Sela Brejšn NA OBRONCIMA SEĆANJA

ljubici.
com
Sela Brejšn: Na obroncima sedanja
Naslov originala:
Sela Bration
THE SLOPES OF REMEMBRANCE
Uspavala je sina i izašla na terasu apartmana, koji se nalazio na poslednjem
spratu luksuznog hotela ,,Kolumbus". Oštar vetar joj je prodro do kostiju i
naterao je da se zgrči, da se obgrli rukama, kako bi se zaštitila od hladnoće.
Doktorka Redžina Doson je nekada volela taj vetar, koji je dopirao sa Jezera
Mičigen. Nekada ga je smatrala za silu, dovoljno jaku da je očisti od strahova, od

nervoze, od neizvesnosti.
Godinama je primenjivala trik, uz pomoć koga je uspevala da se pročisti od
neprijatnih misli, od zbunjujućih osećanja. Stala bi na otvoren prostor i zamislila
kako vetar odnosi sa sobom sve ono što joj je trovalo telo, misli, srce.
Godinama joj je vetar, tako svojstven njenom rodnom gradu Čikagu, bio
prijatelj, saveznik, pomagač. A sada, kada je bila znatno starija, mudrija i
iskusnija, sada, kada je mogla da primeni mnoge druge tehnike samopomoći,

sada joj je taj vetar unosio jezu u kosti, sada ju je plašio svojom snagom, sada
joj se njegovo hučanje činilo zloslutnim.
Kada je kretala iz Bostona, u kome je živela poslednjih devet godina,
Redžina je slutila da joj susret sa rodnim gradom neće biti prijatan. Slutila je da
joj panorama rodnog grada neće zagrejati srce, kao ni da joj vetar neće razvejati
strah, kojim je bila ispunjena.
Pokazalo se da je bila u pravu. Već je po dolasku na aerodrom osetila

napetost, zbog koje je poželela da se odmah vrati odakle je krenula. Međutim, i
tamo su je čekali problemi, i tamo nije mogla da se oseća kao kod kuće.
Po prvi put u životu, Redžina se osećala kao da nije imala gde da se zakloni,
kao da joj se gubilo tlo pod nogama, kao da nije bila u stanju da upravlja
sopstvenom sudbinom. Nije ličila na sebe, onakvu, kakvu su je svi znali, čvrstu,
stabilnu, samouverenu, odvažnu, ponekad grubu, ponekad neprijatno iskrenu. I
svakako nije ličila na onu Redžinu, za koju su mnogi tvrdili da bi preživela napad
razjarenog grizlija, koga bi porazila time što bi odbila da ga se plaši. Grizli bi
pobegao od tebe, šalili su se njeni poznanici. Ti ponekad umeš da budeš veća

zverka.
Mnogima se Redžina nije dopadala kao ličnost, zbog njene brutalne
otvorenosti, ali joj niko nije osporavao vrhunsko kirurško umeće. Sa svojih
trideset devet godina, Redžina se smatrala vodećim kardiohirurgom, među

pripadnicima svoje generacije.
Tu poziciju joj je osiguralo, prvenstveno, znanje, ali potom i krajnje

racionalan pristup intervencijama, pacijentima, životu i smrti.
Redžina je bila neustrašiva u operacionoj sali, podjednako hrabra pri
suočenju sa rodbinom preminulih pacijenata, išla je kroz život širom otvorenih

očiju, ne bežeći od problema, ne zaobilazeći prepreke.
Sve do tada. Sve do tog dana, u kome se vratila u Čikagu, nakon punih
devet godina.
Sa osmogodišnjim sinom, koga je trebalo da predstavi njegovom ocu, koji

nije ni pomišljao da ima dete.
Tada je poželela da pobegne, da se sakrije, da nekim neobjašnjivim
preokretom sudbine izbegne ono što je bilo neminovno.
Tresla se koliko od hladnoće, toliko i od straha, stojeći na terasi. Ali, nije

pomišljala da uđe. Više joj je odgovaralo da misli o tome koliko joj je hladno,
nego o onome što ju je čekalo narednog dana.
Po prvi put, od kada je saznala da je trudna, pomislila je kako bi mogla da se
vrati svom starom poroku, cigaretama. Da, to joj je bilo potrebno, zaključilaje.
Nikotin, alkohol, možda neka tableta. Pa, nije ni ona bila od čelika, iako su mnogi
smatrali da je bila napravljena upravo od tog materijala. I ona je, eto, osetila
nemoć pri suočenju sa stresom. I njoj je bila neophodna pomoć.
I to ne samo ona, koju je nameravala da zatraži od svog jedanaest godina
mlađeg brata Krisa, koji je upravo kucao na vrata apartmana. Požurila mu je u
susret. Iako ga je videla pre svega dva meseca, kada ju je posetio u Bostonu,
poželela je da mu se baci na grudi, da ga čvrsto stegne i da ga zamoli daje

zagrli.
Ali, stegla je zube i uskratila sebi to zadovoljstvo. Jer, znala je da će Kris,
kroz nekoliko minuta, kada mu bude objasnila razlog svog dolaska u Čikago, biti
beskrajno ljut na nju.
Sa pravom.
Umesto da je zagrli i srdačno izljubi, kao što je to obično činio prilikom
njihovih retkih susreta, Kris je sumnjičavo osmotrio Redžinino lice, a potom je
prešao pogledom po prednjem delu apartmana, u kome je sve bilo na svom
mestu.
- Šta se dešava, Redžina?! - uznemireno ju je upitao, ne prestajući da se
osvrće oko sebe. - Gde su Deni i Greg? Zbog čega si insistirala da nikome ne
govorim o tvom dolasku u Čikago?! Čemu tolika tajanstvenost?! I šta te je,
uostalom, navelo da dođeš ovde, nakon toliko godina?! Na kraju, zbog čega si
odsela u hotelu, a ne kod mene?!
- Govori tiše, molim te, Deni spava u susednoj sobi - opomenula ga je

Redžina. - Upravo sam ga uspavala.
- Deni je ovde? - Krisove usne su se razvukle u osmeh. - Kako je taj

momak?
- Lud je od sreće što će provesti nekoliko dana sa tobom, Kris.
- Bojim se da je upamtio sve ono što si mu najavio da ćeš raditi sa njim, kada
ga, jednoga dana, budem dovela u Čikago. Sada ćeš morati da ispuniš bar deo
tih obećanja.
- Jedva čekam! To mi neće biti ni najmanji problem - uprkos tome što se, na
prvi pogled, činilo da je sve u redu, Kris je procenio da je Redžina izgledala
drugačije. Izraz njenog lica je odavao ranjivost, kojoj inače nije bila sklona. - Da li
je sa tobom se u redu?
- Ne, nije - otvoreno mu je priznala. - Znam da ne pušiš, ali, da nemaš kod

sebe, možda, cigaretu?
- Cigaretu? - Kris je sumnjičavo žmimuo. - Od kada si počela da pušiš?

Mislim, ponovo..
Još uvek se nisam vratila starom poroku, ali, samo što nisam - odvratila je,
odlazeći do mini frižidera. - Ja moram da popijem nešto žestoko. A ti? Hoćeš li

jedno pivo?
- Ne, ne, hvala ti... - Kris se sve više mrštio. - Sada sam stvarno zabrinut,
Redžina... Nikada te nisam video da piješ...
- To je zato što sam uvek morala da budem trezna, za slučaj da me hitno
pozovu na neku intervenciju - odgovorila je Redžina, sipajući konjak u čašu. -

Sada sam, pa, na godišnjem odmoru - dodala je, sa primetnom samoironijom.
- Gde je Greg? - upitao je Kris, nakon što je odgledao kako Redžina
halapljivo ispija konjak.
- Otputovao je u Portland, na neki seminar. Ostaće tamo nekoliko dana.

- Aha... - Krisu nije promakao sumoran ton Redžininog glasa. - Da li je sa

vama dvoma sve u redu?
- Ne, nije - po svom dobro poznatom običaju, Redžina je bila
veoma direktna. - Greg i ja smo odlučili da se razvedemo. Odnosno, da se

raziđemo, je li, s obzirom na to da nismo venčani.
*
- O? - u prvom trenutku, Kris nije znao kako da reaguje. - To je... To je baš
iznenađenje... Mada sam očekivao tako nešto.
Redžina je naglo pogledala svog mlađeg brata. - Očekivao si da ću se

jednoga dana, razvesti od Grega? - izgovorila je to pitanje sa nevericom.
- Da.
- Nikada mi to nisi rekao.
- Znam da nisam.
- Greg mi se nikada nije dopadao - Krisu je instinkt govorio da je bio trenutak

za potpunu iskrenost.
Redžina je morala da se nasmeje. - Zaista? Kako je meni to promaklo?
- Pa, ja sam se trudio da ne izražavam, baš, svoje mišljenje. A pomalo sam i
sumnjao u njega.
- Sumnjao si u sopstveno mišljenje?
- Da.
- Zbog čega? To ne liči na tebe. Obično nisi kolebljiv.
- Takav sam samo u odnosu na tebe, Redžina. Slepo ti verujem, i to je
razlog zbog koga sam smatrao da nisam u pravu, kada sam o Gregu razmišljao
kao o onome, ko mi se ne dopada. Mislio sam, ako si ti sa njim, ako si ga

odabrala za životnog saputnika i oca svog deteta, mora da je čovek na mestu.
Redžina je ispustila zvuk koji je ličio na kombinaciju smeha i plača. Iznova je
napunila čašu, a onda se smestila u ugao udobne sofe i pozvala Krisa da joj se
pridruži.
- Još uvek mi nisi otkrio zbog čega ti se Greg ne dopada - nastavila je sa

započetom temom, nakon što je otpila još jedan gutljaj konjaka.
- Možda grešim, ali... - Kris je skinuo jaknu, a potom se sa uzdahom spustio

na sofu - čini mi se da taj čovek ima svoju mračnu stranu, koju odlično krije.
- Nastavi - ohrabrila ga je Redžina, posežući za novim gutljajem pića.
- Greg je sjajan tip na prvi pogled. Duhovit, zabavan, ljubazan, uslužan,
spreman da svakom posveti pažnju, uvek raspoložen da ispriča dobar vic, da
udeli kompliment, da izađe u susret. Ipak, meni sve to liči na masku, i to, onu
lukavo smišljenu. Greg je jednostavno čovek kome je potrebno da bude
prihvaćen, kome je potrebno da bude voljen. Bojim se da on ne podnosi loše
kritike, nepoštovanje, neprihvatanje. To ga dovodi do besa. Zato uvek beži od
kuće, kada vam naši roditelji dolaze u posetu. On, njih, jednostavno ne uspeva
da zavara svojom slatkorečivošću i preteranom uslužnošću. Nije to uspeo ni
mene, međutim, ja mu svojim ponašanjem ne otkrivam da a i tata čine. Oni su
previše dostojanstveni, da bi igrali te igre.
- U redu - Redžina je saglasno klimnula glavom. - Dajem ti za pravo, za sve
što si rekao. Da li je to sve? - Ne, nije - uprkos naletu iskrenosti, koju. je smatrao
za opravdanu, Kris je pokolebano zastao.
- Oduvek sam sumnjao da te Greg voli, Redžina - izgovorio je to sa
žaljenjem u glasu.
- I ne samo to... Mislim da... Da on u tebi vidi prvenstveno rivalku, a tek

potom životnu saputnicu i majku njegovog deteta. Sve i da nisam u pravu, za
sve ono što sam rekao o Gregu, apsolutno sam siguran u to da si zaslužila
boljeg muža, Redžina.
- O, da! - Redžina je podigla čašu, kao da nazdravlja onome što je Kris
izgovorio. - A šta si mi, sve protekle godine, prećutao, na ime onoga što misliš o
Gregu, kao ocu?
Kris je duboko uzdahnuo, postajući sve više pritisnut težinom razgovora,
kojeg je vodio sa svojom starijom sestrom. - Kao što mislim da ti zaslužuješ
boljeg muža od Grega, tako mislim i da Deni zaslužuje, boljeg oca. Oboje imate
sreću što je Deni tako... neobičan, tako poseban, što nije preterano osetljivo
dete. Jer, da to jeste, sigurno bi patio. Iako se Greg besprekomo ponaša prema
njemu, mislim da on nema pravi odnos sa svojim sinom. Kad god sam gledao
njih dvojicu, uvek sam imao osećaj da toj slici nešto nedostaje. Posmatrao sam
ih kako se igraju, kako razgovaraju, kako se valjaju po podu, ali nikada nisam
pomislio da su te slike bile kompletne.
Redžina se stresla, nakon čega je odložila čašu na stočić. Prekrila je dlanom

usta, da bi neprimetno zarila zube u usne.
- Pa, Kris... - prošla je rukom kroz svoju gustu, plavu, valovitu kosu. -
Trebalo je da studiraš psihologiju, umesto informatike. Ti stvarno umeš da „čitaš"

ljude.
- Žao mi je, ako sam bio u pravu za sve ovo što sam rekao.
- Sve i da hoću, ne bih imala šta da dodam tvojim rečima. Sada mi jedino
preostaje da ti otkrijem razlog svog i Gregovog razlaza.
- Slušam te.
- Pre dve nedelje je, u bolnici u kojoj Greg i ja radimo, neočekivano
upražnjeno mesto šefa hirurgije. Na otvoren konkurs za novog šefa se prijavilo

petnaestak eminentnih stručnjaka iz čitave zemlje, ali smo Greg i ja slovili za
najozbiljnije kandidate. Načelnik bolnice je odlučio da ja postanem šef. Greg to

nije mogao da prihvati. To je razlog, zbog koga se razilazimo.
- Budala! - prasnuo je Kris ogorčeno, naglo ustajući sa sofe. - Znao sam da
je budala! Umesto da bude ponosan na tebe, da te podržava, da se raduje
tvojim uspesima, on se takmiči sa tobom! Znao sam da je čovek koji ima veoma
izraženu sujetu, kome je veoma stalo do ličnog promovisanja! Više mu je stalo

do toga, nego do porodice! Trebalo bi da se stidi!
- Sedi, molim te... - Redžina je prstima nervozno protrljala čelo, bolno
svesna toga da će, kroz svega nekoliko minuta, kada bude čuo kompletnu istinu,
Kris prestati da bude na njenoj strani.
Vapila je za njegovim razumevanjem. Ipak, računala je sa tim da ga neće
dobiti. Jer, ni ona sebi nije mogla da oprosti ono što je učinila. Zbog toga je
računala i sa Krisovim optuživanjem.
Kris se vratio na svoje mesto, odakle je pažljivo osmotrio sestrino lice.
- Kako se ti osećaš, povodom svega toga? Da li si povređena? Da li si

tužna?
- Uvek sam tužna kada vidim da ljudima upravljaju njihove slabosti, kada im
one narušavaju kvalitet života. Kada je Greg u pitanju, bila sam potpuno
nemoćna da mu pomognem. A pokušala sam to da učinim. Svoju ljubomoru na
moj uspeh, Greg je prvi put ispoljio pre devet godina, kada sam završila
specijalizaciju pre njega, i kada sam, odmah potom, dobila ponudu za posao.
Tada sam veoma otvoreno razgovarala sa njim, međutim, on je odbio da prizna

da ima taj problem. Zato smo, na kratko, prekinuli našu vezu.
- Da, sedam se toga... - rekao je Kns zamišljeno. - Ti si se aktivno odmarala i
zabavljala, nakon položenih ispita, a on je nastavio da uči. Pomirili ste se tek

nakon što je i on završio sa svojim obavezama.
- Možda nije trebalo da to učinimo... - Redžina je izgovorila rečenicu, sa

kojom su joj, proteklih devet godina, počinjali dani.
- Gregu je to, na neki način, upropastilo život. Sve što je potom radio, radio
je da bi me nadmašio, da bi bio bolji od mene. Učio je i usavršavao se
neprekidno, čitave dane je provodio u bolnici, putovao je na kongrese i
simpozijume samo da bi ojačao svoju poziciju. Ludeo je zbog okolnosti da sam
ja, sa osmočasovnim radnim vremenom, postizala bolje rezultate od njega.
Veoma teško je prikrivao svoju ljubomoru. Ali, ja sam je osećala. Sve je
kulminiralo pre dve nedelje, kada je odlučeno da postanem šef hirurgije. Zato
mislim da bi za Grega bilo bolje da je razvijao svoju karijeru nezavisno od mene.
- Možda Greg ne bi toliko napredovao, da te nije sledio, da se nije takmičio
sa tobom. Koliko je meni poznato, za razliku od tebe, koja imaš prirodnog dara
za bavljenje medicinom, to sa Gregom nije slučaj.
- Da... On je sve postigao zahvaljujući mukotrpnom radu. Mislim da je to
ono, što mu najviše smeta. To, što se ja usavršavam sa naizgled manje

uloženog truda.
- Stvarno je budala! - Kris nije odoleo da to još jednom izgovori.
- Ako je želeo da bude superiorniji od svoje žene, trebalo je da se oženi sa
medicinskom sestrom, kao što to radi većina lekara. Ili sa nekom šalterskom
radnicom. Tada bi uvek bio u poziciji onoga ko je uspešniji.
Redžina se oporo nasmejala. - Greg nikada ne bi učinio tako nešto. On je

dobijao ekstra poene, da se tako izrazim, zahvaljujući činjenici da je živeo sa
mnom. Pred nepoznatim ljudima je uvek blistao od zadovoljstva, kada bi me
predstavljao. Uživao je u pogledima punim divljenja, koje su mi upućivali drugi
muškarci, u tome što su mi govorili da imam figuru manekenke i lice glumice,
kao i u njihovoj neverici da sam, pored toga što dobro izgledam, još i uspešan
hirurg. Greg bi se stideo kada bi imao pored sebe ženu bez društvenog statusa.
Ako se, jednom, bude oženio, opet će tražiti partnerku, sa kojom će moći da se
hvali, i da izaziva zavist.
- On zaista ima veliki problem... - Kris je odmahivao glavom. - A taj problem
bi mogao da resi ako bi jednostavno priznao da si bolja od njega, i ako bi

podržao tvoj izbor za šefa hirurgije.
Redžina je bacila pogled na čašu, a kada je otkrila da ju je ispraznila, ustala
je, da bi iz frižidera uzela novu flašicu konjaka. - Greg mi je, u brutalno
otvorenom razgovoru kojeg smo nedavno vodili, priznao da sam bolja od njega.
Smatrao je, međutim, da bi trebalo da mu prepustim mesto šefa. Da mu to
dugujem.
- Šta mu to znači? - podsmehnuo se Kris. - Čime te je, navodno, on

zadužio?
Redžini je zadrhtala ruka u kojoj je držala čašu. Uspevala je da bude
završeno pribrana u operacijonoj sali, dok je držala u rukama nečije srce i
ušivala pukotine na njemu, ali je tada dozvolila strepnji da je savlada.
A razgovarala je sa Knsom, svojim bratom. Mogla je da nasluti šta ju je, tek,

čekalo, dok bude obavljala onaj razgovor, zbog koga je došla u Čikago.
Prišla je prozoru i bacila pogled na svetla velegrada, koja su blještala u noći
bez mesečine. Negde, među visokim oblakoderima, nalazio se čovek zbog koga
je strepela.
Navukla je zavesu na prozor, ne želeći da misli o tome gde je on bio, i šta je
radio, apsolutno nesvestan toga da će mu se, već narednog dana, život

radikalno izmeniti.
- Ja... - progutala je knedlu vratila se na sofu. - Zahvalna sam ti na poverenju
koje mi ukazuješ, Kris. Nebesa znaju koliko mi to prija, koliko mi je ono
neophodno. Međutim, bojim se da ćeš se, veoma brzo, razočarati u mene.
Plašim se tog trenutka. Plašim se toga proteklih devet godina.
Primetivši podrhtavanje Redžininih ruku, Kris joj je izvukao čašu iz prstiju i
odložio je na sto. Nikada pre svoju odvažnu, jaku, smelu sestru nije video toliko
pokolebanu.
- Redži, hej... - nežno ju je oslovio, mazeći je po šakama. - To sam ja, Kris...
Ja, koji sam bezbroj puta došao kod tebe po savet i po utehu. Uvek si mi
govorila prave stvari, uvek si uspevala da mi pomogneš. Mislim da sam, sve
protekle godine, žudeo za tim da jednom i ja tebi budem od pomoći. Imam

osećaj da bi to moglo da bude sada.
- Da, Kris... - potvrdila je Redžina, izvlačeći svoje šake iz njegovih. - Veoma
si mi potreban. Koliko sutra će moj život pretiti da bude razoren. Zato sam i
odlučila da te upozorim na tu mogućnost. I da ti se požalim, iako sumnjam da ću

dobiti tvoju podršku.
- Ma, hajde, sestrice! - Kris je pokušao da bude vedar, iako mu se grlo
stezalo. - Šta si to toliko strašno mogla da uradiš, što bi me nateralo da ti

uskratim podršku? Nisi nikoga ubila, valjda?!
Redžina je kratko odmahnula glavom, a onda je zatvorila oči.
- Da se vratimo na Grega... Sa njegove tačke gledišta, ja sam mu zaista
dužna... Mogu da razumem njegovo razmišljanje... Njegov zahtev da mu se

odužim...
- Oh, bože... - izustio je Kris, sluteći dolazak nevolje. - Šta ti je Greg učinio,
Redžina? Čime te je zadužio?
Ona se ugriza za usnu, pre nego što je izgovorila - Pristao je da prizna

