hotka relativne nevavisno od utvrdenih deustvenih nagela i kei terjjama, kao So su vlasnicl ekonomskih profitabiinih ekret- nina i dvugih ekonomstih plasiranih sredstava, ¢iji je primarni wor 4 ranijem koriscenju_ stazmerno povolpaijin. monopolskih iil neekonomskih usiova sticanja’ dahotka, Ove socijalne grape Su istovremeno noslocl potrosackog mentaliteta i oni. vidova Socijalnih odnosa { ponaéanja koji-suw vidljivom raskoralcn elikom udrstenog rada i samoupravljanja kao drufiva koje, wt Svojo] biti, egzistira na odnosims utemelfenim na nacelima ara fda t raspodele prema rezuitatima radas Najvad, med. neki zatajuijim faktovima kojt_ uspore vai fiveresntartklaci 1 intagracu drustva na samouprar- Bint csnovama je i porata tendencija steritorialieate, remo. Tolbacje | plea teres, Als ou tender na [Ej aiazeso | diug thou epee. pr na Vil Kone ° Sriikom inljative ka. wvodenje Kolektivnog rada 1 6dg0- ornobt, pokazije da je ree 0. investiranio interesima tsb Jeksmim‘orijenlacjama. i aketjama.odredenth.sociatnopol {EGN"grupe ffaktora. Te grupe, u esnov, favorizju we tne posredie na rata dugoroénih{ strateatiskin interest. radaih Beat nigodl cmesto aurentih samoupravnit, putova i oblika Ropesrednog_{"ravnopravmog udrazivanfa | oalscivanja, poll Tovane supattule | saoelive koriatie 20 be 1 svoju wha red ‘he Ova tendencia, van sumije, jedan, je-od tinaca sufava: Bia granlen 1 mogudnost!slobodoijeg “kfetanja, udrutivanja Heme ramovrenih interesa Tadnih Hud, pre sveea sredstava, Fnormscja T drogih vrednostt hoje su od Uitngg zaadaja 20 Jat Eige intepativne mocl-sumoupravjanja wit drustyentm Farteramey a's njom | uarpue drudivene mee! radaitke Nase, TKarurljvo, Ovi ne Gajemo eeloviea sigy Sateresne struk- ture sumoupraiaog diva, kaja Je matno stra | slozentj, al falino de ukafento na pojedine “momente magajne 7a. dalja {Suravanja ‘einiaen etikaenije” drustveneintegractje interesa bn esnovarna samoupravijanja. ovanredna Sirina i propulzivnost sistema za mnostvo raz 1isitih | protivresnin interes, 1 ovo) fazi razvoja zahtevaju eft Keone. funkeionisanje omihtagaka { elemenata pollicke org asi crust, Ko} ontwarafufunklju selekelje | sinteze Tar- Tein interesa,afirmiueh, pre svegn, svest zajednickim. in feresima, Na prvom mest je dosiedno ostvarivanje loge, vo- cen subjektimnin snaga radnigke klase radmin Dodi, koje 4 slovina samoupravijanja moray delovati kao unutrainja i Favnopraa, Komponen satgupraype sake, pitas Samogpravnih intresa, delajact kao teraz sspecfiénog Komp! ‘SMbnteresas sain radnih judi da odluduja 1 stvaraju svesno odgovorocbjeiniuc spstene ba im 3 aja, teredima: Yo znati Un proces uskladivanja Interesa. mora. dogi do ire’ linzafa' a osndvnim celijama rada 1 Zivota, 1-da je Gmegrativga ulgea Savea Komunista { drugih drustvenopobitie ih Gognnivacja'? sooga socijalistike svesth ne samo potrebna, Tez ncophodna na svaitom mest u punom kontinultet svih sa Tnoupraunitprocesa I transformacija, u Etavom tokw artikula- Ciel namote samouprawnih interesa. Ne manje aktivna 1 zn xia logs posto[l i kad se radi o funkeljama.drugth insti Gijasamoupravme sinteze interesa: skupstinama, delegacijama, Stinoupravmim sporazumima, drustvenimn dogovorima 1 sl, Sve Su to oblet | provest u kojlima, uz razmenu 1 usaglasavanje in. GEresa, mora. neprekidno. ojatavati tsvesl_o zajednickim, ite {besa t ijihowo}povezanosts_potreoama i novim vredne Stina