1

Book as passion
 I

Prostorija je bila velika, mračna, ispunjena bučnom muzikom i dimom. Na

sredini se nalazio sto na kojem je lepa, zanosna devojka igrala trbušni ples, a
oko nje su mladići i devojke pljeskali rukama u ritmu muzike i bodrili je
veselim uzvicima.
Devojka je bila tamnoputa, visoka i skladno građena. Odavala je sliku
izvrsne orijentalne plesačice. Jedino je njena plava, duga kosa kvarila taj utisak.
Preko grudi je imala šarenu maramu ukrašenu zlatnim nitima, a drugu istu
takvu je vezala preko kukova i ona je dosezala do članaka na nogama, ispod
providne tkanine nalazile su se njene lepe, duge noge, a lančići oko struka su
još više isticali uzan struk na kojem su joj sve devojke mogle zavideti.
Muzika je prestala i ona se umorno osmehnula.
– Još! Jasmina, još!
– Ne mogu. Umorila sam se – pravdala se devojka. pokušavajući da siđe sa
stola.
– Još samo malo – molili su je mladići i devojke uglas, a ona je ponosno
klimnula glavom.
– Mik – pozvala je momka u uglu prostorije. – Pusti ponovo istu kasetu.
Raj Ben Hajad je nekoliko trenutaka nemo posmatrao scenu, a zatim
krupnim korakom prišao stolu.
– Jasmina! – u njegovom dubokom glasu istovremeno je bio poziv i
naređenje.
– Da?! – upitno ga je pogledala, podižući obrve kao uvek kada je bila
iznenađena.
– Siđi sa stola! – naredio je.

Book as passion
 – Zašto?
– Jasmina! Jasmina! Nastavi! Hoćemo još! – vikali su svi oko nje, jer su se
prostorijom razlegli zvuci arapske muzike.
Raj je uhvatio oko struka i spustio sa stola.
– Hej, čoveče! Šta radiš? – uzviknula je gomila oko njega. – Pusti je.
– Mik, Stive – vikala je Jasmina, ali je oni nisu razumeli od glasne muzike.
Raj je spustio na zemlju, ali je i dalje čvrsto držao za ruku, jer se bojao da
će pobeći.
– Ko si ti? – upitala je Jasmina.
– Raj Ben Hajad – predstavio se tihim, odlučnim glasom. – Radim za tvog
oca – dodao je.
– Aha!
– Tvoji roditelji su me poslali po tebe. Žele da se vratiš kući.
– Zašto?
– Deda je bolestan – odgovorio je.
– Šta mu je? – upitala je brzo.
– Imao je srčani napad i jako je loše – rekao je Raj bez panike u glasu.
– Bože! – uzviknula je uspaničenim glasom. – Moram ga videti.
– Zato sam i došao – rekao je mladić mirno. – Treba da te vratim kući.
– Imam dvadeset i jednu godinu i znam da se snađem i sama – rekla je
ljutito. – Niko ne treba da me vodi kući, jer znam i sama da odem.
– Možda – slegnuo je ramenima. – Ovde je takav običaj da su devojke jako
samostalne, ali kod kuće je drugačije. Jasmina. Tamo bi bilo jako strašno ako bi
ti došla sama bez pratnje. Žene ne putuju same.

Book as passion
 – Ma pusti to! – prekinula ga je nervozno, jer je ona odlično znala običaje
u Maroku.
– Ne zaboravi da si ti Marokanka – podsetio je s osmehom na usnama.
– Zašto mi roditelji nisu javili za dedu? – upitala je ono što je interesovalo.
– Pokušali su, ali je pre četiri dana u Marakešu bilo jako nevreme i
telefonske veze su u prekidu – rekao je Raj. – Poslali su ti telegram.
– Nisam ga dobila. A da li ti imaš nešto čime bi potvrdio svoj identitet? –
proveravala je.
– Naravno – spremno je izvadio pasoš i jedno pismo u zatvorenoj koverti.
– Evo!
Jasmina je pogledala pasoš i pročitala kratko pismo koje joj je poslao otac
sa obaveštenjem da se vrati kući sa Rajom, njegovim pomoćnikom u vozno-
izvoznoj kompaniji.
– Da li si zadovoljna?
Jasmina je samo klimnula glavom.
– Jasmina, ko je taj? – upitao je Mik koji joj je polako prišao. – Da ga
izbacim?
– Ne, poznajem ga.
– Šta hoće? – upitao je Stiv ljutitim glasom i Raj je primetio da je mladić
spreman na svađu.
– Razgovaramo – objasnila je Jasmina tihim glasom i okrenula mu leđa.
Raj je nekoliko trenutaka nemo posmatrao. Ova devojka, mada iz njegove
države i grada, bila mu je toliko daleka i strana da se on svojski trudio da ne
pokaže koliko je iznenađen i zbunjen. Pitao se u kakvoj je ona vezi sa ovim
mladićima koji su prvo zadivljeno posmatrali dok je plesala, a sada su se trudili
da je odvoje od njega.

Book as passion
 – Idemo. Raje – rekla je odlučnim glasom i krenula ka izlazu brzim
korakom.
– Zar tako obučena?
– Ah, da – klimnula je glavom. – Sačekaj da se presvučem – dodala je i
izgubila se iza nekih vrata.
Jasminino društvo je nastavilo da se zabavlja. Niko više nije obraćao
pažnju na Raja, a on je zaključio da je Jasmina bila zvezda večeri i da je
atmosfera malo splasla.
– Idemo! – rekla je. Bila je u starim izbledelim farmerkama i šarenoj
košulji. Raj ni sada nije bio oduševljen njenim izgledom, ali nije hteo da
prigovara, jer je ovo bilo mnogo prikladnije od onih krpica koje je ranije imala
na sebi.
Ćuteći su se odvezli do Rajevog hotela i Jasmina je mirno čekala da on
uspostavi telefonsku vezu sa njenim ocem.
– Zdravo, tata.
– Zdravo, draga. Kako si?
– Zbunjena sam – priznala je. – Neki muškarac Raj Ben Hajad kaže da si ga
poslao po mene.
– Da, da zlato. On će te vratiti u Maroko. U Raja možeš imati apsolutno
poverenje. On je moja desna ruka – objašnjavao je otac, a Jasmina je
neprijateljski pogledala mladića na drugom kraju sobe.
Smetalo joj je što nije izišao sobe dok je ona razgovarala. Sedeo je u fotelji,
listao neki časopis i delovao nezainteresovano za sve što se oko njega dešavalo
u tom trenutku.
– Kako je deda?

Book as passion
 – Dosta loše – odgovorio je otac bez uvijanja. – Želi da te vidi i mislim da
ga jedino još ta želja održava u životu – dodao je.
– Doći ću – promucala je tiho. – Kada krećemo? – upitala je Raja.
– Sutra ujutro – odgovorio je. – Let je direktan.
– Aha.
– U Marakešu ćemo biti sledećeg jutra – završio je Raj, a Jasmina je to
prenela ocu.
– Dobro, zlato moje.
– Da li je mama tu?
– Jeste, sačekaj da je pozovem – rekao je otac i pozvao svoju ženu.
Jasmina je nekoliko minuta razgovarala s majkom, koja je bila radosna što
će je uskoro videti, a zatim je spustila slušalicu i dalje mirno stojeći na istom
mestu.
– Sedi – ponudio je Raj.
– Ne, hvala. Bolje je da krenem u stan i da se spakujem – rekla je.
– Dobro – prihvatio je i ustao. – Koliko ti vremena treba za pakovanje?
– Ne mnogo.
– Kada da dođem po tebe za večeru? – upitao je.
– Ne želim da izađem na večeru sa tobom – rekla je prkosno.
– Dolazim po tebe u deset sati – rekao je mirno. – Taksi te čeka dole –
poveo je ka vratima.
– Rekla sam da neću.
-– Ne vredi da se buniš, Jasmina – nasmejao se i nju je to jako iznerviralo.

Book as passion
 ***
Jasmina Hasir, kćerka Rašida i Katarine, odrasla je u Marakešu okružena
ljubavlju i pažnjom svojih roditelja i dede Jusufa sa kojim je bila naročito bliska.
Jasmina je od malena vaspitavana u strogom arapskom duhu mada je
velika olakšavajuća okolnost bila ta što joj je majka Amerikanka, tako da je
Jasmina mnogo putovala, učila engleski, čitala strane knjige i časopise.
Njen deda je odobrio da studira u Americi, jer je želeo da se obrazuje, ali i
okusi život van onog koji su vodili u Marakešu. Nadao se da će se ona vratiti
kući i nastaviti život onakav kakav je vodila ranije.
Jasmina je volela svoje roditelje, prijatelje i svoju zemlju, ali se mnogo
prijatnije i slobodnije osećala u Americi i Evropi. Često je razmišljala o svojoj
majci koja se udala za Arapina, odlučila da živi sa njim u za njoj stranoj zemlji i
pokorila se svim njihovim zakonima koji su veoma strogi prema ženi i ženinoj
samostalnosti.
Devojka je često razmišljala o svojoj budućnost, mada o tome nije imala
jasne predstave. Jedino što je htela bilo je da se uda i to za Amerikanca, da živi
u Americi, a samo za praznike da odlazi u Maroko.
Ni pored najbolje volje nije mogla da zamišlja sebe u nekom braku kakav
je imala njena majka. Znala je da Katarina voli svog muža koji je prema njoj
jako pažljiv i nežan, ali Jasmina je od života želela mnogo više.
Dolazak Raja u Ameriku po nju dosta je uznemirio. On je bio privlačan
muškarac, šarmantan, ali sa velikom manom što je u svakom pogledu bio pravi
Marokanac. Jasmina je osećala da bi on bio u stanju da svojoj ženi pruži divan
život pun raskoši, sjaja, nežnosti i ljubavi, ali bez slobode. A sloboda, onakva na
koju je ona navikla u Americi je bilo nešto što je Jasmina najviše cenila.

Book as passion
 ***
Raj se pojavio tačno u zakazano vreme, ali Jasmina ga je pustila da čeka
sat vremena da bi mu pokazala koliko se protivi izlasku s njim.
Obukla je crnu mini haljinu koja je više pokazivala nego što je prikrivala
njeno lepo telo, cipele sa visokim potpeticama, dosta nakita, a na lice je stavila
upadljivu šminku.
Raj je počeo razgovor na arapskom, praveći se da ga ne užasava njen
izgled mada je Jasmina verovala da on ne odobrava takvo oblačenje.
– Što se mene tiče možemo govoriti i engleski ili arapski – rekla je.
– Najbolje arapski, Jasmina – nasmešio se. – Ne zaboravi da si Marokanka.
– Samo pola.
– Da, da – klimnuo je glavom.
– Sigurno se čudiš braku mojih roditelja – nastavila je uz obešenjački
osmeh.
– Ne – njegov odgovor je iznenadio. – Oni su kao rođeni jedno za drugo.
Mada ja mislim da su najbolji brakovi ljudi koji su iste rase, vere, običaja,
navika… – nabrajao je.
U restoranu je sto bio rezervisan za njih i Jasmina se pitala da li ga je Raj
rezervisao i pre nego što je uspeo da je nađe.
– Ja bih viski – rekla je čim su seli.
– Ne.
– Zašto?
– Mlada si da piješ, a i religija ti ne dozvoljava – odgovorio ie.

Book as passion
 – To nije moja religija – odmahnula je rukom, jer nije želela razgovor na
tu temu.
Čim je kelner prišao njegovom stolu ona je za sebe naručila dupli viski.
– Gospođica se samo šali – rekao je Raj, a u očima mu je sevala srdžba. –
Donesite mineralnu vodu za oboje.
– Zašto?
– Ponašajte se pristojno, Jasmina.
Tokom večere su malo razgovarali. Na sva njena pitanja i upadice Raj je
odgovarao ljubazno ali kratko, ne dajući joj mogućnosti da ga isprovocira. Kada
je završila s jelom pogledala je parove na plesnom podijumu, pa joj je sinula
nova ideja kako da ga provocira.
– Ja bih plesala – rekla je.
– Sa zadovoljstvom.
Jasmina se priljubila uz Rajovo telo mnogo više nego što je bilo potrebno.
Očekivala je da će u njegovim očima ugledati strah ili makar iznenađenje, ali...
Postigla je sasvim suprotan efekat. Njegovo snažno muževno telo, prijatan
miris losiona posle brijanja i tih, baršunasti glas kojim joj je nešto govorio u
svakom trenutku su je opijali sve više i više. Takav osećaj nije imala nikada
ranije.
– Nešto nije u redu? – upitao je Raj tihim, nežnim glasom kom joj je parao
uši.
– Malo sam umorna – slagala je. – Vratila bih se za sto – dodala je.
– Naravno.

Book as passion
 II

Zbog velikog nevremena, oluje praćene jakom kišom avion je poleteo sa

nekoliko sati zakašnjenja. Jasmina je bezuspešno pokušavala da zaspi, ali je bila
jako uznemirena zbog čestih propadanja aviona.
– Samo da stignemo na vreme – šaputala je tiho. – Želim da vidim dedu.
– Nemoj brinuti – tešio je Raj. – Tvoj deda je stari lav koji će sve izdržati.
– On je beduin – nasmejala se. – Prvih trideset godina života deda je
proveo u pustinji.
– Nisam znao.
– Često mi je pričao o tome – rekla je ponosno.
– Znači i ti si delimično beduinka – ubacio je Raj, želeći da je raspoloži.
– Tako ispada – nasmejala se. – Nikada nisam bila u pustinji. Ja sam čudna
mešavina – nastavila je. – Majka mi je Amerikanka, a otac Arapin, samo ne
pravi. Njegova majka je bila Francuskinja – objašnjavala je.
– Pričaj mi o njoj – zamolio je Raj. – Nisam imao čast da je upoznam, ali
sam o njoj dosta slušao.
– Umrla je pre pet godina.
– Znam.
– Bila je divna – rekla je Jasmina ponosno. – Zvala se Monik. Upoznala je
dedu kao sasvim mlada devojka. Tada je Maroko bio pod francuskom upravom
i mnogi Francuzi su živeli u njemu. Baka je bila u poseti kod nekih rođaka kada
je upoznala dedu. Desila im se ljubav na prvi pogled i zauvek je ostala u
Maroku. Zamisli, venčali su se samo tri dana posle prvog susreta – glasno se
nasmejala.

10

Book as passion
 – Da li su bili srećni?
– Jesu – odgovorila je. – Monik ie bila divna žena. Ona i deda su dobili dva
sina. Mog oca Rašida i njegovog mlađeg brata Džamala.
– Poznajem ga – ubacio je Raj.
– Muka mi je – rekla je Jasmina tiho, a njeno bledo lice je jasno pokazivalo
kako se oseća.
– Popi ovo – Raj joj je ponudio jednu malu pilulu. – Nisam očekivao ovako
loš let, pa, ti je nisam dao ranije – pravdao se.
– Hvala.
– Probaj da spavaš.
– Ne mogu.
– Zatvori oči i opusti se – savetovao je. – Biće ti mnogo lakše.
Jasmina ga je na nekoliko trenutaka posmatrala, a zatim je odlučila da
posluša savet. Zatvorila je oči, ali nije mogla da spava. Setila se svojih kolega sa
fakulteta, mladića sa kojima se družila i o kojima je maštala. Ni sama ne znajući
zašto, počela je da ih upoređuje sa Rajom i oni su joj izgledali kao dečaci prema
njemu. Pokušavala je da ih zamisli u Maroku u životu po svim ondašnjim
pravilima i kako je to izgledalo kao dobar vic, osmeh joj je preleteo preko
usana.
Ponovo se u mislima vratila na svoje roditelje. Oni su se odlično slagali
mada su se jako mnogo razlikovali. Katarina je bila nežna, krhka plavuša, a
Rašid visok, jak, tamnoputi tamnokos muškarac. Oboje su studirali u Pristonu,
ali se nisu družili. Znali su se i kada su se sreli nekoliko godina nakon diplome
u Parizu, izašli u jedno veče da se prisete uspomena i ispričaju novosti. Tada su
videli da se odlično slažu i privlače jedno drugo. Odlučili su da se venčaju.

11

Book as passion
 Katarina je ostala da živi u Maroku i Jasmina je imala utisak da se njena
majka nikada nije pokajala zbog te odluke. Često je zabavljala kćerku veselim
pričama i svojim dogodovštinama iz prvih dana braka, jer nije razumela
arapski jezik ni običaje i koliko je za nju nova sredina predstavljala izazov i
izazivala čuđenje toliko je i ona za sve ljude tamo osim svoje svekrve koja joj je
mnogo pomogla, bila čudo kojem su se divili.

***
– Jasmina, probudi se.
– Hmmm...
– Stigli smo u Madrid – čula je Rajov glas.
– Madrid?
– Da, morali smo – odgovorio je. – Zbog lošeg vremena – dodao je.
Jasmina je polako otvorila oči i protegla se. Putnici su ustajali sa sedišta,
uzimali svoje stvari i uz veliku galamu napuštali avion.
– U Madridu je sunčan dan – nastavio je Raj. – Ako želiš možemo se,
prošetati, jer naš avion za Marakeš poleće tek kasno uveče.
Jasmina je klimnula glavom i ponovo zatvorila oči.
– Hajde, idemo.
– Aha! – mrzovoljno je ustala i krenula za njim.

