda, ali jeste.
Aiden je krenuo prema kupatilu „Istuširaću se na brzinu.“
„Dobro.“
U njegovom odsustvu, napunila sam sebi čašu merlota i pokušala da više o
tome ne razmišljam. Iako sam ove nedelje pročitala čitav dnevnik o tome
koliko je Alexandrijin suprug imao poverenja u nju i bio glup. Činilo se da
je uživala u tome da bude skoro uhvaćena i smišlja svakakve laži...
Znala sam da sam najverovatnije smešna. Ali prošlog meseca ostala sam
budna skoro čitave noći zbog glupe kreditne kartice. Aiden ne mora da zna
da sam otišla na internet da zavirim na njegov račun. I jednom kad to
uradim, moći ću sve to da ostavim na miru.
Mada...i dalje bih narušavala njegovo poverenje proverom, čak iako ne bi
imao pojma o tome. Dok sam pokušavala da ubedim sebe da ne radim ono
što sam jako želela, otišla sam u spavaću sobu da se presvučem. Otvorila

225
 Moj kutak

sam Aidenovu komodu da uzmem jednu od svojih starih majci. Bacila sam
farmerke i bluzu na stolicu u uglu. Na putu ka dnevnoj sobu, Aidenova
jakna koja je visila na otvorenim vratima ormara, privukla mi je pažnju.
Mogla sam da čujem vodu koja teče u susednom kupatilu, pa sam prišla i
skinula je. Ali, umesto da potražim izvod, jaknu sam prinela nosu i duboko
udahnula. Nepogrešiv miris jasmina ispunio mi je nos. Jasmin nije bio miris
koji sam imala kod kuće među svojim Signature Scent uzorcima. Niti je bio
jedan sa kojim sam u poslednje vreme radila.
Soba je utonula u tišinu i trebao mi je trenutak da shvatim da je to zato što
je voda prestala da teče pod tušem. Sranje. Brzo sam okačila jaknu u ormar
i napustila spavaću sobu. Preplavila me panika. Ni na koji način nisam
mogla da spavam večeras zbog načina na koji sam se osećala, niti bih
mogla da legnem pored Aidena praveći se da je sve u redu. Više nije bilo
pitanje da li ću narušiti njegovo poverenje i pogledati stanje na njegovoj
kreditnoj kartici preko interneta. Morala sam to da uradim kako bih
sačuvala zdrav razum.
Prsti su mi se tresli dok sam ukucavala sajt na telefonu. Prokletoj stvari je
trebala večnost da se pokrene, pa sam na svake dve sekunde bacala pogled
na poluotvorena vrata našeg kupatila. Kada su se podaci konačno učitali,
pogledala sam račune za ovaj mesec. Preplavilo me je olakšanje kada sam
uočila da nema nikakvih naplata. Preplavljena krivicom, krenula sam da se
odjavim, ali sam primetila uplatu od 261 dolara. Pretpostavila sam da je to
izvinjenje za pogrešnu naplatu, ali osetivši radoznalost kliknula sam da
proverim.
I smrznula sam se videvši da je to uplata, koju je pre nekoliko nedelja
izvršio neko čiji se račun završavao sa 588. Osetila sam kako mi se krv ledi.
To je bio Aidenov tekući račun.
Mora da je bila greška. Kliknula sam na karticu za osporavanje. Nije ih bilo
u poslednjih devedeset dana. Osećajući se zbunjeno i izgubljeno, zatvorila
sam sajt i uradila nešto što je trebalo da uradim pre mesec dana. Izguglala
Drummond Hospitality.
Rezultati su mi poslali srce u grlo.

226
 Moj kutak

Drummond Hospitality je bio vlasnik četiri njujorška hotela.

227
 Moj kutak

Dvadeset peto poglavlje

Stella

Na ovo bih lako mogla da se naviknem...“Probudila sam se i pronašla

Hudsona kako stoji pored mog šporeta, obučen samo u šorc, sa bejzbol
kapom na glavi, okrenutoj naopako. Njegova isklesana leđa, bila su tako
mišićava i preplanula. Spustila sam mu ruke na struk i stisnula se uz njega,
poljubivši ga u rame.
„Upravo sam se vratio sa trčanja i još se nisam istuširao. Tako da verovatno
ljubiš i znoj na meni.“
„Prilično sam sigurna da se moja koža ne razlikuje mnogo, posle prošle
noći.“
Hudson se okrenuo i obavio ruke oko mog struka. Osmeh na njegovom
licu, rekao mi je da se upravo priseća koliko smo znojavi bili.
Podsmehnuo se. „Polomila si krevet.“
Povukla sam se unazad. „Nisam ja polomila krevet, ti si.“
„Prilično sam siguran da si ti bila na meni kada je okvir pukao.“
„Možda, ali ti nisi bio onaj koji je samo ležao. Znaš, bio si na meni odozdo.“
Hudason se zahihotao. „Šta dođavola to znači?“
„Samo se čini da mi dopuštaš da preuzmem kontrolu, ali je u stvari nikad
ne gubiš.“
Lice mu se promenilo i izgledao je pomalo zabrinuto. „A tebi se to ne
dopada?“
Nacerila sam se. „Ne, mnogo mi se dopada. Ali, to znači da si doprineo
lomljenju kreveta.“
Hudson se nasmešio i pljesnuo me po guzi. „Idi sedi. Palačinke su skoro
gotove.“

228
 Moj kutak

„Dobro.“
Nedelja nakon našeg povratka iz Californie bila je apsolutno blaženstvo.
Hudson i ja smo bili nerazdvojni. Radili smo do kasno svakog dana
pripremajući stvari za Signature Scent, i spavali naizmenično kod njega u
kući u Brooklynu i mom stanu ovde u gradu. Verovatno bih trebala da
budem zabrinuta zbog toga što previše vremena provodimo zajedno, ali
sam bila suviše srećna da bih dozvolila da mi išta to pokvari.
Hudson je postavio tanjir ispred mene.
Nasmejala sam se. „Ovo je divno.“
Napravio je jednu veliku palačinku i ukrasio je nasmejanim suncem,
jagodama koje su predstavljale sunčeve zrake i oči, a banana usne.
„Tako ih Charlie voli. Ali nemoj biti previše impresionirana. To je jedino
jelo koje znam da napravim pored makarona sa sirom. Ne želim da tvoja
očekivanja postanu veća.“
„U redu. Neće.“
Hudson je mogao da bude loš u svemu ostalome, a ja bih i dalje balavila
nad njim na osnovu toga koliko je bio pažljiv -i koliko je bio neverovatan u
krevetu. Reći da padam na ovog čoveka bilo bi podcenjivanje. Nekoliko
puta ove nedelje, uhvatila sam sebe kako sedim za stolom smešeći se bez
razloga. Čak ni o čemu određenom nisam razmišljala. Jednostavno sam se
osećala...srećno.
„U slučaju da te to ne zasiti...“ Hudson je spustio bananu pored mog
tanjira.
Taman sam htela da mu kažem da nikad ne jedem palačinke i banane kada
sam ugledala mastilo na žutoj kori: Ja sam banana za tobom.
Kada sam podigla pogled, Hudson je namignuo i vratio se do šporeta kao
da nije upravo moju unutrašnjost pretvorio u gomilu kaše.
Pogledao je preko ramena, pokazujući špatulom ka mom tanjiru.
„Jedi. Ne čekaj na mene. Ohladiće se.“
Taman kada sam stavila prvi zalogaj u usta, moja ulazna vrata su se
otvorila.
„Draga, stigao sam kući!“

229
 Moj kutak

Sranje. Fisher. Bila sam slobodna otkad se on uselio u stan pored mog.
Hudson se okrenuo, a Fisher ga je ugledao i ukočio se. „Sranje. Izvini
ortak.“
„U redu je. Uđi.“
Fisher me je pogledao i klimnuo glavom, pa ušao u kuhinju.
Hudson je pružio ruku. „Hudson Rothschild. Mislim da se nismo zvanično
upoznali.“
Fisher se stresao. „Pretpostavljam da se venčanje ne računa. Fisher
Underwood.“
Hudson je špatulom pokazao na sto. „Sedi. Stella me je obavestila da je
hranjenje tebe deo dogovora koji imam sa njom.“
Fisher se nasmešio. Uzeo je punu šaku borovnica koje su stajale u
otvorenom kontejneru pored šporeta i ubacio ih nekoliko u usta.“ Imaš moj
blagoslov da se udaš za njega.“
I Hudson i ja smo se nasmejali.
Pripremio je tanjir za Fishera sa palačinkom i prilogom od voća, ali ne sa
nasmejanim suncem kao meni. Iznenađujuće, doručak nije bio neugodan
kada smo se svo troje našli za stolom.
Fisher je gurnuo gotovo pola palačinke u usta. „Pa, šta ste planirali za ovaj
vikend?“
„Hudson će biti sa svojom ćerkom. Ja moram da obavim nekoliko poslova,
ali osim toga, slobodna sam. Bićeš kod kuće?“
„Mislio sam da posetim buvljak,“ rekao je Fisher. „Mojoj koleginici je
rođendan sledeće nedelje, i ona obožava keramičku šolju koju si za nju
izabrala prošle godine, pa sam razmišljao da odem opet tamo i vidim šta
još imaju.“
„Oh, sjajno. Možda pođem sa tobom.“
Hudsonovo čelo se nabralo. „Mislio sam da vodimo Charlie u park. Pričala
si nešto o drevnom igralištu.“
Setila sam se razgovora koji smo ranije vodili. „Rekao si da razmišljaš o

230
 Moj kutak

tome da je odvedeš u Central park, a ja sam te pitala da li ste ikada išli na

Ancient Playground 29. Nisam razumela da želiš da i ja pođem.“
„Samo sam pretpostavio...“
„Dobro, volela bih da provedem vreme sa tobom i Charlie-ako ne misliš da
je prerano.“
Hudson je odmahnuo glavom. „Mislim da još uvek nije spremna da te vidi
u mom krevetu, ali treba da počne da provodi vreme sa nama kako bi došla
do toga, zar ne?“
Wow. Sad kada sam znala da nisam jedina koja se nadala zajedničkoj
budućnosti, čudan osećaj razlio se u mom stomaku. Posegnuvši, stegla sam
mu ruku.
„To zvuči sjajno.“
„Znaš šta, moram da svratim do kuće pre nego što odem po nju u dva.
Zašto ne odete vas dvoje do buvljaka, pa se posle možemo naći u parku?“
Pogledala sam prema Fisheru, on je slegnuo ramenima. „Čini mi se kao
dobar plan.“
Nakon što smo završili sa jelom, Fisher je otišao, a Hudson se na brzinu
istuširao, pre nego što je ponovo obukao odeću koju je nosio juče na poslu.
Posmatrala sam ga dok je navlačio jednu od čarapa. Mora da me je osetio,
jer je progovorio ne podigavši pogled.
„Misliš da bismo mogli da imamo nekoliko stvari u stanu onog drugog?
Tako možda ne bih morao da nosim čarape od juče i odelo od subote ujutro
na svom putu srama do kuće?“
Nasmešila sam se, a toplina mi se raširila telom. „To bih baš volela.“
Nekoliko minuta kasnije, Hudson me je poljubio na rastanku.
„Da li imaš nekih planova za večeru sa Charlie?“ upitala sam ga.
„Obično naručimo jelo, ako ceo dan provodimo napolju.“
„Misliš li da bi bilo previše ako bih vam ja pripremila večeru? Mogu da
kupim šta mi je potrebno na putu do parka.“

29
Najstariji i najveći park u NY

231
 Moj kutak

„Voleo bih da to uradiš. Ja ću kupiti sve što treba. Samo mi pošalji spisak.“
„Ne. Želim da to bude iznenađenje.“
Hudson se nasmešio i poljubio me u čelo. „Jedva čekam.“

***

„Pa, ti i Hudson delujete prilično blisko.“

Fisher i ja smo rame uz rame šetali uličicom na buvljaku.
Uzdahnula sam. „On je neverovatan.“
Zalepršao je obrvama. „Znam. Pario sam oči nad tim grudima za
doručkom jutros.“
Nasmejala sam se. „Nisam na to mislila. Ali da, njegovo telo je takođe
neverovatno.“
„Verovatno ne bih trebao ovo da ti kažem, ali on mi nije rekao da ti ne
kažem, a znaš da ne umem da čuvam tajne, naročito od tebe...“
„Šta?“
„Danas je pokucao na vrata mog stana.“
„Zbog čega?“
„Pitao me je da li ću biti kod kuće sutra ujutro. Izgleda da je uzeo nešto za
tebe, što treba da ti bude isporučeno sutra.“
„Da li je rekao šta?“
Fisher je odmahnuo glavom. „Ne, ali sam mu dao svoj broj telefona kako bi
mogao da mi pošalje poruku. Nadam se da se neću njemu nabacivati posle
nekoliko piva. Njegov broj je odmah ispod Hughovog.“
„Tip sa kojim se povremeno viđaš?“
„Da i sa kojim nema mnogo priče. Poslednji put, sam mu posle nekoliko
pića poslao poruku Želim da se jebem, a on mi je odgovorio tako što mi je
poslao svoju lokaciju.“
Nasmejala sam se. „Dobro, pa, nadam se da nećeš to uraditi. A ti nemaš
pojma šta je naručio?“

232
 Moj kutak

„Ne. Ali se nadam da je pena.“

„Pena?“
Fisher je klimnuo glavom. „Da staviš iza svog uzglavlja, čuo sam vas kako
svršavate sinoć.“
„Oh Bože, molim te reci mi da se šališ.“
„Tvoj krevet deli zid sa televizorom u mojoj dnevnoj sobi. Ispod njega se
nalazi polica sa resiverom i nekim knjigama. Srušili ste Stephena Kinga na
pod.“
Pokrila sam lice rukama. „Bože, ne bih želela da čujem tebe tokom seksa.
Sinoć smo zapravo slomili krevet. Premestiću ga sa tog zida.“
„Lepo. Jednom sam slomio zubarsku stolicu dok sam se viđao sa nekim
proteričarem. Ali, krevet nikada.
Nos mi se nabrao. „Hvala na deljenju. Sada ću se pitati svaki put kad odem
kod zubara, čije se golo dupe seksalo tamo gde ja sedim.“
„Nema na čemu.“ Fisher namigne. „Ali ozbiljno, koliko dramatično bih
zvučao ako ti kažem da blistaš? Nešto se kod tebe promenilo, a ne mogu da
odredim šta.“
„To je verovatno zbog toga što sam skinula jednogodišnji sušni urok.
Možda samo vidiš opuštene mišiće mog lica, posle dužeg vremenskog
perioda.“
„Mmmm...“Posmatrao me je. „Ne, njih si imala jutros. Divlja, samo-što-
sam-se-jebala-frizura ti dobro stoji. Ali, ne...to je nešto više od
toga...Izgledaš lakše ili nešto slično tome.“
Nije postojao niko na svetu ko je mogao da me pročita kao Fisher-što je
zaista govorilo o mojoj prošloj vezi. Aiden nikada nije obraćao dovoljno
pažnje kako bi znao da li me nešto muči.
Posegnula sam i uzela Fisherovu ruku. Uplićući prste sa njegovim, stisnula
sam ih. „Ti si mi tako dobar prijatelj. Nisam htela da kažem bilo šta, jer ne
želim da od toga pravim više nego što jeste, ali nazvala sam svoju mamu
danas, pre nego što smo krenuli na voz.“
Fisherove obrve su se podigle. „Šta te je nateralo na to?“
„Mnogo sam razmišljala o opraštanju...i pokušavanju da nastavim sa

233
 Moj kutak

svojim životom.“ Slegnula sam ramenima. „Želim da Hudsonu napravim

nešto što je ona uvek kuvala za mene, jer sam to volela, pa sam pomislila
da bih sa tim mogla da počnem.“
„Mora da je bila srećna kada ti je čula glas.“
Namrštila sam se. „Jeste. Mada, nismo dugo razgovarale. Pitala sam je da li
bih mogla da dobijem recept, a onda je pitala da li su dobro. Definitivno se
kolebala. Imala sam osećaj da se plašila da će reći nešto pogrešno.
Razgovarale smo ne više od pet minuta. Kada smo se pozdravile, upitala
me je da li ću ponovo nazvati, a ja sam joj rekla da ću pokušati.“
Ovoga puta Fisher je stegao moju ruku. „Dobro je. Mislim da je vreme,
moja Stella Bella.“
Nakon što smo završili sa kupovinom, Fisher i ja smo se podzemnom
vratili do grada. Išli smo u dva različita pravca, pa smo se pozdravili na
Grand Central Stationu.
Poljubio me je u vrh glave i snažno zagrlio. „Srećan sam zbog tebe,“ rekao
je. „Imam zaista dobar osećaj o stvarima između tebe i Adonisa. Vidim
svetlu budućnost.“
Plašeći se da ne izmalerišem sebi, rekla sam mu hvala ti, radije nego da se
složim s njim. Ali duboko u sebi, videla sam nešto svetlo u budućnosti.
Samo nisam očekivala da će ta svetlost doći od džinovske eksplozije.

