eat iy yep ot ok st ie in A oe ees ae es Srl ioe sneis pone, Sule poet epee Fg pg ghey he Se emis rem |n Jeeet Sees i cee en sob es fe at eee reno Ech se dot, na orcas erate any et it pare em a, ne tanec rie Glogidirane hijerarhife, jednog odnosa. spram svijeta, koji nas Pele eres Mapa eae ere Preis a cca papa a a, Gina Be ha tars a epee pers Grec sie oe Satay gah tat, Hele nie Pe ore te Fo, coraag ed Sees tee eee cat a RE ly ad ht Se oe ea ea eee ie pete, mit el ele feel inet scene aie ee See Be eye Soh eee ceded Tae oe Bere ener ie a ae ae re ee ce a ae See enn yates caecatt ete eee tan cera Bg tesa oe ice ree atc Be face apes Cure ere tama Sree pee eee acne Senge mae eee ee Piaetent Premera, ohana, eee eure ate, oe cee seam ween cee ae pecan e co Ves je Nietzsche jednom lucidno rekao da je 2a njoga bo- Jje bilo Kakvo stvaralasivo no govorenje 0 stvaralastva. A. pod Konac.zivota, kad sion, pomalo estetskim natinom, otpotiniao Opisivati svoje.stvaralaétvo, on pise: oAb, $a ste vi, moje ma isane’ i Taslikane mis Nedavno ste ‘bile. jos tako. sarene, fnlade # pakosne, pune trnjat tajnoviih zagina,.. a sada Iz: fubile ste svoju drad novosti | neke od vas, boyith se, spremne Suda postanistine: one ved izgledaju.tako besmrine, one. su nko bolno postene, tako dosadnele (Jenseits von Gut uid Bése) Nictusche ‘vid sam’ nestvaralackt sdosadnis.pristup ‘vom viasti fom stvaralaiiva a casu kad prestaje stvarati, umjetnickt 1 losofski, 1 Kad. otpotinje.sistintos tumacit, opisivatl, reve. rien po reéenicu analiafai! to stvaralastve. Upravo ovaj deskribirajudi meditativno gpozajni element, ‘oxo un stvarlasies, koje bi valjalo samo, Sto. pomnije zane Sivenijo i utsaije opisatl — a to se moze cin samo ako da 1 a2 ne_samo-odifell od onog.stvorenog, Wet da ae | sam {0} Sce"ranléi | torlo na slo vige etapa, kao predmet speciale ‘BN spominja — nutno u seb uiljucue i to a sve vile otpo- injemo nestvaraladkl gowontt © sivaralasiv, A “akollko Tako pristupimo elelink stvaralavva, stvaralagkog i stvorenog, ada Bie i specfaine pojmovnounansevene sheme, bil mi oye svie- SIL il ney ukloptf nto sto je, bas po tome fo izmite mune lomo] soanstveno} ake, Postjedaja ‘moguenost dase Gov. ‘Phiegorsvijet_ucint Ijidakim. sviiiom. Ter oval ce suit, Ef mae postaje sve magni 1 koji ce — koko, ge. evetlo ie sagleda’ i totaliteta mjegova osobadanja ine zmade ona Tian Slobode i apasn oft ako, paradigmaccki sijava jena Umjetnickog.— propasti w straidnom pokod robota spect Jala’ za hjihovo “podmazivanje ste" bezobzitaijem, bed, [ikgem, “uhodanijem® funkloniranja: éitsvog mchamima unis Tanja ijudskog svijeta. A taj ce hag mehanzam tek onda pot Puno. probit 1 samijett kad. ga vise ope neteme os}ecai Fio mehanizam kojt tama 1 usd nama vioda, kad Gem sina: trati da samo vrsimo uredno I marljivo svo) zadani 1 omedeni posao, pa i kad emo biti presrtni da benigho eurkuéemo i Samomdovolino opisujemo, Segment po segment, svaki deta ‘vor, mimog, Ijepog 1 ugodnog.svijta. T na konew pitanje: [Nismo i mi, kad na taj na8in, parcljalno 1 odjeljeno,pritazimo @ak 1 stvaralagkom aku, prekrivent 1 neprimjtno ‘tim istim Strojem ine ugradujemo imi u njega samo nove Kotaice? 424 polja ADORNOVA KRITIKA HEIDEGGERA (I) (nastavak iz proslog broja) miroslay prokopijevié (©) KRITIKA SHVATANIA TUBITKA Raspiaea o prethodnin taming tomatst prpatn jin delom fT onom o emu ce ovde Diu ree. Jer, Heldegger pod ubitkom ‘podrazameva ono jeding lzmedw faci biea w ko Sem se otras, pan ik, Te da halk e900 otara, ‘bdnosi prema bltku, Heideguer takav lubitak naziva eksistenc jom, Tubitak se bitho Konstituira w egzistenciju na temelju svo- je odlugnosti (Bntschlosseaheit).Neodiue(e)ni “tubltake naziva Heidegger se Glas. Man). Oba modusa bitka, autenticnost” | ne- ‘autenticnos, temelje se-u tome da se cubits odreduje kao pri- sconost (emeinigkeid. To. mati da ovo. odredenje proialaai ‘eet acing) tka Bia a ne ig opteg mana bth. Zat0 feidegser na samom pocetku SZ, gh 9, zapisati: »Das ‘Seiende, dessen Analyse ur Avlgabo steht, sind ‘war je solbst Das Sein dieses Seienden ist je meines. Bit tubitka let w nje- {govo} ofvistenciji (gl9). Od coxa treba razlikovati da je bitake {abitka egzistencija, so Heidegger ne tvtdi. Kako je odlucnost autentiéna istina tabitka, to je tubltake u,autenti¢no} egeisten- ijt samo onda ‘kada se’ ova Konstituira iato prethodna ode host. Odiaénost je. Pokazani (odlikovanl) (qusgezeichneter).mo- Gus ofkljuéenost! tubitka (Erschlossenbieit des Daseins). Heideg- fger Gak kate da Jo tubitak zapravo. njegova otkijucenost. (Das Disc at seine Brsclossentat 28,17, 18%), ona eat life. ror izvorne naéine onoga. iu: raspolozenje 1 razumeva- nje Koji se odreduju kro govor- Kriteri) aulenticnost sadrzan Fog catgoat ele da Seb preuame asi posed 96, 42), Vee ta Kratka eksplikaija otkriva velvostrikoste fu Dia: sje st itakmut je momenat onogs sto bi se moe Tart megvin keto as Sa jom, as drage strane, tubitak Je jodino bice koje mode p THUG ssi Bika, te Je opet eksistenclja, ukobiko se Kao ft Bitar oulikuje odnosenjem spram bitka, Neki interpret! Heideg beta su_ovtl sdvostrukost« odvee dramatizoval,smatrajuel da Sin “seul” dvoserakt‘Karaktor