12

Book as passion
 ***
Sledećeg jutra su stigli u Marakeš. Jasmina se presvukla u odeću kakvu je
njen otac od nje zahtevao da nosi.
– Odlično izgledaš – pohvalio je Raj.
– Ovako?
– Da.
Jedva je čekala da stigne kući i vidi dedu tako da je carinske formalnosti i
put do kuće prevalila kao u nekom snu. Sve je prepustila Raju, a ona je samo
razmišljala o dedi. Čim je stigla u kuću uputila se u njegovu sobu.
– Deda, stigla sam – rekla je tihim glasom i nežno poljubila njegovu bledu
ruku koja je beživotno ležala preko pokrivača. – Tu sam.
– Devojčice – prošaputao je. – Znao sam da ćeš doći – preko usana mu je
preleteo osmeh sreće.
– Naravno.
– Već se osećam mnogo bolje. Volim kada si tu, Jasmina. Ovo je tvoj dom.
Ti pripadaš ovde.
– Da, deda. - Nežno je milovala njegovu ruku i naborane obraze.
– Ne smem dugo da te zamaram – rekla je – Moraš se odmarati. Ovo je
naporno za tebe.
– Glupost – pobunio se. – Dovoljno sam se odmarao Jasmina dok sam te
čekao.
– Ali...
– Želim da razgovaramo – nastavio je. – Imam neke planove koje hoću da
ti kažem.

13

Book as passion
 – Dobro.
– Nikome ih nisam rekao.
– Reći ćeš mi kasnije, deda – prekinula ga je nežno. – Ne smeš mnogo
govoriti.
– Dobro – složio se. – Sedi onda tu da te samo gledam – zamolio je.
Jasmina mu je ispunila želju. Sedela je pored njegovog kreveta sve dok se
nije uverila da spava čvrstim snom.

14

Book as passion
 III

Jasmina se dobro osećala u svojoj kući. Mnogo je vremena provodila sa

dedom koji se i dalje loše osećao, ali mu je prijalo njeno društvo.
Jedino joj je jako smetalo što je morala da nosi kaftan, a ne pantalone ili
zapadnjačke haljine. Jedino je u svojoj sobi mogla da se opusti, obuče onako
kako želi i radi ono što hoće.
Celo prepodne je provela u razgovoru sa dedom, kada je on zaspao vratila
se u svoju sobu, obukla farmerke, stavila vokmen na uši i legla na krevet.
– Jasmina – čula je starog slugu Omara.
– Da?
– Majka te zove na ručak.
– Evo, idem – spremno je ustala.
– Obuci kaftan – savetovao je starac.
– Da. da.
Ušla je u trpezariju i iznenađeno zastala kada je za stolom pored oca
ugledala Raja.
– Dobar dan, gospođice Hasir – rekao je ljubazno, a ona je samo klimnula
glavom.
– Ne morate biti tako zvanični kada ste u kući – savetovao je otac.
– To mi odgovara – Jasmina se glasno nasmejala i zauzela svoje mesto za
stolom, praveći se da ne primećuje prekoran pogled svojih roditelja.
Raj je bio zadivljen njenim izgledom i krišom je posmatrao, znajući da
njen otac i to ne bi odobrio.

15

Book as passion
 I Raj je završio fakultet u Americi i bio naviknut na američke devojke i
njihovo ponašanje tako da ga je, Jasmina, kada je pronašao, manje iznenadila
nego što je ona očekivala. Ipak, morao je sebi priznati više mu se sviđala u
ovom izdanju. Možda je njegov ukus bio samo formiran strogim kućnim
vaspitanjem koje je dobio u svojoj porodici, jer su mu roditelji stalno govorili
da se može oženiti kad god poželi, ali samo sa Marokankom koja se strogo
pridržava njihovih pravila ponašanja.
Tokom studiranja Raj se zabavljao sa jednom lepom, šarmantnom
Šveđankom, ali kada joj je rekao da se želi vratiti u Maroko ona je pobegla od
njega bez reči objašnjenja. Od tada je otpor u njemu prema drugim devojkama
postao još jači, a precenjivanje Marokanki veće.
– Katarina, Raj nas je u utorak sve pozvao na večeru – rekao je Rašid. – Da
li ti to odgovara?
– Naravno, dragi – odgovorila je nežno. – Hvala na pozivu Raje – uputila
mu je svoj blistavi osmeh. – Jasmini će biti drago da malo izađe iz kuće, jer
otkako se vratila nije izlazila – dodala je.
– Stalno je sa dedom – objasnio je njen otac. – Mi smo se bojali da Jusuf
neće dočekati njen povratak, a sada se oseća bolje i svi se nadamo da će
ozdraviti.
– Ja volim dedu – rekla je Jasmina. – Želim da mu pomognem.
Kada su ručali. Raj je ustao izvinjavajući se da ga čeka posao i da mora
nazad u kancelariju.
– Nemoj još – reko je Rašid. – Jako je toplo. Poslove koje imamo, možemo
obaviti i ovde na terasi ili bašti.
Kada su Rašid i Raj završili poslovne razgovore, Rašid je pozvao Katarinu
i Jasminu da im se pridruže. Jeli su ukusne kolače i pili čaj, a zatim je Rašid
predložio da Jasmina i Raj malo prošetaju po velikom parku oko kuće i vrate se
na večeru.

16

Book as passion
 – Čudi me da si pustio Jasminu da sama šeta sa Rajom – primetila je
Katarina već navikla na krute arapske običaje po kojima žena, a pogotovo
devojka, ne može da ide sama sa muškarcem u šetnju.
– U njega imam poverenja.
– Ipak...
– Volim Raja – rekao je njen muž i nežno je zagrlio. – Ne bih imao ništa
protiv kada bi zaprosio Jasminu. On je pošten i vredan mladić. I znaš, vreme je
za Jasmininu udaju – dodao je tišim glasom.
– Udaju?
– Naravno, draga – osmehnuo se. – Ne zaboravi da ona ima već dvadeset i
jednu godinu.
– Ali...
– Bila je dugo u Americi – nastavio je Rašid. – Sve to ima uticaja na nju, i to
mi se ne sviđa. Vreme je da se smiri ovde u Maroku.
– Mislim da nisi u pravu. Rašide – pokušala je njegova žena blago. –
Vremena se menjaju.
– Raj je prava prilika za Jasminu – ostao je uporan.
– A šta ako ga ona neće?
-- Ah.
– Ona će se udati za nekog po svom izboru, a ne po tvom – rekla je
Katarina.
– Jasmina je Marokanka, a one slušaju svoje očeve – rekao je odlučnim
glasom.

17

Book as passion
 – Ali... – Katarina je želela da brani kćerku, ali nije znala kako. Rašid je bio
odlučan čovek koji nije dozvoljavao da se utiče na njegove odluke… – Rašide,
pusti Jasminu da proživi još malo – zamolila je tiho.
– Šta tebi nedostaje, draga?
– Meni ništa – odgovorila je iskreno. – Ja sam srećna, ali Jasmina nije kao
ja.
– Kako to misliš?
– Ne želim da pati zbog tvoje odluke.
– To ni ja ne želim, Katarina – rekao je mirno.
– Ali...
– Ja sam joj otac li znam šta je za nju najbolje – završio je razgovor.

18

Book as passion
 IV

– Hoću da odem u pustinju – rekao je Jusuf. – Obezbedi mi karavan.

– Šta?
– Karavan sine – ponovio je mimo.
– Ne to nikako.
– Zašto?
– Tata, ti si bolestan i star – odgovorio je Rašid. Tako nešto nije za tebe.
– Jeste.
– Molim te nemoj da se svađamo – pokušao je Rašid da ga umiri.
– I nećemo, sine – rekao je Jusuf. – Ja sam tvoj otac i još uvek glava kuće.
Moja se reč poštuje.
– Ali...
– Hoću da umrem kod beduina.
– Tata...
– Tamo sam počeo život. Rašide – rekao je Jusuf. – Tamo moram i da ga
završim. Pozovi Jasminu.
– Deda, taj put će biti jako težak za tebe – rekla ie Jasmina kada je
saslušala dedinu želju.

19

Book as passion
 – Ti imaš devedeset godina – dodala je.
– Pa?
– Nije putovanje karavanom više za tebe – rekla je blago, jer nije htela da
ga uvredi.
– Jeste, i hoću da idem – bio je uporan. – Odmah posle Monikine smrti
želeo sam da odem, ali sam ostao samo zbog tebe, Jasmina. Sada kada si se ti
vratila kući mogu da ispunim sebi i tu poslednju želju.
– Deda ...
– Izađi iz sobe, dete. – rekao je Jasmini. – Hoću da budem sam sa tvojim
ocem. Čula si moju želju i znaj da će tako i biti – završio je.
– Ali...
– Poslušaj dedu – rekao je otac.
– Dobro.
– Rašide, ja volim Jasminu – rekao je Jusuf. – Najviše na svetu.
– Znam, tata.
– Samo... Nešto mi se ne sviđa.
– Šta?
– Postala je Amerikanka.
– Znam,
– To moraš sprečiti.
– Kako?
– Udaj je pre nego što je izgubiš, Rašide – savetovao je starac.
– Razgovarao sam sa Katarinom i ona se protivi – rekao je. – Želi da
Jasmina završi fakultet.

20

Book as passion
 – A šta ako se tamo uda?
– Ona...
– Jasmina je jako lepa devojka – nastavio je deda. – Znaš i sam da devojke
u Americi rade ono što žele bez dozvole svojih roditelja.
– Da, ali...
– Ovaj put u pustinju želim i zbog nje. – Kako?
– Ona mora upoznati beduine narod kome pripada – rekao je deda.
– Želiš da vodiš i nju?
– Da.
Rašid je ćutao nekoliko trenutaka. Znao je da je putovanje po pustinji jako
teško, praktično neizdrživo za devojku odraslu u civilizaciji, ali je razumeo i
razloge koje je naveo njegov otac i slagao se sa njima.
– Dobro, tata – rekao je mimo. – Omogućiću ti taj put kada ga toliko želiš.
– Želim da ide i Raj Hajad – rekao je Jusuf. – On poznaje pustinju.
– Ali...
– Ti si mu gazda, Rašide – upozorio ga je otac. – Želim da ide i on.
– Tata ...
– Jedino će on uspešno vratiti Jasminu kući.
– Dobro.
– Sine, postaraj se da na taj put krenemo što pre – nastavio je Jusuf. – Znaš
moje vreme polako prolazi – dodao je bez patetike u glasu.
Rašid je samo klimnuo glavom.

21

Book as passion
 Te su večeri Katarina, Rašid i Jasmina izlazili sa Rajom na večeru u
najotmeniji restoran u Marakešu. Jasmina je pokušala da ostane u kući sa
dedom i poslugom, ali je njen otac naredio da mora poći i ona, a majka se
trudila da je što lepše dotera za tu priliku.
Jasmina se bojala susreta sa Rajom posle onog događaja u parku očeve
kuće. Ona ga je tokom šetnje dugo vremena izazivala, smejala se njegovoj
zbunjenosti, a kada je on pored svih obzira i vaspitanja nežno zagrlio i spustio
svoje usne na njene, Jasmina je osećala da joj treba samo još jedan trenutak i da
mu se sasvim preda.
Nikada u životu ni jednom mladiću nije toliko želela niti je osećala toliko
jaku strast, mada se i ranije često ljubila.
Raj je nežno milovao njeno usne, a rukama dražio sve osetljive tačke na
njenom telu.
Drhtala je od lude strasti, uzvraćala poljupce i milovanja, želeći da taj
trenutak večito traje.
Tokom vožnje do restorana Jasmina se durila što mora da ide, a na
majčine oštre prekore odgovarala je ćutanjem.
– Kada se vratimo kući, želim da razgovaram sa tobom, Jasmina –rekao je
otac.
– Dobro.
– Večeras se ponašaj pristojno – nastavio je. – Trudi se da nam svima ovo
veče ostane u lepoj uspomeni.
– Da, tata.
– Jako si lepa – prošaputala je majka, misleći da je Jasminino ponašanje
samo posledica nesigurnosti zbog izlaska, pa je želela da joj malo podigne
moral.

22

Book as passion
 Jela, koja su naručili, bila su odlična, ali je Jasmina razmišljala kako bi joj
uz sve to više prijala čaša vina nego mineralna voda i sokovi koje su pili. Ona
nije preterano uživala u alkoholu, ali je u Americi navikla na čašu piva ili vina
uz jelo i to joj je sada nedostajalo. Znala je da nikada pred svojim ocem neće
smeti pomenuti neke svoje navike stečene u Americi, jer se on ne bi slagao sa
njima i nikada ih ne bi razumeo ni opravdao.
Kada je zasvirala muzika za ples Raj je poveo na podijum. Teško je pratila
njegove korake dok su je njegove ruke čvrsto držale u naručju. Trudila se da se
opusti. Zatvorila je oči, slušala muziku, ali njegova blizina, miris kože pomešan
sa losionom koji je koristio uticali su na nju toliko da je ponovo poželela
njegove poljupce i milovanja.
– Moj otac te jako ceni – rekla je da bi razgovorom prebacila misli koje su
je mučile.
– I ja njega – Raj je prihvatio razgovor. – Oboje – brzo je dodao. – Tvoji
roditelji su bračni par kojem se iskreno divim. Mora da je bilo jako teško proći
sve prepreke i toliko se dobro uklopili. Njihov brak je idealan i niko ne
primećuje razlike i nesuglasice među njima.
– Da – osmehnula se. – Nikada ranije nisam razmišljala da je njihov brak
čudan, jer sam odrasla uz njih i gledala njihovu ljubav, ali sada kada sam
naučila šta znači život na Zapadu, teško razumem majku koja je sve ovo
prihvatila. Ona se odlično uklopila – rekla je iskreno.
– Ljubav sve pobeđuje.
– U našoj porodici je oduvek vladala samo ljubav – primetila je. – Svi se
jako volimo.
– A zašto onda pokušavaš da šokiraš svog oca? – upitao je. – Ili mene.
– Kako?
– Svojim ponašanjem i oblačenjem.
– Ja...

23

Book as passion
 – Znaš da naše žene pokrivaju telo i lice da ih muškarci ne bi videli –
rekao je. – A ti...
– Šta ja? – upitala je besno. – Zar ne vidiš kako sam obučena? – pokazala je
na sebe. – Koliko se meni čini ova haljina se nosi ovde.
– Da, ali lice.
– Ni moja majka ne pokriva lice – bunila se.
– Ona je udata žena i ne pokriva ga kada je sa svojim suprugom u
poznatom društvu.
– Pusti me – promrmljala je ljutito. – Vratimo se za sto – brzim korakom je
napustila plesni podijum, sela na svoje mesto i ispila čašu soka.
Katarina i Rašid su plesali. Katarina je volela ples i njen muž joj je to
dozvoljavao mada nije bio običaj u njegovoj zemlji. Često, nekoliko puta
mesečno izvodio je na večeru u najluksuzniji hotel ili restoran gde je postojala
muzika za ples i ostajao sa njom do zore. Zaneseno su plesali do kraja i on je
znao da takvi izlasci Katarini daju snagu za nove dane koji je očekuju. Ples je za
nju bio neki način da se vrati kući, veza sa starim životom, i on se trudio da joj
to omogući.
– Jasmina, želim da ti nešto kažem – rekao je Raj kada su se njeni roditelji
vratili i seli za sto.
– Šta? – upitala je dok joj je srce brže kucalo. Osećala je da će čuti nešto
važno jer u protivnom Raj ne bi čekao njene roditelje nego bi joj rekao dok su
sami sedeli za stolom.
– Tvoj deda je odlučio da ide u pustinju – rekao je sporim glasom. –
Beduinima.
– Oh.
– Želi da i mi idemo sa njim.

24

Book as passion
 – Šta? To je nemoguće – Gotovo je viknula od iznenađenja. – Put u Saharu
će ga ubiti. On je star i...
– Pre će ga ubiti ako ostane – umešao se Rašid i nežno uhvatio Katarinu za
ruku.
Katarina je nekoliko trenutaka ćutala. Jasmina je osećala da se u njenoj
majci vodi velika borba i sa velikom nadom je iščekivala šta će odlučiti.
– Ako je tako on mora ići… – rekla je Katarina. – Rašide moraš mu
organizovati taj put.
– Ali ... – pokušala je Jasmina.
– Ići ćemo svi – rekao je Rašid.
– Ne, ja ne mogu – promrmljala je Katarina. – Ne mogu ponovo.
– I ja neću – rekla je Jasmina.
– Jasmina!
– Za dedu ću uraditi sve na svetu osim odlaska u Saharu. – Jasmina je bila
odlučna.
– Jasmina!
– Između ostalog idem u Rim – nastavila je Jasmina, popravljajući svoju
bujnu kosu. Taj pokret je odavao koliko je nervozna.
– Rim?
– Da, treba da se nađem sa prijateljima.
– Kada si to odlučila? – upitala je majka i iznenađeno je pogledala.
– Pre dolaska ovamo.
– Koji su to prijatelji? – upitao je otac.
– To je Mik – rekla je Jasmina zamuckujući.