samoupravnos arustva 4 Zoveka. Za afirmacijy zajedn Sin'Grednoste | interesaposebno. Je. maéajno potiskivailneso- Tnoupravne interese, prope f-amuee pritiske ? arurpoele, Kao 1 ont Eoto pratt ‘maizmenicnoe prjavanjae pariah {mleresa I nfihovog zadovoljavanja, ber odgovarajucin procera Gigontekeut-celine inh { zajednickth. drustventh Interesa 1 pO- {rebar Tava Se praksa, koja jo i samoupravnim instituctjama Tajeeige: pracena't kesenjem ssamoupravaih pravila igre, mo- Teholinainformacija isl, @-anaino) meri narutava tokove Uskeatavanja.T alitmactje” samoupravnihinteresa 1 podrava Yavltite videve ichnobirokratskog” monopola it grupno-svojin SKe wrumpacije, te mora DIU w fiat drustvene akije orgnnizove Sih Gnilgensdeljlistike svesti 1 svi radi Tu Tnajud u vida moguénostrashorak it nedovline, kom nikacje. samoupravnihy process uosnovaim samoupraynim of famisacjjama | zajednicama, 3. procesima odludivanja. tu. sirim FoGieelium druitvenim okvirima, veoma Je bimo, razvijati 1 etvarvattuloga nik deers poliicke stmakure ol data Ae aponn cep a alta, Ura) fe mee ok feo, drustveno-polititke strukture Je op3tina, Koja jos vise mo- fa'da Tamije dvole funkelje kao einilac horlzntaine t vertika fe integrac\je samoupravijanja {kao olvorena_-drustveno-pol xa zajednica U tom smislu, Komuna ostaje nezamenlfiy Ginilac w proce: sima_prevaziagenia.interesnih protivretnosti izmedu delova Gnudtvenog rada # regija, olivic zajedaistva | afirmaclje zajed Bit, desir niren redox bez ko pe, Ble fini razvijanje Sire samoupravne. integraci}e sbeljalistickog usc, ‘Kopi Je prema tome ne samo Esky amour Fe integracije, vee’ 1 neophodne socijaine medijacije u proces. fia Tazmene, uskladivanja i sinteze interes u uslovima kad Dluralizam samoupravnih intoresa postaje.integralni oblik ot Norenog | demokratskog.socijalistigkog. sistema. 406 polja SAMOUPRAVNI PLURALIZAM adolf bibié Celokupno dosadainje iskustvo sociializma negira ideju_o socijalizmu kao monolitnom, homogenom | beskonflikinom dre. Stu’ Takva Yomantienooptimisticku. predstavu, Koja se_ Sirk lave samo u wulgarno} apologetsko} publicistich, nexo se, po- vretneno moze naci i U ombilino} socijalistiko) iiteraturi? is- tora fe netmaljve opoyraa, kao Ho, Je odbacia raze ek peximehte koji st pokwsavali da skuliurnom revolucljome: i $i postupsima nerf fori problema teresa 4a socijaliemur Danas bi se tetkomogla adi ozbilinija soc. listigka. misao Koja u ovom ili onom obliku ne bi priznavala da. druitvo prelaznog perioda — i pored svih tednji za novim jedinstvom — karakteiiiu maZajne protivretnosti, posebno pro- iivretnostl interesa 1 interesni Konflikti kako unutar pojedinih zemaljay tako i izmedunjih, Pojedint teorelicar! soctjalizma Fadikuja ‘se u tome w emu oni vide osnovu tT izvore razligitit Incerssa, protivretnosti | konflikta, kao i u tome sta su za njih Osnowne, Sustinske protivrecnosti interesa 1 kako zamisijaju raz- feSavanje til protivretnosti i konllikata, Ravlikaju se 1" po to- me dt postajane interes, proivetnost | rain ‘omn avaje terminom spluratizam it ne 1 Za tcorlju 1 praksa samoupravijania, kako se rozviala w Sugars od samog je pocetka ilo karakierigteno’ da je po- india ‘od’ porate naglaiene. snteresne djalcktike drustva pre lhenog, pesoda, Tugoslovenska, samoupravna mera ae mth bog prize Eapols tee tt a a ake, Seeman deme a Sake Relea ve neato Zin abet, Eee reteen! peal ena 408 polja