fundamentaie ontolegie:_ da Bude anaitika opstanka ao, fakieiteta 1 Kao onoga Sto se iz fattctela uediie’ do. smisia Ditka, tj. razumevanja bitka U to. tne da tubitak ima momenat faklicteta, da je ocreden Fao e3- Zsteneija, sapledavamo mjegov onickt karaktet, no, baduet da [Erne ioe ice ble) pe. oi esa ka Soin des) Stalo do sebe sama, 10 Je jedino on na Temelju njesove es. oleate ontoloekd odreden’ Covel se razlikuje od” svn ost fih umarsvetskt susrecucih bien ‘po tome slo se moze odnest prema sebl sumom. Sto, kuca i prica to me mogu, Tek na le Plju toga. dn se inode’ odnositi aa sich selbst, Covek se mazs bungsit kako ‘dam fo stalo do sebe sams, Dake, tubltak thove nati ontoloskt karakiot” pod. Preipostaviom da ‘najpre Dalek’ "opstaje, a cazistencljainoontolosea, sruktars, (Verias Sang) cslite fubitka se. temelt't)-vremenitost. sTubitak ako dle vigestuk primal (Vonrang pred vin cui Be Gina Prot 'primat. je ances: ovo bice (Qj. tubitak — MLD) Je buretieno mega! bitku kro eppistanclju, Drug primate {dlosks tubitak Je na temelfodredenostt njegove epastenciie Do’ njemusamnom ‘ontlota Tabi tada pale Seino Yorn pripada kao “Konstituens. egrstencHalnog razameva- ert zammoranja Bike snegn tubule neprimereng, ica Oss Gk tabi hina heel primat Bao ontidkowntoloski uslov moze nostt ontologije« (S-+2, gh 4; 18, 19. Votayanje, pomenutih’distinkeija je bitno 2a, razumevanjo Adornouln prigbvors. Cink soda Kijueni medu njima toll tek i"poradinf resenjay onakeih kava se susrecu Wt tradicil, Tu, Dre! stegar mili a subjkeblet an ede ie abet a {Rejoin sao’ na Jednu stan, kx objekta Meeps fo prckoradio subjektobjekt odor upravo na tragu nokih Tele ja. eilu su momcnost naznalll Schelling | posebno Tichte. Tuc Biine ud egde evan svela odakle baca popled ma sich njobove objelto, vee bitno_propads svet, kao [ovaj njemt TO je°ostignato wevetskion.pelogajem tabika, Covel ne_ pra 1 Hekol"umtarnjo) stert™ (Heldeguer ne shvata~coweka kao fogiio sun, nll pokatava wtemeljenje milena ha felon stare GQPSvests makar 1 transeendentalno, kad Hussar) iz koje bitrebao istupiti u svet, Naprotiv, govek je yee wsvetu: zato se Spomajna, emotivna {_druga aka pe odvijaju kao istupanje, vee u iestupljenost, (SZ, gl. 13; 4, 62) Tubieak je Coste Mind, a anabtika to predstavija kao utelovljent bitake wsvet Sto se tiée Adomovog prigovora, on glasi: »Primat tu Ditka je: dostra Jane je arane one dresden kn ee tencijds Drugim reéina, tubltak omatava fakticko, qubitkujuée (Daselendes). S druge je strane. “tubitak’ na temelju njegove Eastcneifalne odredenosti 0 sebi samom —ontoloski, Time je Shbjektivnosti nepostedno pripisany nesto Kontradikiorno: je sama fakticka cinjeniéna, te da je — kako je to htela tradi Konalna filosofija— kao vest Koja omogucuje fakticiet wopste, pvome (fakticitetu — MBP) nasuprot, est pojam, bil i napose Tlusserlov EIDOS EGO (JE, 989, 163)" ‘Adornova strategija je prilifno jasna, On najpre trai da Heidegger: (0 tke bn pj subjektu apredufe Bite vides red : () Potinje nesto veoma sligno amfiboliji, buduéi da mu se stapaje (cu pojma eubjekias) snjeqowo vlasito odredenje” kao nbithujacege 1 odredanje Kap ‘subjekta, kao Ciste svesti, te dda je to vee Kant kritikova0; (© stavak 0 dvostrakom Karakieru tubitka zagovara »pri keivent Wdealizaine; (@) od slose empirije. pravi transcendencijue GE, 97, 161), Pored prigovora, veéu. paanju priviage naéin ‘jezik. ko jim su sagpstenk, Terminoloskan nepreciznost Adornove ‘kritike fife moguce odvojiti od samil objekclja kao senku od spodobe. Blavite, da seu njo} -prepaznatt i poreklo’ pojedinih termino. {oii transformacija. Tako je, na prtmer, uw Drigovoru pod (a) Cridentna hegcloyska, porading, samo kad se priselimo da, He: Eel ideju odredyje kad jedinstvo polma i,njemu odgovarajuces, REaliteia™ Unekoliko fe macajno 1 kori8éenje Hegela za obra Ean s Heideggerom na jedan drug nacin — mods se ret signe Vokaciie -— ‘koji mie sazocan samo ovde /(a), (b), (d)/ vee Eavoin, JE. Ree je’ o Adornovorn pokusaja da. Heideggerovo Iniljenjul nametne subjekCobjektodnos. No, to. samo znaéi Ba Adorno nije razumeo dase Heldeggerove misljenje kreée Sonu stranu subjektobjekt odnosa: to Je postignuto tezom 0 svelskom (Under Weltsein) polozaju tubitka. No, paznju ovde treba posebno posvetiti pitanja koje se cxdnosy’ nh fedan od ceniraiuin problomaS'+Z_ AKO se Kao ne- Taopue Ispdstavio zadatak da se odgovort ma pitanje o smisht TiOeSneiemelja hermencutike. cubiti, ako"Je-onda_wopste moguée eoworit 0 pilka? Kako se sada’ moze poeivat na. neki rogbuoljen! zadatak? Sem. tog, Kako Je Taopuea Turadba, onto iokkedhmenejetubitks, akon je. ona ‘por definitionem (S-+2) Drnogugen napognosea,bitka injegova amisia.