25

Book as passion
 – Mik?
– Zove se Majkl Agreti. Mi smo... Mi...
– Šta?
– Htela sam da vam javim, ali.. Mi smo zaručeni – rekla je u jednom dahu.
– Šta? – zagrmeo je njen otac.
– Pa, ne baš... Mi još nikom nismo rekli o tome, ali smo odlučili – mrmljala
je Jasmina ljuta na sebe što ne može istinu da im kaže jasno i glasno.
– Zaboravi to – rekao je Rašid. – Ideš sa nama na put. Rim propada, kao i
ta tvoja veza.
– Ali... – Jasmina je osećala da će zaplakati, a to sebi nije smela da dozvoli.
– Ne. tata. Ne možeš mi to uraditi – pobunila se.
– Oprosti što prisustvuješ ovoj porodičnoj diskusiji – Rašid se obratio
Raju. – Pred tobom nema šta da krijem, jer si ti najbolji prijatelj naše kuće i više
od toga – dodao je značajno. – Zato tata i želi da ti vodiš put u Saharu.
– Koliko će to trajati?
– Dva, tri meseca.
– Šta? – uzviknula je Jasmina. – Tri meseca! Ja moram u Ameriku.
– Ti moraš samo ono što ja kažem. Jasmina – u Rašidovom glasu je bilo
toliko odlučnosti da je devojka zadrhtala od njegovih reči.
Katarina je ćutala. Znala je da nije ni vreme ni mesto da se i ona uključi u
raspravu. Navikla je da sve probleme koje ima rešava nasamo sa svojim mužem
u njihovoj kući i bila je iznenađena Jasmininim rečima.
– Šta si odlučio Raje? – upitao je Rašid.
– Idem – rekao je veselo. – Ponosan sam i počastvovan što Jusuf želi da
idem i ja.

26

Book as passion
 – Rašide?
– Molim Katarina?
– Ja ne želim da idem – u njenom glasu je bilo molbe. – Ne želim.
– Znam draga – nežno je pogledao. – Ti nećeš ići – U trenutku je doneo
odluku.
– Ni ti.
– Ali...
– Želim da ostaneš sa mnom – rekla je tiho. – Uz tebe ću lakše podneti
Jasminino odsustvo.
– Da, da – klimnuo je glavom posle kraćeg razmišljanja. – U pravu si draga.
Ja im na tom putu nisam potreban – zaključio je mirno.
Jasmina je slušala razgovor svojih roditelja. Čudila se kako Katarina
uspeva da uradi sve ono što želi i kako sa mnogo smirenosti i takta navodi
Rašida da donese odluke koje njoj odgovaraju. Jasmina nije bila takva i sve što
je htela želela je odmah. Bila je uporna, ponosna i bez ikakvih taktiziranja.

27

Book as passion
 V

Jasmina je slušala mnoge priče o putovanjima kroz Saharu i sve su

zvučale jako strašno skoro nemoguće.
Morala je bez protivljenja prihvatiti odluku svojih roditelja da krene na taj
put, ali nikako nije mogla da se pomiri sa tom idejom.
Danima je sedela u svojoj sobi nadajući se da će Rašid promeniti odluku.
Čula je od posluge za pripreme koje su napredovale i njihovu prognozu da će se
na put krenuti za nekoliko dana.
– Jasmina, došao je Raj – obavestila je majka. – On će boraviti u našoj kući
do polaska na put.
– Pa?
– Zahtevam od tebe da budeš ljubazna prema njemu – rekla je odlučno.
– Aha.
– Sada se presvuci i siđi dole – nastavila je majka, gledajući Jasminu u
crvenoj mini haljini.
– Zašto?
– Pokaži mu sobu koju je Fatima namestila za njega.
– Zar mu ona ne može pokazati? – upitala je svađalačkim glasom.
– Ne, ne može Fatima je sobarica. Gostu sobu pokazuje domaćin koji mu
zaželi i dobrodošlicu u kuću – objašnjavala je trudeći se da je Jasminino
ponašanje ne iznervira do kraja. Požuri! – dodala je.
Jasmina je popila čaj sa Rajom i svojim roditeljima, a zatim ga je odvela da
mu pokaže sobu.

28

Book as passion
 – Evo, izvoli – rekla je glumeći ljubaznost. – Sve što ti treba možeš tražiti
od Fatime ili nekog sluge.
– Jasmina?
– Molim?
– Nadam se da ćemo se dobro slagati na putovanju – rekao je Raj.
– Nemoj ništa uobražavati – gotovo je ciknula.
– Šta?
– Naš put! Idem samo zbog dede i čim se vratimo vraćam se u Ameriku.
– Da se udaš za onog momka?
– Pa ...
– Tvoj otac ti nikada neće oprostiti ako uradiš tako nešto – rekao je Raj
koji je odlično poznavao Rašida i znao je šta očekuje od Jasmine.
– Ne interesuje me – prekinula ga je brzo. – Udaću se za onog mladića
kojeg sama odaberem. Još ne znam da li će to biti Mik ili neki drugi.
– Možda Marokanac? – provocirao je.
– Čovek koji će mi naređivati šta da obučem, kako da se ponašam i šta da
radim? – upitala je podrugljivo i prasnula u glasan smeh.
– Pa...
– Nikada!
– Ne možeš tvrditi tako nešto – rekao je blago.
– Nikada! – ponovila je odlučnim glasom.
Pre večere Jasmina se odmarala u svojoj sobi. Ležala je na krevetu i
slušala muziku svoje omiljene američke džez grupe. Njen otac je zakucao na

29

Book as passion
vrata, a zatim ušao u sobu. Nekoliko trenutaka je gledao oko sebe, a zatim seo
na krevet pored nje. Uhvatio je za ruku.
– Hoću da razgovaram sa tobom, Jasmina.
– Ona ga je ćuteći gledala.
– Hvala ti što si se odlučila za put u Saharu – rekao je. – Dedi to mnogo
znači.
Jasmina ga je gledala širom otvorenih očiju, ne verujući u ono što čuje.
– Da li putujemo na konjima? – upitala je tiho kada se malo pribrala.
– Da.
– Aha.
– Jos nešto – glas mu je postao strožiji,
– Šta?
– Fatima će spakovati tvoje stvari.
– Zašto? Znam i sama da se pakujem.
– Ne želim da obučeš nešto što ti ne priliči – bio je iskren.
– Ali... To je pustinja, tata.
– Pa?
– Ja...
– Rekao sam šta očekujem od tebe – završio je razgovor. – Ne smeš nas
obrukati.
– Dobro – rekla je pomirljivo.
– Takvu te volim – otac je nežno pomilovao po kosi.
– Tata, uradiću sve kako želiš, ali kada se vratim...

30

Book as passion
 – Nemoj ucenjivati, Jasmina – prekinuo je grubo.
– Ja...
– Ne zaboravi da na tom putovanju moraš slušati Raja – rekao je Rašid. –
Ne smeš se buniti.
– Ja sam odrasla – pokušala je.
– Jesi, ali nikada nisi bila u pustinji.
– Pa?
– Razgovor je završen – Rašid je osetio da gubi strpljenje s njom.
– Dobro.
Jasmina je jedva čekala da se taj put završi i da ona nastavi život onako
kako hoće. Odlučila je da posluša oca i tokom putovanja se ponaša onako kako
on zahteva od nje i kako nalažu njihovi običaji.
Legla je u krevet, a njena majka je tiho ušla u sobu.
– Došla sam da malo popričamo i popijemo po jedan šeri – rekla je.
– Šeri?
– Da – nasmejala se. – Znam da ti je čudno, ali... Prijaće nam.
Nasula je piće u čaše i sela na krevet pored ćerke. Dugo su razgovarale o
svakodnevnim problemima. Jasmininom životu u Americi. Katarina je pažljivo i
sa mnogo takta slušala sve što je Jasmina govorila. Prvi put su razgovarale kao
dve odrasle ravnopravne osobe, prijateljice, koje jedna drugoj poveravaju svoje
doživljaje.
Devojka je bila zadivljena razumevanjem koje je njena majka pokazala i
pokajala se što ranije nije pokušala da joj se malo približi.
– Mama, iznenađena sam da si toliko savremena – prošaputala je Jasmina.
– Zašto, draga?

31

Book as passion
 – Pa...
– Nikada nismo razgovarale ovako otvoreno – počela je Katarina – i ti nisi
imala priliku da me upoznaš.
– Tvoj život... – zamucala je.
– Ha! – nasmejala se majka. – Znaš, devojke svašta urade zbog Ijubavi.
– Kako si navikla?
– Teško – priznala je iskreno, a njen setan pogled negde u daljinu govorio
je više od reči.
– Da li si se pokajala?
– Ne – rekla je majka iskreno. – Ja volim Rašida.
– Ali...
– Jedino je ljubav važna, Jasmina. Videćeš i sama kada naletiš na svog
čoveka.

32

Book as passion
 VI

Jasmina je uzjahala konja ne čekajući Rajova upustva, jer je od ranog

detinjstva jahala i na konju se osećala udobno i sigurno.
Bilo je rano jutro i oni su se spremali na put. Rašid je odlučio da svi
zajedno idu iz Marakeša do njihovog letnjikovca gde će boraviti nekoliko dana i
dovršiti pripreme, a zatim će se Katarina i on vratili kući.
Jahanje od nekoliko sati je prijalo Jasmini, ali je umorilo Jusufa koji je
jedva čekao da legne i odmori se.
– Kako je bilo? – upitao je otac Jasminu za vreme ručka.
– Divno – odgovorila je. – Posebno mi je ovde lepo – dodala je veselim
glasom.
– Pitam se zašto vreme ne provodimo ovde nego u Marakešu.
– Ovde je lepše, ali u Marakešu mi je posao – rekao je otac mirno.
– Vazduh je divan – nastavila je Jasmina zanesenim glasom, udišući svež
vazduh pun mirisa procvetalog jasmina.
– Volim prirodu – dodala je.
– Znam, draga – uzvratio je otac. – Oduvek si je volela i zato se nadam da ti
ovaj put neće teško pasti.
– Koliko sam ja čula priroda u pustinji nije očaravajuća – promrmljala je.
– Nije baš.
– Ali, zato kamile jesu – nasmejala se.
Te noći su kasno večerali i dugo razgovarali na terasi. Duvao je prijatan
vetrić koji je rashladio vazduh, pa su uživali u tihoj noći punoj zvezda. Katarina

33

Book as passion
i Rašid su se povukli u svoju sobu, a Jasmina je ostala sa Rajom na terasi. Malo
je začudilo što je otac to dozvolio, pa čak ih i sam nagovarao da još malo
popričaju sami.
– Lepa si – promrmljao je Raj.
– Da, čim sam ovako obučena tebi sam lepa – glasno se nasmejala.
– Ne. I inače si lepa – promucao je i nežno je zagrlio. Setio se njenog
izgleda one noći u Americi dok je na stolu izvodila trbušni ples u odeći koju je
nosila više je otkrivala nego pokrivala njeno telo.
Polako se sagnuo i nežno je poljubio. Jasmina je osećala da drhti od strasti
koju ie njegov poljubac i dodir probudio u njenom telu.
– Ne, ne – mrmljala je.
– Zašto?
– Ne, molim te.. . Ne mogu ... Ja ...
– Oprosti – naglo se odmakao od nje i Jasmini se učinilo da će pasti mada
je sedela.
– Oboje smo pogrešili – rekla je tihim glasom, jer nije želela da on svu
krivicu svali na sebe.
– Ja sam stariji, Jasmina – Rajov glas je bio odlučan.
– Moram paziti više od tebe. Moram se kontrolisati.
– Ali...
– Vreme je da pođemo na spavanje.
– Meni se ne spava – pobunila se. Polako je ustala i prišla mu, ovijajući
ruke oko vrata. – Poljubi me.
– Ne.
– Želim to.

34

Book as passion
 – Ne – bio je odlučan mada je njene poljupce želeo više nego išta na svetu.
– Molim te.
– Ja sam Rašidov prijatelj i on ima poverenje u mene – rekao je.
– Ali...
– To se više ne sme dogoditi.
– Raje.
– Jasmina, mi smo jako različiti – počeo je. – Verujemo u različite stvari i
vrednosti.
–. O čemu govoriš?
– O svemu. Željama, navikama ...
– U pravu si – rekla je posle kraćeg razmišljanja. – To se više neće
ponoviti. Kriva je ova noć, mesec, miris jasmina. Mi nismo jedno za drugo.

35

Book as passion
 VII

Naredni dani su bili kako teški za Jasminu. Trudila se da izbegava Raja, a

to je bilo teže nego što se nadala. Bilo bi lakše da ga nije viđala, ali je bila
prinuđena da svaki trenutak od ranog jutra do kasne večeri provodi sa njim.
Toga dana Jusuf se osećao jako loše i Rašid je predložio da odlože put.
– Ne, sine – promucao je starac. – Moram da idem. Što pre.
– Ali...
– Ujutro ću biti bolje – rekao je starac umornim glasom. Glava mu je
klonula na jastuk i on je zaspao nemirnim snom.
Na put su krenuli sledećeg jutra. Celog dana su jahali po jakom suncu.
Kolona se kretala jako sporo i Jasmina je tek tada razumela zašto im je
potrebno tri meseca. Njeni roditelji su krenuli da ih isprate do prvog mesta gde
će prespavati, a zatim su imali u planu da se vrate kući.
U ranim popodnevnim časovima Raj je počeo da traži odgovarajuće mesto
za odmor. Mada je još bilo rano. Znao je da je prvi dan jahanja najteži i da su svi
jako iscrpljeni.
Iznenada se nebo naoblačilo i počela je strašna oluja. Pesak je leteo na sve
strane, upadao u oči, Jasminin konj je od straha poleteo u galop.
– Jasmina, Jasmina – vikao je Raj i odjahao za njom.
– Ovde sam – viknula je, jer je znala da je Raj ne može videti.
Jahali su neko vreme, a oluja se postepeno stišavala. Kako je vetar duvao
slabije, tako su i konji usporavali galop da bi na kraju stali.
– Uf! – promrmljala je Jasmina. – Gde smo? – upitala je Raja koji je bio
pored nje.
– Ne znam – rekao je iskreno. – Mislim da nismo daleko od ostalih.

36

Book as passion
 – Šta ćemo sada? Da pokušamo da se vratimo? – upitala je gledajući oko
sebe. Prizor je bio divan i ona je uzdahnula od ushićenja. Sunce se polako
spuštalo sa horizonta, šireći oko sebe jaku crvenu boju dok su se bele dine
pružala skroz okolo dokle je pogled mogao da dosegne. – Kako je lepo –
promrmljala je oduševljeno.
– Jeste – složio se Raj. – Kažu da je nebo u pustinji posle oluje nešto
najlepše što ljudsko oko može da vidi.
– Da.
– Mislim da stanemo ovde – nastavio je Raj.
– Zašto?
– Ne možemo ih tražiti – rekao je. – Neko iz grupe će nas naći. Njih je
mnogo više i odmah će organizovati poteru za nama. Verujem da nismo
daleko, jer ako me osećaj ne vara konji su jedno vreme jahali u krug.
– Ovo je moja greška – rekla je Jasmina pokajnički. – Nisam na vreme
sjahala sa konja i kada je Ati poleteo, samo sam se trudila da ne padnem i
održim mu se na leđima – govorila je tiho.
– Sve se odigralo suviše brzo i nisi mogla bolje reagovati – tešio je Raj. – Nikada
ranije nisi doživela nešto slično i nisi bila spremna...
– Slušala sam o pustinjskim olujama.
– Nije isto slušati i doživeti Jasmina – rekao je nežno.
– Koliko je sati?
– Negde oko pet – rekao je gledajući u sunce. – Hajde da nađemo neki
zaklon.
I dalje je bilo jako toplo, a sunce koje je bilo na horizontu nemilosrdno je
pržilo.
– Dođi – poveo je ka jednoj steni koja je pravila senku.

37

Book as passion
 Jasmina je sjahala s konja i sela u hlad na pesak oslanjajući se na stenu.
– Tek sada osećam koliko sam umorna i uzbuđena –
priznala je. – Klecaju mi noge.
– Pokušaj da se opustiš.
– Hvala ti spasao si mi život – rekla je Jasmina tihim giasom.
– Nemoj zahvaljivati Jasmina – rekao je. – To je normalno.
– Ali...
– Video sam šta se dešava sa tobom – objasnio je. – Tvoj otac je bio malo
dalje pomagao Katarini da Jusufa nameste što udobnije. Nije video šta se
dešava inače bi i on krenuo za tobom. On će nas pronaći.
– Nadam se.
Raj je iz iskustva znao da je u takvim situacijama najopasnije ako Ijude
uhvati panika, pa je pokušavao da odvrati Jasminine misli, ali mu je to teško
polazilo za rukom. Pričao je neke šale, ali je primetio da ona ne sluša, da sedi
zadubljena u svoje misli.
– Jasmina – zamolio je. – Pričaj mi o sebi.
– Šta?
– Sve.
– Ha – glasno se nasmejala. – Ja sam čudna kombinacija otac Marokanac,
majka Amerikanka, a ja sam rođena u Parizu.
– Kako?
– Tata je nekoliko meseci službeno boravio u Francuskoj, pa je poveo i
majku koja je želela da malo živi tamo – objašnjavala je. – Tamo se i porodila.
– Interesantno.
– Jeste, samo ...