Denija, za svog sina.
*
Vidno preneražen, Kris je ostao bez glasa. Protekli su sekundi, pre nego što
je uspeo da progovori.
- Deni nije Gregov sin?
- Ne, nije - odvratila je Redžina, odmahnuvši glavom.
- Ali...
- Ostala sam u drugom stanju tokom onih dana, koje si spomenuo, dana u
kojima sam se odmarala od položenih ispita. Tada je Gregova i moja veza bila u
prekidu. On je, nakon što je završio sa svojim obavezama, predložio da je
nastavimo. Priznala sam mu da sam trudna, i da sam raspoložena da ponovo
budem sa njim, ali pod uslovom da prizna da je otac moga deteta. Pristao je bez
razmišljanja. Otvoreno mi je priznao da nikada sebe nije video kao roditelja, kao
oca, da je planirao da život posveti karijeri, ali da je spreman da se žrtvuje zbog
naše veze. Bio je prilično korektan, svih proteklih godina. Nikada mi nije tražio
da budem posebno zahvalna zbog njegovog velikodušnog gesta, Sve do pre
dve nedelje, kada sam mu otela mesto šefa ispred nosa, kako se izrazio. Tada
mi je zapretio da će... Da će otići kod Denijevog oca i otkriti mu da ima
osmogodišnjeg sina. Ja sam požurila da ga preduhitrim. Zato sam došla u
Čikago. Da bih rekla Denijevom ocu da ima sina, i da bih ga upoznala sa njim.
Kris je ustao sa sofe i prošao prstima kroz svoju kovrdžavu kosu. - Ovo je sve
previše čudno i neverovatno za mene... - zamuckivao je. - Da li Deni zna da mu
Greg nije otac?
- Da, zna. Rekla sam mu to uoči puta. Podneo je to začuđujuće dobro.
Sada je, hm, veoma radoznao da upozna svog pravog oca.
- Pa, moram da priznam da sam i ja radoznao da čujem ko je Denijev otac,

Redžina... - Kris je te reči jedva progurao kroz stegnuto grlo.
Redžina je osetila kako joj se čitava utroba zatresla. Znala je da će naredne
reči, koje bude izgovorila, izazvati lavinu neizvesnih i potencijalno sumornih
događaja. Zato je oklevala. Odlagala je taj trenutak, iako je sve protekle godine
znala da će on morati da nastupi.
Jednom...
- To je Nejt - kratko je rekla, uviđajući da više nije imala prostora za ćutanje.
- Nejt? - Kris se snažno namrštio. - Koji Nejt?
- Nejt, Kris... - ponovila je Redžina, toga puta izražajnije.
Po Krisovom naglo prebledelom licu je shvatila da je uvideo ono, što mu se
činilo nemogućim, i zbog čega, u prvom trenutku, nije reagovao. - Nejt?! -

ponovio je zabezeknuto. - Moj najbolji prijatelj Nejt?!
- Da - potvrdila je Redžina, snažno udišući vazduh, kojim je želela da ispuni

svoja stegnuta pluća.
Zbog slabosti u kolenima, Kris se sručio na prvu slobodnu stolicu. Odatle je
netremice gledao u Redžinu, ne uspevajući da se izbori sa doživljenim šokom.
Bio je potpuno uzdrman onim što mu je ona saopštila. Beskrajno začuđen,
pokušavao je da poveže događaje i činjenice u svojoj glavi, ali su mu misli bile

konfuzne. Ipak, jedna okolnost mu se ukazala kristalno jasno.
- Ti si ta žena...
- Molim?
- Ti si ona, zbog koje Nejt... Oh, bože, Redžina! - uzviknuo je, ustajući sa
stolice. - Sve ove godine sam sumnjao da je u Nejtovom životu postojala žena
koja mu je slomila srce, zbog koje nije u stanju da ostvari ljubavnu vezu... To si
ti... Ti si ta žena...
- Kako to misliš, to, da Nejt nije u stanju da ostvari ljubavnu vezu? - Redžina
je zatražila pojašnjenje.
- Nejt ima samo ljubavnice, devojke za jednu noć, ali ni sa jednom niti želi,
niti uspeva da se poveže. On pati, Redžina, neprekidno pati. Istovremeno je i
besan, i taj bes ispoljava prema svojim partnerkama, zbog čega one beže od
njega, ako ih on sam ne najuri. Nisam ni slutio da je takav zbog tebe.
Redžina nije imala ništa da kaže u svoju odbranu. Bilo je vreme za istinu, za
kompletnu istinu, a ne za izbegavanje suočavanja sa njom.
- Kada sam upoznala Nejta on je imao četrnaest godina - počela je, nakon
dubokog uzdaha. - Ja sam imala 25. Bila sam dovoljno iskusna da uvidim da se
zaljubio u mene. Mislila sam da je to prolazna, tinejdžerska zaljubljenost,
proizvod rada hormona. Ali, godine su prolazile, a on me je gledao sve
zaljubljenije. Naravno, nikada ništa nije pokušao da uradi, niti da kaže.
Pretpostavljam da je bio svestan toga da sam znatno starija od njega, da sam
tvoja sestra, uostalom, u to vreme sam već bila lekar, postdiplomac. Šta je
mogao da mi kaže, ili da učini? Ja sam ga tretirala kao dečaka, nijednom ga
nisam uvažila kao muškarca. Nejt je svoju zaljubljenost, očigledno, vešto

skrivao, jer vidim da ni ti nisi znao ništa o tome.
- Ne, ja sam znao da je u njegovom životu postojala žena o kojoj je maštao, i
koja je bila nedostižna za njega, ali nisam ni slutio da si to ti. Sumnjao sam na
njegovu komšinicu, koja je bila veoma atraktivna, ali istovremeno i udata. Slučaj
je hteo da se ona odseli upravo onda, kada si se ti preselila u Boston. Ja sam
Nejtovo razočarenje povezao sa tim, međutim, sada uviđam da je on bio besan

zbog tvog odlaska.
- Tačno - Redžina je nerado priznala. - Nejt je bio besan zbog mog odlaska.
Tražio je da ostanem sa njim.
- Kako... Kada...?
- Reći ću ti - Redžina je imala razumevanja za ono, što je interesovalo Krisa.
Ustala je, da bi napravila nekoliko koraka po sobi, ali i da bi svom bratu pružila
konzervu piva. Imala je utisak da mu je bilo potrebno.
- Hvala - promrmljao je Kris, prihvatajući konzervu.
- Nejt i ja smo vodili ljubav na proslavi njegovog 19 rođendana - Redžina je
odlično upamtila svaki detalj te večeri. - Ja sam prihvatila tvoj predlog da pođem
sa tobom na žurku, jer sam imala potrebu da pijem, da igram, da se zabavim.
Tih dana sam, ako se sećaš, samo to i radila. Bilo mi je neophodno da se

opustim, nakon položenih ispita.
- Da, sećam se... Nas dvoje smo došli zajedno kod Nejta, ali sam ja ubrzo
otišao, jer sam se posvađao sa svojom tadašnjom devojkom. Ti si ostala.

Očigledno do jutra.
- Da, Kris... - potvrdila je Redžina. - Ostala sam kod Nejta do jutra. Sredinom
noći sam, razigrana i pijana, dozvolila Nejtu da me poljubi. On je vapio za tim
poljupcem, a menije prijao. Prijalo mi je i to što mi je priznao da je zaljubljen u
mene, da sam ja za njega jedina žena na svetu, da sam divna, da me obožava.
Ja sam se kikotala i zadirkivala sam ga, nesvesna prave snage njegove ljubavi,
njegove strasti. Mislila sam da se ništa neće dogoditi kada me je odveo u
spavaću sobu i kada je zaključao vrata. Nastavila sam da se smejem i da pravim
šale na račun njegove ljubavi, kao i na račun naših godina, odnosno, razlike
među njima. Međutim, kada me je Nejt uzeo u zagrljaj i odneo na krevet, prestao
je da bude mladić i postao je muškarac, iskusan, punokrvni muškarac. Nimalo
nisam oklevala da mu pripadnem. Prijalo mi je sve što mi je činio. Bila sam
potpuno trezna dok sam mu uzvraćala poljupce. Znala sam šta sam radila. Sem
jedne okolnosti...
- Niste koristili zaštitu - pretpostavio je Kris.
- Tačno. Sve se odvijalo spontano i prirodno, sve je bilo previše lepo da bi
mislili na posledice. Ali, one su se dogodile...
- Oh, Redžina... - Kris je na trenutak zatvorio oči. - Ti si se odselila u Boston i

vratila se Gregu kada si saznala da si trudna?
- Da.
- Nisi ni pomišljala da kažeš Nejtu da nosiš njegovo dete?
- Znam, učinila sam neoprostivu grešku. Ipak, pokušaj da se postaviš u moju

tadašnju poziciju, Kris. Imala sam 30 godina. Trideset! A Nejt samo 19. Bio je
tako mlad. Tek je upisao studije režije, i imao je velike planove. Nisam želela da
mu nametnem očinstvo u tom životnom, periodu, kada je trebalo najviše da uči,
da se obrazuje, da kreira svoju budućnost. Nisam želela da mu ukradem

mladost.
Kris je snažno odmahivao glavom, ne uspevajući da se stavi ni na čiju
stranu. - Mislim daje Nejt imao pravo da zna, da odluči šta želi da čini...
- Oboje znamo šta bi odlučio. Odrekao bi se svega, i prihvatio se uloge oca.
Ja sam procenila da je bio previše mlad za to. Da bi podneo preveliku žrtvu za
nešto, za šta sam ja prvenstveni krivac.
- Ti se smatraš odgovornom za to što si zatrudnela?
- Naravno. Tokom veze sa Gregom sam opsesivno vodila računa o zaštiti od
trudnoće. Nisam želela da zatrudnim, pre nego što položim specijalizaciju.
Istina, ni tada nisam planirala da postanem majka, više sam se bavila pitanjem
zaposlenja, ipak, nije dolazilo u obzir da prekinem trudnoću.
- Šta se dešavalo sa tobom i sa Nejtom, nakon noći, tokom koje si

zatrudnela? - interesovao se Kris.
- Jutro mi je donelo otrežnjenje. I ono od alkohola, i od strasti. Rekla sam
Nejtu da ne dolazi u obzir da nastavimo našu vezu, da je ona nemoguća,
prvenstveno zbog razlike u godinama, a potom i zbog toga što smo se oboje
nalazili na životnim prekretnicama. Mene je čekao posao, a njega studije.
Prećutala sam mu da, tada, ništa nisam osećala prema njemu, što sam takođe
smatrala za opravdan razlog za odbijanje.
- Tada? Tada nisi ništa osećala prema njemu?
- Da.
- Da li to znači da sada nešto osećaš?
Redžina je prešla jezikom preko suvih usana. - Nisam sigurna šta osećam,
Kris... Znam samo da danima, nakon noći provedene sa Nejtom, nisam mogla
da se otresem sećanja na njegove poljupce, dodire, šapate... Njegova ljubav
prema meni je bila iskrena. A kada me je molio da ostanem sa njim, znala sam
da je to želeo svim srcem... I znala sam da me je zamrzeo, kada sam ga odbila.
Ne osuđujem ga zbog toga.
- Nisi mi odgovorila na pitanje, Redžina... - podsetio ju je Kris. - Nisi mi rekla

šta sada osećaš prema Nejtu.
- On je Denijev otac, Kris. Otac deteta koga sam rodila, deteta koga volim,
koje mi je najvažnije na svetu. Nejta volim kroz Denija. Ali, mislim da ga, na neki
način, volim i kao muškarca. Jer, on je najbolji muškarac, sa kojim sam ikada
bila. Najnežniji, najstrastveniji, najemotivniji. Bio je divan one noći. Takvog ga

pamtim, i takvog ga volim.
*
Kris je huknuo, u pokušaju da se izbori sa burom koja mu se odvijala u
grudima. Još uvek nije uspevao da odredi šta je mislio ili osećao o svemu, ali je i
on, baš kao i Redžina, slutio da će nastupajući dani biti veoma kritični.
- Verujem ti kada kažeš da je Nejt nekada bio divan. Ali, nažalost, on više
nije takav. Promenio se. Postao je ogorčen i ciničan. Na žene gleda kao na bića
u koja niko ne bi trebalo da ima poverenja. Koristi ih za zabavu, i za relaksaciju,

kako se sam izražava.
- Žao mi je što to čujem - Redžina je bila iskreno pogođena.
- Nejt raspolaže neizmemim emotivnim kapacitetom. On je u stanju da

usreći ženu. Na više načina. Zaista je šteta što to ne čini.
- Bojim se da on, u stvari, kažnjava žene u svom životu zbog toga što one
nisu...
- Što nisu ja? - Redžina je nastavila rečenicu, na mestu na kome ju je Kris

prekinuo.
- Da.
Redžina se nervozno nasmejala. - Ovo će biti gore nego što sam mislila... -
promrmljala je sebi u bradu. - Nisam očekivala da će me Nejt dočekati širom
raširenih ruku, jer se odlično sećam njegovih reči, kao i pogleda koje mi je
upućivao dok sam mu govorila da nemam nameru da budem sa njim. Imala sam
utisak da je već tada počeo da me mrzi, da me osuđuje. Osećao se odbačenim,
silno ga je povredilo to što sam odbila njegovu ljubav. Kada sam mu skrenula
pažnju na našu razliku u godinama, optužio me je da to koristim kao izgovor da
bih otišla od njega.
- Ne mogu da te utešim, po tom pitanju... - Kris je, kao i obično, bio realan. -
Nejt ti, sasvim sigurno, nije oprostio to što si ga ostavila.
- Šta on radi, Kris? - interesovala se Redžina, koja je posegnula i za trećom

flašicom konjaka.
- Veoma uspešno snima dokumentarne filmove o raznim temama, uglavnom
onima koje su društveno angažovane. Novac ga ne zanima, uostalom, njegovi
roditelji su veoma imućni, tako da ima sve što mu je neophodno. Često putuje,
jer voli da snima filmove na neobičnim'lokacijama. Ima svoju ekipu ljudi, koji ga
vemo prate gde god da krene. Mislim da se, od kada je dobio prvu, pretplatio na
nagrade.
- Prošle godine sam ga videla na televiziji, u okviru neke emisije, u kojoj je
emitovan snimak sa ceremonije na kojoj je primio nagradu - Redžina se sa

osmehom prisetila toga. - Pomislila sam da je postao veoma privlačan i zgodan
muškarac.
- O, da... - Kris se malčice podsmehnuo. - Nejt je vraški zgodan. Ah, to je
nešto, što meni ne ide u prilog. Jer, kad god izađem sa njim, on je taj koga
devojke primećuju, kome prilaze, kome ostavljaju brojeve telefona. Ja sam,

pored njega, potpuno neprimetan!
- Pretpostavljam da ste, i dalje, veoma dobri prijatelji?
- Jesmo. Nejt je izuzetan, kao prijatelj. Iskren je, odan, uvek spreman da
sasluša, da pomogne. Njemu mogu sve da kažem, i da sa pravom očekujem da
ću čuti objektivan komentar i konstruktivan savet. Nejt nije od onih koji vole da
pametuju, i koji, umesto reči, imaju samo kritiku. Zato ga volim, zato ga smatram
za veoma dragoceno biće u svom životu.
*
Redžina je klimnula glavom, osetivši neznatno olakšanje. Mislila je, ako Nejt
ne bude imao milosti prema njoj, imaće je prema Krisu.
- Da li je Nejt trenutno u Čikagu? - upitala je.
- Jeste, upravo se vratio iz Arizone. Ostaće ovde neko vreme.
- Ako bi ga sutra uveče, na primer, pozvao da dođe kod tebe, to ne bi bilo

ništa neobično, zar ne?
Kris je blago suzio pogled. - Šta si naumila?
- Nemam dovoljno smelosti, da budem sasvim iskrena, da zovem Nejta i
predložim mu da se vidimo. Plašim se da bi mogao da me odbije. Ne želim da

mu preko telefona otkrivam da ima osmogodišnjeg sina.
- Jasno - Kris je zamišljeno promrmljao. - Ti si, dakle, planirala da se sutra
svi nađemo kod mene? I Deni? Da, na neki način, stavimo Nejta pred svršen
čin?
- Ni slučajno! - Redžina je odlučno odmahnula glavom. - Nejt će biti uzdrman
već i samim susretom sa mnom. Dozvoliću mu da najpre to prevlada.
Razgovarala sa njim, još jednom, o razlozima zbog kojih sam otišla. Onda ću mu
reći za Denija. Bio bi preveliki stres, i za jednog i za drugog, ako bih ih tek tako,
bez najave i objašnjenja, suočila.
- Da, da, u pravu si... - Kris je pokušavao da smisli najbolji scenario, za
predstojeći susret Redžine i Nejta. - Mislim da bi bilo najbolje da Nejt i ti budete

sami. Bez mene.
- Pa, neko će morati da čuva Denija, dok ja razgovaram sa Nejtom. Planirala
sam da te zamolim za tu uslugu.
- Čuvaću ga sa zadovoljstvom - potvrdio je Kris. - Onda, šta smo se

dogovorili? Da pozovem Nejta u moj stan, u kome ćeš ga ti sačekati?
Redžina se ugrizla za usnu, zamišljajući tu scenu. - Nejt bi mogao da ode... -
promrmljala je. - Bolje je da on meni otvori vrata. Da li je to izvodljivo? Da Nejt

sam uđe u tvoj stan, pod izgovorom da ti kasniš?
- Jeste, izvodljivo je. Nejt ima ključ od mog stana, kao što i ja imam ključ od
njegove kuće. Preporučiću mu da uđe i da me sačeka.
- A onda... - ispustio je duboki uzdah. - Neka su vam oboma nebesa u

pomoći.
- Da, mislim da će nam oboma biti potrebna pomoć viših sila - saglasila se
Redžina.
- Osećao bih se znatno bolje, ako bih mogao da budem tamo, sa vama. Kao
neka vrsta medijatora.
- O, ne brini... - podsmehnula se Redžina. - Imaćeš, tokom narednih dana,
upravo tu ulogu. Između Nejta i mene će buknuti vatra, a ti ćeš morati da je

gasiš. Nerado te dovodim u tu situaciju, ali, nadam se da uviđaš i razumeš koliko

mi je potrebna tvoja pomoć.
- Pa, kao što sam već rekao, dovoljno si ti meni pomagala – Kris je uputio
Redžini pogled pun zahvalnosti. - Ti ne možeš ni da pretpostaviš koliko sam
puta došao kod tebe u Boston pod izgovorom da sam bio u blizini,, dok sam, u
stvari, dolazio pravo od kuće, iz Čikaga. Bilo mi je dovoljno da provedem dan ili
dva sa tobom, da udahnem malo tvoje energije, da oslušnem tvoje misli, da se
podsetim na tvoj način hodanja kroz život, pa da se vratim osnažen i uveren da
će sve doći na svoje mesto. Ti si oduvek bila moj idol, Redžina, neko u koga
sam bio zagledan. Dugo sam patio po tvom preseljenju u Boston. Mislim da mi
je, zbog sopstvene patnje, promaklo da uvidim da je i Nejt patio za istom

osobom, samo na drugačiji način.
Redžina se setno osmehnula. - I vas dvojica ste meni nedostajali, svako na