— necim, dakle RooRie morlo bil usinjeno viljim? Ta pitanja ou tndiekt no namagent w Adgriovom prigovora Koji problematizue Kae Taklcr dijalcktike bica t pojom Ws subjekte, Koj ivaju unapre- Een w blink ‘veg tea, (a) Sve troje je. poverano.s poral Setvkcl tm Dowele. O njemu Heidegger gover! na posetk S= Gans 1h 9): 20 pitanja o smisia Ditka i unapred poveranost {Skata’ nego, pa ovebujne“undzad ill unapred, poveranost fneskwiirdige’ Rick °° “oder “Vorberogenheit) pitanog (es Gafragten) bitka (Sein) prema pitanju kao modesu bia. nekog Seactfa suck Soden Verbdzogentctis vjedn naznacava, da ifs iet 0 pravolini/sKom putovanja tabi, vee o stanovitem Tifvudanja."Opet, 0 krivudanje se ne sme brkatl s predomi. Sein vameysojems" Grogs top senza mrad Smegucaje Helieasert da tzinakne “antropologiy it — hada SP'Rencelventno gleda —- files fea Jor, dane postoll 10 Stinuzad:~" unapieds moglo bi so Haat’ ako se me Move raze jes smisay bith, "ada <2 moran Noncentta "mn one Hoye moguce; smnisao twbitka, Aly pesto. jet 2a ova) drugl dadalskpotrebno lertenje pevoga (4 Oval s¢ ne mote spun), forfe't drugi nemogue. Pieostaje. nam da daljée"suavamo.do- thet mogueg pitan, pa bi na tom pat naredon stanien bio Teak Joe ioe jerk se arikuli, obs: pitanja (amis bitka iia iubitka) pa sad” movemo. pati obit Jeika, “Sve. ovo Se ini kao tkolaka vezbn, «igurno bi to 1 Bla da w 22h if interpretacijama Heideagerm, nije bild-dvaja tendenelja koje SS oinivaju na pomenatimredakeljama. 1 dak Je antropologi ski‘smer svar prosiost, jerékt je stvar sadagnjost, Zepravo, Seumuh drupopomenitog’ pads se poslednjin.desetak — govina ‘Adorno je lingo. Prlike’ david kalo je teklo osporavanje le Giimmos!? prvog, ‘all ne J drigog. Z3t0\ jet mnogo obuatvi S'formulach prlgovorn (te 2m povadinn cdabira, Hegel) Druga primedba — (2) — je inepirativnija. Adormo prigo- vara Heidegger da je podinio yrio sliéno amtibolijt koja’ Kant Teihtles Zito ie natecbno prise ‘se Kanto. U pomelja na Koje se Adorno pouiva — Arnfibotija.pofmoua refleksije — Kant raspravija © tome da. It refleksifa ima posla, sa. samom Gatostt iskustva Mil's uslovima mogucnostt datosti™ + meSanje og dvoga naziva amflbolijom. Analogno Kantovom odredenja transcendentainog 1 empinjskog.Istrazivanja spomnafe, gde se ppod prvim podrarumova ispiivanje uslova moguchostt spornaje, tukoliko ona treba da_je apgior, amfiboliia znaéi stove, datostt Yamenit datoseu. samom, Sta. io! zadl u stutaju Heidezsera, mada Adon kaze da Hleidegeer ne Cini amfiboliju, veC nest Yooma slicno? Ako bi se faktieltet Uslowne uzeo analdgno neéem Einpijkom’ dion Kantoyom sf onda avon tka bdgovarala‘asiovu. datost, tj. usiovis mogucnosti datostt SG, anscendentalnon, Tako tina osnova ovakvil pretpo- Sav tabla jednom bio waiinan sexppdjskom: dust pul tanscendentainom smisk — 1 to. ng. Br bilo nae amfiboi, Kako kave Adorno, vo bas anafibolia.™ Tako seu" prvicman moze tiniti Kako analoglja.savréeno funkclonige, taj Ye efekat pre rezulat nedopustivosti same ana. Holl ews savaeniva Tusionsmnja, Zatto?Zato Ho se fakteinet = das Dass — tubitka, t- cezisteneja, ne moze em- pinjskt odedivac! w Kantovom. smisls empiiskog. Bila bi to Fivar kiajajeg.nepomavanja ne samo Heideggera, nego, kako {O dobro vida Rodin® 1 Husserla, hada 96 ne bi videlo kako YeC Husser! “kritikuje ‘ono Sto “Adorno. vidi kod Heideggera: Taturalizam, pod Koji ‘potpadaju {rani vidovi_empirizma: TNaturalizin Ye pojava koja. proistive iz otkrivanja,prirode, prifode.U sii Jecinaiva prostorno wremenshog.bica: prema Zgzakinim prirodnim sakoniiva, (-) Ono sto. Karakicrive sve Cdfite ekstfenog. 1 doslednog ‘aiuralizma, poéey od popular. lize. do najnovifeg monizma oseta } energetizma, Tovjens Jedne strane, naturalizovanje svesti, ukljugujuel | sve Intchéionalnotmanentne,datostt svesti; sydrage strane, natura Heovanje ideje | time svih ideala i norms "Tek na teremu Koj je raiestio Hussert, Heidegser je mogn0 podiét pitanje bia, koje sede preko.svakog. manstvenoe rk Tiupa, koje pita 0 hjegovom ‘ixvornom ‘Tazamevanju, mezavisno ‘ol brakog postedovangay 0 bik kao fakvom™ ie os bacemciiohog Rae bet EST va ase Se ane pe | ple pie, rely fe recente cei fag FRB hae toate gmt Soe Hoa, ms erate eee ena Dak, ne samo da otpada, ximedba Kohu i, Adorno, ee vee ? edna poaeana yarljanta, Koja je pokuSola da. prepozna Siuttdrainu lsienost. Kanlovos 1 Heldegeerovog.resenia, Prt inedbe aenagene sa (a), @) oipadaju. Iz njih sled logic. da toate 110, Jor (oat fe mega nia, neh Pr stpada ite Sto je Moka empiijac samo postban subg} Smplife vopite Prema S+Z, projatnjavanie onpga Indien Weltsein se odvi- ja trostruir (a) Erom objasnjenie sia svet mati (vetskost ave fo veer teahy, (0) kroz, objatnjenie onog ko (dem Wer), kao el 25,28, 2h; fe) kror, objainjenje, onog nSein-kao takvop, najore, kao adientenog tubitka (gl, 234, potom 1 neautentithog (al 3538). Predmet sledecih r8ziaSnjenja Fesamo ono Sto je naznateno pod (0) Analiai onog Insein pripadaju tri Konstitutivna momenta koji Zine pristupnim. tubitak kroz njezova otkljucenost: r= Spologanje, razumevanje 1 gover. U ragpolozenju se tubitale nalaai atemeljen ww form! nastro- jenog_sebe nalazenja.