Godine kao da ne postoje dugan matié SUOCENIE, Qe a gari On & Biagostia Pitg'te ko Je ovde Gn? Ona ne koraéa Ona Iebdi u vazdutna ‘To mi se ne svida Sa dva tikes w grudima Nije Tako, Stat Tednom nogom us Pravno Frangeska i Paolo Na visoravnima sna Oni se suotavaju Nova axbuka Da pomiri sve arbuke Suogenje Pode tivota NE NALAZI SE Ne natazi se In Ko forma Iya tacigranog Tayrenutog vala ploti Priobitnog rodena Kroge se Iada francuska ‘Spomenik kamili Koja je prosia ror iglene ust Sparusen kik na barikadama Svako dete koje se rodi Tos, jedan nov pogied Bacon na svet Thov evet Nov vet se rascvetava Dubi na glavi Zaglodan Toso ralazege sunce 416 polja © KRLEZT PONOVO Slo sam ened, 28a soa ‘thom ttt, @ Kile, bai, po sa Eo cio) Bl "lmatag ufo} bagel SIS sim se poulogom o, brett Bk propel feo nedavog sale Brestarpevanta fedhog moe. drug, testa Br Can Caplina fing” pevodoay rosie Scudesctogulisnie ma 1586: Tomn pi fom ‘ito sum’ od moni drewog, mindog elitog” pes, "plamenog, cs, "Brane Petrovic, nekolko uzbudlivh reti © tom teksty, To st trenucl Kad se basmlsap 2iv Jena najednom ispontnekim Wjadskim =p0- Farumom, U venitasarvog smisia. To pismo zi je mimo dopustilo da napisem ave fl tri etenice imad’prestampanos. tksta i A Medutim, ink se, uw KnjiZevnin novinama velo je smelo izvriena operacija mog. tele sta, Tzostavijen je ceo zavrini pasus koji govori © povadu pisanja tog moz plsanja, Po meni, kao 810 Je pomato, nema pitanja opie, veé samo pitanja koja se kortkreino postavljaju, kao odgovora na njih, samo kkonkeretaih, Oni Koji fole razumeju povedtjivest raz- Joga pisanja, kao i intenzitet formulisanja Jedne:misli u vest s tim, razumeée da_mi je trebalo naéi taéan naglasak 7a glasno razmisljanje pred okupljenim gledaocima, ra ixlodbi scenografskitt obrada KrleZinin Gramskih dela, na Pozorju, Sterjinom, 1 Novom Sadu, kolé 1 inaée ‘zage ogroman apor 2a _mnoge pororiéne trudbenike oko Jednog dramskog teksta, 0 emu tako uz vigeno govori Hegel, u svojoj Estetii, po- vodom Drame, da sam i nehotice traiio najeklatantnije rei o onome éije je delo bilo raslog 2 umetnigke i Ijudske napore, koji tek znaée pozoriste, Na Kraju te moje Kratke neti (Kriezin dramski genije), nteo sam da kate uprae vo 10 bitno 2a dramsku umetnost, to neko zajednistvo takvos dola, ade je tekst tek Jedan vid te stvari, a tek ukupan prizor red ama, sama ta star, hee da kazem rama, jo8 Sire, samo pororiste, A Krleke nije bilo ty, wlodbeno}. sal. Ueinilo mi Ee ncophodnim ds-govorim 6» gledanom Keleti, ne 0. cllonomt. Bez tox_peslednjes asus 2 1963, utekstu 1978, ueinilo mt se hajednom da nema. srazmere’w mojiny reel mma, I'da one, ovako, te moje ret, lebde uw Vanprostoru, da su hekako 1 verdr retene, zotove uzaludno. PISANO KAO PREDGOVOR »BUDENIA MATERUE® NDE BIO OBJAVLJEN Godline kao da ne postoje za ove pesme, Nastale u toku trideset | vise godina, one kao da th poriéu, 4 kao da su naéle neki svoj unutrainji redosled, te uobiéajent da- tumi tu vie ne vrede. Po nekoj gusti otivijaja, po nekoj unutarnjo} Blin i aljind, one jedine teme, gotovo muzickoz napeva, naile su se okupljene: trideset i jedna pesma, { zatvorile seu krug, Koji, Goi mil se, Zivi seojim posebnim Zivotom, nezavisno od svega Sto sam inaée napisao. To je bio i jedini razlog sto su saéinile ova enjigu. Upravo u tome i leti duboka raztika ize med Bagdale i Budenja materije. Dok sam sastavljao Bagdaiu, jedino sam vodio raguna o vremenu i prostoru, bolje roti, 0 vremenprosioru, kako nas Aj Stajn uéi, uw Kome sam Ziveo 1 mislio da bih se «1 njemu snaiao, te da godine, doga- 4aji 1 doaivjaji kojt su nasi mesta u mo- fim pesmama { tekstovima, isto tako i neki tudi tekstovi, nezavisno od njihove pisme- ne vrednost, govore o svetu i meni. U Budenju materije kao da je res 0 jednom dijalogs, koji nije vise izmedu mene 1 sve- ta, izmedu mene i drugih, vet dijalog izme- ‘4u mene i tiSine, kako bi rekao Kjerkegor, izmeda mene | mene, kad Je Istorija postar la sastayni deo mene, | ja samo jedna nje- na struna koja odjekuje ovim glasovima (la knjige Konaéna jesen)