234
 Moj kutak

Dvadeset šesto poglavlje

Hudson

„Šta vas dve radite tamo?“

Charlie ispruži ruku. „Nije ti dozvoljeno da uđeš ovde, tata.“
„Zašto?“
„Zato što spremamo iznenađenje!“
„Ali, ja ću biti jedini iznenađen, s obzirom da ga vas dve pripremate.“
Moja ćerka se zahihotala. „Iznenađenje može biti i za jednu osobu, tata.“
Uhvatio sam Stellin pogled i namignuo. „Zašto ne bih pustio neku muziku,
dok vas dve radite u kuhinji? Možda nešto od Katy Perry ili Taylor Swift...“
Očekivano, Charlie je počela da skače gore-dole. Sklopila je dlanove kao da
je trebala da moli da ja učinim nešto što je tražila-kao da ne bih skočio sa
litice, samo da je usrećim. „Možeš li da pustiš Dolly?“
Nasmejao sam se. „Naravno.“
Uključio sam muziku, seo u dnevnu sobu i podigao noge na stolić.
Zgrabivši daljinski upravljač od TV-a, prebacio sam ESPN, utišao ton i
počeo da čitam sa dna ekrana. Intervjuisali su novog igrača Giantsa. Big
Blue je bio moj tim, tako da sam definitivno bio zainteresovan, ali nisam
mogao da ostanem fokusiran. Na svakih nekoliko minuta, moje oči bi
odlutale u pravcu kuhinje. Mogao sam da vidim Stellu i Charlie kako rade
na onome što je trebalo da bude naša večera. Stella je stajala, dok je moja
ćerka sedela na pultu nešto mešajući. Nisam mogao da čujem o čemu
razgovaraju, ali sam gledao kako moja ćerka pokriva usta, dok se hihotala.
Osmeh na Stellinom licu je bio prilično jebeno fantastičan.

235
 Moj kutak

Da ne zvučim kao pičkica, ali grudi mi je ispunila prijatna toplina. Ah... jebi
ga, koga ja to zavaravam? Nije me bilo briga da li zvučim kao pičkica. Bio
sam srećan-zaista jebeno srećan. Prošle su godine otkako sam se osećao kao
da imam pravu porodicu, čak iako sam Stellu poznavao samo nekoliko
meseci, i ovo bio prvi put da smo se nas troje družili, moja kuća je danas
ličila na dom.
Gledao sam prema kuhinji, ali mora da sam se zaneo, jer kada su se moje
oči ponovo fokusirale, Stella je škiljila u mene. Podsmehnula se kao da želi
da me pita, Šta se mota po toj tvojoj glavi?
Verovatno je pretpostavila da je zamišljam golu u svojoj kuhinji ili se
prisećam svih mesta na kojima sam je jebao u kući tokom protekle nedelje,
radije nego da sanjarim o provođenju večeri sa moje dve dame, igrajući
društvene igre i ložeći vatru ove zime u kaminu koji nikad nisam koristio.
Pola sata kasnije, sto je postavljen i bilo mi je konačno dozvoljeno da vidim
šta su njih dve smislile.
Stella je spustila posudu prekrivenu kuhinjskom salvetom na sto, a Charlie
se nagnula gledajući u Stellu, koja joj je klimnula glavom.
„Ta-da!“ Moja ćerka je skinula salvetu.
„Makarone sa sirom? Vas dve ste pronašle novu kutiju za isprobavanje?“
Charlie je odmahnula glavom. „Ne iz kutije. Napravile smo ih same od
nule.“
„Izgleda ukusno.“ Teatralno sam pogledao po stolu. „Ali gde su vaši? Ovaj
je samo za mene, zar ne?“
Charlie se zahihota. „Podelićemo ga, tata. Tu ima dovoljno za sve nas.“
Balavio sam dok nam je Stella punila tanjire mojim omiljenim jelom. Nisam
mogao da dočekam da uronim viljuškom.
„Ovo je zaista dobro,“ rekao sam nekoliko trenutaka kasnije.
„Hvala. Ja... danas sam pozvala mamu, pitajući je za njen recept.“
Nisam očekivao da će to da kaže, a nisam želeo da išta pominjem pred
Charlie, pa sam kriptično upitao. „Kako je prošlo?“
Stella je slegnula ramenima. „Mislim da je bilo prijatno.“
Klimnuo sam glavom. „Pa, hvala ti. Stvarno je ukusno.“

236
 Moj kutak

Nasmešila se. „Bilo je vreme.“

Ne obazirući se na moju smislenu razmenu sa Stellom, moja ćerka je
progovorila punih usta. „Tata, da li možemo posle večere da jedemo
sladoled i igramo tajne?“
Viljuškom sam pokazao na njen tanjir. „Još nisi pojela ni pola od onoga što
je ispred tebe, a već si zabrinuta za dezert? Možda ćeš se prejesti, pa nećeš
moći da jedeš sladoled.“
Charlie se nasmejala kao da sam upravo ispričao vic. „Uvek ima mesta za
sladoled tata. Kada dođe do stomaka on se već istopio, tako da zapravo i
nije hrana.“
„Kakva je to igra tajne?“ Pitala je Stella. „Mislim da je nikad pre nisam
igrala.“
„To zapravo nije igra. Samo jedemo sladoled i naizmenično jedno drugom
otkrivamo tajne.“ Nisam želeo da pred Charlie objašnjavam da je to nešto
što je moj otac radio sa mojom sestrom i sa mnom kada je našoj majci prvi
put dijagnostifikovan kancer. Bio je to njegov način da nas nauči da uvek
možemo da mu se poverimo-da mu verujemo da će čuvati naše tajne i da
nam kaže svoje.
„Može li to biti bilo koja tajna?“ Upitala je Stella.
„Bilo koja,“ rekao sam.
Nacerila se. „Igram.“
Prejeli smo se makarona sa sirom, pa se dovukli do sofe posle večere, da
odgledamo film. Charlie je spustila glavu u moje krilo, raširivši se levo od
mene, a Stella je sela desno. Na pola Inside Out Charlie je hrkala. Nisam
mogao da je krivim. Dremka je zvučala prilično dobro posle tog obroka, a
ovaj film smo gledali najmanje pedeset puta.
U jednom trenutku, Stella je ustala kako bi otišla do kupatila, pa sam
iskliznuo ispod moje ćerke i pažljivo joj spustio glavu na sofu. Onda sam
čekao u hodniku. Kada je Stella otvorila vrata, zgrabio sam je za ruku i
uvukao u susednu gostinjsku sobu.
Zahihotala se, pa sam joj stavio ruku preko usta. „Ššššš... ima lak san.“
Stella je klimnula glavom i sklonio sam ruku.

237
 Moj kutak

Prošaputala je, „Šta radiš?“

„Želeo sam da ti se zahvalim na večeri.“
„Već jesi.“
„Mislio sam kako treba.“
Spuštajući ruku na njen potiljak, prekrio sam joj usne svojim. „Uvek tako
prokleto dobro mirišeš,“ zastenjao sam.
Zasisala mi je jezik. „Uvek imaš tako dobar ukus.“
Jebote…. ovo je verovatno bila glupa ideja,jer mi se već digao. Ali, nisam
imao ni minut nasamo sa njom otkako smo došli ovde, a trebao mi je.
Pritisnuvši je uz vrata, grubo sam je poljubio. Kada sam završio, oboje smo
teško disali.
Prešao sam prstom preko njene donje usne govoreći. „Zvala si svoju
majku.“
Nežnost se razlila njenim licem. „Da. Mislim da neću u skorije vreme otići
kod njih na večeru, ali ono što si rekao me je osvestilo. Život je kratak i
nikad ne znaš šta donosi sutra. Ne želim da se kajem zbog nečega.
Spremna sam da krenem dalje.“
Zagledao sam se u njene oči i obuhvatio joj lice rukama. „Drago mi je.“
Okrenula je glavu i poljubila moj dlan. „Da li misliš da se Charlie neće
buditi do jutra? Možda bih trebala da krenem.“
„Definitivno ne. Probudiće se i zatražiti sladoled.“
Stella se osmehnula. „A onda ću čuti neku od vaših tajni. Radovala sam se
tome.“
„O, da?“
Klimnula je glavom.
„Dozvoli mi da ti kažem jednu sad.“ Prstom sam joj pokazao da mi priđe
bliže. Kada je to uradila, primakao sam usne njenom uvu i prošaputao,
„Jebeno sam lud za tobom, dušice.“
Pogledala me i nasmešila se. „I ja sam luda za tobom.“

238
 Moj kutak

***

Naravno, Charlie se probudila deset minuta pre kraja filma. Protegla je

ruke preko glave. „Možemo li sada da jedemo sladoled?“
Nasmejao sam se. „Jedva da si budna.“
„Dovoljno sam budna za sladoled.“
„Dobro. Zašto vas dve ne biste sele za sto, a ja ću nam napuniti činije. Želiš
priloge?“
Charlie je brzo klimnula glavom, široko se osmehujući.
Podignuo sam bradu prema Stelli. „A ti?“
„Koji su prilozi?“
„Šlag, mrvice, orasi, kriške banane i čokoladni krem.“
Oblizala je usne. „Definitivno.“
U kuhinji sam pripremio tri činije. Spuštajući ih na sto, rekao sam, „Dobro.
Ko želi da bude prvi?“
Charlie je pokazala na Stellu. „Stella! Želim da čujem njenu tajnu.“
„Oh....“ Rekla je Stella. „Moraš da mi daš minut kako bih se setila neke.“
Jeli smo sladoled čekajući na Stellu koja je u jednom trenutku podigla ruku.
„Setila sam se jedne!“ Nagnula se preko stola prema Charlie i spustila glas.
„Ovo niko ne zna. Jesi li sigurna da umeš da čuvaš tajnu?“
Oči moje ćerke su se raširile i brzo je klimala glavom.
„U redu. Pa, kad sam imala otprilike osam ili devet godina-nisam bila
mnogo starija od tebe-pronašla sam kornjaču u parku. Bila je ovako velika.“
Stella je prstima napravila krug veličine golf loptice. „Donela sam je kući i
pitala roditelje da li mogu da je zadržim, ali oni su rekli ne, jer su mislili da
joj je mesto napolju. Sutradan sam otišla u park i pokušala da je ostavim.
Vratila sam je u travu na mesto gde sam je i pronašla, ali ona se tako dobro
uklapala u okolinu da ju je najmanje tuce dece skoro zgnječilo trčeći okolo
u igri. Znala sam da će biti povređena, ako je ostavim tamo. Zato sam je te
noći prokrijumčarila u kuću i stavila je u fioku u svojoj sobi. Nedelju dana
kasnije, moja mama ju je pronašla dok je pakovala moj veš. Naterala me je

239
 Moj kutak

da je vratim. To sam i uradila, ali sam koristila svaku priliku da je

proverim. Pokušala sam da je sklonim u ugao parka koji je bio sigurniji za
nju, ali ona se uporno vraćala u područje kojim su deca trčala. Bila sam
mnogo zabrinuta za nju. Nekoliko nedelja kasnije, moja porodica se
spremala za odmor na Floridu Disney i SeaWorld. Pa sam ušuškala
kornjaču u svoj ruksak, unela je u SeaWorld i ostavila je u delu sa
kornjačama. Smatrala sam da će tamo biti na sigurnom.“
Podignuo sam obrve. „Prošvercovala si životinju u SeaWorld?“
Stella je klimnula glavom. „Volim da o tome razmišljam kao da sam je
smestila u azil, ali da.“
„Tata, možemo li da idemo u SeaWorld? Možda možemo da vidimo
kornjaču koju je Stella spasla.“
Nisam imao srca da joj kažem da je stvar verovatno već mrtva. „Možda
jednog dana.“
Charlie je ubacila kašiku sladoleda u usta. „Tvoje red tata.“
Priznao sam da nisam nikada bio u SeaWorldu, a zatim dao reč svojoj
ćerki.
Tapkala je prstom po usni dok su joj se točkići u glavi okretali. „Može li
moja tajna da bude neka koju Stella ne zna? Ne mogu da se setim ičega što
ti ne znaš tata.“
„Naravno.“
Charlie se nagnula prema Stelli, oponašajući ono što je Stella ranije učinila.
Stavila je dlanove sa obe strane usana i prošaputala, „Moje ime nije
Charlie.“
„Wow. Dobro. To je prilično velika tajna. Nisam imala pojma.“ Stelline oči
susrele su moje, pa sam klimnuo glavom da potvrdim, pre nego što se
njena pažnja vratila mojoj ćerki.
„Da li je Charlie skraćenica?“ upitala je.
Moja ćerka je odmahnula glavom. „Dobila sam ime po baki. Moje srednje
ime je Charlotte, kao tatine mame.“
„Znači Charlie je skraćeno od Charlotte, što je tvoje srednje ime? Ali koje je
onda tvoje pravo ime?“

240
 Moj kutak

„Ime mame moje mame-Laken.“

„Laken?“ Stelline obrve su se skupile. „Dakle, tvoje ime je Laken
Charlotte?“
Charlie je klimnula glavom. Tata, da li mogu dobiti još malo šlaga na svom
sladoledu?“ Nagnula je svoju činiju prema meni i namrštila se. „Nestao je.“
„To je zato što si ga pojela, pretpostavljam. Idi i donesi konzervu iz
frižidera.“
Charlie je skočila sa stolice, već gotova sa igrom tajni i otišla, dok je Stella
delovala zbunjeno.
„Njeno ime je Laken Charlotte? To nije uobičajena kombinacija.“
Slegnuo sam ramenima. „Verovatno ne. Mama moje bivše žene je umrla
nekoliko meseci pre nego što se Charlie rodila. Želela je da joj da ime po
svojoj majci, pa smo iskombinovali imena naših majki kako bi im obema
odali počast. Posle Charlieinog rodjenja, Lexi je upala u malu
postporođajnu depresiju, i svaki put kada bi bebu nazvala Laken postajala
bi emotivna i uznemirena. Počeli smo da je zovemo njenim srednjim
imenom-Charlotte, skrativši ga na Charlie. Tako je i ostalo, do vremena
kada je bila mesec ili dva stara, Charlie je bila Charlie i zvanje nje bilo kako
drugačije postalo je čudno.“
„Laken Charlotte,“ Stella je ponovila. Činilo se da ju je nešto mučilo.
„Ne razmišljam o tome, jer je ona za mene samo Charlie. Da li si se
uznemirila što ti to nisam pomenuo?“
Stella je odmahnula glavom. „Ne...nije to. Ja samo...“
Čekao sam da kaže nešto više, ali je ona samo zurila, njene misli su bile
negde drugde. „Da li je Lexi skraćenica?“
Moje obrve su se skupile. „Lexi kao moja bivša žena?“
Stella je klimnula glavom.
„Njeno pravo ime je Alexandria, ali je svi zovu Lexi. Zašto?“
Stella je prebledela a njene oči su se raširile. Izgledala je izbezumljeno.
„Nešto nije u redu?“
Odmahnula je glavom. „Ne. Ne, ja.... imam glavobolju.“
„Glavobolju?“ Namrštio sam se. „Kada se to dogodilo?“

241
 Moj kutak

„Uuuuuuuh... upravo sad.“

Utroba mi je govorila da sere, ali se Charlie vratila za sto sa konzervom
šlaga i gurnula svoju činiju pred mene. Našpricao sam više nego što je
trebalo i vratio joj je pre nego što sam ponovo pogledao u Stellu.
„Želiš li neki Tylenol?“
„Ne. Zapravo...mislim da ću da krenem.“
Nešto definitivno nije bilo u redu. „Nisi ni sladoled pojela.“
„Znam. Žao mi je.“ Ustala je i odnela svoju činiju u kuhinju.
Pratio sam je, govoreći tiho tako da me Charlie ne bi čula. „Da li te nešto
muči? Zašto imam utisak da smo uradili nešto što te je uznemirilo?“
Stella se osmehnula, ali očigledno usiljeno. „Niste. Ja samo...mislim da
moram da prilegnem.“
Zagledao sam se u njene oči, a onda klimnuo glavom. „Dobro. Pozvaću ti
Uber.“
„Mogu da idem vozom.“
„Ne, pozvaću ti Uber. Ne osećaš se dobro.“ Izvadio sam telefon iz džepa i
otvorio aplikaciju ukucavši Stellinu adresu, ekran je bljesnuo da bi vozač
mogao da stigne prilično jebeno brzo. Okrenuo sam ekran prema njoj.
„Četiri minuta.“
„U redu. Hvala ti.“
Stella je provela minut u prikupljanju svojih stvari i pozdravljajući se sa
Charlie, koja ju je zagrlila.
„Vraćam se za sekund,“ rekao sam svojoj kćerki. „Pojedi sladoled dok ja
ispratim Stellu.“
„Dobro, tata.“
Na ulaznim vratima, izašao sam sa Stellom napolje i delimično ih zatvorio
za sobom. „Jesi li sigurna da si dobro?“
„Da, sigurna sam.“ Spustila je pogled. „Ponekad mi glavobolja izaziva
mučninu, pa jednostavno mislim da je bolje da se vratim kući.“
Opet, nisam joj poverovao, ali sam svejedno klimnuo glavom. „Dobro.“
Auto koji je odgovarao opisu Ubera zaustavio se na ivičnjaku, pa sam
obuhvatio Stellino lice i nežno joj poljubio usne. „Proveri registarsku

242
 Moj kutak

tablicu pre nego što uđeš. Trebalo bi da se završava sa 6-F.E. i pošalji mi

poruku kad stigneš kući.“
Klimnula je glavom. „Laku noć.“
Posmatrao sam Stellu kako obilazi auto i čita zadnju tablicu pre nego što je
sela u auto. Obratila se vozaču, a ja sam čekao da se osvrne i mahne mi.
Nije to uradila. Auto se jednostavno odmakao od ivičnjaka. Nešto
definitivno nije bilo u redu, a utroba mi je govorila da to nema nikakve
veze sa glavoboljom.

