U PLAMENU STRASTI

by voki

1. poglavlje

R afael Falkone gledao je u otvorenu grobnicu pred sobom.

Zemlja i pokoja ruža ležali su na poklopcu kovčega kao poslednji

pozdrav na rastanku od prijatelja i poznanika. Bilo je mnogo neutešnih i
ožalošćenih muškaraca. Možda je bilo i nečeg u glasinama da je lepa
Esperanca Kristakos tokom svog trećeg braka imala ljubavnike?
Pored tuge za preminulom majkom, Rafaelove grudi nadimale su se od
pomešanih osećanja. Njegova majka uvek je bila graciozna i glumila je
melanholičarku. I zaista je bila lepa, toliko lepa da je njegovog oca gotovo
dovela do ludila kad ga je ostavila.
Bila je tip žene, koji odrasle muškarce dovodi do toga da zaborave i na
dostojanstvo i na sebe. Njemu se tako nešto nikad ne bi dogodilo.
Usredsredio se isključivo na posao u želji da auto-imperiji Falkone
ponovo vrati stari sjaj. Lepe žene bile su mu prijatna razonoda, ali ništa
više od toga. Nijedna njegova partnerka nije se zanosila iluzijama, jer je
svaka od početka dobro znala da od njega može očekivati samo
kratkoročno zadovoljstvo.
Ipak, jedna žena dovela ga je do granice...

2
 by voki

Njegov polubrat Aleksio Kristakos okrenuo se, setno se osmehnuvši, i

Rafael je osetio topli pritisak na grudima. Voleo je svog polubrata iako
njihov odnos nije uvek bio jednostavan. Rafael je gledao kako Aleksio
odrasta uz predanu brigu uspešnog oca, čime se on nije mogao pohvaliti.
Dugo je bio ljubomoran na polubrata, što je opteretilo ionako
komplikovan odnos s očuhom.
Obojica su, udubljeni u misli, hodali prema parkingu. Od majke su
nasledili zelene oči, pri čemu su Aleksiove pomalo vukle na boju zlata dok
su Rafaelove bile začuđujuče svetlozelene. Obojica su imali tamnu kosu i
bili su gotovo iste visine, preko metar i devedeset, snažne građe, a Aleksio
je bio malo vitkiji. Na Rafaelovim obrazima izbila je brada. Približivajući
se automobilima, njegov brat je prokomentarisao:
- Ni za sahranu se nisi mogao obrijati?
Pojačao se pritisak u grudima, ali morao je da se uzdrži i opravda. Nije
želeo da bilo ko primeti koliko je povređen.
- Kasno sam legao - odgovorio je sa sjajem u očima.
Nije želeo bratu da objašnjava da je utehu potražio u naručju žene da bi
potisnuo uspomene koje su se smrću njegove majke pokrenule...
Aleksio se nasmejao ne sluteći o čemu Rafael razmišlja.
- Neverovatno! U Atini si već dva dana. Sad mi je jasno zašto si odlučio
da odsedneš u hotelu umesto kod mene.
Rafael je podigao obrvu u nameri da odbrusi bratu, ali reči su mu zastale
u grlu kad je ugledao zakasnelu pridošlicu. Aleksiju je osmeh zamro na
usnama jer se okrenuo prateći bratovljev pogled.
Prilazio im je stranac, koji im je ipak izgledao poznat.

3
 by voki

Kao odraz u ogledalu ili pak kao Aleksio s tamnoplavom kosom.

Zbog njegovih očiju Rafael se naježio: bile su zelene kao Aleksiove i
njegove, ali malo tamnije.
Rafaelu su se naježile dlačice na vratu.
- Možemo li vam pomoći? - upitao je mirno.
Čovek ih je obojicu odmerio, pa je skrenuo pogled na raku. Usne su mu
se iskrivile.
- Ima li nas još?
Aleksio se namrštio.
- Ima li nas...? O kome pričate? Stranac je pogledao Rafaela.
- Zar se ti ne sećaš?
Setio se: Rafael je video majku kako stoji pred vratima neke kuće... i
mazi dečaka, nekoliko godina starijeg od njega, plave kose i krupnih
očiju...
- Došla je s tobom kod nas. Bilo ti je otprilike tri godine, a meni sedam.
Htela je da me povede, ali ja to nisam želeo, jer me je pre toga ostavila.
Rafael se zaledio.
- Ko ste vi? - upitao je promuklo.
Gorak osmeh zatitrao je na strančevim usnama.
- Ja sam tvoj stariji brat, zapravo, polubrat. Ime mi je Cezar da Silva.
Došao sam ovde da odam poslednju počast ženi koja me je donela na svet
iako ona to nije zaslužila. Ali bio sam znatiželjan da vidim ko će se iz
prošlosti pojaviti. Kako mi se čini, tu smo nas trojica.
- Šta...?! - planuo je Aleksio.
Rafael je bio šokiran. Znao je prezime Da Silva.

4
 by voki

Cezar je, dakle, u vezi sa u svetu poznatom korporacijom Da Silva Global.

Rafael nije sumnjao u došljakove reči, jer je sličnost među njima trojicom
bila frapantna.
Sećanja, koja je dotad smatrao snovima, bila su stvarna, a njegova majka
je menjala temu svaki put kada je pokušao da je pita nešto o tome. Isto
tako nikad nije pričala o svom životu u Španiji. Rafaelov otac upoznao ju
je kao mladu manekenku i odmah se njome oženio.
Rafael je pokazao na Aleksija. - Ovo je Aleksio Kristakos... maš mlađi
brat.
Ledenim očima Cezar Da Silva ih je odmeravao.
- Trojica braće od tri oca... A ipak vas nije ostavila na cedilu i prepustila
vukovima kao mene.
Zakoračio je prema Aleksiju. - Nisam došao da se prepirem s tobom,
brate. S vama dvojicom nemam nikakav problem - rekao je Cezar.
Aleksio je stisnuo usne.
- Samo s našom pokojnom majkom... Ako je tačno to što tvrdite?
Cezar se gorko nasmejao.
- O, da, to je istina.
Prošao je pored Aleksija prišavši otvorenom grobu. Polako je izvu-kao
nešto iz torbe pustivši da to padne na tamni kovčeg. Ostao je tamo
momenat, a onda se krupnim koracima vratio do limuzine koja ga je
čekala, seo je na zadnje sedište i vozilo se polako udaljilo.
Rafael se okrenuo Aleksiju, koji je zbunjeno zurio u njega.
- Šta ovo bi...? - ponestalo mu je glasa.
- Ne znam...

5
 by voki

2.poglavlje

Tri meseca kasnije...

- Oprostite, Sem, ali na prvoj liniji je poziv za vas... Neko s veoma
dubokim glasom i seksi akcentom.
Sem se ukočila. Dubok glas, seksi akcenat... Teška slutnja prostrujala je
niz njena leđa, a vatra joj se rasplamsala u utrobi. Podigla je pogled sa
izveštaja ugledavši u vratima sekretaricu odeljenja za razvoj londonskog
univerziteta.
- Da li ste za vikend upoznali nekoga? - upitala ju je žena sa sjajem u
očima.
Uspela je da se osmehne Gerti.
- To bi bilo lepo, ali, nažalost, tokom vikenda radila sam na pro- jektu
Majlovog zabavišta.
- Znate da mi je stalo do vas - sekretarica se osmehnula. - Vama i Majlu
potreban je neko da brine o oboma.
Sem je uzdahnula. Njoj i Majlu bilo je bolje bez ikakvog muškarca.
- Linija jedan, rekoste?
Klimnuvši glavom, Greta je otišla, a Sem je podigla slušalicu.
- Doktor Samanta Rurk - javila se.
Za trenutak je s druge strane ve- ze vladala tišina, a onda se začuo
baršunast, dubok, seksi... i neza- boravan glas.
- Ćao, Samanta. Ja sam, Rafael. Osećala se kao da je dobila udarac u
stomak. Osim njenog oca, samo ju je još on zvao Samanta.

6
 by voki

Preplavili su je istovremeno bes, griža savesti, zabrinutost, strast i

izdajnički osečaj nežnosti. I tek kad je ponovo čula taj glas, ovoga puta
znatno hladniji, bilo joj je jasno da još nije reagovala.
- Rafael Falkone. Možda se više ne sećaš?
Kao da je to bilo moguće! Jače je stisnula slušalicu.
- Ne... hoću reći, naravno da se sećam.
Najradije bi se naglas nasmejala.. Kako bi mogla zaboraviti čoveka kad
joj je svakodnevno pred očima njegova minijaturna verzija?
- Lepo. Kako si, Sem? Stekla si doktorat?
- Da... - srce joj je tako snažno tuklo da joj se zavrtelo u glavi. - Dobila
sam unapređenje nakon... - nakon toga što si nestao iz mog života uništivši
ga. Ipak to nije izgovorila. Pažljivo je birala reči. - Nakon našeg poslednjeg
susreta. Šta mogu da učinim za tebe?
- Ja sam u Londonu, otvaramo filijalu Falkone Motorsa.
- Fino - usiljeno je izgovorila.
Odjednom se ukočila. Rafael Falkone je u Londonu! Nanjušio ju je. Zašto?
Nanjušio je Majla, njenog sina. I njegovog.
On zna. Zamalo da je savlada panika, ali se pribrala. Rafael Falkone je ne
bi tako opušteno nazvao da zna. Mora ga se rešiti što pre, a onda će na
miru razmisliti.
- Slušaj, drago mi je što si nazvao, ali trenutno imam mnogo posla.
- Zar te ne zanima zbog čega te zovem?
- Da... naravno - nije zvučala nimalo oduševljeno.
I Rafaelov glas bio je hladan.

7
 by voki

- Želeo sam da ti ponudim posao u Falkone Motorsa. Tvoja stručnost

pokriva upravo onu oblast, koju želimo da proširimo.
Srce joj je podivljalo. Svojevremeno je radila za ovog čoveka i od tada
više ništa nije kao pre.
- Plašim se da je to nemoguće - mirno je odgovorila. - Ugovorom sam
vezana za univerzitet.
Posle poduže tišine čula je:
- Razumem.
Očigledno je očekivao da će mu se ona iz zahvalnosti baciti pod noge.
Tako su ga žene navikle. Dakle, nimalo se nije promenio
uprkos svemu što se dešavalo među njima.
I kao da je juče bilo, čula je reči kojima je pokušavao da je uteši na
rastanku: Boljeje tako, draga. Uostalom, to nije bilo to. Zar ne?
Uspaničila se.
- Oprosti, ali zaista sam zauzeta...
- Ne zanimaju te detalji?
Ogorčenje ju je preplavilo kad se prisetila koliko se on zanimao za nju.
- Ne, definitivno me ne zanimaju. Čućemo se, senjor Falkone.
Cućemo se, senjor Falkone? Zar da to doživim od žene, s kojom sam
proživeo strasne trenutke?!
Rafael je zbunjeno gledao u telefon. Ona je upravo prekinula vezu. Žene
to njemu ne čine.
Stisnuo je usne. Doduše, Samanta Rurk nije bila kao ostale žene.
Nervozno je ustao i otišao do prozora s kojeg se pružao pogled na

8
 by voki

njegove nove proizvodne hale na periferiji Londona. Ali u mislima je

odlutao u prošlost...
Sem je odradila praksu u njegovoj fabrici u Milanu kad je završila studije
mašinstva i fakulteta za saobraćaj. Bila je najmlađa i jedina žena u
muškom timu, a uz to veoma inteligentna. Odmah bi je zaposlio na
neodređeno da nije... da nije bio zanesen.
Zanesen njenim zgodnim telom u radnoj odeći, koju je uvek no- sila i
koja je u njemu budila želju
da je svuče i konačno pogleda šta se krije ispod. Zanesen njenom
besprekornom, svetlom kožom i krupnim, malčice iskošenim očima.
Očima sivim... kao uzburkano more. Zanesen time kako je brzo obarala
pogled i grizla donju usnu kada bi je pogledao. Zanesen njenom dugom,
sjajnom, crnom kosom...
I kako je vreme prolazilo, sve jače ga je pekao plamen žudnje. Borio se
protiv toga svim silama. Nije želeo vezu sa svojom zaposlenicom. Mnogo
je žena tu radilo, ali ni za jednom se nije okrenuo. Poslovni život striktno
je odvajao od privatnog. Ali Sem je bila drugačija od žena za koje je
obično interesovao: elegantnih, blaziranih, iskusnih, koje su znale kako
da iskoriste seksepil i koje su bile cinične gotovo kao on.
Sem im je bila sušta suprotnost. Činilo se da ne primećuje željne muške
poglede. Ali Rafael ih je primećivao i to ga je ljutilo. Ljubomora i
posesivnost dotad su mu bili nepoznati. A nije je čak ni poljubio!
Na kraju je frustracija postala toliko jaka da je Sem pozvao u svoju
kancelariju. Ćutke joj je položio ruke na ramena i poljubio ju je. Kako je to
bilo opojno iskustvo...

9
 by voki

Uzbudio se pomislivši na to. Čak je i na majčinoj sahrani mislio na nju.

Uostalom, mislio je na nju češće nego što je želeo. Sem je bila žena koja ga
je navela na razmišljanje o... Preživeli su više od jedne kratke seksualne
epizode. Zamalo da dobiju... dete.
Sem sad očigledno ne želi ništa s njim, pa bi on trebalo tako da se
postavi. Treba da se drži podalje od Samante Rurk i da je izbaci iz misli.
Zauvek.
U subotu ujutro Samanta se probudila kad se Majlo uvuko u njen krevet.
Nasmešila se zatvorenih očiju, zagrlila je svog sina i duboko izdahnula.
- Dobro jutro, dečače moj.
- Dobro jutro, mama. Volim te. Srce joj se stegnulo i poljubila je
Majla u kosu.
- I ja tebe volim, zlato.
Otvorila je jedno oko i namrštila se od jutarnjeg sunca. Mali se
zakikotao.
- Kako si smešna!
Majlo nije mogao dugo da ostane miran, pa je ustao i uzeo slikovnicu da
se zabavi.
Bridi, kućepaziteljka Samantinog oca, koja je i posle njegove smrti ostala
u kući, često ju je znatiželjno pitala:
- I, šta misliš, na koga je takav? Njegov deda bio je profesor fizike, a ti si
gurala nos u knjige kad ti je bilo jedva dve godine. Pošto ne poznam
Majlovog oca, ne mogu da procenim drugu stranu porodice - u takvom
trenutku Sem je brže-bolje menjala temu.

10
 by voki

Da nije Bridi O’Salivan, nikada ne bih dobila unapređenje, pomislila je

Sem ustajući iz kreveta. Doktorska titula obezbedila joj je mesto na
fakultetu, krov nad glavom, pun frižider i platu za Bridi. Bridi je stanovala
u malom stanu u nadograđenom delu kuće i savršeno se brinula pet dana
nedeljno o Majlu.
Sem je vezala pojas oko bade- mantila i sišla je dole da spremi doručak.
Prisetila se onogtelefonskog poziva osetivši nalet griže savesti. Kad bi bila
iskrena prema sebi, priznala bi da ju je taj osećaj mučio već četiri godine.
Cesto je nemirno spavala, sanjala uvrnute snove i budila se oblivena
znojem.
A sanjala je uvrnute snove o Rafaelu, čoveku koji joj je pokazao kako je
bezbojan njen život i koji ju je ponovo bacio u sivilo.
I sad se pitala šta ga je na njoj privuklo. Zaljubila se u njega kao luda
tinejdžerka.
Nebrojeno puta ubeđivala je sebe u to da on zaista nije zaslužio da zna
za Majla, jer nije želeo dete. I nikada nije zaboravila izraz njegovog lica
kada mu je rekla da je trudna...
Naime, u to vreme tri nedelje nisu se videli, jer je Rafael bio na
poslovnom putu, ali čim se vratio, pozvao ju je u svoju kancelariju. Srce
joj je divlje udaralo od uzbu- đenja. Možda nije ozbiljno mislio kad joj je
pred polazak rekao:
- Možda ne bi bilo loše, draga, da se neko vreme ne vidimo. Previše ti
posvećujem vremena, a to se odražava na moj posao.
Ali čim je ušla u njegovu kancelariju, osetila je da nešto nije u redu...

11
 by voki

- Moram ti nešto reći, - nervozno je stezala šake pitajući se kako će on

reagovati na novost. Proveli su zajedno četiri divne nedelje, ali da li je to
bilo dovoljno...?
- Sem? - sumnjičavo ju je pogledao.
Duboko je uzdahnula i izgovorila:
- Trudna sam, Rafaele.
Reči su lebdele u vazduhu. Ra- fael je prebledeo, a Sem je shvatila kakva
je budala bila.
Rafaelove zelene oči sevnule su s prebledelog lica.
- Kako...? - više od toga nije rekao.
Sem je osetila da joj se krv ledi u žilama.
- Verovatno kad... kad nismo pazili.
A to baš smešno zvuči, jer toliko puta nisu ’pazili”: ispod tuša, u sa- lonu
njegove palate kad nisu stigli do spavaće sobe, u kuhinji njenog malog
apartmana...
Sem je gorela od stida i neprijat- nosti. Sad joj je sve izgledalo tako...
jeftino. Sve je to bio samo seks bez ljubavi. Da li je poznavala Rafaela? Taj
osećaj ranjivosti zauvek će ostati urezan u njenom sećanju.
Mržnja je sevala iz njegovih očiju dok ju je streljao pogledom.
- Rekla si da piješ antibebi pilule.
Sem se branila:
- I pijem, ali one nisu stopostotno sigurne...
Rafael se zavalio u stolicu. U sekundi je izgledao deset godina starije.
- To ne može biti istina - promrmljao je.
Pokušavala je da drži osećanja pod kontrolom.

12
 by voki

- I ja sam šokirana.
Gorko se nasmejao.
- Sigurna si da je to za tebe šok? Kako da znam da to nisi isplanirala?
Sem se zateturala.
- Misliš da sam namerno zatrudnela? - počela je da se trese.
- Dešavaju se takve stvari. Mnoge žene na taj način osiguraju doživotnu
sigurnost.
Ne, nije ga poznavala. Ni slutila nije da je toliko ciničan. Šakom je udarila
po stolu.
- Gade! Tako nešto nikad ne bih uradila. Hoćeš da mi kažeš da je gotovo,
zar ne? Zato si me pozvao.
Bio je bar toliko pristojan da skrene pogled. - Da.
Jedna jedina reč. Potvrdio je da je Sem sve vreme živela u zabludi, da je
umislila da je to među njima dvoma drugačije...
Iz straha da će se rasplakati, okrenula se i istrčala je iz njegove
kancelarije. Zatvorila se u svoj stan i sve njegove pokušaje da stupi s njom
u kotakt ignorisala je.
Osetila je bol u dnu stomaka i počela je da krvari. Uspaničena, otvorila je
vrata Rafaelu dočekavši ga rečima:
- Ja krvarim.
Bledog lica dovezao ju je u bolnicu.
Na klilici ju je umirio prijatan lekar. Ne, nije doživela pobačaj, reč je bila
o nešto jačem krvarenju. A grčevi su bili izazvani stresom. Ako bude
izbegavala stresne situacije, trudnoča će se nesmetano odvijati, rekao je
lekar.

13
 by voki

Preplavio ju je osećaj olakšanja. A onda se setila da Rafael čeka ispred

vrata. Pomisao na to da će morati s njim da razgovara bila je dovoljna da
ponovo oseti grčeve.
Morala je da zaštiti svoje dete. Neće mu reći da pobačaja nije bilo!
Medicinska sestra je izašla iz sobe ostavivši vrata otvorena i Sem je čula
Rafaelov glas iz hodnika.
- Moram se pobrinuti za još nešto. Ne, ne, ništa važno. Pričaću ti kad se
vratim.
Kad je završio telefonski razgovor, ušao je u sobu. Sem je okrenula glavu
prema prozoru.
Rafael je prišao njenom krevetu.
- Sem...
Nije ga ni pogledala.
- Šta je?
Uzdahnuo je.
- Strašno mi je žao što se ovo dogodilo. Nismo smeli to dopustiti.
- Da, nije trebalo tako da bude - osećala se praznom.
Iako ju je neki glasić nagovarao da mu sve objasni, bila je toliko besna na
njega da su se grčevi pojačali. Iz straha za svoju bebu, okrenula se prema
njemu.
- Gotovo je. Ostaću na klinici tokom noći na posmatranju. Sutra ću
odleteti kući.
Rafael je bio bled, ali je Sem ipak poželela da ga ošamari. Nije mu bilo
stalo ni do nje ni do bebe.
- Molim te idi, Rafaele. Ostavi me na miru.

14
 by voki

Izgubljeno ju je pogledao.
- Bolje je tako, draga, veruj mi... mlada si, pred tobom je karijera.
Svakako ovo među nama nije bilo ozbiljno, zar ne?
U tom trenutku Sem je odlučila da život posveti isključivo karijeri i svom
detetu...
- Mamice, ja bih kornfleks!
Istog trena vratila se u stvarnost. Majlo. Doručak. Potisnula je ruž- na
sećanja pripremivši svom sinu doručak.
Sem je prala posuđe kad se začulo zvono na vratima. Majlo je sedeo na
tepihu u dnevnoj sobi igrajući se automobilčićima. Moždaje Bridi
zaboravila ključ, pomislila je Sem prilazeći vratima.
Rafael Falkone.
Vreme kao da je stalo. Bio je u ispranim farmerkama i kožnoj jakni.
Posmatrala ga je: gusta, tamna kosa, fascinantne zelene oči, stameno
držanje i maslinasti ten ukazivali su na njegovo egzotično poreklo.
A tek usne... stvorene za strast i telesne užitke. Te usne besno su se
stisnule, baš kao kad su se poslednji put videli.
- Samanta.
Njegov glas vratio ju je u realnost. Shvatila je da ga je, prestavši da diše,
posmatrala kao šiparica.
Usne su mu se razvukle u osmeh.
- Nećeš me pozvati da uđem? Hladno je napolju.
Sem je čvrsto držala vrata. Majlo. Panika ju je trgnula iz sanjarenja.
- Sad zaista nije trenutak. I ne znam zašto si došao. Rekla sam ti da
nisam zainteresovana.