38

Book as passion
 – Šta?
– Ja ne znam šta sam i gde pripadam – priznala je – Svugde mi je
podjednako lepo i prijatno, a najviše volim kada putujem, upoznajem nove
ljude i gradove. Bila bih jako nesrećna da ceo život provedem samo u jednom
gradu bez obzira kako on bio velik i uzbudljiv bio.
– Tvoja majka živi ovde kao prava Marokanka i izgleda jako srećna –
podsetio je.
– I jeste – složila se Jasmina. sećajući se razgovora koji je vodila sa
majkom. – Samo ja nisam ona.
– Svi se mi jako razlikujemo od svojih roditelja – promrmljao je Raj. – Ali i
ličimo.
– Sada je tvoj red – rekla je veselo. – Pričaj mi o sebi – zamolila je.
– Šta?
– Sve – odgovorila je isto kao i on njoj i prasnula u glasan smeh.
– Pa ...
– Završio si studije u Americi, zar ne?
– Jesam – klimnuo je glavom.
– Da li ti Amerika nedostaje?
– Ponekad – odgovorio je iskreno i Jasmina ga je zapanjeno pogledala, jer
nije očekivala da će to čuti.
Sunce je polako zalazilo i postajalo je hladnije.
– Vidiš kako je pustinja čudna – mrmljao je Raj. – Dani su užasno topli, a
noći hladne.
– Da – složila se. – Nadam se da će nas pronaći pre nego što se smrznemo.

39

Book as passion
 – Nije toliko strašno – tešio je. Dao joj je malo vode koju je nosio na svom
konju i ona je otpila veliki gutljaj.
– A šta ako nas ne pronađu? – upitala je tiho. To je mučilo već dugo, ali
nije smela da pita da joj Raj ne bi prebacio da pravi paniku bez potrebe.
– Hoće, budi sigurna.
Jasmina se naslonila na Raja, a on je prebacio ruku preko njenih ramena.
Tako joj je bilo mnogo toplije, a i udobnije.
– Raje?
– Molim?
– Želim da vodimo ljubav.
– Jasmina ...
– Ćuti – prošaputala je i nežno ga poljubila.
– Ne... – mucao je. – Mi to ne smemo da uradimo. Jasmina – govorio je.
– Molim te.
Raj se opirao, ali je i on osećao jaku želju tako da je njegovo protivljenje
postajalo sve slabije što je njeno navaljivanje bilo jače.
Ni sam nije znao kako, ali polako su se skinuli, ljubili i milovali. Oboje su
se predali strasti kao da ništa drugo oko njih nije važno.
– Raje, Raje.
– Draga... Moja draga...

40

Book as passion
 * * *

Kada je prestala oluja Rašid je primetio da nema Jasmine i Raja. On je čuo

njihove glasove na odlasku i znao je da su odjahali, ali nije video u kom pravcu.
– Moramo ih pronaći – rekao je Ijudima okupljenim oko sebe koji su
čekali uputstva.
– Idem i ja – Jusuf je bio odlučan.
– Ne, tata – pobunio se Rašid. – Ti čuvaj Katarinu. – Znao je da Jusuf
odlično poznaje pustinju i da bi im njegova pomoć koristila, ali starac je bio
iznemogao od godina i bolesti, pa se Rašid bojao da taj napor ne bi izdržao.
Zato je predložio da čuva Katarinu, jer je znao da će on ostati jedino pod
uslovom da dobije neki jako važan zadatak.
– Ali, Jasmina ... – pokušao je starac.
– Ja ću je vratiti.
Katarina se nije mešala u razgovor. Stajala je po strani i gorko plakala.
Znala je da njen muž ne odobrava pokazivanje svojih slabosti, ali nije mogla da
se obuzda. Bilo je u pitanju njeno dete i ona je u tom trenutku zaboravila sve
norme ponašanja.
– Katarina, ona je sa Rajom – tešio je Rašid. – Sve će biti u redu.
– Nadam se.
Potera je krenula. Rašid je podelio ljude i poslao na različite strane. Dao
im je tačna uputstva koliko da idu i kada da se vrate, jer je mogao da predvidi
koliko usamljeni jahač može da pređe za vreme koje ih je razdvajalo.
Trudio se da nikom ne pokaže svoja osećanja, ali se prvi put u životu
uplašio za svoju jedinicu.

41

Book as passion
 VIII

– Deda – povikala je Jasmina i požurila u njegovo naručje. Nežno ga je

ljubila.
– Lepotice moja – mrmljao je starac. – Brinuli smo za tebe.
– Znam.
– Kako si?
– Umorna sam – rekla je iskreno. – Jako umorna.
Jasmina je brzo zaspala. Majka je dugo sedela pored nje u šatoru, milovala
joj kosu i brisala telo vlažnom krpom da je malo rashladi i olakša joj sve kroz
šta je prošla. Katarina je znala da je voda u pustinji pravo bogatstvo, ali se
nadala da Rašid i niko drugi neće primetiti šta radi. Morala je pomoći Jasmini.
Devojka je polako otvorila oči.
– Mama... – promucala je.
– Ovde sam dušo. Sve je u redu – rekla je Katarina nežno, milujući je.
– Gde je Raj?
– Spava.
– On mi je spasao život.
– Znam.
Jasmina je pokušala da se osmehne, ali se lice bolno zateglo.
– Oh!
– Izgubila si zaštitu sa lica – govorila je majka. – Koža ti je izgorela.

42

Book as passion
 – Mora da izgledam užasno, mama – mrmljala je devojka tužnim glasom.
– Ne baš užasno, ali...
– Nemoj me tešiti.
– Kako se osećaš, Jasmina? – upitao je otac koji je ušao u šator.
– Iscrpljena sam – promrmljala je. – I boli me lice – dodala je.
– Kvasi ga sa vodom – savetovao je. I stavi ovo – dao je jednu manju
bočicu.
– Šta je to, tata?
– Beduinski melem – objasnio je. – Koriste ga protiv opekotina od sunca.
– Aha.
– Nisi smela dozvoliti da ti spadne veo sa lica – rekao je prekorno..
– Ali... Konj je pojurio i... – mucala je zbunjeno. I sama je znala za grešku
koju je napravila i nije želela grdnju od oca.
– Znam, znam – potapšao je po ruci. – Čovek najbolje uči na ličnom
iskustvu, Jasmina. U pustinji je najvažnije da lice imaš stalno pokriveno. To svi
rade zbog peska, vetra i jakog sunca – objasnio je.
– Da.
– Sledeći put ti se neće desiti tako nešto.
– Nadam se.
Jasmina je dugo nepomično ležala i tek kada je sunce sasvim zašlo
roditelji su joj dozvolili da ustane. Lice je manje bolelo i otac je rekao da će se
tokom noći opekotine sasvim povući ako joj majka stalno bude stavljala melem.
Raj joj je doneo večeru.
– Kako si? – upitala ga je tiho.
– Odlično – odgovorio je i ona mu je verovala, jer je tako i izgledao. – A ti?

43

Book as passion
 – Već sam spremna za pokret – našalila se. – Kako je Ati? – znala je da je i
konj doživeo veliki šok zbog oluje.
– Nedostaješ mu – rekao je Raj. – Kaže da nikada nije imao lepšu i
šarmantniju jahačicu na leđima.
– Ko to kaže? Ti ili on?
– Nije važno – prihvatio je Raj. – Slažemo se.
Jasminini roditelji su slušali njihov razgovor. Primetili su prisnost kojom
se obraćaju jedno drugom, nežne poglede, ali nisu ništa komentarisali. Rašid je
dao znak Katarini da izađe iz šatora i da ih malo ostave same.
– Jasmina – pozvao je Raj tiho kada su ostali sami. – Žao mi je.
– Zašto?
– Zbog onog.
– Zar nije bilo lepo? – upitala je otrovno.
– Jeste, draga – promucao je. – Nikada neću zaboraviti. I ja...
– Šta?
– Mislim da je to dovoljan razlog da se venčamo – rekao je u jednom dahu.
– Molim?
– Moramo se venčati.
Ona je prasnula u smeh.
– Jasmina...
– Ti si lud – viknula je. – Ko je pominjao brak?
– Pa...
– Ja ne želim da se udam za tebe – rekla je prkosnim glasom i nasmejala
se.

44

Book as passion
 – Ali...
– Seks nema veze sa brakom – i dalje je govorila kroz smeh. – Mi smo se
samo malo zabavljali. Zadovoljili svoju želju – govorila je, a njegove oči su se
širile od iznenađenja.
– Jasmina...
– Nisam devojka koja tako lako pristaje na brak – dodala je hladno.
– Ali, ja sam ti prvi.
– Pa?
– Mi...
– Znam da nismo jedno za drugo – upala mu je u reč. – Ja nisam devojka
koju bi ti želeo za ženu niti si ti muškarac koji je ostvarenje mojih snova.
– Jako se razlikujemo – mrmljao je Raj.
– Znam i zato je bolje sve prekinuti.
– Ali...
– Kada se budem udavala moj izbor će pasti na čoveka koji je sličan Miku,
a ne tebi – iznenada je dobila želju da ga vređa.
– Ali...
– Šta?
– Nije pošteno to što govoriš – rekao je kada se malo pribrao.
– Zašto?
– Planiraš udaju za drugog, a vodiš ljubav sa mnom – rekao je tiho.
– Pa? – upitala je ironično.
– Mi...
– Već sam ti rekla da je to samo zabava.

45

Book as passion
 – Jasmina! – bio je zapanjen, a ona se samo glasno smejala. Raj je nekoliko
trenutaka nemo posmatrao, a zatim izašao iz šatora. Nije razumeo tu devojku.
Bio je spreman da se venča s njom i duboko u sebi je osećao da ima dovoljno
snage da taj brak učini uspešnim, ali ga je ona odbila i ponizila. Nikada u životu
se nije osećao toliko jadno.
To noći je Jasmina dugo ležala budna u svom šatoru. Suze su joj klizile niz
lice.
– Jasmina – pozvala je majka tiho. – Šta se desilo, draga? – upitala je.
– Ja... Ja...
– Šta, draga?
– Ne mogu ti sada pričati o tome, mama – rekla je. – Ali, jednom hoću.
Sigurno hoću.
– Dobro, dušo. Pokušaj da se smiriš – rekla je majka pomirljivo.

46

Book as passion
 IX

Sledećeg jutra samo što je sunce izašlo počeli su velike pripreme za

pokret.
– Pogledaj – uzviknula je Jasmina svom ocu, pokazujući na jahače iz
dalijine. – Ko su oni?
– Ne znam – mrmljao je. – Videćemo!
Posle nekoliko trenutaka grupa beduina im je prišla. Jasmina je primetila
njihove podozrive poglede kojim su ih merkali.
– Ja sam Rašid Hasir – rekao je otac. – Moj otac Jusuf je rešio da dođe u
pustinju kod svog naroda.
– Znam Jusufa! – rekao je čovek koji je bio vođa. – On je sin Ahmeda Ben
Hasira.
– Jeste.
– Ahmed je brat mog oca.
– Oh.
– Zar Jusuf nije jako star za takav put? – nastavio je čovek.
– Jeste, star je – složio se Rašid. – On to želi.
– Aha – klimnuo je glavom i nešto promrmljao što Jasmina nije razumela.
– O Jusufu sam slušao mnoge priče – nastavio je glasno. – Bio je jako hrabar
čovek.
– Jeste.
– Drago mi je što imam priliku da upoznam njega i njegovog sina. Ja sam
Zahir Ben Ismel.

47

Book as passion
 Jusuf je čuo razgovor i polako prišao pridošlicama. Osmeh mu nije silazio
sa usana.
– Zahire, sećam te se kada si bio mali – rekao je i prijateljski ga zagrlio. –
Dođi da upoznaš moju porodicu.
Predstavio ga je Katarini, Raju i Jasmini, a čovek ničim nije pokazao
iznenađenje.
– Čeka vas dugačak put – rekao je.
– Da.
– Nedaleko odavde je moj logor – nastavio je. – Tamo možete odmoriti.
– Hvala.
Jahali su skoro celog dana i Jasmina je bila na kraju snaga kada su stigli.
Domaćini su im ponudili čaj i neke kolačiće, da se malo okrepe dok su im
oni pripremali šatore.
Bilo je mnogo žena i Jasmina je primetila da su one izgledale mnogo
starije nego što su verovatno bile. Duge haljine, pokrivena lica i tromi pokreti
bilo je jedino što je mogla uočiti. Uglavnom su ćutale, odgovarale muškarcima
tek kada bi ih nešto pitali i mnogo radile.
Jusufov brat Azrou. Zahirov otac je oduševljeno prihvatio goste, poveo
Jusufa u svoj šator, veselo pričajući i podsećajući ga na neke davne dane.
Tokom večere Jasmina je primetila da Azrou i njegov sin upućuju ka njoj
ispitivačke poglede. Bilo joj je neugodno i najradije bi nešto pričala, ali se
bojala reakcije oca i dede.
– Jusufe, pričaj mi o svojoj unuci – zamolio je Azrou.
Deda je pričao o njenom školovanju u Americi, ali velikoj požrtvovanosti
kući i porodici. Posebno je naglasio njenu odluku da krene s njim na put.

48

Book as passion
 – Lepo – promrmljao je starac. – A da li ona zna da ti kuva? – upitao je.
– Pa...
– Sutra će je moje žene naučiti – predložio je ponosnim glasom.
– Hvala.
– Ona mora da kuva i tebi i tvom sinu – nastavio je.
To rade kćerke i žene.
Jasmina je zbunjeno gledala oko sebe. Želela je da kaže kako ona zna da
isprži jaja i podgreje hranu u mikrotalasnoj peći što je za američko uslove
života dovoljno, ali je u poslednjem trenutku odustala.
Srela je Rajov pogled koji kao da je govorio da će ona za ta tri meseca
koliko planiraju da ostanu u pustinji, postati prava pokorna žena, ali je odmah
te misli izbacila iz glave.
Sledećeg jutra Jasminu su probudile neke žene koje su ušle u njen šator i
nežno je prodrmale. Povele su je na kupanje na obližnji izvor i ona se tome jako
obradovala. Nekoliko dana se nije kupala, te je znala da će joj voda prijati.
Jahala je za ženama koje su upravljale konjima vešto kao muškarci. Nešto
su se došaptavale i smejale i ona mada je čula o čemu govore nije želela da
učestvuje u razgovoru.
Hladan, brz potok sa čistom vodom u uskoj zelenoj dolini bio je najlepša
slika koju je Jasmina mogla da poželi u tom trenutku. Sjahala je sa konja,
skinula haljinu i ušla u vodu sa ženama osećala je njihove ispitivačke poglede
na sebi, ali joj to nije smetalo.
– Koliko ti je godina? – upitala je najmlađa devojka među njima.
– Dvadeset i jedna.
– Udata?
– Ne.

49

Book as passion
 – Nisam ni ja – rekla je devojka tužnim glasom. – Otac je hteo da me uda
za starog Omar Bariba, ali sam mu rekla da ću pobeći. To je velika sramota, pa
je odustao – dodala je, a preko usana joj je proleteo vragolast osmeh.
– Koliko je tebi godina? – upitala je Jasmina, jer je videla da je devojka
mlada.
– Još malo pa šesnaest.
– Mlada si – tešila je Jasmina, jer je videla da devojka pati. – Kako se
zoveš?
– Raisa – rekla je veselo. – Tvoje ime je jako lepo. I ja bih volela da se
zovem Jasmina. Da li ćeš se udati za mladića koji je došao sa vama? – ispitivala
je zainteresovano.
– Raja?
– Raisa, nepristojno je postavljati takva pitanja – upozorila je starija žena.
– Ali...
– Nema veze – umešala se Jasmina kada je primetila Raisin uplašen
pogled. – Pitaj me sve što te zanima – rekla je ljubazno i veselo se osmehnula.
– Mi smo prijateljice, zar ne
– Jesmo.
– Divno.
i devojka je bila zadovoljna i svoju sreću nije krila.
– Kako to da se još nisi udala, Jasmina? – upitala je žena njenih godina
koja je rekla da se zove Serafina.
– Tamo gde ja živim to se ne radi rano – pokušala je da objasni.
– Dvadeset i jedna godina nije rano – nastavila je glasom punim čuđenja.
– Kako se uzme.

