Настанак државе Немањића

Борба за осамостаљивање државе – Стефан Немања

Стефан Немања (1166–1196) оснивач српске средњовековне државе. Поставио је темеље српској државној самосталности у ратовима које је
водио против Византијског царства. Проширио српску државу У ратовима против Византије, заузео је области око Западне и Велике Мораве,
део Косова, области на простору северне Албаније.Велики жупан Стефан Немања се ослањао на цркву, што је доприносило јачању његовог
угледа. Подигао је и обновио велики број цркава и манастира. Његове најзначајније задужбине су манастири Ђурђеви Ступови, Студеница и
Хиландар (на Светој Гори).
Стефан Првовенчани (1196. – 1228.)
Стефан Немања је 1196. одредио је за наследника средњег сина Стефана Немањића, ожењеног ћерком византијског цара. Сматрао је да
ће нови владар Србије ојачати државу захваљујући родбинским везама са Византијом. Пошто је успоставио добре везе са Западом,
године 1217. римски папа упутио је Стефану краљевску круну.Српској држави је призната потпуна међународна самосталност.
Српска аутокефална црква
Сава Немањић (Св. Сава) Најмлађи Немањин син Растко одрекао се кнежевског достојанства и замонашио се као монах Сава на Светој
Гори. Допринео је јачању и развоју државе, а његова улога у дипломатским мисијама била је од огромног значаја за осамостаљење
Србије.Српска црква је постала самостална (аутокефална) архиепископија, а Сава Немањић проглашен је за првог српског архиепископа
1219. године. Седиште српске архиепископије било је у манастиру Жичи.
Успон српске државе
Радослав и Владислав (страна 125 у књизи)
Стефана Првпвенчаног наследио је најстарији син Радослав (1228–1234). Краљ Радослав се ослаљао на Византинце. Био је слаб и
попустљив владар. Побуњена властела збацила га је са власти и на престо довела његовог млађег брата Владислава (1234–1243). Године
1241. долази до најезде Монгола, који су преко Угарске продрли до Далмације, а затим у повратку наредне године опустошили Србију и
Бугарску. Претпоставља се да је, због сукоба са властелом, краљ Владислав био принуђен да преда власт млађем брату Урошу.
Привредни развој Србије
Владавину краља Уроша обележио је привредни успон српске државе. Немачки рудари Саси долазе из Угарске у Србију средином XIII века и
обнављају рударску производњу. Србија постаје привредно снажна и екпномски развијена држава. Рударство је подстакло развој градова.
Успон српске државе (страна 127 у књизи)
Краљ Драгутин (1276–1282) Токпм своје кратке владавине ослањао се на Угарску. Почетком 1282. године тешко је повредио ногу. Одрекао се
престола у корист млађег брата Милутина. Драгутин је после одрицања од српског престола задржао власт над северним деловима државе.
Управљао је Мачвом, Београдом, држао је и поједине области у Босни. Драгутин се стога помиње и као «сремски краљ». Београд је први пут
ушао у састав српске државе за време краља Драгутина.
Краљ Милутин (1282–1321), по доласку на власт, напада византијске територије. Освојио је крајеве данашње северне и средње Македоније и
запосео Скопље.Границе српске државе прошириле су се и на северу до обала Саве и Дунава.
Стефан Дечански и битка код Велбужда
Милутина је наследио син Стефан (1321–1331) који је по својој задужбини, манастиру Високи Дечани, касније назван Дечански.Бугарски
владар Михајло Шишман и византијски цар Андроник III Палеолог склопили су савез против Србије. Стефан Дечански је поразио прво
бугарску војску код Велбужда 1330. Бугарски цар Михајло је погинуо. Византијски цар одустао је од даљег похода на Србију.Стефанов
наследник Душан, уз подршку властеле, збацио је оца са престола.
Српско царство
Душанова освајања и проглашење царства
Освајања Стефана Душана обухватају проширења Србије која је краљ и каснији цар, Душан Силни задобио ратовима које је водио против
својих суседа, првенствено Византије, али и краљевине Мађарске, царевине Бугарске и српске бановине Босне. Ожениo се бугарском
принцезом Јеленом и тако је обезбедио подршку суседа. Убрзо по доласку на власт напао је Византију и започео освајање њених градова и
територија. За само годину дана велики део Византијских области нашао се под Душановом влашћу, па чак и Света Гора. Душан је своју
државу ширио према југу, током његове владавине држава је стекла највеће територијално проширење. Душан је понео титулу цара Срба и
Грка, a његов малолетни син Урош је постао сувладар и добио титулу краља. И поред тога, сва власт је била у Душановим рукама.
Крунисањем за цара није прекинуло Душанову освајачку политику. У његовом царству нашли су се Епир, Тесалија и делови Албаније
Уређење државе
Са увећањем Душановог царства јавила се потреба да се у држави доведе ред због тога је Цар Душан наложио да се састави законик који је
требало да важи у читавом царству. Учени људи прикупили су законе из Србије и из Византије како би направили књигу звану: "Душанов
законик". Текст је написан на српскословенском језику. Овим законом су били обухваћени сви друштвени слојеви, од најнижих до највиших.