15
 by voki

Prošle su četiri godine i za to vreme ona se promenila. A Rafael je

izgledao bolje nego pre. To nije fer! Sta je on znao o tome kako joj je bilo u
protekle četiri godine? Ništa. Jer mu nisi rekla, podsetio ju je glasić iz
podsvesti.
- Šta ćeš ovde, Rafaele? Zar nemaš pametnijeg posla subotom? - Sem je
iznenadila i sebe koliko je ogorčeno zvučala.
Rafael je bio miran.
- Pomislio sam da ćeš me, ako lično dođem, možda saslušati.
Rumenilo je jedva primetno obojilo njegove obraze, ali Sem to nije
primetila. Baš u tom trenutku čula je iza sebe:
- Mama! - a onda i tabananje malih stopala. Majlo se svom sna- gom
zaleteo u njenu nogu obgrlivši je obema ručicama. Radoznalo se nagnuo
da vidi ko to stoji pred vratima.
- Kao što sam rekla, nije dobar trenutak - glas joj je bio hrapav.
Rafael se zabezeknuo.
- Izvini - rekao je. - Trebalo je da znam... Naravno, četiri godine je dugo
vremena... Udata si, imaš decu...
A onda mu je pogled pao na dečakovo lice i Sem je primetila da je
razrogačio oči. Majlo je stajao kraj nje držeći je za ruku. Krupne, zelene
oči gledale su nevino u oči odraslog čoveka, koje su bile iste, neobične
boje.
Gotovo čitavu večnost Rafael je gledao malog dečaka, a onda se
namrštio... i činilo se kao da ga je neko udario u stomak. Podigao je glavu i
pogledao u Samantine oči i ona je znala šta će on pročitati na njenom licu:
paniku, grižu savesti...

16
 by voki

3 .poglavlje

- Mama, hoćemo li gledati crtaće na TV-u?

Sem je pomilovala Majla po glavi.
- Idi ti. Stižem za minut - tiho mu je rekla.
Majlo je otrčao i zavladala je neprijatna tišina. Rafael je znao čim je
pogledao u oči svog sina. Oči kao njegove. Mrzela je što je omekšala samo
zato što je on prepoznao svog sina.
- Pusti me u kuću, Samanta - zahtevao je. - Odmah.
Slabih kolena širom je otvorila vrata. Ispunio je hodnik decentnim
mirisom i, uprkos šoku, udahnula je taj poznati miris, a krv joj je jurnula u
obraze.
Zatvorila je ulazna vrata i povela Rafaela u kuhinju. Kad je pokušala da
zatvoriti vrata dnevne sobe, u kojoj je Majlo gledao svoje omiljene crtače
igrajući se automobilčićima, čula je grubo naređenje:
- Nemoj ih zatvoriti.
Sem se ukočila. Rafael je po- smatrao Majla. Da ga nije odmah odala boja
očiju i tamna put, odu- ševljenje automobilima zvučalo bi kao loš vic.
Sem više nije osećala noge, bilo joj je muka i vrtelo joj se u glavi. Rafael
je prebledeo i činilo se da će svakog časa eksplodirati od besa.
- Sad je trenutak, pokušaj da me ubediš da ovaj dečak, kojem je nešto
više od tri godine, nema istu boju očiju kao ja i da nije moj sin.
Sem je progutala knedlu.

17
 by voki

- On je... - još uvek je očajnički tražila nešto za šta bi se uhvatila. On je

njegov otac. Nije imala pravo da ga laže. - On jeste tvoj sin.
Posle mučne tišine Rafael je upi- tao:
- Znači, istina je?
Sem je klimnula glavom. Preplavio ju je talas mučnine.
- Nikakvo čudo što si pokušala da me se rešiš - zaključio je. Kao tigar u
kavezu, hodao je po kuhinji, a onda se okrenuo prema njoj. - Da li si
udata?
Odmahnula je glavom.
- A da se danas nisam ovde pojavio, i dalje bi me držala u neznanju?
Sem se zbunila.
- Ne znam...
Presekao ju je pogledom fascinatno zelenih očiju.
- Gaduro! - prosiktao je.
Trgnula se, kao da ju je ošamario.
- Nisi želeo dete - rekla je sti- snuto kroz zube. - Mislila sam da sam
pobacila, a onda mi je lekar posle pregleda objasnio da je kr- varenje bilo
bezopasno.
- Pa si me slagala i pustila da odem.
- Nisam lagala... Ti si pomislio...
- Zašto mi nisi rekla?
- Nisi hteo da znaš.
- Otkud ti ta ideja?
- Zbog načina na koji si reagovao kad sam ti rekla da sam trudna... -
ponovo je osetila neopisivi bol, kao onda kad je shvatila da on želi da

18
 by voki

raskine s njom. - A za- tim i zbog onoga što si u bolnici rekao preko
telefona. Čula sam te.
Namrštio se.
- Šta sam to rekao?
- Rekao si da se moraš pobrinuti za nešto nevažno.
Rafael je stisnuo pesnice.
- Zaboga, Samanta, ne sećam se da sam telefonirao. Sigurno je zvao moj
asistent. Mislio sam da si imala pobačaj. Zar je to trebao da mu saopštim
preko telefona?
- Nije trebalo - priznala je. - Ali kako sam to mogla da znam? Mogla sam
samo da primetim da ti je laknulo što nema bebe, koja bi ti poremetila
život. I da si otišao.
Jedva se uzdržavao da ne vrisne.
- Moram li te podsetiti na to da sam i ja bio šokiran? Sve do danas mislio
sam da nije bilo deteta!
U tom trenutku čuli su nesiguran glasić pred kuhinjskim vratima.
- Mama?
Dečak je uplašeno posmatrao odrasle, a donja usna mu je podrhtavala,
jer je osetio napetost. Sem je pritrčala i uzela ga je u naručje. U prisustvu
muškaraca uvek se stideo, jer ih nije bilo u njegovom okruženju.
- Zašto je ovaj čovek ovde? - ruku čvrsto stisnutih oko njenog vrata,
nepoverljivo je pogledao Rafaela.
Sem ga je pomilovala po leđima trudeći se da joj glas zvuči normalno.
- To je mamin stari prijatelj. Navratio je da se javi i uskoro će otići.
Majlo se smirio.

19
 by voki

- Dobro. Hoćemo sad da gledamo crtaće?

Sem se nasmejala.
- Naravno, zlato. Čim se pozdravim s gospodinom Falkonem,
dogovoreno?
- Dobro - Majlo se izmigoljio iz njenih ruku i istrčao je iz kuhinje.
Sem je pogledala Rafaela, na čijem su se licu smenjivale različite
emocije.
- Molim te, moraćeš sada da odeš. Majla bi još više zbunilo kad bi ostao.
Ustuknula je kad joj je Rafael prišao. Obavio ju je njegov muževni miris i
puls joj se ubrzao.
- Još nije gotovo, Samanta. Idem, jer ne želim da uznemirim malog, ali
videćemo se opet.
Rafael se okrenuo ostavivši je. Sem je čula motor automobila kako urla
na ulici, a zatim se zvuk izgubio u daljini.
Potpuno iscrpljena, sručila se na stolicu. Podrhtavala je.
U ponedeljak ujutro Sem je došla na sastanak u konferencijsku salu
univerziteta i sela je za sto sa ostalima. U njenim očima video se umor.
Preko vikenda nije mogla da spava, jer je stalno mislila o tome da bi
Rafael svakog časa mogao da se pojavi. Glas u njenoj glavi govorio joj je
da možda bolje nije zaslužila, jer mu je prećutala da ima sina. Ali i danas
bi isto učinila zato što ne bi mogla podneti da Rafaela prisiljava na
odgovornost.
Gerti je došla zadihana i sela je pored nje.
- Niste mi rekli šta se desilo za vikend...

20
 by voki

Sem nije imala živaca za najnovije tračeve. Odjednom su se svi uozbiljili

i Sem je videla da je dekan ušao u prostoriju.
Kad je ugledala čoveka koji je došao s njim, srce joj je stalo.
Rafael!
Uplašila se da će se onesvestiti. Njih dvojica seli su u pročelje stola.
Nijednom je nije pogledao. Opušteno se zavalio u naslon i otkopčao je
dugmad savršeno skrojenog sakoa.
Sem je zurila u njega kao hipno- tisana, a onda ju je Gerti gurnula laktom
i prošaputala:
- Vidite li, baš sam vam to htela ispričati - ali ju je strogi dekanov pogled
ućutkao.
Sem se zagledala u Rafaelove zelene oči, u kojima je svetlucao sjaj
trijumfa. Dekan je ustao, nakašljao se i počeo je da priča, ali Sem ništa nije
razumela. Nije mogla da skrene pogled s Rafaela, a on ju je gledao pravo u
oči.
- Falkone industrija... Da, gospodin Falkone dodeljuje novac za
istraživanja... Oduševljen odobrenjem... Garantuje subvencije na
neodređeno vreme...
Zatim je Rafael ustao i zavladala je tišina. Konačno je skrenuo pogled sa
Samante i ona je ponovo prodisala. Ipak nije shvatila ništa od njegovog
izlaganja. Srce joj je lupalo, osećala je vrtoglavicu. Želela je da shvati o
čemu je reč, ali njen mozak nije funkcionisao.
- Samanta...
Zbunjeno je pogledala šefa koji joj se obratio.
- Oprostite, Bile, šta ste rekli? - čudila se što uopšte može da govori.

21
 by voki

- Rekao sam - ponovio je, iznerviran njenom nepažnjom pred tako

važnim gostom - da ćete vi od sledeće nedelje raditi za Falkone industiju.
Tamo ćete osnovati odeljenje za razvoj, koje će blisko sarađivati s našim
odeljenjem na univerzitetu.
Kad se dekan ponovo obratio ostalima, Sem se osećala kao da joj je neko
izmaknuo tlo pod nogama.
Sem više nije mogla izdržati. Ustala je osetivši napad panike, promrmlja
da joj treba svež vazduh i izletela iz prostorije.
Rafael ju je mirno posmatrao.
Samantin šef bio je nezadovoljan njenim iznenadnim napuštanjem
sastanka, a Rafael je osećao samo zadovoljstvo. Želeo je da Sem priredi
makar delić onoga što je ona njemu priredila.
Sada kad je saznao njenu tajnu, razumeo je zašto nije htela da priča o
poslu koji joj je nudio. Ali jedan poziv bio je dovoljan i njegov tim je sve
organizovao da preuzme odeljenje za razvoj na univerzitetu.
Sem nije imala pravo da tri godine krije od njega dečaka. I on je bio u tim
godinama kada mu se srušio svet... video je svog oca kako na kolenima
moli njegovu majku da ga ne ostavi.
- Ustani, Umberto - rekla je. - Izgledaćeš smešno u sinovljevim očima.
Kakav će on postati čovek s takvim jadnikom od oca?
Da, kakav je on čovek postao?
Čovek koji je znao da je siguran temelj najvažniji. Sigurnost. Uspeh.
Zakleo se da neće biti ništarija, kakav je bio njegov otac. Osećanja su
opasna, a žene su hirovita bića. Odlazile su bez osvrtanja. Ili su
prećutkivale muškarcima da imaju dete.

22
 by voki

U nedelju je ponovo prošao pored Samantine kuće. Zeleo je da

porazgovara s njom, ali baš kad je skrenuo u ulicu, ona i Majlo napustili
su kuću. Pratio ih je do obližnjeg parka i krišom posmatrao dok su u
njemu divljale emocije. Posmatrajući sopstvenog sina, u njemu su se
javila dotad nepoznata osećanja. Ipak, to ga je podsetilo na najmračniji
dan njegovog života - kad ga je majka izvukla iz kuće dok je njegov otac,
jecajući, ležao na podu.
To je bio jedan od razloga što Rafael nikad nije poželeo decu. Njih je
isuviše lako povrediti, a odgovornost je prevelika. Niko od njega nije bolje
znao kako isku- stva iz detinjstva mogu uticati na čoveka. Nije očekivao
navalu ovakvih osećanja prema dečaku.
Čvrsto je odlučio: ni pod kojim uslovom neće se odreći svog sina.
Promrmljavši izvinjenje, napustio je konferencijsku salu. Morao je da
razgovara sa Sem.
A ona se u ženskom toaletu umivala hladnom vodom. U ogledalu je
videla svoj bledi odraz. Bilo joj je loše i osećala je gađenje, ali znala je da
se mora vratiti u konferencijsku salu.
Kad su se vrata otvorila, Sem se ponadala da je to Gerta.
Rafael je stajao u vratima, visok i taman, i njeno telo počelo je da
podrhtava od uzbuđenja.
- Šta je ovo, Rafaele? - prekrstila je ruke na grudima. - Kako se usuđuješ
da iskorištavaš svoj uticaj na univerzitetu da bi se meni osvetio? Ovi ljudi
su godine svog života uložili u istraživanja. A onda si došao ti sa svim tim
praznim obećanjima...

23
 by voki

- Dosta! - njegov glas odbio se od pločica kupatila. - To nisu prazna

obećanja. Naprotiv. Ako se sećaš... Nedavno sam ti nudio posao u svojoj
firmi. Želim da iskoristim tvoju stručnost. Svaka automobilska firma
danas traga za novim tehnologijama. A ti si ovaj razvojni projekat podigla
na jedinstven nivo.
Sem to nije doživela kao prizna- nje svojih poslovnih sposobnosti.
- Možda, ali sada kad znaš za Majla, želiš da mi se osvetiš - nije mogla da
prikrije ogorčenje u glasu. - I pošto si bogat, preuzećeš celo odeljenje
samo da bi postigao taj cilj.
Panika ju je obuzela kad se prisetila šta je šef rekao: da će morati da radi
u Rafaelovom preduzeću. Dobro se sećala kako je bilo kad je u Milanu
radila za njega i kako ju je lako zaveo. Zar da ponovo bude u takvoj
situaciji? Ali Rafael bi je danas pre udavio nego zaveo.
- Neću raditi za tebe. Ostaću na univerzitetu.
Lagano joj je prišao i ona je vi- dela čeličnu odlučnost u njegovim očima.
Stomak joj se zgrčio.
- O, naprotiv, radićeš za mene. Ili će ovaj sastanak biti uzaludan, a tvoje
kolege... Tvoj šef mi se poverio da je zbog loših finansija hteo da otpusti
nekoliko ljudi. Da danas nisam doneo ovu ponudu, bili biste informisani o
otkazima.
Da, Sem je čula te glasine i shvatila je koliko je Rafael okrutan.
- Gade! - promrmljala je.
- Pa ne baš - nije se potresao. - Obezbedio sam radna mesta... ako
doneseš pravu odluku. A to je tek početak, Samanta.
Krv joj se zaledila.

24
 by voki

- Početak čega?
Kasno je primetila da joj se približio. Spustio je ruku na njen obraz.
Osetila je žuljeve na njegovim rukama i setila se da je rado radio na
svojim motorima. To ju je od početka impresioniralo.
Njegov dodir u njoj je probudio želju i svaka ćelija joj je zavibrirala.
Vrelina je strujala kroz njeno telo prikupljajući se u njenoj utrobi.
Ponovo je otvorio nikad zalečene rane na njenom srcu.
- Početak naplate, Samanta. Duguješ mi nešto jer si tri godine krila da
imam sina. To ti ne mogu zaboraviti.
Rafael je za tren zaboravio gde je i s kim razgovara. Kad je osetio njenu
svilenkastu kožu pod prstima, u njemu se probudila želja da je privuče i
poljubi... A onda je shvatio šta se dešava.
Promrmljavši nešto sebi u bradu, odmaknuo se. Sem ga je gledala.
Trepnula je, a onda joj se razbistrio pogled. Bes je nestao.
Promenila je taktiku, pružila je ruku i prošaputala:
- Molim te, Rafaele, treba o tome da popričamo...
-Ne!
U Rafaelu se sve stisnulo. Osetivši trenutak njegove slabosti, htela je da
je iskoristi, da apeluje na njegovu savest. Godinama je posmatrao kako
njegova majka koristi tu taktiku: predstavljala se kao slaba i ranjiva, a
postajala je hladna kad postigne cilj. Onog dana kad je ostavila njegovog
oca, nije pokazala ni trunčicu saosećanja.
- Da si muško...! - podviknuo
Samanta je podigla bradu.
- Šta onda? Udario bi me? Samo napred, nemoj se uzdržavati.

25
 by voki

- Ne dižem ruke na žene niti na bilo koga drugog. Ali prvi put u životu
osetio sam tu potrebu kad sam shvatio da je dečak moj sin. Moj sin, Sem!
Moja krv i meso. On je Falkone. Pobogu! Glumila si Boga i sama donela
odluku o tome da me izbaciš iz svog života.
Na njenim obrazima izbile su crvene fleke.
- Moram li te još jednom podsetiti na to koliko si brzo onog dana zbrisao
iz bolnice? Nisi krio da ti je lakše. A nikada me nisi otvoreno pitao.
Rafael je zastao. Da, tada je mislio samo na to kako da zaboravi te sive
oči, emocije i šok. Činjenicu da mu se Sem zavukla pod kožu.
- Tačno je da nikad nisam želeo decu, ali ni ti ništa nisi uradila da me
navedeš na promenu mišljenja.
- Ma bio si srećan što si me se rešio! Nemoj mi prebacivati to što sam
smatrala da je bolje da sama donosim odluke.
Rafael ju je pogledao i sve što je video bile su njene oči, sive poput
engleskog neba. Odmahnuo je glavom.
- To nije opravdanje.
- Ni meni nije bila uteha to što sam ubrzo videla novinske tekstove o tebi
sa svim tim drugim ženama...
Uzdahnula je i on je video kako joj se grudi podižu i spuštaju.
Nalet vreline preplavio je njegove prepone, ali brzo ga je suzbio.
Uostalom, posle Sem njegova iskustva sa ženama nisu bila sasvim
zadovoljavajuća.
Stisnuo je oči.
- Nemoj da na mene prebacuješ krivicu da bi skrenula pažnju sa svoje.

26
 by voki

- Zar da zaboravim na čemu se zasnivala naša veza? Samo na seksu, i ni

na čemu više! To si stalno ponavljao. Koliko si me puta upozorio na to da
se ne zaljubim u tebe? Jer ti za tako nešto nisi stvoren, zar ne?
- A uprkos tome si se zaljubila? - zvučalo je kao zamerka. Sem je
prebledela.
- Mislila sam da ću te voleti - iskrivila je usne. - Ipak si mi bio prvi, a
normalno je osećati nešto prema prvom ljubavniku, zar ne? To je bilo
jedno od najkorisnijih upozorenja koja si mi dao.
Proletela mu je slika pred očima: Sem leži naga na krevetu, njene čvrste
grudi, uzani struk, duge noge... Nikada neće zaboraviti osećaj kad ju je
prvi put imao. Najerotičnije sećanje njegovog života.
- Ali ne brini - nastavila je. - To je prošlo kad sam se suočila s trudnoćom
i bebom.
- Tu situacija preživljavala si sa- ma zato što si tako htela! - podviknuo je.
Bio je besan što mu se ta strasna sećanja prikradaju. Zato je izabrao
drugačiju taktiku. - Da li je to moja kazna, Sem? Zato što sam završio s
tobom i nisam te više želeo? Zato što nisam želeo dete? - Rafael je želeo
samo jedno: da povredi Sem. - Mislim da je problem u tome što si se ti u
mene zaljubila, a ja u tebe nisam. Zato si želela da me kazniš.

27
 by voki

4. poglavlje

Sem ga je u tom trenutku ošamarila. Rafael je nešto progunđao i

privukavši Sem sebi, besno je utisnuo poljubac na njene usne.
Utrnula je od šoka. I telo ju je izdalo. Uzvratila mu je poljubac žestoko,
dok je u njoj buktao bes. Zar je moguće da ga još uvek želi?
Osetila je Rafaelov stisak na svojim nadlakticama i suze u očima. Rafael
se polako odmaknuo od nje, a ona je čula samo potmule udarce svog srca.
Mora da pobegne što dalje od njega, pre nego što on shvati šta se zaista
krije ispod njenog besa.
- Moram da idem. Pitaće se gde sam - nije ga smela pogledati.
- Sem...
- Ne - upala mu je u reč. - Ne ovde.
Stisnuo je zube.
- Dobro. Poslaću vozača večeras po tebe.
- Dogovoreno.
Te večeri u jednoj ekskluzivnoj kući u Mejferu čekala je da se Rafael
pojavi. Bes i zastrašujući osećaj bespomoćnosti ključali su u njoj.
Prisećala se poljupca u ženskom toaletu...
Još nervoznijom činila ju je pomisao na to da će da radi za Rafaela.
Duboko udahnuvši, pogledala je oko sebe. Luksuzni, ali udoban nameštaj
ravnih linija. Zastrašujuće elegantno.
Nije se tu dobro osećala. Još uvek je na sebi imala uobičajenu odeću za
posao: crne pantalone, belu bluzu, ravne cipele. Kosa joj je bila začešljana

28
 by voki

unazad, a na licu nije imala nimalo šminke. Ovakvoj sobi dolikovala je

strasna žena u svili i satenu, koja, ležeći zavodljivo na kauču, čeka svog
ljubavnika.
- Izvini što si me čekala.
Rafael je izgledao savršeno kad je iz senke zakoračio na svetlost. Visok,
snažan, mišićav... Ništa se nije promenilo, osim što je Sem osećala grižu
savesti.
- Izvini što sam te ošamarila. Ne znam šta me je spopalo. Ali ono što si
rekao bilo je pogrešno.
Lažljivica. Bolje da je ćutala. Lagala je i njega i sebe. Rafael joj je lagano
prišao.
- Šamar sam zaslužio. Provocirao sam te.
Ovo nije očekivala...
Rafael je natočio veliku čašu ko- njaka pogledavši je preko ramena.
- Piće?
Odmahnula je glavom.
- Ne, hvala - pokazao je na kauč. - Sedi, Sem. I spusti torbu da ti prsti ne
bi otpali.
Prstima je tako jako stezala kož- nu torbu da su joj zglobovi pobeleli.
Klecavih kolena spustila se na najbližu sofu.
Rafael je seo naspram nje. Jednu ruku prebacio je preko naslona, a Sem
se obuzdavala da ne zuri u njegovu košulju, koja se zategnula preko
grudi.
- Da li je Majlo irsko ime?