Osnovne,protivetnosti | njthowo_prevazilazenje povezuju se s sol nes | ean trea Hat Jr fan vile puts naglaseno, rrtika tzmedy login t helo timnih interesa zasluzuje celokupnu painja politiéke rate ditsivene prakse. Za fsaumevanje sustine 1, Qialektike plu {ize sambupravnis interesa veoma je macajan splet_prote qetnostlintefesa, Koji se forma zbdy inrakelje tamedu na Sep poliog sic I'svetae ckonosk polite kaure fa, bee proretnost tren je tlk da thu gvom radu, s obzivom na njegowwpritodu, ne mozemo ak n) na brojati 8 kamoli nesto temeljnije obraditi. Zelimo da ukazemo samo na neke koje nam se cine da st oc! kijutnog znaéaja. za Galjt rzvo) naseg politickog sistema, a time 1 pluralirma samo- ‘epravaih interesa, Prvo domo ave! neke asekls ih prouersnost Kole ns staju u produkeionim adnosima drustva prelariog perioda. Tw see steya, radi 0 protivretnostima lzmedu radnih judi U od: shina ‘Grasivenog, vasniftva ‘nad’ seedstvima 2a prolzvodnju; Elie, w rammerama wkojima se druitvono vlasnitvo.otkriva {Kao ‘sistem, institucionalizranihy-medusobnih prava 1 odgevor host! Tadnika {svn clanova drugtva, a ne kao odios pojedinih Ihdividaainih, subjekata. | kolektivmh subjekata prema. starr tnay ii kao oduow vaspigkog monopola nad udima, radnilma Toft takvim ‘monopalom ne. ragpolavue. Usklopu Tako shvace Bi odnosa’ drustenog vlasnistva Tormiraju se osnovnl ele ‘ead pluvaliama samoupravaih interesa unutarsamih produk- Glomth Bdnosa, a istovremeno nastaja protivreénostizmed ite {eresa indivkalnog.radnika, Kolektiva | drusivene.zajednice w Posted njihovog,geséau"prisvajanjudohotka na. bazi rada Podtustvjenim sredstvima, 24 proizvodnju, Do. takin prot. Pebnost dolaa! obavemo. ved u Slutaju kada DL svi subjekit be TPnagradentsasvim u, skladu_s.miutim 1 tekuelm radom Ko- fin Si doprinel’ povecanja druitvenog bogalstva. Dakie, na Ds EM prtiagtoat i dastvenom ‘amiss hoje Jo8 potenctre jnfontea da au ruitventodnost lemedh_protvodaéa "pose Van jos uvek t snatno meri w robnom oblika, formiraja se i Tondehetje za nelegitimnin prsvajanjem drustvenog.vasnistva, (om slucaja se protivetnostima, Koje su inherentne pluralae Ina trea oy form nae ste pan Gratis og Masniatia, prikijuduju 1 protivretnostt koje Jot zaostravaju ccc ralrenoat dadininy auprotaontin intra Grrokovanih” individealisstko-asebnim, -geupgo-svojinskim i {chnosirokratskim prisvajanjem.crusivens.svojine. Na (oj osnovl Se provivrecnost! u'prodikeionim odnosima mogu zagstriti do {e Inore. da odnosi frmed_otadenih upravijaghcentara, Kojt Mhonopolisticki Taspotazu uslovima { vealtatima raday 1 izme- {iy nepostednihy provzvodaéa { stvaraloca.dobija Karakteristike Klismihodnoss, & tava situaciju moze da previada somo" sve fy ntervencija radnika | raga Judi organizovanih w udruke Bene, Steno naliae orgie damn Uo ako fe vile puta naglasnvao Edvard Kardel, treba tradi Evo Hite Svih.protvreénosts uw drusiveno-ekonomskim 1 icim drt §venim odnosima u prelaznom period U_sustinske protivretnosti,pluralizma samoupravnih inte: esa ubrajaimo svakako | protivregnost izmedw kratkorognih Sugorsenih interesaradnih judi. Samoupravnipluralizam nije ceseseca. Koja Diise smela reduciral) na subjeklivno sporna. we (amp) poten Kronor free 8 Sue fe, th Koncepelja, kao nijedna drug, zasniva se aa neposres Eatavanju, interesa subjekata koji se t0 tite, Preko take ne- posredgog lzrazavanja iateresa trebalo DL Sto bolje