Прорачун ракетног мотора

За разлику од ракетних мотора невођених ракета, код којих конструкција и техничка

израда треба да обезбеди практичну реализацију масовне производње уз приближно
константан тотални импулс, код вођених ракета захтеви за остварење тоталног импулса
су мање строги. Тотални импулс мотора вођених ракета мора бити већи од тоталног
импулса невођених ракета при истом жељеном домету. Тотални импулс вођених ракета
треба да обезбеди лет до максималног захтеваног домета у свим околностима и у
случају кад се користе највеће управљачке команде. Аеродинамичко управљање постаје
ефикасно тек при већим брзинама па се захтева висок потисак првим секундама лета.
На основу наведеног намећу се следећи закључци:

 Потребно је пронаћи тотални импулс који ће ракети саопштити довољну

количину кретања да она оствари максимални захтевани домет. Тотални импулс
мора у себи садржати део који ће бити потрошен због губитака при вођењу.
Процена тог дела импулса се ослања на литературне податке или на искуство. У
овом случају ће се сматрати да је потребни тотални импулс онај којим ће ракета
остварити захтевани домет онај који би у слободном балистичком лету (без
вођења) остварио домет 5-10% већи од захтеваног (Пошто је захтевани домет
8000 m, балистичким летом је потребно остварити 84 00−8800 m);
 Неопходно је применити двофазни ракетни мотор, са великим потиском у првој
фази који треба да што пре постигне брзину при којој је аеродинамичко
управљање ефикасно.

Процена масе пуњења

Процена масе пуњења прве фазе се заснива на одређивању оне масе пуњења која ће да
оствари захтевану брзину на крају прве фазе:

1
V a 1=g I sp ln
1− λ

где је λ однос масе ракете на крају и на почетку прве фазе. Овај израз занемарује
губитак брзине услед гравитације и отпора ваздуха па је потребно вредност брзине
заменити неком мало већом вредношћу. Прорачун масе друге фазе се заснива на
одређивању оне масе пуњења која ће да обезбеди захтевани домет. Користећи
једначитне кретања материјалне тачке пројектоване на правац тангенте и нормале на
путању:

T D −g cos θ
V̇ = − −g sin θ θ̇= Ẋ =V cos θ
m m V

Ẏ =V sin θ

и испробавањем различитих комбинација интензитета сила потисака и масе друге фазе

се проналази оптимална комбинација вредности која обезбеђује остварење захтеваног
домета за максимално дозвољено захтевано време лета. Некад је немогуће остварити
оптималне вредности без мењања масе прве фазе али кад се то чини, маса прве фазе
може једино да се повећава да се не би нарушио захтев који произлази из закона
вођења.

У овом конкретном случају, укупна маса ракете се проценила на основу прегледа маса
постојећих решења сличних ТТ захтева и усвојила се вредност m0=23 kg . За масу прве
фазе усвојила се вредност mf 1 =4.025 kg из услова да је тражена брзина на крају прве
фазе 4 60 m/s. Варирајући интензитете силе потиска и масу друге фазе усваја се следеће
решење:

Прва фаза Друга фаза

T =4450 N T =1000 N
m=4. 025 kg m=4.6 kg

Слика . Профил потиска и путања при усвојеним вредностима T и m

Коришњени угао елевације износи 20 ° а процењени калибар D=140 mm.

Одређивање притиска у комори

У прорачуну се полази од следећег израза за силу потиска:

F=λ A kr C F P0

где је: λ=( 1+cos α ) /2 – коефицијент ефикасности млазника (α – полуугао конуса), Akr –
површина критичног пресека, C F – коефицијент потиска и P0 притисак у комори.
Притисак у комори се за познате карактеристике горива може одредити на основу
„унутрашњебалистичке“ једначине ракетног мотора:
1
A b 1−n
(
p0 = ρ c ¿
A kr
b )
где је: ρ – густина горива, c ¿ – карактеристична брзина, b и n – параметри у Сен
Роберовом закону (r =a pn) и K= A b / A kr – фактор геометријске сличности који
представља однос тренутне површине сагоревања и површине грла млазника. Помоћу
фактора K се управља вредношћу притиска у комори. Коефицијент потиска се одређује
помоћу израза:

κ −1

c F=Г
√ 2κ
κ−1
p
( ( ) ) (
1− 0
pi
κ
+ε i
pi pa
−
p0 p0 )
где је
κ +1
2
Г =√ κ ( )
κ +1
2(κ −1 )

а ε i – степен ширења млазника. Однос pi / p0 је за један степен ширења млазника

константан, те је промена излазног притиска пропорционална промени притиска у
комори.

По правилу се усваја да током друге фазе, јер она траје дуже, влада режим пуне
експанзије. То значи да ће у првој фази, пошто је тад притисак у комори, а последично
и излазни притисак већи, владати режим подекспанзије. Имајући у виду теме путање
ракете, може се усвојити да у другој фази излазни притисак буде pi=1 ¯¿.