243
 Moj kutak

Dvadeset sedmo poglavlje

Hudson

Stella nije bila na poslu kada sam došao u ponedeljak ujutro. Prošao sam
pored njene kancelarije tri puta pre svog sastanka u 9:00. Kada se još uvek
nije pojavila, poslao sam joj kratku poruku.
Hudson: Sve u redu?
Nedostatak zujanja mog telefona više mi je odvraćao pažnju, nego da je
glasno zvonio tokom prezentacije kojoj sam prisustvovao. Nisam mogao da
se fokusiram. Te večeri kada je Stella otišla, uspeo sam da ubedim sebe da
sam umišljao stvari-da je to obična glavobolja i da će se sve vratiti u
normalu do nedelje ujutro. Ali to se očigledno nije desilo.
Kada se moj sastanak završio, bilo je već 11:00, a ja se još uvek nisam čuo sa
Stellom. Vrata njene kancelarije su bila zaključana, recepcionarka je rekla
da je danas nije videla, pa sam odlučio da razgovaram sa sestrom.
„Hej. Da li si se čula danas sa Stellom?“
Moja sestra je prestala da piše i podigla pogled. „Zdravo Hudsone. Lepo je
videti te ovog divnog jutra. Dobro sam, hvala na pitanju.“
„Nisam raspoložen...“
Namrštila se. „Šta te je ujelo za guzicu?“
„Možeš li mi samo reći da li si razgovarala danas sa Stellom?“
Olivia je uzdahnula. „Da, čule smo se dva puta. Radi od kuće. Nije ti
spomenula?“
Odmahnuo sam glavom. „Da li se dobro oseća?“
Izraz zabrinutosti pojavio se na licu moje sestre. „Rekla je da je imala
glavobolju koja ju je držala budnom poslednje dve noći, ali sada se oseća
bolje. Sve u redu između vas dvoje?“

244
 Moj kutak

Provukao sam ruku kroz kosu. „Da. Mislim da je tako.“

Moja sestra je suzila pogled i stisnula usne. „Ti misliš da je tako? Ali nisi
siguran. Šta si uradio?“
„Ja? Zašto misliš da sam ja nešto uradio?“
„Obično kada muškarac nije siguran da li je uradio nešto pogrešno, jeste.“
Slegnuo sam ramenima. „Kako god.“
Kada sam se vratio u svoju kancelariju, moj telefon je konačno zapištao
posle više od dva sata čekanja.
Stella: Sve je u redu. Danas radim od kuće.
Osetio sam delimično olakšanje što me nije potpuno ignorisala, ali
nedovoljno da nestane nelagoda u mom stomaku. Pa sam joj napisao još
jednu poruku.
Hudson: Glavobolja je nestala?
Činilo se kao dovoljno jednostavno pitanje, a gledao sam kako su male
tačke počele da se kreću, pa stale, pa opet krenule pre nego što su se
ponovo zaustavile. Deset minuta kasnije odgovor je konačno stigao.
Stella: Da, glavobolja je nestala. Hvala na pitanju.
Hvala na pitanju činilo se poprilično kao Sada me ostavi na miru.
Šta god. Imao sam posla, pa sam radije nego da trošim više vremena nego
što već jesam u analiziranju sranja bacio telefon na svoj sto. Možda samo
nisam razumeo žene.

***

Sledećeg dana sam bio srećan videvši svetlo u Stellinoj kancelariji, kada
sam stigao u 7:00.
„Hej. Ti si u...“
Stellin nos je bio zakopan u laptop. Podigla je pogled i udelila mi osmeh
koji joj nije dopirao do očiju. „Da. Izvini što se juče nisam pojavila.“
„Nema potrebe da se izvinjavaš. Ti ne radiš za mene. Ovaj prostor je tvoj

245
 Moj kutak

da ga koristiš po potrebi. Samo sam se brinuo da se ne dešava nešto više od

glavobolje...“
Stella je počela da premešta neke papire po stolu i izbegla da me pogleda u
oči. „Ne, ništa se ne dešava. Samo glavobolja, ponekad ih dobijem.“
Pre nekoliko dana, ušao bih u njenu kancelariju, zatvorio vrata za sobom i
zaposeo njene usne poljupcem zbog koga bi još dugo ostao tvrd. Dok su me
u ovom trenutku vibracije koje sam osećao, držale na njenim vratima.
Drugim rečima, nije bila samo glavobolja. Ali, ona je radila, a ja sam imao
sastanak za koji sam morao da se pripremim, pa nisam želeo sada da je
pritiskam.
Pokazujući glavom na svoju kancelariju, rekao sam, „Imam rani sastanak
koji će mi oduzeti veći deo jutra. Želiš li da se nađemo popodne i prođemo
kroz isporuke koje još uvek nisu stigle? Možemo da razgovaramo i o
drugim prioritetima u koje bi možda želela da uskočim.“
„Ja sam zapravo juče prošla kroz isporuke, na putu su. Mislim da držim
sve pod kontrolom. Uskoro ću se sastati sa Oliviom kako bismo prošle
završne marketinške pripreme.“
„Oh...u redu.“ Slegnuo sam ramenima. „Onda možda ručak kasnije?“
„Radiću sa Oliviom u vreme ručka. Imam sastanak kasnije popodne u
Fisherovoj firmi.“
„Fisherovoj firmi?“
„Nema nikakve veze sa Signature Scentom.“
Bilo je jasno da želi da me se otarasi, ali ja sam bio uporan.
„Večera?“
Namrštila se. „Verovatno ću pojesti nešto sa Fisherom.“
Nisam mogao da se osmehnem, pretvarajući se da je sve u redu, ma koliko
se trudio. Najbolje što sam mogao bilo je klimanje glavom u znak lažnog
razumevanja. „Obavesti me ako ti treba nešto od mene.“
„Hvala ti, Hudsone.“

246
 Moj kutak

Dvadeset osmo poglavlje

Stella
Tri noći ranije

To mora da je slučajnost.
Znala sam da to nije istina, ali sam nastavila da ponavljam u sebi dok se
Uber udaljavao od ivičnjaka. Da nisam, sigurno bih povratila po zadnjem
sedištu jadničkovog auta. Bila sam potpuno izbezumljena.
U trenutku kada smo se zaustavili ispred mog stana, izletela sam iz auta i
odjurila do lifta. Kada se ni posle dve sekunde nije pojavio, odlučila sam da
ću radije da trčim uz stepenice osam spratova nego da stojim i čekam dok u
mojih grudima otkucava tempirana bomba.
U stanu, otišla sam pravo u svoju spavaću sobu, klekla na pod kako bih
izvukla plastične kutije, koje sam držala pod krevetom. U panici nisam
mogla da se setim kako izgledaju korice dnevnika koji sam tražila, ili u
kojoj su kutiji bili najnoviji dnevnici. Zgrabila sam prvu kutiju i počela da
izvlačim jedan po jedan.
U prvoj kutiji, bilo je spakovano najmanje trideset različitih dnevnika,
prikupljenih tokom godina, ali nijedan noviji. Nisam se potrudila da sve
vratim nazad pre nego što sam podigla poklopac druge plastične kutije.
Izvadivši samo nekoliko knjiga podigla sam crveni svezak u kožnom
povezu, sva pretrnuvši. Pre deset sekundi nisam mogla da se setim njenog
izgleda, ali u trenutku kada se našao u mojim rukama, znala sam.
Jednostavno sam znala da je to taj.
Za razliku od svake druge knjige koju bih uzela u ruke, nisam je odmah
otvorila i požurila sa čitanjem. Umesto toga, duboko sam udahnula dok me
je ozbiljnost situacije iznova pogodila. Ako je ono što sam sumnjala tačno...
Oh, Bože, znam da sam u pravu.

247
 Moj kutak

Talas mučnine razlio mi se stomakom, a ruke se tresle kada sam otvorila

knjigu i počela da čitam.

Dragi dnevniče,
ovo je prva stranica nove knjige, što se čini veoma prikladnim dok sedim ovde i
pišem. Znam da je prošlo neko vreme otkad sam poslednji put pisala, ali sve
stranice u mojoj staroj knjizi su bile popunjene, a ja nisam imala ništa dobro da
napišem, kako bih započela novu.
Srećom, stvari su se nedavno promenile. Leto je bilo daleko od dosadnog. Zapravo,
mislim da je ovo leto bilo jedno od onih o kojima pesnici govore u svojim pesmama.
Vidiš, upoznala sam ljubav svog života. On je sladak i ljubazan, ali i nekako sirov i
jak. Još u maju, kada sam se vratila kući sa fakulteta, roditelji su me odvukli na
neku dosadnu zabavu, koju su priređivali njihovi prijatelji. Nisam želela da idem,
ali mi je drago što jesam, jer sam upoznala čoveka za koga ću se udati, jednog dana!
Vrlo uskoro! -A

Prestala sam da mikro-analiziram svaku reč. Hudson nije spomenuo kako

su se on i njegova bivša žena upoznali, ali je rekao da su njihovi roditelji
bili prijatelji i kretali se u istim društvenim krugovima. Pretpostavljala sam
da je H(husband)-suprug,ali je takođe moglo da bude i Hudson.
Kada sam složila delove slagalice, sve je došlo na svoje mesto.
Moja bivša cimerka Evelyn mi je dala ovaj dnevnik za rođendan. Evelyn i
Hudsonova bivša žena su bile prijateljice. Možda joj je Alexandria poverila
dnevnik na čuvanje, ili ko zna-možda ga je Evelyn ukrala.
Bog zna da je imala sklonost da uzima stvari od prijatelja.
Alexandria se venčala u njujorškoj Public Libraryu to sam bila sigurna.
Pročitala sam svaki detalj njenog planiranja. Hudson se takođe tamo
venčao, baš kao i njegovi roditelji pre njega.
Isto tako sam bila 99,99 procenata sigurna da je dete o kome je Alexandria
pisala, nazvano Laken Charlotte. Setila sam se toga, jer je to bio jedini put da
je napisala bilo čije ime osim svog. Za sve druge, koristila je inicijale, ali na
dan kada se rodila njena ćerka napisala je njeno ime Laken Charlotte.
To nije bilo uobičajeno ime, ali mi je bila potrebna ta dodatna stotinka

248
 Moj kutak

procenta sigurnosti, i trebala mi je sada. Nikako nisam mogla da nastavim

sa čitanjem od početka i čekam dok ne stignem do tog dela. Zato sam
izbezumljeno prevrtala stranice dok nisam pronašla željeni odeljak.

Dragi Dnevniče,
Danas sam postala majka.
Majka.
Morala sam to ponovo da napišem, jer još uvek ne mogu da verujem. Porođaj je
sadržao sve od jezivih priča o bolu koje sam čula, pa i više. Ali, u trenutku kada su
mi položili moju devojčicu u naručje, zaboravila sam na svu agoniju rađanja. Ona
je savršena u svakom pogledu.
U 2:42 danas, moj se život promenio. Samo jedan pogled na bebine oči bio je
dovoljan da shvatim u svom srcu da moram da budem bolja osoba. Jača osoba.
Nesebičnija osoba. Iskrena osoba. Tako sam ponosna što sam majka moje slatke
devojčice i danas obećavam da ću postati osoba kojom će moći da se ponosi i ona
jednog dana.
Dobrodošla na svet, Laken Charlotte.
-A

Spustila sam knjigu u krilo i zatvorila oči.

Hudsonova bivša žena, bila je majka Laken Charlotte-Charlieina majka. Ali,
na žalost to je bilo sve što sam sa sigurnošću mogla da kažem. Jer, prema
drugom zapisu u njenom dnevniku, to je bilo sve što je Alexandria sa
sigurnošću znala. Krila je tajnu od svog supruga-i to veliku.
Ovog puta, nisam mogla da zadržim mučninu. Otrčala sam u kupatilo i
izbacila sadržaj svog želuca u toalet.

249
 Moj kutak

Dvadeset deveto poglavlje

Stella

Petnaest meseci ranije

„Mirišeš na parfem, Aiden. „Odmakla sam se od njega posle našeg
zagrljaja.
Uzdahnuo je. „Ne ponovo. Imaš uzorke u oba naša stana i naravno da će
mi se ponešto od njih uvući u odeću.“
Okrenuo se i otišao do svoje spavaće sobe. Pratila sam ga.
„Mirišeš na jasmin. Nemam ga ni ovde niti kod sebe.“
„Onda je to verovatno mešavina sranja kojima smo okruženi. Ti od svih
ljudi, znaš da kada mešaš više mirisa, napraviš novi. Šta god da je moj
vuneni kaput upio, mora da je neka mešavina.“
„Gde si bio večeras?“
„Ocenjivao radove u svojoj kancelariji. Da li želiš odsad da ti donosim
potvrdu od obezbeđenja pored koga prolazim na izlasku iz zgrade? Bolje
pitanje je, gde si ti bila? Još uvek si u cipelama, crvenih obraza od hladnoće.
Tako da pretpostavljam da si i sama radila do kasno.“
„Radila sam u laboratoriji na algoritmu.“
Aiden je zakolutao očima. „Algoritam...tačno. Mislio sam da smo to ostavili
da miruje. Kupujemo kuću sa tim novcem.“
„Samo zato što sam se složila da iskoristimo našu ušteđevinu na kupovinu
kuće, ne znači da moram da prestanem da radim na svom proizvodu.“
„Ne, ali kako da znam da si stvarno bila tamo?“

„Ne možeš. Nisam ja ona koja miriše na parfem i plaća hotelske račune
kreditnom karticom.“

250
 Moj kutak

„Ne želim ponovo da razgovaram o tom sranju, Stella.“ Aiden je spustio

ruke na bokove. „Hotel je bio rezervisan za moje roditelje koji su dolazili u
grad. Uradio sam to davno i zaboravio da otkažem nakon što su odustali
od putovanja u New York. Potpuno sam zaboravio na to kada si me ti
pitala. Nedelju dana kasnije sam se setio, pa sam platio račun. Nisam
mislio da treba da ti podnesem izveštaj.“
Njegova priča je imala smisla, samo što nikad nije spomenuo da njegovi
roditelji dolaze u grad, a kada se to dešavalo, odsedali su u hotelu u blizini
njegovog stana-a ne na drugoj strani grada.
U poslednje vreme uvek je bilo isto. Imao je objašnjenje za sve-hotelski
račun, miris parfema, kada ga je moj prijatelj sa posla video u restoranu sa
brinetom u intimnom razgovoru, sumnjive poruke. Nije bila u pitanju
samo jedna stvar, već gomila malih stvari koja se povećavala.
„Vidi.“ Aiden mi je prišao i spustio mi ruku na moje rame. „Oni glupi
dnevnici prave ti sranje u glavi.“
Žarko sam želela da mu verujem. Ali, nisam mogla da ne mislim da sve
sličnosti između načina na koji se Alexandria odnosila prema mužu i stvari
između Aidena i mene u poslednje vreme. Alexandria bi došla kući i
odlazila pravo pod tuš kako bi sa sebe sprala miris svog ljubavnika-baš kao
što je Aiden počeo da radi u poslednjih nekoliko meseci, ako bih ja bila u
njegovom stanu kada bi se vratio kući. Alexandria je bila izuzetno oprezna
sa telefonom. Aiden je svoj nosio sa sobom i u kupatilo kada bi se tuširao-
osim onog jednog puta kada je bio pod tušem kada sam ja stigla u stan.
Ugledala sam njegov telefon na noćnom stočiću, uključen na punjač i
prišunjala se da zavirim u poruke dok je voda još uvek tekla, samo kako
bih utvrdila da je promenio lozinku umesto one koju je koristio oduvek.
Pogledala sam u Aidenove oči. „Da li možeš da mi obećaš? Obećaj mi da se
ne dešava ništa sa nekim drugim. Jednostavno ne mogu da se oslobodim
tog osećaja, Aiden.“
Nagnuo se bliže i progovorio, gledajući me u oči. „Moraš da mi veruješ.“

Klimnula sam glavom, mada se nisam osećala smirenom.

Te noći, otišli smo na spavanje kao i većinu noći u poslednje vreme-brzim

251
 Moj kutak

poljupcima u usta i bez seksa. To je bila još jedna stvar koja se promenila u
poslednjih šest meseci i koja je samo povećavala moje sumnje.