29
 by voki

Nije očekivala to pitanje. Iznenadilo ju je to što se sećao njenih irskih

korena iako je rođena i odrasla u Engleskoj. Njeni roditelji preselili su se
u London kad je njenom ocu ponuđeno profesorsko mesto na
univerzitetu.
- Moj deda se tako zvao - primetila je iskre u njegovim očima. - Planirala
sam da ti to kažem. Uostalom, ne bih mogla Majlu da krijem da ima oca.
Čekala sam pravi trenutak.
Rafael se ironično nasmejao.
- Baš si uviđavna. Ali prvo si htela da se odbojnost prema odsutnom ocu
dobro ukoreni u njemu, zar ne?
- Priznajem da sam odlagala takav razgovor. Majlo nikada ne pita gde je
tata.
Rafael je ustao i nadvio se nad njom.
- Po mom mišljenju, morala si da mi kažeš onog dana kad se rodio. Zar
ne misliš da mu je čudno to što druga deca imaju tatu, a on nema?
Sem je zanemela. Majlo je zaista dosad nikada nije pitao, ali je
primećivala promenu na njegovom licu kada bi po njegove drugare u
vrtić došli očevi.
Ustala je i Sem, nije želela da mu dopusti da je zaplaši.
- Ne mogu dugo ostati - rekla je. - Kućepaziteljka čuva Majla. Možemo li
preći na stvar?
- U redu. Situacija je ovakva: biću otac svom sinu, a ti ćeš učiniti sve da to
omogućiš. Ako ne bude tako, neću se ustručavati da pokrenem pravni
postupak protiv tebe.
Sem nije smela da pokaže koliko ju je potresao njegov ultimatum.

30
 by voki

- Šta to treba da znači, Rafaele? Pretiš mi?

Rafael joj je prišao toliko blizu da je osetila njegov dah. Dugo ju je
gledao, a onda je ponovo seo na sofu posmatrajući je kao samozadovoljni
paša.
- To nije pretnja, Sem, nego obećanje. Uključiću se u Majlov život, otac
sam mu. I on treba to da zna.
- Ne možeš tek tako stati pred njega i reći da si mu otac - uspaničila se.
- Majlu su tri godine, neće to razumeti. Biće zbunjen.
Rafael je podigao obrvu.
- A ko je za to kriv? Ko je razdvojio oca i sina? Moraćeš da se nosiš s
posledicama.
- Jasno mi je - priznala je. - Po- kazao si mi koliko si uticajan... ali neću
dozvoliti da to utiče na dobrobit mog sina.
Rafael se nagnuo.
- Već tri godine sama određuješ šta je dobro za našeg sina. Moguće je da
si mu načinila više štete nego koristi.
Naš sin. Utroba joj se zgrčila kad je videla koliko je njemu sve to bolno.
- Šta predlažeš, Rafaele?
- Pošto ću u narednom periodu biti u Londonu, želim da provedem što
više vremena s njim da ga upoznam.
- Naredni period? Ne možeš neko vreme biti prisutan, a onda ponovo
nestati kad završiš poslovne obaveze...
- Ne nameravam da nestanem. Majlo je moj sin, koliko i tvoj. Tri godine
bio je samo tvoj, a od sada me nikad više nećeš sprečiti da budem s njim.
Želim da bude ovde, sa mnom.

31
 by voki

- Pa to je smešno! On ima tri godine!

Nevoljno je dodao: - Naravno, i ti ćeš doći.
- Baš si velikodušan što ćeš mi dozvoliti da budem sa svojim si- nom -
gorko se nasmejala.
- Zanima me šta bi neki sudija rekao na to da majka, bez ikakvog razloga,
krije dete od oca.
Sem je prebledela.
- Rafaele, ne možemo se tek tako preseliti kod tebe - prestravila ju je
pomisao na to da stalno bude u blizini ovog čoveka.
- Želim da sa svojim sinom ži- vim pod istim krovom. Ti možeš i ne
moraš to da prihvatiš. Naravno, bilo bi praktičnije da nam se pridružiš,
jer čak i radimo zajedno.
- Naravno da ću to prihvatiti - njen glas bio je čvrst kad to je rekla. - O
tome nema diskusije.
- Onda očekujem da vas vidim sutra uveče ovde ili će sud odlučiti o tome
koliko će ko od nas dvoje provoditi vremena s detetom.
Sem je odmahnula glavom.
- To nije praktično. Majlo je navikao na našu kuću, na Bridi, koja živi s
nama i poznaje ga od rođenja. U Londonu je takva pomoć vrednija od
zlata.
- Mislim da je dadilja tvoj najmanji problem, organizovaću to -
nestrpljivo je izgovorio.
Od napetosti joj se zavrtelo u glavi i srušila se. Rafael joj je pritrčao.
- Šta ti je? Gospode, Sem, bleda si kao krpa.

32
 by voki

Kad ju je tako oslovio, dirnuo je u osetljivu tačku. Ona nije slabić i

mrzela je to što je on sad vidi ovakvu. Brzo se iskobeljala iz njegovog
naručja.
- Dobro sam.
Rafael joj je pomogao da sedne, pa je natočio čašu konjaka. Već posle
prvog gutljaja bilo joj je bolje. Pogledala je u Rafaela.
- Razmisli još. Bilo bi pogrešno odvesti Majla iz poznatog okruženja.
Bridi stanuje odmah pored, a zabavište je na kraju ulice. U blizini je park.
Sva deca iz susedstva igraju se zajedno, to je siguran kraj i sve komšije
dobro paze na decu - Sem je zadržala disanje. Bilo joj je jasno da Rafael
može da joj preokrene život ako to poželi.
- Idilična slika...
Sarkazam u njegovim rečima naterao joj je krv u obraze.
- Da, imamo sreće što živimo u dobrom kraju.
- Kako se finansijski pokrivaš?
- Pa... u početku nije bilo lako. Odlagala sam disertaciju, jer mi se otac
razboleo. Ali imala sam ušteđevinu, a tata penziju. Kada je umro, Bridi je
brinula o Majlu, a ja sam završila doktorat. Imala sam sreće i primljena
sam u razvojni program. Dakle... imamo dovoljno.
Rafael joj je odao poštovanje. Nije mu dotrčala da traži pomoć čim je
naletela na prvu poteškoću.
- Da li bi mi se obratila da ti je bila potrebna finansijska pomoć?
Boja je nestala iz njenog lica i shvatio je: radije bi skapala.
- Rafaele, ti to ne razumeš, zar ne? Ovde nije reč o tebi i meni, već o
Majlu i o tome šta je najbolje za njega. On nije igračka koju možeš

33
 by voki

pomerati kako ti se prohte da bi se meni osvetio. Njegove potrebe uvek

moraju biti na prvom mestu.
Dirnule su ga njene strasne reči. Da, ona je u pravu. Nije mogao svog sina
da otrgne iz poznatog okruženja samo zato što mu se tako prohtelo.
- I, šta predlažeš?
Olakšanje koje je primetio na njenom licu još više ga je razljutilo.
- Majlo će ostati tamo gde je, a ti ga možeš posećivati dok si u Engleskoj.
Posle ćemo videti šta ćemo. Nećeš večno ovde ostati...
Sem je ustala. Rafael ju je pra- tio pogledom dok se saginjala da podigne
torbu. Posmatrao je kako joj se košulja zategnula na grudima i prisećao
se... Te čvrste grudi u njegovim šakama... Kakvo nepoželjno sećanje! Sem
je bila jedina žena, koja ga je mogla izbaciti iz takta.
Uspravila se, zabacila je kosu i pogledala u vrata. Iznervirao ga je ovaj
poznat gest. Izgledala je kao da je ona postavila granice, kojima se on
mora prilagoditi.
- Zar zaista veruješ da je tako jednostavno? Ti da postavljaš uslove, a ja
da ih prihvatam?
Zastala je.
- Ne možeš očekivati da sve bude po tvojoj želji, Rafaele, to nije fer
prema Majlu. Ako želiš da te Majlo upozna, to mora biti u okruženju u
kojem se on oseća sigurno.
Ustremio se prema njoj.
- A ko je za to kriv? - u glavi je imao opasan plan. - Misliš da će mi posle
nekoliko poseta dosaditi i da neću više dolaziti?
- Naravno da nisam to pomislila - promucala je.

34
 by voki

Ipak, upravo je to mislila i on je to znao.

- Biće onako kako ja kažem ili nikako!
- Zaista?
- Treba da prihvatiš kompromis.
Opet se prepala. Osećaj pobede preplavio ga je kad je primetio da su joj
oči zasjale čim je spustila pogled na njegove usne.
- Preseliću se u tvoju kuću.
Odmahnula je glavom.
- Mislim da se nismo razumeli...
- Dobro si me čula, useljavam se kod tebe, Samanta. Tako će Majo ostati
u poznatom okruženju.
Sem je stekla osećaj da je vreme stalo.
- Ali... To nije moguće... Mi- slim, nemamo dovoljno mesta...
Rafael je podigao obrvu.
- Ta kuća ima najmanje tri spavaće sobe. Meni je potrebna samo jedna.
Pomislila je na njegovu ogromnu palatu u Milanu, na veliki krevet u
njegovoj sobi, u kojem su oboje uživali.
- Nećeš se dobro osećati - rekla je čvrsto. - Ne odgovara tvom standardu
- pokazala je na luksuz oko njih.
Rafael se namrštio.
- Iznajmio sam ovu kuću, ali je prevelika za mene. Odgovaraće mi nešto
skromnije.
Na kartu skromnosti igrao je i kada su počeli da se zabavljaju. Sem je
odmahnula glavom. Na pomisao da Rafael živi s njom utrnula je.
- Ne, nikako. Kad bi se doselio u blizinu, na primer...

35
 by voki

Stao je tik uz nju.

- Ne, Samanta. Već sam mnogo propustio u životu svog sina.
- Molim te, mora da postoji drugi način - primetno je drhtala.
Videla je svetle tačkice u njego- vim zelenim očima.
- Postoji li određeni razlog što ne želiš da živim s tobom? Nije valjda da
još uvek osećaš nešto?
Da li je njegov glas postao hrapaviji ili to umišlja? Pogledala ga je u oči
prepoznavši u njima nešto mračno i cinično i, iz straha da se ne izda,
odmaknula se od njega.
- Ne budi smešan, Rafaele - hladno je odbrusila. - Zainteresovana sam za
tebe koliko i ti za mene. To je prošlost.
Oči su mu zablistale.
- Onda ti neće predstavljati problem da živim sa sinom pod istim
krovom, zar ne?
To nije bilo pitanje, već zaključak.
Frustrirana, prepustila se neizbežnom. Pokušala je da se uteši time da je
on radoholičar i da će vreme uglavnom provoditi na poslu. Uostalom... sin
italijanskog grofa i poznate španske lepotice, koji je navikao na lepe
stvari i lepe žene, neće izdržati duže od nedelju dana u maloj kući na
periferiji Londona.
- Kada želiš da se useliš?

36
 by voki

5.poglavlje

U petak se Sem zamalo onesvestila od napetosti. Rafael će se večeras

useliti. Cele nedelje njegovi ljudi donosili su stvari i pripremali sobu da
mu boravak bude prijatan.
Kada se pre četiri dana Sem vratila sa sastanka s Rafaelom, sve je
ispričala Bridi.
- Dakle, on je otac? Sem, ko bi to pomislio? Oduvek sam nagađala da bi to
mogao biti neki kolega inženjer, ali vlasnik firme...?
Sem je spustila ruke u sudoper. Čula je Majla kako priča s Bridi u
hodniku. Morala je prestati da misli samo na sebe i da se usredsredi na
svog sina. To je jedini način da ovo preživi. Jer kad bi samo za trenutak
promislila koliko je za nju opasno da živi tako blizu Rafaelu, bila bi
spremna da pobegne glavom bez obzira.
Kada se oglasilo zvono, živci su počeli da joj trepere. Bridi je potrčala da
otvori. Majlo, koji je pratio Bridi, iznenađeno je rekao:
- Opet onaj čika - i nevino, kako to samo deca umeju, upitao je: - Imaš li
auto?
Kućepaziteljka je igrala na svoj irski šarm, predstavila se i ljubazno
pozvala gosta da uđe. Sijala je od ljubaznosti. Sem se osećala izdanom.
Kad je Rafael ušao u hodnik, stisnulo joj se u grudima. Konačno su je
noge poslušale i prišla je da podigne Majla. Dečak je znatiželjno gledao
Rafaela.
- Imaš li auto, gospodine? - ponovio je.

37
 by voki

Bridi je otrčala da skuva kafu i čaj, a njih troje ostali su u hod- niku. Sem
je mahinalno stisnula Majla uza se.
Rafaelove oči su svetlucale, a njegov glas bio je tako dubok da je Sem
osećala vibracije dok je odgovarao dečaku:
- Da, imam automobil. Ja sam Rafael, a kako je tebi ime?
Preplavila ju je griža savesti kada je osetila emocije u njegovom grubom
glasu. Majlo je sakrio lice u njen vrat obgrlivši je rukama. Pomilovala ga
je.
- Pa ti znaš, pričala sam ti da će gospodin Falkone neko vreme živeti kod
nas.
Majlo je ćutke klimnuo glavom krijući se iza njenog ramena. Pogledala je
Rafaela.
- Još uvek se stidi pred strancima.
Na to se Rafaelov pogled smra- čio, a ona je požurila da promeni temu:
- Možeš ovde da okačiš kaput.
Učinio je to. Bridi se vratila i uzela je dečaka.
- Vreme je za spavanje. Oh... osveženje je u salonu.
Sem je razrogačila oči. Otkad Bridi dnevnu sobu naziva salonom? I otkad
čaj naziva osveženjem?
- Doći ću da ti pročitam priču za laku noć - doviknula je.
Čula je Majlov plač. Žalio se da je želeo da vidi automobil, a Bridi ga je
uveravala da će to učiniti ujutro ako sad opere zube.
Sem se mrzovoljno okrenula Rafaelu.
- Provešću te kroz kuću.
Rafael se osmehnuo, ali taj osmeh nije stigao do očiju.

38
 by voki

- Da, naravno.
Zadržao se u radnoj sobi izne- nadivši Sem pitanjem:
- Ovo je bila radna soba tvog oca, zar ne?
- Jeste - glas joj je omekšao.
- Nije trebalo da je uzurpiram, nije prikladno.
- U redu je, ta soba se ionako ne koristi. Hajdemo gore, pokazaću ti
spavaću sobu.
Požurila je uza stepenice. Otvarala je i zatvarala vrata, a zatim su prošli
pored kupatila gde je Majlo stajao na hoklici odugovlačeći s pranjem
zuba.
Rafael je neko vreme gledao u dečaka, a onda je požurio za Sem, koja
nije otvorila vrata svoje sobe, samo je u prolazu spomenula da je tu, ali
Rafael ih je ipak otvorio. Pogledao je sobu, pa Sem. Pretrnula je od
nelagode. Otkad je otišla da studira, soba nije renovirana. Još uvek su
roze tapete bile na zidovima.
Dekor je vrištao njene najskrivenije tinejdžerske fantazije. Želela je da
bude kao ostale devojčice, a ne uvek štreberka. Nikakvo čudo što je
Rafaelu lako pošlo za rukom da je zavede. Ne znajući, uvek je provocirao
njenu romantičnu stranu, koju je Sem celog života potiskivala da bi je
otac prihvatio. Zato je uvek odavala utisak trezvenog knjiškog moljca.
Brzo je zatvorila vrata i povela je Rafaela do njegove sobe na drugom
kraju kuće, dovoljno daleko od nje i Majla i, srećom, ta soba imala je
sopstveno kupatilo. Nije želela da sreće polunagog Rafaela na putu do
kupatila.

39
 by voki

Rafael je pogledom preleteo po sobi. Kad su silazili niza stepeni- ce, Sem
se molila Bogu da Rafael planira povratak u svoj luksuzni stan.
U dnevnoj sobi Bridi je servirala čaj i kafu. Rafael je seo na udoban, ali
stari kauč. Osmotrio je sobu.
- Prijatno je ovde.
Sela je što je mogla dalje od njega.
- Sigurno ne odgovara standardu na koji si navikao.
- Nisam snob, Samanta. Kad sam osnovao Falkone industriju, moj stan
nije bio veći od tvoje terase. Pre toga radio sam tri različita posla da bih
finansirao studije.
- Ali tvoj očuh... grčki milijarder...
Usne su mu zadrhtale.
- Nije me izdržavao, jer nisam bio njegov omiljeni sin. Samo me je
školovao do završetka srednje škole. Posle toga ništa nije hteo da ima sa
mnom. Isplatio sam mu svaki cent koji je uložio u mene.
Ovo joj nikad nije ispričao, pa je Sem mislila da je imao dobar početni
kapital na raspolaganju.
Setila se i kako ga je majka zvala s vremena na vreme i da su ti razgovori
bili veoma kratki.
Pokušala je da zapodene bezazlenu temu.
- Kako je tvoja mama?
Uozbiljio se.
- Umrla je pre tri meseca.
- Žao mi je, Rafaele. Nisam to znala.

40
 by voki

Žuta štampa često je pisala u njegovoj majci, o njenim aferama i

razvodima. Znalo se da je ostavila Rafaelovog oca čim je on izgubio sve
osim titule.
Rafael je protresao glavom.
- O tome se malo pisalo, bar koliko sam ja mogao da primetim.
Sem je dobro znala kakvo je njegovo mišljenje o paparacima. Spustio je
šolju i ustao. Sem je zadržala dah kada ga je pogledala. Fenomenalno je
izgledao! Kako će, pobogu, izdržati jedan dan pod istim krovom s njim?
Da li još uvek spava nag...?
Sem je pocrvenela. Nešto ju je pitao, a ona je toliko bila zauzeta erotskim
slikama da ga nije čula. Skočila je na noge.
- Kome šta treba da kažem?
- Kada ćeš Majlu reći da sam mu otac?
Sem je prekrstila ruke na grudima.
- Treba prvo da se navikne na tvoje prisustvo i da te bolje upozna... Onda
ćemo mu reći.
- U redu, slažem se.
Sem je odahnula. Izgleda da mu je više stalo do Majla nego do osvete.
Bridi je provirila iza vrata.
- Idem, draga. Majlo čeka priču za laku noć. Ako ti budem potrebna
preko vikenda, nazovi me. Drago mi je što smo se upoznali, gospodine
Falkone.
Potom su čuli kako se ulazna vrata zatvaraju za njom. Sem je ostala u
kući sa svojim sinom i sa čovekom koga nije želela nikada više da vidi.
Rafael Falkone, poznati milijarder i plejboj, u njenoj je kući...

41
 by voki

- Najbolje je da sad odem kod Majla inače će sići da me traži.

Rafael je klimnuo glavom.
- Ja imam još posla. Zaista nemaš ništa protiv da koristim radnu sobu?
- Naravno da nemam - potrčala je stepenicama preskačući po dve.
Rafael je još jednom osmotrio sobu. Ovo definitivno nije bilo ono na šta
je navikao. Nije mogao da poveruje u to da je Sem ispričao ponešto o sebi,
o čemu inače nikada nije govorio. Ali to mu se s njom i pre dešavalo, pa je,
da bi to sprečio, bio usredsređen samo na telesno.
Najvažnije je da njegov sin što pre sazna ko mu je otac, već je previše
godina otišlo u nepovrat.
Očev slom majci nikad nije oprostio. Godinama je bio ljubomoran na
svog mlađeg brata, koga je otac obasipao ljubavlju i podrškom. A danas
zna da je Aleksio to doživljavao kao pritisak, pa je svom nasledstvu okre-
nuo leđa. Možda je to dokaz da se čoveku zaista ne može udo- voljiti.
Otišao je u radnu sobu i seo za radni sto. Osluškivao je zvuke koji su do
njega dopirali odgore. Činilo se da sedi baš ispod Majlove sobe. Neka sila
naterala ga je da ustane i da pođe uza stepenice.
Vrata Majlove sobe bila su odškrinuta, Sem je sedela na ivici kreveta
držeći u naručju Majla i zabavljala ga je čitajući mu priču.
Rafael je zaboravio da je ona nosila naočare za čitanje. Nikad nije mislio
da će je videti u ovakvoj situaciji, a ipak ga je to pogodilo: osetio je nešto
što je potiskivao od trenutka kad mu je saopštila da je trudna. Pre nego
što se u njemu razvila cinična sumnja da ga je Sem namerno namamila u
tu zamku... postojalo je nešto nežno u njemu.

