Nedodirljiva Organizovana Grupa

Građanski institut za demokratiju i bezbednost PARALAKS
- Centar za izučavanje javne politike
NEŠTO ZA NIŠTA - ZAŠTO

- hronološki prikaz u člancima iz javnih izvora delovanja grupe oko Vojina Lazarevića
Čovek o kome je reč je, jedan od najopasnijih u zemlji, iako ne i najbogatiji, zato što mu
se toleriše da, bez ikakvih ograničenja, privatizuje sistem bezbednosti, kao de facto
vlast, niko se poput njega ne meša tako otvoreno u sistem bezbednosti države. Zašto?
SADRŽAJ
Umesto predgovora: Iz izveštaja “EFT – energetska mafija” ...........................................................................1
Umesto uvoda: Vladimir Popović Beba o tajkunskoj državi .............................................................................3
21-22.02.2004 ‘Danas’.....................................................................................................................................6
22.02.2004. ‘Dan’.............................................................................................................................................7
19.07.2004.......................................................................................................................................................8
22.07.2004. ‘Internacional’...............................................................................................................................9
01.03.2005.......................................................................................................................................................9
Vladan Batić o ulozi Mlađana Dinkića............................................................................................................10
18.05.2005.....................................................................................................................................................11
21.05.2005. B92 ............................................................................................................................................11
25.09.2005. ‘Kurir’..........................................................................................................................................13
30.12.2005.....................................................................................................................................................14
03.02.2006. ’Kurir’..........................................................................................................................................14
15.12.2005. ‘Danas’.......................................................................................................................................15
15.04.2006 ‘Glas javnosti’..............................................................................................................................16
18.04.2007. ‘Novi Reporter’ ...........................................................................................................................16
Šibicarenje .....................................................................................................................................................18
20.02.2007. ‘Dan’...........................................................................................................................................18
24.07.2007. ‘Zidni forum’ ...............................................................................................................................19
Da se ne zaborave.........................................................................................................................................21
11.08.2007. ‘Tabloid’ .....................................................................................................................................21
Biznis ali “fer” .................................................................................................................................................27
10.01.2008. ‘Slobodna Vojvodina’ .................................................................................................................28
11.01.2008. ‘Glas javnosti’.............................................................................................................................29
29.02.2008. ‘Sve vijesti BA’ ...........................................................................................................................30
09.03.2008. ‘Politika’......................................................................................................................................31
28.08.2008. ‘Balkan magazin’........................................................................................................................32
11.09.2008. ‘Kurir’..........................................................................................................................................33
17.09.2008. ‘Kurir’..........................................................................................................................................33
18.09.2008. ‘Kurir’..........................................................................................................................................34
Umesto zaključka: Šta reći: slučajno ili sistemski?.........................................................................................34
Umesto predgovora: Iz izveštaja "EFT – energetska mafija", nepoznatih autora
“...Po Gerićevom imenovanju u aprilu 2001. godine, u roku od dve nedelje smenjeno je
376 rukovodilaca u EPS, i to raznih nivoa, sa obrazloženjem da su to "ljudi bivšeg
režima". Međutim, istina je da su upravo "ljudi bivšeg režima", Krsta Vuković, Radivoje
Dangubić, Obrad Ćuk itd. iz vrha EPS napravili "prolaz" u EPS Hamoviću. Svi oni danas
rade direktno za Hamovića ili u firmama vezanim za Hamovića. Najbolji primer je
Radivoje Dangubić, vlasnik firme ‘Crossroads’ za održavanje kotlovskih postrojenja.
Sedište firme je u zgradi EFT u Bulevaru Mihaila Pupina na Novom Beogradu.
Postupak razgradnje EPS, nazvan "restruktuiranje", rađen je u režiji "dilojtovaca"
Đunića, Vlahovića i Pitića"...
Beograd, novembar 2008. godine 1

"Prvi uočeni posao koji je na ovim prostorima napravio Hamović bio je u leto 1997.
godine, mada je tokom njegove realizacije bio vidljiv samo Vojin Lazarević, pa se tada
sticao utisak da je to samo neka mutna "rabota" na relaciji EPS - EP Crne Gore. Radilo
se o uslužnoj preradi mazuta u električnu energiju u TE-TO Novi Sad, a za potrebe EP
Crne Gore. To je dogovoreno tokom letovanja u privatnoj kući Vojina Lazarevića u
Kotoru (leta 1996) između njega, Slobodana Babića, tada potpredsednika Vlade Srbije, i
Srđana Nikolića, tada ministra trgovine u Vladi Srbije. Tako nikoga ne čudi da su baš
Slobodan Babić i Srđan Nikolić krajem januara 1997. imenovani za generalnog direktora
EPS i njegovog zamenika.
Mnogo veći po obimu, a isti po sadržaju, mazutni aranžman bio je tokom leta 1998.
godine. Već se na tim prvim poslovanjima vidi nit koja će biti konstanta do današnjih
dana. Ta nit je obaveza korumpiranih ljudi da bez pogovora donose i brane štetne
poslovne odluke po svoju firmu. Konkretno, ceo posao zamaskiran je kao “lon” posao,
da bi se porez i akciza na mazut izbegao, a dobit od toga podelila. Kao što je poznato po
pravilima "lon" poslova, carinsko razduženje za uvoznu sirovinu moguće je izvršiti tek po
predočenom dokazu da je finalni proizvod izvezen, i to u količini prema osnovnom
ugovoru. Pošto struja stvarno ide za Crnu Goru, a ne može se tako prikazati, jer to onda
nije lon posao i nema para za "ekipu", moralo se lažirati. Tobože, mazut u Rafineriji Novi
Sad je vlasništvo Republike Srpske, koja sa EPS potpisuje Ugovor o službenoj preradi
mazuta u električnu energiju, navodno za potrebe Republike Srpske. Problemi nastaju
kada treba evidentirati i carini predočiti dokaze da je ekvivalentna količina energije zaista
otišla u RS, da bi se dobilo carinsko razduženje za mazut. Ako se zna da je tog leta RS
jedina bila suficitarna sa električnom energijom u celom regionu, to nije bilo moguće.
Pošto se već dovoljno "prašine" oko toga diglo tog leta 1998. godine, nisu smeli "lažirati"
i stanja brojila. Ali su zato na volšeban način obezbedili nalog Mihalja Kertesa
Carinarnici Novi Sad da izvrši carinsko razduženje sagorelog mazuta, bez obzira na
nedostajući dokaz da je struja zaista "otišla" u Republiku Srpsku. Cela dokumentacija o
ovom kriminalu, još od januara 2001. godine stoji zaključana u sefu Odeljenja za
privredni kriminal MUP Beograd u 29. novembra"...
..."Drugi primer koji vredi navesti je Ugovor o uslužnoj preradi mazuta u TE-TO Novi
Sad, postignut između firme ‘Interfejs’ (Vojin Lazarević) i EPS. Treba zastati. Naime,
Vojin Lazarević je danas izvršni direktor firme EFT u Londonu, sa stanom na Senjaku.
EFT karakteriše manir "osnuj firmu, obavi posao, zatvori firmu". Sem fantomske firme
‘Interfejs’, do sada se moglo, u raznim poslovima, uočiti preko 30 tako osnovanih firmi,
sve do poslednje u vlasništvu žene Vojina Lazarevića, koja je jedan od akcionara
Nacionalne štedionice, što je jedna od afera u koje je uključena EFT.
Dakle, smisao aranžmana. Struja koja se proizvede u TE-TO Novi Sad izvozi se iz Srbije
za račun EFT u Grčku, Albaniju, Kosovo, po dnevnim raspodelama od strane EFT.
Pošto je ovo “lon” posao, na mazut se ne plaća carina i porez. Zahvaljujući tome, firma
‘Interfejs’ je od NIS (Vojin Lazarević od Dimitrija Vukčevića) kupila 130.000 tona mazuta
po ceni od 100,6 USD/t. U službenom bilansu EPS za 2002. godinu može se uočiti i
koeficijent prerade mazuta u struju. Pošto je za prva tri meseca u Bilansu EPS
predviđena isporuka EFT-u od 344 gigavatsati, a za to je potrebno 83.900 tona mazuta,
prostim deljenjem (344/83,9) dobija se 4,1 kilovatsat iz jednog kilograma mazuta.
Činjenica je da se može dobiti maksimalno 3,55 kilovatsati i to je čist kriminal, ali ne
jedini. Pošto je taj takav biznis tekao tokom leta 2001. i tokom cele zime 2001/2002. sa
cenom za megavatsat od 24,53 USD mogu se konstatovati sledeće stvari:
1) Drskost prema donatorima i kriminal
EPS tokom cele zime dobija struju plaćenu od donatora po prosečno 34 dolara po
megavatsatu, a svoje kapacitete ustupa EFT, te se u istom trenutku struja i uvozi i izvozi.
2) Drskost prema sopstvenoj javnosti