(gostimmtes Sichlefinden) (S+Z, gl. 23; 480,138), Ono Stimmung. ima Tunkeiju da istakne badenost tue Ditka: sDa_on jeste (obass es ists). »Nastrojenost raspolozenja, tegistencifalno Konstiiuira. svetootvorenost (Weltoffenheit) tt Ditkas. (SZ, al. 29; 183, 137) Razumevanje je drugi modus Konstitutivne otkljufenosti tubitka, "Mogae (as. Gekonnte) kao egeistencijal uw raaumeve nju nije nikakyo Sta. (Was), nezo bitak ‘kao egristiranje. U re ‘zumevanju egzstencijaing iefi vrstabitka. cubitka kao moze bitka (seinkSnoen)e. (+2, al 317 190—1, 148) U razumevanju se fubital istodobno odnos! ‘razumevajuéi ‘prema sebi_ kao i dru ‘im, tubitis neprimerenim bicima. Kao 1 strepnja 1 razumeva fie moze biti autenticno’ (kao ogovaranje/odskaktanje.vlastitog sOpsiva) i meautenticno, | Govor (Rede, Sprechen) je treéi konstitutival modus ot kljudenosti tubitka. Kod Heideggera govor ima primat nad dru zim dvama.modusima.zato So se onl w njemu zakljugujuci Ertikulisa. sDie befindliche ‘Vertindlichkeit des IndlerWeltseins Eprioht sich als Rede aise. (S++, she 34; 214, 161) ‘Time je obsotjen prvi deo zadatka. Drug deo se odaost na aaaohlfng Gln eaensie pata fubia, Vea femed Uprave nazmaéenth | elaboracija hoje slede, Heidegger. je ispo- Sao sa ova} natin tra karakierima tubia, epeistendlex polja 425ee eee sara ace ncaa, eee gare emer So eat repeat one Cael ee RS reir ern ie Brie pp sm ueicee a ea acne eee eareelea as iin a all oe SORE ate Beets cine a sie sn a aca inet ere fost oleils ta Sokol, al oan) tle ree Soe Postoji specifitna otvorenost tubitka, otvorenost koja cial ‘mogueim da'on cuje naveden poziy. No, to nije samo olvore: ost i spremnost da se Cuje, woe 1 da ‘se. po. jem postu ‘To specificno stanje tubitka Heidegger naviva odluenoseu (Ent schlosseaheit), Prelomni znacaj odlicnostt 7a cubitak, prelomni toto io se gluta araktr DIG) kao aueteng | nneautemticnog) Heidegger je oztatio tako Sto je napisan dase ‘kroz odluénost stiée ‘najidvornija, autentiéna istina tubitka Smisao malgfas pominjanog poriva Je upozorenje na same. szaboravljenost (Selbstvergessenhiel): porty nas upucue »mogue: Zona autentiéaog modehlfene, a todoone Tha osama Kolo} Be nalasimo u_strepnji, Struktural_momentlstrennje su ono Spredtime szbopepas } ssamo-strepnjar, »Das Sichimgsten ist als Befindtjchkelt eine Weise des InderWeltscins: das Wovor ‘der Angst ist das geworfene InderWeltscin;- das Worum det ‘Koast ist das InsderWeltscin-kdnnen. Dae volle Phiimomen der ‘Angst demmnach zeigt das Dasein. als faktisch existcrendes InderWeltsein. ‘Die. fundamentalen "ontologischen Charactere disses, Seienden sind Exisientiaitat, Paktiztat und Verfallense fine’ "Tek ce. s¢,preko.vemenitost spostaviti jedinstvo funds: mmentalnoonioloskih karakiera.tnbitka!.sVremenitost omoguce: je" edinstvo exzistenije, faktielteta. 1 zapadanja.(Verfatlen), Tako konstituima ivorna jedinstvo strukture briges, (S4-Z, 65; 434, 298) Kako Heidegger, sada, poverufe strepnja, vrenienk fost Ismet pokatavajuel da’ jz te’ instance. zadobie ‘clint Ditka? Tako Mo strepnia nije verana ni aa Sta odredena, jedne Strang, te Je kao hastrojenost raspolozenia. onoga ste strepnja tovetom kao fakuim' somo pred cin (das Wovor) strepnle Tessvet kao’ takev. SZ, gh 402 348, 187) “® drupe strane, ono Zhog’ cea (das Worum) Strepnie je. mocubltiuavetu. (Inder ‘Meltseinrkinen). (SZ, a. 417 25, 191) Samostepnia (Siching Sten) je Jedan natin raspolozenja u svetu, w otvorenostt tubitka Spranjstela. i votvaranjue sveta 7a ubitak. ‘Strepnia kao 3a: spelen hag” guteiina” matrojenest yoshi bia 9 Mronom "zbog Gosa’ raskriva eau njegovo} Konacnosti: (0 “2 Eom’ ima ‘odgover uonom bickwkakrafa, kao tubitkurka-sme theasmrt kao kraj tubitka fe najautentinije, meprekoradiva, te yémna i” kao tekva neodredena, nepromasiva moguénost tubitka Srare je Kao ‘eral supitka u bftka onos biea ka nfegove.hrajus. Sez, 92: 38, 2588) Budueh da je smre najautentieaija mo: ncnost ibid, to mu je bitak nayogan upravo s obzirom. ma Hegova Konaénost, te. fako mouénost nemorwénost tabitka postaje, Kao celina’ sasledanog tubitin | mjegovs. sista, monic est lana mista Oka "A hag toc pomacy, Heider hije. uspelo “da sa"sagledane celine. tubitka, negova sista prede natray a odgonetanje smisla bitka, Buduéi da strepnja raskriva izvorno ono das Dax tubitka to matt da" ona omogucava pristup njegows pitta, A to madi da, "ormaing)egristencijaina celina” ontoloske sirukture toe ‘ita mora bith-shvagena kao: Tapredsebevee bitin sven) kao DilakKod unutarsvetskih. bien Koja susrecemo)./Sictvvorwey. “Schonscindinider-Wel) als Seinbel (inerwitlich begemendem Seiendem)/. (SZ, gh. 4; 256, 19) A to se terminolosit naciva briga (Gorge): Tako se majpste posredeivom brie, aw daliajo} {nsfanei vemenftost! | smrti, uspostavljaju ivornost, & potomn t calovitost strukrure tubitka, Kao ito fe epohalna, Heidesserova zastuga sto je pokaza0 vremenitost bitke, tako je ne manja zasluga ito fe prvi sste: Tals Tavlnno doveo ‘ubitak w' vent wremenorn. Budi i je remenitost uslov moguénosti povesnost, te da ick ch Uka wemenitost izvorno rasvelliava iehtet) ono sus tubitha "huludl da se vemenitost otkriva ‘kao smisao brige — 10 povesna f unutarnja vremenitost nist odvojene Poput oveka koji ne nalart pravu_ stratesiju, w argumen- tacit protiv drugog. milijenja, Adorno se siull-svim raspolofl 426 polja vyim sredstvima. U tome Zak ide dotle dana primedbu kako Je Heidegger doveo tubitak u ver sa amres, odvraca da jet Jnnogo bolje ueinio Ludendorff™ (JE, 183—4,'115), dao sirahu, buat smrii govorl Kao o smragnim pojmévimas (JE, 73, 26), rae analogiy aed okuplfenh nacibta Heldeagerovoe pod Macenja jest (S+-Z, el. $2; 543, 288) u konstataciji Koja Je malo- Gag cilirana, pr demu Adorno navodi samo deo ssmtt_jests GE, 134, 75) Ezuzece onteksta navedeno sasvim ava shisha 1h, kada se w Filosofifstoj terminologi (Bd. IL, 5. 