umetnicki sistem i drusStveno tkivo jeSa denegri Pornato je da se 1 kompleksn istorijskih avangardl ti nekoliko waastopnih etapa. jav " iti jd stavo- mma inklinira Ka’ sdesnime ideologijama, il Dake slusajeve. berlinskog dadaizma, ruskih Pokreta | nadsealizma, eijt se predstavniet Sereda a dekh, ven’ sleves | PBvalucloname ‘arustvene snage. Postoje, Gakle,. mnogobrojai simprom! evident Sdnoga tamedu politiékog t umetnitkog rae Qfistizma, mada ti odnost — kao Sto je is- fakao Z. Goldste!n —nlkada isu odnosi jJednosmernih unvoka } postedica: radi se, hhaprotiv, 0. slozeng} interakei)i-drustyenog Dorasanja i umetnigkog delovanja, interake Cif a Rojo}, se polititka uverenja ‘pojedina- fea | Sih skupina preformulisu w termin Togiju niihovin zralajnihJezika, ati Jozich eon nova (poplava kat = postedno’ soclopolitieke aktivizacije. Danas Rajosbiljnija isiori}sko wmetuitkaistraZive: hja'o prirodi avangardnih zbivanja w prvim Acenijama nagew veka s pravom postavijajt fkcenat na sociologk. determinacijunastan- ka i rezvo| th kulturnih fenomena: tek sa fiedttaey komnilanostnojein ofaa Havin pokrota, da priv tome nije smcla Dit zanemareria’ ona’ imanentna jeziéka problematika posredstvom koje se tf opust Pokret! manffestuju. "Modatieete polltzacije umetnosti u te- acim istorijekim okolnostima nastojala Je Ga. istrazl 1 predstayi izlozba Umemnigki Sistent ¢ drustveno tkivo (Il sistema del’ax- fee il teseuto sociale), koju je organizova- Thu Gradsko) galerij u Modeni, tokom feb- runta {marta 1979, .redakelja Easopisa TArtworke iz Milsna’w saradnji = Easopie Som sTrae iz Parme i galerijama Banco, F. Lambert,” Peceolo i Schema.” Organizatori Ove inlofbe posit su od texe da, je. kategori- fa opolickoge Suga danas Yedinsiveng fomogents motivacijskn snagu, aw sklads stim evidentna je kriza_suih’ institucional. ih faktora unutar te Kategorie. U takvoj ngcifi Citay nia savremenih umetnika 1a fof da svo}angadman deklari8e mimo 23- hnteva 2a opredeljenjem na terenu globalne pobike, a politizacija viasttoga rada Yige usredsredenjem na jritiku Instrume- hata ‘viadajaes sumetnickog sistemax kao Jedne od komponent! opSteg, drustveno-pol ‘ekog ‘sistema. Vee je Enzo Mari, jedan od prolagonista pokrets Novih tendencija, uka- 220 na potrebu po kojoj umetnict »moraju BiG Giubko zainteresovani za nacin na Koll Su sain’ implan niovas tae iia sappstene I primijenes, a tu su, potre Bar a joe ckeplictinijem smista istakl pred Stnvnigi nove umetiske "prakse_poslednje Accentje. "Pojava te socijalno angavovane Struje unutar nove umetnicke prakte situ fase, naime, wokvir"kontestielskih. zl anja’ oko | posle 1968, a osnowne preipo- Mavke spoljavanja ovih ‘stavova utemelje Peau ni uverenju, da smctniexe detovanje feste danas. avesna aktivnost, dale aktiv: Hoot zasnovana na_analia jevika, 1 onali Ronteketa umetnost, sto. se direktno sup. roukinija omm. Koncepefjema koje umet Tost naglasavaja racionalae momente, tv nadalinuae, sam. profil umetnika’ 2ele Gr predstave Kao pozly romantienog. pole inca Kojt nije obaveran dase previa hnavodno prolaznim’ problemima” sociialne Evakodnevniee. 