Bez obzira na 4 dana redukcija u Srbiji, u decembra 2001. ovaj izvoz nije prekidan.
3) Direktne štete po EPS i NIS
Štete po javna preduzeća iz ovog aranžmana apostrofirane su u saopštenju Ministarstva
rudarstva i energetike.”
Umesto uvoda: Vladimir Popović Beba o “tajkunskoj državi”
“Tako izgledaju države kojima vladaju ljudi poput Miškovića i gde elite ćute... pred
takvim gazdama..., kad se neko usudi da kaže da je prekršio zakon i da zloupotrebljava
monopol, kao što je to u Srbiji rekao državni organ... onda taj... naredi da niko o tome ne
sme da piše i priča, a preko svojih plaćenih političara i medija zameni teze. Pa je tako on
tužio Vericu Barać, predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije, za klevetu, a
Čedomira Jovanovića optužio da je mafijaš i njegov otmičar. To je jasna poruka
svakome kako će proći ako pita da li Mišković i ‘Delta’ krše zakone. Nema puno ljudi koji
su spremni da prolaze kroz takve divljačke kampanje, kroz koje prolazi Čedomir
Jovanović ili ja, da 7 godina iz dana u dan trpite da vas preko mafijaških medija
optužuju, kleveću, nameštaju, da vam uništavaju poslove, porodice, prijatelje, falsifikuju
biografije... Optužbom protiv Čedomira da je umešan u otmicu samo je javno rečeno ono
što Mišković tajno priča, a kroz svoje medije gura već 7 godina. On je za tu otmicu tajno
optuživao Zorana Đinđića, tvrdeći svojim poslovnim partnerima i članovima njegovog
udruženja ‘Privrednik’ da je Zoran naručio otmicu i uzeo pare. Te priče je naročito počeo
da širi posle Zoranovog ubistva i to je dokazivao navodnim Čedinim uticajem na
puštanje otmičara iz zatvora, navodeći da mu je to potvrdila "Miloševićeva krpa",
ministar policije u Zoranovoj vladi, Dušan Mihajlović.”
Zašto bi Mišković optuživao Đinđića za otmicu, kad se hvalio da je sa Đinđićem blizak?
“On se Zorana jako bojao, a površna bliskost između njih se desila poslednjih meseci
Zoranovog života. Razlozi za to bili su Zoranova pragmatičnost, i nemoć tadašnje vlade i
svakodnevni napadi koje su sprovodili mediji koje je i tada kontrolisao Mišković. Zna se
da je njegovu otmicu organizovao Zemunski klan i deo Crvenih beretki, po nalogu delova
DB-a, bivših Miškovićevih partnera. Razlozi zbog kojih su članovi tog klana izašli iz
zatvora temelje se... u činjenici da je Četvrti opštinski sud, koji je u to vreme kontrolisala
stranka Vojislava Koštunice, bio korumpiran od strane Zemunskog klana i da su uspeli
da obesmisle istragu, tako da su kriminalci pušteni u nedostatku dokaza. To je znao i
Mišković, ali nečista savest i prljava prošlost ratnog oligarha ga je terala da sebi
obezbeđuje alibi političke žrtve zbog eventualnih sudskih sankcija. Kako je Zoran ubijen,
a pošto je neumesno da se mrtav čovek optužuje za izmišljeno kriminalno delo, Mišković
je krenuo da optužuje njegovo okruženje, i to Čedu, pod izgovorom da mu je to potvrdio
Dušan Mihajlović. Napad na Čedu krenuo je nakon što je on u Parlamentu pokazao
belešku Američke ambasade iz koje se vidi da Mišković praktično kontroliše Vladu
Vojislava Koštunice, i to ne samo ministre iz Koštuničine stranke nego i, takozvani
proevropski deo, na čelu sa Borisom Tadićem. Kao odgovor na te činjenice, usledila je
paškvila koju je, u Miškovićevo ime, napisao urednik ‘Vremena’ Dragoljub Žarković,
finansijski zavisan od Miroslava Miškovića i njegov privatni pisar. Žarković i Mišković su
našli uporište... u izjavi jednog od osuđenih ubica Zorana Đinđića i vođa Zemunskog
klana. Tako je javnost Srbije danima čitala "Miškovo pismo" bazirano na laganju jednoga
od braće Simović, osobe optužene za preko četrdeset ubistava, između ostalih i Zorana
Đinđića, koja se godinama bavila trgovinom drogom, sekla ljude testerama, kačila na
mesarske kuke... Takva osoba je ključni Miškovićev argument da je Čeda stajao iza
njegove otmice. I, na kraju, iako svako u Srbiji zna da je "Delta" apsolutni monopolista,
niko o tome nije smeo da priča, a hajka na Čedu je bila da se pokaže kako će da prođe
ko dirne u Miškovića.”

Prošle godine ste Miškovića optužili za hapšenje konkurenata i da srećom još ne ubija.
Da li i dalje stojite iza te izjave?
“Pa naravno! Od tog intervjua naredio je i podržavao hapšenja još nekoliko grupa, od
rukovodstva ‘Genexa’ pa do Dragana Džajića.”
Hoćete reći da je legendarni fudbaler Dragan Džajić uhapšen po nalogu Miškovića?!
“Ne po direktnom nalogu, ali uz ogromnu podršku njega i njegovih medija. Znam da su
naši fudbalski klubovi bili izvorište kriminala i korupcije. Partizan i Zvezda najgori. Ne
znam da li je Džajić bio u to uključen... neka to dokažu sud i vreme. Ali znam da način
hapšenja najveće fudbalske legende Balkana, postao prepoznatljiv stil Koštuničine
vlasti, koji sprovode Miloševićev ministar i lakej Mire Marković Aleksandar Tijanić i sitni
lopov, bivši taksista, Dragan Jočić, Koštuničin ministar policije, stavljanje lisica na ruke
Džajiću, uz... poniženje, je samo mogla da smisli grupa bolesnih i zlih ljudi koje oličavaju
Koštunica i Mišković... Takvu bahatost ovi monstrumi sprovode od kad su uzeli
"ministarstva sila" i nacionalne medije. Tako su hapsili i bivšeg tužioca Radeta Terzića,
predsednika suda Gorana Kljajevića, brata predsednika sudskog veća koje je sudilo
Đinđićevim ubicama. Cilj im je - poniženje i defamacija... Mišković je rešio da otme i
Zvezdu i trebalo mu je kompromitovanje bivšeg rukovodstva, jer je svoje ljude već
postavio na čelo Zvezde… U pitanju je njegova nezasita glad za zaradom. Zvezda je
rudnik zlata, gde će... zaraditi milijardu evra, tako što će porušiti i raseliti pomoćne
terene i tu napraviti milion kvadratnih metara poslovnog prostora u centru grada,
pomnožite sa 1000 evra zarade i eto motiva. Zato je ponižavajuće hapšenje Džajića
korisno "Delti", zato se mafijašica i ološ Svetlana Ražnatović, iako ogrezla u kriminal i
krađu, dočekuje u kabinetima ministara i štiti, a jedan od simbola naše države, Džajić,
ponižava. Kako su svi mediji u Miškovićevom vlasništvu, javnost se sluđuje i usmerava.”
Naglašavate da su svi mediji u njegovom vlasništvu! Da ipak ne preterujete?
“Verujte da ne preterujem. On ili njegova "madam" su ili neposredni vlasnici i finansijeri
ili posredno ucenjuju ostale medije preko budžeta za reklamu ili preko kredita i banaka ili
čak i štamparija. Zahvaljujući Dragoljubu Žarkoviću i privatnom dilu između njih dvojice,
Mišković je postao i vlasnik štamparije koju su strane države svojevremeno donirale tzv.
nezavisnim medijima upravo da bi mogli da se suprotstavljaju Miloševiću i njegovim
ljudima, poput samog Miškovića. Počeo je da kupuje i tv stanice širom Srbije, kao što su
TV Enter i TV Panonija, pa uz Velju Ilića postaje vlasnik najvećeg broja lokalnih TV
stanica. U Srbiji je potpuni medijski mrak. Verujem da će se po nalogu Koštunice i
Tadića ugasiti i nedeljnik "Evropa", Milana Jankovića Ceptera. Taj nedeljnik je stvoren
da bi se rušila optužnica ubicama Zorana Đinđića i uništavao onaj deo građana
okrenutih Evropi, i zato je dat Karadžićevom pisaru Željku Cvijanoviću. U to vreme taj list
je uživao medijsku i finansijsku podršku. Kada ga je nasledio još jedan od takvih
plaćenih novinara Rade Stanić, onda je bilo preporučljivo da Cepter pokriva finansijske
gubitke tadašnjeg mafijaškog glasila. Pre pola godine Cepter je rešio da sredi taj
nedeljnik i posle otpuštanja Stanića (koga je odmah primila u Politiku još jedna paljanska
novinarka Ljiljana Smajlović) doveo je normalne, profesionalne novinare i urednike. Vrlo
brzo je "Evropa" postala pristojna i Cepter je bio zadovoljan kvalitetom, što mi je lično
potvrdio. Ali Koštunici i Tadiću ne odgovara da postoje u Srbiji normalni i slobodni mediji,
i Cepter će morati da zatvori list. Samo gledajte!”
Vi ste podigli tužbu protiv Dušana Mihajlovića, ministra policije u Vladi Zorana Đinđića.
To je jedan od dvadesetak sporova koje vodite. Zbog čega ste ga tužili?
“Zbog toga što je, pokušavajući da se izvuče iz neugodne situacije u koju su ga doveli
novinari TV B92, u junu prošle godine, prilikom pokretanja policijske akcija "Mreža" a
koja se odnosila na raskrinkavanje grupa koje su se bavile švercom cigareta, počeo da
me optužuje za sve i svašta. Jedan od optuženih navodnih vođa takvih grupa Stanko
Subotić je novinarima emisije "Insider" rekao da je za tu akciju znao još tokom 2003. i da

mu je ministar Mihajlović, koji je tu akciju tajno sprovodio, o tome pričao i na neki ga