svoj način. Nadam se da razumeš da sam morala da odem.
Kris je uzdahnuo i kratko slegao ramenima. - Pokušavam da te razumem. U
svakom slučaju ću biti na tvojoj strani, u nastupajućim danima. Pružiću ti

podršku, u svakom smislu.
- A Nejtu ću razbiti nos, ako bude previše talasao! - pripretio je.
- Nejt ima pravo da bude ljut i da me mrzi. Ipak sam mu uskratila osam
godina roditeljstva. Volela bih, jedino, da prihvati razloge zbog kojih sam to
učinila.
- Mislim da to neće moći da se dogodi odmah. Budi strpljiva. Nejt će, na
kraju, biti lud od sreće, kada bude shvatio da ima dete sa tobom. Videćeš! -
završio je ubedljivo.
- Oh... - Redžina je dizustila. - Ne mogu da dočekam da taj dan dođe... Da

prođe ova napetost, koja me sada pritiska.
Kris joj je prišao i zagrlio je. Imaj malo vere, sestrice, i u sebe, i u Nejta
Redžina je čvrsto stegla svog mlađeg brata, osetivši ogromno olakšanje zbog
toga što mu je poverila dugo čuvanu tajnu, i što ju je on prihvatio na priželjkivani
način.
Jedna osoba, od čijeg je mišljenja strepela, ju je razumela i stala je na njenu

stranu.
Druga osoba, od koje je sve zavisilo, je tek trebalo da izrekne svoj sud, a
Redžina nije računala sa tim da će on biti blagonaklon.
Među svojim kolegama, kao i među osobljem bolnice u kojoj je radila,
Redžina je važila za hirurga koji je najbolje funkcionisao kada bi se našao pod
pritiskom. U trenucima u kojima bi sekunde odlučivale o životu ili smrti pacijenta
na operacionom stolu, Redžina je bila nenadmašna po svojoj pribranosti,
fokusiranosti, hrabrosti, hladnokrvnosti. Za strah uvek ima vremena, govorila je,

ali ne i onda, kada je njegovo prisustvo odlučivalo o nečijem životu.
Zato su svi voleli da rade sa njom. Jer su znali da je neće obuzeti panika, jer
su računali sa tim da će, uprkos težini problema, umeti da povuče pravi potez,
jer nije odutajala, nije gubila glavu, nije podlegala pritisku. Redžina je ukritičnim
situacijama, otvarala grudne koševe u bolničkim hodnicima, u ambulantnim
kolima, i nikada joj ruka nije zadrhtala, nikada nije dozvolila da je nedostatak
uslova navede da se odrekne borbe za nečiji život. Bila je tvrdoglavo uporna,

borbena i smela.
Sve ono, što ju je odlikovalo u sali, nad rastvorenim grudnim koševima
pacijenata, nestalo je kada se našla pred vratima Krisovog stana, pred vratima
iza kojih se nalazio Nejt. U tim trenucima nije prepoznavala sebe. Bukvalno se
tresla od straha. Nekako joj je polazilo za rukom da to skriva, ipak, ona je

najbolje znala kako se osećala.
Užasno se plašila susreta sa Nejtom, njegove reakcije, suočenja sa
njegovom mržnjom, sa osuđivanjem. Na kraju, plašila se i njegove kazne za ono

što mu je učinila. Mogao je da zatraži starateljstvo nad Nejtom. I da ga dobije.
Redžinin strah se mešao sa malenom dozom ženske ustreptalosti uoči
ponovnog susreta sa muškarcem koga je upamtila kao nežnog i strastvenog
ljubavnika, kao onoga ko ju je oplodio. Već duže vreme se, kao žena, osećala
uspavanom, ali se sada ponovo budila. I to u trenutku, u kome je to smatrala za

luksuz.
Oklevala je, stojeći pred vratima. Po ko zna koji put se zapitala da li je
odabrala dobru odevnu kombinaciju, za susret sa Nejtom. Oslonila se na ono,
što joj je Kris savetovao da obuče. Uzane, izlizane farmerke, belu košulju, široki
kožni kaiš i glomazne braon čizme od prevrnute kože. U tome izgledaš

mladoliko, rekao joj je.
Ali ne i dovoljno mladoliko za Nejta, Redžina je dovršila Krisovu rečenicu u
mislima. Ona je, ipak, imala trideset devet godina. A Nejt svega dvadeset osam.
Šta god da je obukla, ta razlika nije mogla da se umanji. Svesna da oklevanje

nije vodilo nikuda, nesigurno je pritisla zvono.
- Otvoreno je! - prepoznala je Nejtov glas, od koga joj je srce još snažnije
zakucalo.
Nije imala snage da otvori vrata. Stajala je u mestu kao paralisana, misleći o
tome kako je imala vremena da pobegne. Više od svega je to želela da učini. Da

izbegne razgovor, za kojeg je znala da je, jednom, morao da bude obavljen.
Sada, sledećeg, ili nekog nastupajućeg dana.
- Rekao sam da je otvoreno... - čula je Nejta kako gunđa, dok je prilazio

vratima.
A onda ih je otvorio...
*
Prva pomisao, koja je Redžini prošla kroz glavu, je bila da je i Nejtu i njoj, u
trenutku u kome su im se ukrstili pogledi, bila neophodna pomoć vrhunskog
kardiologa. Oboma su im srca stala, u tom vremenski kratkom, ali po svom

intenzitetu beskrajno dugom trenutku.
Oboje su prestali da dišu, i kao da su prestali da postoje u stvarnosti. Oboje
su se preselili u prošlost, u onu noć u kojoj su se voleli, u kojoj su se bez ostatka
predali jedno drugom, u kojoj je kulminirala mladalačka želja, snažna kao
vulkan, i u kojoj je došla do maksimalnog izražaja podatnost iskusne žene,
željne nežnosti, one, koja je bila obojena ljubavlju. Vremenska distanca se
volšebno izbrisala, godine su nestale, ponovo su se našli u onoj vatrenoj noći,

jedinoj koju su proveli zagrljeni, bez predaha i bez odmora.
Bila je to noć koju su oboje dobro upamtili, koju nisu uspeli da ponove sa
svojim naknadnim ljubavnicima. Tragovi Nejtovih dodira, punih obožavanja, bili
su kao istetovirani po Redžininom telu, dok je on tu noć smatrao za poslednju u
kojoj je bio istinski srećan, istinski živ. Sve nakon te noći je za njega
predstavljalo privid, napor življenja, traganje za srećom koja je prerano dostigla
svoj vrhunac, i prerano bila ugašena. Uprkos strepnji, uprkos napetosti i strahu,
Redžina je osetila davno zamrlu želju u donjem delu stomaka. Pred očima su joj
zatreperile slike Nejtovog nagog tela, njegovih ramena koja je grizla sva opijena,
videla je i svoje nago telo koje se njihalo kao u transu, oživela je u sebi ludilo
požude koje ju je, one noći, navodilo da zaboravi da je ljubila mladića, od koga je
bila znatno starija.
Nejtova mladost je, te noći, uz njegovu neskrivnenu ljubav, doprinela tome
da se vole bezbroj puta, gotovo bez prekida. Pun snage, ali i sa dovoljno
iskustva, Nejt je bio moćan i neumoran ljubavnik, čija se želja činila nezasitom.
Da mu je dopustila, Nejt je bio spreman da voli Redžinu do kraja života. Ali,

ona ga je napustila, odmah po svanuću jutra. Grubo, pregrubo, po Nejtovom
mišljenju.
Po prevladavanju početne zatečenosti, Nejt se polako vraćao u stvarnost.
Onu, u kojoj je žestoko trpeo zbog Redžinine odbačenosti, onu, u kojoj to nije
uspevao da joj oprosti, i zbog koje je bio pun opreza i nepoverenja prema
ženama.
Izraz u očima mu se promenio, kao i izraz celokupnog lica. Ono je postalo

hladno, odbojno, cinično, ali i pritajeno agresivno.
Ipak, uprkos tom spektru, po Redžinu pretećih, emocija, na Nejtovom licu je

bila primetna i jedinstvena vrsta sete, koju je mogla da oslika samo ljubav.
Pa, ovo sam očekivala, pomislila je Redžina, hrabro se suočavajući sa
Nejtovim oštrim pogledima. Ono što nije očekivala, ono sa čim nije računala,
ticalo se njene reakcije, kao žene.
Zaprepastilo ju je otkriće da je osetila strujanje strasti u svom telu, odmah
pošto se suočila sa Nejtom. Zar ga je njeno telo tako dobro upamtilo? Zar mu je
toliko nedostajao?
Istina, Nejt je izgledao zabrinjavajuće dobro. Njegovo telo je i dalje bilo
besprekorno vitko, ali razvijenije i mišićavije, nego što je Redžina pamtila. Imao
je lice za naslovne strane. Uzano, sa blago upalim obrazima, sa izraženim
viličnim i jagodičnim kostima, sa strogim pogledom potpuno tamnih očiju. Kosa
mu je bila kratka, gotovo crna, sa pramenovima koji su mu nehajno padali po
čelu i vratu.
Redžina je jedva obuzdala suze kada je shvatila koliko je Deni ličio na svog
oca. I on je, poput Nejta, imao tamnu kosu i tamne oči, dok je ona bila plavokosa
i plavooka, s potpuno svetlom puti.
Razlika između oca i sina se odlikovala u tome što je Deni više naginjao
dobro uhranjenoj, nego mršavoj deci, kao i u tome što je Deni, za razliku od
Nejta, imao okrugle, rumene obraze, po kojima je bio prepoznatljiv.

Nejt je presekao snažno naviranje sećanja, baš kao i snažno naviranje
osećanja. Bio je stoprocentno uronjen u sadašnjost. Ona mu je pomogla da se

pribere.
- Šta ti radiš ovde?! - brecnuo se na Redžinu, koju je ton Nejtovog glasa
takođe primorao da se priseti razloga, zbog koga se tu nalazila.
- Zdravo, Nejt! - pozdravila ga je mirnim, pribranim glasom, koji ni izdaleka

nije održavao njeno pravo stanje.
- Nisi mi odgovorila na pitanje! - Nejt je i dalje režao, pun gneva koji ga je

činio potencijalno opasnim. - Šta ti radiš ovde?!
- Došla sam kod Krisa - slagala je, ne želeći da, na samom početku, otkriva
Nejtu da je došla zbog njega.
- On nije kod kuće - odvratio je, spustivši brz pogled niz Redžinino vitko telo,
utegnuto u tesne farmerice i podjednako tesnu košulju, čiji su krajevi bili uvučeni
u pojas pantalona.
- Šteta - promrmljala je Redžina, koja je osetila zadovoljstvo zbog otkrića da

su Nejtove oči bljesnule, nakon što ju je odmerio. - Htela sam da ga iznenadim.
- Još uvek nije kasno za to - skrivajući pogled, Nejt se pomerio sa vrata. -

Uđi, sačekaj ga. Ja odlazim - objavio je, krećući da uzme jaknu.
Redžina je ušla u Krisov stan i zatvorila vrata za sobom.
- Kako si, Nejt? - upitala ga je, gledajući ga kako traži ključeve od automobila
po džepovima jakne.
- Ha, kao da je tebi to važno... - podsmehnuo se, uputivši joj brz i prekoran
pogled.
- Ne moraš da ideš - blago mu je poručila, namemo ostajući da stoji u
neposrednoj blizini vrata. - Pretpostavljam da si imao neki dogovor sa Knsom.

Žao mi je što sam vam taj dogovor pokvarila.
- Ne, nije ti žao! - ispravio ju je, ustručavajući se da joj priđe.
Procenio je da bi morao da je dodirne, da bi došao do izlaznih vrata. A na to

nije bio spreman.
- Izgledaš veoma dobro - pohvalila ga je Redžina, želeći da poveća početnu
prednost koju je neočekivano stekla, prednost, za koju je znala da će uskoro

početi da se topi.
- Da, ja sam veoma zgodan momak - nadovezao se Nejt ironično. - Ali,

očigledno ima i zgodnijih od mene. Kao što je tvoj muž, na primer.
- Greg i ja se rastajemo - nađemo je to objavila na početku razgovora, jer je

znala da će ta informacija navesti Nejta da ostane još malo sa njom.
Pogledao ju je naglo, očigledno savladan novim šokom, koji je usledio

veoma brzo nakon prvog. - Voleo bih da kažem da mi je žao, ali nije... -
promrmljao je, ne uspevajući da prikrije zbunjenost.
U tim trenucima, Nejt nije znao kako da se odnosi prema dobijenoj
informaciji. Svih proteklih godina je, nesvesno, priželjkivao da čuje da je Redžina
ponovo slobodna. Iako nije verovao u svoju šansu sa njom, nije bio oduševljen ni
okolnošću da je bila zauzeta, da je pripadala nekom muškarcu.
- Pa, to je bilo iskreno... - Redžina je napravila nekoliko koraka, ali je i dalje

pazila da stoji na putu Nejtu, za slučaj da on odluči da krene. - Mada, nisi prvi
koji je pozdravio moj razlaz sa Gregom. Tek sada otkrivam da njega, u stvari,
gotovo niko nije voleo.
- Dozvoli da pogodim razlog vašeg razlaza - Nejt se vratio svom sarkazmu,
kojim se istovremeno i branio, i napadao. - Ti si se, jednoga jutra, probudila i
odlučila da ga ostaviš. Tek tako. Bez nekog jakog razloga - naveo je situaciju
kakva je bila ona, koja se pre devet godina odigrala među njima.
- Ne, nije bilo tako - Redžina se nežno osmehnula. - Greg nije mogao da
pređe preko toga što sam imenovana za šefa. Njegovog šefa.
Nejt se grleno i gorko nasmejao. - Kakva budala! Šta je on očekivao?!
Nije se, valjda, nadao da bi on mogao da šefuje tebi?! Ti si rođena šefica,
Redžina! Trebalo je sa tin da se pomiri onoga dana, kada te je upoznao!
Naravno, i ja sam to propustio da uvidim, onda, kada je trebalo! Mislio sam da

bih mogao da ti budem ravnopravan! To je bila glupost, koju sam skupo platio!
- Nejt... - zaustila je Redžina poraženo, misleći o tome kako Nejt nije ni slutio
da će, kroz svega nekoliko minuta, preuzeti sve konce njenog života u svoje
ruke, i da će mu ona bez pogovora dopuštati da ih pomera po svom nahođenju.
- Ako imaš imalo milosti, Redžina... - nastavio je Nejt gorko - a kao lekar bi
trebalo da je imaš, red bi bio da blagovremeno upozoriš sve ljude oko sebe da si
ti glavna, i da ćeš to uvek biti! U kući, u krevetu, u operacionoj sali! Svuda!
- Koliko se sećam... - Redžina je obojila svoj glas notom zavodljivosti. - Tebi

sam dozvolila da mi šefuješ, kada sam se našla u tvom krevetu.
*
Nejtovo liceje naglo posivelo. Zaboravljajući na strah, prišao je Redžini i
grubo joj šakom stegao vilicu, primoravajući je da podigne glavu.
- Kako se usuđuješ...? - procedio je, jedva se obuzdavajući. - Kako se

usuđuješ da se toga sećaš? Ja sam jedini, koji ima pravo da se seća te noći. Ja
sam jedini izašao iz nje časno. Ti nisi zaslužila ni da je se sećaš, ni da je

spominješ.
Odgurnuo ju je, grubo i sa prezirom, a onda se uhvatio za bravu na vratima.
- Ostani! - zatražila je Redžina, sprenina da ga vuče za ruku, ako se to

pokaže kao neophodno.
Nejt je odmahnuo glavom sa nevericom. - Ti si zaista neverovatna - odmerio
ju je sa osuđivanjem. - Odakle ti ideja da možeš bilo šta da zahtevaš od mene?!

Ja nisam tvoj podređeni!
- Ostani, molim te - dodala je tiho, dozvoljavajući suzama da joj ispune oči.
Uprkos tome što je bio pun gnušanja i besa prema Redžini, Nejta su dimule
njene suze, kao i izraz lica na kome se konačno prikazao strah, u svom punom
intenzitetu.
Stajao je pokolebano, dok je Redžina ubrzano disala, svesna toga da su je

delili trenuci od otkrivanja dugo skrivane tajne.
- Moram da razgovaram sa tobom - objasnila je, ulazeći dublje u stan.
Nejt je tada počinjao da uviđa niz okolnosti, pod kojima se odigrao njegov
ponovni susret sa Redžinom.
- Šta se ovde događa? - upitao je, odmičući se od vrata. - Da li je ova

situacija izrežirana?
- Jeste - potvrdila je Redžina, spremna da, od tada, bude potpuno iskrena sa

Nejtom. - Zamolila sam Krisa da mi pomogne u ovome.
- Hoćeš da kažeš da... da je Kris znao i da... da si ti znala...?
- Da, Nejt! - prekinula ga je Redžina nestrpljivo. - Ali, pusti sada to. To nije
važno.
- Namamila si me u zamku i misliš da to nije važno?! - iznova se prodrao. -

Pokušavaš da manipulišeš sa mnom?!
- Ne, samo pokušavam da ti nešto kažem, Nejt...
- Dozvoli da ja, prvo, nešto kažem tebi - prišao joj je sasvim i uneo joj se u
lice. - Da mi nije Kris pružio šansu, nikada ne bih pristao da se vidim sa tobom.
Nikada!
- Sva krivica je moja. Kris je potpuno nedužan. On je samo učinio ono, što
sam ja tražila od njega.
- E, pa, ja, za razliku od Krisa, i ostatka čovečanstva, ne moram da ti činim
po volji, doktorko Doson! - odvratio je Nejt, krećući ka vratima.
- Odlazim!
- Krenuću za tobom - najavila je Redžina odlučno. - Ono što imam da ti

kažem je veoma ozbiljno. Od životne je važnosti.
Jedna mračna misao je Nejtu prošla kroz glavu i on se zabrinuto zagledao u

Redžinu. - Reci mi da nisi bolesna... - jedva je, prepun straha, izgovorio te reči.
- Ne, nisam bolesna - odmah je odgovorila, dirnuta Nejtovom brigom za nju.
Ta briga joj je stavljala do znanja da mržnja nije predstavljala jedino

osećanje, koje je gajio prema njoj.
Nejt nije uspeo da obuzda glasan uzdah olakšanja, koji mu je izleteo iz
grudi. - U trenutku sam pomislio da si se razbolela, i da si došla da tražiš
oproštaj od mene...
- Delimično si u pravu. Ja jesam došla da tražim oproštaj od tebe.
Kad god je, tokom proteklih godina, zamišljao svoj ponovni susret sa
Redžinom, Nejt je računao sa tim da bi on mogao da bude dramatičan, stresan i

pun iznenađenja. Ipak, smatrao je da je, toga dana, tih iznenađenja bilo i
previše.
A tek mu je sledilo ono najveće.
- Došla si po moj oproštaj? - ponovio je, pun sumnje.
- Da. I po tvoje razumevanje. Neočekivano, Nejtove usne su se izvile u
podrugljiv osmeh. - Ne mogu da verujem! - uzviknuo je zgroženo. - Ti hoćeš da
budeš sa mnom, zar ne?! Prošli put si mi uletela u naručje nakon raskida sa
Gregom! Da li se sada ponovo radi o tome, Redžina?! O lečenju povređene
sujete?! A ova predstava, oko traženja oproštaja...! To je samo trik! Jeftini trik,
na koji očekuješ da nasednem! Tebi je potrebna uteha, nakon što te je muž
ostavio! I sada očekuješ od mene da budem sa tobom! Verovatno misliš da

umirem za tim!
- Nisi u pravu - Redžina je kratko odgovorila, nakon čega joj se brada

zatresla. - Ne želim da budem sa tobom, i znam da ne umireš za tim.
Ništa ti ne znaš, pomislio je Nejt, kome nije promaklo da primeti
podrhtavanje Redžinine brade. - Ne želiš da budeš sa mnom? Nisi me zbog toga

potražila?
- Ne, nisam.
- I nisi bolesna? - morao je još jednom da to utvrdi.
- Zdrava sam.
- Ne umireš, dakle?
- Planiram da živim još dugo.
- I da šefuješ! - nadovezao se Nejt zajedljivo, uz još jedan uzdah olakšanja.
- Slušaj me, Nejt - Redžina je odlučila da prekine Nejtovo uvredljivo
propitivanje. Prišla mu je i pogledala ga pravo u oči. - Ja sam učinila nešto...

nešto što ćeš pouzdano osuditi, sa pravom. Ali, pre nego što to učiniš, pokušaj
da me razumeš, da se postaviš na moje mesto.
Redžina je govorila čvrstim glasom, u očima joj se ogledala odlučnost, ali je
podrhtavala čitavim telom. Bukvalno se tresla, tu, pred Nejtovim očima. Nekako
je uspevala da obuzdava suze. U sebi se molila da Nejt i dalje bude tako okrutno
grub prema njoj. Mislila je, ako je bude zagrlio, ili ako bude pokazao trunčicu
samilosti, umreće od tuge, od žaljenja, od kajanja.
- Krila sam nešto od tebe, jer sam verovala da je tako najbolje. Verovala
sam da činim pravu stvar. Nažalost, to uverenje mi, sve protekle godine, nije
donelo mir. Naprotiv. Bila sam neprekidno nemirna, neprekidno sam se
preispitivala i pitala se šta da radim. Kako da ispravim ono što sam učinila. Ne
krijem da su me okolnosti navele da izaberem upravo ovaj trenutak za otkrivanje
istine. Možeš da mi veruješ, ali i ne moraš, da sam svakako planirala da ti je

jednom otkrijem.
- O kakvoj to istini govoriš? - upitao je Nejt, prepun strepnje.
Instinktivno, Redžina je uhvatila Nejta za ruku. On je pokušao da se
odmakne, ali ga je ona čvršće stegla.
- Ja... - počela je, gutajući suze koje su joj se slivale niz grlo. - Ja sam ostala
trudna, one noći, kada smo vodili ljubav...
U prvom trenutku, Nejt uopšte nije reagovao. Zurio je u Redžinu kao da nije
razumeo pravu težinu njenih reči.
Onda se zaljuljao. Uhvatio se rukom za naslon fotelje, nakon čega se sručio

u nju.
- Deni... Tvoj sin... - jedva čujno je mucao. - On je...
- On je tvoj sin, Nejt. Naš sin.