artikulisati PQlimisan autentiene Interese samoupravnih,subjekata Dakle, neposredno izraavanje interesa samo po scbi_ne rants’ problem formiranja, grapnih, odnosno ‘ops inters fares meres! mau mine sadrant kao Kemponenta.w Shoe interest Koje subickttepostedno grazavaju 1 ostva tht Shuai dugoroent iniees nije bes odlika svake empiri Be acthutacje intereon. Spontano ferazen! interest ipake su zaa- ‘fant faktor sblikovanja geupmih 1 opstih interesa, all iolovn. wah perspektiva. dugoroknog.drastvenog razviten, od skonag Tin culpa Kole w osnovi formiraju navlka | organizovane sub Jkione sage, ost zatvorent wasindikalizame, velgarni eko- Tomizam, Komerijalzam it. U praksi se protivetnost izmedss kratkorofnih | dugoro nin Sats smoupravom pratt Interesnpokaru, na primet ufaskorake immed obime.sredstava za lene donotke Pidtuge ble potrosnje | prosirene. reprodukcije; izmedu tee jie ce promodajom radi Evantitetivnog poveeavanja. dokotka Meanje “za. stovremenim)postovanjem "autentienih potreba {clatal” xonkurencijeiamedu 'proirvodnje. kormetickin. prepara ta i proizvodnje nekih osnovnih Iekova); protivretnost izmedu valteta I Kwantiteta na podruéju drustvenih delatnosti (pove- Ganje broja ufenika, odnosno studenata, ne zbog autentiénih ‘drustvenih potreba, nego zbog poveéanja’ dohotka w prvom re- du), itd [Na tu protivreénost se neposredno nadoveruje ili se gale 5 njom preplige druga, nista manje znatajna: protivretnost izme-Gu individuatnih, parcijainih i opi Snteresa, ¥ ovde se posta {jm prableny protects uskiadvanja interes, a primer, me Gf Pojedih’delovedruStvenog Tada t-materjaln} prolvod- Sl, Medned neposredathinteresa”materjalne protevodnje ak BW ihteresa ideisenog "ada (kao St su nauk, kullura, obra: Tovanjg, airavstvo Ng), lemedy udrubenog pada’ 1 opauih sme: Tovaluelh | poligish insitueljadrustva, medu “interest no. Foe T narodqostt kao. speclignh drustveno:siorjsein grupa Temeda grupo | opi interesa koji se-ostvanaju kroz, Kom: Potaneljd Tederacie 1 nm. drage nadine, | tako dalle Kao ni protivretnost izmedu kratkoroenih i dugorognih in. tera protivnasnst ied advan, graph sth Iiferesa'hikawo nije mogla =~ nil seu pluraizma samouprav mi interes, mse —"rapreinett imo ope ek pa lanog interest ils aspekta nekog Pretpostavjenog apstraktnog Spare fnterest. | tu Je neophode a spontanom anteresnom Hlovalzma, wkolem vain iba prozire’malus, dela svesa Inervenciia subjektivnog fakiora.” Ako njegovo "prisustvo, nije essen fanos organske.proivreenoss med inaidaal fi, grupnihy parcijainih F-opitih interesa prerastaju w patol We fojave.interesnog plurailama koje obelezavamo kao indivi dhuallam partikslartam, Korporativizam, lokalizam, -nacional- am, separatizam, nitarizam, hegemonizam, itd. Tshodiste pluralizma samoupravnih interesa, Koji naglasava nagelo konkretnosii { nepostednosti lzragavanja interesa {Kost Se rausima za, opranicavanje spolitizacijer interesa, istovremeno Sido i neki drugi princip: da samoupravol subjekti treba da Porunajd ako, de Uateporiet imperati njhoreg ponatanis ne rade. mjihov “Héni, odnosno.pareljaint posebnt interes ik svom empirijskotolovanom obliky, nego uskladen s Interesima. dru: Sik s drugim legitimaim posebnim interesima is opstim inte. Fesima dmisiva, Taj proves se ispoljava posebno kroz mehani Zam delegatskog sistema, Kojl je alo obavezno podvremut dve- ma protivretnestima Koje sé java u interesno} problematt i dfustva, a koje su istovremeno. kljuént instrument’ postiza- hhjasinteas interes © pluralizmu samoupravnin interess, Upravo protivreénosti u samom delegatskom sistema § ko- jima se sustece svakodnevna praksa, ana koje upucaja t na lena istrazivanja, ukezuju na jos jednu protivretnost, Koja je, doduée, prisulna, kao ranije pomiajana, uf svim savremenim po: fitlekim Sistemima, all-'usamoupravnom pluralizmu ima neke specifigne erte: radi se 0 protivreenost!