Душанов законик постао је симбол праведности.Цар Стефан Душан је умро 1355. године.
Крај српског царства
Слабљење царства у време цара Уроша
Након смрти, Цара Душана, његов син Урош је(1355-1371) је наследио престо. Испоставило се да млади цар Урош није у стању да одржи
пространо Српско царство. Млади цар Урош није имао државничког дара који је красио његовог оца и у народном предању остао запамћен као
Урош Нејаки. Слабост Цара Уроша су искористили похлепни великаши и почели су да стварају своје самосталне области. На југу Српског
царства, у Епиру и Тесалији се издвојио Симеон Немањић, Душанов полубрат. Он се прогласио за цара, поред цара Уроша. Подела
пространог Српског царства се ту није зауставила., Зетом су управљали Балшићи, Поморављем Лазар Хребељановић, а Косовом Вук
Бранковић.
Цар Урош и Мрњавчевићи
Македонским областима до Егејског мора су управљали браћа краљ Вукашин и деспот Угљеша Мрњавчевић.Цар Урош је Вукашина
Мрњавчевића крунисао за краља, а самим тим и за свог сувладара што је додатно заоштрило поделе обласних господара. Избили су
међусобни сукоби и тако додатно слабили Српско царство.
Битка на Марици
Области браће Мрњавчевића су биле прве на удару од стране Турака. Будући да су Мрњавчевићи били храбри ратници и државници, они
су схватили да је једино трајно решење истеривање Турака са Балканског полуострва. Покренули војни поход према новој турској престоници
Једрену. 1371. године доживели су страховит пораз у долини реке Марице. Битку нису преживели ни Вукашин ни Угљеша
Мрњавчевић.Вукашинов син, краљ Марко Мрњавчевић је постао турски вазал, а последице су осетиле и околне хришћанске државе.
Средњовековна Босна
Бан Кулин и Црква босанска
Бан Kулин је своју владавину започео под окриљем Византије. Ипак, са јачањем утицаја Угарске, бан је признао врховну власт угарског краља.
Његова владавина остала је народу у лепом сећању. Бан Kулин био је оптужен да јеретицима из приморских крајева, даје уточиште. У Босну
су се такође склањали и богумили које је Стефан Немања протерао из Србије. Учење ове две групе одступало је од званичног учења
католичке и православне цркве.Они су заједно организовали јеретичку Цркву босанску.
Јеретици су били на страни босанске властеле и владара, и пружали су отпор владарима Угарске. Тако су црква и држава помагале једна
другу.
Успон босанске државе (династија Котроманић)
Околне земље биле су пуне несугласица и унутрашњих размирица, па су ово босански владари искористили за ширење своје државе. Тако је
она за време владавине бана Стјепана II Kотроманића (1314-1353) скоро удвостручена. Освајања је наставио и Твртко I који је био синовац
Стјепана II Kотроманића. Твртко I је заједно са кнезом Лазаром потиснуо српског жупана Николу Алтомановића. Након тога су ова владара
поделила област жупана Николе. Твртко I крунисан је за краља у манастиру Милешеви 1377. године. Он је крунисан двоструким венцем,
односно двоструком круном, чиме је ставио до знања да је постао краљ Срба и Босне. Право на то је, према свом виђењу, имао као рођак
Немањића. Kраљ Стефан Твртко је пред крај своје владавине запосео и приморске градове и острва и тако се прозвао краљем Срба, Босне,
Далмације, Хрватске и приморја.У време владавине краља Твртка, Босна је била на свом врхунцу.
Друштво и култура Срба
Књижевност (страна 156 – 157 у књизи)
Глагољица и ћирилица, два српска писма, омогућила су развој књижевности на словенским језицима.
Повеље, писма, уговори и књижевна дела писана су на народном језику, а постојали су посебни писари који су на грчком језику водили
преписку са византијским областима.
Преводилачки рад довео је до стварања књижевне делатности.
Преводили су се верски списи и књижевна и историјска дела са грчког и латинског. Временом су се појавила и оригинална књижевна дела
животописи српских владара и црквених старешина.
Стефану Немањи, оснивачу Српске државе, била су посвећена прва житија.
Најпознатија историјска дела су Мирослављево јеванђеље и "Летопис попа Дукљанина" из 12. века.
Правни споменици (страна 158 у књизи)
Из овог периода је сачувано доста правних споменика. Душанов законик је настао у средњем веку и представља наш најзначајнији правни
споменик њиме је уједначено разнородно феудално право. Душанов законик написан је на народном, старосрпском језику. Поред домаћег
феудалног и обичајног права садржи и многе чланове из византијског права.
Статут Новог Брда, најзначајнијег средњовековног рударског средишта на Балкану.Статут Новог Брда био је додатак Рударском закону
деспота Стефана Лазаревића.