Još neko vreme, Nejt je nepomično sedeo u fotelju, dok mu se znoj slivao
sa čela. Onda je neočekivano skočio na noge.
- Gde je on sada?! Hoću da ga vidim!
- Viđećeš ga! - Redžina je pokušala da ga umiri. - Videćeš ga sutra! On sada

spava u hotelu. Kris je sa njim.
- Kris... - Nejt je prošao prstima kroz, od znoja, mokru kosu. - Da li je on

znao...
- Ne, niko nije znao sem Grega. Ni moji roditelji ne znaju da si ti Denijev
otac. Kris je to saznao sinoć. Morala sam to da mu otkrijem, jer mi je bila
potrebna njegova pomoć. Uostalom, sada će svi da saznaju istinu. Moji roditelji,
tvoji roditelji... Svi...
- Moji roditelji... - ponovio je Nejt, još uvek se nalazeći pod dejstvom

snažnog šoka.
Redžina je tada izvadila iz torbe veliku Denijevu fotografiju, koju je napravila

pre svega nekoliko dana. Pružila ju je Nejtu.
- To je Deni - rekla je, zatvarajući oči, da bi sprečila izlivanje suza. - On je
divno dete. Odličan je učenik, veoma je talentovan za slikanje, radoznao je, voli
da čita, da gleda putopisne reportaže, društven je, zaljubljen je u svoje kućne

ljubimce, kojih ima bezbroj. U stanu držimo psa, papagaja, kornjaču i ribice.
Mislim da ćeš biti veoma ponosan na njega, Nejt. Ja sam ponosna na njega.
Nejt je beskrajno dugo razgledao Denijevu fotografiju, svaki deo njegovog
nasmejanog lica. U njemu su se mešala različita osećanja, ali i jedno, sa kojim je

morao odmah da raščisti.
Sa fotografije, bacio je pogled na Redžinu, pogled kojim kao da ju je sekao
na pola. - Zašto? - kruto je upitao, unapred spreman da odbije da prihvati svako

njeno objašnjenje.
- Imao si 19 godina, Nejt - Redžina je to smatrala za opravdan argument,
zbog koga je Nejta lišila očinstva. - Čitav život je bio pred tobom. Imao si velike
planove. Radovao si se studijama. Mislila sam da bi te očinstvo sputalo, i

osujetilo ti planove.
- Ja sam onaj, koji je trebalo da odluči o tome - Nejtov glas je i dalje bio
leden. - Trebalo je da mi ponudiš mogućnost izbora.
- Ti bi izabrao da budeš otac. Procenila sam daje bilo prerano za to.
Nejt je prišao Redžini i uputio joj pogled od koga se sledila. - Ti si procenila?
- ponovio je, besan do neprepoznavanja. - Ko ti je dao pravo da procenjuješ

nešto, što se ticalo i mene?! - dreknuo je.
- To pravo su mi dale moje godine, Nejt! - tada je i Redžina povisila glas. -
Ne zaboravi da ih imam mnogo više od tebe! Mnogo više!
- Varaš se, ako misliš da si mudrija od mene, zahvaljujući tome što si starija,
Redžina! - Nejt je, neobuzdanim pokretom, oborio sve čaše, koje je Kris držao
na niskom, staklenom stočiću.
Prasak je bio razoran, a prethodio je još jačem, onom, koji je nastupio kada
je Nejt oborio nogom stočić i polomio ga.
- Ti si najobičnija glupača! - prodrao se na sav glas, preteći upirući prstom u

Redžinu. - Možeš da budeš najbolji hirurg na svetu, i najlepša žena na svetu, i

najbolja majka na svetu, ali si glupa, glupa, glupa!!!
- Žao mi je, Nejt...
- Ućuti! - presekao ju je. - Šta god rekla, ništa neće umanjiti težinu onoga što
si učinila! Oproštaj?! Razumevanje?! Nikada, Redžina! Nikada ti neću oprostiti

što si otišla!
Redžina je upitno skupila obrve. - Molim?
Uvidevši šta je izgovorio, Nejt se sumorno nasmejao. - Eto, mislio sam da je

to tvoj najveći greh... Ali, ti, Redžina... Ti si na sve spremna... Ti se poigravaš sa
ljudima, sa tuđim životima... Nadam se da uviđaš da je sada tome došao kraj.

Bar kada sam ja u pitanju. I moj sin.
- Naš sin - ispravila ga je Redžina. Nejt ju je odmerio sa izrazom nadmoći na
licu. - Još uvek nisam odlučio da li će Deni, nakon ovoga dana, biti i tvoj sin, ili
samo moj.
- Nema potrebe za tim pretnjama, Nejt - Redžina mu je meko poručila. - Ja
sam spremna da učinim sve što je potrebno, da bi Deni postao deo tvog života.
Preseliću se u Čikago, iznajmiću kuću pored tvoje...
- Učinićeš ono, što ja budem tražio! - Nejt ju je prekinuo. - Dužna si mi,
Redžina. Duguješ mi iskupljenje.
- A ti meni duguješ da bar pokušaš da me razumeš...
- Ništa je tebi ne dugujem - iznova ju je ućutkao. - Sem, možda... - još
jednom se zagledao u Denijevu fotografiju - sem zahvalnosti zbog toga što si

dobro odgajila i vaspitala našeg sina. Vidi se da je... Da je...
Savladan emocijama, Nejt je okrenuo Redžini leđa i otišao do prozora. Dugo

je gledao na ulicu, pre nego što je upitao - Da li on zna?
- Rekla sam mu da Greg nije njegov otac, kao i to, da smo došli u Čikago da
bi upoznao svog pravog oca.
- Kako je on to podneo?
- Dobro, verujem, ali, sa decom se nikada ne zna. Ja sam razgovarala sa

dečijim psiholozima, i oni su me uputili u to šta bi trebao da radim.
- I? - Nejt se neznatno okrenuo ka Redžini. - Šta bi trebalo da radimo? Sada,
kada je Deni saznao da mu Greg nije otac. Predlog je da se upoznaš sa Denijem

u neformalnom susretu.
Da mu se predstaviš, da popričaš sa njim, ne otkrivajući mu istinu o sebi. Na
taj način bi se dete zaštitilo od stresa.
- U redu...
- Imam ideju da i ti njega upoznaš postupno. Najpre preko fotografija.
Donela sam ih mnogo - pokazala je na svoju ručnu torbu. - Palo mi je na pamet
da bismo Deni i ja sutra mogli da ručamo u hotelskom restoranu, gde bi ti mogao

da ga osmotriš neprimetno, izdaleka.
- Doručkujete - ispravio ju je Nejt. - Ne mogu da čekam do popodneva...
- Razumem. Deni i ja ćemo se, potom, popeti u sobu, a ti nam se pridruži.

Dođi sa Krisom. Predstavićemo te kao njegovog prijatelja. Za početak.
Nejt je saglasno klimnuo glavom, jer je instinktivno osećao daje Redžina,

uprkos svemu, činila ono, što je bilo najbolje za dete.
Snažno je uzdahnuo, još uvek se boreći sa blagom vrtoglavicom.
- Kakav je Greg bio prema Deniju? - iznenada je zatražio da sazna.
- Korektan - Redžina nije želela da laže Nejta. - Ne mogu da kažem da ga je
obasipao ljubavlju. Greg nije taj tip čoveka. Ali, nije bio ni grub ili strog.
Uglavnom se držao po strani, ne mešajući se u ključne stvari, koje su se ticale
Denijevog odrastanja. Ja sam odlučivala o svemu. On se posvećivao Deniju

kada je imao vremena, što se dešavalo retko.
Tada je Redžina uzdahnula, jer je osetila smanjenje napetosti, koju je
godinama nosila u sebi. Najgora istina je manje bolna od najbolje laži, još
jednom se uverila u ispravnost te teze.
- Hoću da znaš, Nejt - nastavila je - da je Deni, uprkos Gregovoj emotivnoj
invalidnosti, imao dovoljno ljubavi. Od mene, prvenstveno. Potom i od mojih
roditelja. Oni su se, upravo zbog Denija, preselili u Boston. Oni su ga čuvali, dok
sam ja radila. Da li je potrebno da govorim o tome koliko Kris voli Denija?
Sigurno ti je mnogo puta pričao o njemu. Dalje, sa nama je neprekidno i
Denijava dadilja, jedna pedesetogodišnja Venecuelanka, Bonita, koja je
najnežnije biće na svetu. Ona obožava Denija, a i on je veoma vezan za nju.
Zahvaljujući njoj, naučio je da govori španski jezik. Volela bih da je zadržimo, po

preseljenju u Čikago.
- Rekla si da je Greg emotivni invalid... - Nejtu je ta Redžinina izjava

odzvanjala u ušima.
- Da. Njemu je važna jedino njegova karijera.
- Da li to znači da Greg nije voleo ni tebe?
- Tačno. Greg me nije voleo.
- Kao što sam rekao, prava si glupača, doktorko Doson! - Nejt se po ko zna
koji put podsmehnuo. - Zašto si, u tom slučaju, bila sa Gregom?
- Greg mi nije komplikovao život, ako ne računamo to što je pratio svaki moj
korak i pazio da ga ne preteknem, u profesionalnom smislu. Ta slabost ga
kontroliše, ali, ako bi uspeo da je se odrekne, bio bi sasvim solidan, kao bračni
partner. Greg nije sitničav, nije svadljiv, ima ograničena interesovanja i

ograničene o teme, tako da čovek sa njim može da bude na sigurnom. On
nikada ne gura nos, da se tako izrazim, u ono što ga ne interesuje. Na kraju,
zaista me je zadužio, kako on tvrdi. Prihvatio me je kada sam zatrudnela sa

tobom. I nikada mi to nije prebacio. Do nedavno.
- Do trenutka, u kome si ga pretekla, profesionalno?
- Da.
- Šta je tada uradio?
Redžina je uzdahnula, u očekivanju novog naleta Nejtovog besa. - Pripretio

mi je da će te pronaći, i da će ti otkriti da si otac moga sina.
Nejt se prezrivo iscerio. - Tako, dakle... To, što si danas ponizno došla, nije
rezultat tvoje dobre volje, pokajanja, ili želje da mi vratiš ono što si mi uzela, već
je rezultat toga što si ucenjena!
- Jednom... - Redžina je osetila duboko žaljenje zbog Nejtovog prezira. -
Planirala sam da ti jednom svakako otkrijem da imaš sina... Znam da ovo zvuči
kao jeftini izgovor, ali je to istina. Pokušaj da mi poveruješ, Nejt, da ni meni nije
bilo lako sve protekle godine. Svaki put, kada bi Deni nešto učinio, ja bih
pomislila kako si ti propustio da to vidiš. Svaki put, kada bi Greg propustio da

učini nešto za Denija, ja bih pomislila kako bi ti to uradio. Svaki put...
Naglo i neočekivano, Nejt je prišao Redžini, zgrabio je za ramena i silovito je
gurnuo na zid. Tamo joj je podmetnuo ruku ispod brade, ne dozvoljavajući joj da
se pomeri. Gledao ju je sa takvom količinom agresije u očima, daje Redžina

pomislila da će je udariti.
Nejt je disao duboko, nimalo ne vladajući sobom u tim trenucima.
Razmišljao je o onome što je propustio da doživi sa Denijem, svojim sinom,
ali i sa Redzinom, jedinom ženom koju je ikada voleo.
- Nikada... - promucao je, dok mu je snaga munjevitom brzinom nestajala iz

tela. - Nikada ti neću oprostiti...
Teturajući se, ponovo je seo u fotelju, gde je uronio lice u šake. Bio je
potpuno slomljen, više nije imao snage ni da stoji, ni da govori, ni da očajava, ni

da mrzi.
Redžina je izvadila album sa Denijevim fotografijama, i spustila ga na stočić.
- Ostani ovde, još malo... - tiho je poručila Nejtu, duboko dirnuta njegovim
stanjem. - Poslaću Krisa da provede ovu noć sa tobom...
I sama se nalazeći na ivici snage, Redžina je tiho izašla iz stana, pitajući se

da li će uspeti da se domogne hotela, i utešnog zagrljaja svog mlađeg brata.
Uprkos tome što je proveo veselo i bezbrižno veće sa Denijem, Kris nije
mogao ni za trenutak da se oslobodi strepnje, koju je osećao povodom onoga
što se odvijalo u njegovom stanu. Kada je uspavao Denija, pomišljao je da
zamoli nekog od članova hotelskog osoblja da ga pričuva, kako bi on otišao na

lice mesta.
Iako je dobro poznavao Nejta, nije mogao da predvidi njegovu reakciju,
povodom otkrića da ima osmogodišnjeg sina. U kontekstu njegove neprolazne
ljubavi prema Redžini, čudno pomešane sa osudom i mržnjom, sve je bilo
moguće.
Strahovao je i za Redžinu. Smatrao ju je za najhrabriju ženu na svetu, ali se
proteklog dana uverio da je, kao majka, bila veoma osetljiva i krhka, da tu nije
uspevala da mobiliše svoju snagu. Svesna mogućnosti da bi Nejt, sudskim

putem, mogao da joj oduzme dete, pretvarala se u najveću kukavicu, u nekoga
ko nije uspevao da odreši zavezane ruke.
Kada je pokucala na vrata, požurio je da ih otvori. Užasnuo ga je izraz

njenog lica, kao i to što mu je odmah pala na grudi.
Po prvi put u životu, Kris je video svoju hrabru, stariju sestru kako plače,
grčevito i tužno, kako se trese od jačine jecaja, kako ne uspeva da ukloni suze
koje su joj se u slapovima slivale niz obraze.
Nije mogao da poveže tu sliku sa onom koju je navikao da gleda, sliku u

kojoj je Redžina išla kroz život visoko uzdignute glave, delujući tako superiorno,
da je i strah bežao od nje.
Redžina nije dozvoljavala slabostima da joj remete život. A sada se činilo da

će umreti od straha, od tuge, od neizvesnosti.
Prigušeno je vrištala u Krisovo rame, pazeći da ne probudi Denija,
preklinjala bi kolege da joj daju injekciju za smirenje. Te večeri, u hotelskoj sobi,
nije imala taj luksuz da se uspava injekcijom ili tabletama. Planirala je da Krisa
pošalje kod Nejta, što je značilo da će ona morati da bude spremna da tokom
noći pomogne Deniju, ako bude nešto zatražio.
Prisetivši se slomljenog Nejta, naglo je prestala da plače. Obrisala je lice

maramicom koju joj je Kris ponudio, a onda ga je blago odgurnula.
- Idi kući... Potreban si Nejtu...
- Da li ti je on nešto učinio? - Kris je stegao zube. - Jer, ako jeste...
- Ne, nije... - požurila je da mu to kaže. - Nije me ni dotakao, ako to misliš...

Mada, ne bih mu zamerila i da me je dobro izudarao. Zaslužila sam to.
- On će biti izudaran, ako pomisli da ti se sveti, na bilo koji način!
- Nejt je najavio da ću morati da mu se iskupim, ali nije odredio na koji način.

U svakom slučaju, pristaću na sve. Na preseljenje u Čikago, na...
- Šta se to dogodilo, između Nejta i tebe, što te je navelo na takav plač,
Redžina? - Kris je i dalje sumnjao u to da je njegova sestra ostala nepovređena,

nakon razgovora sa Nejtom.
- Ja... - Redžini su suze iznova jun nule na oči. - Žao mi ga je... - tiho je
izustila kroz jecaj.
Kris je duboko uzdahnuo i kratko klimnuo glavom. - Da, mogu da zamislim

kako se sada oseća...
- Idi kod njega - poručila mu je Redžina. - On će ti preneti šta smo se

dogovorili, za sutrašnji dan. Bićeš nam potreban, oboma.
- A sada? Da li sam sada tebi - potreban?
- Samo nebesa znaju koliko. Ipak, mislim da si potrebniji Nejtu. Ne ostavljaj

ga samog, ove noći.
- Ti... - Kris nije znao šta da misli o količini brige, koju je Redžina ispoljila za
Nejta.
- Ovo je jedna veoma stresna situacija za Nejta, Kris, situacija za koju sam
ja odgovorna. Samim tim, Nejt raspolaže većim pravom na pomoć, na utehu. Idi,
molim te! Ostao je u jadnom stanju. Mislim da je pred njim duga i teška noć.
Kris je krenuo da sa oklevanjem oblači jaknu. - Nešto mi govori da ni tebi

neće biti nimalo lakše...
- Kao što sam rekla, ja nisam važna. Preživeću. Posebno sada, kada je ono
najgore iza mene.
- Čuvaj se - Kris je to poručio Redžini, iako je znao da ga neće poslušati, da

će provesti čitavu noć oplakujući počinjeni greh, koga je smatrala za neoprostiv.
*
Jedan sat kasnije, Kris je nečujno ušao u svoj stan. U svim prostorijama je
vladao mrak, sem u dnevnoj sobi, u kojoj je gorela stona lampa.
Nejt je sedeo za stolom, nad otvorenim albumom sa Denijevim
fotografijama.
Trgao se kada je Kris stao pored njega. Dugo ga je ćutke posmatrao,
osetivši prema njemu bliskost jaču nego ikada. Kris je bio ujak njegovog sina.
Privrženi, pažljivi ujak, koji je neizmemo voleo svog sestrića, koji mu je

ulepšavao detinjstvo.
Nejt je ustao i zagrlio Krisa. - Hvala ti - rekao je tiho, ali sa posebnom

težinom u glasu.
- Voleo bih da su stvari ispale drugačije - uzvratio je Kris, dirnut Nejtovim

gestom.
S obzirom na to da je bio potpuno iznuren, Nejt je iznova seo na stolicu. -

Kako je ona? - upitao je, držeći pogled prikovan za fotografije u albumu.
- Zabrinuta je za tebe - odgovorio je Kris, skidajući jaknu.
- Malo je kasno za to - uzvratio je Nejt sa neumoljivošću u glasu.
- Kasno je samo ako ti tako odlučiš.
Nejt je tada polako okrenuo glavu ka Krisu. - Ti si na njenoj strani?