***

Sledeće nedelje se sve, uglavnom, vratilo u normalu-dok me Fisher nije

pozvao jednog jutra, prekidajući me u pravljenju tosta.
„Hej, rekla si mi da Aiden večeras odlazi iz grada, zar ne? To je bio jedan
od razloga zašto si pomerila naše mesečno filmsko veče sa nedelje na
petak.“
„Da. Ide na konferenciju o uvođenju novih tehnologija u predavanja na
fakultetima. Zašto?“
„Naleteo sam na onog čudnog tipa Simona sa kojim radi-onog koji deli
kosu po sredini i češlja je pravo dole sa strane. Zapeo sam razgovarajući sa
njim na vašoj božićnoj zabavi pre nekoliko godina, a on je pola sata
razglabao o tome kako su helijumski baloni štetni za našu životnu
sredinu.“
„Sećam se Simona. Šta s njim?“
„Pa, idemo u istu teretanu. Viđam ga povremeno i trudim se da ga
izbegnem. Ali, jutros je samo jedna traka za trčanje bila slobodna i to ona
pored njega. Tako da sam morao da trčim pored tog tipa. Primetio je moju
bocu za vodu i počeo da mi drži predavanje o delovanju plastike na Majku
Prirodu. Pokušao sam da promenim temu, pa sam ga pitao da li ide na
konferenciju.“
„Dobro...“
„Rekao je da je bila prošlog vikenda.“
„Šta?“ Prestala sam sa mazanjem putera, zaboravljajući na tost. „Možda je
imaju tokom nekoliko vikenda?“
„To sam i ja pomislio. Znam da u poslednje vreme gubiš poverenje u
Aidena, pa nisam hteo da ti pominjem, ali me je mučilo. Zato sam izguglao

252
 Moj kutak

konferenciju. Bila je prošle nedelje-samo prošlog vikenda, Stella.“

Dugo nisam ništa progovorila, a onda sam čula zabrinutost u Fisherovom
glasu.
„Jesi li dobro?“
Začudo, osećala sam se nekako utrnulo, ne izbezumljeno i panično kao
kada sam prvi put posumnjala. Ali, bila sam sigurna da Aiden neće nikada
ništa da prizna.
„Da, dobro sam.“
„Šta ćeš da uradiš?“
„Da li možeš ponovo da pozajmiš auto od svog prijatelja?“
„Verovatno. Zašto?“
„Da li možeš to da uradiš i budeš ovde u 04:00 popodne?“
„Mislio sam da filmsko veče počinje u 06:00?“
„Trebalo je, ali menjamo plan-Aiden odlazi u 04:00 i ja želim da ga pratim.“

***

„Eno ga.“ Pokazala sam na Aidena koji je izlazio iz svoje zgrade, vozeći za
sobom svoj prtljag. Fisher i ja smo bili parkirani, četiri auta od ulaza,
čekajući.
Spustila sam se u svoje sedište, iako je Aiden skrenuo levo, suprotno od
smera u kome smo mi bili. Njegov Prius je bio parkiran u garaži, dva bloka
dalje.
„Da li da ga pratim?“ Upitao je Fisher.
Odmahnula sam glavom. „Trebaće mu nekoliko minuta da se spusti u
garažu, a onda najmanje još deset da mu portir doveze auto. Sačekaćemo
bar dok ne uđe da nas ne bi video.“
„Dobro.“
Praćenje nekoga nije bilo tako lako koliko se činilo na TV-u, posebno ne u
New York Cityiju. Budući da je nekoliko auta uvek bilo između nas i da

253
 Moj kutak

smo morali da se zaustavljamo na semaforima, anksioznost je rasla u meni,

svaki put kada bi se previše udaljio od nas. Ali, nekako smo uspeli da ga ne
izgubimo. Zaostajali smo za njim za nekoliko auta na FDR Driveu a onda
ga pratili na I-87.
„Izgleda da ide na sever,“ rekao je Fisher. „Pozvao sam mesto na kome se
održavala konferencija na koju ti je rekao da ide. Potvrdili su mi da je bila
samo prošlog vikenda.“
Odmahnula sam glavom. „Ne znam šta da mislim. Možda se sastaje sa
ženom tamo gde je bila konferencija? Dakle, nov hotelski račun bi imao
smisla, zar ne?“
„Možda. Prozivala si ga za dovoljno stvari na koje zna da sumnjaš.“
Vozili smo se neko vreme, dovoljno dugo da se činilo da Aiden upravo to
radi, što je značilo da ćemo se voziti još neko vreme. Ali, kada smo se
približili izlazu, koji je bio blizu mesta gde smo Fisher i ja odrasli, Aiden je
uključio žmigavac i skrenuo u desnu traku.
„Verovatno hoće da ode do toaleta ili da natoči gorivo, pa pretpostavljam
da mu je to lakše ovde.“
Fisher je usporio, propustivši nekoliko automobila da uđu između nas,
tako da nismo bili odmah iza njega stigavši do izlazne rampe.
„Čudno je koliko si dobar u praćenju, Fisher.“
Nasmešio se. „Nije mi prvi put, ljubavi. Gej muškarci ga ne mogu dugo
zadržati u pantalonama. Nažalost, ovo sam već radio.“
„Bez mene?“
Slegnuo je ramenima. „Pretpostavio sam da ćeš mi održati predavanje zato
što pratim nekoga.“
Verovatno je bio u pravu. Pre godinu dana rekla bih mu da ako oseća
potrebu da nekog prati, ta osoba nema njegovo poverenje i da je veza
osuđena na propast. A opet, ovde sam...Bio je to težak podsetnik da ne
treba suditi drugima, ukoliko nismo hodali u njihovim cipelama.
„Gde, dođavola on ide?“ Upitao je Fisher.
Aiden je prošao pored svih malih prodavnica i benzinske pumpe. Zapravo
je išao prema delu u kome smo Fisher i ja odrasli-gde su još uvek moji

254
 Moj kutak

roditelji i Fisherov tata živeli.

Kada je Aiden skrenuo u ulicu gde su moji roditelji živeli, morali smo da se
vratimo, jer između nas nije bilo automobila. Opet sam se spustila u svoje
sedište.
„Da li ide prema kući mojih roditelja? Zašto bi kog đavola tamo išao?“
Fisher je zalepršao obrvama. „Možda je on jedan od gostiju tvoje majke sa
donjeg sprata.“
„Fuuuj... ne budi odvratan.“
Šalili smo se, ali sasvim sigurno, Aiden je skrenuo levo i odvezao se niz
ulicu.
„Ne okreći se,“ rekla sam. „Ako ide kod mojih roditelja, odatle nas može
videti. Možeš li da parkiraš na uglu tako da možemo da zavirimo?“
Fisher je parkirao tačno kod znaka za zaustavljanje, pa smo se nagnuli
napred da pogledamo niz ulicu.
„Šta, dođavola on radi? Zašto mi ne bi rekao da ovde dolazi? Razgovarala
sam sa mamom pre nekoliko dana i nije mi spomenula da će on svratiti.“
Fisher je slegnuo ramenima. „Možda planiraju zabavu iznenađenja ili tako
nešto?“
„Moj rođendan je tek za devet meseci.“
Kada je Aiden izašao iz auta i nestao u kući, Fisher i ja smo odlučili da se
odvezemo niz ulicu. Parkirali smo se nekoliko kuća dalje i skliznuli u
sedišta.
Sledećih sat vremena nastavila sam da preispitujem sve stvari koje su
izazvale moju sumnju. „Možda je Aiden u pravu da me je dnevnik koji
čitam napravio paranoičnom, čineći da vidim stvari kojih nema.“
„Počela si da sumnjaš pre nego što si počela da čitaš ovaj,“ Fisher me je
podsetio.
„Da... ali...“ Odmahnula sam glavom. „Ne znam. Definitivno sam postala
opsednuta idejom da me Aiden možda vara, i mislim da je to možda zbog
stvari koje čitam. Mislim, ovo mi je treći put da čitam taj prokleti dnevnik i
sedim na stepenicama biblioteke pitajući se da li je neko od ljudi oko mene
Alexandria ili njen muž. Jednostavno ne razumem kako može da ga vara-i

255
 Moj kutak

da mu ne kaže da dete koje je rodila, možda nije njegovo.“

„A tip sa kojim spava je ortak njenog supruga, je li tako?“
Klimnula sam glavom. „To je strašno. To je krajnja izdaja-tvoja supruga i
tvoj najbolji prijatelj.“
„Da, prilično usrano,“ rekao je Fisher. „Ne postoji mnogo stvari gorih od
toga.“
Ulazna vrata na kući mojih roditelja su se otvorila, a srce mi je zadrhtalo u
grudima. „Neko dolazi.“
Fisher i ja smo se spustili koliko smo mogli, a da još uvek budemo u stanju
da pogledamo kroz prozor. Moji roditelji i sestra su izašli napolje i zastali
na najvišem stepeniku razgovarajući sa Aidenom nekoliko minuta. U
jednom trenutku, moja mama i tata su se oprostili i vratili unutra, dok je
moja sestra prošetala sa Aidenom do njegovog auta. Kada su stigli do
Priusa, oboje su došli do suvozačeve strane, gde je Aiden otvorio vrata
Ceceliji da uđe. Kada je krenula da ulazi, zgrabio ju je za ruku. Sve ostalo
odigralo se kao usporeni snimak.
Aiden ju je povukao na sebe i naslonio na auto. Povetarac joj je nosio dugu,
tamnu kosu na lice, a on je sklanjao unazad...pre nego što je poljubio.
Ošamućena i u nekoj vrsti ludog poricanja, nekako sam očekivala da će ga
moja sestra odgurnuti-kao da je ovo bio prvi put da se to dešava. Udarila bi
ga po licu i odgurnula od sebe.
Ona to nije uradila. Moja sestra je obavila ruke oko vrata mog verenika i
uzvratila mu poljubac-dva, voljan učesnik i upleli su se u strastan
poljubac...na prilazu kuće mojih roditelja.
Nisam mogla ni reč da izgovorim. Bila sam u stanju potpunog šoka.
Zaboravila sam da Fisher sedi pored mene, dok nije progovorio.
„Ispraviću se. Postoje gore stvari nego da tvoju ženu jebe tvoj ortak kao u
dnevniku koji čitaš.“ Odmahnuo je glavom u neverici gledajući u mene.
„Ovo je krajnja jebena izdaja.“

256
 Moj kutak

Trideseto poglavlje

Stella

„Zajebavaš li me? Fisher je odmahnuo glavom. „Da li je to uopšte

moguće?“
Nisam planirala da svom prijatelju kažem bilo šta-a kamoli celu priču-ali,
upravo to sam uradila. Rekla sam Fisheru da Hudson možda nije Charlien
otac, pre nego što sam rekla Hudsonu, i osećala sam ogromnu krivicu zbog
narušavanja njegove privatnosti. Ali, Fisher je znao da sa mnom nešto nije
u redu cele nedelje. Večeras kada se pojavio i video me u izgužvanoj
pidžami sa kosom koja nije bila očešljana dva dana i naduvenim
očima...nisam imala mnogo izbora.
Uzdahnula sam. „Prilično sam sigurna da sam u pravu. Sve činjenice se
poklapaju-plus, dobila sam taj dnevnik od Evelyn.“
„Kako je Evelyn došla do njega?“
„Nemam pojma.“ Slegnula sam ramenima. „Olivia je jednom spomenula
da su se Evelyn i Hudsonova bivša posvađale, jer je Evelyn uzela nešto od
nje. Možda je ono što je ukrala bio dnevnik.“
„U redu.“ Stavio je ruke na bokove i nekoliko trenutaka razmišljao. „Evo
šta ćemo da uradimo. Ti ćeš da odeš i očešljaš kosu i umiješ se, a ja ću otići
do svog stana po prazan blok i dve boce vina. Kada se vratim, reći ćeš mi
sve činjenice i videćemo da li ću i ja doći do istog zaključka. Ako se to desi,
smislićemo plan igre.“
Zavalila sam se dublje u sofu. „Ne želim plan igre.“
Fisher me uhvatio za obe ruke i povukao da ustanem. „Ne interesuje me.

257
 Moj kutak

Kada si počela da sumnjaš da te Aiden vara, oduvao sam te. Trebao sam da
sednem, saslušam te i smislim plan igre kako bismo došli do samog dna
stvari. Nisam to uradio, a ti si provela mesece u stresu i patnji. Ne idemo
više tim putem. Treba nam rešenje.“
Fisher je pogledao u vrh moje glave. „Plus, mislim da bi tu mogao da se
nađe jedan pacov ili neko njegovo gnezdo. Zato idi i očešljaj se. Vraćam se
za pet minuta.“
Durila sam se dok me je Fisher ispraćao do kupatila. Poljubio me je u vrh
glave i gurnuo prema vratima kupatila. „Idi.“ Deset minuta kasnije, sreli
smo se na sofi. Fisher je glavom pokazao na prazan omot. „Pojela si celu
čokoladu koja ti je dostavljena?“
Namrštila sam se. Jutro nakon mog bega iz Hudsonove kuće, isporučen mi
je predivan buket egzotičnog cveća, zajedno sa ogromnom Hershey
čokoladom. Hudsonova poruka je glasila, Zbog tebe se osećam bolje, nego od
bilo koje količine čokolade. Pojela sam je celu tokom nekoliko poslednjih dana
dok sam se pitala da li će ta izjava ikada više biti tačna. Nikakva količina
anandamida nije mogla da me izvuče iz ovog stanja.
„Ne podsećaj me,“ rekla sam. „Osećam se užasno. Hudson mora da je
izbezumljen zbog mog nestanka i izbegavanja njegovih poziva i poruka.
Ali, zbog ovoga što znam, ne mogu da ga pogledam u oči. Ne mogu, Fisher.
Luda sam za njim. Trenutno ga povređujem, ali će biti mnogo gore kada
mu budem rekla.“
Fisher mi je stisnuo ruku. „U redu, medena. Ali, uradila si pravu stvar. Ovo
nije vrsta stvari koju ćeš prosuti ispred nekog, ukoliko nisi apsolutno
sigurna. Kada se uveriš, moraš da smisliš kako da pažljivo saopštiš tu
vest.“
„Fisher...“ Odmahnula sam glavom. „Ne postoji pažljivo. Pričamo o
njegovoj kćerki.“
„Dobro. Ali, moraš malo da se opustiš, kako bismo mogli da prođemo kroz
sve detalje. Popijmo malo vina. Izgledala si manje nervozno kada si pričala
pred četiristo gostiju kako si upoznala mladu na venčanju žene koju nikad
pre u životu nisi videla.“ Fisher je napunio dve velike čaše merlotom, seo

258
 Moj kutak

uspravno sa spremnom olovkom u ruci. Činilo se da se prebacio u svoj

advokatski režim. „Hajde da počnemo. Kada ti je Evelyn dala dnevnik?“
„Bio je to rođendanski poklon-pre oko osamnaest meseci. Znam da sam
bila iznenađena što mi je išta poklonila, jer nisam ni pomislila da je znala
kad mi je rođendan.“ Zamislila sam se. „Ti si mi poslao cveće. Kada ga je
Evelyn videla, pitala je koji je povod tome. Rekla sam joj da mi je rođendan,
a ona je onda otišla u svoju sobu i vratila se sa dnevnikom. Nije bio uvijen
ili bilo šta drugo.“
„Da li u dnevniku ima ikakvih indikacija godina-iz televizijskih programa
ili bilo čega drugog?“
Odmahnula sam glavom. „Pročitala sam ga nekoliko puta od korica do
korica u poslednjih nekoliko dana. Nisam našla nijednu.“
„Dobro.“ Fisher je zapisao osamnaest meseci u svoj blok i podvukao sa dve
linije. „Kada su se Hudson i njegova bivša razveli?“
„Rekao je da je Charlie imala oko dve godine. Pa bi to bilo pre četiri
godine.“
„Dakle, dnevnik bi mogao da bude napisan pre godinu i po dana do pre
sto godina?“
Slegnula sam ramenima. „Verovatno. Ali, stranice nisu požutele ili nešto
slično, zato mislim da nije tako star.“
„Dobro... znači, vremenski okvir se poklapa, ali isto kao i kod milion
drugih scenarija. Pređimo na imena. Ženino ime je Alexandria. Da li znamo
sigurno da se Hudsonova bivša tako zove?“
Klimnula sam glavom. „Hudson je uvek spominje kao Lexi, ali te večeri
kada je Charlie spomenula svoje pravo ime-pitala sam je kako joj se mama
zove. Alexandrija-i uzgred, ona je vodila dnevnik. Hudson mi je to
spomenuo u prolazu.“
„Dobro. To su dva zajednička imena. Šta je sa Hudsonom? Da li se u
dnevniku pojavljuje njegovo ime?“
Odmahnula sam glavom. „Ona ga spominje samo kao H što sam ja
pretpostavila da je za husband (suprug). Ali očigledno, moglo bi da znači i
Hudson. Tipa sa kojim ima aferu i koji je najbolji prijatelj njenog muža,

259
 Moj kutak

zove J. Hudsonov najbolji prijatelj se zove Jack.“

Fisher je još nešto naškrabao u svoj blok. „Postoje hiljade ljudi koji se zovu
Jack, to je često ime. Kladim se da je i Alexandria, opet samo nagađanja.“
„Zapisala je ime svoje ćerke onog dana kada se rodila-Laken Charlotte.“
Fisherove obrve su se skupile. „Ime Hudsonovog deteta je definitivno
Laken Charlotte?“
Klimnula sam glavom.
„Pa, to već nije tako česta kombinacija. Nikada nisam upoznao nekoga ko
se zove Laken, ali sam siguran da ih ima bar nekoliko u New Yorku.
Imamo više od osam miliona ljudi koji žive ovde.“
„Prema popisu, postoji tačno hiljadu šesto šezdeset i dve osobe Laken u
Sjedinjenim Državama mlađe od trinaest godina. Proverila sam.“
„Sranje. U redu. To je još uvek više od hiljadu i šesto ljudi.“
„Kada sam unela ime i prezime-Laken Rothschild-procena je da postoji
samo jedna.“
„Procena? Popisni biro nije siguran?“
„Odgovor je na osnovu starih podataka. To je više statistički-tip stvari nego
tačno brojanje. Ali u osnovi to nije popularna kombinacija imena.“
„Dobro, šta još?“
„Alexsandria se venčala u njojorškoj Public library. Gde su i Hudson i
Lexi.“
„Uh. Ovo ne izgleda baš dobro.“
„Alexandria i H su živeli na Upper West Sideu, kao i Lexi i Hudson.“
Fisher je duboko udahnuo. „Dakle, sigurno je da ima mnogo slučajnosti.
Jednom sam pročitao o paru blizanaca razdvojenih pri rođenju. Obojicu su
usvojitelji nazvali James, obojica su postali policajci i oženili žene sa istim
imenom. Deca su im imala ista imena, a onda su se razveli i oženili žene
opet sa istim imenom. Ništa od toga nisu znali, dok se nisu sreli kasnije u
životu. Tako da se čudna sranja dešavaju.“
Uzdahnula sam. „Pretpostavljam. Ali, šta da radim? Da kažem, „Hej, usput
mislim da postoji mogućnost da tvoja kćerka nije tvoja? Oh, možda je tvog
dugogodišnjeg prijatelja Jacka, jer je potajno jebao tvoju bivšu ženu?“

260
 Moj kutak

Fisher je odmahnuo glavom. „Isuse.“ Ispio je ostatak vina iz svoje čaše.