42
 by voki

Još uvek je žudeo za njom. Tokom poslednje četiri godine često je mislio
na nju i to kad se najmanje nadao. Nije se mogao setiti ni imena svoje
poslednje ljubavnice, ali Sem... njeno ime i lik nikad ne bi zaboravio. A to
ga je ljutilo.
Počeo je da sumnja u svoj zdrav razum. Da li je lud što je pristao da
finansira razvojno odeljenje univerziteta samo da bi se njoj osvetio? Ali
onda se setio trenutka kada je u Majlovim očima video sebe...
Pritisnuo je šaku na grudi, u kojima je osetio pritisak. Odoleće joj. Kako
ne bi odoleo ženi, koja je od njega krila da mu je rodila sina?
Ležeći u krevetu, Sem je osluškivala poznate zvuke kuće. Inače ju je
smirivalo šuškanje i pucketanje, ali sada... Samo je zidovi dele od Rafaela.
Živeće s njim pod istim krovom i radiće zajedno.
Na pomisao da će se ponovo vratiti u njegovu firmu probio ju je hladan
znoj. Svojevremeno je time bila oduševljena. Rafael je tada razvio novi
program za dizajniranje automobila, kojim je privukao pažnju celog sveta
i spasao Falkone industiju od propasti. Od tada su Falkone automobili bili
traženi i na trkačkim stazama i u drumskom saobraćaju.
Sem je učestvovala u svemu tome, radila je na novom dizajnu i na
razvoju štedljivog motora. Od prvog dana rumenela je kad god bi njih
dvoje zajedno radili na nečemu. Nije očekivala da on izgleda bolje nego na
fotografijama.
Iznenadilo ju je to što se uvek laćao posla, bez straha da će se isprljati.
Osim toga, ostavljao je utisak da je pametniji od svih njih zajedno.
Sem je rano shvatila da se trudila namerno da ga sretne. I tada mu se
divila kao naivna tinejdžerka... a potom je brzo okretala glavu kada bi

43
 by voki

uhvatio njen pogled. Bila je veoma naivna i nevina - čak i u bukvalnom

smislu te reči. Imala je bezosećajnog oca i stalno je učila, pa nije provodila
vreme zabavljajući se. Dok su njene vršnjakinje počinjale da
eksperimentišu s momcima, Sem se trudila da ostvari povezanost sa
svojim brilijantnim, ali rasejanim ocem. Bridi ju je uvek nagovarala da
izlazi i da se zabavlja umesto što stalno misli na oca.
Njihov prvi razgovor bio je o novom motoru. Rafael joj je spontano
dotaknuo ruku, a njena koža je satima posle toga gorela.
- Oprostite mi, gospođice Rurk - upitao je dubokim glasom - otkud to da
se interesujete za moto- re i mašine?
Sem je trebalo vremena da se sabere i da mu odgovori.
- Moj otac je profesor fizike, a moja baka, njegova mama, za vreme
Drugog svetskog rata radila je u fabrici motora u Engleskoj. Na- vodno je
volela mašine i imala je smisla za motore - slegnula je ramenima.
- Verovatno je nasledno.
Samo jedan poljubac u Rafaelovoj kancelariji bio je dovoljan da zaboravi
sve što je dotad naučila o tome kako da se zaštiti od emotivno
nedostupnih ljudi.
Rafael joj je šaputao da je lepa i seksi, a ona je uživala. Devojka koja je
stalno potiskivala sopstvenu seksualnost nije se mogla odupreti tako
iskusnom muškarcu, kakav je Rafael.
Zaljubila se u njega dok je trepnula i promenio se celi njen život: lepa
odeća, romantične večere... a zatim i seks. Rafael joj je veoma nežno
oduzeo nevinost, što nije očekivala od takvog zavodnika. Nikada nije

44
 by voki

razumela čime je privukla Rafaela Falkonea, koji je mogao da bira među

najlepšim ženama sveta.
Posle kratke afere stalno ju je upozoravao na to da se ne zaljubi u njega.
Naravno, nije ga poslušala, zapravo je uverila sebe u to da on mora
osećati nešto prema njoj, jer je svaki njihov susret bio ispunjen sve
lepšim trenucima.
- Ne brini, Rafaele. Ne zaljubi se baš svaka žena u tebe. Znam o čemu je
ovde reč: o seksu i ni o čemu drugom - prisilila se da to izgovori naglas
iako ju je zabolelo, jer je lagala.
U svakom slučaju, naučila je lekciju.
Sem se spustila na jastuke sklopljenih očiju. Zaklela se sebi da ne- će
zaboraviti kako ju je taj čovek povredio.
- Mama, čika je još uvek ovde. Sedi dole u sobi s knjigama.
Sem je otvorila oči. Zaspala je pred zoru, ali sad je Majlo stajao kraj
kreveta razrogačenih očiju.
Pridigla se privukavši sina sebi.
- Rekla sam ti da će neko vreme živeti kod nas, zar se ne sećaš?
- Ali gde je njegova kuća?
Sem se nasmejala.
- Ovde u Londonu nema kuću.
- Ah, tako - činilo se da ga je odgovor zadovoljio, pa se popeo na krevet.
- Mogu li da dobijem musli?
Sem je ustala. Umesto u svoj ofucani ogrtač, uskočila je u far- merke,
navukla je majicu preko glave i vezala neočešljanu kosu u rep. Bez
šminke. Zaboga, ne namerava da zavodi Rafaela!

45
 by voki

Majlo je uzbuđeno cupkao kraj nje, pa ju je namršteno pogledao.

- Neće on valjda jesti moj musli?
Sem mu je prstom dotaknula nosić.
- Paziću da ne dira tvoj musli. Ali znam da za doručak pije samo kafu.
Zastala joj je knedla u grlu, jer se setila jutra kad je Rafael spremio
doručak, ali ga nije jeo.
- Fuuuj, kafa! - namrgodio se Majlo i istrčao je iz sobe.
Sem je još jednom duboko udahnula, pa je pošla za njim. Vrata radne
sobe bila su otvorena, a Majlo je pokazao prstom.
- On sedi unutra - prošaputao je zaverenički.
Sem je klimnula glavom i povela je Majla u kuhinju zamolivši ga da joj
pomogne u postavljanju stola. I mada je znala da je Rafael u kući, trgnula
se kad se pojavio u kuhinjskim vratima. Izgledao je fantastično u ispranim
farmerkama i džemperu, koji je isticao njegovu atletsku građu. Bio je
toliko seksi da je Sem uzdrhtala.
Moram ostati pribrana, pomi- slila je.
- Dobro jutro, da li si dobro spavao?
Nasmejao se.
- Kao top.
- To nije moguće - javio se Majlo. - Topovi ne spavaju.
Rafael se zagledao u dečaka, a Sem je primetila da mu je lice omekšalo.
Ušao je u kuhinju i seo za sto. - Znači, tako? Kako onda treba da se kaže?
- Tetka Bridi uvek kaže da je spavala kao beba.
- Dobro, spavao sam kao beba. Tako je bolje?
Majlu je bilo pomalo neprijatno, a onda je u njemu proradila znatiželja.

46
 by voki

- Ti smešno pričaš.
Rafael se nasmejao.
- Ja sam Italijan, zato tako smešno zvučim.
Majlo je bio zadovoljan odgovorom i počeo je da doručkuje ne
primećujući napetost između odraslih. Rafael je pogledao Samantu i
shvatila je poruku: Prećutala si mu poreklo i zato misli da smesno pričam.
Sem se okrenula aparatu za kafu.
- Želiš li šolju kafe? - upitala je preterano veselo.
Okrenula se kad je čula škripu stolice, i videla je da je Rafael ustao.
- Već sam popio kafu. Moram u fabriku. Kasno ću se vratiti, ne računaj
me za večeru. Imam nešto drugo u planu.
- Oh - razočaranje je obuzelo Sem. Reči su joj izletele pre nego što je
razmislila: - Zaboravila sam da za tebe ne postoji vikend - Osim što je
svojevremeno celi vikend umeo da provede s njom ukrevetu.
- Danas stiže važna isporuka, delovi koji sledeće nedelje ulaze u proces
proizvodnje - oči su mu svetlucale. - Sve ćeš videti kad u ponedeljak
dođeš na posao - nagnuo se prema Majlu. - Šta kažeš na to da sutra
odemo na izlet mojim automobilom?
Majlove oči su se raširile. Pogledao je u mamu, koja nije imala srca da to
odbije.
- Naravno. Ako Rafael sutra bude imao volje za to. Ali možda će biti
umoran...
- Neću biti umoran.
- Ali večeras izlaziš - podsetila ga je ugledavši sliku pred sobom: Rafael u
svetlucavoj balskoj sali s elegantnom plavušom pod rukom.

47
 by voki

Odmahnuo je glavom i ponovio:

- Neću biti umoran - zatim je izašao iz kuhinje.
Sem ga je ispratila do ulaznih vrata.
- Ključ od kuće, za tebe - pružila mu je ključ.
Prsti su im se nakratko dodirnuli. Elektricitet je zaiskrio, pa je brzo
trgnula ruku, kao da se opekla. Ključ je pao na zemlju. Crvenih obraza,
sagnula se da ga podigne izbegavajući Rafaelov pogled.
A onda, na njeno veliko olak- šanje, Rafael je otišao. Duboko je
uzdahnula ne primetivši da je Majlo otrčao do prozora dnevne sobe da ga
isprati pogledom.

6.poglavlje

Ležeći u krevetu, Sem je čula zvuk Rafaelovog automobila. U neverici

pogledala je na sat. Nije bila ni ponoć, a Rafael se već vratio?
Sama je sebi izgledala kao tinejdžerka, ali nije se mogla obuzdati: ustala
je i otišla do prozora, a srce joj je snažno tuklo. Rafael nije od- mah izašao.
Videla je kako prstima steže volan i pretpostavila je da on zamišlja da je
to njen vrat.
Kad je izašao, Sem je zadržala dah. Bio je u smokingu. Odranije je znala
da u svojoj kancelariji ima opremljenu prostoriju za presvlačenje. Kragna
njegove košulje bila je otkopčana, a leptir mašna visila mu je oko vrata.

48
 by voki

Zatvorio je vrata, naslonio se leđima na vozilo i zagledao se u svoje

cipele.
Delovao je tako usamljeno da se Sem srce slamalo.
Brzo se vratila u krevet. Bilo joj je hladno, ali iznutra. Osluškivala je
čuvši korake na stepeništu. Umislila je da je zastao ispred njene sobe, a
onda je čula tiho škripanje vrata na kraju hodnika.
Sat kasnije odustala je od pokušaja da zaspi. Zbacila je pokrivač i na
prstima je otišla u Majlovu sobu da baci pogled na njega. Mirno je spavao.
Tiho je sišla u kuhinju da uzme čašu vode. Kad je ušla, primetila je da nije
sama.
Prigušeno je vrisnula. Rafael je stajao u senci držeći šolju kafe.
- Uplašio si me. Mislila sam da si u krevetu.
Podrugljivo je podigao obrvu.
- Nemoj mi reći da si čekala da se vratim?
Sem se namrštila. Bilo joj je krivo što je ovakvu vidi: čupave kose, u
kratkom šortsu i u ogromnoj majici za spavanje. Bes je pokuljao u njoj. Ali
on nije smeo videti kako se ona oseća.
- Htela sam da uzmem čašu vode. Nisam mogla da zaspim, ali to nema
veze s tobom.
Lažljivica.
A onda je čula glas, jači od žubora vode koju je pustila.
- Ni ja nisam mogao da spavam.
Sem se prisetila kako je usamljeno delovao napolju. S čašom vode u ruci,
okrenula se njemu.
- Kafa ti neće pomoći.

49
 by voki

Slegnuo je ramenima i otpio poslednji gutljaj.

- Hteo sam još da radim pošto ne mogu da spavam. Ali možda prvo treba
da pitam, ipak sam gost u tvojoj kući.
- Čini mi se da nisi baš gost. Ovde si da bi me kaznio jer ti nisam rekla da
imaš sina - spustila je čašu na sto. - Izvinjavam se! Trebala je da ti
kažem, ali nisam to učinila i žao mi je.
Rafael je zavukao ruke u džepove. Vazduh je među njima bio pun
elektriciteta. Iako je izgledao opušteno, Sem je znala da je i on napet.
- Zašto?
Sem je osetila da se u njoj sve ruši. Dosad ga je zanimalo samo to kako se
ona usudila da mu to prećuti, ali nikad nije pitao zašto.
Prekrstila je ruke. Nikad nije imala hrabrosti da mu kaže koliko ju je
onda povredio. Ohrabrila se i podigla je glavu.
- Rekla sam ti zašto. Bila sam šokirana. Prvo sam saznala da sam ostala
trudna, a odmah potom pomislila sam da sam izgubila bebu. Nisam to
mogla podneti. I bila sam zaista iznenađena što se uopšte nisi
interesovao. Činilo se da ti je draže da nestanem i da te ne opterećujem.
Zastala je kad je videla izraz njegovog lica, ali je ipak nastavila:
- Moj otac nikad nije imao vremena za mene iako sam odrasla u ovoj
kući. Nije me poznavao i nije znao šta bi sa mnom. Želela sam da Majla
poštedim takvog iskustva i zato sam mislila da sam donela jedinu
ispravnu odluku.
Sad je i Rafael prekrstio ruke, a mišićave podlaktice došle su do izražaja.
Njen pogled je mahinalno pao na njih.
- Nisi imala pravo na to.

50
 by voki

Sem je naterala sebe da se sabere.

- Znam - rekla je tiho. - A ipak, to se se dogodilo i moraš se pomiriti s tim.
U suprotnom će Majlo uskoro to osetiti.
Rafael je uzdrhtao. Sem je stajala pred njim i uprkos napetoj atmosferi i
gorkim rečima, u tom trenutku želeo je samo to da joj svuče tu glupu
majicu preko glave, da je pritisne uza se i da oboje nestanu u vrtlogu
strasti.
Kad je ušla u kuhinju, njena čupava kosa podsetila ga je na vreme kad je
sedela na njemu i, ljubeći ga, umirala od požude. Nije pomoglo ni to što se
večeras ponašao netipično na zabavi. Da bi dokazao sebi da mu Sem ništa
više ne znači, flertovao je s prati- ljom svog prijatelja Andreasa Kse-
nakisa. I ništa time nije dokazao... osim da ovu ženu želi više nego ikad.
Mrzeo ju je, ali ju je i želeo. A želeo je i svog sina.
- Da se pomirim? - upitao je neobično smireno. - Mislim da sam bio
veoma predusretljiv. Zar zaista misliš da bih sedeo usred ove nedođije da
nije reč o dobrobiti mog sina? Možda umišljaš da postoji još neki razlog
zbog kojeg sam te zaposlio u svojoj fabrici, osim da mi budeš stalno pred
očima da ti ne bi pale na pamet glupe ideje?
Sem je prebledela i nešto se u njemu promenilo. Nije se mogao uzdržati.
- Ti si nas dovela u ovu situaciju, jer si odabrala ovaj put. Bila si ubeđena
da si jedina koja zna šta treba da radi. I, zapravo, ti si jedina koja će
morati da se pomiri s tim, Samanta.
Rafael je izgledao kao da je istesan od kamena. Oni nikad neće biti
prijatelji! A ipak, nije mogla poreći da joj se vrelina razliva među
bokovima.

51
 by voki

To što je Rafael tvrdio da mu je stalo samo do Majla, dok je i dalje sve

radio da nju povredi, još je jače raspirivalo njen bes.
- Odrekao bi se svog glamuroznog života zbog sina? A kada ti postane
dosadno, pa poželiš da pobegneš? Majlo je celog dana samo o tebi pričao.
Plaši se da ćeš zaboraviti obećanje i da ga ujutro nećeš provozati
automobilom. Već sad ti se divi. Biće skrhan ako ga budeš zavlačio, a onda
jednog dana nestao bez traga - Sem je teško disala. - Upravo sam to htela
da sprečim. Majla je lako povrediti. Neće razumeti naš odnos. Mene
možeš kažnjavati ako baš želiš, ali njega nemoj. Ja mogu samo da se
izvinim.
Rafaelov izraz lica bio je neodređen.
- A ko je rekao da ću nestati iz njegovog života? - izgovorio je mirno, ali
je Sem osećala da je besan.
- Znaš o čemu pričam. Nećeš zauvek ovde ostati. Kad odeš, Majlo će biti
zbunjen - ustuknula je kad je Rafael zakoračio prema njoj. - Mislim da
ovaj dogovor ne funkcioniše. Trebalo bi da odeš pre nego što se previše
navikne na tebe. Možeš uvek doći u posetu. Tako Majlo neće biti
uznemiren i razumeće granice, kao i zašto ne dolaziš redovno.
- Granice, kažeš? Kao što si ih ti onda postavila odlučivši da mi prećutiš
činjenicu da imam sina?
- Sam si rekao da nisi za duge veze, Rafaele. Stalno si to ponav- ljao. A
dete... to je veza za celi život.
Rafael joj se toliko približio da je osećala vibracije njegovog tela.
- Kako se usuđuješ?! Uskratila si mu mogućnost da na prirodan način
izgradi vezu sa svojim ocem. Obojici si nam to oduzela - stajao je ispred

52
 by voki

nje i Sem je udisala njegov miris. To ju je dekoncentrisalo. - Nije mi

problem da održavam doživotnu vezu sa svojim sinom. Kad budem
odlazio odavde... ako budem odlazio, on će znati da sam mu otac. Biće deo
mog života, kao ovaj vazduh koji udišem - prikucao ju je užarenim
pogledom. - Sem, od sada ću biti u Majlovom i tvom životu, neću pobeći
od odgovornosti. Dakle, ti i ja ćemo morati da naučimo kako da izađemo
na kraj jedno s drugim.
- Spremna sam na to, Rafaele. Ali pre ili kasnije moraćeš da mi oprostiš,
jer u suprotnom neće biti napretka.
Narednog jutra Majlo je doslovce skakao od sreće dok je sedeo u
Rafaelovom automobilu. Bio je to najnoviji model Falkone motora i nije
bio prilagođen deci.
Ali Rafael je iznenadio Sem. Nabavio je sedište za dete i pričvrstio ga za
zadnje sedište, a Majlo se osmehivao od uha do uha kad se Sem okrenula.
Sem se trudila da ne zuri u Rafaelove ruke na volanu. Rafael je bio
siguran vozač.
Sa zadnjeg sedišta dopirali su oduševljeni zvuci: Majlo je oponašao rad
motora. Sem je osećala treperenje u grudima, ali ga je snagom volje
odagnala. To je bilo isuviše opasno. Posle razgovora s Rafaelom u kuhinji
bila je napeta i umorna, i nije posle toga dovoljno odspavala. Jutros za
doručkom izbegavala je kontakt s Rafaelom i dozvolila je Majlu da mu
odvlači pažnju.
Rafael je tu priliku oberučke prihvatio. Sem se pitala da li je nešto od
onoga što mu je juče rekla primio srcu. Da li je spreman da joj oprosti?

53
 by voki

U jednom trenutku utišali su se zvuci sa zadnjeg sedišta, pa se okrenula.

Majlo je zaspao. Rafael ju je upitno pogledao i opet je teško disala.
- Toliko se radovao današnjem danu... Više ne spava preko dana, a ipak
ga ponekad savlada san. Slušaj, Rafaele. To što od sutra treba da radim u
fabrici... - primetila je da joj mišić na obrazu podrhtava, pa je nastavila:
- Juče si mi rekao da to želiš zato da bi me držao na oku. Mogu da radim
i na univerzitetu. Od sinoć mi nije jasno kako će to što zajedno radimo
poboljšati situaciju.
Čvrsto je stegnuo volan.
- Nije trebalo to da kažem. Nije u redu - izgovorio je konačno. - Ako se
sećaš... hteo sam da ti ponudim posao i pre nego što sam saznao za Majla.
A ti se nisi udo- stojila ni da me saslušaš.
- Da - tiho je rekla. - Ja... Bila sam šokirana što te ponovo čujem.
- Šta sve nećeš reći... - kratko ju je pogledao. - Činjenica je da sam u
jednom časopisu pročitao tekst o tvojim inovacijama. Nazvali su te
jednom od vodećih osoba u oblasti kibernetike. A pošto smo upravo
nameravali da proširimo delatnost na Englesku... pomislio sam da još
uvek ovde živiš... I bilo mi je logično da te pitam da li bi ponovo radila za
mene. A što se tiče onoga sinoć... U pravu si. Moramo ostaviti prošlost i
gledati napred. Majlo ne treba da oseti napetost među nama.
- Hvala - tiho je odgovorila. - A ja ću morati da ti verujem da nećeš učiniti
ništa što bi povredilo Majla.
Uključilo se crveno svetlo na semaforu i Rafael se okrenuo prema njoj.
- Moraćeš. Nikada neću nauditi svom sinu.
Sjaj u njegovim očima ostavio ju je bez daha. Klimnula je glavom.