način ucenjivao. Kako je svima bilo očigledno da je Mihajlović načinio teško krivično delo
zloupotrebe položaja, novinari TV B92 su od samog aktuelnog ministra policije Dragana
Jočića dobili potvrdu da je to tačno i da će Mihajlović biti pozvan na saslušanje. Kako
hapšenjima po Srbiji upravlja Miroslav Mišković, Mihajlović u panici otrčava kod njega i
moli starog druga za zaštitu. Tako se Mihajlović zaštićuje, a kao protivuslugu on daje
Koštunici i njegovima lažnu priču o političkoj pozadini ubistva Zorana Đinđića, ono što
najviše žulja tu grupu zaverenika i, umesto odgovora o zloupotrebi položaja u akciji
Mreža, taj ljigavi Miloševićev ministar započinje dvomesečnu šaradu optužbi za sva
krivična dela protiv mene, uključujući i optužbe da sam ja kriv što je Đinđić ubijen.
Miškovićev dodatni motiv za tu besmislenu akciju bila je lična osveta, jer sam 3 meseca
ranije prvi javno Miškovića označio kao najveće zlo u Srbiji i praktično vlasnika Srbije.”
Nije valjda samo Mišković vlasnik Srbije, postoje i drugi tajkuni?
“Mišković je ubedljivo najveći i najmoćniji... Njime sam se najviše bavio jer o njemu niko
nije smeo ni reč da kaže a on sam sebe naziva kičmom srpske privrede. Tu su i "trgovci
akciznih roba" poput Pere Matića iz Benkovca kojeg su Mirko Marijanović i srpska UDBA
načinili jednim od najbogatijih ljudi na Balkanu, i Dušan Zabunović, vlasnik firme MPS,
bivši poslovni partner Marka Miloševića, danas vlasnik hotela u Beogradu, koji u jednoj
od soba drži Hitlerov portret. Ima tu i klasičnih kriminalaca poput Predraga Rankovića
Peconija. Tu su i Koštuničini omiljeni "biznismeni" Vuk Hamović i Vojin Lazarević.”
Kako su se zapravo obogatili Vojin Lazarević i Vuk Hamović?
“Vojin Lazarević je to uradio preko svog kuma Aleksandra Nikitovića, šefa kabineta
Vojislava Koštunice, a u vreme dolaska Koštunice na vlast, zamenika šefa kabineta
monstruozne Ljiljane Nedeljković. Vuk Hamović je dodatno potvrdio bliskost sa
Koštuničinim kabinetom i preko ambasadora SiCG u Londonu Vladete Jankovića,
odnosno privatnog druženja njihovih žena. Monopol na uvoz i izvoz električne energije,
prodaju nafte i ostalih energenata dodatno su potvrdili ličnim i finansijskim odnosima sa
Mlađanom Dinkićem, tadašnjim guvernerom, koji je devizne rezerve zemlje prebacivao u
njihovu Euroaksis banku u Moskvi, a koju su oni preuzeli od Miloševićevih ljudi posle 5.
oktobra. Zahvaljujući ovakvom "besplatnom novcu", koji im je davao Dinkić, počeli su da
se enormno bogate i tako dočekali Koštuničin dolazak u vladu Srbije i vrtoglavi uspeh u
nastavku otimanja i bogaćenja.
Fahrudin Radončić, vlasnik "Dnevnog avaza", preko Damira Fazlića i Miroslava
Miškovića instalira Vojina Lazarevića u BiH, tako što mu pokušavaju pomoći u
privatizaciji profitabilnih firmi. Takav pokušaj je bio sa kupovinom sarajevskog
Energoinvesta, ali i u trgovini energentima u BiH. Ne postoje nikakvi moralni standardi
u... regionu. Najveći politički neprijatelji postaju najbliži saradnici, pripadnici zaraćenih
strana osnivaju zajedničke kompanije. Pravila ponašanja u tim poslovnim krugovima
preneta su iz mafijaškog sveta, klanovi koji danas ratuju sutra sarađuju. Tako je moguće
da Mišković, koji je novac zaradio na tragovima Miloševićevih zverstava,... i po Bosni,
dolazi danas da tim istim novcem kupuje Bosnu. Otud i pojava Damira Fazlića, opskurne
ličnosti, trećerazrednog kriminalca, poslovnog ortaka šefa hrvatske mafije Hrvoja
Petrača, koji danas izigrava čoveka za političke kontakte sa zapadnim državama i ove
dvojice oligarha. Iako svi znaju ko je Fazlić, on i dalje uživa uticaj u političkom vrhu u
BiH, naročito u Sarajevu. Damira Fazlića i Miroslava Miškovića spojilo je podzemlje,
kriminal, tajne službe, Tijanić, Fahrudin Radončić... pre svega sličan karakterni profil
Fazlića i Miškovića. Fazlić je majstor opsene, a to je Miškoviću na Balkanu potrebno, i
šalje tog malog kriminalca da u njegovo ime završava najprljavije poslove korupcije od
Albanije do Bosne. On je čovek za prljave poslove Radončica i Miškovića i biće vrlo
zanimljivo na čiju će se stranu okrenuti kada Mišković poželi da se jednoga trenutka reši
Radončića, kao što je radio sa svim svojim poslovnim partnerima.”

Dok ste se nalazili na čelu Biroa za informisanje u Vladi Zorana Đinđića, imali ste prilike
da se sretnete sa Fazlićem. Kojim povodom?
“Video sam ga jedanput u životu. Iako je pokušavao da do mene dođe i zvanično, preko
Američke ambasade, ja na to nisam pristajao, a video sam ga slučajno kada se pojavio
u stanu jednog mog prijatelja gde sam ja bio u poseti. Počeo je da ogovara kabinet
Vojislava Koštunice, Aleksandra Tijanića, Radeta Bulatovića, načelnika BIA-e, Acu
Tomića, šefa KOS-a, i da objašnjava da su to psihopate i ludaci, da pljačkaju Srbiju, da
njega koriste kako bi im on napravio veze sa engleskom obaveštajnom službom i da su
spremni svašta da naprave Zoranu Đinđiću. Kazao sam mu da dođe u Vladu i sve to
kaže zvanično. Došao je, našao se sa Zoranom Janjuševićem i napisao iskaz koji ja i
danas posedujem, međutim, nije bilo ni reči od onog što je pričao dan ranije. Posle je to
zloupotrebljavao tvrdeći da sam ga ja ucenjivao da lažno optuži Koštunicu i njemu bliske
ljude. Sećam se da je Fazlić bio uhapšen od strane naše vlade, odnosno priveden od
strane BIA, jer se i tada bavio nekim kriminalnim poslovima. Tadašnji ambasador SAD
Vilijam Montgomeri je intervenisao da se Fazlić pusti i pored toga što nije bio američki
državljanin. Đinđić ga nikad u životu nije video, prvi put je čuo za to ime tada kada je
Montgomery intervenisao, iako je taj mali psihopata Fazlić širio lažnu priču da mu je
Đinđić ujak. To smo saznali kada je Zoranu stigao dopis jednog poslovnog čoveka iz
Amerike, koji je potvrdio da ga je Fazlić lagao mesecima, uzimao novac navodno za
vladu i Đinđićeve saradnike i da kad mu je direktno zapretio da će ići u policiju, Fazlić je
priznao da je lagao i da ne samo što nije rođak Đinđića nego ga nikada nije ni video.”
Svedoci smo čvrste saradnje Milorada Dodika, Borisa Tadića i Vojislava Koštunice. Koji
interesi vežu njih trojicu?
“To su pre svega lični politički i lični finansijski interesi. Tadiću i Koštunici odgovara
koketiranje sa srpskim nacionalizmom i vezama sa Republikom Srpskom, kao što je i
Milošević to radio. U Srbiji imate preko milion glasača koji su direktno ili indirektno
povezani sa tim korpusom. To namigivanje i ljubljenje sa "pojedinim grupama" a u cilju
postizanja izbornih rezultata je slično dodvoravanju Koštunice i polovine ministara
Arkanovoj udovici i mafijašici Svetlani Ražnatović, ili Tadićevo izvinjavanje toj vlasnici
alibija Zoranovih ubica jer iza nje je 100 hiljada lobotomisanih mladih ljudi, a oni su svi
potencijalni glasači. Kod Koštunice postoji i patološka bliskost sa prekodrinskim Srbima,
koje on naziva zdravijim bićem srpskog naroda, jer smo valjda mi ovde genetski lošiji,
nespremni da ubijamo i pljačkamo, pa otuda i ta erotska bliskost Koštunice i Dodika.
Verujem da su Dodikovi interesi delimično drugačiji, on se ponaša kao pragmatičan
političar koji iz bliskosti sa vlastima u Beogradu stiče kako politički značaj tako i
ekonomski, i ne samo lično već i za Republiku Srpsku. O tome najbolje govori prodaja
Telekoma Srpske, bolje rečeno bahato rasipništvo Koštunice i njegovog sluge Draška
Petrovića, koje su građani Srbije platili 600 miliona evra. Nimalo slučajno, to se desilo
tokom izbora u Srbiji, kada su ova pljačka građana Srbije od strane njihove prekodrinske
braće, cupkanje ispod nogu mafijašice i javno telefoniranje sa Zdravkom Čolićem bili
jedini Koštuničin argument. Komična uloga premijera Dodika skupovima vladajućih
stranaka i javna podrška svima koji su na vlasti..., najbolje govori kakvi su motivi i
iskrenost ovoga političara... odgovor se nalazi u domenu morala, a ne politike.”
HRONOLOGIJA U ŠTAMPI
21-22.02.2004. 1
Pre 2 dana, odlukom Vlade Srbije, generalni direktor EPS, Ljubomir Gerić, smenjen je
zbog nepravilnosti u poslovanju EPS, što je obrazložio zamenik ministra energetike,
Nikola Nikolić: “Ministarstvo rudarstva i energetike sprečilo je EPS da tokom zime vrati
1
’Danas’, S. Čongradi “Anketni odbor za Hamovića i Lazarevića”

kompaniji EFT 14% više struje nego što je prošlog leta deponovano. U septembru 2003,
raspisan je tender za uvoz 620 GWH električne energije, za period oktobar – januar.
Tenderom je bilo definisano da se količina, po potrebi, može smanjiti ili povećati za 20%.
Krajem oktobra, Ljubomir Gerić je doneo odluku da ugovori uvoz 18% više struje od
osnovnog zahteva, bez mogućnosti da preuzimanje smanji ako energetska situacija to
bude dozvoljavala. Istovremeno, generalni direktor EPS je ugovorio i uvoz za februar
iako su svi tehnički proračuni pokazivali da to nije potrebno”.
Zamenik šefa poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, Aleksandar Vučić, zatražio je
juče u Skupštini Srbije formiranje anketnog odbora koji bi ispitao poslovanje Vuka
Hamovića i Vojina Lazarevića, i njihovu umešanost u poslovanje Nacionalne štedionice.
Poslanik SRS optužio je Vuka Hamovića da je u poslednje dve godine kroz firmu EFT
“opljačkao državni budžet”, posredno, preko Elektroprivrede Srbije, za više od 100
miliona dolara”, i da je u tome učestovao Vojin Lazarević, vlasnik firmi ‘Skvadra’ i ‘Pima’,
i sa skupštinske govornice je rekao da su njih dvojica predvodnici "najveće organizovane
mafijaške bande", koji su "opljačkali državu Srbiju za više od 150 miliona dolara",
Božidar Đelić je primetio: “U maju 2002. depozit NBJ u Evroaksis banci (44,5 miliona
dolara) upotrebljen je, između ostalog, za realizaciju dve kreditne linije od po 10 miliona
dolara, koje su označene kao "struja", drugim rečima - za uvoz struje. Ta transakcija je
obavljena uz saglasnost guvernera NBJ Mlađana Dinkića. Ministarstvo rudarstva i
energetike zatražilo je od direktora EPS i NIS da kažu da li su i za šta koristili taj depozit.
Odgovor iz NIS bio je - ne, a u EPS su tvrdili da su krajem 2000. godine dobili kredit u
vrednosti od 6,5 miliona dolara od Jugobanke, koja je sredstva pozajmila od Evroaksis
banke. Generalni direktor EPS rekao je da je ta pozajmica u potpunosti vraćena do maja
2001. godine. To praktično znači da ni EPS od tog trenutka nema nikakve veze sa
korišćenjem tog depozita. Ako naše energetske firme nisu koristile taj depozit, postavlja
se pitanje ko jeste i šta se krije pod stavkom "struja".” U zvaničnom dopisu EPS stoji da
je 43% novca koji je korišćen za uvoz struje realizovan u 2002. godini, isplaćeno firmi
EFT, Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, ključnih akcionara Nacionalne štedionice. Ta
firma naložila je da EPS izvrši uplate u iznosu od 8,3 miliona dolara na njen račun u
Evroaksis banci”. U 2003. godini, EPS za uvoz električne energije potrošio 40 miliona
evra i 14 miliona dolara, od čega je 82% sredstava, preko Evroaksis banke, završilo na
računu EFT. Komentarišući tendere za uvoz struje, Đelić je pomenuo nemačku
kompaniju RWE koja je izrazila nezadovoljstvo zbog zahteva EPS da energiju kupuju
bez finansijskih garancija, što stavlja u diskriminatorni položaj većinu ponuđača: “Veliki
igrači na međunarodnom tržištu osporavali su tu odredbu, jer to nije normalna praksa u
domenu trgovanja električnom energijom. Jedina firma koja je prihvatila takva pravila
igre bio je londonski EFT. Postavlja se pitanje, imajući u vidu da postoje novčani tokovi
između EFT i Euroaksis banke, da li su devizne rezerve NBJ u ovoj banci iskorišćene
kao podrška EFT načinivši od te firme monopolistu na tržištu u isporuci električne
energije našem nacionalnom preduzeću EPS”.
22.02.2004. 2
Na zasedanju Skupštine Srbije o izmenama zakona o izboru predsednika Republike, 21.
februara 2004, Aleksandar Vučić objavio je sa govornice da su radikali došli do “strogo
poverljivih dokumenata”, koji rasvetljavaju razloge bojazni da Nikolić postane predsednik
- jer bi se rasvetlile afere, pošto bi “imao mogućnost postavljanja pitanja i pozivanja
ministara Vlade zbog uspostavljanja nove i dosad u ovom delu Evrope nezapamćene
organizovane mafijaške grupe”, i najavio zahtev SRS za formiranje Anketnog odbora za
ispitivanje pljački Srbije, koje su počinili Vuk Hamović i Vojin Lazarević.
2
‘Dan’, M.Njeguš “Radikali zatražili formiranje Anketnog odbora”

