cetvrta karaktcristika, koja je bitna kad se radi o odlutie vanju tu samoupravom drustvu, svakako je 10 sto odludivanje predstayija jednu od integrativaihkarakicristika u radnim om Eanizacijama, Posto nema namelanja volje pojedinin. grupacija, yee je dominantan interes udruzenih, prolavodaes, onds procesi odludivanja predstajaju. one procese koji obezveduju. dase Faalicity interes, Tegtiimnl interest -neposrednih projzvodaéa, ybjedine uw zajedniek! interes radnih Huh date radne organizer Gije: Druktije reteno, proces odlucivanja je ona} proces. w Ko: Jem se pojedinacn! pafeijalni interest medusobno Kontrontiraju demokratski, samoupravaim patem, pretwaraja uw zajednitki interes, Slvardnje ajednicke oll, Mkazivane,"zajednithog interesa, predstavija,ustvari procesé Integracife 1 povezivanja raliiih socjjainih stibjekata okviru Tadne Organizacie. Ka- da. se. govori 0. integratieno} ulozl procesa odlutivanja, mora Se imall na wmu specitiénost Socijalistitkog samoupravnog Ju Zoslovenskog drustva, Ta. specifiénost iskamje seu tome. 810 procesi odlutivanja ne sprovode na osnovu uskih parcijalnih intéresa,, vec. proizlaze ix najsires ‘Hasnog. interesa’ neposred- nih, provodate, Daklc, radnigka klasa,udruzena” $- drugim Tadnim, Ljuciina, predstavlja.soeijalnog nosioca kojt-w_ proce sima odluéivanja integrise parcljaine | pojedinagne Interese i Teilizije ih kror svakodnevnu akeljy u fadnim organizacijama, PH tome, naravno, treba imaci w vidu da Je moguce stvarati Zajednicke interess u jedno}. demokratsko} ‘Kon{rontaciji razll Gili parcijainin. | pojedinagaih interesa samou nom drustvu Ur kojem su socljalnt-okvie! dovoljno.sirok-da_prihvataju, pro: ese odlueivanja Koj polaze od. aze, al w Isto yreme da su fSoetiain’ okt takvi-da_onemoguéavaju antiklasno. i anti focal’ delovanje To’ praktno ant: dase ut Sugcly it‘polacl od stava da posto} asa! okvir Koji odreduju isto: Higa momentaini interest radnicke klase kao ‘celine, all da. je tvtomokviru sasvim normalno 1 legitimno. da. postoje poled fant i posebni interes! koji tek u procesu odlutivanja, znact w proces integracije sredstava i Tada uw radnoj organizactji adanja nad tim_procesom, omogucavaja stvaranje_ autentié- Mit inigresn nepostedaih peotivodaea: Peta karakteriatika procesa odlicivanja se ogleda u tome sto ‘taj! proces potiva, P"jedne ‘strane, na svesnim opredelje lima IndposredmitprotzyGdaca, as druge strane omorucava Sai razyoy svest radpidke late 4 yadnih judi. Do sada tnete ferakterctlke’ process, odludivanja w zadno) ‘orgamiacijt ne. bi ic reaine ako ‘ne Bi potivale na “sveenim opredeljengitog ste Bjckatn, koji donose. odluke, Posto. je najprihvalfvija_ celine PecSdlake'da Je"ona eves sabor izmedu axle, moguenost nda je jasno’ da ‘ukijueivanje sirokin radmin slojeva w proces Sain podrasumeya da "negsiean proiroda msn Mowuchostt &procesu bora, ‘Svest koja se fspoljavau_ proce Sin odtueivanga. nije jednocimenzionalna. Ona sad clemen ie" pojedinatnih, poscbat, "pat opstedrusivenih — klasnih in {Erdal U Kojo} mer co se Toit deo svest Ispoljiti prt donose ju Konkretnit odiuke zavist od vetitog broja fakora. Md tim, kao sto procest adlutivanja radno} o?ganizaclji” omogt ava fntegractja. te rane ooganizaclje, tako | proces! oat Eivanja ojo} omov! omogucavayu Cali avo} vest. ‘Kad Sade Gali suo} avesth prvonstveno so ima i vid. 140) ‘one svesit Koja Ge omoguel nepasrednom provzvodaeu da spe Hvala vo} fees sto wreme voi taunt 1 @ Ineenta nigh neporednih. proizvodaea, tj. 0. interest clog’ drustva Najetikasnt put za Stvaranje takve svestt jeste ona) deo pro- cect odlutivatja koji stavija-neposrednog proisvodata st odaos S"Grugim nepostednim promvodacem 1 hror samoupravno