Podržavaš ono što je učinila?
- Manje je važno ono što je Redžina učinila pre devet godina, od onoga što
ćete oboje da učinite sada, sutra, narednih dana. Ali, ako te baš zanima, imam
razumevanja za Redžininu odluku da ti ne kaže za dete. Nije želela da ti ukrade

mladost. Mislila je da čini pravu stvar. Za oboje.
- A za dete? Koliko sam shvatio, Deni je proveo najosetljivije godine
detinjstva sa uskogrudim, preambicioznim doktorom, lažnim ocem, koji je imao

jedinu opsesiju na svetu, a to je da ga njegova sopstvena žena ne nadmaši u
profesionalnom smislu.
- Jasno, to je nešto, što ni tebi ni Deniju niko ne može da nadoknadi. Ipak,
tvoj sin je prošao kroz detinjstvo bez ijedne traume. Bićeš pored njega kada uđe
u pubertet. Rekao bih da su, za dečake, to najosetljivije godine. Seti se nas,

uostalom. Seti se sebe.
- Možda si u pravu. Nejt se otvoreno podsmehnuo. - Ja sam u pubertetu

izgubio razum. Sa četrnaest godina sam se zaljubio u jedanaest godina stariju
ženu. I, znaš šta?! Ja sam biološki fenomen! Jer, još uvek nisam izašao iz
puberteta, uprkos tome što sada imam 28 godina!
*
Kris je značajno klimnuo glavom.
- Dakle, još uvek voliš Redžinu? - oprezno je upitao, ni sam ne uspevajući

da se odredi prema toj okolnosti.
- Ako joj to budeš rekao - pripretio je Nejt - završeno je sa našim

prijteljstvom! Smrtno sam ozbiljan, Kris!
- Bojim se da je kasno za tu opomenu, Nejt... - uzvratio je Kris, spuštajući se

tromo u fotelju.
Nejt se trgao. - Kako to misliš? Zar si rekao Redžini da sam neizlečivo
zaljubljen u nju? Kako si ti to mogao da znaš? Ja sam odlično krio svoja

osećanja od tebe.
- Tačno, ali nisi uspevao da sakriješ da nekoga voliš, da zbog nekoga patiš,
da te je neko povredio. Ja sam, naivno, sve vreme sumnjao da se radi o onoj
tvojoj komšinici, koja se, igrom slučaja, odselila u isto vreme kada je i Redžina
otišla u Boston.
- Misliš na Nikol?
- Da, mislim na nju.
- Sećam je se - Nejt se oporo osmehnuo. - Stvarno je bila atraktivna.
Međutim, ja se nijednom nisam osvrnuo za njom. Redžina je jedina žena koju
sam ikada primećivao, za kojom sam ikada žudeo. Sve druge su bile samo loša i
privremena zamena za nju.
- Zašto mi to nikada nisi rekao? - prebacio mu je Kris.
- Šta je trebalo da ti kažem? Nejt je odmahnuo glavom. - Da sam se zaljubio

u tvoju sestru, koja je već bila doktorka, dok sam se ja borio sa prvim aknama?
- Mislim da bih te razumeo. I meni su se, u tim godinama, dopadale starije

devojke. Neke naše nastavnice, na primer.
- Da, ali, ovde se radilo o tvojoj sestri, Kris. O tvojoj ambicioznoj, uspešnoj,
obrazovanoj sestri, za koju sam bio tek dečak.
- Očigledno je da te, nekoliko godina kasnije, nije doživela kao dečaka, već
kao muškarca - Kris nije oklevao da započne i tu temu.
Nejt je na trenutak zatvorio oči. - Ni u snu se nisam nadao da bih mogao da

budem za Redžinu nešto više od najboljeg prijatelja njenog mlađeg brata...
Maštao sam o tome da je dodirnem, da joj poljubim ruku, da joj omirišem kosu...
Dajoj kažem nešto lepo... Kada sam shvatio da će pristati da vodi ljubav sa
mnom, mislim da sam bio van sebe od sreće. Nikada neću da zaboravim kako
sam se osećao u tim trenucima, dok sam je ljubio... Postao sam najveći
zagovornik lepote življenja. Pitao sam se zbog čega su ljudi nezadovoljni, kada
na ovom svetu postoji sreća, kada postoji lepota, kada se snovi ostvaruju, čak i
oni najsmeliji... Mogao sam da se opkladim da sam, te noći, bio najsrećnije biće
na planeti.
*
- Po onome što mi je Redžina ispričala, rekao bih da si se dobro snašao te
noći, uprkos svojoj opčinjenosti - Kris je malčice zadirkivao Nejta, u pokušaju da
ga opusti.
Bilo mu je savršeno jasno da je Nejt, u proteklih nekoliko sati, pretrpeo
dvostruki stres, najpre onaj izazvan susretom sa Redžinom, a potom i otkrićem
da je imao sina sa njom. Po izrazu njegovog lica se videlo da je bio potpuno

emotivno iznuren, a po držanju tela daje ostao bez imalo energije.
Iz Nejtovih grudi je izleteo dubok uzdah, natopljen čežnjom pri prisećanju na
noć, koju nikako nije uspevao da zaboravi. - Sve je bilo savršeno... Kunem ti se
da je Redžina uživala. I u samom vođenju ljubavi, i u onome što sam joj govorio.
Sve sam joj priznao, te noći. Nisam znao šta sam mogao da očekujem po
svanuću jutra, ali sasvim sigurno nisam bio spreman za ono, što je Redžina
učinila.
- Misliš na to, što je otišla?
- Ne samo da je otišla, već je bila gruba, hladna i uvredljivo trezvena prema
meni. Ponašala se kao da se među nama ništa nije dogodilo. Poručila mi je da
sve zaboravim, jer će ona to pouzdano da učini. Ja sam je bukvalno molio da mi
pruži šansu, na šta mi je ona poručila da sam se zaneo, i da će me to proći kada
sazrim i odrastem. Jednom rečju, svela me je na ono, što sam za nju uvek bio,
na dečaka.
- Zaista saosećam sa tobom, Nejt... - Kris je zvučao krajnje nežno. - Mogu
da pretpostavim koliko si bio povređen. Osećao si se odbačeno, i to od strane
osobe koju si iskreno voleo. To ume vraški da boli. Međutim, moram da te pitam
da li si pokušao da tu situaciju sagledaš objektivno? Ipak je Redžina tada, kada
se odigrala ta vaša noć, imala 30 godina. A ti samo 19. Da se sve odigralo jednu
godinu ranije, bila bi tužena za seksualno iskorišćavanje maloletnika.
- E, pa, to se nije dogodilo ranije, nego upravo onda, kada je trebalo da se
dogodi! - prasnuo je Nejt. - Tačno je da sam imao 19 godina kada sam vodio
ljubav sa Redžinom, ali nije, baš, da sam bio neiskusan. Imao sam par
ljubavnica pre nje. Ti to najbolje znaš.
- O, da... - Kris je potvrdno klimnuo glavom. - Priznajem da sam malčice bio

ljubomoran na tvoje tadašnje iskustvo...
- Znaš li šta je smešno, Kris? Sve devojke, sa kojima sam bio pre Redžine,
su bile starije od mene. Istina, bile su starije tek po godinu ili dve. A posle
Redžine sam jurio mlađe od sebe.
- Zbog čega?
- Da me ne bi smarale, naravno, i očekivale da ih oženim. Klinke se
zadovoljavaju kratkim avanturama, jer u tim godinama još uvek ne razmišljaju o

udaji, već samo o zabavi. Sa njima je lakše.
- Hoćeš da kažeš da ih je lakše ostaviti?
- Da, Kris! - Nejt ga je Ijutito pogledao. - I nemam nameru da se bilo kome

izvinjavam što sam postao takav gad! Samo ja znam kako sam se osećao i šta
sam preživljavao onih dana, po Redžininom odlasku!
- Trebalo je da mi se poveriš...
- Šta je trebalo da ti kažem? Kris, bio sam sa tvojom sestrom na sedmom

nebu, a onda sam sleteo u pakao?
- Upravo to.
- Nisam smeo ništa da ti kažem^prijatelju... - Nejt je snizio ton svoga glasa. -
Nisam znao kako bi ti reagovao na sve to. Plašio sam se da bih mogao i tebe da
izgubim. A to, već, ne bih mogao da podnesem.
Kris je neko vreme ćutao, pokušavajući da sagleda Nejta u svetlu saznanja
da je godinama voleo njegovu sestru. I da je još uvek voli...
- Kako si se osećao, kada si ugledao Redžinu?
- Kao da mi je neko, preciznim udarcem u stomak, izbio sav vazduh iz grudi.
Pomislio sam da se pakao otvorio, i da ću nestati u njemu. Jedva sam disao, a
srce je pretilo da mi iskoči iz grudi. Mogao sam da plačem i da se smejem, da
počnem da je ljubim, ali i šamaram. Usput, još uvek nije sigurno da je bezbedna
od mene.
- Zaboravi na to, prijatelju - poručio mu je Kris. - Ja ti neću dozvoliti daje

povrediš.
- Nema potrebe za tim upozorenjem, Kris - Nejt se jetko osmehnuo. - Pre bih
odsekao sopstvenu ruku, nego što bih udario Redžinu...
- Dah je, zaista, još uvek voliš? Nejtova ruka je zadrhtala i on ju je spustio u
krilo. - Pravo pitanje, Kris, glasi da li sam u stanju da joj oprostim... Od toga će
da zavisi i definisanje mojih osećanja.
*
Kris je ustao i otišao u kuhinju, odakle se vratio sa dve konzerve piva. Jednu
je pružio Nejtu, nakon što ju je otvorio. Pretpostavio je da on nije imao snage ni

za to.
- Što pre budeš oprostio Redžini, pre ćeš moći da uživaš u čarima roditelj
stva - prokomentarisao je Kris, iznova sedajući u fotelju.
- Znaš li šta sam primetio?
Nejt je željno otpio gutljaj piva, jer je osećao da se nalazio na ivici

dehidratacije. - Šta? - zatražio je da sazna.
- Ovo je veče, u kome si saznao da si otac osmogodišnjem dečaku, a

neprekidno razgovaramo o Redžini. Zar ti je njen povratak jači utisak od otkrića
da imaš dete?
- Iskreno, jeste - Nejt nije želeo da laže Krisa. - Kada je Deni u pitanju, još
uvek ne uspevam da razmišljam o njemu kao o svom sinu. Pretpostavljam da će
se to promeniti kada ga budem video, kada se budem upoznao sa njim.
Međutim, nimalo se ne kolebam oko toga da li sam srećan. Jesam, veoma sam
srećan! Imam dete, i to sa ženom koja je za mene neprikosnovena, uprkos

svemu! Nikada nisam bio naročito religiozan, niti sam tumačio stvari van realnih
objašnjenja, ali je za mene to, što je Redžina zatrudnela tokom noći koju je
provela sa mnom, neoboriv dokaz daje ta noć trebalo da se dogodi! Sva deca na
ovome svetu bi trebalo da bude začeta na takav način, tokom takvih noći! Deni,
u tom smislu, ima sreću. On je plod ljubavi i strasti.
- Hm, da... - promrmljao je Kris neodređeno.
- Znam šta misliš! - Nejt je prozreo šta se krilo iza Krisovog mrmljanja.
- Ti misliš da sam, te noći, jedino ja voleo, i jedino ja goreo od strasti. Varaš
se, prijatelju. Te noći je to bilo uzajamno. Jutro je promenilo sve. Ali, noć je bila
savršena. Deni je začet na najuzvišeniji mogući način, koji jedna žena i jedan
muškarac mogu da proizvedu.
Kris je otpio novi gutljaj piva, pun žaljenja što Nejtu nije mogao da kaže
nešto ohrabrujuće, po pitanju Redžininih aktuelnih osećanja.
Sve je, između njegove sestre i najboljeg prijatelja bilo veoma zamršeno,
komplikovano, sa mnoštvom isprepletanih osećanja,koja su se uzajamno

prožimala.
Strahovao je da bi to moglo da se protegne u nedogled, što nikome nije bilo

u interesu.
- Koliko sam shvatio, dogovorio si se sa Redžinom da sutra upoznaš
Denija? - Kris je ponovo preneo temu razgovora na dete.
Oko toga su, nadao se tome, bili usaglašeni. Oboje su želeli ono što je bilo
najbolje za dete.
Nejtu se oteo osmeh. - Da... Jedva čekam da ga upoznam... Redžina je
procenila da bi bilo najbolje da ga, prvo, vidim izdaleka, i da mu se potom
predstavim, kao tvoj prijatelj.
Kris je saglasno klimnuo glavom.

- Vidi, Nejt... Neću da branim svoju sestru, po pitanju onoga što ti je učinila,
iako je razumem i podržavam. Možda je pogrešila, možda je učinila pravu stvar.
Međutim, kao majka je besprekoma. Takva je oduvek bila. Od trenutka kada je
saznala da je u drugom stanju, prestala je da pije i da puši, počela je da se hrani
zdravo, odložila je sve obaveze, precizno je pratila uputstva svojih lekara. A
potom, kada se Deni rodio, maksimalno mu se posvetila. Istina, počela je da radi
kada je Deni imao svega šest meseci, ali je uvek imala vremena za svoje dete.
Ono je uvek bilo zbrinuto, u njenom odsustvu. Videćeš, uostalom, daje Deni
savršeno zdravo, zrelo, vaspitano i beskrajno ljupko dete. On nikada nije bio
vezan za Grega, ali je to svakako za Redžinu. Ovo ti govorim za slučaj da... da...
- Rano je da govorimo o tome - Nejt namemo nije hteo da bude konkretniji.
Nije želeo da se izjašnjava o svojim planovima.
Iako mu se, jedan, nametnuo kao jedini mogući. Jedini koji bi ga zadovoljio,
umirio i usrećio.
Nastupila je tišina, tokom koje je Nejt pažljivo razgledao Denijeve fotografije.
Neke su mu izmamljivale osmehe, a neke suze.
Kris je silno saosećao sa Nejtom u tim trenucima. Ustao je, prišao mu i

zagrlio ga sa leđa.
- Sada smo, ti i ja, prijatelju, praktično članovi porodice. Povezuje nas taj
divni dečak. Ja ga, već, volim najviše na svetu, a ne sumnjam da ćeš ga i ti
zavoleti.
- Već ga volim - promrmljao je Nejt, propuštajući da doda da ih je, godinama
unazad, neraskidivo povezivala i ljubav prema Redžini koju je Kris voleo kao
brat, a on kao muškarac.

Svitala je zora, kada je Nejt procenio da je uzaludno da se prevrće po
krevetu i da pokušava da zaspi. Uprkos umoru, iznurenosti i potpunom
nedostatku snage, san mu nije dolazio na oči. Budnim su ga držale misli o

Redžini, o Deniju, o predstojećem upoznavanju sa njim.
Njegovu vanserijsku uzbuđenost, delimično je umanjivalo to, što je bio
ošamućen neprospavanom noći, što je bio veoma umoran. Dok se brijao i
tuširao, razmišljao je kako je to, možda, bila i dobra okolnost, to, što su mu čula
bila pomalo umrtvljena. Jer, daje raspolagao svojom uobičajenom količinom
energije, da je bio odmoran i naspavan, verovatno bi eksplodirao od količine

nagomilanih osećanja.
Nije se osećao sposobnim da vozi i zato se taksijem dovezao do hotela
,,Kolumbus", ispred koga ga je čekao Kris. Krisovo nasmejano i bezbrižno lice je

malčice podiglo Nejtovu energiju na viši nivo.
- Sve će biti u redu - rekao je Kris, a to je delimično zvučalo i kao obećanje.
Bez reči, Nejt ga je sledio sve do ulaza u hotelski restoran. Odmah je
ugledao Redžinu za jednim od stolova koji su se nalazili do prozora. Pila je kafu i

osmehivala se tamnokosom dečaku, koji je predano jeo svoj doručak.
Nejt se zagrcnuo od naleta emocija, kada je, pomerivši se malo u stranu,
osmotrio Denijev profil. Jedva se obuzdao od potrebe da mu pritrči i da mu

odmah poveri da je njegov tata, i da će mu nadoknaditi sve ono što su propustili
da zajednički dožive.
Kada je ukrstio svoj pogled sa Redžininim, kada je, uprkos njenim
osmehnutim usnama, primetio koliko je uznemirena bila, povukao se u hol. Tada
je zaboravio na sebe, mislio je samo na nju, na majku koja je strahovala za svoje

dete, za ono što ga je čekalo toga dana, ali i tokom onih dana koji su tek dolazili.
Da, bila je dobra majka. I bila je dobra žena. I on ju je, iako je to moglo skupo
da ga košta, i dalje voleo.
Iako beskrajno iznuren, Nejt je poželeo da, u tim trenucima, udari šakom o
zid, ili da učini nešto slično tome. Glava je pretila da mu proključa od

nadolazećih misli, koje nije mogao da obuzda. Trebao mu je neki ventil.
Kris ga je naveo da sedne, jer je primetio da nije uspevao da se smiri. Nakon
što je seo, Nejt je počeo da se smeje, nesvestan toga da su mu, istovremeno, i

suze navirale na oči.
- Moj sin ima apetit na tebe - rekao je, nakon čega se snažno zagrlio sa
Krisom, koji je prasnuo u smeh.
- Tvoja majka će posumnjati da je Deni njen unuk, kada ga bude videla kako
jede - tada je i Kris podlegao emocijama, i dozvolio da mu suze navru na oči. -

Ona neprekidno govori o tome kako ti nikada nisi voleo da jedeš.
- Moja majka će biti presrećna! - odvratio je Nejt, udarajući Krisa po ramenu.
- I moj otac, takođe! Ne mogu da dočekam da im kažem da imaju unuka! A ja

imam sina! Hej!
- Da, Nejt... - Kris je uživao u Nejtovoj sreći. - Imaš predivnog sina!
- Odvedi me kod njega, molim te! - zatražio je Nejt, ustajući iz fotelje.
- Ostanu tu, za trenutak, da vidim da li je Redžina otišla u apartman -

predložio je Kris, odlazeći do ulaza u hotelski restoran.
Nekoliko minuta kasnije, hrabreći pogledima jedan drugog, Kris i Nejt su

pokucali na vrata apartmana, u kome su odseli Redžina i Deni.
Ne uspevajući da sakrije svoj nemir, Redžina im je otvorila vrata. Bila je
bleda, ali pritom veoma koncentrisana i spremna da reaguje, za slučaj da stvari

krenu neželjenim tokom.
- Zdravo, momci! - vedro se oglasila, uspevajući da deluje staloženo.
Usmerila je sve svoje snage u to da Deni ne oseti da je proživljavao životno
važne trenutke, da izbegne suočenje sa eventualnim posledicama te napete

situacije.
Međutim, uprkos tome što su se troje odraslih osmehivali, i ponašali se na
uobičajeni način, Deni se uozbiljio. Bez treptaja je posmatrao Nejta, ali ne kao
neznanca, sa tipičnom dečijom radoznalošću. Posmatrao ga je jer je osetio da

se on tu nalazio upravo zbog njega.
Kris je to odlično osetio. - Gde je moj omiljeni sestrić?! - pritrčao je Deniju i
snažno ga zagrlio. - Baš se radujem što, konačno, mogu da te predstavim svom
najboljem drugu! Znaš, ja sam mu mnogo pričao o tebi, i jedva sam čekao da
dođeš sa mamom u Čikago, kako bih mogao da vas upoznam! Dakle, Deni, ovo
je Nejt!
Nakon što je progutao knedlu, Nejt je pružio Deniju ruku.
- Zdravo, Deni! - nežno ga je pozdravio. - Sada vidim da tvoj ujak nije

preterivao kada te je opisivao kao najslađeg i najboljeg dečaka na svetu.
- Dobar dan! - Deni se rukovao sa Nejtom, nakon čega je prišao Redžini i

stao pored nje.
Ona ga je odmah zagrlila. - Nejt se bavi jednim veoma zanimljivim poslom,
Deni. On snima filmove, ali ne sa glumcima, igrane, već one dokumentarne.