Po Vučiću, u Srbiji se “uspostavlja i pokušava da dođe na vlast najveća organizovana

mafijaška banda koju predvode Vuk Hamović i Vojin Lazarević. To su ljudi koji su
opljačkali Srbiju. Tu se postavlja pitanje ministru Đeliću i onima koji su radili u Vladi
Srbije kako je moguće da su se setili tih stvari tek kada odlaze sa vlasti, i da skinu
"strogo poverljivo" sa pojedinih dokumentata kada napuštaju funkcije, a nisu reagovali
kada smo ih mi upozoravali… Ta mafijaška organizacija međunarodnih razmera
opljačkala je Srbiju za više od 150 miliona dolara”. Neke političke stranke "koje dolaze
na vlast" optužio je da ih pomaže “ta mafijaška banda… Oni po svaku cenu moraju da
uspostave takvu vlast da bi ostali na slobodi i da bi i dalje mogli da pljačkaju Srbiju”.
Objasnio je da je Vuk Hamović preko londonske firme ‘EFT’ od 2002. do 2004. godine
opljačkao budžet Srbije, na posredan način, preko ‘Elektrodistribucije’ za više od 100
miliona dolara, baveći se izvozno-uvoznim poslovima sa strujom: “Na stranu što nekada
tenderi nisu raspisani, ali rađena je najveća prevara, da tender raspiše EPS, ali tu nema
ponude. Odnosno ima ponude, ali nema garancije da će to biti plaćeno i nijedna
normalna firma se ne javi, osim jedne koja zna da će joj biti plaćeno po znatno većim
cenama. To je Hamovićeva firma, koja se pojavljuje kao spasilac jer niko neće… U
svemu tome učestvuje i Vojin Lazarević, vlasnik firme ‘Skvadra’ i ‘Pima’, i mnogih drugih.
Kasnije ćemo otkriti ko je tu s kim sarađivao, kako su te firme nastale i kako se ‘Ju point’
izdelio na ‘Ist point’ i ‘Hem point’”. Vučić je rekao da je ta “mafijaška organizacija rešila
da uspostavi vlast u Srbiji”, da je bila u vezi i sa dosadašnjom Vladom, “ali je tu nešto
puklo”. Vučić je ustvrdio da je finansijski kapital Hamovića i Lazarevića “od električne
energije, uspeo na kriminalan način fiktivno da dođe u Nacionalnu štedionicu”.
19.07.2004. 3
Bivši direktor Agencije za privatizaciju, Branko Pavlović, izjavio je da je smenjen zato što
je smetao brojnim lobijima u Srbiji - Vuku Hamoviću, Vojinu Lazareviću, Filipu Cepteru,
Stanku Subotiću Canetu... Pavlović kaže da je odluku o smeni doneo premijer Vojislav
Koštunica, a da su to zahtevali ministar finansija Mlađan Dinkić i potpredsednik Vlade
Miroljub Labus. On je izneo da je Dinkić blizak sa Vojinom Lazarivićem. Ima tvrdnji i da
Lazarević kontroliše i Vojislava Koštunicu.
Pavlović tvrdi da sprečio neke lobije da mešetare u privatizaciji: “Među ovim lobijima
zavladala je panika kada su saznali za šestomesečni plan Agencije. Tim koji sam doveo
bio je spreman da sve stvari izvede na čistac… Ne strahujem za svoj život ali da sam
ostao na funkciji direktora, politički moćnici, oligarsi i lobisti prisilili bi Borisa Tadića da
DS uđe u Vladu. Ako bih nastavio da radim na način na koji sam radio do smenjivanja u
vezi sa razotkrivanjem prljavština u privatizaciji, sa ciljem da potpuno očistim teren od
korupcije, ne isključujem mogućnost da bi pokušali da mi ugroze život… Miodrag Kostić
bi hteo sada da proda svoje tri šećerane kupljene za tri evra i da se tako izvuče, ali da to
ne može da uradi bez saglasnosti Agencije za privatizaciju. Za to nisam dao saglasnost,
jer je sve više dokaza da se ide na raskid ugovora i da mu se šećerane uzmu“.
Objašnjavajući zašto tek tri meseca od stupanja na funkciju pominje konkretnaimena, a
nije to pre učinio, Pavlović kaže da kao državni službenik nije želeo da se meša u rad
nadležnih državnih organa: “Najpre sam kontaktirao policiju Beograda, a oni su mi
preporučili da odem u UBPOK. Naša ambicija u Agenciji je bila da se težište prebaci na
restrukturiranje javnih sistema poput energetike. Tu sam udario na Vojina Lazarevića i
Vuka Hamovića. Oni su taman postavili celu svoju ekipu kako im odgovara, pre svega u
NIS, a u EPS su to učinili više po dubini. Posebnu grupu onih kojima sam zasmetao čine
oni iz prošlog perioda, u vezi sa preispitivanjem dela privatizacije, o čemu sam referisao
u UBPOK. Primer toga je Cepter. U okviru tih privatizacija i nasumičnog stupanja na
3
‘Dan’, M.B.-D.P. “Vojin Lazarević kontroliše Koštunicu” http://www.revijad.cg.yu/dan/

tržište hartija od vrednosti najviše se prikriveno pojavljuje Stanko Subotić Cane a

najdirektinije Milorad Mišković…”, dodajući da nekima, Zoranu Drakuliću i Mirku
Petroviću, nije mogao da prizna ekskluzivna prava, i da u Beogradu i vrapci znaju u
kakvim su odnosima Lazarević i Dinkić.
Čedomir Antić iz G17 plus tvrdi da Vuk Hamović i Vojin Lazarević nemaju uticaja na G17
plus: “Pavlović je jedini koji to tvrdi. Osim njega niko nikada nije izneo takvu tvrdnju. Gde
su dokazi da je Dinkić u vezi sa Hamovićem i Lazarevićem i o nelegalnim poslovima u
kojima su profitirali? Ne znam da li Hamović i Lazarević imaju uticaj na DSS. Verovatno
nemaju”. On se čudi zašto Pavlović iznosi podatke tek kada ga je Vojislav Koštunica
smenio: “Kako mu nije ranije palo na pamet da iznese neke stvari, nego posle smene.
Pavlović, nažalost, ratuje u tuđem ratu, i upravo je u njemu "poginuo". Optužuje našu
stranku, koja je tu oligarhiju i njihove predstavnike DS svrgla sa vlasti“. Antiću je čudno
zašto Pavlović, među finansijskim oligarsima, ne spominje Bogoljuba Karića: “Moramo
se obračunati sa svim finansijskim oligarsima. Tu spada i Karić, koji poseduje 7% Srbije
a izbegava plaćanje poreza. Naravno, on nije jedini, on je samo najmoćniji među
finasijskim oligarsima. Ako se ne budemo obračunali sa svim oligarsima, stvorićemo
finansijske centre moći koji sprečavaju razvoj demokratije. Bićemo korumpirana zemlja u
kojoj je nemoguće napredovati. Da bismo se obračunali sa finansijskim oligarsima
moramo da imamo dobru i uspešnu vlast”. On je potvrdio da je stranka G17 plus tražila
smenu Pavlovića, ali ne zbog Hamovića i Lazarevića nego zbog neuspešne privatizacije.
22.07.2004. 4
Demokratska stranka Srbije 8 meseci nije dobila ni dinar od donatora, obelodanio Obren
Joksimović na nedavnoj sednici Glavnog odbora. Jedan od sponzora Koštuničine partije,
Vojin Lazarević, polako, radije uplaćuje novce na račun Tadićevih. Taj podatak poznat je
lideru DSS, koji je, uprkos promeni, na stranačkoj slavi, 6. maja, Lazarevića predstavio
kao počasnog gosta. Uz Koštunicu su najčešće bili Vojin Lazarević i Vuk Hamović,
vlasnik EFT. Kao i ostali uticajni biznismeni, s obzirom da je rejting DSS loš, okrenuli su
se popularnijima. Pošto je DS u blagoj prednosti nad SRS, investiraju u Borisa Tadića.
01.03.2005.
Vlasnici londonske firme za trgovinu strujom, EFT, Vuk Hamović i Vojin Lazarević imaju
probleme s istražnim organima u Evropi. Posle Bosne i Hercegovine i jalovog pokušaja u
Srbiji, obrađuju ih i organi koji se bave privrednim kriminalom Luksemburga i Velike
Britanije. Nakon izveštaja specijalnog revizora poslovanja Elektroprivrede Republike
Srpske, Dejl Elen Ralf, i njene preporuke britanskoj policiji da ispita poslove londonske
firme, služba koja je zadužena za privredni kriminal u toj zemlji, SFO, počela je da
ispituje poslovanje pomenutih biznismena, o čemu su pisali britanski listovi ‘Gardijan’ i
‘Obzerver’. Hamović se još oseća moćno i najavio je tužbu protiv SFO zbog oduzimanja
poslovne dokumentacije. Vuk Hamović nikad nije objasnio poreklo svog kapitala. Zna se
da je bio finansijski direktor u ‘Energodati’, preduzeću koje je osnovao ‘Energoprojekt’ i
da je sa Zoranom Drakulićem osnovao firmu `Jupoint`, a zatim napustio taj ortakluk.
Neki pričaju da je za vladavine Slobodana Miloševića, kad zbog sankcija naše firme nisu
mogle da posluju, na privatan račun njegovog oca Radeta Hamovića prebačeno 500
miliona dolara državnih para. Kragujevački list ‘Pogledi’ pisao je da je Rade Hamović za
vreme Drugog svetskog rata, kao komandant partizanskog odreda u Hercegovini,
streljao svoje partizane zato što su se sukobili s ustašama u selu Borač. Prema pisanju
tog lista, vrhovni komandant, Josip Broz Tito, zabranio je sukobe s ustašama, pa su
neposlušni partizani morali biti kažnjeni, pod izgovorom da su uhvaćeni u krađi. ‘Pogledi’
4
‘Internacional’, Nikša Bulatović - T. Kovačević