inate {ucjonulizovane odnose Smogucava mu da sagieda ne samo s¥0j eg. tid ave ines, te dana ose tos Proce balvéivanja, "ajedno s drugim radnicima, ola do 2ajednic: Xin interesa. ‘Tegradaja uh sajednickin. ioteresa, “nije same predaslov aa opstansk i ruzvo) sadne organizaije, nego je 4 Predslov 2a, stvaranje josinetvenc, rezvijone aajedicks.sveat Sehinsposredaih promvadaca 1 radoifke Kase Tagolavie io Samoupravna ideolo- gija i masovno komuniciranje miroljub radojko' Samoupravna ideologija, poveruje, dominantan, seament ja, erednodt | stavova te dfustvuudsuzenog vada i arustvene Mosinet Ove idcologtu odredujemo. same kao \dominantan sep sett oy Oi bilo nisktiljenoe, dakle ideologizirano, stanoviste Bate Gismo twrlll dau socljalisi¢kom samoupraynom, drt Hoke" ma dejan tvorevina, veednosti | stavova. Kol) st tzvan aMiia’eumoupravne ideologje. Njogova baza. nije nikaleav a Cee ai bivdavao Sista samospravm nedgradnju, U-drustve {oma Feet u nedoreéenost, nesokrudenost eisth, bolje ree a erereni “samoupraviah odnoss, 4 uslovima tek poceine Broteatsie principn 0 slobodoo| razinenl rada med muse po- ‘Aeijenim sfGrame today fskrsavaja preduslovl 7a stvaranje t Po. seus Movecivanje sduhovnih tvorevinas t yrednost u blokove i EGP Recme We Gponiraju. ssmoupravno} eotogh. To znach Gav ena realnost diustva udruzenog rada w nasiajanju gleda fof na potku drustvenoskonomsein povicia ty koi se sivat= AtelmfaP? rauanva stavovima koji st realno tzvan okvira st Imouprave Wdeologte Tite tesangupoome, ideobste veto amo rol watenih: Kissa Ong se ianova,struktuiraja | povezaja na" onim Peoctottina fu oniim érastvonim odnosima Koje udruzent rad Piubjeitn! ation rats adrtenog rada ne zaposn, tt oprepuste suki. U tom sms sameapravia ideologija e'mo- J2 Resisiowo biti upotrebijena: kao sinonima 7a celina aktuclne drativens mest samoupravnog drusiva, To je jos razumljviie {ida Se ana da. ona takode nije formicana a cistom fdejnom olf, wet na krGovint starih {nasedemihstruksurn druttvene PeUNy Samoupravna, ideologyja sh nije totaino ukinola nit) nae Apmestilay u skiadu s Sstoriskt proverenim pravilom day prome- felt druitveno- Ze'pretendovat na priment govovih formula | abravaea, Odate ‘potrcba dase odbacl sav Salast zastareth ada 1 po}mova, |qnnpe geo von Kons a aor LA pak ta) mafia, samoupravijonje” se. suprotstavija dogmatskor Smavitsizmas, kag | svakom dub sistsma x Kojem. preoviads ‘alu mormacvigtgkt ideoloii element . \Ussslony iesna ideja Disks: samoupravijanju sadrlapa je uu saxociaelf’slobadnih prolzvodacae, proklamovato) u »Korte Tistickom. manifests, sasocjactt Rojo) je slododan razvo] Hakog uslow slobodnog’-raxoja svine. Lak je. bjasjiva lng da soto ij ne alten Kod ‘Marken Jo fe ges. statrao. da je dobro naglai da sje, Marko govorio Simp u Upstim crtama 9 onom fo. ce Diti poste socijalaticke fevoluctjon Problem buduceg.udrattvanfa ranika malo, je bic Spominjan njogovom deh pre.sGradanskog rata" Ffancus- jer to Jett, Bre nego, Sto je revoluctonarna, praksa Komune poktenila to pitanjes Valja prihvatiti amestanie fstorije ade Bighog pokreta, kao't teorije © njegovom oslobodenju, w opses nije disters. ane posmatratt je. samo kror kanonizovane tehstove ‘Saka, razijnija revolucionama situecija, nametnula je se bi daa tobi nade prakican odgovor na slodete pitanje: kako 2 dinigka Masa, moe), s"yakslmumom efashost da se trad sama sobom peda. savelt Parske komune, sovjett AC Rusti 1081 19, Arbetterorte — radnieh saved prim evs i 1981S. u Nemoto, adult savet Ye 199. u adavgKor, 42 1986. w Spanij iz O66 Praguy i). Razvine se 1 Jeo delimienim 1 nedovrSenim iskustvim, all to ne ‘imanjuje nada) Einjenice' da se. problem akelje t wedinjenja