Veoma je uspešan u svom poslu. Dobio je i nekoliko nagrada. Ja ga odavno

poznajem i drago mi je što je baš on najbolji drug ujka Krisa.
- Da li je Nejt drug sa kojim si putovao u Kalifoniju? - Deni je pogledao u

Krisa, koji je pomno pratio reakcije na dečakovom licu.
- Da, vidim da si to upamtio! Nejt i ja smo, prošle godine, zajedno letovali u

Kalifomiji! Odlično smo se proveli! Jednom bi i ti mogao da nam se pridružiš!
- A sada bi Nejt mogao da mi pomogne oko one šifre na koferu, Kris, sa
kojom ti nisi uspeo da se izboriš - Redžina je osetila daje bio trenutak da Nejtu
obezbedi malo predaha.
- Ah, tako je! - Kris je odmah sve shvatio. - Priznajem da sam se pošteno
obrukao oko te šifre! Nadam se da ćeš ti uspeti da pomogneš Redžini, Nejt!
- Kofer je u spavaćoj sobi - Redžina je krenula ka sobi, nakon što je
pokretom ruke pozvala Nejta daje sledi.
Našavši se iza zatvorenih vrata, Redžina i Nejt su razmenili poglede. Iako su
podelili sudbinski važan trenutak, koji im je oboma angažovao sve raspoložive
snage, nekim čudom su se ponovo mislima našli u noći u kojoj su se voleli, u
kojoj je sve oko njih praštalo od strasti, u kojoj nisu mogli da se zasite jedno
drugog.
Nejt je poželeo da priđe Redžini i da je poljubi. Upravo je upoznao svoje
dete, svog sina, ali je ono što je osećao prema Redžini još uvek bilo jače od
započetog roditeljstva.
Ostao je da stoji nepomično u mestu, kada je Redžina krenula da mu prilazi.
Njegovo uznemireno srce je počelo još snažnije da kuca. Pomislio je da će se
dogoditi ono, o čemu je neprekidno maštao. Da će ponovo dodirnuti Redžinu,
kao ženu, kao ženu koja je, tokom jedne čarobne noći, podatno i zahvalno
odgovarala na njegove dodire, koja se uvijala pod njegovim dlanovima, koja se
predavala njegovim rukama.
Nasmejao se samoironično kada ga je Redžina, umesto da ga dodirne ili

poljubi, uhvatila za članak na ruci kako bi mu opipala puls.
- Šta to radiš? - besno ju je upitao, prateći pogledom linije njenog profila.
- Merim ti puls. Sinoć si bio na ivici kolapsa, zbog emotivnog uzbuđenja.

Želim da proverim kako se sada osećaš.
- Od kada je tebi stalo do mojih osećanja? - brecnuo se, povlačeći ruku sebi.
- Preživećeš - Redžina mu je izrekla dijagnozu, nakon čega se udaljila od

njega.
- Prvo, ja nisam tvoj pacijent. - grubo joj je poručio. - A drugo, od kada sam
preživeo tvoj odlazak, postao sam imun čak i na puščana zrna. Više me ništa ne
može ubiti.
Sem, možda, još jedan rastanak sa tobom, nadovezao se u mislima.
- Ovo nije trenutak za tu temu, Nejt. - Redžina ga je nežno opomenula. -
Dovela sam te ovde da bi uzeo vazduha, da bi predahnuo. Volela bih da znaš da
motrim na tebe, i da mi je stalo do toga da ovu novu situaciju u tvom životu

prevaziđeš što bezbolnije.
- Kao što sam rekao, već sam bio smrtno ranjen, pa sam uspeo da se
oporavim. Sada sam neuništiv! Ne moraš da motriš na mene!
Redžina ga je tada oštro pogledala.
- Šta je potrebno da uradim da bi prestao da govoriš o tome da sam te
ostavila?! Šta, Nejt?! Reci čime bih mogla da ti se iskupim! Čime bih, na kraju,
mogla da te ućutkam?! Zar ti nije dovoljno moje objašnjenje?! Ponavljam, ja sam
imala trideaset, a ti samo devetnaest godina kada sam ostala trudna! Dok sam
ja spašavala živote, ti si se još uvek borio sa hormonima! Nisam htela da te lišim
deteta, htela sam da ti dozvolim da odrasteš!
Probadajući je osuđujućim pogledima, Nejt je stao tik pred nju.
- Ti uporno zaboravljaš neke činjenice, Redžina... - obratio joj se tihim, ali
pretećim glasom. - Ponavljam, ja nisam tvoj pacijent. Drugo, odrastao sam.
Treće... - uhvatio ju je za mišicu i stegao je prstima - nemaš prava da se brecaš

na mene... Da li je to jasno?
- Pusti me! - zarežala je, pokušavajući da se otrgne.
Nejt joj je tada, izgubivši kontrolu, uhvatio, glavu među ruke, da bi je

poljubio. Razapet između ljubavi i gordosti, milosti i prekora, oproštaja i ponosa,
otpočeo je da je mahnito ljubi, naizmenično joj milujući i grizući usne.
Uprkos nasilnom karakteru Nejtovog poljupca, Redžina je osetila da ih je
obavio isti telesni magnetizam, koji ih je, pre devet godina, učinio ljubavnicima.
Sve i da je htela da prekine strastvenu agoniju u kojoj su se oboje našli, nije to
mogla da učini, jer ju je Nejt, svojim silovitim poljupcima, činio potpuno

sputanom.
Odmakao se od nje tek kada je shvatio da je ona, nakon što ju je gurnuo na
zid, jauknula od bola. Odmah se rukom uhvatiia za potiljak, jer je udarila glavom
o zid.
Nejt se uhvatio za čelo, pitajući se da li je, konačno, poludeo. Uprkos tome
što je Redžina i dalje imala izraz bola na licu, on ju je uhvatio za vrat i iznova je
gurnuo na zid, tada oprezno, pazeći daje ne povredi.
- Možda nisi primetila, doktorko Doson, ali ja se nalazim na ivici ludila zbog
tebe... - mrmljao je, unoseći joj se u lice. - Voleo bih da znam šta je to u tebi, što
me navodi da gubim razum... Uglavnom, imaj u vidu da nisam u stanju da

vladam sobom, kada si ti u pitanju.
- Ja odbijam da strepim od tebe, Nejt... - Redžina mu je meko uzvratila. -
Sada, kada znaš da si otac mog deteta, neminovno ćeš, na ovaj ili onaj način,
postati deo mog života. Ne pristajem da ga provodim u strahu od tvog ludila.
Zato ti još jednom poručujem: odredi na koji način želiš da ti se iskupim. Pristaću
na sve. A onda ću te zamoliti da prestaneš da me kažnjavaš zbog toga što sam

te ostavila.
Nejt se neznatno odmakao od Redžine, da bi polako skliznuo pogledom niz

njeno telo. - U redu... Razmisliću o načinu, na koji bi mogla da mi se iskupiš.
Nakon što je prošao rukom kroz kosu, Nejt se zaputio ka vratima sobe.
Redžina mu je pritrčala, da bi ga sprečila da izađe.
- Mislim da Deni zna... - tiho je prošaputala, nalazeći se na ivici suza.
- Šta? - Nejt ju je gledao namršteno.
- Da si ti njegov otac...
- Na osnovu čega to zaključuješ?
- Na osnovu toga što je on moje dete, Nejt, što ga dobro poznajem.
- Pa? - Nejt je bio potpuno zbunjen i pokoleban Redžininim rečima. - Da li

želiš da mu kažemo...?
- Ne. Ja ću mu reći, kada ostanemo sami...
- U redu... - Nejt je tiho uzdahnuo, spreman da prihvati svaku Redžininu

odluku, koja se ticala Denija.
Nekoliko sekundi je nepomično stajao pred vratima sobe, a onda se okrenuo

ka Redžini. - Deni je... Deni je...
- Znam - prošaputala je ona, pomazivši ga po ruci.
Nejt je progutao knedlu, obavijajući rukom bravu. - Da li te boli glava? -

upitao ju je, odbijajući daje pogleda.
- Ne, ne brini o tome - požurila je da ga umiri, nakon čega su izašli iz sobe.

Zatekli su Krisa i Denija kako gledaju crtani film na televiziji. Kris je, po svom
starom običaju, prepričavao scene, imitirao pokrete animiranih likova i ludirao

se, ali Deni nije, kao što je obično činio, odgovarao smehom na to.
Naprotiv, i dalje je bio veoma ozbiljan. Sa punim interesovanjem je gledao u

Nejta, koji nije znao šta da čini, i kako da se ponaša.
- Rešili smo problem sa koferom! - objavio je, upitno pogledavši u Krisa.
Iako mu se nije odlazilo od Redžine i Denija, nije se osećao sposobnim ni da

ostaje sa njima.
- Onda bismo mogli da krenemo! - Kris je osetio Nejtovu nesigurnost, kao i
napetost koja je vladala između njega i Redžine, zbog čega je pomislio kako bi
bilo najbolje da odu.
Ustao je sa sofe i poljubio Denija u kosu. - Nejt i ja idemo sada u grad, ali
bismo ponovo mogli da dođemo u hotel, i da večeramo svi zajedno. Da li bi to

voleo?
Deni je potvrdno klimnuo glavom nekon čega je ustao i priljubio se uz

Redžinu.
- Zdravo, momci! - ona je naizmenično pogledala u Krisa i Nejta, dajući im

dozvolu da odu. - Videćemo se večeras!
Nejt nije odoleo i pogledao je Denija trenutak pre nego što je izašao iz
apartmana.
Odmah pošto su ostali sami, Deni se okrenuo ka Redžini i upitno je
pogledao. - Da li je Nejt moj tata? – je dnostavno je upitao, već uveren u to da će
dobiti potvrdan odgovor. Ostavši bez glasa, Redžina je klimnula glavom. - Jeste
- gotovo nečujno je izgovorila, gutajući knedle.
Bila je duboko potrešena Denijevom intuicijom, ali i očiglednom vezom, koja

se munjevito uspostavila između njega i Nejta.
Nenaviknut da viđa svoju majku potrešenu, Deni ju je utešno zagrlio. - Da li

on zna daje moj tata?
- Ja sam mu sinoć rekla - uzvratila je Redžina, čvrsto grleći dete.
- Zbog čega mi se nije predstavio kao moj tata? - Deniju je to bilo čudno.
- Hteli smo da... da ga prvo upoznaš, da se navikneš na njega...
- Ujka Kris ga odavno poznaje. I ti ga odavno poznaješ.
- Tačno - Redžina nije prestajala da mazi Denija, želeći da svojim
majčinskim dodirima izaziva osećanje sigurnosti u njemu. - I ujka Kris i ja
mislimo daje Nejt sjajan momak. On je dobar, pametan, interesantan, i veoma
talentovan. Uvek je spreman da pomogne. Ujka Kris se mnogo puta uverio u to

da mu je Nejt dobar, najbolji drug. I on i ja mislimo da će biti dobar tata. Jer,
veoma se obradovao kada je otkrio da ima sina, i to baš takvog, kakav si ti.
- Stvarno? - Deni je širom otvorio svoje krupne, pametne oči.
Redžina ga je prislonila uz sebe. - Oh, Deni... Ni ja ne bih mogla da zamislim
da imam boljeg sina od tebe, a to ne može ni Nejt. Ti si divno dete. A konačno

ćeš dobiti i divnog oca. Onakvog, kakvog zaslužuješ.
- Moj tata je stvarno mlad, baš kao što si mi i rekla - Redžini je pobegao
osmeh, kada je Deni nazvao Nejta ocem. - I lep je. Lepši je od Grega.
- On misli da si ti veoma sladak i simpatičan. Jedva čeka da te bolje upozna.

Sigurna sam da će te zavoleti, koliko te i ja volim.
- Da li ćemo ti i ja da se preselimo kod njega? - Deni je postavio očekivano

pitanje, ali ujedno i ono, na koje Redžina nije imala odgovor.
*
- Nejt nije moj muž, kao što je to bio Greg - Redžina je to objasnila kroz
uzdah. - Ja sam zamislila da ti i ja dođemo da živimo ovde, u Čikago, i to negde

blizu Nejta, kako biste vas dvojica mogli da se viđate svakoga dana.
- A baka i deka? - Deni je zabrinuto upitao. - A Bonita? A moje životinje?
- Svi bi oni došli sa nama. Samo ako ti to poželiš.
- Pa, da, želim - potvrdio je Deni.
- A tvoji drugari iz škole? - Redžina ga je oprezno podsetila na to. - Morao bi

da ih napustiš.
- Ovde bih upoznao nove, zar ne?
Redžina se ponosno nasmejala. - Ti si jedan neverovatno pametan dečak...
A ja sam jedna neverovatno srećna majka... Da, sine moj, ovde ćeš upoznati
nove drugare. Sa onima iz Bostona bi mogao da se dopisuješ, i da povremeno
razgovarate telefonom. Preko raspusta bi mogao i da ih posetiš. Karlton bi, na
primer, mogao da, ponekad, dođe kod tebe, s obzirom na to da mu je tata pilot,
koji često leti za Čikago.
- Onda je sve dogovoreno! - Deni je zadovoljno zaključio, a onda se nečega

dosetio. - A Greg? Njega ćemo da ostavimo u Bostonu.
- Hoćemo. Ali ne zato što ne želimo da ga povedemo, već zato što će njemu
biti veoma dobro u Bostonu. On će postati šef u bolnici, a to je nešto što želi
najviše na svetu. To, naravno, ne znači da Grega nikada više nećemo videti.
Kada se budemo rastajali, reći ćemo mu da može da dođe kod nas kad god to
bude poželeo.
- Jednoj mojoj drugarici iz razreda su se razveli roditelji, ali su nastavili da se
povremeno viđaju.
- Da, Deni... - Redžina se konačno odvojila od deteta, da bi mu donela sok. -
Bilo bi lepo kada se ljudi nikada ne bi razvodili i rastajali. Ah, to se ponekad desi.
Ponekad je to dobro za dete, a ponekad loše. Ja mislim da će tebi biti dobro,
kada budemo došli u Čikago. Ujka Kris je već ovde, i Nejt, naravno, a ovde žive i
njegovi roditelji! Dobićeš baku i deku! I on će te sigurno zavoleti. Nejt je njihov

jedini sin, i mislim da će biti presrećni kada budu saznali da ima dete.
- A možda će biti i malo tužnu, jer nisu bili sa mnom od rođenja - Deni je to
pretpostavljao.
- Hoće, sigurno. I Nejt je tužan zbog toga što nije bio sa tobom od rođenja.
Već sam ti objasnila zbog čega se to dogodilo. Volela bih da je sve ispalo
drugačije. Ali, ponekad je život takav, navodi nas da radimo stvari koje nisu
najbolje ni za nas, ni za druge. Ljudi prave greške, međutim, dobro je kada se te
greške ispravljaju. A ja to upravo pokušavam da učinim.
- Zašto si, u tom slučaju, i dalje tužna? - Deniju, očigledno, nije promicala
uznemirenost njegove majke.
Redžini je zadrhtala brada. - Priznajem da sam bila malčice tužna, jer sam
se plašila tvog upoznavanja sa Nejtom. Plašila sam se i mog susreta sa njim -
dodala je. - Sada je sve to prošlo. Sada je sve u redu. Sada sam radosna!
Večeras ćemo da napravimo malu proslavu, ovde, u apartmanu, u ime toga što
ste ti i tvoj tata konačno zajedno, Deni! Hoćeš li da odemo da kupimo tortu?! -
predložila je, primoravajući sebe da zvuči vedro i rasterećeno.
- Sa čokoladom?! - Deni je već odlazio po jaknu.
- O, da! - složila se Redžina, pitajući se da li je, bar što se Denija ticalo,

mogla da odahne.
Kada je ona bila u pitanju, još uvek je osećala strahovitu napetost, strahovitu
neizvesnost. Jer, tek je trebalo da sazna šta je Nejt odredio, kao način njenog
iskupljenja.
I da na to bespogovomo pristane.
*
Po povratku u apartman, nakon što su kupili tortu i smestili je u frižider, Deni
je zaspao, izmoren prepodnevnim uzbuđenjima. Redžina je sačekala da dete

utvrdi san, a onda je telefonom pozvala Nejta.
Iznova je, u očekivanju da mu čuje glas, osetila usplahirenost, ali onu koja
se ticala isključivo nje kao žene.
- Nejt... - oslovila ga je glasom kojim mu je predlagala da sklope primirje.
- Da?
- Kao što sam i pretpostavila, Deni je prepoznao svog oca u tebi - obavestila
ga je, nadajući se da će mu biti drago zbog toga. - Rekla bih da se, između tebe i
njega, odmah uspostavila neka veza. To je pravo čudo. I prava sreća - dodala je.
- Ti si mu... - Nejt je ostao bez glasa. - Da li si mu...
- Jesam, sve sam mu priznala i objasnila. Za sada ne mogu da budem
stoprocentno sigurna, ali, očekujem da Deni bezbolno prihvati veliki preokret,
koji se odigrao u njegovom životu. U bolnici u kojoj radim je zaposlen odličan

dečiji psiholog. Po povratku u Boston ću odvesti Denija kod njega, na razgovor.
- Vraćate se u Boston? Kada? - upitao ju je Nejt strogo, stavljajući joj, tonom

svoga glasa, da mu se to ne dopada.
- Moramo da se vratimo - Redžina se obuzdala od naglije reakcije.
- Deni i ja smo ishitreno došli u Čikago, u želji da iskoristimo Gregovo
odsustvo od kuće. Tamo nas čeka mnogo neobavljenog posla. Ja bi trebalo da
regulišem svoj status u bolnici, a Deni u školi. Nema potrebe da dramiš oko
toga, Nejt. Spremna sam da se preselim u Čikago, ako se to budemo dogovorili.
- Da li je Deni rekao nešto o meni? - uprkos strepnji od odgovora, Nejt nije

odoleo da postavi to pitanje.
- Mislim da te je prihvatio. Za sada mu, više od svega, znači to što vidi da te

Kris voli, i da ja... Da ja mislim sve najbolje o tebi.
- Nisam znao da se koristiš lažima, u vaspitanju sopstvenog deteta - Nejt
nije propustio priliku da bude zajedljiv.
- To je bila jedna... taktički preuveličana izjava - Redžina je ponovo pribegla
diplomatskom odgovoru. - Ali, ni ona nije daleko od istine. Ja ne mislim ništa
loše o tebi, Nejt. Naprotiv.
- Naprotiv, šta?! - zatražio je da sazna.
- Več si čuo šta mislim o tebi - podsetila ga je. - Rekla sam Deniju da si
dobar, pametan i talentovan momak. I da si odan prijatelj, što te preporučuje više

od svega. Ja te, ipak, ne poznajem dobro.
- Čudno. Jer, ja mislim da me ti poznaješ bolje od svih.
- Ne razumem...
- Ti si jedina osoba kojoj sam otkrio svoja osećanja, Redžina. A moja
osećanja, to sam ja. Ona me definišu više od bilo čega drugog.
Više od moje moralnosti, inteligencije, ili talentovanosti.