navode pismo Hamovića Titu, u kojem “izražava veselje” zbog izvršene kazne. Nakon
rata Rade Hamović je bio strah i trepet UDBE i Državne bezbednosti. Sada, u dubokoj
starosti, živi u Sloveniji. Evidentno je čiji sinovi i danas drmaju Srbijom.
U stručnim ekonomskim krugovima spominje se i da je Vuk Hamović vlasnik velikog dela
državnog duga bivše SFRJ. Kad je nakon demokratskih promena 2000. godine srpski
deo državnog duga dostigao najnižu cenu, od 11 centi za dolar, Vuk Hamović ga je
otkupio po niskoj ceni. Do sada, vrednost je skočila na 60 centi za dolar duga. Prednost
posedovanja tog duga, je da je legalno sredstvo plaćanja u procesu privatizacije.
Vojin Lazarević, biznismen i visoki funkcioner crnogorske Narodne stranke Dragana
Šoća, je iz ugledne advokatske porodice iz Kotora. Pravnik po struci, Lazarević vešto
koristi svoje znanje za veleslalom kroz zakonske propise. Ali, da ne bi bilo proklizavanja,
tu su, za svaki slučaj, njegove političko-prijateljske i kumovske veze, posebno u Srbiji.
Njegovi kumovi su često na takvim funkcijama kao što je ministar energetike ili direktor
NIS i slično. Prijatelj je s mnogim visokim funkcionerima Demokratske stranke Srbije, i
G17 plus. Možda zato izveštaj Anketnog odbora za struju još nije dospeo pred narodne
poslanike na raspravu. Ako ne vodimo istrage, šta će tek biti kada se u igru za srpsko
tržište uključe veliki svetski energetski igrači?
Vladan Batić o ulozi Mlađana Dinkića

Vladan Batić, predsednik DHSS i bivši ministar pravde, dan posle izlaska iz policijskog
pritvora optužio je premijera Vojislava Koštunicu da je nalogodavac njegovog hapšenja:
“Jedno hapšenje, uvek se može očekivati od čoveka koji snosi ogromnu političku i
moralnu, a vreme će pokazati, i možda neku drugu odgovornost za ubistvo Zorana
Đinđića. Najavio sam da počinje "Sablja 2". To je obračun sa onima koji su posle ubistva
Đinđića pokušali da se obračunaju sa kriminalcima i koji su meta onih koji su danas na
vlasti. Koštunica je danas na čelu zločinačkog udruženja koje ne bira načina da se održi
na vlasti, bez legitimiteta i podrške građana. Istaknuti članovi tog zločinačkog udruženja
su Zoran Stojković, Dragan Jočić, Mlađan Dinkić, Aleksandar Tijanić i Rade Bulatović”.
Batić je najavio da će protiv Stojkovića, tužioca Slobodana Radovanovića, Mladena
Spasića, šefa UBPOK (Dinkićevog kuma) i Koštunice podneti prijave, i da će tražiti
naknadu štete u milionskom iznosu. Navodeći da protiv njega nije povedena istraga, i da
je sudija opštinskog suda rekao da su navodi iz krivične prijave za korpu za otpatke,
Batić je izjavio da je njegovo hapšenje pokušaj ućutkivanja i da su mu pretnje i
upozorenja stizala od više ljudi.“
Da li vas je zvao Dragan Jočić?
“Nije. Ovo nije prvi put da mi Jočić zabije nož u leđa. Bio je moj pripravnik dve godine,
uz mene je počeo da se bavi politikom, postao poslanik DSS. Međutim, koga ti hlebom,
on tebe kamenom.”
Ko vas je upozoravao da "spustite loptu"?
“Uglavnom su upozorenja stizala iz Dinkićevog okruženja. Kažu mi "treba malo da
prestaneš, malo da se smanji to, nema smisla, imamo mi način da se obračunamo s
njim, ne može to tako...", ništa konkretnije, ali preteće i upozoravajuće.”
Da li Vam je neko javio da ćete biti uhapšeni, pa ste baš tog dana ranije pred novinarima
govorili o Dinkiću i Nacionalnoj štedionici?
“Ne. Kad me je inspektor UBPOK pozvao da dođem na informativni razgovor, dogovorili
smo se da on dođe sutradan u stranku. Onda sam odlučio da ga pozovem jer sam mislio
da će pomisliti da ja izbegavam, i otišao sam sam, razmišljajući šta bi moglo da bude od
onoga što je Stojković pominjao u novinama. Nisam mislio da ću biti uhapšen.”
Vaše kolege su navele da ste uhapšeni da bi vas sprečili da pričate o Nacionalnoj
štedionici, da se ne bi saznalo zašto je zaustavljena istraga o ubistvima Buhe i
Gavrilovića... Hoćete li nastaviti s tim?

“I da sam dve hiljade, a ne dva, dana, bio u zatvoru nastavio bih da pričam o nedelima i
oko Nacionalne štedionice, koja je vrh ledenog brega i o njenim akcionarima, ugovorima
RTS. Mene ne mogu da uplaše ni ućutkaju. Nadao sam se i da su ljudi u pravosuđu
časni, a čujem da su pokušavali da nađu ljude ko će da odradi prljavi posao oko mog
procesuiranja. Ali teško može neko da prihvati nešto što nema veze s mozgom.”
Rekli ste da je Rade Bulatović naredio specijalnom tužiocu Slobodanu Radovanoviću da
se seli u Kragujevac ako ne pokrene proces protiv Vas.
“To je informacija koju sam dobio iz Specijalnog tužilaštva. Imam vrlo dobre informacije
iz Tužilaštva i iz Ministarstva pravde i iz mnogih drugih mesta.”
Znate li onda nešto o korumpiranim sudijama u slučaju Jotkine grupe?
“Znam da je sudija Vučković bio na mojoj listi za razrešenje 2001. godine. Nije razrešen
zato što nisam ja o tome odlučivao. Predložio sam da se razreši 220 sudija koji su
pokrali izbore, koji su učestvovali u korupcionaškim aferama, čiji su rezultati rada bili
katastrofalni, koji su učestvovali u montiranim političkim procesima, ali sam bio usamljen.
Opstruisali su skoro svi. Govorilo se "meša se ministar pravde u rad nezavisnog
pravosuđa", a sad po izmenjenom zakonu ministar je dobio ovlašćenje da unapred kaže
da će Tužilaštvo da se pozabavi, recimo, Vladanom Batićem. Da unapred najavljuje
hapšenja i suđenja, što je nezapamćeno. U Zakonu o sudijama ministar pravde ima
ovlašćenje da predlaže razrešenje sudija, i mogao sam samo da pokrenem inicijativu.”
Dinkić je govorio da će još nekoliko sudija biti procesuirano. Znate li nešto o tome?
“Ne znam. Dinkić sve zna, pa na kraju bude "tresla se gora, rodio se miš". Mile Dragić je
uhapšen zbog puške i kafanskog ručka. Dinkić je najveći lopov od kad postoji Srbija.
Nema većeg lopova od njega, a za to sam dao sijeset dokaza. Godinama se bavim
Mlađanom Dinkićem. Čim sam dobio dokumentaciju, predao sam Tužilaštvu sve o Kipru
dva puta, o HVB banci, hologramu, Delta banci, Nacionalnoj štedionici... Tu papiri sve
govore. Vojna oprema je bila pljačka u pokušaju, a Nacionalna štedionica je završena
krađa. Uzete su pare. Zna se da su najveći akcionari ‘Mali kolektiv’ Vuka Hamovića i
‘Elin’ iz Beča, čiji je pravi vlasnik jedan od ljudi koji se nalazi u Centralnom zatvoru.”
18.05.2005.
Ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Srbije, Slobodan Lalović, izjavio je da je
"trenutno izvesno" da će rafinerije Naftne industrije Srbije u Pančevu i Novom Sadu biti
privatizovane i da su potencijalni kupci kompanije ‘Britiš petroleum’ i ‘Šel’. Ministar je
rekao da bi najduže za godinu dana trebalo da budu privatizovani svi sporedni delovi i
drugih javnih preduzeća i velikih sistema, jer odvajanjem manjih delova od osnovnih
delatnosti sistema oni postaju privilegovani u odnosu na maticu i atraktivniji za kupca.
Kad je reč o Elektroprivredi Srbije i njenoj osnovnoj delatnosti, zasad “nema jasno
izrečenog stava vlade”, izjavio je ministar Lalović.
21.05.2005. 5
‘Kurir’ je, pozivajući se na izveštaj iz DB i vojne bezbednosti, objavio niz optužbi na
račun Dinkića, a između ostalog, da je kao guverner Narodne banke 2002. godine dobio
"100.000 evra od uvozničkog lobija, i da je funkciju koristio za finansiranje svoje stranke
G17 plus". U Kuriru je objavljena slika tih dokumenata, bez pečata ili oznake, već kao
tekst koji je mogao svako da otkuca. Kesić kaže da na tim dokumentima stoji državna
tajna i da je uredništvo Kurira svesno da se takvi dokumenti ne smeju puštati u javnost i
da su zbog toga spremni da odgovaraju, ali da su morala biti objavljena kako bi se
javnost upoznala ko je, ustvari, Mlađan Dinkić.
Okružno javno tužilaštvo počelo je da proverava navode ’Kurira’.
5
‘B92’