Конфигурација пуњења и избор горива

Потребно је усвојити конфигурацију пуњења која може да обезбеди захтевану вредност

силе потиска и захтевано време рада појединих фаза, при усвојеним масама фаза.
Најједноставније решење које се може усвојити је решење као на слици . Конструкција
је иста као код једностепених мотора с тим што се фазе разликују у површини
сагоревања. У првој фази се одвија радијално сагоревање у каналу, а кад прва фаза
изгори, наставља се чеоно сагоревање у другој фази.
 Слика . Пример решења двостепеног сагоревања

Најприступачније гориво је двобазно гориво и за један тип двобазног NC-NG горива су

у литератури пронађене следеће карактеристике:

 n=0.22
m
 b=2.50209∗10−4
s Pan
 ρ=1660 kg/m3
m
 c ¿ =1369.7
s
 κ=1.2

Горе наведеним прорачуном уочавају се три ствари:

 Због великог времена рада друге фазе ( 10 s ), захтева се велика дебљина свода
коју је практично немогуће остварити било којом цилиндричном
конфигурацијом због ограниченог калибра, па се намеће да током друге фазе
буде чеоно сагоревање, јер се једино на тај начин може постићи захтевано време
рада;
 Оваква конфигурација ће имати велику дужину и врло мали свод у првој фази,
што ће значајно продужити комору и дати мали коефицијент испуњености
горива.
 Није могуће остварити оба потиска једним типом погонског пуњењења јер
чеоним сагоревањем неће моћи да се достигне жељена сила потиска (са овим
горивом и чеоном површином сагоревања остварује се сила до 350 N)

На основу тога, следи да је неопходно да се у другој фази користи композитно гориво

веће брзине сагоревања и веће силе потиска. Постоји и могућност да оба пуњења буду
од композитног горива, али онда би, за површину грла млазника дефинисану силом
потиска друге фазе, у првој фази владао притисак реда 20 0 ¯¿, што је превелика
вредност. Пуњење прве фазе ће бити цилиндрично са радијалним сагоревањем и
инхибираном једном чеоном страном (унутрашњом) и на тај начин ће се добити много
краће пуњење, већег коефицијента испуњености и неутралније површине сагоревања,
односно, силе потиска.
Потребно је одабрати једну од следећих конфигурација:
 Слика . конфигурација а

После завршетка рада бустер фазе код конфигурације а, зидови коморе остају огољени,
па је потребно урадити додатну термичку заштиту. Осим тога, због велике површине
трења, долази до осетног пада специфичног импулса па је потребна већа количина
горива.

Слика . конфигурација б

Код варијанте б, оба режима раде ефикасно, с тим што долази до конструкцијских
проблема уградње покретног млазника, клизања и покривања предњег млазника.
Такође је потребно термички заштитити задњи део коморе.

Слика .

конфигурација ц

Варијанту ц чине два мотора у тандему. Осим проблема прегревања, предњи мотор ће
трпети губитке јер гасови пролазе кроз два млазника. Такође излазни притисак предњег
мотора је високи притисак задњег мотора.

Слика . конфигурација д

Конфигурацију д чине две потпуно одвојене коморе. Задњи мотор има струјну цев, да
би се обезбедио простор за предњи. Струјна цев је изложена интензивном загревању са
обе стране.

Због једноставности конструкције и релативно мањих губитака, усваја се

конфигурација а.

Прорачун геометрије прве фазе се састоји у потрази за одговарајућом комбинацијом R p

и L p која ће да обезбеди потребну средњу вредност потиска, уз задовољавајућу
вредност притиска.

Слика . Пуњење прве фазе

Маса пуњења прве фазе је позната, запремина се једноставно одређује:

V =m/ρ=0.0024247 m3

Запремина се може изразити као: V =( R2m −R 2p ) π L p

Одакле се могу довести у везу R p и L p:
V
L p= 2
( R m−R2p ) π
Сада је потребно варирати R p у границама 0−Rm и за сваку геометрију обавити
симулацију сагоревања која треба да као резултат да тачан профил силе потиска у
времену. Тај профил потиска ће се убацити у једначине кретања материјалне тачке
уместо константног потиска, како је урађено на почетку, и усвојиће се она геометрија
која буде оптимална са аспекта захтева за домет и време лета.