54
 by voki

- Razumem.
Rafael je nastavio da vozi. Posle nekog vremena rekao je:
- A ti ćeš raditi za mene, Sem... Jer tako želim.
Posle duže pauze Sem je ponovila:
- Razumem.
Nisu više razgovarali, ali Sem je osetila da napetost među njima popušta.
Primetila je da Rafael skreće u nepoznatom smeru.
- Zamolio sam asistenta da istraži šta bi trogodišnjaku bilo zabavno. Ovo
je farma koja je vikendom otvorena za turiste. Mislio sam da će mu se
dopasti.
Majlo je već neko vreme bio budan i oduševljeno je uzviknuo:
- Mama, vidi! Konji!
Rafael je sa osmehom na usnama gledao svog sina u retrovizoru, a Sem
je objasnila:
- Pun pogodak. Posle automobila Majlo najviše voli konje.
Rafaelov pogled zadržao se na njenim usnama. Sem je pocrvenela. Zašto
je tako gleda? Setila se onog poljupca i probio ju je znoj.
- Zar ne bi trebalo da gledaš put? - upitala je grubo.
- Draga, mogu voziti i zatvorenih očiju.
Besna na sebe, prekrstila je ruke gledajući preda se.
Kad se Rafael parikrao, Majlo od uzbuđenja nije znao šta bi pre.
Uhvativši Rafaela za ruku, povukao ga je prema štalama.
Sem je gledala promene na Rafaelovom licu. To mu je bio prvi telesni
kontakt s dečakom. Išla je za njima trudeći se da ne razmišlja o tome.

55
 by voki

U narednih nekoliko sati primetila je da se njena pretpostavka

potvrđuje: Majlo je pronašao svog heroja. Sve vreme nije ispuštao
Rafaelovu ruku, a sad je bio u njegovom naručju i, smejući se, upirao je
prstom u svinje u obližnjem blatu.
Sem je uzalud tražila znake umora na Rafaelu. Uživao je sa svojim
sinom. U jednom trenutku zagledao se u nju držeći Majla u naručju.
- Mislim da je sad dobar trenutak - rekao je tiho, a Sem je razumela na
šta je mislio.
Hteo je da Majlu kaže da mu je otac.
Obrisala je vlažne dlanove o farmerice klimnuvši glavom.
- U redu.
Sem je smireno objasnila Majlu da je Rafael njegov otac. Majlo je
pogledao u nju, pa u njega i upitao:
- Možemo li ponovo otići kod konja?
Kad je Majlo skočio s klupe i otrčao, Sem je rekla:
- Sigurno mu je teško da sve to shvati...
Rafael joj je upao u reč.
- Znam da je razumeo, jer znam šta trogodišnjak može da primeti i
shvati.
Ustao je i pošao za Majlom pre nego što je Sem stigla da ga pita šta je
time mislio.

56
 by voki

7. poglavlje

Dve nedelje kasnije Sem je frustrirano bacila hemijsku olovku na sto

pokušavajući da opusti napeta ramena.
Majlo je umeđuvremenu Rafaela počeo da zove tajo, na Bridino
oduševljenje, Rafaelovu radost i njenu zabezeknutost.
Bridi je ponavljala da Sem može da ide s Rafaelom na posao i da ne mora
da brine o Majlu. U poslednje dve nedelje ustalila se rutina: Rafael je
vodio Majla u zabavište, a onda su zajedno odlazili u fabriku i vraćali se
zajedno na večeru. Sem je pristala da sredom radi pola radnog vremena
da bi Bridi mogla da uživa u slobodnom popodnevu.
Uz to, morala je paziti da Rafael ne preuzme kontrolu nad svime.
Nedavno, kad su se uveče vratili kući, u kuhinji je ugledala nepoznatu
ženu. Rafael se pravdao time da nije fer prema Bridi da se preko dana
brine o Majlu, a uveče još treba da kuva.
A Bridi je Rafaelom bila očarana gotovo kao Majlo. Uveče je Rafael nosio
Majla u krevet i čitao mu je priče, a Sem se počela osećati suvišnom.
Istovremeno je neverovatno uživala u poslu. A ipak je postojala ta kap
gorčine, jer je radila za Rafaela. Opet je uvučena tamo gde nije htela da se
vrati... A Rafael je bio veoma hladan prema njoj i pazio je da ne ostanu
sami.
Čak i na putu do posla, kao i u povratku, razgovor se isključivo ticao
Majla.

57
 by voki

Sem je stisnula pesnice. Ipak, bilo joj je lakše kad ju je Rafael mrzeo.
Teško se nosila s ovim primirjem između njih.
Pogledala je na zidni sat. Rafaelov asistent trebalo je odavno da nazove i
da joj kaže da je Rafael spreman za polazak. Nije više mogla da radi, pa je
spakovala svoje stvari. Želela je kaže Rafaelu da ide kući. Ponudio joj je
svoj automobil i možda bi trebalo da prihvati. Tako bi bila nezavisnija.
Otišla je do njegove kancelarije. Bilo je mirno, većina zaposlenih i
inženjera završili su radni dan. Zastala je na trenutak pre nego što je
pokucala na njegova vrata, a onda je čula kratko:
-Uđi.
Rafael je podigao namrgođeni pogled. Kad je Sem ušla u kancelariju,
njegovi su hormoni reagovali. Htela je da izađe jer je videla da on
telefonira, ali joj je pokretom ruke dao znak da sačeka.
Već dve nedelje pokušavao je da se distancira od nje, ali koliko god se
udaljavao, ona mu je stalno bila pred očima. Najgore je bilo uveče u
prijatnoj kućnoj atmosferi...
Uzbudio se i stideo zbog nedostatka samokontrole. Osoba s kojom je
razgovarao nastavila je da priča, ali on ništa nije čuo. Pred njim je bila
Sem, zagledala se u skicu modela automobila koji je on dizajnirao, i video
je njene grudi iz profila. Istog trena proletelo mu je sećanje kroz glavu:
kapi šampanjca na njenoj nagoj koži...
Znoj mu je orosio gornju usnu. Naglo je prekinuo razgovor.
- Šta je? - upitao je grublje nego što je želeo.
- Ja... Prošlo je šest. Obično u ovo vreme idemo kući.
Reč ”idemo” osetio je kao šamar. Ustao je.

58
 by voki

- Mislim da je to greška - rekao je. Gledala ga je zbunjeno.

- Šta je greška?
- Ti... ovde... - dođavola, nije mogao da sklopi rečenicu.
- Ja... ovde? Kako to misliš, Rafaele?
Uzbuđivao ga je čak i način na koji je izgovarala njegovo ime.
- Nije trebalo da insitiram da ovde radiš. To je bila loša ideja.
U njegovim očima sevnuo je bol i neprijatno ga je podsetio na jedan dan
u njegovoj kancelariji pre četiri godine.
- U roku od nedelju dana oformili smo razvojno odeljenje. Znam da treba
još mnogo toga da se uradi, ali prošlo je tek dve nedelje...
Prekinuo ju je zamahom rukom.
- Nije to!
- Nego? - zvučala je povređeno. Najradije bi se nasmejao od muke. Zar
nije primetila koliko žudi za njom?
- O tebi je reč. Mislio sam da ću moći... ali ne uspevam. Trebalo bi da se
vratiš na univerzitet. Neko će te ovde zameniti.
- Obećao si da ćeš brinuti o meni, Rafaele. A sad, samo zato što više ne
možeš da me podneseš, hoćeš da me se rešiš? Precenio si svoju
osvetoljubivost? Ali ne brini, spremna sam da ti se sklanjam s očiju.
Sem je drhtala od besa, želela je da ga ošamari. by voki Bilo je isto kao
pre četiri godine. Očigledno ništa nije naučila. Stajala je u njegovoj
kancelariji a on ju je odbio. Isto kao onda.
Zgađeno se zateturala žureći prema vratima, ali Rafael ju je sustigao i
privukao na sebe.
- Ostavi me na miru!

59
 by voki

- Pogrešno si razumela - položio je ruku na njen vrat dok su mu zelene

oči svetlucale. Sem je uplašeno grabila vazduh. Stajao je toliko blizu da su
im se grudi gotovo dodirivale. Osetila je da su joj bradavice očvrsnule.
- Šta sam pogrešno razumela? - dahtala je.
- Nisam precenio svoju osvetoljubivost, nego svoju sposobnost da ti
odolim.
Sem je zatreptala. Rafael ju je privukao na prsa i ona više nije mogla da
misli. Ipak je smogla snagu da ga odgurne.
- Šta ovo treba da znači?
Rafaelov topli dah okrznuo je njene usne i stvarnost je nestala u magli.
Sem se trudila da shvati šta se dešava.
- Ali ti... me ne želiš - promucala je.
- Da li si sigurna?
Sem je bila zbunjena. A onda se u njoj javio tračak nade. Ipak, nije smela
da se nada.
- Pusti me, Rafaele. Neću da ti budem ljubavnica samo zato što si se na
pet sekundi zainteresovao za mene.
- Pet sekundi? Pre bi bilo četiri godine, Sem. Četiri godine tupog bola,
koji nikad nije prestao iako sam pokušavao da ga ignorišem.
Glas mu je postao blaži. Sem je osetila da je duboko u njoj nešto
popustilo.
- Želim te, Sem, a znam da i ti mene želiš - usne je pritisnuo na njene.
Ovog puta nije bilo ni besa ni kažnjavanja, pa Sem nije mogla da se
odupre, kao ni da potisne plamenu žudnju. U vatri je izgorela sva teskoba.
Želeo ju je...

60
 by voki

Sem je čula kako se vrata iza njenih leđa zatvaraju kad ju je naslonio na
njih.
Rafael je podigao glavu pogledavši je užarenim očima.
- Bože, koliko mi je ovo nedostajalo - promrmljao je.
Odveo ju je do pisaćeg stola zbacivši joj jaknu s ramena. Zatim joj je
dlanovima obuhvatio lice ljubeći je vrelo, požudno ali i nežno. U Samanti
se širila vrelina, rukama je milovala njegova prsa. Rafael ju je poseo na
pisaći sto i zavukao joj se među butine pa je osetila koliko je uzbuđen.
Sem je mrzela što ih odeća sputava, želela je da pokida sve s njega.
Naglo se odmaknuo od nje teško dišući.
- Želim da te vidim - promrmljao je.
U sekundi joj je svukao bluzu i grudnjak, pa ju je nekoliko trenutaka
posmatrao. Jedva se uzdržavala kad je osetila Rafaelove ruke na svojim
grudima. Sve je u njoj eksplodiralo.
Pognuo je glavu ljubeći joj bradavice. Sem je zajecala. Nespretno mu je
prstima otkopčala kaiš. Ali on je bio brži. Pre nego što je dotaknula
rajsferšlus, već je svukao pantalone. O, Bože, baš je obdaren!
Sem je gorela. U tihoj kancelariji čulo se samo njeno isprekidano disanje.
Jedna misao bila joj je u glavi: da opet vidi Rafaela nagog. Smaknula mu je
košulju s ramena i kad je jezikom dotaknula njegovu bradavicu, počeo je
brzo da diše. Ljubila ga je od grudi naviše, bila je žedna njegovih usana.
- Sem... - jedva mu je prepoznala glas izmenjen željom. - Želim te - tiho je
rekao.
Pritisak u dnu stomaka postao je neizdržljiv.

61
 by voki

- Da - uzdahnula je i pridigla se da mu pomogne da se oslobodi gaćica.

Razmaknula je noge pohotno i rasterećeno. Silno je želela da ga oseti u
sebi.
Rukom joj je još jače raširio noge, a onda je snažnim pokretom prodro u
nju. Sem je zarila prste u njegova ramena podigavši pogled na njegove
užarene zelene oči. Stegnula ga je nogama, a on je, držeći je čvrsto oko
struka, diktirao ritam strasti.
Uzbuđenje se pojačavalo u njoj i sklopljenih očiju spremala se za
vrhunac, a onda je otvorila oči da posmatra kako joj se Rafael pridružuje
u ekstazi. Potom je lice zario u njen vrat...
Još uvek je bio u njoj, taj osećaj bio je fenomenalan. A onda se odmaknuo
od nje, sjajnih očiju. Sem se zabrinula.
- Dođavola, nisam pazio.
Brzo se pribrala.
- U redu je. Ja... Trenutno smo sigurni.
Ujela se za usnu. Još uvek je sedela na pisaćem stolu izložena
Rafaelovom pogledu.
- Da li si sigurna? - upitao je.
S mukom ga je pogledala.
- Jesam. Upravo mi se završio ciklus.
- Dobro je - odahnuo je.
- Veruješ mi? - nije uspela da prikrije gorčinu u glasu.
Upravo se sagnuo da podigne njen veš, ali se za tren zaustavio
pogledavši je.
- Mislim da ni ti ne želiš da se ponovi stara priča.

62
 by voki

Te reči nije trebalo da zabole, ali jesu.

Drhtavih nogu skliznula je sa stola i uzela gaćice i grudnjak od Rafaela.
Proklinjala je sebe. Stara priča se ipak ponavlja. Opet su bili u njegovoj
kancelariji, kao tada...
Oblačila se znajući da Rafael isto to radi.
- Hoćemo li krenuti?
Rafael je izgledao savršeno, jedino mu je kosa bila raščupana.
Znala je da ona izgleda kao da ju je neko izvukao iz veš-mašine. Osećala
je miris seksa i to je u njoj budilo još veći apetit.
- Da - odgovorila je pre nego što bi mogao primetiti koliko je ranjiva.
Dok su u mraku napuštali fabriku, Rafaelu je svašta prolazilo kroz glavu.
Sem je tiho sedela pored njega. Poneo se kao napaljeni tinejdžer, ni traga
suptilnosti.
Kad ga je upitala da li joj veruje, odgovorio joj je kao najveći glupak.
Znao je da se može truditi iz petnih žila, ali da neće odoleti Sem.
Bože, spopao ju je na svom pisaćem stolu! On, koji je toliko pazio da
razdvaja posao i zadovoljstvo. Samo je jednom dozvolio sebi... i to sa
ovom ženom. I sad opet.
Kad bi bila njegova, rekao bi joj da nosi samo suknje i haljine... Kad bi
bila njegova. Za trenutak mu je popustila koncentracija i automobil se
zaneo, ali ga je odmah vratio na put.
- Izvini - promrmljao je. Krajičkom oka video je da je ona prekrstila ruke.
Njeno ćutanje činilo ga je nervoznim. Želeo je da je isprovocira, pa da mu
kaže o čemu razmišlja. Da li je i njena glava puna sećanja?
Pokušao je da zvuči hladno iako se nije tako osećao.

63
 by voki

- Nemoj mi reći da si se pokajala, draga?

- Zar to nije očigledno? - uzvratila je.
Rafael je stignuo usne.
- To je bilo neizbežno. Napetost je među nama rasla od trenutka kad
smo se ponovo sreli.
Pogledi su im se sreli.
- Bila je to nesmotrenost koju je trebalo izbeći. Verovatno si bio
frustriran, jer živiš na periferiji grada i nisi mogao da se vidiš sa svojom
ljubavnicom.
- Trenutno je nemam.
- Možda... trenutno. Ali u poslednje četiri godine sigurno ih je bilo
mnogo.
Rafael se nijedne nije mogao setiti, ali da je slikar, mogao bi nagu Sem iz
glave da naslika. by voki Mislio je na to koliko mu je nedostajala. Pa za te
četiri godine nije bilo žene koja bi je mogla zameniti!
- Pokušavaš da kažeš da si ti u poslednje četiri godine bila sama? -
primetio je da je prebledela.
- Naravno da nisam. Bio je jedan... pre nekog vremena.
Rafaelu je zujalo u ušima a crvene tačke zaigrale su mu pred očima. Bio
je siguran da ona nije bila ni sa kim drugim... Kakav magarac! Zaboga, o
čemu ja to razmišljam? Bio je šokiran.
- Ko je on? - na pomisao da je Sem poljubila drugog, smrknulo mu se
pred očima.
- Jedan kolega... samohrani otac. Ti si nas spojio.
Rafael je osetio kao da mu je neko nož zabio u srce.

64
 by voki

- Tvoja je odluka, Samanta, da budeš samohrana majka. Ali sad to više

nisi.
Trudio se da ostane pribran. Želeo je sve da zna, Sem mora sve da mu
kaže: kada, koliko često, ko?
Osetivši da je uznemiren, brzo je nastavila:
- Bilo je to samo jednom, u hotelskoj sobi i... da budem iskrena, bilo je
grozno i nekako... jeftino.
Stisnula je usne, a Rafael je odahnuo.
Proteklih nedelja u njemu su gorela osećanja kao vatre pakla. Pritiskalo
ga je nešto što je bilo jače od razuma.
Bacio je pogled na nju. Još uvek je bila bleda, puls joj je snažno udarao u
vratu. Zaustavili su se pred semaforom i Rafael ju je uhvatio za ruku
stegnuvši je jače kad je pokušala da je izvuče.
Naterao ju je da ga pogleda. Za tren je primetio nešto divlje u tim sivim
očima. Ljubomora ga je još uvek drmala.
Želeo je da je mrzi. Ona je poremetila njegov savršeno uređeni život, u
kojem je jedino bila važna Falkone industrija. Još tada je Sem preokrenula
njegov svet, a sada se to ponavlja. Ali on je nije mogao mrzeti jer ju je
želeo. I imaju Majla...
- Pusti me - prošaputala je.
- Ne, Sem. - privukao je njene prste svojim usnama iako se ona otimala.
Zenice su joj se proširile. Te svetlucave oči... Osečao je da narednih dana
neće moći s njom da spava, jer se to u njegovoj kancelariji više neće
ponoviti, a kod kuće je nemoguće zbog Majla, jer se on noću često budio i
kad bi ih zatekao... Ne!

65
 by voki

- Neću te pustiti - rekao je. - Ne dok ovo između nas potpuno ne nestane.
Jednom sam te pustio da prerano odeš i tu grešku neću ponoviti.
Uključilo se zeleno svetlo na semaforu. Rafael je pustio njenu ruku i
ponovo se usredsredio na saobraćaj.
Sem je zarila nokte u šaku, koja joj se još uvek tresla. Jednom sam te
pustio daprerano odeš... Shvatila je smisao njegovih reči i srce joj je
podivljalo.
U nju se uvukao veoma opasan, a opet tako nežan osećaj, koji je odmah
blokirala. Za trenutak je bila sigurna u to da će Rafael biti ljubomoran kad
mu spomene Maksa. Zar to nije smešno? Kakvo pravo on uopšte ima kad
se sam, u roku od nedelju dana, okrenuo drugoj ženi?
Dubokim uzdahom Sem je pokušala to da potisne. Bila bi najveća budala
na planeti kad bi pokušavala da rastumači Rafaelovu reakciju.
Jedno je sigurno: njegovo interesovanje popustiće mnogo brže od
njenog i opet će ona morati da prikuplja rasute komadiće svog života. Ali
ovoga puta bilo bi i gore, jer sada bi, zbog Majla, morali ostati u kontaktu.
Osim toga, osećala je da se ponovo zaljubljuje u njega ili, tačnije, da je sve
ovo vreme bila zaljubljena.
Rafael je skrenuo prema kući a ona, utonula u misli, nije to primetila.
Majlo se pojavio na prozoru, veselo se smešeći, i njeno srce obuzela je
toplina.
Danas je petak. Nekako će preživeti vikend. Sem nije gajila nadu da će se
Rafael u po noći uvući u njenu sobu. Iz iskustva je znala da bi je radije
držao u tajnosti i na rubu svog začaranog sveta.

66
 by voki

8. poglavlje

Sem je u nedelju slagala veš u maloj prostoriji pored kuhinje. Rafael i

Majlo bili su pre podne na plivanju, potom su se igrali u dnevnoj sobi i
sada ga je Rafael umornog nosio u krevet.
Sem je čitavog vikenda bila nemirna i napeta. Noću se morala uzdržavati
da se ne odšunja u Rafaelovu sobu. Ne, to sebi ne sme dozvoliti. I dobro je
što je tako, jer je on i juče i danas prema njoj hladan i odmaknut.
Očigledno nije nameravao da ponove ono što se desilo u kancelariji.
Ništa se nije promenilo. Ona mu je dobra samo kad se uklapa u njegove
planove...
A ipak je pokušao da je iznenadi. Kad je jutros ustala, ispred kuće nije
ugledala njegov ’porše”, već simpatičan porodični automobil.
S kućnog praga posmatrala je Rafaela kako oduševljenog Majla postavlja
u dečje sedište i vezuje mu pojas pred odlazak na bazen.
- Šta je to? - tiho je upitala.
Osmehnuo se.
- Sem, siguran sam da ćeš se složiti sa mnom da je ovo mnogo praktičniji
automobil za dete.
Kad su se odvezli, Sem je razmišljala o tome s kakvom se lakoćom
Rafael, alfa mužjak i ženskaroš, preobrazio u porodičnog čoveka.
Čula je nekakav zvuk iza sebe. Rafael... nije bila u stanju da ga pogleda.
- Želim da ti i Majlo pođete sa mnom u Milano, Sem.
- Otkud to? Ne možemo tek tako s tobom u Milano...

67
 by voki

- Sem, ne razgovaram s tvojom pozadinom! - rekao je nestrpljivo, a onda

mu je glas postao nežniji. - Iako je tvoja pozadina predivna, pogotovo u
uskim farmerkama... Pobogu, možeš li da pretpostaviš koliko mi je bilo
teško da te ne dodirnem ova dva dana?
Njena krv je istog trenutka proključala jurnuvši u prepone.
- Pusti to - rekla je uprkos svojoj želji. - Ne možemo tako razgovarati kad
je Majlo u kući.
Rafael se naslonio na dovratak.
- Znam. Šta misliš, zašto se držim podalje od tebe?
Laknulo joj je kada se uverila da mu je Majlo na prvom mestu. Osetila je
pulsiranje u međunožju.
Smešeći se, uzela je tek složenu presvlaku za krevet bacivši mu je u ruke.
- Evo, čista posteljina.
- Ipak bih želeo da vas dvoje pođete sa mnom u Milano.
Bilo joj je muka od pomisli na to da se vrati na mesto zločina.
- Rafaele, ne možeš odlučiti da...
- Zaboga, Sem!
Uplašeno je vrisnula kad je posteljina preletela preko njene glave, a
onda su je obgrlile snažne ruke.
- Sem, ja... - zagledao se u njene usne. - Bože! - i poljubio ju je.
Sem mu se očajnički bacila oko vrata, međutim, poslednji trzaj
samokontrole dao joj je snagu da se odvoji od njega. Pogledala ga je, a
pohotni sjaj u njegovim očima ponovo ju je dokrajčio. Spustivši šaku na
njegove grudi, osetila je tupe udarce srca pod rebrima.
- Ne možemo... ovde.