_Lzmedu normativnog 1 Stvarnog u samoupravnom pluralizaa. Normativo! plcalzam of v nas, sistem, nie Jot post ue polpunosti faktitht pluralizam, Ma koliko ‘su. revolucionaene Dromene u razvitkw nageg. drutiva.odbacile.sustinske. Klasiene Efoge: Hoje a svako} vladavini vissni¢kog. monopola nuéno pro- Gubtjaju provalijy. emedu zamisijenog i ostvarenog,, pale Je {cling da protivenast izmedu ovo aie jeste 1 onog to bi tre- balo"da' bude verovatno rikad nece bit savladana, To, narae ho, vail Ivea pluralizam samoupravnih interes, Kol sé ostvae Toje'a-drustvu Koje je tek pre dobrih trideset godina, stupi na Fut svesnog ‘samoupravnog, soijalistickog razvoja, Ma Kolko {hl je'non kona (goshno’ Zao drum, rah) aio pogodne normativne uslove, za jednakost vib. samoupr fh’ stbjesata {-ramnopravnost njihovlh autentignin interes, bismo thogit tvrditi da st tako svi samoupravnisubjekti stvar fo postal jednako.sjakie {-muticajis. Na primer, J08 uvek po- Stoje | nostojace maine rarlike uckonomsko} shazi subjekata Avdrusenom radu, koje uslovijavaju da se tea formalno jedna- Kin“samoupravnikinteresae €esto. serfvaju.nejednakt-stvarni unos) Ne smemo. da. previdimo mt protivreénost’ koje, nastaja Zeon inogucin suprotnosti lzmed samoupravnos, oblikaodre- ‘tenth ‘Imeresn {'nesamoupravne 1, teorekt moguce, Gak i anti Socijalisticke sadrtine nekog Interesa, Mnogi znaci, a koje skre- Eq ipuanla i neke ajave odgovornthjaynih funketonera, sve- {loge da jo8 uveke postoli protivreénostIzmeda normativno die reking ominanine wpe. radnihe laze, 1 FaRekt Jos prileno feranigene loge radni¢ke Alase u oviadavanju prosirenom re: produlkejom. Od protivreénosti druitya_prelaznog_perloda, koje ma. spe- cifigan stdin dolaze do Tera@aja uw pluralizmu saimoupravnily ine feresa, spomenucemo Jos jednt (ror koju se reflektuju 1 one vee spomenute, allt druge protivretnost). To, je protivretnost lemedht ‘subjektivnih Yelja(Interesa) objektivnihy mogucnostl za njihovo zadovoljavanje. U to} protivretosti se posebno izra: Java’ stepen ekonomskog i opsteg deustvenog. razvitka. naseg Ghuftva Tako su _moguenostt 24 zadovollavanje raznovrenih | ualiith individuainih |-grupaih interesa poslednjih godina Kod fas veoma porasle, Jos uvek ‘sino daleko. od toga da. mozemo Eira da sino sdristvo leobiljae, Joe uvek je na mnogim, wrlo macajnim podrucjima vellkl raskorak.izmétu”interesa, Zelja i zantera razieiih kategorija radnih.Tjudi izmedu dragtventh Moguctosti dau nepasredno| ill bilsko} Buducnosti zadovolfi- mo. te interese {| potrebe, Cini se da smo u provost vestatki podréavall iuiju ‘da se ia), raskorak moze smanjitt bez veeih Petava | bez naporos povecavanja drustvene produktivnosti na Svim podruéjima drusivenog 2ivola, Pluralizarn samoupravnih interesa ne znaci da se.svi subjoktivai interest mogu Ostvarith owde i sada, Samoupravat pluralizam madi 1 napor w rangiranjit |, u trazenju svornog redae, prioritet uw nihovom ostvae i on znati i uskladivanje.jzmedu. moguceg. 