„Mislim da nemaš drugog izbora.“
„Mogu da spalim dnevnik i da se pretvaram da ga nikad nisam videla.“
„I šta onda? Da nikad ne kažeš momku da njegovo dete možda nije
njegovo? Poznajem te, Stella. To bi ti napravilo rupu u stomaku.“
Pogledala sam u Fisherove oči. „Ona je svetlost njegovog života. Mislim da
bih radije izabrala rupu u stomaku nego da slomim Hudsonovo srce.“
„Ali, ti u ovom trenutku ne možeš čak ni da funkcionišeš normalno. Nisi
razgovarala sa njim otkad si otkrila sve ovo. Ne možeš da mu prećutiš,
osim ako ne odeš u potpunosti iz njegovog života.“ Fisher se namrštio.
„Hriste, ako je istina... Pomisli samo koliko je života taj jedan dnevnik
uništio. Možda nikada ne bi saznala šta je Aiden radio da ga nisi čitala. A
sad i ovo, zaista je ludo.“ Zastao je odmahujući glavom. „Moraš mu reći,
medena. Ima pravo da zna.“
Osećala sam kao da mi se loptica za golf zaglavila u grlu, progutala sam.
„Znam.“
Posle našeg razgovora, Fisher i ja smo nastavili da ispijamo boce vina.
Pokušala sam da udavim mozak, u nadi da će mi to pomoći da prestanem
da razmišljam o tome šta moram da uradim. Alkohol me samo učinio još
tužnijom.
Suze su mi se skupile u očima. „Ne želim da ga izgubim, Fisher. Ludim
koliko mi nedostaje, a prošlo je manje od nedelju dana kako ga nisam
videla.“
Fisher me je pomilovao po kosi. „Video sam kako te Hudson gleda. Taj
čovek je, takođe lud za tobom. Nećeš ga izgubiti, ali moraš da razgovaraš
sa njim. Neizbežno je.“
Uzdahnula sam. „Znam. Osećala sam se tako paralisano u poslednjih
nekoliko dana.“
Otpratila sam Fishera do vrata oko 10:00. „Doneću doručak ujutro, kada se
otrezniš da smislimo kako ćeš mu reći,“ rekao je.
Uzdahnula sam. „U redu. Hvala ti.“
Podigao mi je bradu. „Bićeš dobro?“

261
 Moj kutak

„Da, biću dobro. Vidimo se sutra.“

Kada sam zatvorila vrata, oprala sam vinske čaše i bacila prazne flaše u
smeće. Kada sam krenula da ugasim svetlo u kuhinji, primetila sam da je
Fisher zaboravio ključeve od mog stana na pultu. Pretpostavila sam da će
shvatiti ujutro kada dođe sa doručkom, pa sam ugasila svetlo i zaključila
da više ne mogu da odlažem tuširanje.
U kupatilu, svukla sam se dok je voda tekla niz tuš, puneći prostoriju
parom. U trenutku kada sam zakoračila pod tuš, začulo se zujanje.
Uzdahnula sam. Fisher je shvatio da nema svoj ključ.
Omotavši peškir oko sebe, zgrabila sam ključ na putu ka ulaznim vratima.
Možda sam se zbog alkohola ponela neoprezno, ali mi nije palo na pamet
da može da bude neko drugi, a ne Fisher. Tako da sam, ne pogledajući kroz
špijunku, otvorila vrata.
„Znam, znam. Zaboravio si svoj klj-“sledila sam se, videvši muškarca koji
definitivno nije Fisher sa druge strane vrata.
Hudsonove obrve su se podigle. „Očekuješ nekog drugog.“

***

„Ja, uh, Fisher je zaboravio svoj ključ, pa sam pretpostavila da je on.“

Stajali smo na suprotnim stranama ulaznih vrata i gledali jedno u drugo.
Osećala sam se tako zbunjeno posle sati i sati priče o njemu da nisam znala
šta da kažem ili uradim.
Dođavola, već nedelju dana nisam znala šta da kažem ili uradim.
Na kraju je uzdahnuo. „Da li je u redu da uđem?“
„Oh... da, naravno, izvini.“
Zatvorila sam vrata za njim i pokušala da izbistrim mozak, ali sam bila
toliko nervozna da nisam mogla da se saberem i krenem da funkcionišem.
Opet smo se zagledali jedno u drugo, što je celu situaciju učinilo još
čudnijom.

262
 Moj kutak

Hudson je prekinuo našu tišinu. „Izvini što te prvo nisam nazvao.“

Zategnula sam peškir na sebi. „U redu je.“
„Da li je? Nisam zvao ,jer sam mislio da ćeš mi reći ne, a upravo sada mi se
čini da nije u redu što sam došao.“
Mrzela sam što sam ga naterala da se oseća neželjeno. „Žao mi je,
jednostavno te nisam očekivala. Fisher je bio ovde i popili smo neku čašu
vina, pa sam htela da se na brzinu istuširam i zavučem u krevet.“
Namrštio se. „Mogu da idem...“
„Ne, ne...“ odmahnula sam glavom. „Ne moraš da ideš.“
Hudson je uhvatio moj pogled. „Nadao sam se da ćemo moći da
razgovaramo.“
Klimnula sam glavom i uputila se prema spavaćoj sobi. „Naravno, dozvoli
mi samo da zatvorim vodu i obučem se.“
„Zašto se ne istuširaš? Sačekaću.“
Trebalo mi je nekoliko minuta da saberem misli. Nadala sam se da ću imati
nekoliko dana da smislim kako da mu kažem ono što znam. A sada sam
imala samo vreme koje ću provesti pod tušem. „Ako ti ne smeta, to bi bilo
sjajno. Hvala ti.“ Pokazala sam prema sofi. „Osećaj se kao kod kuće.“
Pod tušem, moja glava je bila u neredu i osećala sam se pomalo mlitavo.
Nisam imala vremena za potpunu predaju, pa sam stala pod tuš, zatvorila
oči i udahnula duboko nekoliko puta, sve dok nisam osetila da je svet
prestao da se vrti.
Nije bilo jednostavnog načina za započinjanje razgovora koji sam trebala
da vodim i više nisam mogla da se krijem iza bilo kakvih sumnji u
informacije koje imam. Sve se složilo, čak je i Fisher bio uveren.
Pretpostavila sam da bih trebala da krenem od samog početka. Hudson je
već znao da čitam dnevnike, i bila sam prilično sigurna da sam mu rekla za
onaj u kome se žena udaje u njujorškoj Public Library. Pa sam pomislila da
bi sa ,Pročitala sam ovaj dnevnik pre nekog vremena...mogla da počnem. Ali šta
onda? Da li bih rekla Hej, usput, da li si ikad posumnjao da tvoja žena ima
aferu? Počela sam da hiperventiliram.
Šta ako grešim?

263
 Moj kutak

Šta ako sam u pravu?

Šta ako ću mu time što ću mu reći, oduzeti najsvetiju stvar u njegovom životu?
Da li uništavam život jedne devojčice?
Da li bi ja želela da znam da moj tata zapravo nije moj tata?
O, Bože. Ta misao učinila je da moje srce zakuca još brže. Zbog načina na
koji su moji roditelji spavali okolo, bilo je potpuno moguće da moj otac nije
bio moj otac.
O, Gospode. Koga je briga za moju porodicu? Volela bih da se ovo dešava
meni, ne Hudsonu i njegovoj predivnoj devojčici.
Do kraja tuširanja, nasumične misli padale su mi na pamet, a ja sam
pokušavala da držim korak sa njima i da se smirim sporim disanjem. Da li
bih poginula ako bih izašla kroz prozor spavaće sobe da pobegnem? Kada su moje
ruke počele da trne, shvatila sam da moram da se priberem.
Isključila sam vodu, osušila se, očetkala kosu, obukla veš, majicu i doji deo
trenerke, pre nego što sam obrisala paru sa ogledala i ohrabrila sebe jednim
malim unutrašnjim razgovorom.
Sve će biti u redu. Bez obzira na ishod, stvari će se na kraju postaviti na svoje
mesto, baš kako i treba da bude. Možda je džombav put, ali ako je dnevnik o čoveku
za kojim sam luda pao u moje ruke pre nego što sam ga upoznala-postoji razlog za
to. Nekako je Bog ovo stavio u moje ruke i na kraju, sve će biti u redu.
Još jednom sam duboko udahnula i šapnula sebi, „Sada je sve u rukama
sudbine.“ Onda sam otvorila vrata spavaće sobe.
Samo da bih utvrdila da to nije bilo u rukama sudbine.
Bilo je u Hudsonovim rukama.
Zato što sam ostavila dnevnik na stoliću i on ga je trenutno čitao.
Podigao je pogled. „Zašto, dođavola ti imaš dnevnik moje bivše žene?“

264
 Moj kutak

Trideset prvo poglavlje

Hudson

„Ne razumem. Zašto bi Lexi prodala svoj dnevnik na eBayu, i kako je

dođavola završio kod tebe?“
Stella je odmahnula glavom. „Nisam kupila taj dnevnik na e-Bayu. Evelyn
mi ga je dala za rođendan.“
„Evelyn? Evelyn Whitley?“
„Da.“
„Kako je Evelyn došla do njega?“
„Nemam pojma.“
„Kada ga ti je dala?“
„Za moj rođendan prošle godine-pre oko osamnaest meseci.“
Nisam bio siguran šta se, dođavola dešava, ali sam znao da Evelyn i Lexi
više ne razgovaraju. Sećam se dana od pre nekoliko godina, kada sam
otišao da pokupim Charlie, a moja bivša je bila u posebno kučkastom
raspoloženju. Pitala me je da li sam u kontaktu sa Evelyn. Naravno da
nisam. Evelyn je bila prijateljica moje sestre, i to ne ona meni previše draga.
„Upravo sam pročitao prvu stranu. Počinje onog dana kada smo se
upoznali.“
Stella je prebledela. „Znam.“
Protrljao sam potiljak, osećajući nešto između obmanutosti i ljutnje, ali sam
se trudio da ostanem smiren. „Slučajno se desilo da dobiješ dnevnik moje
bivše? Od žene za koju si se pretvarala da si, u noći kada smo se upoznali?“
„Zvuči neverovatno. Znam, ali, da to se dogodilo. Nisam imala pojma da je
pripadao tvojoj bivšoj ženi do one večeri.“
„Do one večeri? U mojoj kući kada si rekla da imaš glavobolju?

265
 Moj kutak

Klimnula je glavom. „Tada se sve složilo.“

Hiljadu puta sam iznova preživljavao to veče, pokušavajući da shvatim šta
se, dođavola dogodilo. Jednog trenutka smo razgovarali i smejali se, a u
sledećem je bila pred vratima. Odmahnuo sam glavom. „Ne razumem
Stella.“
Uzdahnula je. „Možemo li da sednemo i razgovaramo o ovome?“
Provukao sam ruku kroz kosu. „Ti sedi, ja moram da stojim.“
Oklevajući, prišla je stolici i sela. Počeo sam da koračam kroz dnevnu sobu.
„Šta se desilo te večeri u mojoj kući?“
Stella je spustila pogled i progovorila gledajući u svoje ruke. „Charlie je
rekla svoje puno ime, a ja sam se setila da sam ga pročitala nedavno u
dnevniku. Da li se sećaš da sam ti rekla kako sam čitala dnevnik žene koja
se udala u Public Library? Da sam znala da odem i sedim na stepenicama,
tražeći ljude o kojima sam čitala?“
Bio sam tako zbunjen. „Tražila si mene i Lexi?“
Stella klimnu glavom. „To tada nisam znala, ali da...pretpostavljam da
jesam.“
Delovalo je neverovatno da bi dnevnik moje bivše žene mogao da padne u
ruke moje sadašnje devojke slučajno. Ali, čak i ako se tačno to dogodilo, još
uvek nisam shvatio zašto se tog dana Stella izbezumila.
Podigao sam dnevnik. „Dakle, zbog ovoga si me izbegavala? Zato što si
utvrdila da si čitala dnevnik moje bivše žene?“
Nastavila je da izbegava moj pogled. „Da.“
Počeo sam ponovo da koračam, pokušavajući da sklopim celu slagalicu, ali
su mi nedostajali neki delovi. „Zašto? Ako je sve ovo bila jedna velika
slučajnost, zašto mi jednostavno nisi rekla?“
Stella je bila tiha neko vreme, a mene je izbezumilo.
„Odgovori mi, Stella.“
Podigla je pogled, po prvi put. Oči su joj bile pune suza, izgledala je
potpuno poraženo. Osetio sam se razapet između želje da je zagrlim i
zavrištim na nju zbog koje god jebene ludosti koja se dešavala.
Nažalost, potonja je pobedila, pa sam zalajao, „Prokletstvo, Stella.

266
 Moj kutak

Odgovori mi!“
Poskočila je sa stolice i suze su joj potekle niz obraze. „Zato...ima stvari...u
unosima dnevnika.“
„Kojih stvari?“
Lexi i ja nismo imali sjajan odnos, posebno ne na kraju. Ali, ja nikada nisam
bio surov prema njoj. Nije mogla da napiše išta što bi uplašilo Stellu.
Stella je počela jače da plače. „Ne želim da te povredim.“
Nisam mogao da podnesem da je vidim uznemirenu, pa sam prišao i
kleknuo ispred nje. Sklanjajući joj mokre pramenove kose sa lica, tiho sam
progovorio. „Opusti se. Prestani da plačeš. Ništa što bi Lexi mogla da
napiše u nekom dnevniku ne može da me povredi. Ovo me povređuje,
videti tebe uznemirenu. Šta se dešava, dušo?“
Moji pokušaji da je smirim čini se da su je samo još više uznemirili. Jecala
je, a ramena su joj se tresla. Zagrlio sam je i držao u naručju dok se nije
smirila. Podigao sam joj bradu tako da su nam se pogledi sreli. „Pričaj sa
mnom. Šta te je tako uznemirilo?“
Oči su joj lutale tamo-amo između mojih i činilo mi se kao da gledam kako
joj se prokleto srce slama.
„Lexi...“ Šmrcnula je. „Ona govori o aferi.“
Trepnuo sam nekoliko puta. „Dobro... Nisam znao da je imala aferu, ali
pretpostavljam da ne mogu da kažem da sam šokiran. Hvatao sam je u
besmislenim lažima tokom godina, i u jednom trenutku sam sumnjao da
viđa nekoga, iako je to uvek poricala. Lexi je prilično sebična i pravila je
neka sumnjiva sranja, uključujući skrivanje novca i izbijanje iz kuće do
kasno u noć. Da li je to ono što te izjeda? Mislila si da bih bio uznemiren
kada bih to saznao? Nije prijatno čuti, ali taj deo mog života je završen.“
Stella je zatvorila svoje oči i odmahnula glavom. „Ima još.“
„U redu...šta? Šta još?“
„Čovek sa kojim je spavala, napisala je da je to bio tvoj najbolji prijatelj.“
Moje lice se namreškalo. „Jack?“
„Nikad nije napisala njegovo ime, ali ga je uvek pominjala kao J...I...“ Stella
je progutala još jednom i duboko udahnula. „Lexi ne zna ko je otac.“

267
 Moj kutak

Mora da sam bio u ozbiljnom poricanju, jer nisam imao pojma o čemu,
dođavola ona govori. „Otac koga? Kako to misliš?“
Stellina usna je zadrhtala. „Charlie. Ona ne zna ko je Charliein otac,
spavala je sa obojicom u vreme kad je zatrudnela.“

***

Do pre nedelju dana, osećao sam se kao da držim svet za muda. Gledao
sam svoju malu devojčicu kako mi pravi večeru sa ženom za kojom sam
bio lud-njih dve dok se smeju i osmehuju-i mislio kako je konačno sve u
redu nakon toliko vremena. A sada...činilo se da svet mene drži za muda.
U početku nisam verovao. Nije da Lexi nije bila sposobna za takvu vrstu
sranja, ali nisam mogao da verujem da moj najbolji prijatelj jeste. U
najmanju ruku, bar taj deo je sigurno bio pogrešan. J je moglo da znači
hiljadu imena; nije bilo moguće da bi mi Jack uradio tako nešto.
Dok sam ispijao svoj treći viski sedeći u baru gde sam se sastao sa svojim
ortakom nebrojeno puta, setio sam se jednog Valentinova od pre nekoliko
godina. Nekoliko dana sam poslovno boravio u Bostonu. Moj let je odložen
za veče. Rekao sam Lexi da ću je odvesti na večeru, kada se vratim kući, ali
završio sam rano i odlučio da otputujem podnevnim letom i iznenadim je.
Kada sam ušao, Jack je bio u našem stanu. Sećam se da je kroz mene
prostrujao neki nelagodan osećaj, ali je tada Jack rekao da je došao da
zamoli Lexi da pođe sa njim kako bi mu pomogla da kupi poklon za
njegovu devojku-sadašnju ženu-za Valentinovo. Rekao je da voli smaragde
i da se setio da Lexi ima ogrlicu sa tim kamenom, pa je pretpostavio da će
ona moći da prepozna kvalitetan smaragd za prsten. Iskreno sam
poverovao u priču-to je bila moja žena i moj najbolji prijatelj, jebote.
Nekoliko godina kasnije, sedeo sam preko puta Lexi u kancelariji svog
advokata. Ruke je držala na stolu u konferencijskoj sali i tada sam primetio
ogroman smaragd koji je blistao na njenom prstu. Naši pregovori su imali