181) poziva nna to kako se u aucitorijamu nalari nekoliko studenata medic ne, €ije se igkustvo iz anatomije odnost i na pravu spoznaju ‘irl, pa kaze; oMislim da je razhka iamedy opstey Heideage: Fovog stavka: ‘Kad umiremo, iza ostaje neki lest iskustva Kole imma student medicine, Kada ‘mora rezati 1eb — autentient sac. 2a] filosofije. Materijalizam je bio Hlosofijs, koja (.) breuzima nesublimniranu svest 0 smril,..e (Bd. TL, 8. 181-3)" Prigovor Promasuje Koliko bog towa So sspomafor smrti kxo instance Celouiiosti tubitka ne zavisl-od toga da It je neko lekar, sveste: nik iy Kosmonaut, vee od autentienost dotignog iekara, sveste nik. it Kosmonatita, tobko 1 stoga sto Heidegger. upoaarava (SZ, of. 49; 327331, 246250) na nemoruenost psihologijskog It biologiiskog pristupa da dodu do. sporaje o biti smrti — Duduel se te spoznaje Erecu na ontigkom nivou. U odnosu na pomenute, Adommova tvrdaja da je Heidegge rova tera (S42, Bh 34; 398, 263). sOna amntt — MB) je mo. schst neropuetot io kakvag odnosala ema, akg intzanjan, tautology ‘avast neuiobieajena, Dai ta tea soli? Treba aipre soeh da Heidegger Korat te min moguénost a. vise smintovar treba razlixowal. najpre_ano gucnost hao cpriteneljal od moguenosti kaleggrjala of opraz fo, logke moguénost, kao od Kontjgencije. nedes, predruinoge, Mtg Jos nije abiljsko, ‘alle mogues. (S-+2, al 31, 191, 1H) Mogwénast kao ogrlstencijal, K tome je najlzworniie 1 posted: ‘je poritieno ontelosko odredenje tubitkans (S42, a1. 3191, 1B" Up? sh 53) Traiclonalna logika, ima svoj temelj =u sirovo} ostologipredrucnoane: Kao ‘taka, Togika sone. mole Drikvatiti prosuivanja Koja se fin onogs Mose ‘spostav! a Enloloskoj ssfere, u Heldeguerovom smisia th Teel sSudenje Se logistidki raeresaua w-nekom sistem “dodelivanja" ono Je predanet“racunanjar (Rechnens), a ne tema ontoloske interpre. Ecijen (S42, gl 3 212, 159 —~ uporeditl tame glavw 34) Dakle, ne samo da nije u pitanju sud, da tako kazem, koji jg,iatiai neeaviono od stinoine! vrednostl Komponenaia, (ats tologija),'yee sone niti ne podieze Takvim instrumentima Kakvi ma ent tog priyadi log Ranije pomenutl aspekti osporavania, koji naglaSavaju pax ralclizam akeulta smrtle | naoruavanja, Zaklanjajt jedan. pr Cipijeino.vainifi, Koji jedva da je dosno do iztaza wl TE. Napo- menuo sam ako je potrasa ‘za. izvornim formama. subjektlvi- feta edna ‘od osnovalh tema Negatione difaekiike. sMedatim, Konkfetna viastitost na. Koju Heidegger mislt ne mole se. zado- itt bez konkretnog Cinjenlénog subjekta. (...) On je, zacijclo suproino vlastito) thamjerl, upao u prapovifest_ subjektivnosti, lumjesto” da. tubitakontoloskt azotkrije kag. prafenomen, jer {ubitak 107 nijee. (2A, 181, 113) 1 dalje: »Smrt | tubitai su Identificirani, a sinrt postaje,€isti identitet, 1). ono. svojstvo nekog bica Koje ne pripada nikom drugom ‘nego ‘njema satnom. © onom najblivem t-najtrvijainijem, o tome da smart. razara fubitak, dav ga istinskt negira, preko toga prelazi analiza tu Ditka." (2a, 184, 115) Napokon, prispeva na raziou Negativne Aijatektike: sMtstjenje.identitets ilo” je. kroz éltavu povijest ‘mrtonosno, ono je gutalo sve. Identitct je potencijalno uiek totabitet, Yeano kao Acadrdens sngka | Srefedin, Kojo J Tako der neodredeno, jor ga nists izvan ajoga ne odreduje, takoder ‘su ist, Ono Sto ne tpl hisia izvan sebe-shvadeno Jou Heides peta, Koo | uviick w idealizme, kao cfolinas. (ZA, 185, 116) — fe odmah iz toza pada: »Tautologija | nihilizam poveraju se w nek aij, (2a, 185, 119. Ako se’ stkino drzalo Hedy gerovih refenja, lakvo nesto bi bilo nemomuge ‘reel, buduel da Smrt_nije bit tubitka, najmanje njegov smisao. DalekoscZnije Konsekvence ima potpuno Adornovo neuvidanje smisla Hee ‘eggeravog tematizovanja smrti. Fragment iz ND reeiije govori fd:citiranih: Na to prianja. gudno. rastoptani | Komadié nade: bas zato Sto smrt ne'konstituira celinw tubitka, kao. kod Heides sera, Iskusava se, ako se vee nije debilno, smet i njene vesnike, Dolesti, kao heterogene, jastvu_ stranes. (260) Na osnova Adorno- vik prigovora Heidegger, moglo bi se. pomisliti kako je ovaj dotle stigao da smrt smatra ne’im prijainim, netim ito gini najvecn radost 1 sredi Zivota, Naravno da to nije w_pitanju, fer se ne radi 0 tome da se pojedina (empirijska) smrt pr. Yelfkuje, veé je ret o tome da tubitak postane xsvestane svoje smrtnosti, da ‘ovek” shvati da je smrinik, a ne npr. bog il neko drugo natprirodno bigs. Ako biz. oveka smrinost, th smrtonosnost Hvota bila neSto nebitno, neki sporedan dogs aj uw Zivotu, pored niza drugih, prirodno je da ova ne bi ‘mogla uéi u vidokrug pitanja o biti Zoveka. Do sada je bilo ret! o Adornovoj Kritici tubitka kao auten- tignog modusa opstanks, a w narednom Ge biti govora 0 keitictneautentignog tubitka, tj. onoga se (das Map). Pre toga cu Ubratko izlozit! Heidegaerovo shvatanje se. Tim se Heidegger haziva.esubjekt svakidasnjloce Koji se karakterise prosetnoscu (arehschnittliehkeit). Za Farle od autenticnog tubltka¢ija Je Sadlusnost