68
 by voki

Rafael se cinično nasmejao.

- Možda bi trebalo da rezervišemo hotelsku sobu. Čini mi se da nemaš
ništa protiv toga.
Grubo ga je odgurnula.
- Nemaš pravo da mi sudiš jer si me odmah po mom odlasku iz Italije
zamenio drugom!
Rafael se namrštio.
- O čemu pričaš? Ni sa kim nisam bio.
Glasno se nasmejala.
- Nije tako izgledalo. Tvoja fotografija s italijanskom glumicom
objavljena je u svim novinama - podigla je ruku kad je Rafael pokušao da
prigovori. - Pusti to, svejedno mi je - laž. A bespotrebni osećaj krivice
zbog svoje kratke veze činio je da bes u njoj poraste. - Znaš li... Sve i da
sam Majlu ranije rekla za tebe... to ne bi značilo da smo sad srećna
porodica. Jasno si pokazao šta misliš o braku i porodici. U tvom životu
nema mesta za to.
Po izrazu njegovog lica bilo joj je jasno da nije želeo da ga podseća na to.
- Ako se ne varam, složila si se s tim, Sem, jer si se plašila da ne završiš
kao tvoj otac, kome su oči bile pune suza svaki put kad bi pogledao
fotografiju tvoje majke. Plašila si se da neguješ osećanja prema nekome
koga bi mogla izgubiti. Zar nisi tako rekla?
Pocrvenela je. Bože, koliko je iskrena bila prema njemu! Posle samo
mesec dana priznala mu je svoje najtajnije strahove.
Želela je da promeni temu pa je rekla prvo što joj je palo na pamet:
- Šta ćeš u Milanu?

69
 by voki

- Želim da Majlo upozna svog dedu. Pitanje je trenutka kada će mediji

saznati da imam sina i želim da ga Umberto upozna pre nego što se to
dogodi. Umberto je star... i neće večno živeti.
Kako je nežno zvučao! Rafael nije često pričao o svom ocu i Sem je znala
samo to da se on preselio u Bergamo kad je sve izgubio. I znala je da je
Rafael otkupio palatu Falkone u Milanu.
Sem nikad nije upoznala Umberta i u njoj se probudila znatiželja. Pored
toga, bilo joj je drago što Majlo ima bar jednog dedu.
- Sledeće nedelje zakazan mu je lekarski pregled u Milanu i biće u
porodičnoj palati. A ja moram na jedan poslovni sastanak. Dakle, prilika
je idealna.
Sem se još uvek dvoumila.
- Za tebe jeste, ali šta je s mojim poslom?
Rafael je razvukao usne.
- Molim te... znam da će ti šef dati slobodne dane - zadovoljnim
osmehom zadao joj je poslednji udarac. - Bridi je pristala da pođe sa
nama, oduševljena je. Želi da vidi Rim, pa sam joj obećao da ćemo u
povratku navratiti. Počni da se pakuješ.
Dva dana kasnije sedeli su u privatnom avionu, čiji je vlasnik Rafaelov
mlađi polubrat, grčki milijarder Aleksio Kristakos. Bridi je bila
zaslepljena luksuzom, a Majlo je bio uzbuđen, jer je prvi put putovao
avionom, pa je, gledajući kroz prozor, uzvikivao:
- Vidi, tata, pogledaj samo! Rafael je uzeo Majla u naručje.
- Želiš li u pilotski kabinu?

70
 by voki

Sem je osetila suze u očima. U njoj je još uvek tinjao strah da će Rafaelu
sve to jednom dosaditi i da će ih napustiti. Kako bi to Majlo preživeo? A
tek ona...
- On je dobar čovek - rekla je Bridi. - Brinuće o vama.
Sem joj se nesigurno osmehnula. Stisnula joj je ruku.
- Srećna sam što ideš s nama.
- I ja sam. Videću papu, draga!
Sem se nasmejala.
- Nisam sigurna u to da ga Rafael poznaje.
- Koga to ne poznajem? - bio je kraj nje.
Sem je pocrvenela.
- Nije važno. Majlo treba da ruča.
Bridi je ustala i preuzela dečaka iz očevih ruku.
- Zamoliću stjuardesu da mu nešto pripremi.
Rafael je seo na Bridino mesto protegnuvši duge noge.
- Zna li tvoj otac da mi dolazimo? - upitala je Sem.
- Nazvao sam ga i sve sam mu objasnio.
- Kako je prihvatio to da ima unuka?
Rafael je stisnuo usne.
- Raduje se što će upoznati svog potomka.
- Vas dvojica niste baš bliski, zar ne?
- Otkud ti ta ideja?
Slegnula je ramenima.
- Nikada ne pričaš o njemu, a znam da nisi uz njega odrastao.

71
 by voki

- Ne - tužno je odgovorio i Sem je poželela da ga uteši. - Mama ga je

napustila kad mi je bilo tri godine i povela me je sa sobom. On nije bio u
stanju da brine o meni. Dakle, nije me mogla ostaviti sve i da je to želela.
Sem se setila da je pričao čega se sve trogodišnjaci sećaju...
- Sigurna sam da te tvoja mama ne bi...
- Ne bi? - prekinuo ju je. - Zašto je onda ostavila svog prvog sina?
- Ti... imaš još jednog brata? - promucala je.
- Došao je na sahranu. Aleksio i ja nismo znali za njega... iako se bledo
sećam jednog našeg susreta. Ali uvek sam mislio da je to bio san.
- Znači, Majlo ima dva strica. Rafael se cinično nasmejao.
- Bez brige, neće biti velikog porodičnog okupljanja. Aleksio je zauzet
poslom, a Cezar ne želi da se zbliži s nama.
Majlo je pritrčao uhvativši Rafaela za ruku.
- Jelo je spremljeno!
Rafael je ustao i poveo je Sem za ruku u prednji deo aviona. Nije to
doživela kao romantičan gest, naprotiv. Bilo je to podsećanje na
nedovršena posla među njima.
Rafaelova palata bila je onakva kakvom ju je Sem pamtila: velika i
predivna, okružena veličanstvenim vrtom. Iza pomalo propale fasade
krio se luksuz unutrašnjosti. Pre četiri godine Rafael je hteo sve da
renovira, ali su radovi očigledno zbog nečeg obustavljeni.
Nova kućepaziteljka Luiza pozdravila ih je i zajedno s vozačem unela je
njihove kofere. Bridi se zapanjeno osvrtala, a Sem se uzdržavala da ne
prsne u histerični kikot. A onda je ugledala čoveka, zapravo starca, koji im
je pošao u susret.

72
 by voki

Starac je rekao nešto na italijanskom i Rafael je klimnuo glavom. Ponovo

je poželela da ga uteši.
- Na engleskom, papa - rekao je kratko. - Oni ne govore italijanski.
Majlo se stidljivo pribio uz Sem, a ona ga je podigla u naručje.
- Pa - promrmljao je Umberto - gde je moj unuk?
Sem je nesigurno stala pored Rafaela, koji ju je zagrlio oko struka.
- Papa, ovo su Samanta Rurk, naš sin Majlo i Samantina prijateljica Bridi.
Naš sin.
Majlo joj se oteo iz naručja, pa je požurio prema starcu.
- Šta će ti štap?
Umberto je dugo posmatrao dečaka, a onda se grohotom nasmejao.
- Zaboga, Rafaele, u tim godi- nama bio si isti ovakav. Mali je bez sumnje
pravi Falkone.
Rafael je čučnuo pored Majla, koji se naslonio na njega.
- Ovo je tvoj deda - rekao je ponet emocijama.
Dečak mu se široko osmehnuo, pa se okrenuo Rafaelu.
- Hoćemo li se sad igrati?
Rafael je ustao ne ispuštajući Majlovu šaku.
- Hajde da prvo vidimo gde ćemo spavati. Igraćemo se posle.
- Imate divan dom, gospodine Falkone - rekla je Bridi ljubazno.
Starac je pogledao Rafaela od- govorivši:
- Nije moj, nego Rafaelov. On je otkupio palatu...
- Papa! - prekinuo ga je Rafael i starac je ućutao.
- Dođite - obratio se Umberto Bridi - da se osvežimo pićem dok se mladi
smeste.

73
 by voki

Bridi je pošla za donaćinom, a Luiza je povela Rafaela i Sem gore, u

njihove sobe. Sem je držala Majla uza se dok su sećanja navirala.
Ona i Rafael vodili su ljubav na svakom mestu ove palate...
Dok su išli poznatim hodnicima, srce joj je poskočilo kad je s leve strane
ugledala vrata Rafaelove sobe.
- Ovo je tvoja soba. Majlo će spavati pored.
Majlo je utrčao u sobu iz koje se potom začuo veseli vrisak. Sem je ušla
za njim.
Bio je to pravi raj za jednog dečaka. Krevet u obliku automobila, a police
na zidovima prepune igračaka. Sem je pogledala u Rafaela kad se Majlo
bacio na model vozića, čvrsto ga zagrlivši.
- Da li je sve ovo moje? - upitao je mamu.
- Jeste, zlato. Ali sad smo u Rafaelovoj kući. Moraćeš da ostaviš igračke
ovde kad pođemo kući.
Majlo je zabrinuto pogledao Rafaela.
- Da li ćeš čuvati moje stvari kad odem kući?
- Naravno, sine - rekao je nežno.
Majlu je zadrhtala donja usna.
- A šta ako dođe drugo dete da se igra?
Rafael je čučnuo pored Majla.
- Ti si jedino dete koje sme ovde da se igra.
To je umirilo Majla, pa je nastavio da se igra.
- Njegovu naklonost ne možeš kupiti igračkama - gorko je zaključila Sem.
Rafael ju je povukao u stranu.

74
 by voki

- Dođavola, Sem, ne želim da ga kupim, nego da mu udovoljim. Zar je to

strašno?
Utonula je u njegove oči. Osećala je da on to radi iz potrebe, a ne da bi
manipulisao dečakom, pa je pomislila da je baš bezdušna.
- Izvini. Nisam to smela reći.
Podigao joj je bradu prstom.
- U redu je.
Zagledao se u njene oči i sivi vrtlog ga je usisao. Brzo se odmaknuo.
- Poslaću Luizu da vam donese osveženje. Treba da se odmorite. Večera
je u sedam.
Cim je Rafael sišao u radnu sobu, naiskap je popio punu čašu viskija. Nije
ga mučilo to što je ovde njegov sin, već što je Sem tu. Pre četiri godine bio
je nezasit.
A bila je tako slatka, nevina i pametna... drugačija od svih žena koje je
poznavao. Uhvatila ga je u svoju mrežu, koju je on bez problema pokidao.
Ali tupi bol ostao je zauvek.
Taj bol nestao je istog trena kad je odlučio da je posle toliko vremena
pozove. Uveravao je sebe da će ovoga puta biti drugačije, da ništa neće
osećati prema njoj. Ali čim je ona podigla slušalicu, plamen žudnje ga je
preplavio.
A sad je tu i Majlo...
Oštar bol paralizovao mu je šaku. Zbunjeno je gledao u svoje krvave
prste. Stiskom je lomio čašu... Izvadio je maramicu i čvrsto ju je obavio
oko posekotine.

75
 by voki

Kad se Sem sledećeg jutra probudila, trebalo joj je vremena da shvati

gde je, a onda je požurila u sobu pored njene. Majlova pidžama bila je na
stolici. Sigurno ga je Bridi odvela na doručak.
Sinoć, posle večere, Rafael je nestao u radnoj sobi, a Bridi je odvela Majla
u krevet, pa je Sem ostala s Umbertom. Pozvao ju je u mali salon da
popiju kafu.
Sem je odlučila da probije led.
- Žao mi je što ranije niste saznali za Majla.
Odmahnuo je rukom.
- Odavno se ne mešam u Rafaelov život. Majlo je sad u istom uzrastu kao
Rafael kad je s majkom otišao odavde - lice mu se smračilo. - Bio je isuviše
mali da shvati šta se dešava.
Sem se namštila.
- Ne razumem...
Umberto ju je pogledao ispod oka.
- Kad me je žena ostavila, bio sam slomljen. Sve sam izgubio: kuću,
porodicu, nasledstvo, fabriku, čast. Na kolenima sam molio svoju ženu da
ostane. Rafael me je video slabog i do danas mi to nije oprostio.
Sad je razumela Rafaelov strah od vezivanja.
- Ali to je bilo davno - nastavio je Umberto. - Dobro je što ste ti i Majlo
ovde. To je izazov za mog ponosnog sina i dobro je što je tako...
Sem je gledala kako se noć povlači pred zorom. Ružno je sanjala: Rafael
kleči na kolenima, Majlo neutešno plače... Ujela se za usnu. U jedno je ipak
bila sigurna: Rafael nikad nikoga neće moliti na kolenima.

76
 by voki

Brzo se istuširala i obukla, pa je pošla u potragu za Majlom i Bri- di.

Oboje je pronašla s Rafeleom u suncem obasjanoj kuhinji. Dok je ljubila
Majla, osećala je Rafaelov pogled na sebi. Umberto i Bridi prekinuli su
razgovor da bi je pozdravili, a Rafael je ustao.
- Moram na sastanak u fabriku. Za sat vremena po vas ću poslati vozača,
koji će prvo odvesti Umberta lekaru, a onda vas u obilazak Milana. Naći
ćemo se posle na ručku - okrenuo Se Samanti. - Večeras moram na
proslavu, želeo sam da te zamolim da mi budeš pratilja.
- Ja...
Uskočila je Bridi.
- Naravno da hoće. Krajnje je vreme da izađeš, draga. Majlo će spavati sa
mnom.
Sem je pogledala Rafaela, pa je slegnula ramenima.
- Naravno, zašto da ne?

77
 by voki

9. poglavlje

Tek uveče je Sem shvatila koliko je pogrešila kad je pristala da pođe s

Rafaelom: nije imala šta da obuče. Ni pomislila nije na to, bila je
fascinirana obilaskom grada.
Sem je prišla ormaru iako je znala da tamo neće pronaći rešenje svog
problema. Ali kad ga je otvorila, imala je šta da vidi: na vešalici je visila
haljina, koju joj je Rafael kupio pre četiri godine. Tada je dostavljena
zajedno s nakitom i odgovarajućim cipelama. Ostavila ju je tu zato što nije
imala osećaj da je njena.
Sem je jedva disala. Izvukla je haljinu potrčala u Rafaelovu sobu. Nije
pokucala i razrogačila je oči zatekavši nagog Rafaela, koji je upravo izašao
iz kupatila. Obuzela ju je vrelina.
Brzo je skrenula pogled s njega, teatralno mu gurnuvši haljinu pod nos.
- Šta je ovo?
Rafael je nonšalantno obavio peškir oko stuka.
- Ne mogu da verujem da još uvek crveniš, draga.
- Nisam ja tvoja draga! Želim da znam zašto si sačuvao ovu haljinu?
Nije mu se promenio izraz lica.
- Bilo mi je žao da je bacim samo zato što je nisi želela.
Osetila je gorak ukus u ustima.
- A koliko je žena uživalo u tome da je nose posle mene?
Rafelu je zaigrao mišić na obrazu.
- Nijedna. Mislio sam da bi se lepo osećala u njoj.

78
 by voki

Na sopstveno iznenađenje, osetila je da joj se oči pune suzama.

- Učiniću sve da te ne izblamiram, Rafaele. Jasno mi je kakva je čast biti
tvoja pratilja. Ranije ti to nije bilo važno - izgovorila je besno, pa je
zalupila vrata za sobom.
Rafael je nepomično stajao.
Sat kasnije Sem je mirno sedela u uglu zadnjeg sedišta limuzine, što
dalje od Rafaela.
Kada su se zaustavili ispred zgrade u kojoj se održavao prijem, Sem je
osetila leptiriće u stomaku.
Rafael ju je uhvatio za ruku.
- Fantastično izgledaš - proša- putao je. - Trebalo je to ranije da ti kažem.
- Ja... - glas ju je izdao. - Hvala.
Uveo ju je u blještavu salu i Sem je bila srećna što se oslanja na njegovu
ruku. Rafael ju je odveo do bara, uzeo je piće za oboje i odmah su ga
okružile žene, ljubomorno odmeravajući Sem.
Sem su proželi žmarci. Osetila je primitivnu potrebu da im pokaže da je
Rafael njen. Činjenica da je rodila njegovo dete davala joj je to pravo.
Rafael ju je predstavio rečima:
- Ovo je Samanta Rurk - rekao je i Sem je bila razočarana. Ali šta je
očekivala?
Predstavljam vam majku svog sina, koja je toliko naivna da mi dopušta da
spavam s njom iako zna da je ne podnosim...
Sem je uhvatila nekoliko podrugljivih osmeha, koji su joj govorili: Ona
nam nije konkurencija, i krv joj se uzburkala.

79
 by voki

Držala se po strani dok nije ostala sama s Rafaelom a onda ga je

zaskočila:
- Ako si me doveo da bi se zaštitio od napada, obavila sam svoj posao.
Radije bih bila s Majlom nego da gledam paradu tvojih obožavateljki - bila
je besna na sebe, jer nije uspela da se obuzda. Zabola mu je kažiprst u
grudi. - Ja sam majka tvog sina, to možeš da kažeš sledećoj potencijalnoj
ljubavnici.
Rafaela je nešto pogodilo. Sjaj u njenim sivim očima za trenutak ga je
ostavio bez teksta. Tako je mlada i snažna! Vrat joj je dug i vitak, koža
mlečnobela, pa su se naslućivale plavičaste vene. Haljina je savršeno
naglašavala njene obline i sad joj je bolje pristajala nego pre četiri godine.
Pogled mu se zaustavio na njenom dekolteu, a u ušima su mu odzvanjale
njene reči: Ja sam majka tvog sina.
Pre nego što su ovde došli, za trenutak ga je obuzela panika. Uveo je Sem
u krug svojih poznanika. Kad se pročuje da ima sina i da mu je Sem majka,
svi će pomisliti da su oni u ozbiljnoj vezi. Na njegovo zaprepašćenje, ova
pomisao nije u njemu probudila želju da pobegne.
A sad ništa više oko sebe nije primećivao, video je samo nju.
Zagrlio ju je i privukao sebi. Zar je moguće da se ovako dobro oseća s
njom i da ga uopšte ne zanima šta drugi misle o njima? Moraće se držati
podalje od nje.
- Moja jedina ljubavnica je preda mnom, Sem. Zašto bih gledao druge
kad si ti dobrovoljac?
Nestala je sva boja s njenog lica.

80
 by voki

- Đubre! - požurila je kroz mnoštvo. Rafael je potrčao za njom. Strah mu

se uvukao u kosti kad je pomislio na te uplašene sive oči, koje je on
rastužio.
Zato što je kukavica.
Sem je jedva disala. Ključala je od besa, jer je dopustila da joj se Rafael
uvuče pod kožu i zato što je bila ljubomorna na druge žene.
Podigla je ruku da zaustavi taksi, ali je istog trena osetila snažan stisak
oko zgloba.
- Kud si pošla?
Istrgnula je ruku.
- Kući. Ne moraš me podsećati na to da za mene nema mesta u tvom
životu.
U istom trenutku pristigla je Rafaelova limuzina i pre nego što je uspela
nešto da kaže ubacio ju je u vozilo i smestio se pored nje.
Podigao je zaštitno staklo, koje ih je delilo od vozača.
- Nisam smeo to da ti kažem. Nisi to zaslužila.
Sem to nije očekivala od njega.
- Tako je, nisi smeo. Zašto si me doveo ovamo, Rafaele? Ljudi će
postavljati pitanja kad saznaju za Majla. Ne bi trebalo da nas vide
zajedno...
Na licu mu se ukazao iznenađeni izraz.
- Ti si majka mog deteta, Samanta. Viđaće nas zajedno šta god da se desi.
Proletele su joj razne slike pred očima: Rafael oženjen lepom plavušom,
Majlo ulazi u avion i odlazi da poseti oca i njegovu novu porodicu... Od
bola je duboko udahnula.

81
 by voki

Ali osetila je i naboj seksualne tenzije. Pomislila je da ludi. Vrelina se

širila među njenim butinama. by voki Krajičkom oka videla je tamni obris
Rafaelovog tela i odmah ga je zamislila nagog... Morala je da potisne
uzdah.
- Sem...
Rafaelov glas bio je mirniji i topliji, pa se njeno srce raznežilo. Okrenula
je glavu prema prozoru. Pulsiranje u njenom međunožju postajalo je sve
jače. Stisnula je butine u pokušaju da to spreči.
Snažno ju je uhvatio za ruku da je gotovo vrisnula.
- Želim te...
Njegovo lice bilo je u senci, ali osećala je koliko je očajan i to ju je malo
utešilo.
Bespomoćno je rekla:
- Da...
Trijumf je Rafaela još više uzbudio. Želeo je da ostavi trag na njoj da bi
večno bila njegova.
Ne! Brzo je potisnuo tu misao, koja se ničim izazvana pojavila u njegovoj
glavi.
Ali nije pustio njenu ruku iako se ona okrenula gledajući kroz prozor.
Kao začaran, posmatrao je njene grudi, koje su se podizale i spuštale.
Koliko je žudeo za tim da ih mazi...
Kad je vozilo ušlo u dvorište palate, uzbuđenje ga je potpuno savladalo.
Izašao je da joj otvori vrata vozila. Sem ga je pogledala krupnim sivim
očima i pomislio je da će izgoreti od žudnje.