268
 Moj kutak

nekih spornih tačaka, pa sam dao komentar na njeno uludo trošenje novca i
rukom pokazao na prsten. Uputila mi je zao osmeh i rekla da ga ima već
godinama-poklon od čoveka koji je znao da je ceni. Nikada ranije nisam
video taj prsten, ali je Lexi imala gomilu nakita, pa sam opet to odbacio kao
nebitno, pomislivši da moja bivša samo želi da mi se podvuče pod kožu.
Zveckajući kockicama leda, koje jedva da su imale priliku da se istope u
mojoj čaši, odlučio sam da obavim telefonski razgovor. Nije me jebeno bilo
briga što je 2:30 ujutro.
Na treće zvono javio se pospan ženski glas. „Halo?“
„Da li imaš prsten sa smaragdom?“
„Hudson? Jesi li to ti?“
Čuo sam kako u pozadini gunđa muški glas, ali nisam mogao da razaznam
šta je rekao.
„Da Alana, Hudson je.“
„Sredina je noći.“
„Možeš li mi jednostavno reći da li imaš prsten sa smaragdom?“
„Ne razumem...“
Podigao sam glas. „Samo mi jebeno reci da li imaš ili nemaš prsten sa
smaragdom?“
„Ne, nemam. Šta se dešava, Hudsone? Da li je sve u redu?“
Alana je sigurno pokrila slušalicu, jer sam čuo prigušene glasove, a onda se
nekoliko sekundi kasnije javio moj nazovi najbolji prijatelj. „Hudsone? Šta
se, dođavola dešava?“
„Tvoja žena nema jebeni prsten sa smaragdom.“
„Jesi li pijan?“
Ignorisao sam ga. To da sam pijan ili ne, nije menjalo činjenice. „Ti znaš ko
ima jebeni prsten sa smaragdom?“
„O čemu pričaš?“
„Moja bivša žena. Eto ko ima jebeni prsten sa smaragdom. Onaj koji si mi
rekao da ideš da kupiš za svoju devojku, kada sam se vratio kući iz
Bostona.“
Na trenutak je zavladala tišina. Na kraju je Jack pročistio grlo. „Gde si?“

269
 Moj kutak

„U baru blizu tvoje kuće. Dovuci svoje mršavo dupe ovde, ili ću biti u tvom
stanu u roku od deset minuta.“ Ne čekajući da odgovori, prekinuo sam
vezu i bacio telefon na šank. Podigao sam svoju praznu čašu prema
barmenu. „Uzeću još jedan.“

***

Jack nije rekao ništa dok se smeštao na stolicu pored mene. Nisam mogao
ni da ga pogledam. Kada sam progovorio zureći u čašu, glas mi je bio
sablasno miran. „Kako si mogao?“
Nije odmah odgovorio. Na trenutak sam pomislio da će se praviti lud, ili
još gore, da će poreći-ali, pružio mi je barem toliko poštovanja.
„Voleo bih kada bi imao odgovor na to pitanje,“ rekao je, „osim da sam
obično govno.“
Podsmehnuo sam se i prineo čašu ustima. „Verovatno prva iskrena stvar
koju sam čuo od tebe posle dugo godina.“
Jack je podigao ruku prema barmenu i naručio dupli viski. Sačekali smo da
njegova čaša bude napunjena, pa nastavili.
„Koliko dugo?“ Upitao sam.
Ispio je pola čaše i spustio je na šank. „Oko godinu dana.“
„Jesi li barem bio zaljubljen u nju?“
Jack je odmahnuo glavom. „Ne. Bio je to samo seks.“
„Sjajno,“ podsmehnuo sam se. „Dvadeset i pet godina prijateljstva za samo
seks. Lexi nije čak ni pušila dobro. Bila je sva u jebenim zubima.“
Uglom oka video sam kako je Jack obesio glavu. Odmahivao je njome dugo
vremena. „Mislim da sam želeo u nečemu da te pobedim,“ rekao je. „Uvek
si bio pametniji, jači, viši, popularniji i imao svaku devojku koju bi poželeo.
Nakon nekoliko nedelja zabavljanja, Alana mi je priznala da je te večeri,
kada smo je upoznali, prišla sa svojom prijateljicom nama, jer je bacila oko
na tebe. Čak bi i moja žena odabrala tebe, ako bi mogla da bira.“ Ponovo je

270
 Moj kutak

odmahnuo glavom. „Ako je neka uteha, prvi put kada se to desilo, bili smo
pijani.“
„Nije.“
Sedeli smo rame uz rame solidnih deset minuta, a da nijedan od nas nije
rekao ni reč. Popio sam svoj četvrti viski dok je moj odani prijatelj ispijao
njegov dupli. Nisam često pio, tako da me je alkohol dobro uhvatio. Vid mi
je bio zamagljen, a prostorija je počela da se vrti.
Duboko uzdahnuvši, po prvi put sam se okrenuo prema Jacku. Uradio je
isto, susrećući se sa mojim očima dok je duboko izdisao.
„Da li je tvoja?“ Samo postavljanje pitanja prouzrokovalo mi je fizičku bol
u grudima, a glas mi je pukao kada sam ponovo progovorio. „Da li je moja
ćerka tvoja?“
Jack je progutao. „Lexi nikad nije bila sigurna. Koliko znam, još uvek nije.“
Izvadio sam novčanik. Spuštajući dve stotine na šank, podigao sam ruku
da pozovem barmena. „Sto je za pića. Druga stotina je da mu ne pomogneš
da ustane.“
Barmen je izgledao zbunjeno, pa sam ustajući, pokazao na govnara koga
sam više od dve decenije nazivao svojim najboljim prijateljem. „Jebao je
moju ženu, dok sam ja bio u braku sa njom.“
Barmenove obrve su se podigle dok je pogledao između nas.
„Okreni se,“ promrmljao sam svom najstarijem prijatelju.
Jack se okrenuo na svojoj stolici kako bi se suočio sa mnom. Morao sam da
zatvorim jedno oko kako bih video samo jednog od njega, a on nije podigao
ruku dok sam ja zamahnuo i smestio mu pesnicu posred lica. Bilo je to
najmanje što je mogao da učini-da ga primi kao muškarac.
„Nemoj reći govnu od moje bivše da znam,“ upozorio sam ga okrećući se
prema vratima. Nisam se potrudio da se osvrnem i vidim da li mu je
barmen pomogao da se podigne sa poda.

271
 Moj kutak

Trideset drugo poglavlje

Stella

Prošlo je skoro nedelju dana, a ja još uvek nisam videla Hudsona. Mada
sam znala da ima većih razloga da nestane, nego što sam imala ja, kada
sam ga izbegavala.
Sumnjala sam da je išta rekao svojoj sestri, jer Olivia nijednom nije
pomenula njegovo ime. Stigao je poslednji od uzoraka Signature Scenta,
odobrene su fotografije za kutije koje smo radili u Californiji, a danas, u
četvrtak, skladište je počelo slati narudžbe pristigle sa Home Shopping
Channela. Tako da je ovo monumentalan dan; moj dugogodišnji san se
ostvarivao. A, ja nisam želela ništa više, nego da odem kući i zavučem se u
krevet.
Fisher nije želeo da dozvoli da se ovaj događaj ne obeleži, ma koliko puta
mu ja rekla da nisam raspoložena i iz skladišta uputila sam se na večeru sa
njim. Već je sedeo u separeu kada sam stigla, a posuda sa ledom bila je
postavljena pored stola.
Kliznula sam na mesto preko puta njega.
„Dobro, sada znam da su stvari loše. Upravo sam te gledao kako ulaziš.
Hostesa ima ogromnu vazu sa cvećem na svom pultu, a ti nisi ni pokušala
da ih pomirišeš.“
Pokušala sam da se nasmešim. „Nisam danas raspoložena za mirisanje
cveća.“
„Tu grešiš. Upravo danas ne bi trebala da prestaješ da mirišeš c veće, moja
Stella Bella. Stavila si svoje srce u ovaj posao, a danas su počele isporuke
tvojih prvih porudžbina.“ Podigao je bocu iz posude za led i napunio nam
čaše. „Čak sam nam naručio najbolju stvar.“

272
 Moj kutak

Iako je imao najbolju nameru, videvši zlatnu etiketu na boci šampanjca-

etiketu koja je bila na bocama koje smo ukrali sa Olivijinog venčanja pre
nekoliko meseci-činilo mi se kao da je priča zaokružena. Krug je zatvoren.
Hudson i ja smo počeli i završili sa ovim bocama. Osećaj težine napunio mi
je pluća.
Fisher je podigao svoju čašu u želji da nazdravi. „Mojoj pametnoj devojčici.
Radila si na kiši godinama i konačno dočekala svoju dugu.“
Nasmešila sam se. „Hvala ti, Fisher.“
Došao je konobar i uzeo naše porudžbine. Nisam bila raspoložena za jelo,
ali sam osećala da moram da dam sve od sebe, jer se Fisher toliko trudio.
„Pa, pretpostavljam da se nisi čula sa Hudsonom?“
Uzdahnula sam kada su mi se ramena obesila. „Nije bio u kancelariji.
Ponekad dobijem poslovni e-mail, ali oni uvek stižu rano ujutro-kao 4:00
ujutro. Još uvek radi, ali od kuće, i ne razgovara sa mnom o ličnim
stvarima.“
Fisher je pijuckao šampanjac. „Dakle, ne znaš da li se suočio sa bivšom
ženom? Da li joj je rekao da zna za dnevnik i stvarima u njemu?“
Odmahnula sam glavom. „Poneo ga je sa sobom kada je otišao, ali nemam
pojma šta je uradio sa njim ili sa kim je razgovarao.“
„Ne može večito da te smatra odgovornom. Ništa od toga nije tvoja
krivica.“
„Nisam sigurna ni da veruje da se taj dnevnik slučajno našao u mojim
rukama.“
„Kako ne bi bilo slučajno?“
„Razmisli o tome. Samo sam se pojavila na venčanju njegove sestre-žene
koju nikad pre nisam upoznala-posle čitanja dnevnika njegove bivše
žene?“
„Ali ti nisi znala da je to njegova bivša žena.“
Slegnula sam ramenima. „Znam...ali čini se vrlo mogućim.“
„Pa, šta on misli? Da ga vrebaš ili tako nešto? Pročitala si dnevnik njegove
bivše žene, nekako saznala ko je on, i smestila mu da se zaljubi u tebe?
Samo ti fali skuvani zec Glenn Close.“

273
 Moj kutak

Odmahnula sam glavom. „Ne znam šta on misli.“

„Pa, da li želiš da znaš šta ja mislim?“
„Da li imam izbora?“
„Naravno da ne, ludice.“ Fisher je posegao preko stola, uzeo moju ruku i
stegnuo je. „Mislim da nijedna od stvari koja se dogodila nije slučajnost.
Mislim da je život niz stepenica, koje se granaju u različitim pravcima.
Nemamo pojma kojim pravcem treba da idemo, pa smo skloni da hodamo
pravom linijom i sledimo najveće kamenje, jer je tako najlakše. Slučajnosti
su malo kamenje koje te navodi na krivudavu stazu. Ako si dovoljno
hrabra, pratićeš ovo kamenje, i završićeš tačno tamo gde treba da budeš.“
Tužno sam se osmehnula. „To je divno. Kada si postao tako prosvećen?“
„Pre oko deset minuta dok sam sedeo za ovim stolom kada je konobar
prošao. Hostesa me je pitala da li želim visok sto ili separe. Ja sam rekao
visok sto, a ona me je povela prema separeu. Mogao sam da joj kažem da to
nije ono što sam tražio, ali sam umesto toga pratio malo kamenje na novoj
stazi i pogledaj šta mi je donela.“
Čelo mi se nabralo. „Izgubila sam se. Šta ti je donela?“
Naš konobar je prišao, noseći tacnu sa našim predjelom. Postavio je jelo na
sredinu stola i blistavo se nasmešio Fisheru. „Mogu li da vam donesem još
nešto?“
„Trenutno ne, ali možda kasnije?“
Konobareve oči su zablistale. „Dogovoreno.“
Nakon što se udaljio, Fisher je uzeo komad mocarele i namignuo mi.
„Njega. Ta staza mi je donela njega, mislim da upravo tu trebam da budem
za nekoliko sati.“

***

U petak uveče, napustila sam kancelariju oko 07:00 uveče. Signature Scent
je otpremao porudžbine bez zastoja, a sledeće nedelje sajt bi trebao da bude

274
 Moj kutak

pokrenut. Olivia je uspela da mi obezbedi gostovanje u nekoliko jutarnjih

emisija, koje su se bavila temom poslovnih žena, a par časopisa je tražilo
intervju sa mnom. Sve o čemu sam tako dugo sanjala počelo je da se
ostvaruje, a ja nisam imala snage u svemu tome da uživam.
Jutros sam se slomila i poslala poruku Hudsonu Nedostaješ mi. Mogla sam
da ga vidim kako je čita, ali povratna poruka nije stigla. Moje srce se
slomilo. Jednom, dok sam bila dete, skakala sam u talase, kada me je jedan
baš jako udario. Uvukao me je u sebe i kotrljala sam se dezorjentisano
gubeći iz vida put ka površini vode. To-tako sam se osećala ove nedelje bez
Hudsona. Morala sam da izvlačim dupe iz kreveta da bih dolazila na
posao.
Sada je bio vikend, ali iz nekog razloga nisam bila spremna da idem kući. U
vozu, zagledala sam se u jednu tačku, uljuljkana njegovim kretanjem. U
jednom trenutku podigla sam pogled dok smo ulazili u stanicu, a ime
ispisano na zidu privuklo je moju pažnju kada smo usporili.
Bryant Park-42nd Street.
Ustala sam. Voz je bio krcat, ali sam se progurala kroz grupu od desetak
ljudi kako bih došla do vrata i izašla. Njujorška Public Library je bila
odmah iza ugla. Poslednje što bih trebala da radim je da sedim na
stepenicama, podsećajući se noći kada smo Hudson i ja prvi put plesali, ali
ne bih mogla sebe da zaustavim, čak i da sam probala.
Bila je jesen, dani su bivali sve kraći. Nedugo nakon šta sam sela na isto
mesto na kome sam stotinama puta sedela, sunce je počelo da zalazi. Nebo
je bilo prošarano blistavim purpurno narandžastim tonovima, a ja sam
duboko udahnula i zatvorila oči na trenutak, pokušavajući da dozvolim
lepoti prirode da mi povrati duh. Kada sam ih otvorila, moj pogled se
spustio niz stepenice i pao na muškarca koji je stajao u njihovom dnu,
zagledan u mene.
Trepnula sam nekoliko puta, pretpostavljajući da se moja mašta poigrava
sa mnom.
Ali, nije.
Činilo se kao da moje srce preskače svaki drugi otkucaj dok se Hudson peo

275
 Moj kutak

stepenicama, prilazeći mi.

„Mogu li da sednem pored tebe?“ Njegovo lice nije odavalo nikakva
osećanja.
„Da, naravno.“
Hudson je seo na mermerni stepenik. Njegove noge bile su raširene, ruke
je sklopio između kolena i spustio pogled. Zagledala sam se u njega. Prošlo
je oko nedelju dana otkad sam ga poslednji put videla, i mogla sam da
primetim da je malo izgubio na težini. Njegovo lice delovalo je iscrpljeno,
imao je tamne kolutove oko očiju, a koža-normalno preplanula i blistava-
izgledala je suvo i bezlično.
Toliko mnogo pitanja mi je prošlo kroz glavu. Da li me je tražio? Ili je došao
kako bi razmišljao? Je li bio dobro? Šta se dešavalo tokom poslednje
nedelje? Na osnovu Hudsonovog lica, izgledalo je da su stvari postale gore.
Takođe se činilo da ima nešto da kaže, i šta god da je to bilo, nije bilo lako.
Zato sam prekopala po tašni i ponudila mu Hershey čokoladicu.
Tužno se osmehnuo. „Izgledaš kao da je i tebi potrebna isto koliko i meni.
Da podelimo?“
Sledećih desetak minuta, sedeli smo jedno pored drugog u tišini na
stepenicama njujorške Public Library-mestu u kome se venčao, mestu gde
smo se upoznali, mestu gde su njegovi roditelji, čijem smo se odnosu oboje
divili, takođe izrekli svoje zavete-i podelili čokoladicu gledajući zalazak
sunca.
U jednom trenutku, pročistio je grlo. „Dobro si?“
„Bila sam i bolje, a ti?“
Nasmešio se tužno. „Isto.“
Ponovo smo zaćutali na par trenutaka.
„Žao mi je što sam nestao na neko vreme,“ konačno je rekao. „Trebalo mi je
vremena da shvatim neke stvari.“
Pomerila sam se i okrenula prema njemu, dok je on nastavio da zuri ispred
sebe ne pogledavši me kad sam progovorila. „Da li si?“ upitala sam.
„Shvatio, mislim?“
Slegnuo je ramenima. „Koliko sam mogao, pretpostavljam.“

276
 Moj kutak

Klimnula sam glavom.