pokazani modus otkljutenosti — pri cemu je 12 ot Huong poten ranimeanj, ols earth toe govor (Rede) “kao egrlstencljainoontoloski fundament » Gest fina primat leo. ono”, cet Se ilaganje odie), dake Ihavuprot altentignom irlade Heidegger strukiure »otkljucenosti nog sex ‘kao bitak onog svakidainjeg tu, w kome se dogada Propadanje tubitka u njegovo) zapalosti (aa svel) (Vertale any — tubitka w odnosu a momuénosl. Konstitutival momenti wotkijugenosti ser su brbljanjo (das Gerede), radounalost (die Ree Teo, durante i Pesta. (ea, 1, i Se 223, Too 181) Ty dalowt spadayu u naybolie Sipisane’ a Bitka foreman, Broljanje se. ne saath samo. Sebveranju, prepravangja, lait uspene 1 stragedijae, wee se Soi u gubljenlu moguénost povrdtka w tem) jezik, bud EPaalar abit Kojl brblja zafvara od vornih’danosd Bit, prema svets, prema bitisadrughna... (+2, gh 331 206, 17) Jer postai¢ puko siedstvo. iitzavaija unviarsvetski shyace- Tor tubikerkae Sto jestounutar sober| drugihykoji-se, dakako, aot tamcliy leita heodubnost, ne, mogu drugatije’susretal! Rego kao tu\t tamo nebacana bids, Koliko fe Heidepgerors kr Bi rzorna divs videt! hada 20 femaju vida forme inter. Subjektivicta u danaanjim crustvima wnaoj-mencalno) she wroMiatlistra, pomanstva, saradnji na posts, ud ne figure Jahr kao ravropravne. main ‘osobe,.vee po tore sto ajihov, TazmneStenost koristimo w viastite sve Razumevsinju, kao modusu autentine otkljusenosti tubitka, fodgovara radomatost (Neugies)- Netto kao so Je uvid (Sich) SHE Se moguce na temelju Cotine (Lichtung), kako Je nzvana Gtidjadenost onog bittu. Taj uvid ol kao svojstvo.subjekia Svakidasnjice, dav postane sledanje (Schen); no gleda se nesto aD servi rarely 42 she djuboplijvost = onder, Iman ze gt 329° 1) Pak se, gaan ne Zadraava dugo na netermu, 4 je nfegove,prva karakferistika ne Zadraavanje (Unverwellen) ne tasoti nt tasa. Neko je 1H 2godno Primctle da se ima napustitt svako pitanje na Koje se. odgovor Be dobija za, pet minuta. 2 tops, prolalandivga orobenost Tbopitvosd uP radornalosti: bude se niu ta ne wdubljap, dna fe snaptdena, (crsreut), te fo se naznalka, 2ove. raspréenost (ecstreaming), ‘Nemariavanje. Lele se prvenstveno odnosi na Eerinjavanye (Besoegen)(oasuprot bez) T raspréenost Koja, 56 ‘aia! ‘na nove mogucnost Tezatiraje te treco) bitno} Kavakic. Patel radoenalostt = gubljenju, mesta borwwks (Asfenthaltslo- Hakeioy sRadorali je posvuda i migdee, (Siz, gh 36; 229, 173) Jaton imedukoral se shstolt w tome di. se" nisuprotilagan {Auslegung) koje. se odvija a skerima ‘Chussagen) kojima. se 2 Opstava razumevajuce raspolotenje (1 jek) naznaet kao pro Ehten dvolicnost.{lvosmisienost) koja’ karakiertve nealtenticnl tubfink Za arly od miaganja kaj, se adlin. Jdnomotno, ‘baduct da posedaje instanew oclueivontl, brbljanje { radaenalost Rarakterte dvomaénost © tome kako i zasto se 10 zbiva, Hee Kugucr jos haves skeada uw svakidagnjem ~ bidednakedragim Sea srdga, (ono) Sto fe svalcom. pristupnéna io. Gemt sak fnoze svakome govorti skoro da vie nema odkiénog tt pogledt Tog iia Je olkiueno. (esschlossen) w_pravom razimevany 4 RF lie va dvornaénost sone: proteze sumo na svet, nego, t hn bitkserugima kao tito, peak tna bitak tublikas, (SZ, td. 37,330, £1) Brbljanje,Ifubonitivostteadomalost) | dvonaae- [cst karakteriu native otkdjucenostsubjekia. svakodnevice — onog se, U aja trima se otkrivatomelj bia svakodnevlj, Pop ricidceget naziva spropadanjem w zapalosti na svete (Ver fallen). (Sit2, at 38; 286, 18) Sotimo li so da. jo raspolozene, Biprato sogioletki aslove aa bit astrojen (Cestimmtsen) Stfoinost (Gtimmung), te da Heidegger rariieaje autenticnu t eaulontiéne nusurolebost, pri Gem strojstvo (Stimming) ose Pa fubitak ua njepovey Badenosti(Geworfenhelt) (Geworfenhelt Je olljjutena u'vuspolozenju) = onda. Gemo sides! da zapad He“odgovara neautentionoy nastrojenost 7aidjueuje Je, Zapade rye 2na2l pasti na (an) svet, mods druge kror brbianje, Fado Thatost | Gvomaenost, 22 Yaa. od biti Gn) svehy KO}e FBleie, RH steam hao main reepifenem i popledu spied. dine sfb0y ceqaw I ssamostrepnjee) ir Copa §2 Fadobita Homa celina. struktare celine tubieka (el 40, 39), Sloza ae ostaje neprekorsdiva granica, buduet da 2008 pobrija- nth lu ne ofe in fre bani een ouleda yeemenjenja Vremena razieaja te autenténd f neauter- Rar iubitak. Buduenost, sadagnjost | prostost| edgovara}u Isko Tativanje. napred. (Vorlaulen), Casak (Augenblick) 1 ponanija ie. (Wlederholung), dole neastenti¢nom vremenjenju. pripada Inndanje (Cewastigen), brobivanje u sndainost (Cesenertgen) PMabusay {Vergessenbelt, Vieme onog see nivelirano Ta hhomernotn protcanju, Lom nivelaetjom je eiminisan egoy Eesti sisao, a agin! vremenjenja:poredani kao di voK- forske ove Naravno, nmedu autentcnog f neautentiénog tuba ze postoji nikakav skok. ‘Medatim, tesko bi se moglo prilwatiti da je Adomo shvatio rapred navedeno smiiljenje, ako se kao kriterj prihvati to ko- Iiko ga je precizne izlotio u JE. (posebno 85-07; 146160), TTosko da bi neko i uz najbolja volju mogao shvatiti smisao i clemente Heideggerove analize subjekia svakodnevice, ako bi fe ostonio na ono sto Adomo 0 tome pise uw JE, To’ se vidi i toga sto