50

Book as passion
 – To je kasno, suviše kasno za ženu – uveravala je. – Ja imam dvadeset
godina i već sam šest u braku – rekla je ponosno i blago se osmehnula.
– Lepo – promrmljala je Jasmina, jer nije znala šta da joj odgovori.
– Možda će te neko uzeti za drugi ženu – nastavila je utešnim glasom.
– Molim?
– Lepa si – počela je.
– Pa?
– Sigurno će se naći muškarac kojem neće smetati tvoje godine – rekla je.
– Ne.
– Ali…– Neću se još udavati – rekla je Jasmina odlučnim glasom. – Još je
rano.
Žene su je sažaljivo gledale i brzim šapatom govorile neke molitve.
Jasmina više nije obraćala pažnju na njih. Prskala se vodom i mazala
nekom mirišljavom tečnošću koja se penila kao šampon, jer je videla da to rade
i ostale žene.
– Kosa ti je čudne boje – rekla je jedna žena, najstarija u grupi. Sve su bile
izrazite crnke i Jasminina plava kosa je upadala u oči.
– Nasledila sam je od majke – rekla je bez želje da im dalje objašnjava.
– Lepa je.
Žene su završile kupanje i počele sa oblačenjem.
– Moraš pokriti i kosu – savetovale su je.
– Ja to ne radim.
– Moraš.

51

Book as passion
 – Muškarci ne smeju videti ženinu kosu – objasnila je najstarija. – To
jedino može njen muž kada su sami – dodala je tihim glasom.
Jasmina se nasmejala.
– Pokrij je.
– Obukla sam ovu haljinu samo da zadovoljim dedu – rekla je Jasmina. –
Lice prekrivam velom samo zbog sunca i peska, ništa više neću pokrivati.
– Ali...
– Samo se sada tako oblačim – rekla je veselim glasom, jer je zabavljalo
njihovo iznenađenje.
Žene su je začuđeno posmatrale. Pokušala je da im objasni kako izgledaju
žene u Americi, ali je ubrzo odustala, jer je videla da joj ne veruju ni reč.
Kada su se vratile u logor muškarci su već ustali i žene su prionule na
svakodnevno poslove, a Jasmina je potražila svoje roditelje.
– Jasmina – pozvao je otac.
– Molim?
– Moraš prekriti kosu – rekao je.
– Zašto?
– Smeta im.
– Ali... – pokušala je da se pobuni.
– Tebe treba udati što pre – rekao je Azrou. – Vidim da tvoji roditelji ne
mogu da izađu na kraj s tobom. Muža ćeš morati slušati.
– Ja...
– Ti si teška žena – rekao je Zahir. – Da si moja...

52

Book as passion
 – Srećom nisam – rekla je veselo bez namere da ga izaziva ili vređa.
Osetila je strah od njegovog pogleda i reči, pa joj je bilo drago kada je Raj
prišao. Poletela mu je u zagrljaj.
– Aha – uzviknuo je Zahir. – Njegova si, a to kriješ – dodao je.
– Ne, ja...
– On će te naučiti redu – nastavio je zadovoljnim glasom i zadivljeno je
posmatrao.
Raj je primetio Ijubomoru u njegovim očima i strast koja se budila.
– Zahire, dalje ruke od Jasmine – rekao je pretećim glasom i nežno je
zagrlio.
– Lepa je – uzdisao je Zahir. – Meni treba nova žena.
– Ne, ona.
– Pazi na ponašanje – viknuo je Zahir. – Ti si ovde samo gost i ne možeš
mi narediti kako da se ponašam i šta da radim. Ako odlučim da će Jasmina biti
moja, budi siguran da ću to i ostvariti.
Jasmina je zadrhtala od straha.
– Jasmina, moramo razgovarati – rekao je Rašid ulazeći u njen šator
zajedno Rajom.
– O čemu?
– Tebi – rekao je otac. – Ponašaj se pristojno – zagrmeo je.
– Ali..
– Nisi u Americi nego u pustinji sa beduinima – nastavio je pretećim
glasom.
– Znam.

53

Book as passion
 – Nemoj ih izazivati.
– Ne izazivam, tata – rekla je tihim uplašenim glasom. Ne vidim da se loše
ponašam. Pristojna sam i mirna.
– Misliš?
– Da.
– Moraš pokriti kosu.
– Ali...
– To ih izaziva – rekao je otac mirno.
– Kako može kosa nekoga da izaziva?
– Ti ne razumeš te muškarce, Jasmina – rekao je Raj, naglašavajući reč te.
– Tvoja kosa je za njih provokativna.
– Zbog boje?
– Ne, ne samo zbog boje.
– Svašta – mrmljala je.
– Ako Zahir odluči da te ima može nam praviti velike probleme – rekao je
Raj.
– Kakve?
– Meni i dedi – ubacio je otac.
Jasmina nije ništa više pitala, ali po strahu u očevim očima znala da su svi
u opasnosti i da je otac ne plaši bez razloga.
– Čuvaj se Zahira – upozorio je Raj.
– Hoću.
– O čemu razmišljaš, draga? – upitao je Rašid Katarinu kada su te večeri
legli da spavaju, a ona se nemirno prevrtala pokušavajući da zaspi.

54

Book as passion
 – O Jasmini.
– Nemoj brinuti – rekao je nežnim glasom. – Zahir će je ostaviti na miru.
– Misliš?
– Da, verujem.
– Nije samo to – uzdahnula je.
– Nego?
– Ona je jako tužna poslednjih dana – prošaputala je Katarina.
– Njoj je samo sve ovo čudno – nasmejao se Rašid. – Malo je zbunjena.
– Ne, mislim – naglo je zaćutala. Instinktivno je osećala da je Raj uzrok
Jasmininih patnji, ali nije htela da govori mužu o tome.
– Šta ?
– Ništa, Rašide – rekla je blago. – Verovatno sam samo uznemirena zbog
pustinje, pa mi se pričinjavaju neke stvari. Jedva čekam da se vratimo kući.
– Uskoro.
– Pa... Ne znam – mrmljala je.
– Šta je sada?
– Ne znam da li da Jasminu ostavimo, a mi da odemo – prošaputala je.
– Dogovorićemo se.

55

Book as passion
 X

Tog jutra žene su ponovo povele Jasminu na kupanje na obližnji potok.

Čim su krenule u daljni su ugledale usamljenog jahača na crnom konju i
Jasmina je primetila kako su se sve devojke obradovale.
– Ko je to? – upitala ie.
– Ne znamo – odgovorila je Raisa. – On nije od naših.
– Zašto se toliko radujete?
– Već nas nekoliko dana prati i noću obilazi naš logor – objasnila je. – To
znači da mu se neka devojka sviđa.
– Aha.
– Ne znamo koja i sve smo uzbuđene – nastavila je. – On će možda večeras
doći po nju.
– Kako?
– Jednostavno, on će ukrasti devojku koja mu se sviđa.
– Bože! To je strašno – Jasmina je bila iskreno iznenađena. – Kako se onda
radujete?
– Svaka od nas želi da je ona ta – poverila je Raisa. Jasmina nije želela da
nastavi priču, jer nije razumela običaje beduinskih žena, a nije imala dovoljno
snage da im objašnjava da greše.
Tog su se jutra zadržale na kupanju mnogo duže nego obično, jer je te večeri
bila proslova i sve su želele da izgledaju što lepše. Mazale su tela mirišljavim
uljima, češljale kose i šminkale se.

56

Book as passion
 – Šta će biti večeras? – upitala je Jasmina, jer je nešto načula, ali nije
razumela.
– Najlepša noć – govorila je Raisa zaneseno. – Svi ćemo igrati, pevati i
zabavljati se. Naročito mlade devojke koje još nisu udate imaju čast da se
pokažu i nađu sebi muža.
– Kako?
– Ima poseban ples neudatih devojaka – rekla je jedna starica.
– Hajde da i ti probaš – rekla je Raisa.
– Ne.
– To je divno – govorile su žene uglas. – Probaj i ti.
– Možda.
Devojke su našminkale Jasminu, obukle je u novi kaftan i stavile veo
preko lica i kose.
Noć se polako spuštala, a uzbuđenje raslo. Jasmina je bila zabavljena tim
pripremama i mada još uvek nije odlučila da li će i ona učestvovati u plesu bilo
joj je lepo to sve što se dešavalo oko nje.
Muzika je zasvirala i devojke su potrčale.
– Dođi, Jasmina.
U šatoru punom muškaraca svirala je setna arapska muzika, a devojke su
na sredini igrale. Jasmina je nekoliko trenutaka posmatrala prizor, a zatim
kada je zaključila da i ona to zna, priključila im se.
Muškarci su tapšali u ritmu muzike, bodrili ih i ispod oka merkali svaku
devojku.
– Svaki od njih te želi za sebe – Šapnula joj je Raisa. – Pogledaj kako te
gledaju.
– Čini ti se – uzvratila je Jasmina. – Ti si mnogo lepša od mene...

57

Book as passion
 Kada je muzika stala, devojke su se zaustavile i skinule velove sa lica i
kose.
U šatoru je nastao tajac, jer su sve oči muškaraca bile uprte u Jasminu.
– Ne!
– Jasmina – viknula je njena majka, ali devojka nije imala vremena da se
okrene u tom pravcu pošto ju je Rajove snažne ruke ščepale i izvukle napolje.
– Šta radiš? – vikao je.
– Zabavljam se.
– Luda si.
– Ja...
– Izazivaš sudbinu – nastavio je.
– Ne vidim šta sam to tako loše uradila, sve su devojke igrale –
prošaputala je.
– One traže muža.
– Pa?
– Zar i ti hoćeš da se udaš za beduina ?
– Ne.
– Zašto si ih izazivala, Jasmina? – Raj nije mogao dasakrije ljutnju.
– Nisam.
– Nego?
– Samo sam se zabavljala – ponovila je. – Zaželela sam se plesa.
Raj je toliko čvrsto držao za ruku da je Jasmina osetila bol.

58

Book as passion
 – Koliko ja znam svi vole da vide lepe plesačice – rekla je izazovno.
– To je tačno, samo što to nisu žene kao ti!
– Kako to misliš?
– One plešu za novac. – objasnio je.
– Pa?
– I rade još nešto – dodao je ljutito, ne puštajući njenu ruku iz svoje.
– Pusti me.
– Ne!
– Vikaću – zapretila je. – Reći ću tati – brzo je dodala, znajući da Raj jako
ceni njenog oca i da ne želi da ga povredi.
– Šta ćeš mu reći?
– Sve!
– Zar i to da smo vodili ljubav? – upitao je nemilosrdno.
– Ja...
– I to da si tražila još? – nastavio je.
– Pusti me – zaplakala je.
– Imaju ovi ljudi pravo kada kažu da tebi treba čvrsta muška ruka.
Jasmina ga je pogledala sa strahom u očima. Nikada niko nije sa njom
razgovarao na taj način i ona je osetila da se Raj ne šali.
– Neću više – promrmljala je.
– Šta?
– Neću ih izazivati.
– Idi u svoj šator – rekao je Raj. – Sada će ti doći roditelji.

59

Book as passion
 Ni jedno od njih dvoje nije primetilo jahača na crnom konju koji je iz
daljine posmatrao ovu scenu.
Jasmina je dobila grdnju od roditelja, ali i dede što je najviše bolelo.
– Kako si smela sebi da dopustiš tako nešto, Jasmina? – upitao je strogim
glasom.
– Nisam razmišljala, deda – rekla je. – Želela sam samo da se malo
zabavim.
– Osramotila si nas.
– Ne... Ja...
– Danas je više od polovine muškaraca ovde reklo meni ili tvom ocu da te
žele za ženu – nastavio je.
– Mene?
– Da, draga moja – uzdahnuo je. – To nije šala.
– Ali...
– Zahir je sve muškarce poređao u jednu kolonu i predložio meni da
odaberem najboljeg za tebe.
– I?
– Bio sam iznenađen kada nisam ugledao i Raja među njima – rekao je.
– Zašto?
– To bi mi olakšalo izbor.
– Da se udam za njega? – upitala je paničnim glasom.
– Da. Zašto da ne, Jasmina? On je dobar čovek i bio bi odličan muž.
– Ne želim ga.

60

Book as passion
 – A koga ti želiš? – upitao je podozrivo.
– Pa...
– Nadam se ne nekog momka sa fakulteta.
Jasmina je na to spustila pogled. Nije mogla da ga laže. A nije mogla ni da
kaže istinu, jer je znala da će ga zaboleti.
– Jasmina?
– Molim, deda?
– Jako sam zabrinut za tebe – rekao je tihim, ali odlučnim glasom. – Nije
dobro to što radiš.
Jasmina je primetila da se ponašanje žena prema njoj naglo promenilo, jer
ni one nisu odobravale njeno ponašanje, koje su protumačile kao izazovno.
– To je bila samo šala – pokušala je Jasmina da ih uveri.
– Zar si zaboravila kako se ponašaju Marokanke? – upitala je jedna
starica.
– Nisam, ali...
– Znala si da si lepa i nova i samim tim interesantnija od naših devojaka –
rekla je Serafina. - Svi muškarci su gledali samo u tebe i svi su hteli baš tebe za
ženu.
– Ja se neću udati.
– Ah.
– Samo sam htela da se zabavim – rekla je Jasmina kroz plač. – Navikla
sam na drugačiji život. Nedostaju mi provodi sa prijateljima.
– Osnovna je greška što si živela van Maroka – mrmljala je Raisa.
– Ovde, naše žene nikada ne mogu da budu bez muške kontrole – ubacila
je Serafina.

61

Book as passion
 Jasmina ih je zapanjeno slušala. Nije mogla da veruje da se one mire sa
svojim životom i da to smatraju normalnim. Iznenada je tuga nestala i ona je
poželela da ih ubedi u svoja osećanja i navike.
– Zar mislite da je u redu što živite kao robinje? – vikala je.
– Ne, robinje – branile su se uglas.
– Mi smo žene i ...
– Isto ste sposobne za život kao i muškarci.
Žene su se grohotom nasmejale.
– Žene kuvaju, brinu o deci i ugađaju svojim muževima – rekla je starica. –
To je za njih.
– Ali...
Naglo je zaćutala I pažljivo ih pogledala. Nije verovala da su iskrene i
shvatila je da ne vredi više bilo šta da govori. One nisu imalo snage da bilo šta
menjaju u svom životu i nisu prihvatale žene koje su drugačije od njih.
– Srećom, svaka od nas može da živi onako kako misli da je dobro za nju –
završila je Jasmina.
– Nije istina – uzviknula je jedna žena. – Tebi je krivo što nisi udata, a već
si stara i na sve načine pokušavaš da dođeš do muža.
– Ne.
Te noći Jasmina je dugo razgovarala sa svojom majkom. Prepričala joj je
razgovor koji je vodila sa ženama, kao i njihov zaključak o njenom ponašanju
koji je najviše pogodio. Šta kažeš na to? – upitala je tiho.
– Ja ih razumem, Jasmina – rekla je majka tiho i nežno je pomilovala po
kosi.
– Ali...

62

Book as passion
 – Njihov život je takav.
– Zar one nikada ne požele da negde putuju, upoznaju druge ljude i
krajeve? – ispitivala je.
– Ne.
– Kako mogu biti srećne?
– One drugo i ne poznaju, Jasmina – rekla je majka. – Ovde su zadovoljne.
Jasmina je odlučila da što manje napušta svoj šator i da razgovara jedino
sa svojim roditeljima.
Raj je bio Ijut na nju tako da nije očekivala njegovu posetu i kada je ušao,
iznenađeno je uzviknula.
– Pomislio sam da si bolesna – rekao je.
– Nisam, ali sam zakIjučila da je sigurnije ako sam ovde – objasnila je.
Pili su čaj i Jasmina mu je pričala o razgovorima koji je vodila sa ženama i
svojom majkom, koja ih je razumela što je nju jako čudilo.
– Mene ti čudiš – rekao je Raj iskreno.
– Zašto?
– Ponašaš se kao da nisi Marokanka i da ti je sve što ovde čuješ i
doživljavaš nešto novo.
– Pa...
– I ti si vaspitavana u sličnom ako ne baš istom duhu – dodao je.
– Jesam – priznala je. – Samo ja sam zahvaljujući boravku u Americi
naučila šta je od toga dobro, a šta ne. Nešto mogu da prihvatim.
Raj se nasmejao.
– Zar se ti slažeš sa ovakvim životom? – upitala ga je.

63

Book as passion
 – Ne, Jasmina – odgovorio je. – Ja ne živim kao oni, ali mislim da je takav
život jedino moguć za beduinima.
– A kako ti živiš?
Njen provokativni ton ga je iznervirao, ali se trudio da to ne pokaže.
– Živim savremenije od njih, ali ne ni kao što se živi u Americi ili Evropi.
– Verovatno i sam priželjkuješ da imaš više žena – ubacila je.
– O tome nisam razmišljao, ali ideja nije loša – glasno se nasmejao.
– Uh – promrmljala je.
– Da li je to ljubomora, Jasmina? – zadirkivao je.
– Ne...
– Ti ne bi volela da mi budeš žena? – upitao je kroz osmeh tako da nije
znala da li se šali ili ne.
– Ne... Ja... Ne.
– Lepa si kada si zbunjena – rekao je tihim glasom i nežno joj dodirnuo
obraz.
Jasmina je zadrhtala od njegovog dodira i brzo se pomerila, trudeći se da
on to ne primeti.
– Jasmina?
– Da?
– Želim da razgovaramo – rekao je. – Ovog puta bez šale – dodao je.
– O čemu?
– O nama, Jasmina.
– Ali...
– Slušaj me – počeo je tihim glasom, ali je ona naglo ustala.