1 stvarnog, Subjektivnog T-objektivnog, materijainog i mematerijalnos. Alt fakvo ruzvstavane interes nije nekaka spontani. rezultat bor- bbe svih protiv svih, nego moze biti samo sinteza izmedu napo- fa ivizraienih interesa neposrednih, samoupravnih, subjekata. fzmedu organizovaniy nosilaca subjektivne.socijalisticke svesti Weelokupnog naucnog poteneijala. drustva wv Ne treba posebno naglafavati dana protivregnostima inte: esa samoupravnom pluralizm insistiramo ne 7ato sto. smat- Fumo da si fe protivrecnosti takvor karakeers da ugrozavaju Ii negiraju sama koncepelju pluralizma samoupravnih. intere- 5a, ‘Saga koncepelje soeijalistickog samoupravijanja,, kakvo. Fugoslavii razvijamo, vee. tri decenije, ogleda se bas w tome ida ina dovoljno hrabrosti | perspektiva, t tome so ne. skelva Twain postojece, protivretnosti za fasade o»prijateljskime. signim Vharmonigan saverima famed nosing rls ite esa u_socijalistickom crustva. Snaga koncepelje samoupravnog pluralizma iavire, izmedu ostalog, | iz Jasnog prizmavanja ste Fog dijalekti¢kog’ sazmanja da si, protivreenosti ono sto dn tvo pokrese napred, To val za bilo koje prolazo drustvo {za polititkt sistem socijlistickog samoupravijanja 1 samoupravni Dluralizam. Naravno, {0 drustvo ‘se ne. kreée. kroz. protivreeno- Si slepo, po logic! nekakvog objektivngy Kretanja koje ne bi bilo posredovano putem subjeklivne svesti. 17a. pluralizam samo: Upravnih interesa vadi zakonitost da Je slobodan samo ona} ko Shoznaie nuzost. Protivrecnosti otkrivamo zato da bismo, ih Siviadali, da bismo ih razresavali'u onim objektivnim granica- fa koje’ nam postavlja dati stepen razvitka proizvodnih saga {piso socjaiicke vest neposredih samoupravail ube Celokupno dosadanje_iskustvo socijalizma, dokazaje da je nde dutvo — tpt eitots sashes gebska a ranvojt moupravijania "bilo sposobnije da spretava.velke.globaine fikobe nego bilo koje drugo socijalistitke,drustwo Koje Je PO. Inala od pretpostavs o bavigno} harmoniji drusten Prelatog periode" Istsafvanje poavash oblika prottreénost uw samou: Fienom plaratizm uvek je imalo —a"imace 1 ubuduse = ze Sua halo} drtivenoh Tpoliteko} nau 1 plik) DraksiTsto tako maéajno je bilo "1 bice — traganje 2a spe Eiienin metodama\ lnstiducljama. 2a demokratsko.raztesava- je protivretnost!-samoupravnog, interesnog.pluralzma ‘Te specifiéne metode — medu kofima se najveéa panja po Iklanja“drustvenom -dogovaranju i samoupravnom sporazume- sanju — zasnivajil se, immed ostalog, na spomnali da samoup- ravljanje nije samo suma interesnih razlika, niti bir interesnth konflikata uw drudtvu. Naprotiv: uslov i osnova samoupravnog pluralizma je istovremeno i drustveni konsenzus, s obzirom na rneke suétinske vrednosti i interese samoupravnog drustva, Medi te vrednosti, odnosno interese, spadaju svakako: postovanje na- ela druftvenog vlasnistva kad odnosa med Ijudima, koji zna- i prevazilaienje ma kakvog viasnickog monopola;,neposredna vodeéa uloga radnitke klase poverane sa svim radnim ljudima; protiljenje svakoj cksploataciji Soveka od strane oveka; ne- prikostovenost prava na samoupravijanje 1 svily drugih prava kkoja st iz tog prava iavedena { s njim povezans; sloboda i jed- nakost, bralstvo i jedinstvo naroda i narodnosti nage zemlje; privatanje osnovnih nagela politike nesvrstanosti; postovanje ‘nagela socialisti¢ke solidanost{; postovanje