Hudson je bio zagledan u zalazak sunca dok su mu se suze skupljale u
očima. Progutao je pre nego što je progovorio. „Jack je priznao.“
Srce me je zabolelo. Više nisam znala šta smo jedno drugom, ali to me nije
sprečilo da pokažem saosećajnost. Stisnula sam njegovu ruku i čvrsto je
držala. „ Žao mi je, Hudsone. Tako mi je žao.“
„Odlučio sam da ne razgovaram sa Lexi o tome.“
Wow. Pomislila bih da je to prvo mesto na koje bi otišao. „Dobro...“
„Kada bih joj dao do znanja da znam, jedina bi mi satisfakcija bila što
mogu da se izderem na nju. Ništa drugo dobro iz svega toga ne bih
izvukao ni za sebe, ni za Charlie. Što se mene tiče Lexi je neprijatelj, i nikad
nije dobro da dozvoliš neprijatelju da zna tvoje planove. Moram da znam
koje je moje mesto i ako treba, koja su moja prava, pre nego što se suočim
sa njom.“ Hudson je ponovo progutao. Njegov glas je bio promukao kada
je nastavio. „Charlie je moja kćerka. To se neće promeniti ako... ako...“ Nije
mogao da izgovori.
Oči su mi se napunile suzama. „Potpuno si u pravu. Ti si predivan otac-
predivan čovek, jer Charliena osećanja stavljaš na prvo mesto u trenutku
kada bi bilo zaista lako biti iracionalan.“
„Ipak sam naše DNA dao na testiranje. Uzeo sam uzorak sa njenog obraza
dok je spavala i sa svojim ostavio u laboratoriji juče. Ja ne želim da znam
rezultate, ali osećam da bi bilo neodgovorno da ih ne saznam. Ne daj Bože,
da se nešto dogodi i njoj zatreba krv ili tako nešto.“ Zastao je, i ovog puta
nije uspeo da obuzda svoje emocije. Glas mu je pukao. „Znaću za oko
nedelju dana.“
Nije mi dao nikakav nagoveštaj da su stvari među nama u redu. To nije
bilo važno. Hudson je bio slomljen čovek i ja nisam mogla samo da sedim
ovde i gledam ga kako se raspada. Omotala sam ruke oko njega. „Žao mi
je. Tako mi je žao što prolaziš kroz sve ovo, Hudsone.“
Ramena su mu se tresla, dok sam ga ja držala. Nije ispustio nijedan zvuk,
ali sam znala da je plakao, jer sam osetila vlagu na vratu gde je zakopao
svoje lice. Pomislila sam da bi se možda osećao bolje ako se pusti-plakanje

277
 Moj kutak

je fizičko oslobađanje bola. Takođe sam znala kakav je Hudson bio čovek.
Zadržao bi deo kako bi mučio sebe-jer, duboko u duši verovao je da je
krivica delimično bila njegova. Krivio bi sebe što previše radi i ne
posvećuje dovoljno pažnje svojoj ženi, ili što ne donosi cveće kući bez
povoda. To je bila bezrazložna krivica, naravno, ali on je bio tako častan
čovek i ja sam bila sigurna da on to ne bi video na taj način.
U jednom trenutku, Hudson se povukao. Po prvi put, pogledao me je
pravo u oči. „Žao mi je što mi je trebalo neko vreme da budem sam.“
Odmahnula sam glavom. „Nema razloga da ti bude žao. Razumem. I ja
sam se krila od tebe neko vreme. Samo, molim te, veruj mi da nisam imala
nameru da sakrijem bilo šta od toga od tebe. Zaista nisam povezala ništa
do te večeri u tvojoj kući. A onda...nisam znala kako da ti kažem. Nisam
želela.“
„Sada znam. Bilo je to samo puno slučajnosti odjednom. Trebalo mi je neko
vreme da sve apsorbujem, a onda da shvatim da ništa od svega ovoga
uopšte nije bila koincidencija.“
Povukla sam se unazad. „Kako to misliš?“
Hudson je sklonio pramen kose sa mog lica. „Zašto si ovde, upravo sada?“
„Misliš ispred biblioteke?“
Klimnuo je glavom.
„Ne znam.“ Odmahnula sam glavom. „Vraćala sam se kući sa posla
vozom, podigla sam pogled i videla ovu stanicu. Nešto me je primoralo da
tu izađem.“
„Da li znaš zašto sam ja ovde?“
„Zašto?“
„Ja sam isto bio u vozu, na putu ka tvom stanu. Podigao sam pogled na
sekundu, i u moru ljudi zbijenih u podzemnoj železnici, u vreme špica,
video sam tebe kako izlaziš na Bryant Parku. Moj voz se zaustavio baš
preko puta tvog. Pokušao sam da izađem, ali smo počeli da se krećemo pre
nego što sam uspeo da to uradim. Zato sam izašao na sledećoj stanici i
trčao celim putem dovde.“
Moje oči su se raširile.

278
 Moj kutak

„Ti si ne znajući zašto podigao pogled i video mene kako silazim sa voza iz
koga sam ja ne znajući zašto izašla?“
„Ako ranije nisam bio siguran šta se dešava, sada jesam.“ Obuhvatio mi je
obraze u zagledao se u moje oči. „Ništa od ovoga nije slučajnost dušo. To je
svemir koji se urotio da budemo zajedno. Bilo je tako od samog početka-i
pre nego što smo se upoznali.“
Suze su mi ponovo navrle na oči. Praznina koju sam osećala u svojim
grudima tokom protekle nedelje počela je da se puni nadom. Razmišljala
sam o tome koliko smo oboje bili povređeni-Hudson, naravno, daleko više
od mene. Taj prokleti dnevnik je bio koren svega, ali on je bio u pravu. Bilo
je to više od niza slučajnosti. Postojala je viša sila koja je radila za nas.
Nasmešila sam se i prešla vrhom nosa preko njegovog. „Znaš, mislim da
bismo trebali da se predamo.
Nemamo nikakvih šansi ako se ceo svet urotio.“
„Dušo, nisam imao nikakvih šansi od trenutka kada sam te ugledao.“

279
 Moj kutak

Trideset treće poglavlje

Hudson

Prošla nedelja je bila iscrpljujuća.

Jučeršanje jutro je bilo najgore. Trebao sam da saznam svoje DNA rezultate
u 9:00 ujutro, ali je laboratorija kasnila. Stella je želela da bude sa mnom
kada budu zvali, ali je imala sastanak sa dobavljačem, koji nije mogla da
propusti. Što je bilo dobro, jer sam plakao kao prokleta baba kada su me
konačno pozvali oko podneva i potvrdili da moja mala devojčica...ustvari
nije bila moja.
Kada se Stella te večeri vratila, ja sam bio u stanju otupelosti-i pijan.
Onesvestio sam se oko 09:00, što je verovatno bio razlog što sam već u 3:00
bio budan, buljeći u plafon.
Kako ću, dođavola pogledati Charlie u oči, znajući da ona nije moja?
Osećao sam se kao jebeni prevarant lažući je. Imala je samo šest godina, ali
sam ja uvek bio iskren prema njoj. Želeo sam da mi veruje, kao što sam ja
verovao svom ocu. A sada je sve to bilo uništeno. Misli su mi se stalno
vraćale na razgovor koji smo imali pre nekoliko meseci. Rekla mi je da nije
slomila ručku kuhinjskog ormarića-onog na koji se često kačila, koristeći ga
kao stepenik.
Zbog načina na koji je šraf zavijen, znao sam da laže. Pa sam je poseo i
objasnio da bez obzira koliko loša bila situacija, laganje o tome je uvek gore
od bilo kakvog prikrivanja. Te večeri priznala je i rekla da je boli stomak.
Bio sam prilično siguran da joj se stomačić vezao u čvor zbog krivice. Bio
sam na putu da dobijem čir zbog laži koju sam prikrivao.
Oko 6:00 sunce je počelo da se pomalja kroz prozor spavaće sobe. Zrak
sunčeve svetlosti plesao je preko Stellinog lepog lica, pa sam se okrenuo na

280
 Moj kutak

stranu i gledao je kako spava. Izgledala je tako mirno, što mi je pružilo

izvesnu utehu, jer sam znao da su joj protekle nedelje bile stresne koliko i
meni. Nisam mogao da zamislim kako se osećala u trenutku kada je složila
ludu slagalicu. Mora da je bilo slično ovome što ja osećam trenutno, kao da
mi je tlo nestalo pod nogama, a ja više nisam imao nikakav oslonac.
Kao da je osetila da je posmatram, njene oči su se otvorile.
„Šta radiš?“ upitala me je pospano.
„Uživam u pogledu. Nastavi da spavaš.“
Njene usne su se iskrivile u pospan osmeh. „Koliko si dugo budan?“
„Ne predugo.“
Nasmešila se. „Znači satima, ha?“
Zahihotao sam se. Teškoća sa srodnim dušama je bila u tome što ste sa
njima imali povezanost drugačiju od bilo čega što ste iskusili sa drugim
ljudskim bićem, i mogle su da osete kada pokušate da sakrijete bol koji
vam razdire dušu.
Sklonio sam pramen kose sa njenog lica.“ Ne znam šta bih radio da mi nije
bilo tebe, prošle nedelje.“
„Bez mene, ne bi imao najgoru nedelju u svom životu.“
Odmahnuo sam glavom. „U nekom trenutku bi isplivalo na površinu.
Možeš da bežiš od laži, ali te istina uvek sustigne.“
Uzdahnula je. „Pretpostavljam da je tako.“
„Mislim da sam odlučio kako ću se nositi sa bivšom ženom.“
„Jesi?“
Klimnuo sam glavom. „Mislim da je najbolje da i dalje Lexi ne kažem
ništa.“
„Oh...wow. Dobro. Kako si došao do te odluke?“
„Najvažnije je da Charlie ne bude povređena. Ja sam jedini otac za koga je
ikad znala, a trenutno je premlada da bi se borila sa saznanjem da je u
njenom životu sve laž. Njoj je potrebna stabilnost, rutina i predvidivost-ne
želim da joj sve to oduzmem, samo kako bih uništio svoju bivšu ženu. Lexi
želi izdržavanje za dete i alimentaciju od mene. Jacku ovih dana ide dobro,
ali on ne bi mogao da joj priušti ugodan život za koji ja plaćam račune-

281
 Moj kutak

veruj mi. Mislim da je najbolje da je pustim da i dalje misli da čuva neku

veliku tajnu. Ako bi saznala da znam, osetila bi se finansijski ugrožena, pa
bi iz čistog inata jednoj šestogodišnjakinji rekla da njen otac zapravo nije
njen otac.“
Pomilovao sam Stellu po ruci. „Poslao sam poruku Jacku da ga obavestim,
smatrajući to ispravnim. Rekao je da biologija ne čini porodicu i da je ona
moja. Nije delovao zainteresovano da se uključi u Charliein život. Prezirem
ga, ali je u pravu. Charlie je moja ćerka, bez obzira šta biologija kaže. To što
nema moj DNA ne menja ništa. Jednoga dana kad bude starija i
spremna...“Počeo sam da se gušim. „Reći ću joj da nije moja.“
Stella se tužno osmehnula. „Mislim da ima smisla. Mada ne mogu da
zamislim koliko će ti biti teško da se baviš svojom bivšom ženom, znajući
ono što znaš.“
Odmahnuo sam glavom. „Definitivno hoće, ali je u redu. Uradiću sve da
mojoj ćerki...Charlie bude dobro.“
Stela je ispružila ruku i spustila je na moj obraz. „Ne ispravljaj sebe kada
kažeš moja ćerka. Ti jesi Charliein roditelj, jer je roditelj onaj ko potrebe
deteta stavlja ispred svojih, i ja sam prilično sigurna da si ti jedini od tri
odrasle osobe u ovoj jednačini koji je to uvek činio.“
Klimnuo sam glavom.
Stella me je nekoliko minuta tiho gladila po ruci. Oboje smo ležali na
bokovima okrenuti jedno prema drugom, sa mojom rukom između nas.
Kada je pokušala da ispreplete naše prste, shvatio sam da mi je šaka bila
stegnuta u pesnicu.
Raširila je moje prste. „Tako si napet.“
„Da. Verovatno bi trebao da odem na trčanje i sagorim deo napetosti.“
„Da li danas treba da budeš bilo gde ili da radiš nešto?“
Odmahnuo sam glavom. „Ne planiram da idem danas u kancelariju.“
Podigla je moju ruku i prinela je usnama. „Znaš, mogu da se setim mnogo
prijatnijeg načina za sagorevanje napetosti od nabijanja trotoara.“
Čak i posle neprospavane noći i razgovora koji smo upravo vodili, osećaj
Stellinih usana na mojoj ruci i spominjanje nabijanja već je popravilo moje

282
 Moj kutak

raspoloženje. „O stvarno? Šta si imala na umu?“

Nežno me je oborila na leđa i popela se na mene. Opkoračivši me, svukla je
majicu u kojoj je spavala preko glave. Njene pune grudi dozivale su me.
Kada sam posegao za njima, Stella je podigla kažiprst i mahnula njime
napred-nazad. „Ne. Ovo je za tvoje ublažavanje stresa. Samo lezi i dozvoli
da ja obavim sav posao.“
Prekrstio sam ruke iza glave, pretpostavljajući da je želela da bude na vrhu.
Ali, umesto toga povukla se i sela mi na butine. Njena mala ruka izvukla
mi je kurac iz bokserica, omotavajući prste čvrsto oko njega. Stisnula ga je i
oblizala usne, a zatim se savila u struku i kliznula jezikom preko vrha.
Oči su joj zablistale kada je polizala delić predejakulata sa mog kurca i
pogledala prema meni. „Pokaži mi. Pokaži mi kako želiš da te sisam.“
Zastenjao sam i zabio joj prste u kosu. Stelline oči su se zatvorile. Spustila je
vilicu i uzela skoro celu dužinu u usta jednim glatkim pokretom.
Jebote.
Toliko bolje od trčanja.
Ovo će biti sramotno brzo, ali tako jebeno potrebno. Kao da je osećala šta
treba da uradi, Stella se bacila na posao. Uskoro mi je ceo kurac bio
natopljen pljuvačkom-ona vrsta vlažnosti koja je svakim Stellinim
podizanjem i spuštanjem uzrokovala najseksipilniji grgolj. Uzela me je u
sebe sve do grla, a zatim kliznula unazad-iznova i iznova. Bio je to
predivan osećaj, a istovremeno i mučenje u isto vreme. Toliko sam želeo
da podignem kukove i gurnem ostatak kurca u nju, ali nisam želeo da je
povredim. Posle nekoliko minuta, pustila me je i podigla pogled. Rukom
sam joj još uvek stezao kosu, a Stella ju je pokrila svojom i pritisla je.
„Pokaži mi. Pokaži mi.“
Jebote.
Ponovo je spustila usta i ovog puta, posle dva klizanja dole, nisam više
mogao da izdržim. Uradio sam tačno ono što je tražila i kada je došla do
tačke potoni ili plivaj-mesta na začelju njenog grla gde bi počela da se
povlači, nežno sam joj gurnuo glavu prema dole.
„Jeeeeebote.“

283
 Moj kutak

Sve vreme je to mogla da uradi, ali je čekala da ja to zatražim od nje.

Isuse Hriste.
Već je bila savršena. Ali sada...
Stella se povukla, sa uvučenim obrazima dok me je sisala do vrha. Slatko je
zastenjala kada sam umotao njenu kosu oko svoje šake i ponovo joj gurnuo
glavu prema dole. Izdržao sam samo dva usisaja pre nego što je moj
orgazam počeo da se gradi.
„Svršiću...“Prostenjao sam i olabavio stisak na njenoj kosi.
Ali ona nije prestajala.
„Stella...dušo...“ Ovog puta sam je blago povukao za kosu, nesiguran da li
me je čula. Ali, to je učinilo samo da me uzme još dublje.
Jebote. Ona želi da svršim niz njeno grlo.
Stella nije morala dugo da čeka. Posle još samo jednog usisavanja krenulo
je pulsiranje kome se činilo da nema kraja. U jednom trenutku počela je da
me brine dužina njegovog trajanja, ali je moja slatka devojčica progutala
svaku kap.
Iako je ona obavila sav naporan posao, spustio sam nazad glavu na jastuk,
hvatajući vazduh. Stella je obrisala usta i popela se uz moje telo. Imala je
najblesaviji osmeh na licu.
„Isuse...to je bilo...mislim da ću ponovo morati da naučim da hodam.“
Zahihotala se. „Da li to znači da si se rešio stresa?“
„Da, osim ako se ne zapitam kako si dođavola naučila to da radiš.“
„Zapravo, smešno, ali žena iz jednog od mojih dnevnika, mučila se to da
uradi, pa je kupila video sa instrukcijama. I ja sam ga kupila, jer sam bila
radoznala.“
Zatvorio sam oči i zahihotao se. „Ti dnevnici. Oni će biti moja smrt, zar
ne?“

284
 Moj kutak

Epilog

Stella

8 1/2 meseci kasnije

Dragi Dnevniče,
Večeras je Stella zaspala pre mene i ja sam je posmatrao. Svako malo ugao njenih
usana bi se trznuo, a one izvile na gore. Ne traje dugo, sekundu ili dve, ali je
očaravajuće. Nadam se da me je sanjala, jer želim da ispunim sve njene snove-baš
kao što je ona moje.
Hudson

Stisnula sam svoj novi dnevnik na grudima. Ozbiljno? Čime sam zaslužila
ovoliku sreću? Hudson i ja smo počeli da živimo zajedno pre nekoliko
meseci, nakon lansiranja Signature Scentea-ne da mi je bio potreban cimer.
Po prvi put u svom životu, mogla sam sebi da priuštim sopstven stan u
New Yorku. Mogla sam da položim lep depozit za kuću, jer je moj posao
išao bolje nego što sam mogla i u najluđim snovima da zamislim. Čak je
Oprah stavila moj mali izum na svoju listu omiljenih poklona ove godine.
Sada imamo specijalno izdanje Valentine's Day Signature Scent kutije, i
uskoro će i verzija za muškarce biti spremna za lansiranje. Provela sam
dane u sastavljanju novih algoritama, a sada je iskusan tim Rothschild
Investmenta na sebe preuzeo kontrolu, pa sam konačno osetila da sam
pronašla ravnotežu između poslovnog i privatnog života, koju sam oduvek
želela.
Hudson Rothschild je ostvario sve moje snove, a onda i neki više. Čak me je
iznenadio i sa putovanjem u Grčku kako bismo proslavili naše prvo
isporučivanje proizvoda na međunarodno tržište. Odseli smo u

285
 Moj kutak

najneverovatnijem hotelu na Mykonosu. Kada smo se zaustavili, učinio mi

se poznat. Tek kada smo ušli u naš apartman, shvatila sam zašto. Hotel koji
nam je rezervisao, bio je isti onaj koji sam ja odabrala pre oko godinu dana
dok sam planirala svoje putovanje iz snova u predvorju njegove firme, i
čekala da razgovaram sa njim. Zapamtio je iz samo kratkog pogleda na
ekran mog laptopa.
Što se tiče mog hobija čitanja dnevnika... pa, prestala sam da ih kupujem.
Plašila sam se da bi pogled na dnevnike Hudsona mogao da podseti na
loše uspomene. Pre nekoliko meseci primetio je i pitao me zašto sam
prestala. Rekla sam mu da ne moram više da čitam o tuđim životima, jer
moja ljubavna priča nadmašuje sve što bi iko mogao da napiše. Nisam
lagala, naravno, ali me je Hudson poznavao bolje. Znao je da mi nedostaje
čitanje dnevnika i verovatno je znao i zašto sam odustala od njih. Što je bio
razlog da me prošle nedelje iznenadi dnevnikom-onim koji je potajno
vodio mesecima. Bila je to najslađa, najromantičnija stvar koju je iko ikad
učinio za mene. Pa, većina unosa je bila slatka-neki su bili samo prljavi.
Jedan od primera...prelistala sam nekoliko stranica i pročitala jedan od
omiljenih.