sdvomagnostx. (sZueidentigkeits) uopste ne pomi- je, pa éak ni szapadanjex (eVerfallens), jako se tek a ajemu zakijucuje | projasnjava analitika neautentienog » tubitia. Is- fodobno’ iostaviia drugukarakteristiku. radoznalostl. — ras. prienost @ trege se domaie zalo to 0-njo) Heidegger govori B10 12, reau (Sz, gh 36; 229, 173) Kako inage objasniti vrlo noprirodna sitgaciju pri eitivanju, pri temu nije jasno ela je fren karakteristike. gubljenja" boravista, da Ii subjekta sia Keatevie i dene 0 Kajima naiomeniéno govor!neklto Premda nije precizno izlozio poziciju onoga kopa kritikuje, i promda se ne skin Imanentnor kritikom, Adorn to nista Ne smneta da nastupl krajije agresivno (grundioson Aggression — Harting), prt Cemu pre dovodi w pitanje viastite prigovore ne 0 iniljenje na koje eilja, Tako, a. primer on Kase da »Het {getow prexor ons a popiaia dusiveo sian u koje Sklific GH, 93, 136) itis alm Eiter gegen das negativ ontolo- gisierie Man ‘ubersient der” Wierstand. geacn die Kaplalst ‘che Anonymitat’ gellissentlich das sich durehsetzende "Wert Satz, Lelden, das micht Wort haben will, woran es leidet« GB, 88, 5. 43, IDBOLOGISKI ASPEKTI KRITIKE 4) jargon autentignosti: problem kriterija xe Ral, mion, vo, arta ae oman tease che oops nhl eae Pas Paleo Seen pee come Ba am i ae roves mies ia oo Aone et, eae Seat cies aoe iat era Bah te Geese hala eet See Ney ts acre eat gat Sah pela nee, ee ae Paeee eae ae amen eee eas are ser om coe i ee al eo Eee ie Br ne area tee See Eilat iene seal le ia acy Je 2 eC ei See Spe aa rem ne ee ear ne ee ee Sah al Se Ls age cee se Sasori ers, aie Sp ieee ree ee ma en ie ene cee ta nt ea a Soro Pe, een |i ear, ean PE gain eee ai ona ee ae ae aes a aerate aire Bacio, sac SE how rang fe Mm dds pees a ee ane Fea Dane oe ae ea Ie heen a a ai ae Sas ia ree, Hae ii, ee ean © ee Fan eee es es, Gee Liman Ge ro maine, omen ae eo J Bae eee ane eds ee Hae gait moms) ce, es Date saan fe Soe et ae Foal cm ens a cre), Uerfe mle Sareea mae eae nore se Shlea na ee era eae ee Bes gee reese ee polja 427alii pretenciomost, nego Ii je to sluéal s Adomom, Zato se hous Baskin opravdano pitti: nije va} prigovor renultat Te saves, te Lime. projektovana, samokritika? “Kno sledesu karakterish ku_Jamona, Adorno navodi_ trans. cendeneiju pojedine otis, (2A, 5810, 3641), To. podrarumeva nay fre, alike Gnutivane iz uobicajenog nacina upoteebe 1 nace Dis’ nekom empixjskom gover), potom Kaze: »Poneke od ti sijtt mogle br uw drago) Konstelacift bill upotsijebljene bez ‘tljulanja se Zargonoms ska, kada, Primjerice, u spomenuto} {cori pregnantno omaéavamo’smisao predikativalh sadova, 2 tion autenicno.(elgentich) —dakako, tu vee moramo itt op- ene ig oteme epotsibi tao poy ada, ee jem bitno ot shitajnog, Nadalje meautentleno’ (aneigentich, Prt cemu se mitt na nett slomijeng, dakle, iran kojt me ne: posredno primjcreniskazie, (ZA, 23, 10), Premda je Adomo Erie pedi u odbiru re&i ‘a ovom shuajy, smisao njegova prigovorg Je da, Heldeuyer ne upetrebjava reei onaho kako. se Epotrbljavaja, “Tako i protiy sve volleprincipjelno potpada {Gcionn od Hegelove saith edravog ravuma, delom pod ugar {ze da iiiljenje mote provest! tedelinisanje terminologije, Uke life fe to, poureboo, Mio transformacije. je nova organizalja Geng, mien) Pen smi. See fed te ti osnovne osobenost, za jargon bi se jot moglo rei da ga karakterisn —onako kako gi Adorno shvata. or JEntacija na sgovor prema vikeme (2A, 128, 09), pokusa}. dase roland drusteent odnost brane kao tran (2A, 9104) 42, 5), Teva, portaje sveprisuian Eada je nepoteljan’ GE, 618, 21) argon nam mole posit! umjesto partigke zmakke na’ reve Riu fast kad ona ‘ie preponuelivar UE, 68, 20. ir"ounovjrlozenog ce s6 videtl da je ono Sto. Adorno iz nosi kao, kriterjum (oe)jargonskog preusko. On kaye: »Odluka Dotome sia je a sia aije Zargon ovini o tome da li je rifee na isana umodulacit w Kojo} zvuel transcendentno som vias qom ‘zmacenju, o tome jesu i sjeti nagomilane na steta stava, sda miljenjie (ZA, 86, 10) Za Heideggerov’termin di (Un)Bigeatichkeit (ne)autentié- nost"mnogo br boli prevod bio na(ne\vlasitost, no i mnogo vith na so Yogn usa, OD mona idk aur. Tenast | neditentinost owt teragh su lmbrani W strogom Sims: sedi terminoloski — temelje se 1 tome da je Wbltak topite odreden kao Jasigonost emeinigkell). Neaitentienost tabi eats pak eso popu manje bik ks lk Seg lk Neto, Hei, mods drei aba jezovo} najpunljo) Konkretnost,w ajegovo} Pevoost, raspeloze ies (angervetnel), alteresovanost, umetu wavanjas OZ, a9; 31-8, “Adomo, dobro uvida da se protiv karaktersanja nesegn kao (ocjautentiinog moze malo uni, te da to zavisl od za Leo Hsin odhukepojedinog mislioca” Slo\je on u JE nazvao ssa Iovoljom ‘definiranjar (1689, 10). Kijugnt_ momenat adh Kio (neautenticnost! odnosi‘se-naautenticnost bitka tubitka Kio brite: No, ako bi se uHeidegeers levan anallike bite auilo dase kave Koja je tO postednja fnstanea tz koje pada fuluka o tom da je net sutentiéno, a mesto,drugo nije, Onda ‘Bilge fedino mogldodgovorkt da je fakvo podvajanje nokta Sto Sofi naprosto (echechthin)._Da Je to tako. nema sumnje da ‘domo vii, sudeel po onom sto. (a JE, 8, 523) pide: Kako je