64

Book as passion
 – NE, NEMOJ. NE ŽELIM DA SLUŠAM.
– Volim te – prošaputao je.
– Ne... – istrčala je iz šatora, ali su joj njegove reči i dalje odzvan jale u
ušima.
Raj je potrčao za njom.
– Jasmina, Jasmina – vikao je.
– Nju je oteo jedan čovek – uzbuđenim glasom je rekao stari beduin.
– Kada? Ko?
– Sada – rekao je čovek. – Istrčala je iz šatora i pala pravo u njegovo
naručje.
– Ko je on?
– Ne znam – rekao je. – Odjahao je na crnom konju u onom pravcu –
pokazao je rukom.
Već posle nekoliko trenutaka svi su izišli iz svojih šatora da čuju šta se
desilo.
– Zašto je izašla sama iz šatora? – upitao je Rašid.
– Posvađali smo se i ona je pobegla – rekao je Raj, osećajući veliku krivicu.
– Zašto ste se svađali?
– Nemamo vremena da razgovaramo o tome, Rašide – rekao je mladić.
Jasmina nije bila ni svesna u prvom trenutku šta se dešava s njom. Osetila
je neke snažne ruke koje su je digle na konja koji je pojuirio.
Muškarac koji je čvrsto držao u naručju, sedeći na konju iza nje, imao je
turban na glavi i lice prekriveno velom tako da ga nije videla.
Jedino što joj se učinilo poznatim je bio crni konj.

65

Book as passion
 – Gde me vodiš? – upitala je tihim, plačnim glasom.
– U tvoj novi dom.
– Gde?
Muškarac joj nije odgovorio. Ili se pravio da je nije čuo ili nije želeo da
više razgovara sa njom.
Polako se spuštala noć, a on je i dalje uporno terao konja u galop.
– Žedna sam – rekla je tiho.
Muškarac je zaustavio konja, dao joj da popije malo vode, a zatim
nastavio.
Osećala je bolove u celom telu od dugog sedenja na konju. Tek kada je
počela da se meškolji muškarac je začuđeno pogledao.
– Umorna sam – prošaputala je pravdajući se.
– Spavaj.
– Ne mogu na konju.
Posle dugog jahanja glava joj je klonula od umora. Spavala je nemirnim
snom.
Sledećeg jutra jahač se zaustavio kod nekog malog potoka i pomogao joj
da sjaše s konja.
– Ovde se možeš odmoriti i malo osvežiti – rekao je povlačeći se u stranu
da joj ne smeta.
Jasmina se umivala hladnom vodom sve dok nije osetila da joj je telo
ponovo sveže. Legla je na zemlju i zaspala.
– Idemo – muškarac je nežno podigao, stavio na konja i uzjahao.
Jasmina je nekoliko puta pokušavala da započne razgovor sa muškarcem,
ali je on uporno ćutao tako da je odustala.

66

Book as passion
 Kako je vreme prolazilo nju je sve više hvatao strah, jer je videla da to što
se dešava nije igra. Znala je da će njen otac organizovati poteru za njom, ali nije
imala nadu ni da će je pronaći.
Ponovo sam sama kriva za sve, zaključila je. Bezbroj puta je prebacila sebi
što nije imala strpljenje da sasluša Raja nego je histerično izletela iz šatora.
Sada, kada joj se boravak uz Raja činio kao najlepša bajka, mogla je na
miru da razmišlja o svom ponašanju prema njemu. Bila je dovoljno iskrena da
prizna da joj se on svideo još onog prvog dana kada ga je videla u Americi, ali
nije to želela da prizna, jer je ubedila sebe da ne želi vezu sa Marokancem. Raj
je bio lep, šarmantan muškarac i ona je duboko u srcu znala da bi se rado udala
za njega. Od samog početka Jasmina je nametnula igru koje se pridržavala. Nije
htela da mu pokaže osećanja niti da bude njegova, jer se bojala da će on ukinuti
samostalnost na koju je navikla.
U ušima su joj odzvanjale Rajove reči do je voli, a oči su se punile suzama.
U kasnim popodnevnim satima kada je sunce počelo polako da se spušta,
ušli su u naselje beduinskih šatora.
Deca su im potrčala u susret, a stariji ljudi su izišli da je vide.
– Ko je ona? – pitali su.
– Zašto si je doveo?
Muškarac je vešto skočio sa konja i spustio Jasminu na zemlju.
– Ona će biti moja žena – rekao je ponosnim glasom.

67

Book as passion
 – Žena? – upitala je Jasmina. – Nikada! – viknula je odlučnim glasom.
– Ha, ha! – smejali su se ljudi oko njih. – Već će tebe Ali Al-Hamen naučiti
pameti – rekao je neko.
– Ne!
– Sada si to rekla i nikada više – procedio je kroz zube.
– Ali...
– Ako mi se još samo jednom suprostaviš zažalićeš što si živa.
Jasmina je zadrhtala od straha, jer joj je nešto u njegovom glasu govorilo
da se ne šali.
– Odvedite je i okupajte – naredio je ženama koje su
stajale sa strane. – Dajte joj da nešto pojede i lepo je obucite, a zatim
dovedite u moj šator.
Jasmina je želela da se pobuni, ali strah zbog njegove pretnje je sprečio u
tome.
Žene su je odvele u jedan šator.
– Jako je niska i mršava – rekla je jedna od žena. –
Dva puta sam krupnija i jača od tebe. Nadam se da ti je to
dovoljan razlog da ne pokušavaš nikakve budalaštine.
– Da.
Žena je nešto naredila ostalima koje su sa njima ušle u šator i one su
požurile da izvrše njeno naređenje.
– Moji rođaci će doći po mene – rekla je Jasmina šapatom, jer je u tom
trenutku to najviše na svetu želela.

68

Book as passion
 – Neće te naći.
– Kako?
– Ja se ne slažem sa tim što te je Ali doveo – rekla je žena. – Ne odobravam
krađu žena, ali...
– Ja...
– Amvar, moj gospodar nije ovde i ja moram slušati i ispunjavati sva
naređenja koja dobijem od Alija – rekla je žena pravdajući se. – Kako se zoveš?
– Jasmina.
– Ja sam Zohra.
Jasmina je samo klimnula glavom.
– Nisi beduinka?
– Ne.
– Loše po tebe.
– Zašto?
– Teško ćeš se navići na ovaj život – rekla je žena iskreno. – Kako si
privukla Alijevu pažnju?
– Ne znam. Nikada ga nisam videla – rekla je. – Čula sam da postoji neki
usamljeni jahač na crnom konju koji posmatra žene, ali nisam znala da me je
primetio.
– Jadnice – prošaputala je žena. – Biće bolje za tebe i za sve ako neko od
tvojih ne dođe po tebe.
– Zašto?

69

Book as passion
 – Ali te neće dati. On je prek čovek – rekla je i Jasmina je zaključila da ga
ne voli. - Jedina je šansa da mu se ne svidiš ili da mu dosadiš – dodala je tiho, i
to je Jasmini dalo veliku snagu.
– Kako? - Da li ćeš mi pomoći?
– Pokušaću – rekla je žena. – Samo, ništa ti ne obećavam. Ne zaboravi da
je ovo muški svet.
Žene su donele vodu u velikim posudama, mirišljava ulja i haljine.
– Hajde da se okupaš – pozvala je Zohra.
Jasmina se polako skidala.
– Lepa si.
Tek kada je ušla u veliku posudu punu tople vode pružila joj se prilika da da
odušku svom strahu. Glasno je jecala, a krupne suze su curile niz njeno lepo
lice.
– To ti neće pomoći – rekla je Zohra nežno.
– Ali...
– Smiri se, već ću ja nešto smisliti.
Posle kupanja, doneli su joj hranu i ona je dugo polako jela.
– Sada se malo odmori – savetovala je Zohra. – Pokušaj da spavaš.
– Ali je rekao da me odvedeš kod njega – promucala je Jasmina.
– Jeste – klimnula je glavom. – Reći ću mu da si zaspala od umora.
– Da li će to prihvatiti?
– Kakve koristi ima muškarac od umorne žene? – odgovorila je pitanjem.
– U pravu si.

70

Book as passion
 – Jedna žena će ostati da te čuva i ako Ali pokuša da dođe do tebe ona će
me zvati.
– Hvala ti, Zohar – prošaputala je.
– Moramo se vratiti – rekao je Zahir. – Izgubili smo ih, a nemamo više
vode.
– Pa?
– Zahir je u pravu – rekao je Rašid. – Moramo se vratiti – u glasu mu se
osećala tuga.
– Ako mislite tako vi se vratite – Raj je bio odlučan. – Ja idem dalje.
– Gde?
– Ne znam. Da je pronađem – rekao je jednostavno.
Nije imao nikakav plan nego samo jaku želju da što pre pronađe Jasminu i
vrati je.
– To je nemoguće.
– Rašide, ona je tvoja kćerka – Raj je bio iznenađen što je njen otac odlučio
da odustane.
– Jeste i ja želim da je vratim – potvrdio je.
– Znači idemo?
– Ne – bio je odlučan. – Moramo se bolje pripremiti.
– U tome ćemo izgubiti jako mnogo vremena – rekao je Raj posle kraćeg
razmišljanja. – Ja idem dalje.
– Da li je to tvoja definitivna odluka? – upitao je Zahir.
– Jeste!

71

Book as passion
 Zahir je naredio ljudima da ostatke hrane i vode daju Raju. Nije verovao u
njegov uspeh, ali nije ni želeo da ga odvraća. Oduvek su ga nervirali ljudi koji su
mislili da poznaju pustinju bolje od beduina.
– Idem – rekao je Raj na polasku.
– Nadam se da ćeš imati uspeha, prijatelju moj – promrmljao je Rašid.
Zohra je ubedila Ijude da ne dozvole Aliju da od Jasmine napravi svoju
ženu sve dok se njegov brat ne vrati i ne odobri tu vezu.
Ali se bunio, ali nije ništa mogao protiv odluke beduina. Oni su se bojali
rata sa Zahirom, jer je Jasmina ukradena iz njegovog kampa.

72

Book as passion
 XIII

Raj je uporno nastavljao dalje mada više nije bio siguran ni gde se nalazi
ni u kom pravcu treba da krene. Želja da pronađe i spase Jasminu je bila jača od
svega.
U daljini u pustinji na pesku ugledao je neka beživotna tela u prvom
trenutku mu se učinilo da ne vidi dobro, pa je odlučio da priđe malo bliže.
U pesku su ležale dve kamile i malo dalje od njih dva čoveka. Raj je skočio
sa svoje kamile i pritrčao. Jedan čovek je još uvek davao znake života.
Sunce je pržilo, ali je Raj neumorno pomagao mladiću. Dao mu je na vrh
jezika malo neke tečnosti za koju je Jusuf tvrdio da je čudotvorna i da u svemu
pomaže, a zatim i nekoliko kapi vode. Posle dugog vremena. primetio je da mu
se disanje normalizuje.
Tek kada se sasvim spustila noć čovek je polako počeo da otvara oči. Raj
mu je dao još malo lekovite tečnosti i kada je posle nekoliko sati počeo da
govori i gleda oko sebe znao je da je pobedio.
– Ko si ti? – upitao je čovek..
– Raj Ben Hajad.
– Gde je Amvar?
– Ako misliš na čoveka koji je bio sa tobom on je mrtav – odgovorio je Raj.
– Nije davao nikakve znake života kada sam vas našao.
Čovek je zajaukao i nešto je mrmljao tihim, tužnim glasom. – On je naš
vođa – jedino je Raj razumeo.
– Ko si ti? – Raj se trudio da sa njim nastavi razgovor.
– Masad Bej – odgovorio je. – Hvala ti što si mi spasao život. Ja sam tvoj
dužnik do smrti.

73

Book as passion
 – Ne govori tako.
– Nisi beduin?
– Ne.
– Znaš ljudi koji su odrasli u pustinji navikli su da ako im se nešto desi ne
očekuju ni od koga pomoć, jer je retko mogu dobiti. Prepušteni su sami sebi –
govorio je. – To je pravo čudo da si ti naišao i da si mi pomogao.
– Čovek si – rekao je Raj. – To je normalno – dodao je.
– Žedan sam – rekao je Masad tihim glasom i Raj mu je spremno dao još
ono malo vode što mu je ostalo.
– Šta vam se desilo? – upitao je Raj.
– Otrovali smo se prljavom vodom – objasnio je.
Krenuli smo po neke naše kamile i naišli na novi izvor. Verovatno znaš da
ako kamile piju vodu ona je čista, ali ovog puta je to bila greška i one su crkle.
Niko od nas ne zna za ovu oazu inače bi se znalo da je otrovna.
– Odakle si?
Masad mu je ispričao sve o kampu gde je živeo i po njegovoj priči Raj je
zaključio da to nije jako daleko od mesta gde su se nalazili.
– Hajde da odemo tamo – predložio je.
– Zašto si sam? Da li si se izgubio? – Masad nije mogao da veruje da neki
čovek luta sam po pustinji.
– Tražim ženu koja je pre pet dana ukradena iz kampa u kojem smo
boravili.
– To je tvoja žena?
– Ne, baš... To je devojka koju volim – priznao je Raj.

74

Book as passion
 – Znam da se takve stvari događaju, ali ih ja ne odobravam – Masad je bio
odlučan. – To je običaj divljaka, a ne ljudi. Ko je taj čovek?
– Ne znam. Nisam ga video.
– Niko ništa ne zna o njemu? – Masad je bio iznenađen.
– Neki ljudi su ga primetili – nastavio je Raj. – On je odličan jahač. Bio je
na divnom crnom konju koji je ljudima zapao za oči.
– Crni konj?
– Da. Zašto?
– Ništa, ništa – promrmljao je. – Pomoći ću ti da je pronađeš.
Ali je sa nestrpljenjem očekivao Amvarov dolazak, jer se nadao da će ga
ubediti da mu da Jasminu za ženu.
Nikada ranije nije video lepšu ženu i čvrsto je rešio da je dobije, mada je
znao da je njegov brat Amvar jako pošten čovek koji ne podnosi i ne opravdava
nikakvu silu.
To noći tiho se uvukao u Jasminin šator. Sačekao je da žena koja je čuva
izađe iz njega. Seo je pored devojke i nežno je uhvatio za ruku. Bojao se da je ne
probudi, pa se nije mnogo pomerao. Iznenada se vratila žena koja je po
Zohrinom naređenju morala da čuva Jasminu. Njen prodoran vrisak je
probudio sve ljude i pre nego što je Ali pobegao oni su se okupili oko šatora.
Njihovi prekorni pogledi i ljutite reči koje su mu upućivali bile su dovoljne da
Ali shvati da je sve svoje saplemenike okrenuo protiv sebe.
– Ništa joj nisam uradio – rekao je.
– To je sramota, Ali – rekao je najstariji beduin. – Amvor će biti ljut na
tebe.
– Amvar dolazi – viknuo je neko.
– Eno jahač.

75

Book as passion
 Ljudi su potrčali i kao skamenjeni stali kada su ugledali Masada sa
nepoznatim čovekom.
– Ovo je moj prijatelj Raj Ben Hajd – rekao je Masad. – Dajte nam vode.
Pomogli su im da sjašu i dali vode. Niko nije pitao za Amvara, ali po
tužnom Masadovom pogledu su znali da njihovog vođe više nema.
Raj je bio iscrpljen i jedva je stajao na nogama. Ni sam nije znao kako, ali
je osećao da je Jasmina tu u tom kampu.

76

Book as passion
 XIV

– Šta ti je Jasmina? Zašto me tako gledaš? – upitala je Zohra.

– Zbunjena sam – promucala je. – Primetila sam vaše tužne poglede koje
upućujete meni.
– Pa...
– Reci mi.
– Tužni smo zbog Amvarove smrti – rekla je Zohra, spuštajući pogled.
– I?
Tebe, Jasmina – prošaputala je. – Sad više niko ne može sprečiti Alija da te
uzme.
– Oh!
– On će neko vreme biti miran, jer je u žalosti za bratom, ali posle toga...
– Koliko je to dugo?
– Nekoliko dana.
Tog jutra Ali je pozvao Masada u svoj šator.
– Ne volim strance u svom kampu – rekao je odlučnim glasom, jer je
preuzeo bratovljevu ulogu vođe.
– Taj čovek mi je pomogao.
– Sada treba da ide.
Masad ga ja nekoliko trenutaka gledao, a zatim slegnuo ramenima.