- Da, ali, to je bilo pre mnogo godina...
- Iskrena osećanja ne blede. Prava osećanja ne blede. Važna osećanja ne
blede. Jasno mi je da ti razmišljaš na drugačiji način, Redžina. Ali, ne računaj sa

tim da sam ja isti, kao ostali ljudi koji čine tvoj svet.
- Moj svet čine odrasli ljudi, Nejt! - prasnula je Redžina, iako je znala da nije
bila u poziciji da nervira Nejta, da je to bilo potencijalno opasno po nju. - Nemam
previše kontakata sa ljudima iz tvoje generacije, otuda, verovatno, proizilaze ova
verbalna razmimoilaženja! Odavno sam ispala iz štosa, koji važi za pravilo među
tvojim vršnjacima! Oprosti mi, zato, što sumnjam u sve što kažeš!
- Varaš se ako misliš da ču ti pružiti oproštaj tek tako, jer si ga zatražila -
Nejt je zvučao zloslutno mirno. - Moraćeš mnogo toga da uradiš, da bih ti pružio
oproštaj.
- Jedva čekam da počnem da ti se iskupljujem, Nejt! Ne mogu više da
slušam tvoje osvetničke najave! Makar odlučio da me izbičuješ, rado ću ti

podmetnuti leđa! Samo prestani više da pretiš!
- Radiću ono što budem hteo, dokle god to budem hteo! - Nejta nisu
ućutkale Redžinine reči. - Bar narednih devet godina ćeš morati da me trpiš!
Onda ćemo biti na istom!
- Slušaj, Nejt... - Redžina je sve teže disala. - Mislim da me, ipak, ne
poznaješ toliko dobro, koliko misliš... U stanju sam da ponovo odem... A kada to
budem učinila, više me nikada nećeš videti! Ni mene, ni Denija!
- To je samo prazna priča, i oboje to znamo - Nejta nimalo nije uznemirilo
Redžinino upozorenje. - Već sam se uverio da si dobra majka i da tako nešto ne
bi učinila svom detetu. Kao žena si ogrubela, ali si kao majka veoma brižna.
- Za Denija će, važnije od svega, biti da mu majka bude srećna! A nisam

sigurna da ću to moći da budem, ako ti budeš nastavio sa svojim optužbama!
- Sutra ćeš dobiti priliku da me zauvek ućutkaš.
- Ne razumem...
- Doći ćeš sutra kod mene, u moju kuću, da bih ti saopštio svoju odluku. Kris
je obećao da će pričuvati Denija.
- Kakvu odluku?
- O načinu, na koji ćeš moći da mi se iskupiš.
- Nema problema! Treba li da ponesem bič, ili imaš svoje sprave za

mučenje?!
- Imam sve što mi je potrebno.
- U redu! Doći ću sutra kod tebe! A ti dođi večeras u hotel! Deni i ja smo
kupili tortu. Naručiću da nam donesu večeru u sobu. Proslavićemo ovaj dan,
iako si se ti dobro potrudio da ga upropastiš!
- Ne zvocaj, ženo! - Nejt joj je ironično poručio. - Stvarno se vidi da si

sredovečna.
Redžina je zanemela zbog tog Nejtovog komentara. On ju je uvredio, na

više načina. I, ućutkao ju je.
Da Nejt to ne bi primetio, jednostavno mu je spustila slušalicu. Ali, uprkos

prekinutoj vezi, mogla se zakleti da je iz telefona odjeknuo njegov zadovoljni,
zajedljivi sn
*
Kris i Nejt su došli na večeru u dogovoreno vreme. Obojica su nosili u
rukama poklone za Denija, ali i za Redžinu. Nejt joj je kupio predivnu narukvicu,
koja je očigledno bila veoma skupocena. Deniju je, osim automobila na baterije,
kupio komplet knjiga o životinjama, a takođe mu je doneo i kopije filmova koje je

snimio.
Čitavim tokom večeri, činilo se da se Deni osećao najopuštenije. Redžina i
Nejt su koristili svaku priliku da bi razmenili neprijateljske poglede, dobro pazeći

da Deni to ne primeti.
Njihovo neprijateljstvo, međutim, nije promaklo Krisu. On je zato bio
nervozan i jedva je čekao da se to veče završi. Bio je besan i na svoju sestru i na
najboljeg prijatelja, jer nije uspevao da razume kako je bilo moguće da su svoj
lični odnos stavljali ispred činjenice da su se, nakon devet godina, povezali kao
roditelji jednog deteta.
Nije sumnjao u to daje Nejt bio van sebe od sreće zbog otkrića daje imao
sina, on je to dokazivao po načinu na koji se obraćao Deniju, ali mu je bilo jasno
da su njegova osećanja prema Redžini bila snažnija od svega. Od svega, pa i od

roditeljske ljubavi.
Redžina je dobro motrila na Denija, pratila je njegovo ponašanje, osluškivala
reči koje bi izgovarao, ali je Nejt dobijao podjednak deo njene pažnje. Motrila je i
na njega, koliko i na Denija, i vodila nemi rat sa njim.
Kao da svega toga nije bio svestan, Deni je bio veoma veseo. Razgledao je
poklone, igrao se dobijenom igračkom, prelistavao je knjige, postavljao pitanja.
Obećanje Nejtu da će već sutra pogledati bar jedan njegov film, i to onaj o
Velikom kanjonu, o kome mu je Kris pričao.
Nejt nije bio sasvim spontan, dok je odgovarao na Denijeva pitanja, jer nije
znao šta je dete očekivalo od njega. Ipak, neprekidno mu se osmehivao, i gledao

ga sa puno nežnosti, što je bilo potpuno spontano i iskreno.
Dirljiv je bio trenutak u kome je pitao Denija da li bi smeo da ga zagrli. Kada
mu je on to dozvolio, svima je postalo jasno da je veza između oca i sina bila

neraskidivo uspostavljena.
Željan ljubavi koju nije dobijao od Grega, a koju je sa pravom očekivao,

Deni se sasvim prepustio toplini Nejtovog zagrljaja. On ga je mazio po kosi i

šaputao mu nešto, sto je samo on mogao da čuje.
Nakon toga, Deni se više nije odvajao od Nejta. Snažno se pobunio kada je
on rekao da mora da ide. Držao ga je za ruku do poslednjeg trenutka.
Redžina je teškom mukom uspavala Denija, iako je odavno prošlo vreme za

njegov odlazak u krevet. Dete je bilo puno pitanja, puno utisaka, puno radosti.
To je bilo ono, čemu se Redžina nadala: da će Deni prihvatiti Nejta i da će
se radovati otkriću da mu je upravo on otac. Nije smela ni da zamisli drugačiju

situaciju.
Sve je proteklo u najboljem redu. Kao majka je mogla da odahne. Ipak, ona
je i dalje bila puna strepnje, koju je u njoj budila neizvesnost uoči dolaska
narednog dana.
Čvrsto rešena da okonča igru u kojoj se našla sa Nejtom, igru krivca i žrtve,
Redžina se, u dogovoreno vreme, našla pred vratima Nejtove kuće. S obzirom
da se on nalazio na istoj adresi, kao i pre devet godina, sećanja su

nezaustavljivo počela da naviru...
...Došla je na proslavu njegovog rođendana sa namerom da se, tek, dobro
zabavi, opusti, i da dozvoli sebi blago pijanstvo. Nije joj smetalo to što su prisutni
gosti redom bili mlađi od nje. Muzika joj je odgovarala, izbor pića takođe. Igrala
je, puna sreće zbog okončanih obaveza, zbog položenih ispita, zbog dobijene
dozvole da radi, da operiše.
Prijalo joj je, čak, i to što je Nejt nije ispuštao iz vida, što je pratio svaki njen
pokret, što ga je očaravalo gibanje njenog tela. Kada mu je prišla, mislila je da,
tek, malčice flertuje sa njim. Znala je da je bio zaljubljen u nju, i pomislila je kako
je zaslužio jedan poljubac.
Jedan poljubac se pretočio u drugi, u treći, pretočio se u neraskidivi spoj
usana. Nejtovi željni dlanovi su izazivali vamice po njenom telu, od kojih se

uvijala sa zadovoljstvom.
Njegova strast joj je silno imponovala, udarila joj je u glavu. Pristala je da
odu u spavaću sobu kada se prisetila Grega koji je odbijao da, dok ne prođu
ispiti, spava sa njom. Za Redžinu, to je bilo predugo uzdržavanje.
U početku, upravo su to bili razlozi zbog kojih je otišla sa Nejtom u krevet. A

kasnije, kasnije nije mogla da ga se zasiti. Već nakon prve igre je prestala da ga
tretira kao mladića, otkrila je da je bio odrastao muškarac, punokrvni ljubavnik.
Smatrala je delom njegove ljubavničke veštine to, što joj je šaputao
najneverovatnije izjave ljubavi. Divila se njegovoj kreativnosti, njegovom smislu

za romantiku.
Tek je sutradan, kada mu je rekla da ga ostavlja, shvatila da je govorio iz
srca, da njegove izjave nisu predstavljale deo scenarija, predviđenog da traje

jednu noć...
Bila je ubeđena da se ta ljubav, odbačena i neuzvraćena, pretvorila u

mržnju.
I, osećala je neizmemo žaljenje zbog toga.
Dugo je stajala pred vratima oborene glave, i nije primetila da je Nejt
neprekidno stajao na prozoru i posmatrao je. Trgla se kada je on otvorio vrata, a

da nije ni pozvonila.
- Ulazi! - kratko joj je poručio, propuštajući da je pozdravi. - Neću te pojesti.
- Možda bi mi učinio uslugu... - promrmljala je ona, nenaviknuta na situacije
koje nije mogla da drži pod kontrolom, situacije u kojima nije mogla da donosi
odluke, u kojima su joj ruke bile vezane.
- Da li želiš nešto da popiješ? - upitao ju je Nejt, odlazeći do bara u

prostranom, ulaznom salonu.
Redžina je gledala u pod ispred sebe, jer se osećala kao one noći, pre devet
godina, u kojoj je bila spremna na sve. Tada je shvatila da je Nejt imao snažno
dejstvo na nju, da ju je privlačio, daje nimalo nije činio ravnodušnom.
Bacila je kratak i brz pogled na njega, a onda je ponovo oborila glavu.

Prokletstvo, progunđala je u sebi, izgledao je neverovatno dobro. Sav u crnom,
od glave do pete, predstavljao je oličenje muškog seksepila. Iz njega je izbijala

tako snažna erotičnost, da je jedva disala.
U grudima, butinama, ali i na preponama je osećala napetost. Došlo joj je da
udari samu sebe. Nejt joj je pripremio ko zna kakvu kaznu, ko zna kakvo
iskupljenje, a ona je mislila o tome kako ju je seksualno privlačio.
- Kako to da si zadržao ovu kuću, Nejt? - upitala ga je, preuzimajući iz
njegove ruke čašu sa usutim viskijem. - Ona je pripadala tvojim roditeljima, zar
ne?
- Moji roditelji su se preselili u vikendicu, na obalu jezera. Hteli su da prodaju

kuću i da mi kupe stan, ali ja to nisam dozvolio.
- Zbog...? - interesovala se, udaljavajući se od njega.
- Zbog uspomena - nadovezao se, muklim glasom.
- Baš si sentimentalan - malčice mu se podsmehnula. - Nikada nisam srela

nekoga kao što si ti, Nejt.
- I nikada nećeš ni sresti - poručio joj je to kao najavu nečega što je bilo
sasvim izvesno. - Ja sam ekskluzivan momak.
- Kome nedostaje malo skromnosti - Redžina mu se narugala, tek da bi

prikrila svoju napetost.
Nije ni primetila kada je ispila celu čašu. Shvatila je to kada ju je iznova
prinela usnama i otkrila da je prazna. Pokretom ruke je zatražila od Nejta daje

dopuni, ali je on to odbio da učini.
- Kasnije. Hoću da budeš trezna, da bi čula i razumela šta je ono, što ćeš
morati da učiniš, da bi mi se iskupila.
- Jedva čekam! - ružno se iscerila, odlažući čašu na komodu. - Hajde,

momče, pucaj! - podstakla ga je da govori.
On se nadmoćno nasmejao njenom tonu, njenom stavu, njenom pokušaju
da zvuči kao da se dosađuje. Podrobno ju je odmerio, od glave do pete, da bi

potom zadržao pogled na njenim očima.
- Hoću da se udaš za mene - jednostavno je rekao, ne trepnuvši.
*
Redžina je ustuknula. Kroz glavu su joj prolazile razne opcije, koje su se
ticale njenog iskupljenja, ali ne i ona, koju je Nejt upravo izgovorio.
- Ti si poludeo... - rekla je najpre tihim glasom, da bi potom dreknula:
- Ti si potpuno poludeo!
- Misliš, a? - ostao je miran, nastavljajući da je odmerava.
- Ne samo da si lud, Nejt, već si i medicinski fenomen! Jer, očigledno je da
si, u dvadeset i osmoj godini, i dalje u pubertetu! Moje kolege endokrinolozi će
biti fascinirani tim otkrićem!
- Ne znam o čemu govoriš - i dalje neuzdrman Redžininim gnevom, Nejt je
kratko slegao ramenima.
- Slušaj, Nejt... - Redžina je duboko udahnula vazduh, da bi se primirila. -
Ako hoćeš da spavaš sa mnom, nema problema! Učinićemo to ovde, odmah! Ali
nemoj svoju postpubertetsku potrebu za seksom da mešaš sa tako ozbiljnom

stvari kao što je brak!
- Zašto bih pristao na jedno vođenje ljubavi sa tobom, kada mogu da te
dobijem za čitav život?
Redžina je, puna neverice, prošla rukom kroz kosu. - O čemu se ovde radi,
Nejt?! Reci mi, moram da znam! Šta se dešava sa tobom?!
- Pola svog života mislim samo na tebe, Redžina - Nejt je bio smrtno
ozbiljan, dok je to izgovarao. - Ti si jedina žena sa kojom želim da se oženim.
Udaćeš se za mene, u protivnom ću povesti borbu za starateljstvo nad Denijem,
i kunem ti se da ću je dobiti. Već sam razgovarao sa advokatima o mojim

pravima. Posebno u odnosu na ono, što si mi učinila.
Naglo prebledevši, Redžina je pokušala da zadrži pribranost. - Šta ti, u

stvari, hoćeš, Nejt? Mene, ih Denija?
- Hoću tebe. I Denija. Hoću da budemo porodica.
- Već sam ti rekla da sam spremna da te maksimalno uključim u Denijev

život! Kupiću neku kuću, u blizini tvoje! Eto, onu preko puta, na primer!
- A ja hoću da se useliš u moju spavaću sobu, onu, u kojoj smo vodili ljubav,
i u kojoj smo začeli Denija. Hoću da imamo još dece.
- Oh, bože... - Redžini je malo nedostajalo da zajeca. - Možda bi i trebalo da
pristanem na borbu za starateljstvo. Svi će videti da si neuračunljiv, i dodeliće
dete roditelju koji vlada sobom!
- Moja želja da se udaš za mene nije od juče, Redžina. Dobro znam šta
želim, i šta govorim.
- Kako možeš da kažeš da me želiš?! - vrisnulaje Redžina, stupajući pred

njega. - Ti me mrziš!!!
Nejt je neko vreme ćutao, a onda je mirno odgovorio: - Naučio sam da živim
sa tim. A ti ćeš naučiti.
Iznervirana do krajnosti, Redžina je snažno, sa obe ruke, odgurnula Nejta. -
Ja imam 39 godina, Nejt! Ko još, sa 28 godina, prosi ženu koja je na pragu

četrdesete?!
- Postoji jedna vrsta ljudi koja to radi.
- Vrsta? Kakva vrsta?
- Ona, u kakvu ne spada tvoj bivši muž. Usput, da li si pokrenula proces za

razvod braka?
- Ja nikada nisam ni bila venčana sa njim.
- Odlično. Onda nema razloga da odlažemo naše venčanje. Učinićemo to
već sutra. Onda ćemo zajedno da otputujemo u Boston. Ja ću ti pomoći da tamo

obaviš sve što je potrebno, uoči preseljenja u Čikago.
- Nejt...
- Ne mogu da sedim ovde, i razmišljam o tome kako će Greg da se ponaša,

dok se Deni i ti budete pakovali.
Eto, konačno je Nejt rekao nešto što ima smisla, prošlo je Redžini kroz
glavu. Njoj je zaista bila potrebna pomoć u Bostonu. Mislila je da je zatraži od
Krisa. Ali, Nejt je svakako bio neko, ko je bio spremniji da je zastupa, od
miroljubivog Krisa. Uprkos Nejtovom čudnom ponašanju, i čudnim planovima,
osećalaje daje bio spreman da sve uradi za nju.
Greg to nikada nije bio, ali ni bilo koji drugi muškarac u njenom životu. Sve
je, oduvek, obavljala sama. Zato i jeste ogrubela kao žena, što je Nejt primetio.
Jer nije imala zaštitnika pored sebe.
- Hajde da... Da još malo razmislimo o svemu... - pomirljivo je predložila.
- Dovoljno sam ja razmišljao. Dovoljno dugo žudeo. Sada je vreme da

počnem da živim svoje snove.
Redžina nije odolela da se nasmeje, ali je malo nedostajalo da se na taj
smeh nadoveže plač. - Da li si razgovarao sa svojim roditeljima, Nejt? Da li si im

rekao da nameravaš da zaprosiš sredovečnu ženu, kako si me sinoć nazvao?
- To te je zabolelo, vidim - primetio je, prilazeći joj. - Onda znaš kako se ja

osećam kada me oslovljavaš sa ,,momče".
- Da, baš mi te je žao... - Redžina se tada nasmejala samoj sebi.

Tiho je kriknula kada ju je Nejt zgrabio u zagljaj. Učinio je to tako muški, tako
posednički, da se Redžina osetila potpuno bespomoćnom, spremnom da učini

sve, što bi zatražio od nje.
I ne samo daje bila spremna da mu se preda... Priželjkivala je to!
Ali, kao što ju je naglo ščepao u zagrljaj, Nejt ju je naglo i ispustio.

Očigledno nije bio u stanju da podnosi strast, koja je kao bujica navirala u njemu.
- Ne brini za moje roditelje, Redžina - poručio joj je, odmičući se od nje. - Od
sada nećeš morati da brineš ni o čemu. Ja ću to činiti umesto tebe. Hajde! -
pozvao ju je pokretom ruke. - Idemo da kažemo Deniju i Krisu da ćemo postati

velika, srećna porodica!
- Nisam rekla da prihvatam da se udam za tebe - Redžina nije odolela da se

još jednom pobuni, iako je znala da njene reči ne mogu ništa da promene.
- Dobićeš priliku da to izgovoriš sutra. Za oltarom - uzvratio je Nejt
samouvereno, ne skrivajući odlučnost da sve sprovede upravo onako, kako je

zamislio.
Redžina je gajila malu nadu da bi matičar, kod koga su otišli odmah nakon
izlaska iz Nejtove kuće, mogao da odbije da obavi venčanje već narednog dana.
Ali, on je pristao na to, najpre zato što je imao slobodan termin, a potom i što je u
pravilniku o njegovom radu postojala klauzula o venčanjima po hitnom postupku,
i po određenoj ceni. Veoma visokoj ceni. Nejt je bez razmišljanja izvadio
čekovnu knjižicu, što je navelo Redžinu da ga uhvati za ruku i natera ga daje

pogleda.
- Nema potrebe da plaćamo ovako visoku cenu venčanja, Nejt... - pokušala
je da ga urazumi. - Zašto ne bismo sačekah da se sve reši, da se Deni i ja
preselimo u Čikago? Onda ćemo se venčati, na regularan način, po regularnoj
ceni. Zar ne želiš da, na našem venčanju, budu prisutni naši roditelji, prijatelji, pa
i Deni? Nemam nameru da ga sutra dovodim ovde, ako si to mislio.
- Prvo, venčanje nećemo platiti mi, već samo ja - Nejt je odgurnuo Redžininu
ruku od sebe. - Drugo, kada se sve bude rešilo, kada budemo počeli da živimo
kao porodica, napravićemo crkveno venčanje i svadbeni banket. A što se tiče