Hleiddepger w tom dela (nial se na S47 — MP) uveo ate {Enticnostnaprosto (Schlechthin) “cprstencijalno-ontoloshi Kao Shien’ Slchwot, ako ie a Sloan enrsend alo fono at Goma, st ont auteniign Bil manje revnosnts™ 428 polja Adorno je, dakle, uvideo da bi rasprava na metoditkom nic vou dala samo ogranigene reaultate. Najvise Sto Bl u tom pogle- ‘a mogao da. postigne bilo bi isticanje onog naprosto. neke Gruge flosofije, Koj bi tako stajala nasuprot Heideggerovom Imisljenju, To. je ujedno kijué za razumevanje, Ginjenice sto ‘Adorno’ izbegava da raspravija 0 autentiénostl, buduci da ga fatentng ‘wreba_pitanje. kriterjjuma_autenticnost. oe to} Spomall, Nasiaie stategiac lako ni sam ne poseduje ‘kritert FB etic Adore nao de, pads speinaos Hee geerovog msijenja t njegovil termina jargonsiom (argon Je He ete nutseea) “de edit eakrallieue Ritnovog tvorc, we napokon (lek Mi IV gle JE) da imese tne Kengovore njegovu mlsijenta. Adorno Se nada da. ce time w Simooevidnostl sadobiU. odiuéan.prgovor ‘protiy Heidegger, ie dn Ge iz te instance mod da lestimia eitav keith pokusa), Peston amenom Snstance epost.” No, newspeh real: Trupeavo ukaauje na tu zamen- b) Misltac i njegovo doba — ideologijska kritika U Gitavom postupku Koji ide 2a diskvalifikovanjem Hei- eer, ponbat nala” Adgino™ ride demonstra jes Wakiogdetove vex s macistikim seimom. Za njega fe, Wao 1 24, Scinccbergera,” Marcusea, Lakiesa, Biocha, ‘Beyera, Horie FRtimera i moge drug, ta, veza-nemonjiva, samo je pitanje Enkre Je on prirode. U skiadu s pretpostavom dase Jargon Natazavas zakfabuljeno, Adomo traga 2a skrivenim sliénostima ined Tieldeggerovih, tekstova 1 programa ill java, Tunkelo- nora Nace strane, ako provalsit estoy & ndanju sp Ba'Siavje metofigike, w Kojea pide: »..-Das Opfer ist... ale Shem ‘Zhang enthobone, well-ans dem" “Abgrund der” Ficibelt frsichende, Werschwending’ des Menschenwesens. in dic Wah Fung der Wahrheit des Seens fir das Seiendee*” CE, 110) i to Uporeduje =. ijavom Jednog Tunkcionera Nacisicke stranke “Bas Opter wird uns fret machene. GE, 110). Korstee puku Terminolofla signost, Adomo ne posete ta misaongm, b i onda ‘ada pise da meodgovortoste (Veranbwortlichkeit), Ko- Ja kod. Hcidegeera.proaiaa fe neodluenost tubitka (Uaent- Sthlossenhei),odgovare ter! da. miko nije odgovoran uniear Teaima 14 potinfeno sasilje, iodine... (ZA, HBS, 81) Heldeg- fer Te. docnije ijavie™ da’ se rektorskog "mesta.priatio po ogovoru prifateija ie NS"opodicje, daha, njega Re bi dodao Tolimsil govely da nije dosvolio a se i2 biblioteke Seminara. 2 Mlosofija izbace knige jevrejekin mutora, Cak su neki teksto- if ahaivanna sominaia, dee profuse Ii, igo | isbacivanja profesora | stidenata jevrejskog porekla SYauulleta, da su njczovim govorima, adresama, eter u lokale fim novingina dodavane borbene trae toma dob koje on nije Tryovarao. Konatio, u ava navrata (1980, 11933) Je odbig't poalv Genastopl s predavanjima na Berlinskom univeratetuy* a! Kom Sckvenca, Heideugerove sprivrienostie naclzmu bio Je Spun na Scuaru, fe ofvoren! mapadi aa mjoga. 198, 1886, 1 1998. god anni awopeins aon nee fzenost nent ‘purlije, U pomesutom ragovorw Heldegger je reka0 da JeNee Cvreme I98s—ab, mao sepkika, eal 0 Javalm predava hima, Koje su, se odupirale tekuco}.praksl i stanju Konacno, Teaultat svega bilo Je stavljanje, 1544" godine, na eelo liste ne FBalnog ead chia stank "a “kopanfe roars na Risin ’Boonije Je objasnio (a. i's pomenuiom razgovoru) da jeu doba nicloriatsocljlizma nasiojao da sagleda kakay Je ott ‘on splanctamo’ udetene tehnike + novovckownog eowekav. nn ed Hedopocrove abe za rome, dneomine og tekiorovanja, 198-4 bile zabtuda, kada Je w pitanja nego tera, laa pen ian eto nan Er lao" sto su W. Biemel, ici. VolkmannSehluek, 0. POR feler T dmugir No, pogreino je na osnovu te relation kratker Eine snide ailt'o Kiki ‘egovo. tudo. drat eng angsémana, Jos pogresnji je pokusa) sagledavanja mje ovol dels i we perspoktive Moida pogresnije od svih_ bila je. shyaéena, Heidegae- ova testo nemnaekorn smetafizickom éoyekie™, koja se Upra Yo. odnosi ‘na doba privrednog rasta 1983—40. Mnogt su smat Tail'da'se time Heidegger potwaino razava 6 covekw toga. do- ba divetl ga je melaliaexo nesto supiiing * tankocutoo, neste RIS Se_predieia netem vige yrednom, etc. No, Heidegger Je ono mnladitkis upotrebio = obsirom hata Kako ga odreduje Giishtom misijenjy, pa bi smetafzitk.coveke bio ona} w ko. Ine ie lrarito naglalena vera novovekownog. covers 1 teinke tho “ixainje Konsekvence ‘epohalne.bludaje’ metatiike. Ake oe ta spreaaintenz\iran, opustokenge zembe dobia, ted hezpaméene fazmere. sMetafiaEkt foveks je osoba_odaliena i tar diag stro up Odnon na ivoroa ube Sti opstanak tw svetu jo} pestaje predimetgospodarenja 1 lv Gaving, Pretpostava ostajanja Je da se land mose nase, Ne Sola ometafzitkog dovekae jew tome So je izgublo lizinu Troe mesta prebivanja, te WO se kno takav mode seliti tamo- int, i selec ac ~~ pustosl. Ziodin nije werok vee postedica ize lfudstva, Om je posledea promena soje se dogadaju w Dk ti coveka 1 njeyoval opstanka. slucajevima opturbi ove veste, pored fpitivanja njihove ‘osnovanost mora se postaviti | pitanje Tegitimnosti mekoga