77

Book as passion
 – Pusti ga još malo da se odmori i oporavi – zamolio je. – Pokušavao je do
spase tvog brata i mene.
Ali je samo klimnuo glavom što je značilo kraj razgovora i Masad nije znao
kada će oterati Raja.
Sporim korakom se vraćao u svoj šator gde ga je čekao Raj. Nije znao kako
da mu kaže tužnu vest da mu mora otkazati gostoprimstvo, ali je odlučio da
krene s njim i pokuša da mu pomogne u traženju devojke.
Ne verujući svojim očima video je nekoliko trenutaka u otvor jednog
šatora, a zatim naglo potrčao.
– Raje, da li je ta devojka plave kose? – upitao je čim je ušao.
– Jeste.
– Nju je uzeo Ali – umorno se pružio na prostirku. – Toga sam se bojao od
prvog trenutka kada si mi ispričao priču, ali sam se nadao da grešim.
– Šta da radimo? – Raj je bio sasvim budan i spreman na akciju.
– Moram razgovarati sa Ijudima.
– Da li je to sigurno? – Raj je bio zainteresovan.
– Znam neke koji sigurno ne odobravaju ovaj Alijev poduhvat.
– Ne zaboravi da je on sada vođa.
– Da, znam.
– Moramo pobeći – mrmljao je Raj. – Da li ćeš mi pomoći, prijatelju?
– Naravno, ti si mi spasao život – rekao je Masad. Izašao je iz šatora i
krenuo da razgovara sa ljudima. Znao je da bez njihove pomoći ne može pobeći
sa devojkom i Rajom, a to je želeo.
Raj je ostao u šatoru i čekao. Činilo mu se da je prošla večnost do
Masadovog povratka.

78

Book as passion
 – I?
– Ali želi tu ženu – rekao je tiho.
– Šta to znači? – upitao je Raj uspaničenim glasom. – Odustaješ ?
– Ne, samo kažem da će biti jako teško – rekao je Masad.
– Šta si odlučio?
– Moramo pobeći!
– Kada?
– Sutra uveče – odgovorio je Masad.
– Ja bih želeo da razgovaram s njom – promrmljao je Raj. – Moram je
pripremiti.
Jasmina je spavala kada joj je Zohra prišla i tiho je probudila.
– Neko želi da razgovara s tobom – prošaputala je.
– Sigurno je to Ali? – u njenim očima je bio strah.
– Raj.
Kada je videla to poznato lice Jasmina je zaplakala i poletela mu u naručje.
– Smiri se, Jasmina – tiho je govorio. – Ali te može čuti.
– Ja...
– Smiri se.
– Bojim se – prošaputala je i još čvršće se privila u njegovo naručje.
– Znam, draga – šaputao je Raj. – Verujem da se bojiš, Ali je opasan čovek.
– Hoće da se oženi sa mnom – rekla je.
– Znam.
– Raje...

79

Book as passion
 – Slušaj me pažljivo – rekao je tihim, ali odlučnim glasom. – Sutra ćemo
pobeći.
– Kako?
– To još ne znam.
– Ali...
– Imaj poverenja u mene, Jasmina – zamolio ie.
– Ko je još tu sa tobom? Tata? Deda? – ispitivala ga je, jer je htela što pre
sve da sazna.
– Ne, ja sam sam.
– Ti?
– Želeo sam da te vratim kući, Jasmina. Moram da idem – nervozno se
okretao i osluškivao zvuke. – Opasno je za oboje ako još ostanem.
– Znam.
– Slušaj Zohru – savetovao je Raj. – Ona je spremna da nam pomogne.
– Raj?
– Molim?
– Poljubi me – zamolila je.
– Ali...
– Želim to – prošaputala je. – Želim tvoj poljubac najviše na svetu.
Nežno je poljubio i brzo odgurnuo od sebe.
– Još!
– Jasmina – čuo se šapat ispred šatora dok je ona bila u Rajovom naručju,
a odmah zatim Ali je ušao unutra.

80

Book as passion
 Nekoliko trenutaka je nemo posmatrao šta se dešava, a zatim je izjurio iz
šatora i pozvao svoje ljude. Naredio je da ih oboje vežu i surovo kazne.
– Ne! – ciknula je Jasmina. – On nije kriv – vikala je pokazujući mu Raja. –
Ja sam ga izazvala.
– Hmm...
– Pusti ga da ode, a ja ću uraditi sve što želiš – molila je.
– Šta?
– Biću ti žena.
–- Ne želim te više – rekao je Ali. – Ne posle ovoga šta si uradila.
– Ja sam kriva – gorko je zaplakala.
– Sve ću vas kazniti – govorio je, Ali obraćajući se ljudima koji su želeli
pomoći Jasmini.
Katarinin prodoran vrisak je probudio Rašida.
– Šta se desilo, draga? – upitao je nežno.
– Jasmina ...
– Šta?
– Sanjala sam... – mucala je.
– Šta?
– Ne znam, Rašide – promucala je tiho tako da je jedva čuo. – Ona je u
opasnosti. Osećam to. Ja sam joj majka. Moje dete je u opasnosti – gorko je
zaplakala.
– Smiri se.
– Jasmina...
– Sutra polazim da je nađem – umirivao je Rašid.

81

Book as passion
– Ona...
– Ona je i moje dete – rekao je. – Moja jedinica.
– Nađi je, Rašide – zavapila je. – Nađi našu ćerku.
– Hoću.

82

Book as passion
 XV

I pored Alijeve zabrane Zohra je uvela Jasminu u šator u kojem je boravio

Raj. Ležao je na zemlji, krvav od batina koje je dobio od Alija.
– Dragi – pritrčala mu je.
– Kako si, Jasmina?
– Dobro.
– Nije te povredio?
– Ne – nežno mu je brisala rane. – Da li boli?
– Lakše je kada si tu – prošaputao je iskreno. – Da li će se oženiti tobom?
– Ne, odustao je – rekla je ponosno. – Kaže da sam ga razočarala.
– To znači da neće imati obzira ni prema tebi – promucao je Raj.
– Nema veze – rekla je ponosno. – Nek radi sa mnom šta hoće. Sve ću
lakše podneti nego da mu budem žena.
– Jasmina...
– Kakva je ovo rana? – upitala je pokazujući Rajevo rame.
– Od metka – rekao je. – Ali je želeo da me ubije, ali nije pogodio u pravo
mesto.
– Oh!
– Moraš mi to izvaditi.
Jasmina je uz Zohrinu pomoć izvadila metak iz rane i cele noći sedela
pored Raja. Bio je u groznici i ona se bojala da će umreti.

83

Book as passion
 – Jasmina – pozvao je Ali sledećeg jutra. – Čujem da si pomogla tom
čoveku.
– Jesam – rekla je hrabro.
– To me Ijuti.
: – Ja...
– Kriva si koliko i on – vikao je. – Ti si mi neprijatelj. Želeo sam te za ženu,
a ti si me izneverila.
– Ali – rekla je tihim glasom. – Nikada me nisi pitao šta ja želim.
– Ti si žena.
– Pa?
Nekoliko trenutaka je nemo posmatrao.
– Ako nekog želiš da kazniš kazni mene – rekla je hrabro. – Raja pusti da
ide. On nije kriv.
Ali je bio iznenađen, jer nikada nije doživeo da mu se neka žena
suprotstavi i da mu govori šta da radi.
Naglo je ošamario, jer je to bio jedini način da je u tom trenutku kazni, a
zatim se okrenuo i otišao.
– Zašto si me branila, Jasmina? – upitao je Raj koji je čuo celu priču.
– Pa ... Ja... – mucala je.
– Šta?
– Volim te – priznala je.
Preko njegovog lica je preleteo osmeh sreće. – I ja volim tebe, Jasmina.
Zavoleo sam te prvog trenutka kada sam te ugledao – dodao je.
– A toliko se razlikujemo – promucala je.

84

Book as passion
 – Zar je to važno?
– Nije.
Poljubila je njegove hladne bele usne i u tom trenutku osetila istinsku
sreću.
– Izvući ćemo se odavde – šaputao je Raj. – Moramo.
– Da.
– Da li se bojiš?
– Ne kada sam sa tobom.

85

Book as passion
 XVI

Među ljudima se brzo proneo glas da Ali razmišlja o najbrutalnijim

kaznama za izdajice.
– Da li je to moguće, Zohra? – upitala je Jasmina.
– Jeste, on je takav.
– Zašto si pristala da mi pomogneš ako si to znala? – devojka je bila
iznenađena.
– Zbog osvete – rekla je žena. – Pre mnogo godina moj muž je bio vođa, a
Ali ga je ubio.
– Oh!
– On mrzi sve oko sebe i zato verujem da će ljudi pomoći – nastavila je. –
Naročito Masad. Raj mu je spasao život i on je njegov dužnik.
– Kada?
– Noćas – rekla je Zohra.
Iako su obe govorile jako kratko, znale su da se to odnosi na Jasminin beg.
Te noći je Jasmina iako kasno legla i tek što je zaspala, osetila je da je Raj
drma.
– Hajde, Jasmina – pozvao je. – Ustani brzo.
U celom kampu je vladala nesnosna buka i galama.
– Šta je to?
– Masad je sve to organizovao – rekao je Raj. – Pobunio je neke ljude i
uzbunio životinje tako da će Ali neko vreme biti zauzet da ih smiri.

86

Book as passion
 – Aha.
– Požuri! Čekaju nas kamile – navaljivao je. – Sada kada smo toliko blizu
slobodi ne smemo odustati.
– Ti si povređen, Raje.
– Nema veze.
Što su se više udaljavali od logora Masad je brže terao životinje i Jasmina
se bojala da one neće izdržati toliki napor.
Tek u kasnim popodnevnim satima Masad je usporio.
– Možemo se malo odmoriti – rekao je. – Sada već nije toliko toplo.
Jasmina je bila ukočena od stalnog jahanja i nekoliko prvih koraka su bih
jako nespretni.
– Žedna sam – promrmljala je.
– Evo – Masad joj je dodao vodu. – Nemoj je piti nego samo malo ovlaži
usne i jezik. U pustinji postoji pravilo da se voda malo pije, jer što je više piješ
žedniji si.
– Aha.
– Imamo i hrane – dodao je. – Zohra nam je spakovala.
– Ona je divna žena – rekla je Jasmina.
– Jeste.
Jasmina je pojela nekoliko zalogaja i legla na pesak. I dan je bio vreo, ali
ona od umora nije mogla da stoji. Čim je sela oči su joj se sklopile.
– Nemoj joj dati da spava – rekao je Masad Raju. Mora ustati i još malo
jesti.
– Jasmina, nastavljamo – rekao je Raj nežnim glasom. Cele su noći bežali
sve dalje i dalje i kada se sunce podiglo visoko bili su u blizini jedne oaze.

87

Book as passion
 – Znam gde smo – uzviknuo je Masad. – Tu se možemo malo odmoriti i
osvežiti.
– I spavati? – upitala je Jasmina.
– To ne – odgovorio je.
– Umorna sam.
– Znam, ali moramo nastaviti put.

88

Book as passion
 XVII

Jasmina je oprala Rajovu ranu od metka i ponovo je previla. Zohra joj je

zapakovala dovoljno zavoja i melema.
– Da li te boli?
– Manje – odgovorio je Raj, ali je bolna grimasa na njegovom licu jasno
kazivala da baš nije iskren.
– Nećemo se dugo odmarati – rekao je Masad. – Moramo krenuti dalje i
pronaći logor iz kojeg si uzeta – govorio je Jasmini.
– Koliko će to trajati?
– Ne znam – bio je iskren. – Možda i nekoliko dana.
– Zar ćemo imati dovoljno hrane i vode za sve te dane? – Jasmina je bila
uplašena.
– Moramo štedeti – rekao je Raj. – Zohra je malo spakovala, da ne bi
pravila veliki teret.
– A ako budemo gladni?
Masad se nasmejao ovom njenom pitanju.
– Zašto se smeješ?
– Vidi se da nisi odrasla u pustinji – odgovorio je.
– Zašto?
– Razmišljaš o stvarima koje nama nikada ne padaju na pamet –
osmehnuo se. – Mi smo kao kamile. Dugo izdržavamo bez hrane i vode.

89

Book as passion
 – Ovaj potok je jako velik – uzdahnuo je Raj. – Jasmina ako hoćeš možeš se
okupati.
– Hoću – prihvatila je brzo.
Osećala je da su muškarci u blizini, jer Raj nije imao poverenja da je ostavi
samu. Skinula se i zagazila u hladnu vodu koja joj je prijala.
– Masade, hvala ti za sve ovo što radiš za nas – rekao je Raj.
– Ja to moram – rekao je sigurnim glasom. – Ti si bio jako hrabar kada mi
spasavao život i ja moram to da vratim. Posebno ti se divim što si toliko odan
jednoj ženi.
– Zašto?
– Malo ko bi sve to uradio zbog žene – mrmljao je Masad.
– Volim je.
– Da.
– Siguran sam da je i njen otac krenuo da je traži, ali nije imao sreće da
stigne na vreme.
– On ti je prijatelj?
– Najbolji.
– Gde živiš, Raje? – upitao je Masad.
– U Marakešu.
– Nikada nisam bio u gradu – promrmljao je Masad tužno i Jasmina koja
im je prišla, pomislila je da je to prvi beduin kojeg je upoznala da žali što nije
video nešto dalje od pustinje.
– Ja ću ti omogućiti da dođeš kod mene kad god poželiš – ponudio je Raj.
– Hmm... Bojim se da se ne bih snašao u gradu – mrmljao je Masad.
– Verovatno – složio se Raj. – Za tebe je grad ono što je za mene pustinja.

90

Book as passion
 XVIII

Celog sledećeg dana su putovali, ali Masad više nije forsirao onaj ludi
tempo tako da su mogli i razgovarati.
Nikada pre toga Jasmina nije verovala da čoveku toliko mogu da gode te
sitne stvari kao što je sporo jahanje i razgovor i tek je sad videla koliko je naglo
počela da se menja.
– Jasmina, ne spominješ Ameriku – promrmljao je Raj.
– To je sada jako daleko od mene – nasmejala se.
– Da, to osećanje sam iskusio i sam – privatno je.
– Kako?
Raj joj je dugo pričao o svom studiranju u Americi, devojci sa kojom se
zabavljao, životu koji je vodio.
Jasmina je tek tada razumela koliko joj je taj čovek blizak, jer su oboje
prolazili kroz slična iskušenja i duboko u sebi je osećala da je on nju razumeo
od prvog trenutka kada su se upoznali, ali da nije opravdavao njeno ponašanje.
Nije znala zašto, ali se prijatnije osećala posle tog saznanja.
– Ovde možemo prespavati – predložio je Masad.
Bila je kasna noć i Jasmina je osetila umor. Čim se spustila na zemlju glava
joj je klonula.
– Pusti je neka spava – rekao je Masad. – Odmor će je najbolje okrepiti.
– Treba da jede – mrmljao je Raj.
– Kada se probudi.
Njih dvojica su sedeli u tišini i jeli po komad suvog kolača.

91

Book as passion
 Iz daljine se čula neka potmula buka koja je postajala sve glasnija.
– Šta je to?
– Jahači – odgovorio je Masad tiho i dalje osluškujući. – Probudi Jasminu –
u glasu mu se nije osećala panika mada je Raj u njegovim očima video strah.
– Zašto?
– Možda ćemo morati bežati.
Svi troje su sedeli skupljeni jedno oko drugog i osluškivali. Čuo se samo
topot konja i bat kamila.
– Ko je to? – tiho je upitala Jasmina.
– Ne znam.
Tek kada su im se približili toliko blizu da su ih jasno videli Jasmina je
ciknula od sreće.
– Tata!
Pali su jedno drugom u zagrljaj i za kratko vreme nije niko postojao oko
njih.
– Kako ste nas pronašli? – upitao je Raj.
– Slučajno – odgovorio je Zahir. – Danima lutamo okolo po pustinji
– Ko te je oteo? – upitao je otac.
– Ali – promucala je.
– Znam ga – nasmejao se Zahir. – Odavno smo u lošim odnosima. Platiće
mi ovo.
– Ne!
– Kako to misliš ne, Jasmina? – upitao je oštro.
– Ne želim da se svađate zbog mene – promucala je tihim glasom.

92

Book as passion
 – Nije zbog tebe – odgovorio je. – Gosti u mom logoru moraju biti
bezbedni. To je pravilo pustinje.
Zahir i Masad su bili stari prijatelji, oduševljeni što su se iznenada sreli.
Odmah su pronašli zajedničku temu, plan kako da se osvete Aliju.
– Ti moraš biti njihov vođa – rekao je Zahir. – Dobar si i pošten čovek.
– Kako je mama? – upitala je Jasmina oca koji je i dalje držao u naručju.
– Zabrinuta je za tebe.
– A deda?
– Loše – priznao je. – Tvoja otmica je loše delovala na njega. Doživeo je
novi srčani udar i mislim da ga neće preživeti.
– Moramo brzo nazad – Jasmina je bila uzbuđena.
– Polako...
– To je moja greška – zaplakala je devojka. – Ne bi mu bilo loše da ja
nisam pravila razne greške.
– Razume on tebe – tešio je Raj.
– Volim ga.
– Znam, draga.
Rašid je čuo ovaj razgovor, ali nije reagovao. Nadao se da su se njegova
maštanja ipak ostvarila.
– Treba se odmoriti – predložio je Masad. – Sutra nastavljamo put.
– Toliko sam uzbuđena da neću zaspati – rekla je Jasmina.
– Svi smo uzbuđeni, draga – nežno je govorio Raj. – Moraš se dobro
odmoriti. Čeka nas još dalek i težak put.
– Znam.