Mlađan Dinkić je tražio da se "jasno i nedvosmisleno" saopšti ukoliko ne postoji nikakav

tajni izveštaj ili sumnja da je počinio krivično delo, kako bi mogao da preduzme
"odgovarajuće pravne korake za zaštitu svog profesionalnog i ličnog integriteta".
Direktor BIA, Rade Bulatović, prvi je odgovorio na dopis ministra, saopštivši da se u
arhivama te službe ne nalaze dokumenti ili podaci službenih lica koji bi ukazivali na
osnovanu sumnju da je Dinkić počinio krivična dela. Bulatović naglašava da je upozorio
list Kurir "da je objavljivanje navodnih izveštaja državne bezbednosti, gruba manipulacija
i obmanjivanje javnosti, podložno reakciji nadležnih organa". BIA je informaciju dostavila
i beogradskom Okružnom tužilaštvu.
Ministar odbrane Prvoslav Davinić saopštio je da se Vojnobezbednosna agencija nikada
nije interesovala za aktivnosti ministra finansija Mlađana Dinkića. "Lice pod imenom
Mlađan Dinkić nikada nije bilo, niti jeste predmet interesovanja Vojnobezbednosne
agencije", stoji u Davinićevom odgovoru.
Glavni urednik Kurira, Đoko Kesić, kaže da je takav odgovor očekivao od Davinića jer je
on, kao i Dinkić, član stranke G17 plus, i tvrdi da su dokumenti VBA, i dokumenti BIA,
koje poseduju, autentični i da su proveravani nekoliko puta pre nego što su objavljeni:
“Najlakše je reći da Kurir laže, a sve afere koje smo do sada otvorili su dokazane kao
utemeljene, a dokazaćemo i za ovu. Legitimno je pravo gospodina Dinkića da nas tuži.
Mi ćemo se pojaviti na sudu i imamo apsolutne dokaze da je sve tačno. Nama je
poznato da je gospodin Dinkić dobio i od BIA i VBA dokumenta o kojima govorite.
Dokumenta ćemo objaviti u ponedeljak, nismo mogli u dvobroju zato što je kasno stiglo”.
Pored Bulatovića i Davinića, reagovala je i Kancelarija za saradnju sa medijima Vlade
Srbije, saopštenjem da je vlada ohrabrena što se u ovaj slučaj uključilo i tužilaštvo,
izrazivši nadu da će nadležni organi preduzeti zakonom predviđene mere. Kancelarija
očekuje i reagovanje novinarskih udruženja u Srbiji, kojima stavljaju na uvid zvanične
izjave da izveštaj iz Kurira nije autentični dokument nijedne službe. Vlada Srbije ocenila
je da je dnevni list Kurir obmanuo javnost i povredio zakon objavljivanjem navodnog
"Tajnog izveštaj Državne bezbednosti o bezbednosno interesantnim aktivnostima i
kontaktima Mlađana Dinkića". Vlada je ocenila kao "kukavički čin" odbijanje Kurira da
objavi demanti ministra finansija Dinkića i da nastavi objavljivanje teksta čiju je
autentičnost odbacila Bezbednosno-informativna agencija, saopštila je vladina
Kancelarija za saradnju sa medijima. Kako se navodi, objavljen je "pamflet za koji će
Kurir morati da odgovara, jer je prepun kleveta i laži, koje lansiraju (Dinkićevi) protivnici,
uplašeni uvođenja reda i finansijske discipline".
Udruženje novinara Srbije i Sindikat novinara Srbije ponovo su izrazili “zabrinutost zbog
naglašenih kontrola ministarstva finansija poslednjih dana u listu ‘Kurir’, koje otežavaju
poslovanje te medijske kuće. S obzirom da inspekcijske službe već sto dana proveravaju
poslovanje u ‘Glas javnost’ i ‘Kurir’, čiji je vlasnik Radisav Rodić, i da nisu pronađene
veće nepravilnosti, imamo razloga da verujemo da je inspekcija pojačana zbog pisanja o
aferama pojedinih ljudi iz vlasti. Najnoviji pritisak na redakciju ‘Kurira’, koji se dogodio u
petak, kada je 20 novinara dobilo poziv da Poreskoj upravi u ponedeljak daju izjavu, a
da će ako to ne učine, biti privedeni, neprimeren je pokušaj zastrašivanja novinara, koji
treba nepristrasno da pišu o pojavama u društvu, ne štedeći nikoga, pa ni predstavnike
vlasti. UNS i SNS imaju interes da inspekcijske službe kontrolišu poslovdavce da li
izmiruju obaveze prema zaposlenima, ali podsećamo da novinari ne mogu odgovarati
za deo posla koji nije njihov. Podsećamo da je nepravilnosti u radu bilo i ima i u drugim
medijima, ali da inspekcije nisu tako "ažurne", kao u slučaju ‘Kurira’ i ‘Glasa javnosti’, što
navodi na zaključak da je razlog pisanje tih novina.”
“Mlađan Dinkić je Legijin đak”, smatraju u Liberalno-demokratskoj partiji: “Kada Legiju
pitaju „što si ubio", on odgovara - „a meni Čeda rekao da švercujem heroin". Kad
Mlađana Dinkića pitaju „a što kradete", on odgovara - „to mi Čeda namešta". Nepobitna

je činjenica" da su Dinkić i čelnici G17 plus „uhvaćeni s prstima u koferu sa 100.000

evra". Uhvatili ih policija, Specijalno tužilaštvo, „organi sile" njihove Vlade. Mlađanu
Dinkiću smeta što građani Srbije viču na ulici da je lopov neka uhapsi građane Srbije.
Mlađanu Dinkiću smeta što mediji pišu o njegovom lopovluku - neka ukine sve medije,
sem Tijanićevog RTS. LDP sa svoje strane jedino što zahteva je da se dosledno reaguje
na činjenice da se ispitaju sve korupcionaške afere u koje su upleteni Dinkić i njegova
stranka, falsifikovani ugovor Radovana Jelašića za kupovine vile, privatizacija ‘Knjaz
Miloš’, afera ‘Erikson’, ‘Nacionalna štedionica’, trgovina mandatima u Skupštini Srbije.
Stranka G 17, na vlast je došla lažnim aferama, kojima je rušila prvu demokratsku vladu
u Srbiji, da bi danas mogla da vlada i krade uz pomoć SPS. Razmere ove pljačke su
prevelike i ne mogu se sakriti. Mlađan Dinkić i G17 nemaju pravo da sebe stavljaju u
poziciju žrtve medijskog linča, jer su uz podršku UDBE uveli manir političkog i medijskog
šunda koji danas vlada Srbijom. Jednostavno, Mlađana Dinkića i ovu Vladu ruši i srušiće
istina. Dinkića i G17 na vlasti neće održati ni Rade Bulatović, čovek koga su sami
postavili, iako je u „Sablji" uhapšen zbog sumnje da je podstrekivao ubice premijera
Đinđića, kao ni Aleksandar Tijanić, JUL-ov ministar, Miloševićev miljenik i Koštuničin
savetnik. Ministar Dinkić na nezakonit način pokušava da kontroliše sudsku vlast.
Neprihvatljivo je da stranka, čiji su visoki funkcioneri glavni akteri brojnih korupcionaških
afera, zahteva od pravosudnih organa da radi po njihovom nalogu”.
25.09.2005. 6
Vojin Lazarević i Vuk Hamović su na prodaji akcija Nacionalne štedionice grčkoj EFG
Eurobanci zaradili 12,9 miliona evra. Hamovićeva firma ‘Mali kolektiv’ imala je 1.000
akcija (9,5%) NŠ, dok je ‘Pima’ Vojina Lazarevića imala 722 akcije (6,8%), za koje je
decembra 2001. plaćeno 120.000 dinara po komadu. Iste te akcije Hamović i Lazarević
prodali su ovih dana za po 632.886 dinara.
Na uloženih 120 miliona dinara ‘Mali kolektiv’ je zaradio 632.886.000 dinara (7,5 miliona
evra), dok je ‘Pima’ na uloženih 86,6 miliona dinara inkasirala 456.943.692 dinara (5,4
miliona evra). Istovremeno, ministar finansija Mlađan Dinkić odbio je da 37,6 % državnih
akcija u NŠ proda po ovoj fantastičnoj ceni i tako je astronomski profit gurnuo u džepove
Hamovića, Lazarevića i drugih manjih, pojedinačnih akcionara. Na ovo pitanje ni Dinkić,
niti bilo ko od državnih funkcionera još nije odgovorio.
Vladan Batić, za ovu "operaciju" optužuje Dinkića, za koga tvrdi da je "na vrhu piramide
organizovanog kriminala": “Kreator pljačke veka je Mlađan Dinkić, koji je uz pomoć i za
interes svojih "pajtaša" Hamovića i Lazarevića osnovao Nacionalnu štedionicu, a zatim
tu istu banku prodao Grcima. Dinkić sada ne želi da proda državni paket akcija, jer bi to
zasmetalo Hamoviću i Lazareviću! Kako bi oni, inače, zaradili pet puta više na uloženom
novcu? Vrlo je sumnjivo da li su pomenuta gospoda uopšte uložila neki novac ili su
samo "oprala" papire preko Evroaksis banke u Moskvi. Ja tvrdim da oni nisu uložili ni
dinara, ali su zato zaradili 70 miliona evra!” Batić je pozvao Mlađana Dinkića da objasni
ulogu firme ’Elim’ iz Beča u privatizaciji NŠ: “Neka Dinkić odgovori da li je vlasnik te
firme kriminalac koji je sada u Centralnom zatvoru. Kako je moguće da je firma tog
čoveka, zajedno sa ‘Malim kolektivom’ Vuka Hamovića, imala najveći paket akcija NŠ od
oko 13%? Da li je taj kriminalac akcionar i Evroaksis banke, u kojoj pakete akcija imaju i
Hamović i Lazarević? Na primeru te firme dokazaće se sprega vlasti i organizovanog
kriminala”, tvrdi Batić, i dodaje da se "Elim" bavio uvozom lekova, metala i bele tehnike.
Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije iz decembra 2004. ocenjuje kao nečuveno
“davanje najboljeg državnog poslovnog prostora privatnoj banci na besplatno
korišćenje… Umesto raskida nepovoljnog sporazuma, privilegovanim korisnicima
6
‘Kurir’, S. M. S.