8. druge. strane, predstavi et howe umednigke prakse hastoje da ume it is fet Hot oe tin dp Sedujejasmu spomaju 6. svojim interim FSrmuacijskim “eawatima, vee Kao Te ost Koja Jer isto} tol). meri zaners. Sirona telson teat, pst: ye viastitoga rada, Koja je u staaju da se Moe's determinantama. koje uw ednosa na ‘jopov rad mameca mehanizmi sociale Dadgradnje (a. konkretnom »slugaju. meh aan! tases, keieke 1 kultuenthinsttae Jo) najead, Kao Hénost Koja je u slang da {> stmt tin okalnostima. saradnje il kone Frontacije zastupa aktivne 1 progresivne po- Iititke stavove. Sigurno je da_produkeija koja predlate tube poltnte amctnost nae 0 PPtadmateana. po formalnorsilisickim, ve Jedino po sadréajuitn | operativnim osob Xoma, Srgantzatorl izlofbo "u Modeni st Stop, foram sad had material pode po pojedinim -problemskim celins- oo mode es Geo ede et jgrape: 1) Above uneiar/ievan Ronteksta Pmeignt, 2) Praten direkine Koruuntkaciie (Glatatiranje, medupersonaine ‘veze, ume Bat putem potte, dskusije, upline, alter pativia Stampa), 3) Istradivanje wnutar so- tijalne sredine (analiza predstave. kao kul furnoy zaka) i 4) Tekst kao ideoloska praksa. U prvoj sekelji, w Kojo} su bila prodstavijena dela Daniela Buren, Niele TToronija 1 André Caderea, izdvojen je prob Jem akontekstae kao fakiora koji ima jedau fod. presudnih loga u zasnivanju celokup- he postdiganovske struje u novijo) umet hosti, Naime, od. tronutka prevazlazenia plastignog nagina formulacije umetnigkog fla | prenosa puteva nastanka tog dela na snova autorovih mentalnih i prekonci ranth odluka, Kontekst postojeée umetnigke Gkoline Koja prihvata to delo (a to su, pre vega, instituelje galerja i muzeja) postaje instrument verifikelje takvih postupaka, zahvaljujuéi tim verifkactjama dela ove vrste nalaze moguénosti ukljuéenja w dix own ambijent kulture 4 istorije, Pri tome je Kavakieristiéao da unutar tog ambijeata dela ove wrste nastoje da izvrie odredens subverzivnu funkelju: ona problematizira ju zateEene valorizaciske kriterijume 1 do- ode u pitanje trdlinockonomsku vrednost lumetnikog objekta, koji tu vrednost dobifa prvensiveno zahvaljujudi svojim materia him (fziékim), a ne duhovnim osobinama. ‘A kada su ostvariln tu verifkaciju unutar Kronteksta‘umetnosti, dela ove ste pre zentiraju se ujedno iw prostorima van timetnikog karakisra, i time se joS jednom proverava nivo efikasnosti njihovih poru: Kar prikazano na ulicama i dragim javnim ‘estima, delo vige mama poviasconi_ polo 4a} galerijskog ili muzefskog eksponata i th opted kien ian ao ee serene Ar cs seater ede reat te dele ee prongs ee eae ne ha nao ea a rt oe a ah or) ee teat Sel ed sor ee Se eee ee a, eae ai tee abe a es eae a ieee ate are fe emg see Satie dolla, Some cere ts a a a De eee eee fe gee cis ae soe ste eee rae ae te eee Peep hme ok TEP BUNS staan Sola sa are Se Ee eae ee hal aE a ee es Riera aa a ee hectares tare ake Se a a a ena eS ne ho NOC helena skuban Tek Sus smo se nadneli nad noe, Hoa w ealivn osmehmuia su se nent psevkama. Kako prepounati zemtte suvih stabate, keada lagna strujana swe neko Ra teavrelth otkosa. Bela posteljina pail Be Alva je 10 Zelja veéine tom ako ostani Siro prazne nepoverenia, onecte ns "Po" Emesna i bela, nna vrhove Sto tive sa zvezdama. Netsa nga dota bie premego fio sazroje nett trench Pneibrekda jove SS rsinskog preveo autor polja 441