93

Book as passion
 Te su noći zaspali jedno pored drugog, držeći se za ruke. Jasminina
poslednja misao pre nego što je utonula u san je bila posvećena Raju. Osećala je
veliku sreću što je pored njega, jer je samo tako bila sigurna.

94

Book as passion
 XIX

Putovanje u Zahirov kamp je trajalo tri dana. Svi su bili iscrpljeni, jer ih je
pored teškog puta zadesila i blaža oluja.
U kamp su stigli tokom noći i svi su ustali da ih radosno pozdrave i
proslave njihov povratak. Žene su iznele hranu, spremale vodu za kupanje i
trudile se da im na sve načine ugode.Jasmina je uspela da se pozdravi sa
majkom, a zatim je zaspala mirnim snom. Prvi put posle dugog vremena bila je
opuštena i sigurna.
Katarina je sedela pored nje, nežno joj milovala kosu dok su se suze sreće
slivale niz njeno lice.
– Moje dete, moje drago dete – mrmljala je srećno.
– Raje, želim da razgovaramo – pozvao ga je Rašid kada su se malo
odmorili.
– Naravno.
– Ne znam kako da ti zahvalim što si mi vratio Jasminu – počeo je. –
Rizikovao si svoj život.
– Pa...
– Ipak, želim nešto da znam – nastavio je odlučnim glasom.
– Šta?
– Šta se dešava između vas?
– Oprosti, Rašide, ali to ti neću reći – Raj je bio odlučan. – To je naša stvar.
– Ja sam joj otac.
– Jesi.
– Ubiću te ako si joj nešto uradio – zagrmeo je.

95

Book as passion
 – Mi se volimo.
– I?
– Želim da se venčamo – rekao je Raj.
– Kada?
– Čim se vratimo u Marakeš.
– Da li si razgovarao sa njom? – upitao je Rašid.
– Nisam – priznao je Raj. – Nismo imali vremena da pričamo o tome. Život
nam je bio u opasnosti pa...
– Da, da – klimnuo je glavom. – A onaj momak?
– Koji?
– Sa fakulteta – promucao je uplašeno i Raj je tek tada video da bi Rašid
uradio sve na svetu samo da zadrži Jasminu i da joj onemogući brak sa
mladićem kojeg je spominjala.
– Ne znam – rekao je Raj. – Nije mi pričala o njemu.
– Mislim da je tek sada moja kćerka naučila šta je ljubav i da će joj to izbiti
sve ostale momke iz glave.
– Nadam se – Raj je bio iskren.
Kada se Jasmina probudila njena majka je sedela pored nje i nežno je
držala za ruku.
– Jasmina, drago dete.
– Mama...
– Kako si?
– Sada sam dobro, ali sam jako gladna.
– Odmah ću tražiti da ti se donese.

96

Book as passion
 – Kako je deda?
– Ne baš najbolje – promucala je Katarina.
– Idem da ga vidim.
– Prvo jedi.
– Kasnije.
– Da idem sa tobom, Jasmina? – upitala je majka.
– Ne, idem sama.
Deda je ležao na mekanim jastucima i kada je ušla u njegov šator polako
je okrenuo glavu u tom pravcu.
– Jasmina – uskliknuo je, mada tiho ona je ipak u njegovim rečima i očima
videla ogromnu sreću.
– Vratila sam se, deda – promucala je tiho, Ijubeći njegov izboran obraz.
– Kako si?
– Odlično – rekla je veselo. – Imam jednu veliku novost za tebe.
– Koju?
– Udajem se.
– Molim?
– Raj i ja smo odlučili da se venčamo čim stignemo u Marakeš – objasnila
je.
– On je dobar čovek – odgovorio je deda. – Radujem se.
– Da li odobravaš taj brak?
– Naravno – osmehnuo se. – Raj je jedini čovek koji odgovara mom izboru.
– Kako se osećaš, deda? – upitala je.

97

Book as passion
 – Vidiš i sama, Jasmina – mrmljao je. – Srećan sam što si se vratila. Brinuo
sam.
– Čim se malo oporaviš idemo nazad kući u Marakeš – rekla je.
– Oh.
– Moraš prisustvovati mom venčanju deda, moraš – govorila je
uzbuđenim glasom.
– Ne znam, dete – osmehnuo se. – Jako sam umoran.
Jasmina ga je nežno poljubila u obraz, a on je već utonuo u miran san.
Katarina je sedela pored Jasmine dok je devojka jela, a zatim joj je
pomogla da se okupa. Kroz glavu su joj prolazile slike njihovog života, a
naročito njene kćerke. Sećala se skoro svakog dana od njenog rođenja.
– Mama?
– Molim?
– Udaću se za Raja – rekla je tiho.
– Rašid mi je to napomenuo, Jasmina – rekla je majka. – Da li si sigurna.
– Jesam.
– Ali...
– Volim ga.
– Kada će bili svadba? – upitala je majka.
– Čim se vratimo u Marakeš – devojka je bila puna zanosa što nije
promaklo njenoj majci.
– Da li to znači da ostaješ u Marakešu?
– Da.
– A fakultet?

98

Book as passion
 – Mama, Raj želi ženu, a ne studentkinju – nasmejala se. – Ne vraćam se u
Ameriku.
– Da li je to tvoja odluka, Jasmina?
– Jeste.
Obe su zaćutale i prepustile se svaka svojim mislima.
Katarina je instinktivno osećala da je Jasmina napravila dobar izbor, jer je
Raj po svemu trebao da bude dobar muž. Ljubav koju je osećao prema Jasmini
on je najbolje pokazao kada je sam otišao da je traži i Katarina je znala da takva
ljubav nikada ne može proći bez obzira kakva je iskušenja očekivala.
Dok je ležala u toploj namirisanoj vodi Jasmina se prvi put posle dugog
vremena setila Mika. Pokušala je da se priseti njegovog lika, ali joj to nije pošlo
za rukom.
Bilo je lepo i interesantno sa tobom Mik, ali to nije pravi život za mene,
zaključila je mirno sa osmehom na usnama.
– Mama?
– Da?
– Kako je tata prihvatio moju odluku da se udam za Raja? – upitala je.
– Još pitaš – Katarina se nasmejala. – On voli Raja i oduševljen je.
– Ha...
– Samo...
– Šta?
– Brine da li se među vama nešto desilo dok ste bili sami – promucala je
tiho.
– Zar je to važno? – Jasmina je bila zbunjena razmišljanjem svoga oca.
– Pa...

99

Book as passion
 – Mama i sama si provela mladost u Americi i znaš da su devojke mnogo
slobodnije – pokušala je Jasmina da joj objasni tihim glasom.
– Znači...
– Ne, mama – nasmejala se. – U meni ipak teče i arapska krv – dodala je. –
Čuvala sam se za onog pravog – veselo je namignula.
– A to je Raj?
– Naravno.
– Raje – pozvao ga je Rašid. – Tata želi da razgovara sa tobom.
Mladić je spremno ustao i krenuo u Jusufov šator.
– Zvao si me, Jusufe – rekao je ulazeći.
– Da – promucao je tiho. – Sedi ovde pored mene – pokazao je rukom.
Raj je seo pored njega, iščekujući šta starac želi da mu kaže.
– Hvala ti što si mi vratio Jasminu – počeo je tihim, uzbuđenim glasom.
– Morao sam, Jusufe – ubacio je Raj. – Tako sam osećao.
– Rekla mi je za vaše planove.
– I?
– Zato sam te pozvao – govorio je sporim isprekidanim glasom. – Želim da
vam dam svoj blagoslov.
– Hvala.
– Osećam da iskreno voliš moju unuku.
– Da.
– To me raduje i smiruje – nastavio je. – Jako sam brinuo o njoj, ali sada
kada znam da je našla pravog čoveka mogu mirno da umrem.
– Ne, govori tako, Jusufe.

100

Book as passion
 – To je istina – osmehnuo se. – Ja sam došao do kraja.
– Ali...
– Na vama je da nastavite – prošaputao je.
– Ne smeš tako govoriti zbog Jasmine, Jusufe – rekao je Raj. – Ona te voli
i...
– Znam – osmehnuo se. – Zbog nje nemam više razloga za brigu. Ona je
našla dobrog čoveka koji će brinuti o njoj. Pozovi je – dodao je.
Jasmina je tiho ušla u dedin šator i sela pored njega, držala je njegovu
hladnu ruku u svojoj nežno je milujući.
– Jasmina... – počeo je slabim glasom.
– Molim, deda?
– Pozvao sam te da ti kažem pred Rajom da sam jako srećan zbog vaše
odluke – govorio je tiho, ali su ga oboje jasno čuli. – Usrećili ste me.
– Mi se volimo, deda.
– Znam.
– Volimo se od prvog trenutka kada smo se videli, ali nismo imali snage da
to priznamo jedno drugom – tiho je pričala, zadovoljna što je deda opušteno
sluša.
– Znači, pustinja je učinila dobro delo – pokušao je da se našali...
– Jeste.
– Nikada ne zaboravite kroz šta ste sve prošli – savetovao je. – Čuvajte
svoju ljubav, jer je život pun neprijatnih iznenađenja.
– Hoćemo.
– To je moj blagoslov.
– Hvala – Jasmina ga je nežno poljubila.

101

Book as passion
 – Sada me ostavite – zamolio je. – Spava mi se.
– Ja ću ostati sa tobom, deda – rekla je Jasmina spremno, jer je to želela.
– Ne.
– Ali...
– Ti imaš svog čoveka i moraš biti s njim – rekao je Jusuf.
– Dobro.
– Sledećeg jutra dođi da me vidiš – dodao je tihim glasom.
Zaspao je pre nego što su Jasmina i Raj izašli iz njegovog šatora.
– Deda je divan čovek – mrmljala je.
– Jeste – složio se Raj. – Moraš biti srećna što ti je on deda.
– Tako je umoran – promrmljala je. – I star, dodala je nešto kasnije.
– Znam, ljubavi.
Sledećeg jutra kada je Jasmina ušla u dedin šator on je sedeo oslonjen na
jastuke.
– Pozovi svoje roditelje, Jasmina – zamolio je tihim, isprekidanim glasom.
– Deda?
– Brzo!
Jasmina je potrčala u šator svojih roditelja što je brže mogla i vratila se sa
njima.
– Zvao si nas, tata? – upitao je Rašid.
– Da – promucao je i klimnuo glavom. – Želim da vidim izlazak sunca.
– Naravno.

102

Book as passion
 – Nemoj me nositi – upozorio je sina koji je želeo da ga podigne. – Samo
mi pomozi da ustanem. Nisam toliko star da ne mogu ići sam.
– Da.
– Jasmina...
– Ovde sam, deda.
– Gde je Raj?
– Ovde sam i ja – rekao je mladić i malo se pomerio tako da je starac
mogao da ga vidi.
– Odlično – osmehnuo se. – Mi smo svi jedna velika porodica.
– Da – rekla je Jasmina.
– Jasmina – nastavio je tihim glasom. – Želim da znaš da tebe najviše
volim na svetu.
– Znam, deda.
Sporim korakom je krenuo iz šatora. Rašid i Raj su mu pomagali.
– Najlepši je izlazak sunca u pustinji – šaputao je Jusuf. – To sam želeo da
vidim.
– Da se vratimo u šator? – upitao je Rašid, ali Jusuf
nije odgovorio.
– Deda?
Jusufova glava je klonula, ali je i dalje stajao između Raja i Rašida koji su
ga čvrsto držali.
– Deda?
– On te više ne čuje – rekla je Katarina tiho i nežno je zagrlila.
– Deda?

103

Book as passion
 – Gotovo je – mrmljao je Rašid. – Umro je.
– Takav kraj je i želeo – rekla je Katarina.
Jusuf je sahranjen u blizini beduinskog logora kao što je i želeo.
– Idemo – Rašid je pozvao Jasminu koja je nemo posmatrala zemlju ispod
koje je ležao njen deda.
– Ali...
– Idemo, draga. On je sam želeo takav kraj – rekao je Rašid utešnim
glasom. – Želeo je da među beduinima dočeka svoj kraj.
Nedelju dana posle Jusufove smrti Rašid je rešio da se vrate kući u
Marakeš.
– Ovde nas ništa više ne zadržava – mrmljao je.
– Da.
– Kada idemo? – upitala je Katarina.
– Čim izađe sunce – odgovorio je mirno.
Te poslednje noći Zahir je napravio oproštajnu zabavu za svoje goste. Svi
su se veselili, igrali i niko više nije onako strogo procenjivao Jasminino
ponašanje. Ona se nije odvajala od Raja, koji se trudio da joj ispuni svaku želju.
– Jasmina?
– Molim. Raisa? – osmehnula se devojci koja joj je prišla. – Sedi.
– Da li je istina da se udaješ?
– Jeste.
– I ja se udajem – dodala je ponosno, ne skrivajući osmeh sa lica.

104

Book as passion
 – Za koga? – upitala je Jasmina, a Raisa joj je pokazala mladića koji je
stajao podalje od njih.
Devojka je samo klimnula glavom, jer od uzbuđenja nije mogla da govori.
– Kada će biti svadba?
– Na proleće.
– Divno.
– I moji roditelji su srećni – nastavila je Raisa veselim glasom. – Oni su se
bojali da se nikada neću udati. Ali...
– Šta?
– Onaj ples nam je obema doneo sreću – rekla je. – Zato se i zove
devojački ples.
– Oh! – uzviknula je Jasmina. – Ne pominji mi to. Tada su počeli svi moji
problemi.
Obe su se veselo nasmejale.
– Da li ćeš ponovo u Ameriku?
– Ne! – Jasmina je bila odlučna. – Ovde sam od vas naučila da je ženino
mesto pored muža – objasnila je.
– To je tačno – Raisa je klimnula glavom. – Žena mora da usreći svog
čoveka.
Jasmina je ćutala. Sada prvi put otkako je znala za sebe ove reči joj nisu
delovale strašno, ali se pitala da li će ona biti u stanju da usreći Raja.
– Jasmina – pozvala je Raisa.
– Molim?
– Želim ti sreću – rekla je iskreno. – Odabrala si pravog čoveka.

105

Book as passion
 – Hvala.
– Ovo je za tebe – pružila joj je jedan mali paketić.
– Šta je to?
– Mirišljavo ulje – objasnila je. – Ono pomaže ženama da dugo ostanu lepe
i mlade.
Cele te noći Jasmina nije spavala. Sedela je sa Rajom ispred šatora i čekala
izlazak sunca.
– Zamišljena si – primetio je Raj.
– Razmišljam o dedi – priznala je.
– On je završio život onako kako je želeo – pokušao je da je uteši.
– Znam, i srećna sam zbog toga. – Osmehnula se i uhvatila Raja za ruku. –
Sada je red na nama da napravimo život tako da nam bude lepo.
– Jasmina?
– Da?
– Da li si sigurna u svoju odluku?
– Naravno – osmehnula se. – Volim te Raj i jedino što želim je da budem s
tobom.
Usne su im se spojile u nežni poljubac.
– Želim te – mrmljala je!
– Moramo sačekati još malo, Jasmina – rekao je.
– Raje, trudiću se da budem onakva žena kakvu ti želiš – priznala je. –
Dobra, poslušna. Želim da budem deo tvog sveta, deo tebe.
– To si već.

106

Book as passion
 – Nisam više ona bezobzirna devojka koju si upoznao – govorila je. – Sada
sam upoznala prave vrednosti u životu.
– Koje?
– Ljubav.
– Zbog mena se ne moraš menjati, Jasmina. Volim te takvu kakva si. –
rekao je iskreno.
– Ali ti želiš pravu arapsku ženu – primetila je.
– Ne, ja želim tebe.
– Volim te – promucala je tiho.
– Znam da ti je važno da završiš fakultet i ja se slažem s tim – Raj je želeo
da joj sve kaže.
– Ne! Ne želim da se razdvajamo.
– I nećemo.
– Kako?
– Idem sa tobom.
– A tvoj posao? – upitala je zbunjeno, jer je znala koliko on voli svoj posao
u Rašidovoj firmi.
– Rašid je odlučio da proširi posao i na Ameriku – objasnio je. – Možemo
živeti onako kako ti voliš, Jasmina. Putovati, izlaziti...
– Ne!
– Zašto?
– Uskoro neću moći – promucala je. – Čekam bebu.
– Divno! To je nešto najlepše što si mi mogla reći – bio je oduševljen. –
Volim te, draga.

107

Book as passion
 Nežno je zagrlio, a sigurnost koju je osetila u njegovom naručju bila je
dovoljna potvrda da su njihova osećanja prava i jaka.
– Idemo kući – viknuo je Rašid, a Raj i Jasmina su u čvrstom zagrljaju
krenuli ka njemu.
– Kući – šaputala je Jasmina.

KRAJ

108

Book as passion