ponuđena je mogućnost izbora između otkupa poslovnog prostora i prenosa akcija u

vlasništvo Republike... Propisani rok za podnošenje prijava bio je tako kratak da su na
konkurs mogli da se prijave samo postojeći korisnici prostora, jer su jedini unapred znali
za rokove. Sve to potvrđuje da se NŠ u izrazito privilegovanom položaju, što ukazuje na
korupciju na najvišem nivou", kaže se, između ostalog, u izveštaju Saveta.” Predsednica
Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać celu priču vraća na izveštaj saveta u kom
je konstatovan niz propusta prilikom osnivanja Štedionice: “Dokazi i činjenice postoje i
mi smo ih naveli u tom izveštaju. Međutim, Vlada Srbije i dalje ne obraća pažnju na to.
Zašto, to je pitanje za premijera…”
Osim ‘Malog kolektiva’ i ‘Pime’, među male akcionare koji su prodali svoje pakete akcija
grčkoj EFG Eurobanci spadaju i ‘Berberis investments limited’ (9,77%), ‘Elim Beč’
(9,47%), ‘Nanel DOO’ (8,26%) i ‘Hempton biznis korporejšn’ (7,09%). Ostala pravna i
fizička lica posedovala su 11,41% akcija NŠ. Grci su u poslednjem navratu kupili 7.314
akcija po 632.886 dinara, za 4,6 milijardi dinara (oko 55 miliona evra). Država zasad ne
želi da proda svoj paket od 37,6% akcija.
Portparol Vojina Lazarevića, Nenad Savić, tvrdi: “U trenutku osnivanja banke akcije su
vredele 120.000 dinara. Njihova današnja vrednost na berzi je 630.000 dinara. Država i
akcionari su dobili priliku da upetostruče uložen novac. O kakvom gubitku govorimo?”
On demantuje da je Mlađan Dinkić "namestio" posao Hamoviću i Lazareviću: “Netačno
je da su NŠ besplatno date prostorije i unosni poslovi. Država je 5% prostorija ZOP
dodelila NŠ, ali je i 12 drugih banaka u Srbiji dobilo deo prostorija. Netačno je i da je NŠ
besplatno dobila posao servisiranja stare devizne štednje i da je na sumnjiv način prešla
u većinsko vlasništvo privatnih lica. Dokapitalizacije su urađene javno, u skladu sa
propisima. Kao što su Hamović, Lazarević i ostali privatni akcionari kupovali akcije,
svako ko je bio spreman da plati 120.000 dinara po akciji mogao je da uradi isto”.
30.12.2005.
Bivši ministar pravde, Vladan Batić optužio je Mlađana Dinkića, ministra finansija Srbije,
da je glavni krivac za loše odnose Rusije i Srbije, jer je odbio ponude ruske firme
‘Gasprom geokom servis’ da izgradi distributivni centar gasa za ovaj deo Balkana u
Banatskom Dvoru. “Skoro dve godine se vode pregovori sa tom firmom, iza koje stoji
najviša vlast Rusije. To je bio vrlo povoljan aranžman, koji je podrazumevao otpis
dugova od 200 miliona evra, investicije i našu ulogu da budemo lideri u distribuciji gasa
u regionu. Takvu ponudio odbio je Dinkić. To je razlog što Putin nije želeo da primi
Koštunicu pre mesec dana, i što je Rusija rezervisana po pitanju Kosova i Metohije...
Dinkić je na taj način zaštitio svoje prijatelje koji se bave ovim poslom i koji trguju po
znatno višim cenama. To su tajkuni bliski bivšem rukovodstvu Rusije. Za Dinkića nije
prioritet interes građana i države, nego njegov i njegovih partnera. Šteta ovde nije samo
finansijska, nego i politička”. Batić je najavio na će na konferenciji za štampu 28. januara
dovesti ruskog lobistu koji je učestvovao u pregovorima, koji će ovo detaljno potvrditi.
03.02.2006. ’Kurir’ 7
Ruski ‘Gazprom’ pregovarao je, u novembru 2003. godine, sa NIS, da uloži 300 miliona
dolara u izgradnju skladišta u Banatskom Dvoru. Bila bi napravljena zajednička srpsko-
ruska firma, a posle 7 godina skladište bi pripalo Srbiji. To skladište omogućilo bi da
podmirimo svoje potrebe i mogli bismo da prodajemo gas u regionu. Zbog takvog
aranžmana, predložena cena gasa koju bismo dobili od ‘Gazprom’ bila bi 125 dolara za
1.000 kubnih metara. Uz ovaj aranžman, išao bi i otpis duga koji Srbije prema Rusiji od
240 miliona dolara i otpis duga prema Slovačkoj od 60 miliona dolara. Ponuda nije
7
‘Kurir’, Mijomir Laketić

mogla da bude povoljnija. Saša Vučić, srpski biznismen iz istočne Evrope bio je u
pregovaračkom timu ruskog ‘Gazprom’ koji je sa Vladom Srbije trebalo da sklopi ugovor
o izgradnji skladišta gasa u Banatskom Dvoru, kojim bi Srbija dobila jeftini ruski gas i
postala lider u snabdevanju ovim energentom u regionu. Potpisivanje ugovora, tvrdi
Vučić, sprečili su ministar finansija Mlađan Dinkić i šef kabineta premijera Koštunice,
Aleksandar Nikitović, kako bi omogućili da Srbija gas kupuje preko posredničke firme
Hamovića i Lazarevića, po višestruko višoj ceni.
“Pošto bi u čitav ugovor ušao i otpis državnih dugova koje Srbije prema Rusiji, paraf na
dogovor morao je zvanično da stavi i ministar finansija. Kada je Mlađan Dinkić postavljen
na tu funkciju, bez ikakvog objašnjenja, odbio je naš predlog. Čak je dugo odbijao da
primi zvaničnu delegaciju ‘Gazprom’, iako su svi detalji posla bili dogovoreni sa NIS. Ja
sam, kao predstavnik ‘Gazprom’, tražio da se vidim sa predsednikom Vlade Koštunicom.
Primio me je samo njegov šef kabineta Aleksandar Nikitović, koji takođe stoji iza
odbijanja ponude ‘Gazproma’.
Svi misle da Hamović i Lazarević rade sa strujom, međutim, glavni izvor njihovog
bogatstva je gas. Oni su osnovali firmu u Švajcarskoj koja se bavi distribucijom gasa.
Preko te firme se gas transportuje do Srbije, ali po ceni od 300 dolara za 1.000 kubnih
metara. Srbija sklapa dogovor sa "Gazprom" o količini gasa, a ovde se radi o distribuciji.
Ugovorima koje je sklopio NIS, na čijem je čelu bio Željko Popović, koji je u kumovskim
vezama sa Hamovićem i Lazarevićem, dogovoreno je da distribucija ide preko njihove
firme. Srbiju sada zbog posredništva Hamovića i Lazarevića gas košta 300 dolara, iako
se u Mađarskoj ili Italiji može naći po ceni od 190 dolara. To su podaci ‘Gazproma’.
Nedavno je delegacija ‘Gazprom’ imala sastanak sa Vladom Srbije i sve je delovalo u
najboljem redu. U toj delegaciji bio je predstavnik ‘Gazeksport’, firme koja je zadužena
za izvoz gasa u ‘Gazprom’. I nije bilo reči o izgradnji skladišta već o normalizaciji
snabdevanja gasom, koji sada stiže u nedovoljnim količinama u Srbiju.
Teško je izračunati koliko je Srbiju koštalo to što nismo prihvatili "Gazpromov" predlog za
izgradnju skladišta još 2003. godine, kada je on i nuđen, ali je sigurno u milijardama
dolara. Ne samo da smo sve vreme plaćali skuplji gas nego smo ispustili i zaradu koju
bismo imali od toga što bismo prodavali gas našim susedima. Hamović i Lazarević su na
ovom poslu zaradili milijarde dolara, a mi smo sigurno izgubili i više od toga.
Nadao sam se da će vlast, pre svega Koštunica, shvatiti da u njegovom kabinetu postoji
lobi koji ne da da se u Srbiji normalno posluje, koji gleda samo svoje interese i ne
zanima ih što se Srbi smrzavaju. Međutim, bio sam naivan što sam verovao. Srbija trpi i
političke posledice tog odbijanja ‘Gazpromovog’ predloga. Predsednik Rusije Vladimir
Putin nije hteo da primi Koštunicu kada je nedavno otvori Sajam srpske privrede u
Moskvi. Putin je i javno rekao da ruske firme imaju problem da uđu u srpsku privredu.
Bez obzira na to koliko je moćan zapadni svet, ne bi trebalo tako da okrećemo leđa
Rusiji. Mađarski MOL je samo preprodavac gasa. Oni samo u toku proleća i leta
skladište gas koji kupe od "Gazprom", a na zimu i jesen ga prodaju po višim cenama. Na
toj preprodaji zarade ogromne pare. Koliko je moćan ‘Gazprom’, videlo se kada je bila
kriza oko krađe ruskog gasa u Ukrajini. Tada je ‘Gazpromovo’ zavrtanje slavina
uzdrmalo celu Evropu.”
15.12.2005. 8
Vojin Lazarević od juče više nije suvlasnik i potpredsednik EFT nakon što je prodao svoj
udeo ostalim suvlasnicima. Nenad Savić, direktor za komunikacije EFT istakao je da se
Lazarević sa partnerima razišao sporazumno posle "prijateljskih pregovora koji obema
stranama omogućavaju da odvojeno nastave realizaciju svojih interesa". On je
8
‘Danas’, G. V. “EFT: Nije reč o političkom sukobu”

demantovao da Vojin Lazarević iz EFT odlazi iz političkih razloga, zbog sukoba sa