Друга фаза ће због константне површине сагоревања имати све параметре унутрашње
балистике ракетног мотора константне. За гориво друге фазе се усваја композитно
гориво следећих карактеристика:

 n=0.3
 m
 b=2.4941∗10−4
s Pan
 ρ=173 0 kg /m3
m
 c ¿ =1 440
s
 κ=1.2

Ако се за пречник грла млазника усвоји вредност d kr =0.02012 m, потисак приближан

захтеваном T =10 2 0 N се добија за вредност површине сагоревања Sb =0.0143 m2 .
Следи да је фактор K:
Sb
K= =45
A kr
Следи да је притисак у комори током друге фазе:
1
¿ Sb
p0= ρ c( A kr
b 1−n
)
=22.502 ¯¿

Брзина сагоревања је:

n cm
r =a p 0=2.01
s

Пошто је познат притисак у комори, може се одредити степен ширења млазника:

1 1
p0
( ) ( ) √ κ−1
ε i=
2
κ +1 κ+1
κ−1
pi
κ 1
p κ−1
=3.9404

√ 1− ( )
p0
i κ

Коефицијент потиска током друге фазе је:

κ −1

c F=Г
√ 2κ
κ−1
p
( ( ) )
1− 0
pi
κ
=1.4294

Масени проток током друге фазе је:

kg
ṁ=ρ Sb r=0.49682
s

Па је време рада друге фазе:

m
t b 2= =9.057 s
ṁ

Тотални импулс друге фазе:

I t 2=T 2 t b 2=9238.7 Ns

Симулација сагоревања прве фазе

Сагоревање ће бити симулирано под претпоставкама:
 Паљење и гашење се одвија тренутно на целој површини сагоревања;
 Брзина сагоревања је нормална на површину сагоревања.
 Занемарује се утицај ерозивног сагоревања
Симулација се одвија временским кораком dt=0.001 s, са почетним условима:
t 0=0 ; T ( t 0 ) =0 ; p iz ( t 0 )=1 ¯; p c ( t 0 )=1 ¯; r ( t 0 ) =b pc ( t 0 ) n

Поступак симулације је следећи:

r ( t )=a p ( t )n
e (t )=e ( t−1 ) +r ( t ) dt
2
Sb ( t )=2 ( R p +e ( t ) ) π ( L p −e ( t ) ) + ( R2m−( R p +e ( t ) ) ) π

S b (t)
K (t )=
A kr
1
¿ 1−n
p0 (t)=( ρ c K (t) b )
pi
pi ( t ) = p 0 ( t )
p0
κ−1

c F ( t ) =Г
√
2κ
κ−1
p
1− 0
pi ( ( ) ) ( κ
+ εi
pi(t ) p
− a
p 0 ( t ) p0 ( t ) )
F ( t )=λ C F A kr p0 ( t )
Симулација се понавља за свако R p, 0< R p< R m, док се не добије геометрија пуњења које
ће да оствари крива потиска која ће највише одговарати захтевима за ракету.
Сагоревање је окончано када је задовољен услов:

e=R p −Rm
Применом овог алгоритма добила се следећа геометрија пуњења прве фазе:
 Слика .Геометрија пуњења прве фазе (мере су у mm)

t b1

I tot =∫ T ( t ) dt =10324 Ns
0

I tot
T sr =7014 N
tb1

t b 1=1.472 s

Пошто су познати степен ширења млазника и површина грла млазника може се

одредити површина излазног пресека и дужина млазника.

Ai=ε i A kr =1.64∗10−3 m 2

d i−d kr °
l mz= ctg ( 15 )=0.092 m
2

Прорачун масе друге фазе се заснива на тражењу масе горива којом ће се остварити
захтевани домет. Пошто су промена потиска и масе прве фазе познате, може се са
задовољавајућом прецизношћу одредити маса друге фазе иако динамика ракете још
није позната у потпуности јер код вођених ракета захтев за тоталним импулсом није
толико стриктан као код невођених.

Захтевани домет, уз оптимално време рада, се остварује масом m p 2=8.78 kg . Следи да је

дужина пуњења друге фазе:

mp 2
l p 2= =0.279 m
ρ R 2p π
 Када је у потупуности одређена геометрија погонског пуњења могу се одредити све
перформансе ракетног мотора.

Слика . Промена силе потиска

Слика . Промена површине сагоревања

 Слика . Промена притиска у комори

Слика . Промена брзине сагоревања

Слика . Промена притиска у излазном пресеку млазника

Дебљина зида коморе мотора се одређује провером на унутрашњи притисак. Као
меродавни, усвојиће се највећи притисак који се остварује током рада мотора - p=163 ¯¿
. Пошто је пречник пуњења D p=154 mm, ако се узме у обзир дебљина инхибитора и
термоизолационог слоја, калибар ракете је D=164 mm. Дебљина зида коморе је онда:

PrS
δ= =3.7 mm
σ

Где је:

D
r= =82 mm
2

S – Степен сигурности; због кратког времена деловања високог притиска може се

усвојити S=0.9

σ =250 MPa – Граница течења челика

Дужина коморе је једнака збиру дужина пуњења:

L=l p 1 +l p 2=0.3695 m

Маса коморе је:

M =2 rπ ρč Lδ =5.97 kg