82
 by voki

S lakoćom ju je podigao u naručje ništa ne govoreći. Sem je na grudima

osetila pritisak njegovog snažnog torza i pulsirajuću energiju koja se oko
njih širila.
U kući je bilo tiho. Rafael se penjao stepenicama noseći je u naručju
pravo u svoju sobu. Nakratko se osvestila.
- Čekaj... Majlo...
Rafael ju je polako spustio i po- vukao joj je haljinu s ramena, a koža joj
je gorela gde god da ju je dotaknuo.
- On je s Bridi - glas mu je bio hrapav od želje.
- Rafaele...
- Ćuti, Sem. Oboje ovo želimo. Poljubio ju je, strast je buknula
u njoj i prepustila mu se. Želela je ovo.
Sem je poludela kad joj je Rafael spustio šake na grudi i palčevima mazio
bradavice. Zagrlila ga je oko vrata, nestrpljivo se trljala o njegovo
međunožje osećajući čvrst dokaz njegovog uzbuđenja. Obuzeo ju je još
jači talas vreline. Oduvek je ovako uticao na nju. Samo jedan dodir i bila je
začarana.
Užurbano se skinuo.
- Želim da te vidim nagu. Odmah.
Podrhtavala je od uzbuđenja i prsti je nisu slušali. Iznervirano je
uzdahnula i Rafael je preuzeo. Povukao je rajsferšlus njene haljine i teška
tkanina pala je na pod.
Sem je zbacila cipele sa stopala. Na njoj su ostale samo crne gaćice.
- Tako si lepa - mrmljao je Rafael.
Spustila je glavu.

83
 by voki

- Nemoj, molim te.

Prisilio ju je da ga pogleda.
- Ali jesi lepa.
Jednom je već učinio da se oseća poželjnom i ženstvenom. I sve bi se
drugačije završilo da joj nije podigao glavu... Ali sad nije želela da
razmišlja o tome. Kad ju je privukao sebi, željno se privila uz njegovo
snažno telo. Ljubio ju je raspirujući u njoj plamen. Refleksno je šakom
obuhvatila njegov penis. Ne prestajući da je ljubi, Rafael joj je zavukao
ruku u gaćice.
Potom ih je strgnuo, položio ju je na krevet i nadneo se nad njom. Sem
ga je posmatrala diveći mu se. Bio je tako krupan, tako muževan. Obuzeo
ju je osećaj moći kad ga je dograbila za bokove i privukla svom licu.
- Sem...
Ignorisala je njegove reči. Kad je ponovo osetila njegov ukus, sva čula su
joj eksplodirala.
- Pobogu, Sem... - zavukao je prste u njenu kosu.
Osetila je da se još više uzbudio. Nadala se da će on potpuno izgubiti
kontrolu i da će ga ona dovesti u to stanje. Ignorisala je njegovo glasno
stenjanje i konačno je osetila trzaje njegovih bokova kad je utonuo u
ekstazu. Odmaknula se da ga pogleda i osmehnula se zadovoljno. Izgledao
je tako izmučeno. Ali pogled mu se brzo izbistrio. Očigledno nije bio
srećan što ga je navela na to da izgubi kontrolu. A ona se nikada nije
osećala moćnije...

84
 by voki

- Mislim da te moram obuzdati... Zbunjeno ga je pogledala. Okrenuo se i

otišao je do ormara. Vratio se noseći dve svilene kravate. Nije znala šta
smera, ali je želela da sazna...
Vezao joj je po jednu kravatu za svaki zglob ruke, a ona ga je ćutke
posmatrala. Zatim joj je podigao ruke iznad glave i tek kada je primetila
da ne može da ih spusti, shvatila je da ju je vezao za ram kreveta.
- Rafaele... šta...?
Stajao je pred njom ne dotičući je. Osećala je samo toplinu njegovog tela.
- Sad ćeš videti kako je to kad izgubiš kontrolu.
Poželela je da se nasmeje. Pa ona je gubila kontrolu svaki put kad bi ga
samo pogledala! Ležeći vezana, osetila je dašak straha. Verovala je
Rafaelu, a baš joj je to unosilo nemir.
Strasno ju je ljubio, a ona mu je uzvraćala. Frustriralo ju je to što ne
može da koristi ruke. Želela je da ga mazi... Stenjala je, a on se tiho
nasmejao.
Obasipao je poljupcima njene obraze, bradu, vrat, mazio ju je, ali je
pritom izbegavao erogene zone. Stisnula je zube da ne bi počela da ga
preklinje.
Konačno je spustio usne na njene grudi, a ona je izvila leđa. Da. Gurnuo
je jednu ruku među njene butine ostavljajući poljupce po čitavoj koži dok
mu se usne nisu našle tamo gde je najviše želela da ih oseti. Sve brže je
disala dok ju je Rafael dražio i ljubio.
- Rafaele... - bokovi su počeli da joj podrhtavaju, a strasni uzdah oteo joj
se iz grla. Vrtlog zanosa nosio ju je naviše dok je nije ispunilo blaženstvo.

85
 by voki

Bilo joj je svejedno što ne može da koristi ruke, verovatno ne bi imala

snage za to.
A onda je konačno uronio u nju. Širom otvorenih očiju naprezala se da
uhvati vazduh i jedino što je videla bile su te divne zelene oči. Osetila je
njegovu ruku na svojoj zadnjici, kako je podiže da bi još dublje ušao u nju.
Pojačavao je ritam. Ništa drugo nije bila u stanju osim da gleda u
njegove oči.
U tom trenutku pomislila je da se Rafael prema njoj ponaša kao prema
seksualnom objektu, pa je zatvorila oči.
- Sem, pogledaj me - čula je kako joj u žaru kaže.
Nije mogla. Primetio bi čim bi podigla kapke... video bi da ga voli. Nikad
nije prestala da ga voli.
- Neću.
Njihova tela plesala su u ritmu starom koliko i čovečanstvo. Zajedno su
dosegnuli vrhunac, a osećaj je bio neverovatan. Sem je postala svesna
svoje slabosti jer su joj zasuzile oči.
Rafael je ležao na njoj, a ona je okrenula glavu u stranu. Jedna suza
skliznula joj je iz ugla oka i konačno je prikupila snagu da izgovori:
- Odveži me.
Drhtala je. Na vrhuncu strasti postala je svesna činjenice koliko su, još
uvek, jaka osećanja koja gaji prema njemu.
- Sem...
- Odveži me, Rafaele!

86
 by voki

Brzo je razvezao čvorove i Sem se izmigoljila ispod njega. Dograbila je

njegovu košulju, brzo ju je navukla na golo telo i krenula prema vratima.
Iza sebe čula je Rafaela:
- Sem, sačekaj. Kuda...?
Ali ona je već bila na hodniku osećajući potrebu da ode što dalje od
njega i njegove moći da je svede na drhtavu vreću emocija. Želeo je da joj
dokaže ko ima kontrolu...
Morala je da se sabere pre nego što ga ponovo ugleda.
Rafael se osećao kao pregažen. Mučila ga je griža savesti. Zauvek će mu
biti urezana slika u pamćenju: Sem, vezanih ruku, okrenute glave i suza
koja je potekla iz njenog oka. Znao je da je razlog zbog kojeg je okrenula
glavu bio ili bol ili nelagoda. Odavno se nije osećao toliko bespomoćnim.
Podsetila ga je na oca, koga je video kako plače i na kolenima moli
njegovu majku...
Skočio je iz kreveta.
Kad ga je poljubila, video je taj zavodljivi osmeh na njenim usnama i
zapitao se da li je to radila i s njim, sa čovekom s kojim je bila u hotelskoj
sobi, i zato je morao da povrati kontrolu. Vezao joj je ruke tako da ga ne
može dirati. I ne samo da je to pojačalo erotski doživljaj već je potvrdilo i
njenu moć nad njim.
Brzo se obukao. Stomak mu se vezao u čvor kad je izašao iz svoje sobe.
Potražio ju je u njenoj sobi, ali bila je mračna i prazna, a krevet netaknut.
Zatim je sišao dole. Zatekao ju je u salonu, stajala je kraj prozora
zagledana u mesec. U njegovoj košulji izgledala je neverovatno krhko.
- Sem...

87
 by voki

10. poglavlje

Sem je pretrnula. Držala je čašu konjaka u ruci pa ju je podigla.

- Živeli! - ispraznila je sadržinu na eks.
Nije više bilo suza na njenom licu.
- Sem... - grlo mu se stegnulo.
- Žao mi je. Nisam hteo da te povredim.
- Nisi me povredio, Rafaele. Bilo je zabavno. Očigledno si razvio nove
sklonosti, za koje nisam znala. Da li je to zbog neke posebne žene? Ili ti je
obični seks postao dosadan?
- Nikada dosad nisam to radio - priznao je.
Na silu se nasmejala.
- Treba da se osećam posebnom... Toliko sam te naljutila da si me morao
vezati?
Rafael se namrštio. Zar je njegov napad ljubomore bio toliko očigledan?
Sem je odlučno nastavila:
- Znam da si besan zbog situacije s Majlom, ali ne možeš mi se tako
svetiti.
Rafael je delovao izgubljeno.
- Ali nisam ljut zbog Majla - više nije. Pobesneo je na nju što mu je tako
lako oduzela kontolu i na sebe jer se osećao bespomoćnim kraj nje.
Kao da ga nije čula, Sem je spustila čašu, a Rafaelov pogled zaustavio se
na njenim grudima. Obuzela ga je vrelina a shvatio je: Nikad mi je neće biti
dovoljno. Ova vatra nikad se neće ugasiti, biće sve jača.

88
 by voki

Bio je paralisan. Nije primetio da je Sem napustila prostoriju. Njegov

mozak nije mogao da prihvati ovo saznanje spojeno s pređašnjim, koje
nije želeo da analizira: saznanje da je neće pustiti da ode. Sad mu je bilo
potpuno jasno zbog čega.
Sem se morala pridržavati za gelender dok se penjala na sprat. Rafael je
tvrdio da nije više ljut zbog Majla... ali zbog nečeg je ipak bio ljut.
Verovatno je prezirao sebe što žudi za njom.
Ušla je sobu, pa je zatvorila vrata i, naslonivši se na njih, skliznula je na
pod. Na oči su joj navirale suze zbog tog čoveka, koji je nikad neće
razumeti.
Strgnula je košulju sa sebe i srušila se na krevet. Ujutro će sa sebe sprati
miris Rafaela i seksa, jer sad to nije želela da uradi. Uprkos svemu što se
dogodilo.

- Rafael kaže da za sat vremena polećemo u Rim.

Sem je pogledala u Bridi, koja je ušla u kuhinju s Majlom.
-Pa?
Majlo je pritrčao mami, koja ga je podigla u krilo i zagrlila, du- boko
udišući njegov miris. Bridi joj je pružila šolju kafe.
- Kako je bilo sinoć na zabavi?
- Veoma moderno - odgovorila je neodređeno. Bridi je gorela od želje da
čuje detalje, a to je, u svakom slučaju, bilo bolje nego da se bori sa svojim
demonima, pa joj je sve ispričala.

89
 by voki

Let od Milana do Rima bio je kratak, stigli su u vreme ručka. Rafael je

iznajmio vozilo da odveze Bridi pravo s aerodroma u privatni obilazak
Vatikana.
Drugim vozilom upravljao je Rafael. Sem ga je posmatrala kako spretno
spušta Majla u dečje sedište. Kad je seo za volan, okrenuo je glavu prema
njoj i nije joj preostalo drugo nego da ga pogleda. Obrazi su joj buknuli
kad su joj kroz glavu prošle slike onoga što se sinoć dešavalo.
- Sve u redu?
Glas mu je bio zabrinut... Intiman. Mora da se prevarila. Klimnula je
glavom i okrenula se Majlu, a dečak je zagrlio medu, poklon od dede za
rastanak. Sem je bila zapanjena kad je ugledala starčeve oči zalivene
suzama.
- Tvoj tata... - rekla je sem kad je Rafael pokrenuo automobil - ... on je
sasvim drugačiji nego što sam očekivala.
Rafael je stisnuo usne.
- I mene je iznenadilo kako brzo je prihvatio Majla.
- Da - složila se Sem. - On je jedini Majlov deda. Mog tate Majlo se ne
može sećati, bio je beba. Bridi mu je kao baka, a ipak je drugačije...
- U pravu si.
Sem je prvi put stekla utisak da je on ozbiljan.
- Trebalo bi da... - prekinula je tišinu. - Trebalo bi da Majlo češće viđa
dedu. Šta misliš, da li bi Umberto došao u Englesku?
Rafaelove usne su zadrhtale.
- Mislim da bi se mogao nagovoriti, pogotovo ako je Bridi prisutna.
Sem se nasmejala.

90
 by voki

- I ti si primetio?
Pogledao ju je uhvativši je za ruku. Sećanja na proteklu noć sevnula su
joj pred očima. Uzbuđivala su je... i zbunjivala.
Rafael je proklinjao što ju je mora pustiti, jer su mu obe ruke bile
potrebne za volanom.
- Sem, moramo da razgovaramo...
- Ne! - nije želela da kopa po otvorenim ranama. Bacila je pogled na
Majla, koji se zadovoljno igrao sa medvedićem. - Nemamo o čemu da
razgovaramo.
- Imamo, Sem. Večeras ćemo izaći na večeru.
- Rafaele.
Njegov pogled ostavio ju je bez daha. Prkosno je stisnula usne, ali znala
je da je on upravu. Ipak će paziti da razgovor ostane u domenu Majlove
budućnosti, a Rafaelu će jasno staviti do znanja da više ne želi da spava s
njim. Lažljivice, rugao joj se glasić u glavi. Zagrcnula se. Sinoć mu je
zamalo rekla koliko joj znači. A kad bi opet spavali...
- Ostaviću vas u apartmanu. Moram na nekoliko sati do naše filijale ovde.
- Nema problema - bar će predahnuti bez njega u blizini.
Možda će je sećanja tada ostaviti na miru.
Rafaelov apartman bio je u ulici, koja vodi do trga Barberini, usred
najaktivnijeg centra Rima. Ljubazna kućepaziteljka pozdravila je Sem na
tečnom engleskdm. Rafael joj je pokazao nienu sobu, prelepu prostoriju s
drvenim podom i rokoko nameštajem. Velika vrata vodila su u susednu
sobu i Majlo je potrčao da ih otvori, ali kvaka mu je bila previsoko.
Razočaranog lica okrenuo se odraslima.

91
 by voki

Rafael ga je podigao u naručje.

- Moraš još malo da porasteš, sine.
Otvorio je vrata i Sem je ušla za njim. Da, Majlova soba uređena je kao
pravi raj za trogodišnjaka. Majlo se iskobeljao iz Rafaelovih ruku, sve je
želeo da pogleda i dotakne.
Rafael se okrenuo prema Sem i nežno je palcem prevukao preko njene
donje usne.
- Večeras, Sem - rekao je nežno.
- Večeras ćemo pričati.
Potom se okrenuo Majlu.
- Ćao, sine, moram na posao.
Majlo mu je pritrčao i prvi put poljubio ga je u obraz kad se Rafael
sagnuo da ga zagrli.
- Ćao, tata.
Sem se stegnulo srce kad je to videla. Nije slutila da može biti tako
jednostavno...
Čim je Rafael otišao, Sem je uzdahnula. Nikada nije pomisli- la da je on
još uvek želi... ili da bi priznao da nikad nije prestao da je želi.
Zašto ju je onda pustio da ode? Slutila je da mu se previše pribli- žila. Da
li ju je zato odbacio?
- Mama, igraj se sa mnom - zahtevao je dečak.
Sem je sela na pod i uronila u fantastični svet trogodišnjaka.
Uveče je Bridi uzbuđeno pričala o svom danu u Vatikanu.

92
 by voki

- Bila sam sama u Sikstinskoj kapeli! A mislim da sam videla papu u

privatnom vrtu mada nisam sigurna... a onda je jedan simpatični
sveštenik držao misu na latinskom. Sem, bilo je veličanstveno!
Sem se smešila dok je uzimala tašnu. Rafael je nazvao i javio da je poslao
vozilo po nju. Naći će se u restoranu.
Bridi ju je odmerila.
- Dakle, ne možeš takva u restoran! - izjavila je.
Sem se pogledala: farmerke, karirana košulja, patike. Odjednom se
osetila nezgrapnom. Rafael je sigurno rezervisao mesta u nekom
elegantnom restoranu.
Bridi je odmah krenula u akciju.
- Znam da si spakovala crnu haljinu. Brzo se presvuci.
Morala je da posluša. Majlo je trčao niz hodnik, ali ga je Bridi uhvatila.
- Večera pa na spavanje, mladi gospodine! Sutra letimo kući i moraš se
naspavati.
Sutra se vraćaju kući... Nikakvo čudo što Rafael želi da razgovara s njom.
Verovatno već ima ideju o tome kako da se organizuju.
Bridi je doviknula:
- Sem, vozilo je tu!
Uzdahnuvši duboko, Sem je obula cipele s visokim potpetica- ma i pošla
je na sastanak sa sudbinom.
Restoran je bio drugačiji nego što ga je zamišljala: mala, rustična konoba
u najstarijem delu Rima, ispred koje su, iako je bio februar, postavljeni
stolovi. Zlatasta svetlost prodirala je kroz otvorena vrata, a od mirisa koji
su iznutra dopirali osetila je glad.

93
 by voki

Cim je ušla, pažnju joj je privukao visoki muškarac, koji je ustao. Njeno
srce počelo je snažno da udara... kao da ga nije videla pre nekoliko sati.
Osećala se postiđenom i zbunjenom... smešno, pogotovo posle protekle
noći.
Konobar joj je pomogao oko kaputa, a Rafael joj je izmaknuo stolicu.
Obrazi su joj goreli i nadala se da Rafael neće primetiti koliko se trudila
da se dotera.
- Bridi je mislila da treba da se sredim kad već izlazim na večeru -
pogledala je oko sebe. - Ali to je bilo suvišno. Mislila sam da ćeš izabrati
nešto mnogo elegantnije.
- Razočana?
- Naprotiv, baš mi se dopada. Jedino... Nikad te nisam zamišljala na
ovakvom mestu.
- Ovo je moj omiljeni restoran. Specijalizovali su se za severno-
italijansku kuhinju i postali su poznati širom sveta. A ipak su ostali
skromni i nisu se prodali...
Oniži čovek prišao je stolu, pozdravio Rafaela kratkim zagrljajem i uzeo
njenu ruku da je poljubi. Od svega što je rekao na italijanskom razumela
je samo bellissima, pa je pocrvenela. Ka- da je odlazio, Rafael je pogledom
pokazao na njega.
- Francisko je vlasnik. Znamo se još iz vremena kad sam bio student.
Radio sam ovde.
Sem je razrogačila oči. Setila se da joj je jednom spomenuo da je radio tri
različita posla da bi platio studije.
- Ovde si radio? Neverovatno!

94
 by voki

- Ne bi mi poverila uzimanje porudžbina i postavljanje stolova?

Bilo je kao pre dok joj se udvarao.
- Samo... Ranije nikad nisi pričao o time.
Uozbiljio se.
- Ranije je bilo drugačije...
- Znam. Nisi želeo da te viđaju sa mnom.
Odmahnuo je glavom.
- Nije bilo tako.
Konobar je prišao njihovom sto- lu da primi porudžbinu. Kada se
udaljio, Sem se zavalila u naslon.
- A kako je onda bilo?
Za trenutak je Rafael izgledao kao Majlo kad mora da uradi nešto što mu
se ne sviđa. Sem je ispunila neočekivana nežnost.
- Iskren da budem... Nisam želeo ni sa kim da te delim. Naradije bih te
zaključao u palati. Ludeo sam kad sam video kako muškarci zure u tebe u
fabrici.
Prsnula je u smeh, a stomak je počeo da joj podrhtava kad je osetila
ljubomoru u njegovom glasu.
- Niko nije zurio.
- O, jeste - zarežao je. - Samo što ti to nisi primećivala. Nikad nisam
upoznao ženu kakva si ti. Možeš da izađeš na kraj s bilo kojim
muškarcem. Nijedna me nikada nije toliko uzbudila.
Bila je šokirana tim priznanjem i odjednom joj se učinilo da su se pravila
promenila. Predjelo je bilo servirano i Sem se usredsredila na hranu.
Pojam nije imala kud ovaj razgovor vodi.

95
 by voki

Posle predjela Rafael se zavalio u naslon s čašom vina u ruci. Sem je

primetila zainteresovane poglede nekih žena osetivši ljubomoru.
- Sem... Juče na onoj proslavi... - počeo je, a ona se ukočila. Nije želela o
tome da razgovara - ... ono što sam rekao o tebi kao ljubavnici... Nisam
tako mislio. Znam da nisi takva žena.
- Ne, nisam.
Spustio je čašu i nagnuo se napred.
- Zaboga, Sem, hteo sam da kažem da si vrednija od svih žena koje su
juče tamo bile.
Prodorno ju je pogledao, a njeno srce je zatreperilo.
U tom trenutku prišao im je konobar noseći glavno jelo.
- Zapravo, vrednija si od svih njih zajedno.
Pogledala ga je pravo u oči.
- Šta hoćeš da kažeš?
- Sad jedi... posle ću ti objasniti.
Refleksno je ubacivala zalogaje u usta ne osećajući ukus, jer je bila
veoma napeta. Osećala je Rafaelov pogled na sebi i pomislila je da će joj
živci svakog trena popustiti.
- Trebalo je bolje da razmislim pre nego što sam te pozvao da mi budeš
pratilja - rekao je konačno. Podigao je ruku, jer je video da je Sem
pokušala nešto da kaže, pa je nastavio: - Ali ne zbog toga što, navodno, ne
želim da budem viđen s tobom na javnom mestu, nego zato što moramo
da znamo šta smo mi jedno drugome.
Sem se zbunjeno namrštila, a Rafael je spustio šaku na njenu. - Sem...
mislim da treba da se venčamo.