slobode da se mi |i rurltito; pravo na svestrani razvoj éovekovih sposebnostl, id Ako je saglasnost w pogledu ovih i slignih vrednosti i in- teresa uslov i osnova pluralizma samoupravnih interesa, time je dobeleiena i demarkaciona linjja kojom se samoupravni plurali- ‘am odvaja i razlikuje od svake Koncepetje (neo)iberalnog stra- rnatkog i drugos srupnog pluralizma. Odredena je i granica ko- ja demokratiu pluralizma samoupravnih interesa odvaja od po- lickin sistema prelaznog perioda, Koji u koncepciji »asocijaci- je slobodnih proinvodaéas ne vide dugoroéne zadatke koji se rmorajui sustinski poéeti da ostvaruju veé ovde i sada. Grani- cca izmedu samoupravnog pluralizma i drugih savremenih kon- epeija pluraliama i politigkog sistema prelaznog periods, skladu $ osnovnim vrednostima samoupravnog pluralizma, nije samo granica koja odvaja, nego i granica Koja je otvorena za dijalog 1 koja povezuje napredne teinje 1 interese nafeg dru- Stva s teiajama za poliitkom i socijalnom emaneipscljom dru- wih naroda i povezivanjem covefanstva na planetarmom nivou. Samoupravnipluralizam tako prelazi w pluralistighu kon copeiju. medunarodnih odnosa, koja. se zasniva na vrednostima mira, saradnje i demokratizacije odnosa izmedu naroda koji polja 409Postepeno,tcba da, postanu— ber obra na ralike w bogat- Stvu, velitint 1 vojnitko} moéi — ravnopraval subjekti % form anja Svetske zajednice Sa slovenatkog preveo: Jaroslav Turse) lavor: »Teorlja in praksae, loto XVIT, br. 67, Ljubljana, 1980) oh SECRET ar baa eee. Nts once homme nauéae Salta wb oghiovns Wes slaps posed, Set Ppa Ant eS saute Bel, en san, Saberies Gy shiny 0 oo uc ogee olen. ing wie ste, mea Foe, Goi To a vee es IRD Awl Preble aalihe keds, WV A, curarjariae Rosina, [as Ht, eee ee socitichog samo. sell bap i le « Omni re pans, SES ea alec it Simca, Naat MARAE 1 Mis Jone Bros To, ego «orb necvint nesta ‘Drdavna sabe Slovene, iba, tide, onl Enki Simowrentine, 1. in, Dear raat Stove, Lv 4 Vid | A IB, mArislaia | itepasia interes, x_ dattren ali. to, Ste, bese cat Barger (ltt ada Dra alae Son ‘SH MGtnke Sampes, Beograd ot ve 1 Naldan, alle so stilt aPluaion, Ire i, glk stone, ad Pecfegoe trvednise { inotrddoan nsdn oe ee ‘rab Gofal hog! SH" range tno cpt I oj ss mero ee Vid Sang, Dulas Obani soa XC hoger, Se, se sna fice els ee Ie a ie ES SUE hati. gla melee Hig eos Sat SS, Mee at A ego TST ROGUBTEES SSRN, SRN fant MD Salina ames sq SER ae tay ra Midas Jona Mi, faerie pup ple md, Caer ah ‘alni politidki Budij, Zagreb, 1973. et sas 2D, g8, le glne I, alae gine deo, dopo in vis 111 pose cing Korelcog dela (0 papomen. 13, oie im ut od SMT a Sort Tecate Ook deoaseoe Paton Teme sem si ete O 9 upto S'oRGoL! Siem komanist Jupslaje W pripremaiat m= XI Homers Sk LELSULRE RAPA E SREY AR SMR Up. N. Pate 08, sr 9B, Rant, Prive rene. se 6 2 Tn er poten megane toe prs mi «tl sce bob ees Popes wea Ss Bac ioe dis i ead i MN lan ti tre, Wate Satine Paget He Vid rs a user 9 faatamy, Kare sn bess ar, ae ml ah ce ichost Jednopertekor ‘ier oak, run tg dan evra FESe an aes Se ee rep Sea i etn ape es te SU eS coe > duet, ote le, mer pense Sah! Olas eat Sees eee sow RAR shomlla motes Geren Jot ol cei 410 polja Procesi odlucivanja i informisanja u praksi jugoslovenskog samoupravljanja (odlutivanje i informisanje — osnova radnitkog samoupravljanja) vladimir Stambuk Tnformisanje i odiudivanje, maéajoi su 2a