Denija, ako insistiraš da mu, za sada, ništa ne govorimo, slažem se sa tobom.
Uprkos tome što ju je odgurnuo, Redžina je iznova uhvatila Nejta za ruku, i
još jednom ga navela da je pogleda, dok ih je matičar zainteresovano

posmatrao.
- Još uvek mi nisi objasnio čemu ova žurba, Nejt. Zar ne možeš da sačekaš
nekoliko dana?
- Ne, ne smem da rizikujem da nešto smisliš, i da ponovo odeš. Moram da

budem siguran da ćeš ostati sa mnom.
- Da sam želela nešto da smišljam, učinila bih to pre dolaska u Čikago.
Učinila sam tačno ono, što sam želela. Istina, nisam planirala da se udam za
tebe, ali sam svesna da nisam u poziciji da te odbijem.
- Pametna devojka - Nejt joj se podsmehnuo, i šaljivo joj prstima protresao

bradu.
- Čekaj! - Redžina je sprečila Nejta da pruži matičaru ček. - Dozvoli mi da ja

platim pola iznosa - zatražila je, otvarajući svoj ranac.
- Ne dolazi u obzir! Ja ću platiti sve troškove! Ne brini, mogu to sebi da

priuštim. Zarađujem dovoljno, tako da ću bez problema moći da te izdržavam.
- O, kakvo olakšanje! - podsmehnula se Redžina. - Ja sam se baš pitala
kako ću uspeti da preživim, sa platom od osamsto hiljada dolara godišnje!
Nejt se na trenutak ukočio. - Nisam, ovaj, nisam znao da zarađuješ toliko...
- Da, Nejt, zarađujem! Ja se bavim veoma ozbiljnim poslom. Operišem,
podučavam, držim predavanja, učestvujem u televizijskim emisijama, pišem za
stručne časopise, radim na klinici, dežuram, učestvujem u eksperimentalnim

poduhvatima...
- Svaka ti čast! - prekinuo ju je Nejt, koji je, ipak, malčice prebledeo. - Sve to
ne znači da ćeš biti glavna u našoj kući i u našem braku. Doći ćemo sutra u
podne - obavestio je matičara, pružajući mu ček.
Nakon toga je uhvatio Redžinu za ruku i izveo je na ulicu, kao buntovnu

nevestu, koja nije želela da se odrekne svoje slobode.
*
Na putu do hotela su oboje ćutali. Nisu bili previše pričljivi ni dok su Krisu
saopštavali svoju odluku da se venčaju, da zajedno odu u Boston, i da potom

započnu zajednički život u Čikagu.
Nakon što je shvatio da se ne radi o šali, Kris se uhvatio za glavu. I on je,
baš kao i Redžina, mislio da su njih dvoje nespojiv par, najpre zbog prošlosti
koja ih je često dovodila do konflikta, a potom i zbog razlike u godinama. Jedan
argument je, ipak, morao da uvaži, a to je njihovu želju da konačno postanu
porodica.
Izrazio je i svoje čuđenje zbog ishitrenog venčanja, ali ga je Redžina umirila,
objasnivši mu da je saglasna sa tim, i da smatra daje najbolje da novu fazu u
njihovim životima započnu tim činom, na taj način.
Uprkos tom čudnom razvoju događaja, Kris nije mogao a da ne pomisli da
će, na kraju, sve biti u redu. Imao je poverenja i u Nejta i u svoju sestru. Znao je
da će oni činiti samo ono, što će biti dobro za Denija, za njihovog sina.
Verovao je da će stvari doći na pravo mesto i za njih dvoje, kao supružnike.
Nejt je bio opsesivan, po pitanju Redžine, a procenio je da ni ona nije bila
ravnodušna prema njemu. Između njih dvoje je neprekidno tinjao plamen, kome
je malo nedostajalo da se razgori u vatru.
Prihvatio je da čuva Denija, tokom sutrašnje ceremonije venčanja, kao i da
ih sve, potom, odveze na aerodrom. Nejt je rezervisao karte za let u četri sata
popodne.
Nakon detaljnih dogovora oko svih preostalih detalja, Kris i Nejt su ostavili
Redžinu i Denija da se pakuju. Deni se radovao povratku u Boston, najviše zbog
bake i deke, Redžininih roditelja, ali i zbog Bonite, i kućnih ljubimaca. Radovao
se i saznanju da će Nejt leteti sa njima, i da će im praviti društvo sve dok ne
obezbede uslove za preseljenje u Čikago. Redžina je slabu utehu pronalazila u

radovanju svog sina. Sve njene misli su bile usmerene ka sutrašnjem danu, u
kome će se udati za Nejta, u kome će postati njegova supruga.
*
Matičar, koji je venčao Redžinu i Nejta, je na kraju ceremonije zaključio da
su njih dvoje, definitivno, predstavljali najčudniji par, od svih koji su se, uz

njegovo posredovanje, obavezali na doživotnu bračnu zajednicu.
Još prethodnog dana ih je proglasio za neobičan par, dok je posmatrao
njihovu svađu oko plaćanja ceremonije. Pored tog momenta, bili su mu
karakteristični i po razlici u godinama. Iako je Redžina izgledala odlično, iz
njenog ličnog dokumenta, kojeg je podnela na uvid, je otkrio koliko je, u stvari,
imala godina. Lako je izračunao koliko je bila starija od čoveka za koga je

planirala da se uda.
Na ceremoniju su došli odvojeno, iz različitih pravaca. Mladoženja je nosio
tamno odelo i belu košulju, dok je mlada bila odevena u jednostavnu, nimalo
svečanu haljinu. Od šminke je nanela na lice tek malo pudera i sjaj za usne.
Kosa joj je bila raspuštena, i videlo se da joj frizer odavno nije prišao.
Mladenci se nisu ni pogledali, tokom trajanja ceremonije. Pazili su da se ni
ne dodirnu. Čestitke su primili hladno, propustivši da razmene obavezan
poljubac, prvi, bračni.
Nejtu je jedino bilo važno da uzme venčani list. A kada ga je dobio, krenuo je
napolje, ni ne pogledavši da li ga je Redžina sledila.
Matičar ih je pratio pogledom, sve dok mu se nisu izgubili iz vida. Zaista nije
znao šta da misli o tom neobičnom paru, i o njihovom predstojećem bračnom

životu.
Tek oko jedne stvari nije imao dilemu. Oko toga da ih je čekala burna,
vatrena, eksplozivna prva bračna noć. Nadao se da će, tokom njenog trajanja,
istrošiti bar malo seksualne energije koja ih je obavijala, i zbog koje se i on sam
nekoliko puta zagrcnuo.
Kao što je i najavio, Nejt je preuzeo brigu o svemu, što je potom usledilo.
Odveo je Redžinu, Denija i Krisa na ručak, po čijem su završetku otišli na
aerodrom. On je predao prtljag, overio karte, u svakom trenutku je motrio na

Denija i pazio da mu sve bude po volji.
U avionu ga je smestio do sebe, da bi mu pričao kako lete avioni, i gde je on

sve putovao, i šta je sve doživeo na nebeskim visinama.
Retko se obraćao Redžini, a ona je osećala da je to činio isključivo zbog

Denija, da on ne bi primetio zategnutost koja je vladala među njima.
Insistirao je da, zajedno sa njima dvoma, ode u stan u kome su živeli.
Odlučio je da se rastanu tek kada se uverio da Greg zaista nije bio tu, kao što
mu je Redžina i rekla.
- Da li će tvoji roditelji moći da ostanu sa Denijem tokom noći? - upitao je

Redžinu, spremajući se da izađe iz njenog stana.
- Ne znam - uzvratila je ona namršteno. - Najavili su da će doći u posetu.
Zbog čega je potrebno da ostanu ovde tokom noći?
- Zbog toga što hoću da, ovu noć, provedeš sa mnom - Nejt joj je to saopštio
naredbodavnim tonom. - Rezervisao sam apartman u hotelu „Atlantik". Tamo
ćemo provesti prvu bračnu noć. Gledaj da se pojaviš, Redžina, makar i posle
ponoći. U protivnom, doći ću po tebe.
- Mislila sam da ćeš, pošto sam se udala za tebe, prestati da me ucenjuješ,
Nejt! - Redžina mu se instinktivno suprotstavila. - Iskupila sam ti se! Ne moram

više da odgovaram na tvoje pretnje!
- Ali moraš da ispunjavaš bračne obaveze! - uzvratio je, nakon čega je

izašao iz stana.
*
Nekoliko minuta posle ponoći, Redžina je tiho pokucala na vrata Nejtovog
apartmana jedva suzbijajući želju za njim, koja je nadolazila u talasima. Iako joj
je Nejt naredio da tu noć provede sa njim, ona mu je dolazila dobrovoljno, sa
punom saglasnošću. I sa nestrpljenjem da mu se što pre preda, da ponovo

iskusi snagu njegove strasti koju je dobro upamtila.
Još uvek nije umela da objasni šta je osećala prema njemu, ali je znala da
ga je želela. I znala je da mu je verovala, da nije pogrešila što se udala za njega.
Očekivala je da će je Nejt dočekati sa očima punim požude, koja bi se
pojavila svaki put, kada bi je pogledao. Ali, on je, nakon što joj je otvorio vrata,
odmah spustio glavu, krijući svoj pogled od nje.
Redžinu je nešto preseklo preko grudi kada je otkrila da je bio kompletno

odeven, daje nosio jaknu, pa i čizme. Tik uz vrata je stajao njegov kofer.
Odmah je shvatila da nije bio u pitanju neki od njegovih planova, kojim je

testirao njenu volju da mu se potčinjava.
On je odlazio.
- Večera je topla, a šampanjac hladan - kratko ju je obavestio, pokazujući
rukom na postavljen sto u uglu. - Lepo se opusti i odmori, Redžina. Ja ti neću
smetati.
Kada je podigao kofer, Redžina je stala pred njega. - O čemu se ovde radi,
Nejt? - upitala ga je to puna zebnje. - Gde si se zaputio?
- U Čikago - odgovorio je.
- U Čikago?! - ponovila je zapanjeno. - Zvučalo je kao da ideš do prvog
kioska na uglu. Zbog čega si, sada, odlučio da se vratiš u Čikago? I to usred
noći.
- Moram da stignem do matičara sutra do podneva, kako bih poništio naš
brak - Nejt joj je dao još jedan u nizu zbunjujućih odgovora. - Sećaš se da je
spomenuo da mladenci imaju dvadeset četiri časa na raspolaganju, za

eventualno poništenje braka.
- O, da, sećam se! - potvrdila je Redžina iznervirano. - A sećam se i tvoje
ucene da se udam za tebe, sedam se koliko si platio ishitreno venčanje, sedam

se planova koje si imao za nas! Zbog čega se svega toga odričeš?
Nejt je, sve vreme držeći pognutu glavu, tiho uzdahnuo. - Zbog toga što sam
uvideo da sam, od kada si se ponovo pojavila u mom životu, radio i govorio sve
što je bilo pogrešno. Ponašao sam se monstruozno prema tebi. Sigurno sam ti
se ogadio. Zato odlazim. Ali, ne brini, neću zaboraviti Denija. Učestvovaću u

njegovom životu onako, kako ti budeš odlučila.
- Spusti taj kofer! - Redžina mu je strogo naredila, misleći kako je pred njima
dug razgovor.
- Ne! - uzvratio je, odmičući se od nje. - Hoću da, ovoga puta, ja odem od
tebe! Ne bih mogao da preživim da ti to učiniš još jednom! Hoću da odem, sa
uverenjem da je to moj izbor! Ne bih mogao da podnesem da me još jednom

ostaviš!
- Lepu si predstavu smislio! - poručila mu je Redžina ljutito.
- Zašto jednostavno ne priznaš da me mrziš i da zato odlaziš?!

Redžina je pomislila da je pogled, koji joj je Nejt uputio, imao snagu da
zaustavi kretanje čitave vasione, a ne samo otkucaje njenog srca. Bio je toliko
intenzivan, da je govorio više od reči.
- Kada si ti u pitanju, Redžina Doson... - Nejtov glas se takođe odlikovao
dubinom i težinom, koja nije trpela sumnju - sve protekle godine sam oscilirao
između mudrosti i ludosti, sreće i tuge, hrabrosti i kukavičluka, ali nikada između
ljubavi i mržnje. Nikada. Uvek sam te voleo, i uvek ću te voleti. Uvek.
*
Nakon tih reči, Redžina je izbrisala sve svoje sumnje, po pitanju iskrenosti
Nejtove naklonosti. Preplavilo ju je osećanje sreće i ponosa.
- Voliš me? - upitala je to kao devojčica kojoj neko, po prvi put, upućuje
izjavu ljubavi.
- Bolje da ne znaš koliko. Mislim da bi se uplašila.
- Ali, ja sam te povredila...
- Tačno. Patio sam. Ali, ta patnja je pročistila moje srce, učinilo ga
spremnijim da razume besmisleno, da oprosti, i da voli. Ljubav je nadvladala
patnju. Ona joj je, čak, dala dodatni zamah. Voleo sam svoju patnju, baš koliko
sam voleo i svoju ljubav. Ona me je napravila muškarcem. I herojem. Jer,
preživeo sam pakao, nakon čega sam se osetio spremnim da se suočim sa bilo
čim. Kasnije sam se uvek oslanjao na svoju ljubav. Išao sam kroz život punog
srca. Zahvaljujući njoj sam bio bogatiji za čitav jedan svet, svet bezuslovnih i
neprolaznih osećanja. Svrstao sam se u retku vrstu ljudi koja je sposobna da voli
bez obzira na sve. To je moj odgovor, na tvoju primedbu da si starija od mene,
Redžina. Prava ljubav spaja suprotnosti, ona se poigrava sa pravilima, sa

logikom. I otklanja sve prepreke koje joj se nađu na putu.
- Oh, Nejt...! - uzviknula je Redžina, bacajući mu se na grudi.
- Oprosti mi, molim te... - zatražila je to, ne uspevajući da obuzda suze. -
Preklinjem te da mi oprostiš... I ja sam, sve protekle godine, patila na svoj način,

i borila se sa svojom savešću... Ali, ti...
Nejt je konačno spustio kofer, da bi zagrlio Redžinu. - Već sam ti objasnio da
te ne smatram krivom, već zaslužnom za sve ono što sam proživeo od kada sam
te upoznao...
- To je zato što si tako veličanstveno divan! Molim te da ne odlaziš! Molim te!

Hoću da budem tvoja! Ništa više ne želim od toga!
- Ali... - Nejt je zbunjeno promucao - zar ti se nisam smučio, tokom proteklih

nekoliko dana?
- Tačno je da si me naljutio nekoliko puta, međutim, nijednom mi se nisi
smučio, nijednom nisam zažalila što sam te potražila.
- Naprotiv! Pomislila sam da si ti nešto najbolje, što je, posle rođenja Denija,
moglo da mi se dogodi!
Nejt ju je neznatno odvojio od sebe da bi je pogledao. - Zaista? - upitao je,

pun sumnje.
- Da! Mislim da sam, nesvesno, upijala ljubav koja je izvirala iz tebe! Ona me
je uveravala da će sve biti u redu! I kada si režao na mene, ja sam osećala tu
ljubav! Na kraju, kada je Deni u pitanju, ponašao si se savršeno! Time si me
osvojio! Na tome sam ti zahvalna!
- Pusti sada zahvalnost... - Nejt je žudnim pogledima razgledao njeno lice. -

Reci mi da li misliš da bi, jednoga dana, mogla da me zavoliš?
- Da, mislim! - odmah je potvrdila.
- I ja sam, na neki način, sve protekle godine volela tebe, Nejt! Nikada nisam
zaboravila našu noć! Od kada smo se ponovo sreli, sećanje na tu noć ne
prestaje da me proganja! Želim da je ponavljamo, iznova i iznova! Želim te, Nejt!
U to sam sasvim sigurna! Želim da te ljubim, i da ti govorim koliko si divan, zato
što tako čisto voliš, zato što si pravi muškarac, bolji od svih!
Uprkos tome što su mu usne podrhtavale, Nejt je otpočeo da ljubi Redžinu,

pun razorno jake ljubavi, koju je konačno mogao da ispolji u njenoj punoj snazi.
- Da li sam... - zamucao je, ne prešajući da je ljubi - da li sam dobro razumeo

da želiš da budeš moja žena?
- Da, želim! - potvrdila je, jače mu se upijajući u grudi. - Ti si dobra prilika,
momak! - namemo se našalila, da bi razredila naboj, od koga su oboma bila
stegnuta grla. - Gde bih, još, u mojim godinama, mogla da pronađem tako
mladog i zgodnog muža?!
- Pa, ni ti nisi loša prilika, doktorko Doson... - Nejt je prihvatio šalu, krećući
da skida jaknu. - Mislim, s obzirom na to koliko zarađuješ...
Redžina se sasvim priljubila uz Nejta i ponudila mu svoje usne.
- Voli me, Nejt... - mazno je zatražila, nestrpljiva da što pre oseti lepotu i
snagu Nejtove ljubavi.
- Uvek... - uzvratio je Nejt, čvrsto uveren u to da će njegova ljubav trajati
večno.

Sela Brejšn NA OBRONCIMA SEĆANJA

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sela Brejšn NA OBRONCIMA SEĆANJA

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ljubici.

Uspavala je sina i izašla na terasu apartmana, koji se nalazio na poslednjem

spratu luksuznog hotela ,,Kolumbus". Oštar vetar joj je prodro do kostiju i

naterao je da se zgrči, da se obgrli rukama, kako bi se zaštitila od hladnoće.

Mičigen. Nekada ga je smatrala za silu, dovoljno jaku da je očisti od strahova, od

Godinama je primenjivala trik, uz pomoć koga je uspevala da se pročisti od

neprijatnih misli, od zbunjujućih osećanja. Stala bi na otvoren prostor i zamislila

prijatelj, saveznik, pomagač. A sada, kada je bila znatno starija, mudrija i

iskusnija, sada, kada je mogla da primeni mnoge druge tehnike samopomoći,

Kada je kretala iz Bostona, u kome je živela poslednjih devet godina,

Pokazalo se da je bila u pravu. Već je po dolasku na aerodrom osetila

stabilnu, samouverenu, odvažnu, ponekad grubu, ponekad neprijatno iskrenu. I

razjarenog grizlija, koga bi porazila time što bi odbila da ga se plaši. Grizli bi

pobegao od tebe, šalili su se njeni poznanici. Ti ponekad umeš da budeš veća

Mnogima se Redžina nije dopadala kao ličnost, zbog njene brutalne

trideset devet godina, Redžina se smatrala vodećim kardiohirurgom, među

Tu poziciju joj je osiguralo, prvenstveno, znanje, ali potom i krajnje

Redžina je bila neustrašiva u operacionoj sali, podjednako hrabra pri

suočenju sa rodbinom preminulih pacijenata, išla je kroz život širom otvorenih

Sa osmogodišnjim sinom, koga je trebalo da predstavi njegovom ocu, koji

Tada je poželela da pobegne, da se sakrije, da nekim neobjašnjivim

preokretom sudbine izbegne ono što je bilo neminovno.

Tresla se koliko od hladnoće, toliko i od straha, stojeći na terasi. Ali, nije

nego o onome što ju je čekalo narednog dana.

Po prvi put, od kada je saznala da je trudna, pomislila je kako bi mogla da se

I to ne samo ona, koju je nameravala da zatraži od svog jedanaest godina

mlađeg brata Krisa, koji je upravo kucao na vrata apartmana. Požurila mu je u

poželela je da mu se baci na grudi, da ga čvrsto stegne i da ga zamoli daje

Ali, stegla je zube i uskratila sebi to zadovoljstvo. Jer, znala je da će Kris,

Umesto da je zagrli i srdačno izljubi, kao što je to obično činio prilikom

njihovih retkih susreta, Kris je sumnjičavo osmotrio Redžinino lice, a potom je

prešao pogledom po prednjem delu apartmana, u kome je sve bilo na svom

- Šta se dešava, Redžina?! - uznemireno ju je upitao, ne prestajući da se

govorim o tvom dolasku u Čikago?! Čemu tolika tajanstvenost?! I šta te je,

- Govori tiše, molim te, Deni spava u susednoj sobi - opomenula ga je

- Deni je ovde? - Krisove usne su se razvukle u osmeh. - Kako je taj

- Lud je od sreće što će provesti nekoliko dana sa tobom, Kris.

prvi pogled, činilo da je sve u redu, Kris je procenio da je Redžina izgledala

- Ne, nije - otvoreno mu je priznala. - Znam da ne pušiš, ali, da nemaš kod

- Cigaretu? - Kris je sumnjičavo žmimuo. - Od kada si počela da pušiš?

odlazeći do mini frižidera. - Ja moram da popijem nešto žestoko. A ti? Hoćeš li

Redžina... Nikada te nisam video da piješ...

- To je zato što sam uvek morala da budem trezna, za slučaj da me hitno

pozovu na neku intervenciju - odgovorila je Redžina, sipajući konjak u čašu. -

- Gde je Greg? - upitao je Kris, nakon što je odgledao kako Redžina

halapljivo ispija konjak.

- Otputovao je u Portland, na neki seminar. Ostaće tamo nekoliko dana.

- Aha... - Krisu nije promakao sumoran ton Redžininog glasa. - Da li je sa

- Ne, nije - po svom dobro poznatom običaju, Redžina je bila

veoma direktna. - Greg i ja smo odlučili da se razvedemo. Odnosno, da se

Redžina je naglo pogledala svog mlađeg brata. - Očekivao si da ću se

- Nikada mi to nisi rekao.

- Greg mi se nikada nije dopadao - Krisu je instinkt govorio da je bio trenutak

Redžina je morala da se nasmeje. - Zaista? Kako je meni to promaklo?

- Pa, ja sam se trudio da ne izražavam, baš, svoje mišljenje. A pomalo sam i

- Sumnjao si u sopstveno mišljenje?

- Zbog čega? To ne liči na tebe. Obično nisi kolebljiv.

- Takav sam samo u odnosu na tebe, Redžina. Slepo ti verujem, i to je

kao o onome, ko mi se ne dopada. Mislio sam, ako si ti sa njim, ako si ga

odabrala za životnog saputnika i oca svog deteta, mora da je čovek na mestu.

Redžina je ispustila zvuk koji je ličio na kombinaciju smeha i plača. Iznova je

- Još uvek mi nisi otkrio zbog čega ti se Greg ne dopada - nastavila je sa

- Možda grešim, ali... - Kris je skinuo jaknu, a potom se sa uzdahom spustio

- Nastavi - ohrabrila ga je Redžina, posežući za novim gutljajem pića.