96
 by voki

Šokirano je podigla obrve.

- Šta kažeš?
- Kažem da bi trebalo da se venčamo.
Rafael je pustio njenu ruku da bi konobar mogao servirati kafu i dezert.
Protresla je glavom da razbistri misli.
- Da li si upravo rekao da bi trebalo da se venčamo?
Klimnuo je glavom i pažljivo ju je pogledao.
- Zašto si to rekao? - konačno je shvatila njegove reči. Koža joj je gorela.
Pre četiri godine, kad je zatrudnela, sanjala je o ovom trenutku. Ali
zamišljala je da će Rafael kleknuti pred njom, a ne da će joj izneti predlog
sedeći s druge strane stola, kao da je reč o nečemu najobičnijem.
To što je njen otac bio potpuno skrhan posle smrti njene majke potpuno
ju je razbesnelo i zaklela se da se nikad neće udati. Ali to je zaboravila kad
je upoznala Rafaela.
- Zašto? - ponovila je besno. - Da li misliš da mi treba milostinja? Ili si
računao na to da ću oduševljeno pristati, jer bismo u tom slučaju Majlo i
ja bili finan- sijski obezbeđeni? - nije mogla da se zaustavi.
Oči su mu zasvetlucale.
- Nije tako. Razmisli. Zašto se ne bismo venčali? Razmišljam o tome da
kupim kuću za nas u Londonu. Bridi može da se preseli kod nas. Naći
ćemo dobru školu za Majla. Ja ću ovde raditi. Doduše, moraću da idem na
poslovna putovanja, ali to ne bi trebalo da bude često...
On je, dakle, već sve osmislio da više ne brine o stavki „Sem i Majlo“. Ali
ovo što joj je ponudio bilo je ostvarenje svih njenih nada. Pa ipak je
morala da se seti protekle noći.

97
 by voki

Sigurno ni slutio nije da ona žudi za tim da mu bude prava žena.

Ustala je i napustila restoran.
Rafael ju je pratio pogledom. To nije bila reakcija koju bi čovek očekivao
kad nekog zaprosi. Namrgodio se. Znao je da to nije bila uobičajena
prosidba, ali otkad je to Sem romantičarka?
Izašao je za njom ugledavši je kako žurnim koracima odmiče niz ulicu.
Viknuo je njeno ime, a ona je ubrzala. Potrčao je za njom.
- Tvoj kaput i tašna, Sem.
Okrenula se, zgrabila je svoj kaput i zabacila torbu preko ramena. Oči su
joj bile ogromne pod prigušenim svetlom ulične rasvete.
- Zaista ne razumem zašto si mi to predložio.
Rafael je pokušao da obuzda bes. Zar je morala biti toliko... zgrožena tom
idejom? Zavukao je ruke u džepove da je ne bi dotaknuo. Nije znao da li bi
je pre poljubio ili protresao. Ne, to je lažna dilema. Uvek bihje pre Ijubio,
bez obzira nato štase dešava.
- Mislim da je to dobar predlog. Uostalom, dovoljno dugo se poznajemo,
dobro se razumemo i imamo zajedničko dete. Ne treba zanemariti ni
hemiju medu nama. To ne možeš poreći, draga.
- Ta hemija će jednoga dana nestati.
Morao joj je objasniti da je sinoć shvatio da je brak rešenje za oboje... Iz
zamršenog klupka osećanja javila se njegova savest, ali ju je ignorisao.
Kad bi se venčali, ova goruća žudnja sigurno bi bila utoljena u nekom
trenutku. Gubitak kontrole, želja za posedovanjem... Tada bi zvanično bila
njegova i konačno bi se mogao smiriti.

98
 by voki

- Imamo dete, zar to nije dovoljan razlog? Majlo treba da nosi moje
prezime, on je moj naslednik.
- Ne, Rafaele - tiho se usprotivila to nije dovoljno. Želim više za sebe i
Majla. Zaslužio je roditelje koji se vole.
- Oboje znamo da je to bajka. Ovo među nama zapravo je bolje, Sem.
Možemo se osloniti jedno na drugo. Poštujemo se međusobno.
Podigla je bradu.
- Kako da znam da si mi oprostio to što ti nisam rekla za Majla? Ili da to
nećeš jednoga dana upotrebiti protiv mene?
Rafael je nemoćno raširio ruke.
- Odavno mi to nije važno, Sem. Shvatio sam da si imala svoje razlo- ge. I
znam da si mislila da ne bih prihvatio dete. Prošlost ne možemo
promeniti, ali budućnost možemo.
Sem ga je dugo posmatrala.
- Neću se udati za tebe samo zato da se stvari dovedu u red, da bi se ti
osećao bolje. Želim više.
Crvena magla spuštala se pred njegovim očima.
- Nadaš se da će ti to omogućiti bivši ljubavnik u tvojoj maloj kući na
periferiji? Nema srećnog kraja.
Ustuknula je.
- Ne želim da raspravljam o tome. I ne želim da se udam za tebe.
Pritisak u njegovim grudima se pojačao.
- U tom slučaju... - jedva je prepoznao sopstveni glas. - Čini mi se da mi
nećeš ostaviti drugu mogućnost. Potražiću pravni način da dobijem
starateljstvo nad svojim sinom.

99
 by voki

Sem se ni pomerila nije.

- Ne mora tako, Rafaele. Može- mo se dogovoriti.
- Želim svog sina, Sem. On treba da nosi moje ime.
- Ne mogu se na sudu boriti protiv tebe, Rafaele. Nemam novca za to.
Glas mu je pucao od hladnoće.
- Ti si sve ovo pokrenula, Samanta.
- Dakle, sve ovo vreme glumio si uljuljkujući me, da bih se ose- ćala
sigurnom. Ali sutra... Videćemo šta će biti!
Rafael je osećao hladnoću i ništa više. Bio je omamljen. Sem je mahnula
rukom taksiju i uskočila je u njega. Kada je vozilo krenulo, pogledala je
okamenjenog Rafa- ela. U njemu je sve vrištalo da se nešto veoma
dragoceno upravo razbilo u hiljadu komada.

11. poglavlje

Narednog dana Rafael ih je dovezao na aerodrom. Majlo je bio zbunjen i

stalno je zapitkivao:
- Mama, zašto tata ne ide s nama? - a ona je odgovarala:
- Mora da radi. Uskoro ćemo ga ponovo videti - verovatno u sudnici,
pomislila je histerično.
Sinoć je odmah otišla u svoju sobu i zaključala vrata, ali ne zato što je
mislila da je Rafael prati. Njegova bezosećajna prosidba bila je dokaz da
se ništa nije promenilo. Samo je želeo svog sina.

100
 by voki

Čim je odbila tu bezličnu ponudu, pokazao je pravo lice.

Rafael je držao Majla u naručju. Taj prizor kidao joj je srce.
- Ćao, sine. Uskoro ćemo se videti.
Majlo je zagrlio oca, a Rafael je preko njegovog ramena pogledao u Sem.
Njegove zelene oči bile su hladne kao led.
Bridi se pozdravljala s Rafaelom, a Sem je, s Majolom u rukama, krenula
prema izlazu.
- Majlo je pravi blagoslov - rekao je Umberto. - A Sem je dobra žena.
Dobra je za tebe, Rafaele.
Rafael se glasno nasmejao.
- Nemaš pojma, papa. Četiri godine krila je od mene da imam sina.
Ustao je od stola i stao kraj prozora. Došao je u Milano da proveri da li je
sve u redu. Planirao je da se s njima vrati u Englesku... ali je to odgodio
zbog Sem.
- Mora da je imala dobre razloge zato.
Imala je. Dao sam joj dobre razloge za to, savest mu je odvalila šamar.
Ukočeno je dodao:
- Izvini, papa, ali to se tebe ne tiče.
- Ne, ja se moram izviniti, Rafaele.
Rafael se lagano okrenuo.
- Zbog čega?
Umberto ga je gledao tužnim, tamnim očima.
- Zbog svega. Zbog toga što sam dozvolio da izgubim samokontrolu.
Zbog toga što sam izgubio naše imanje. Zato što sam pred tvojim očima
bio skrhan. To je sigurno bilo traumatično.

101
 by voki

Rafael je stisnuo zube.

- Zašto si je preklinjao? Zašto je nisi pustio da ode?
Umberto je slegnuo ramenima.
- Zato što sam mislio da je volim. Ali je zapravo nisam voleo, to mi je tek
sada jasno. Želeo sam je, jer je bila lepa i nepristupačna. Tada sam sve
izgubio, a ona je bila poslednje što mi je ostalo. Mislio sam da neću
preživeti ako i nju izgubim... Želeo sam da dođem po tebe kad sam se
zaposlio, ali tvoja majka me nije puštala blizu tebe. Mogao sam te videti
samo kad sam dolazio u Atinu.
Rafael se sećao tih neprijatnih susreta. Njegova majka je bila puna
mržnje prema čoveku koji je prokockao imanje i pojačavala je u Rafaelu
osećaj da je njegov otac gubitnik.
- Zašto mi to pričaš?
- Vidim u tebi strah, Rafaele. To te je navelo da ponovo izgradiš Falkone
industriju. Ali nemaš se čega plašiti. Majlo te nikad neće doživljavati kao
slabića.
Rafaelu se zavrtelo u glavi. Ali Umberto još nije završio.
- Nemoj da te strah spreči da budeš srećan. Ogorčenje je loš partner,
dobro to znam, jer sam godinama živeo s njim. Ti si se pokazao i nemoj se
plašiti da poželiš više.
Prvi put u životu Rafael je bio zahvalan ocu.
- Ne bojim se - tvrdio je mada je i sam znao da laže.
- Hajde, vreme je za spavanje.
- Neću u krevet.

102
 by voki

Sem je uzdahnula. Otkad su se vratili, Majlo je stalno zapitkivao gde mu

je tata.
Kad se oglasilo zvono, žene su se pogledale, a Majlo je jurnuo niza
stepenice vičući:
- Tata, tata!
Sem je slomljena srca išla za njim.
- Majlo, to nije tata... - odmaknula ga je od vrata i otvorila ih je očekujući
da vidi nekog poznanika ili komšiju...
- Tata!
Majlo je skakao od sreće i čim je Rafael čučnuo i raširio ruke, bacio mu
se u naručje. Samanti- no srce raspalo se u komade. Iza sebe je čula Bridi,
koja je ljubazno pozdravila Rafaela.
Rafael je doneo Majlu poklon, automobil na daljinsko upravljanje.
- Super! Hvala, tata!
Bridi je uzela Majla u naručje.
- Dođi, obećao si mi da ćeš mi pomoći da nađemo moje naočare. Zagubila
sam ih negde u kući...
Nestali su i Sem je ostala sama s Rafaelom.
Plašeći se njegovog hladnog pogleda, još uvek ga nije pogledala, a kad je
to učinila... Izgledao je očajno, bio je umoran, bled, ispijen.
Sem se zabrinula.
- Da li se nešto desilo tvom ocu? Rafael je odmahnuo glavom.
- On je dobro. Pozdravio vas je.
- Pa šta je onda? Izgledaš... - tako očajno kako se ja osećam. - Dolaziš li
kao prethodnica svojih advokata?

103
 by voki

Ponovo je odmahnuo glavom.

- Nisam smeo to da kažem - izgovorio je s mukom. - Žao mi je. Neće biti
advokata.
Od olakšanja su joj popustila kolena.
- Pa zašto si mi onda pretio?
Rafael se gorko nasmejao.
- Mislio sam da te tako mogu kontrolisati.
Svukao je jaknu, ispod koje je nosio džemper i isprane farmerke. Sem je
jurnula krv u lice.
- Smem li da natočim piće?
Posmatrala ga je kako naliva viski u čašu.
- Zašto si došao, Rafaele? - glas joj je grubo zvučao.
Okrenuo se prema njoj.
- Moramo razumno da popričamo. Znaš li da sam bio Majlovih godina
kad je moja majka ostavila mog oca?
Oprezno je klimnula glavom.
- Nažalost, od tada ne mogu iz glave izbrisati sliku mog oca kako plače i
preklinje. Dugo sam verovao da je mama za to kriva. Danas sam, naravno,
svestan činjenice da je bilo komplikovanije nego što sam mislio... - popio
je gutljaj. - Zatim, moj očuh...
Došao sam od čoveka koji je sve izgubio, čoveku koji je sve imao. Ipak,
jedno je obojici bilo zajedničko: opčinjenost mojom majkom. A ona je... -
nasmejao se - ... bila obojici nedostižna. Očuha je izabrala samo zato što
joj je mogao obezbediti život na kakav je navikla - pogledao je u Sem.

104
 by voki

- Ne želim da mislim o tome... ali otkad sam saznao za starijeg brata, bilo
mi je kristalno jasno da je ona tražila samo sigurnost, koja joj je bila
najvažnija, važnija i od topline i od osećanja.
Razvukao je usne.
- Još kao dete shvatio sam da žene mogu da upropaste muškarca. Želeo
sam da budem uspešan i da žene držim na distanci. by voki Nisam želeo
da budem slab kao moj otac ili očuh, pa da izgubim kontrolu. A onda si
došla ti...
Njeno srce počelo je snažno da tuče.
- Šta hoćeš da kažeš, Rafaele?
- Želim da se venčamo, Sem - kleknuo je pred njom. I prvi put posle dugo
vremena osećao se slobodnim.
Sem ga je zgranuto gledala.
- Rafaele, šta to radiš? Ustani. Ne moraš to... samo da bi nešto dokazao...
- Ova situacija odavno je za mene noćna mora, Sem. Istina je... i ja želim
više. I spreman sam da preklinjem za to... kao
moj otac. Ali znam da je ovo drugačije. Ja nisam on.
Samantine oči sumnjičavo su svetlucale. Pogled odole nije tako loš,
pomislio je Rafael.
- Sem, zar još nisi shvatila? - upitao je nežno.
- Šta to? - jedva je izgovorila.
Duboko je uzdahnuo.
- Sve sam pogrešno uradio samo zato što te toliko volim... Jasno mi je da
ti ne osećaš ovo što osećam ja. Kako bi i mogla kad sam te onako

105
 by voki

povredio? Ali... iz sveg srca se nadam da ćeš s vremenom osećati nešto

više prema meni. Imamo Majla...
Nekoliko trenutaka Sem ga je posmatrala, a onda je prošaputala:
- Da li si upravo rekao da me voliš?
Rafael je klimnuo glavom.
Sem je sklopila oči i duboko uzdahnula. Kad ih je otvorila, suze su
potekle niz njene obraze.
- Sem... - pokušao je da ustane, ali se ona bacila na njega i oboje su
završili na podu. Rafael je mahnito počeo da je ljubi.
Pokrila ga je celim telom i Rafael je osetio da se život vraća u njega.
- Zbilja me voliš? - upitala je.
- Da, volim te, Sem. Želim da zauvek ostaneš kraj mene. Kad si prošle
nedelje otišla... u meni je sve umrlo.
Šapat joj se oteo iz grla.
- Volim te, Rafaele. Pre četiri godine zaljubila sam se u tebe. Kad si me
odbio, mislila sam da ću umreti. Ali imala sam Majla... Mislila sam da ću
prestati da te volim i da ću te mrzeti, ali nisam mogla. Uvek sam te volela i
zauvek ću te voleti.
Rafael se pridigao, Sem mu je sedela u krilu, s nogama oko njegovog
struka. Bio je uzbuđen, gledao ju je pravo u oči.
Kamen mu je pao sa srca kad je shvatio šta mu je rekla.
- I ja sam bio zaljubljen u tebe, ali sam se toliko uplašio da sam pobegao.
Plašio sam se da se neću izboriti s tim. Zato sam te napustio. Bio sam
kukavica...
Spustila je ruku na njegov obraz.

106
 by voki

- A ja sam te zbog toga okrutno kaznila. Prećutala sam ti Majlovo

rođenje, a to nisi zaslužio.
Zadenuo joj je pramen kose iza uha.
- Razumem zašto si to učinila... A ja... morao sam da pobegnem, ali ne od
tebe... nego od sebe. Ti nikada nisi otišla. Uvek si bila u mojim mislima.
Oči su joj svetlucale.
- Ali nisam uvek bila u tvojim mislima, jer si mogao da spavaš s drugim
ženama.
Osmehujući se, odmahnuo je glavom.
- Da li bi te umirilo ako ti kažem da godinu dana posle tebe nisam
spavao ni sa kim? Ja... Sem... One noći kad sam te vezao...
- To mi se dopalo - prošaputala je i pocrvenela.
- Ali posle si plakala...
- Zato što mi je u tom trenutku postalo jasno koliko te još uvek volim -
priznala je. - Hajde da kažemo da smo sad kvit.
- Majlo je s Bridi...
Nije joj bilo potrebno ništa više. Nespretno se podigla iz Rafaelovog krila
pruživši mu ruku da i on ustane. Rafaelovo srce je zatreperilo, ali pre
nego što se pridigao, ostao je da kleči.
- Čekaj... Ima još nešto.
Jednom rukom čvrsto je držao njenu ruku dok je drugom vadio nešto iz
džepa. Bio je to starinski dijamantski prsten.
- Samanta, hoćeš li se udati za mene? Volim te više od sopstvenog
života... i tebe i Majla.
Gledala je u prsten, a suze su joj grunule na oči.

107
 by voki

- Tako je lep...
Lice joj se ozarilo.
- Da, Rafaele, hoću.
Ruka joj je drhtala kad ju je ispružila, a on joj je stavio prsten. Onda ga je
Sem snažno privukla sebi...

Mesec dana kasnije...

Sem je duboko udahnula krenuvši prema oltaru kapele u dvorištu
Rafaelove palate u Milanu.
Umberto ju je odveo do oltara ne koristeći štap. Svakoga dana bio je sve
vitalniji i spretniji... Pogotovo kad je Bridi bila u blizini.
Majlo je potrčao napred. Nosio je odelo i posipao ružine latice ispred
majčinih nogu. Zastajao je smešeći se, a Sem ga je gurkala da nastavi
dalje. Kapela je bila prepuna, ali Sem je videla samo čoveka koji ju je
čekao pred oltarom.
Umberto je njenu ruku spustio u sinovljevu. Sem nikad nije bila vernica,
ali sveštenikove reči probudile su nešto duboko u njoj.
Postojala je samo sadašnjost i budućnost, zlatni prsten na njenom prstu
i Rafael, koji je nagnuo glavu da poljubi svoju nevestu. Na njegovom licu
ogledala se ljubav. Sem je plakala od sreće.
Kasnije, kad su zaplesali u balskoj sali palate, Rafael joj je prošaputao:
- Da li sam ti rekao da si predivna?
Sem se nasmejala.
- Samo nekoliko hiljada puta, ali nemam ništa protiv.

108
 by voki

Osećala se lepom prvi put u životu. Bila je puna samopouzdanja jer je

znala da je konačno voljena.
Majlo im je pritrčao i Rafael ga je podigao u naručje. Plesali su utroje do
kraja večeri.
Aleksio Kristakos posmatrao je tu scenu. On je bio venčani kum i
nasmejao je zvanice svojim kratkim govorom. Primetio je i znatiželjne
poglede žena, koje su samo čekale trenutak da mu priđu.
Prokletstvo! Osetio je strah od zatvorenog prostora.
Odmahivao je glavom kad je video da Rafael ponovo ljubi svoju nevestu.
Ona, doduše, jeste slatka i lepa, ali mu nije bilo jasno zašto je njegov brat
goreo od ljubomore kad god bi joj se neki muškarac približio, pa makar i
da samo čestita. Zar Rafael nije video da se ona udala za njega verovatno
zato što joj je pružio sigurnost? Zar mu je seks toliko pomutio razum da je
zaboravio najvažniju lekciju, koju je naučio od svoje pokojne majke? Cilj
svake ženeje da upeca bogatog muškarca da bi svoje gnezdo ukrasila
najmekšim perjem.
Ipak, poželeo je svom bratu mnogo sreće. A kad se kula od karata sruši,
on se neće umešati niti će reći: Znao sam. Mada je morao priznati da je
dečak veoma sladak. Njegov sinovac. Ipak, Aleksio se stresao. Nije
planirao da u skorije vreme krene tim putem. A možda i nikad.
Aleksio je skrenuo pogled s brata i njegove nove porodice osvrnuvši se
oko sebe. Prelepa brineta zapala mu je za oko. Visoka i zgodna, sa
oblinama na pravim mestima. Pogledala ga je otvoreno i, puna
samopouzdanja, uputila mu osmeh.

109
 by voki

Njegovo telo je reagovalo. Ne preterano, ali... kada mu se to poslednji put

dogodilo?
Uzvratio joj je osmeh. Kada je ugledao tračak trijumfa u njenim očima
zato što je uspela da privuče pažnju najpoželjnijeg neženje u dvorani,
Aleksio je potisnuo osećaj praznine i krenuo je prema njoj...

- kraj-

scan i obrada
by voki

110