Dragi Dnevniče,
Danas je bio posebno naporan dan. Moja devojka je skoro već sedam dana na West
Coastu. Ovog jutra probudio sam se ležeći na njenom jastuku. Udisanje njenog
mirisa onemogućilo je da se moja uobičajena jutarnja erekcija sama spusti. Umesto
da je ignorišem, zatvorio sam oči i izvukao njen jastuk ispod moje glave i njime
pokrio lice. Duboko udahnuvši, pomilovao sam kurac, zamišljajući da je moja
čvrsta pesnica njena prelepa pičkica. Nije bilo zamene za pravu stvar, ali zamislio
sam kako seda na mene i uzima svaki centimetar mog kurca u sebe. Ona bi zabacila
glavu, a njene predivne sise bi poskakivale gore dole i ja bih osećao bol dok ih ne
stavim u usta. Sačekao bih da svrši, a zatim gurnuo toliko duboko da bi deo moje
sperme ostao u njoj sve do sledećeg puta kada bi morala da ode.
Hudson

286
 Moj kutak

Još jedan od mojih omiljenih, nalazio se nekoliko stranica unazad. Bila je to

priča koju mi nikad nije ispričao, ali je grejala moje srce.

Dragi Dnevniče,
Danas sam odveo Charlie na doručak i rekao joj da se Stella useljava kod nas. Posle
toga, šetali smo do kuće i prošli pored parka. U njemu su bile dve devojčice, možda
godinu mlađe od Charlie. Skakale su gore dole širom otvorenih očiju, sa ogromnim
osmesima na njihovim malenim licima. Pokazao sam na devojčice i rekao, „Šta
misliš zbog čega su tako uzbuđene?“ Charliein odgovor je bio, „Možda se i devojke
njihovih očeva useljavaju kod njih.“
Hudson

Čovek zbog koga me je hvatala nesvestica izašao je u dvorište. Sedela sam

u stolici za ljuljanje pored kamina, sa Hendricksom pored mojih nogu.
Hudson je odmahnuo glavom. „Čini se da je moj verni prijatelj zaboravio
ko mu je gospodar.“
Nasmešila sam se. Ovčar koga sam kupila Hudsonu za Božić u poslednje
vreme je postao moja senka. Nisam bila sigurna zašto, jer se činilo da non-
stop vičem na njega zbog pojedenih cipela ili nameštaja. Trebala mi je
večnost da ga odviknem od toga, samo kako bi stekao novu ljupku naviku
da grize noge stočića od hiljadu dolara. Iskreno, Hendricks je bio bol u
guzici većinu vremena. Ali izraz na Hudsonovom licu na božićno jutro-
kada je shvatio da je konačno dobio psa koga je želeo kao dečak-učinio je
sav ovaj haos vrednim toga.
Sada sam imala kopiju slike koju je Olivia držala uokvirenu u svojoj
dnevnoj sobi na mom noćnom ormariću-onu sa Hudsonom koji duva
rođendanske svećice i priželjkuje ovčara, dok joj poklapa usta. I da, nazvao
je našeg psa po džinu koji nas je spojio.
„To je samo zato što sam ja obično ona koja ga hrani,“ rekla sam.
Hudsonove oči pale su na knjigu u mojim rukama. „Nemoj da zaboraviš

287
 Moj kutak

naš dogovor-čitaš samo jedan dnevno.“

„Znam. Upravo sam ponovo čitala neke od svojih omiljenih. Još uvek
nisam pročitala današnji.“
„Dobro. Idem do radnje da uzmem bocu vina koju ćemo poneti večeras
kod Olivije. Povešću i Hendricksa. Treba li da kupim još nešto?“
Danas je bila Masonova i Olivijina godišnjica braka, pa smo išli kod njih na
večeru. Upravo su se preselili sa Manhattana u kuću nekoliko ulica dalje od
nas. Pitala sam se da li je Hudson shvatio da to nije bila samo njihova
godišnjica, već i naša. Na današnji dan, pre godinu dana, njuškajući džin,
upoznala sam ljubav svog života. Iako ljubav nije bilo ono što sam osećala
kada sam te noći uskočila u taksi i pobegla sa lica mesta. Kupila sam mu
mali poklon kako bih obeležila godišnjicu našeg upoznavanja i odlučila da
ću mu ga uručiti kasnije, kada se vratimo kući.
„Ne, mislim da nam ne treba ništa više osim vina. Već sam napravila tortu
za dezert.“
„U redu. Vraćam se za dvadeset minuta.“
„Dobro. Možemo da gledamo zalazak sunca pre nego što krenemo kod
Olivije.“
Hudson je počeo da ulazi u kuću, ali je zastao i okrenuo se sa podignutim
kažiprstom. „Zapamti, jedan unos. Nema čitanja unapred.“
„Neću.“
Čuvši kako njegovi koraci nestaju, uzdahnula sam i ponovo otvorila
dnevnik. Ostalo mi je još samo nekih dvadesetak stranica. A sledeći unos je
bio tako prokleto kratak. Verovatno bih mogla da pročitam ceo dnevnik
pre nego što se vrati, a on ne bi ni znao.
Ali, uživaću u stranicama onako kako je on to želeo.
Barem...to sam planirala.
Dok nisam pročitala sledeći kratak unos...

Dragi Dnevniče,
Danas sam išao u kupovinu. Ne znam mnogo o nakitu, pa sam poveo svoju sestru
sa sobom. Bila je kraljevska bol u guzici.

288
 Moj kutak

Nasmešila sam se zamišljajući kako Hudson i Olivia kupuju. Njegova ideja

kupovine svodila se na ulazak u jednu radnju s ciljem da kupi tri odela i
izađe za pola sata. Olivia, sa druge strane bila njegova potpuna suprotnost.
Krenula bi da kupi par cipela iz haljinu i vratila se kući sa novom
trpezarijaskom garniturom, kaputom za Masona, igračkom za Charlie i
nekim elektronskim uređajem za kancelariju iz kompanije The Sharper
Image. Olivia je žena koja će iz tržnog centra izaći sa četrnaest različitih
kesa. Hudson je bio čovek koji je tražio da mu se odela dostave posle
prepravke, tako da ne bi morao da se vraća u radnju.
Ali kad sam se vratila čitanju, shvatila sam da Hudson nijednom nije
spomenuo da je bio u kupovini sa sestrom. Takođe se nije vratio kući sa
novim nakitom u skorije vreme...Pa sam se radoznalo vratila čitanju
dnevnika.

Obišli smo šest radnji. Sve što se meni svidelo, Olivia je mrzela. Sve što se njoj
svidelo, ja sam odbio. Posle celog dana, otišao sam kući praznih ruku i iznuren.
Moja prelepa devojka, vratila se kući pre oko desetak minuta-mirišući na šumu.
Bila je u laboratoriji od ranog jutra, radeći na njenom novom mirisu za muškarce.
Kada je omotala ruke oko mog vrata i okrznula tim napućenim usnama moje, moj
usrani dan je ispario. Tada sam shvatio da je problem u kupovini nakita za moju
ljubav bio taj što nisam naišao ni na šta posebno kao što je ona. Trebala mi je
trideset i jedna godina da napokon uradim ono pravo, a ja joj nisam pokazao još ni
polovinu onoga koliko mi znači.
Hudson

O, moj Bože. Nije bilo šanse da sada prestanem da čitam. Hudson je išao da
kupi nakit koji bi za mene bio poseban. Da li je to mogao da
bude...Osvrnuvši se preko ramena, pogledala sam u kuću. Sve je bilo
mirno. Hudsonu će trebati najmanje dvadeset minuta do prodavnice pića i
nazad sa psom. Morala sam da pročitam još malo-još jedan unos, najmanje.

289
 Moj kutak

Naravno, jedan unos vodio je drugom, a drugi ka trećem i odjednom sam

bila na poslednjoj stranici. Hudson je više puta odlazio u kupovinu, još
jednom je lepršavo pisao o stvarima koje je želeo da mi radi i napisao
nekoliko srdačnih stranica o noći kada su moji roditelji došli na večeru.
Trebalo mi je dugo vremena, ali da, moji roditelji i ja smo se konačno
sastali. Morala sam da se potrudim da nateram sebe na to i bila sam strašno
nervozna, ali je na kraju veče bilo prijatno. Još nisam obnovila vezu sa
svojom sestrom, mada sam Hudsonu ispričala celu priču i priznala s kim je
Aiden imao aferu. Ostalo je da se nadam da ću jednoga dana pronaći način
da oprostim i Ceceliji.
Koliko sam čula, ona i moj bivši su se u međuvremenu razišli-nakon što je
shvatila da je vara sa jednom od njenih prijateljica. Verovatno sam trebala
da se osećam dobro posle te vesti, ali nisam. Osećala sam se loše zbog
Cecelije, što mi je dalo nadu da za nas ipak postoji nada.
Nijedan Hudsonov unos nije izričito govorio o vrsti nakita koju je želeo da
kupi, ali je bilo prilično očigledno da je u pitanju prsten. Koja druga vrsta
nakita je morala da bude tako posebna i zahtevala toliko odlazaka u
kupovinu?
Puls mi se ubrzavao dok sam čitala poslednje stranice.
O, Bože !Kupio je nešto.
I sakrio ga je tamo gde je sakrio moj poslednji božićni poklon, u našoj spavaćoj sobi!
I ne planira da mi ga da do svog rođendana.
Hudsonov rođendan je tek za dva meseca! Nema šanse da ću moći da
čekam toliko dugo da ga vidim.
Hudson nije ni slutio da sam naletela na njegovo malo skrovište iza
njegovog ormara prošle godine. Tako da bih mogla-ne, zaista ne bih smela.
Krv mi je šumela u ušima, a ruke počele da se znoje.
Možda bih mogla samo da vidim da li je u pitanju kutija za prsten?
Ne bih je otvarala.
Zamislite iščekivanje koje bi se samo povećavalo u narednih nekoliko
meseci...Sada zamislite šta bi se dogodilo kada veliki dan dođe, ako mi on
preda kvadratnu kutiju sa...minđušama?

290
 Moj kutak

Ne postoji način na koji bih mogla da sakrijem svoje razočaranje posle

meseci i meseci čekanja. Osetila sam da sada moram da odem i vidim. Šta
god da je išao da kupi, oduzelo mu je prokleto puno vremena. Osećaće se
grozno ako briznem u plač, nesposobna da sakrijem koliko se iznevereno
osećam. Tako da u izvesnom smislu, ja sam to radila zbog njega.
Naravno da jesi.
Pogledala sam u sat i bacila pogled preko ramena u kuću, još jednom.
Možda bih trebala da sačekam dok ne ode negde na duže vreme...
Ne, odmahnula sam glavom, shvatajući da sam odgovorila na svoje misli.
Definitivno nisam mogla da čekam.
Zato sam požurila u kuću i potrčala pravo do ulaznih vrata. Otvarajući ih,
pogledala sam desno, pa levo kako bih bila sigurna da Hudsson nije već u
našoj ulici. Nalazeći da je vazduh čist, požurila sam u spavaću sobu. Vrata
su bila zatvorena, a ja sam bila toliko nervozna da sam morala da zastanem
na trenutak kako bih se smirila. Ruka mi je zadrhtala kada sam duboko
udahnula i okrenula kvaku.
Srce mi je zastalo kada sam ušla unutra.
„Tražiš nešto?“ Hudson je podigao obrvu. Sedeo je na ivici našeg kreveta
sa Charlie na svom krilu. Hendricks mu je ležao pored nogu.
Zatreptala sam nekoliko puta. „Šta ti radiš ovde? Mislila sam da si otišao.“
Gurnuo je ćerku da mu iskoči iz krila i ustao. „Šta ja radim ovde? Mogao
bih da ti postavim isto pitanje. Šta ti radiš u spavaćoj sobi, Stella?
„Ja, uh...“
Prišao je mestu na kome sam stajala sledjena. Sa osmehom me uhvatio za
ruku. „Nisi čitala unapred, zar ne?“
Moj um je bio tako zbrkan. Kada se vratio iz prodavnice? Odakle se Charlie
stvorila? Šta se dođavola dešavalo.
Mada nisam morala dugo da čekam na odgovor. Hudson je ispružio ruku
prema svojoj ćerki. Charlie ju je prihvatila sa osmehom od uva do uva na
licu. Ako sam mislila da sam ranije bila nervozna, to nije bilo ništa u
poređenju sa onim kako sam se osećala gledajući čoveka koga sam volela
kako se spušta na jedno koleno.

291
 Moj kutak

Prineo je moju drhtavu ruku usnama.

Videvši malo nervoze na njegovom licu kada je pogledao u mene pomoglo
mi je da se smirim.
„Pre godinu dana, upoznao sam prelepu, pametnu ženu,“ počeo je. „Kada
sam te čuo da pričaš kako smo se upoznali, rekla si da si upala na venčanje
moje sestre. Ali, istina je da si upala u moje srce. Ti si najljubaznija,
najtoplija, najčudnija, najneverovatnija osoba koju sam ikad upoznao.“
Podigla sam ruku da pokrijem usta, a suze sreće ispunile su mi oči dok sam
se smejala. „Najčudnija? To zvuči kao dobra stvar.“
Hudson se nasmešio. „Jeste. Volim te zato što si pomalo čudna ponekad, ne
uprkos tome. Provela si život čitajući tuđe ljubavne priče, a večeras si
pročitala poslednje poglavlje moje...“ Namignuo je. „... iako to nisi smela.
Moje poslednje poglavlje je samo početak dušice.“ Pogledao je u Charlie,
koja je ispružila ruku sa malom crnom kutijom u njoj i predala je ocu.
„Stella Rose Bardot, dozvoli mi da ti dam tvoje srećno do kraja života. Budi
moja žena i obećavam ti da ću dati sve od sebe da ti život učinim lepšim od
bilo čega što si ikad pročitala u knjizi.“
Otvorio je malu crnu kutiju, unutra je bilo nešto što nikada pre nisam
videla. Kutija obložena somotom, sadržala je dva prstena. Desni je bio
divan, smaragdni dijamant postavljen u belo zlato sa malim pravougaonim
draguljima skroz oko njega. Na levoj strani, bila je sićušna replika
vereničkog prstena. Izvadio je prvi iz kutije i pružio ga ka meni. „Ne pitam
te samo da se udaš za mene. Pitam te da budeš moja porodica sa Charlie?
Zato sam dao da se napravi tvoj prsten, a zatim mini repliku u cirkonima
za nju-moje dve dame. Šta kažeš, dušo? Bićeš naša?“
Pogledala sam u Charlie. Imala je ogroman osmeh na licu i uzela je nešto
iza svojih leđa i podigla.
Banana sa natpisom na njoj.
Reci da, tako da se nikad nećemo split 30.
Koliko god da je bilo glupo, ali banana me je dobila. Suze sreće sada su

30
razdvojiti - igra reči

292
 Moj kutak

potekle niz moje lice. Brišući ih, zaustila sam Volim te Charlie pre nego što
sam spustila svoje čelo na Hudsonovo. „Da. Da! Moje srce već pripada
vama oboma, tako da je ovo samo šlag na torti.“
Nakon što mi je Hudson stavio prsten pomogli smo Charlie da stavi svoj.
Dugo smo grlili jedni druge pre nego što je moj verenik rekao Charlie da
ode do kupatila i umije se, jer ide kod svoje tetke.
„Konačno...sami.“ Hudson je obuhvatio moje obraze i spustio usne na
moje. „Sada me poljubi kako treba.“
Kao i uvek, ostavio me je bez daha. „Znaš, između Vašeg dnevnika, i ovog
predloga, mislim da ste u duši pravi romantik, gospodine Rothschild.“
„O, stvarno?“ Nasmešio se. „Poricaću ako neko pita.“
Nasmejala sam se. „U redu je, ja znam istinu. Ispod te tvrde spoljašnjosti
kuca veliko, meko srce.“
Hudson je uzeo moju ruku i spustio je do svog međunožja. Savio je moje
prste oko prilično đavolski tvrde erekcije. „Imam još neke tvrde
spoljašnjosti kasnije za tebe.“
Nasmešila sam se. „Jedva čekam.“
Nežno me poljubio. „Da li ti se dopao dnevnik?“
„Da. Bila je to najbolja ljubavna priča koju sam ikad pročitala. Ali, kraj je
bio moj omiljeni deo.“
Hudson je odmahnuo glavom. „To nije bio kraj dušo. To je naš početak.
Zato što se prave ljubavne priče kao naša nikad ne završavaju.“

293
 Moj kutak

PREVOD JE RADILA NAŠA DRAGA I NEPONOVLJIVA ALEKS,

HVALA TI DRAGA!
OBRADA: MOJ KUTAK
HVALA I VAMA DRAGE NAŠE ŠTO NAS PRATITE
MOJ KUTAK TIM

294