dese radia 1 proreau upravijanja.prowvodnjom.f svojim Zivotom. Ak se Pobleda Iskustvo radnicke partcipacie samoupravijanja w Evo: Peete iu eveha, mora ce odmah printit da Jeane od. prvih Brava Koje sadnict dobljaja.se process razvoja parteioac}e Jo: Bie'prave na informisanje, Mavauno, to. pravo ha. informicanje ina vavliive ablike. Ono’ moze dase ods! na podatke 0 Ta. ‘Grljainofinansijskom.poslovanja, a. jot éesée ‘se odnos! “na ‘Sformactfe koje adie dobiays & Yeo s odiokama Rojee dowels odgovarsjuen upravna iets preduzcés. U goin parteipa Slonim inetitucljama, ‘pale ‘ojima. su madnict w potpungott fnformisani 0 svien bithim dogadajima 1 tokovima s preguecu, Yee modemo. govorit 1" procesima, odluelvanja, Nalme, tam de su radnicl svestranje potpunje abavesteni, vee dobijayu Bifedona preva uprocisima’oclucivania, U.razvolu participa ivnih oblfca ta pravaw procesima odiagivanja a, ada. 36 tiglynom Koncentriy na prava odlaéivanja 0” raspodell radaih Cbavecn” pravaprilkom primanja i otpustanja,faduika, a feb tebljama tna prava, koje, su vesana 2 odiucivsnje 0 Uslovima probwodnje. Bal, pvt uslow razvoja participacje je Zantwv za" boljim Informissnjem sadaiks. AKO je. informisanje bolle s svestramic, ono poste { osnova 2a pfocese odluélva. jal u, Kona onda radiiel provaimaja ne-samo.uloga pasie: bg utesntla, vee | aktimog ditera u Upravijanju proisvodajom predupecem. Jacblls ao, soe, tu ovr, rzvola ssmouprzllala jgslavifi proces! Sdlutivanja i informisanja.smaju-kijacoa Posi informisanje {-odludivanje u samoupcavniam. prods: But Jogostoi maj zat} ‘pol iz dea Sanwa Taloga, Prvt se snstojl'u tome io. raevijeno.Samoupravijanje Ujugostovensiim slovima pretpostavija ne samo ueedce ae Tika ur procesima. donotenfa alu, wes" detaito ravvijanje {aleih: drustvenoekonomekinodnosa Nojima co Fadel star fo biti nosioe! osnoviih procesa-odlutivanja. To, dakle, znati {és mu_radnit voanielsredstava 20. prolevodajt, 0 okvira oncepta ‘Grustvene svojine omogucara dase -sHzvijt one, dr Sivenc,eKonomske, politicke t Euldurne preipostavie ‘koje co ‘omoguéit radnicima Ga stvarme budu informisani o bitaim pro. euing una radneGopnizaele ivan nj dha. oto gi donesu. svole odluke, Drugi razlog se sasiojt a Ginjenil dette proces: oducivanja i informisanfa: weljueaja tw todne pro. Geos ine iadvalaju se nasuprot njih, Dakle, dstvena,svofina fad sredstvima on. proizvacnjapretpostavlja das proceal Informistnja, odiivanja.sastavnl'deo te. svojine ‘dn sul ‘ont rednic, koi udrufufu,svoja. sredstva w okra te draftvenc Stojng sam uddvanjm mga rads, dbl samo mo. ucnosit nego I obavcat daw osview nh bud adekvarno. I Formisani ida donose odgovarajuce oduke © svom zajedaie- yom radu, Tnformisanje i odlutivanje danas i u teoretskim razmerama dobijaju ave vecu voznost U.veliko} meri se radi na razradivar Inju Odnosainformacifa f odlasivanja Ijudske akeje. Osnova purametr| tog. odnosa iskanaja se’ kroz stav ca ber adekvatae Informa te stot mogecnost pring, oaulvania, da Fe praviiis odiutanle ostova zn bilo Katou akeijasubjektiye Bin" fattora. Druin tetima, ako, se Zev menial postojece Rie aml ako ie doll obebedit stabinost radne”organizocye Ite proizvodnog sistems, onda ne samo rakovodstvo te rade ‘rgalizaclje, wee svi oni Koji donose odiske, a to su majectce adnlel mbfaju bit adekvatno informisani da ise na osnov te nformactje obezbedila'stablnost sistema, U samouprevaom