suvlasnicima Vukom Hamovićem, Džejmsom Najtom i Svetislavom Bulatovićem.
Direktor prodaje EFT Svetislav Bulatović naglasio je da će se Srbija i Crna Gora 2007. i
2008. godine suočiti sa akutnim nedostatkom struje, zato što u poslednjih petnaestak
godina nije izgrađen nijedan objekat za proizvodnju električne energije. Prema njegovim
rečima eksperti EFT razmatraju mogućnost eventualnih investiranja ove kompanije u
Srbiji ali je još rano govoriti o konkretnim projektima. Bulatović tvrdi da će ulaganja biti a
kao potvrda za to treba da posluži činjenica da se sedište koordinacionog centra EFT
nalazi u Beogradu. On je dodao da je cena električne energije u Srbiji veoma niska i ne
može da pokrije troškove proizvodnje pa su zahtevi EPS za korekcijom cene opravdani.
15.04.2006 9
Bojanu Stanivukoviću, direktoru Nacionalne štedionice pre dva dana usvojena je
ostavka, a uskoro će dobiti radno mesto u Evroaksis banci u Moskvi. Ovo ne bi bilo
čudno da Evroaksis banka, čiji je suvlasnik bio Vuk Hamović, a danas je Vojin Lazarević,
nije bila tema afere "struja" i sumnjive prodaje Nacionalne štedionice. Stanivukoviću je
ovo nagrada jer je, u najmanju ruku, prećutao otimanje državne imovine. Kako je išla
sporna prodaja Štedionice vidi se iz izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije, kako su
4 povezane firme bez novca stigle do 37% udela u Nacionalnoj štedionici:
“Najinteresantniji promet je obavljen u septembru 2002. Tada su, u jednom danu, 4
povezana preduzeća Skvadra, Pima, Principal i Dajners klub primila od firme Koprom iz
Beča, na devizni račun kod Evroaksis banke 1.200.000 dolara i 1.200.000 evra. Odmah
zatim su ta sredstva prodali Nacionalnoj štedionici koja je uplatila dinarsku
protivvrednost Atlas i Sosijete ženeral banci. Ove dve banke uplatile su isti iznos
Nacionalnoj štedionici na ime dokapitalizacije u korist ovih preduzeća. Nacionalna
štedionica je uplaćeni iznos prenela na svoj račun u Evroaksis banci. Ovom operacijom
u kojoj je novac samo prošetao, povezana preduzeća su stekla 88,16% druge emisije
akcija i time došla do učešća od 37% u kapitalu banke”.
Pre nekoliko godina Narodna banka Jugoslavije držala je devizne depozite u Evroaksis
banci što je, kako je utvrdilo ministarstvo finansija, korišćeno kao garancija za uvoz
struje i nafte koje su isporučivale firme bliske Hamoviću i Lazareviću, koje nisu tražile
garanciju od Srbije što im je pomagalo da pobeđuju na tenderima, ali su je praktično
imale preko depozita. Na Anketnom odboru za ispitivanja činjenica u trgovini sa
električnom energijom, Vojin Lazarević je izjavio da je njegovo učešće zajedno sa
učešćem Vuka Hamovića u akcionarskom kapitalu Evroaksis banke oko 28%.
U Nacionalnoj štedionici potvrdili su da je Upravni odbor usvojio ostavku direktora
Bojana Stanivukovića na njegov zahtev. Podsetili su da je Štedionica sada u vlasništvu
EFG banke, i nisu hteli da komentarišu dalju poslovnu sudbinu Stanivukovića.
18.04.2007. 10
Agencija za privatizaciju FBiH raspisala je početkom 2007. godine tender za privatizaciju
državnog kapitala u sarajevskom preduzeću ‘Energoinvest’. Nakon produženja roka za
podnošenja prijava do 4. maja 2007. godine, kao najozbiljniji takmaci izdvojile su se
kompanije ‘Rudnap’ i ‘Zoom Technologies’, i ortačka grupa koju čine menadžment i
zaposleni ‘Energoinvest’-a na čelu sa generalnim direktorom Džemailom Vlahovljakom.
Iako je tender nekoliko puta produžavan, u čitavoj privatizaciji ne bi bilo ništa sporno da
se nije saznalo ko stoji iza ‘Rudnapa’ i za repove afera koji se vuku za tom kompanijom i
njenim vlasnicima. Prva velika afera potresla je to preduzeće u vreme Miloševićevog
9
‘Glas javnosti’, M. Lađević “Vojin Lazarević nagrađuje Stanivukovića”
10
‘Novi Reporter’, Veljko Zeljković “Namere dvojca sa kormilarom”

režima, ali ‘Rudnap’ nije imun na afere ni nakon 5. oktobra 2000, niti posle privatizacije
kada su Vojin Lazarević, Radivoje Dangubić i Drago Skulić došli na čelo firme.
Albanski dnevnik ‘Šekuli’, u februaru 2007, na naslovnoj strani, objavio je tekst u kome je
navedeno da je ‘Rudnap’ predmet dugogodišnje analize i praćenja američkih i nemačkih
bezbednosnih službi zbog umešanosti u poslove sa transportom materijala korišćenih za
programe nuklearnog naoružanja u Libiji i Iranu. Povod za tekst u albanskom dnevniku
bila je afera u februaru 2007. godine, nakon što je albanska Vlada saopštila da će
‘Rudnap’, do tada nepoznat na tržištu struje, snabdevati sa 50 MW elektroprivredu
Albanije (KEŠ). Vest je pruzrokovala politički skandal, pošto odluci nije prethodio
uobičajeni tender, ni javno nadmetanje, niti bilo kakav transparentni i javni proces.
Ispostavilo se da je do posla došlo nakon jednog od privatnih sastanaka albanskog
premijera Saljija Beriše sa Vojinom Lazarevićem u Moskvi. Direktor KEŠ-a, nešto kasnije
smenjen je zato što se usprotivio toj odluci Vlade i premijera Beriše.
Otkriće dnevnika ‘Šekuli’ zasniva se na dokumentima američke analitičke organizacije
‘Nuklear Threat Initiative’ (NTI), koja se bavi pitanjima nuklearne profileracije. Prema
NTI, ‘Rudnap export-import’ pojavio se kod američke obaveštajne agencije CIA i
nemačkog BND tokom 90-ih, kada je Libija od vojnih struktura bliskih Miloševićevom
režimu u Srbiji, pokušala da obezbedi rezervne delove i tehničku pomoć za izgradnju
raketnog sistema SS-21. Saradnja na toj liniji je uspostavljena, a potvrda je dobijena u
aprilu 1993. godine, kada su ukrajinske vlasti zaplenile pošiljku 80 metričkih tona
amonijum-perhlorata, koji se koristi za raketno gorivo. Tada je utvrđeno da je zaplenjeni
amonijum-perhlorat poticao iz Rusije, a pošiljalac do Ukrajine bila je moskovska
kompanija ‘Pavoks Foreign Economic Association’. Pošiljku je u Ukrajini preuzeo
‘Rudnap’, koji je robu isporučivao Libiji. U izveštajima CIA dostupnim javnosti navodi se
da je deo tog materijala završavao i u Iranu. ‘Rudnap export-import’ i njegove filijale u
Alžiru, Kini, Nemačkoj, Indoneziji, Poljskoj, Rusiji i Češkoj bili su na listi pojedinaca i firmi
koje je Vlada SAD (Kancelarija za kontrolu imovine u inostranstvu, OFAC) identifikovala
kao deo režima pokojnog Slobodana Miloševića, te su im zamrznuta sredstva i
onemogućen rad sa američkim i drugim kompanijama.
Vojin Lazarević, Radivoje Dangubić i Drago Skulić su lica koja da bi došla do cilja ne
prezaju od prljave igre. Naruku im idu i dobre političke veze Vojina Lazarevića koji u
svojoj poslovnoj karijeri nije napravio gotovo nijedan posao a da prethodno nije dobro
“podmazao” nečije dizanje ruke ili stavljanje parafa na neki dokument. Za razliku od
Lazarevića, Dangubić i Skulić manje su poznati javnosti, a svoje udeo u ‘Rudnapu’ kriju
iza of-šor struktura. Ta dvojica, za razliku od Lazarevića, znaju da se bave samo strujom
i oni stoje iza skorašnjih poteza ‘Rudnapa’ na regionalnom tržištu električnom energijom.
Da je Lazarević vešt u prljavim političkim igrarama i manipulisanju na tenderima, svedoči
i da je njega i kabinet premijera Srbije Vojislava Koštunice Zoran Drakulić, vlasnik firme
‘Ist point’ optužio da stoje iza prodaje RTB ‘Bor’ rumunskom ‘Kupromu’. Vojin Lazarević
važi za jednog od najuticajnijih poslovnih ljudi u Srbiji čiji poslovni interes ide od trgovine
naftom, strujom i nekretninama do bankarstva. Bio je jedan od osnivača ‘EFT’,
londonske kompanije koja se bavi trgovinom strujom, ali se 2005. godine razišao sa
suvlasnikom Vukom Hamovićem, zbog, kako su tada pisali beogradski mediji, prevelikog
mešanja u politiku i bliskosti sa kabinetom Vojislava Koštunice. U Crnoj Gori je niz
godina bio saradnik Mila Đukanovića, u čijoj vladi je bio savetnik za ekonomska pitanja.
Drago Skulić je bivši fudbalski sudija, nekadašnji direktor EPRS i nekadašnja perjanica
SDS koji je svoje milione napravio u ranim radovima ‘EFT’-a. Izvor NR navodi da je
Skulić indirektno i jedan od većih akcionara u jednoj banjalučkoj banci.
Radivoje Dangubić je nekoliko decenija radio u Elektroprivredi Srbije. Klonio se fotelja
direktora, mada su mu bile dostupne, i poziciju i uticaj u najvećoj društvenoj firmi u Srbiji,
gradio je iz drugog plana. Tokom devedesetih nije bilo ključne odluke koja bi bile donete

bez Dangubićeve saglasnosti. Do vrha poslovne karijere stigao je 1999. godine kada je
kao pomoćnik generalnog direktora upravljao Elektroprivredom Srbije. Visoki položaj u
EPS Dangubić napušta posle pada Miloševićevog režima. Svoje poznavanje prilika na
tada gotovo nepostojećem regionalnom tržištu električne energije prenosi u ‘EFT’, gde
uz Lazarevića i Vuka Hamovića, postaje imućan. Kada su se njih dvojica razišla
Dangubić prelazi u ‘Rudnap’.
Šta se krilo iza upornog nastojanja vlasnika ‘Rudnapa’ da pošto-poto dođu do većinskog
paketa akcija ‘Energoinvesta’. Lazarević, Dangubić i Skulić, vlasnici većinskog paketa
akcija ‘Rudnap’, zainteresovani su za kupovinu 67% državnog kapitala u sarajevskom
„Energoinvestu“, kako zbog velikih ino-potraživanja te firme, tako i zbog preferencijalne
pozicije koju bi im vlasništvo nad tim preduzećem obezbedilo u izgradnji novih
hidroelektrana u FBiH, i u drugim državama. Dodatni razlog mogao bi biti i tvrdnja
predstavnika ‘Energoinvesta’ da to preduzeće ima vlasnički deo u Jadranskom
naftovodu u Hrvatskoj, koji se meri stotinama miliona dolara.
Šibicarenje 11
Božidar Đelić, ministar finansija i ekonomije Srbije, izjavio je da je depozit NBJ kod
Evroaksis banke pre 5. oktobra iznosio 4,5 miliona dolara, i da je preko ove banke za
vreme sankcija obavljan platni promet. Posle normalizacije finansijskih odnosa SRJ
trebalo je povući sredstva sa računa te banke. Ali, umesto da se depozit smanji, počeo
je da raste i u maju 2002. godine iznosio je 44,5 miliona, a u junu 2003. dostigao je 58
miliona dolara. “Depozit je, suprotno praksi, korišćen za obavljanje privrednih aktivnosti,
a kamata koju je plaćala Evroaksis banka bila je samo za nijansu viša od kamate koju je
NBJ dobijala od prvoklasnih svetskih banaka i nije bila srazmerna riziku držanja novca
na računu te banke.” Đelić dodaje da je posle septembra 2002. godine dekumentacija o
tom depozitu nestala, i da je guverner Mlađan Dinkić, po svom nahođenju, povećao sa 5
na 7% obim deviznih rezervi koje mogu da se plasiraju u Evroaksis banku.
“Kroz deponovanje struje, tokom proleća i leta 2003. godine, EPS je bez tenderske
procedure i bez potpisivanja ugovora preuzeo oko 360 GWH električne energije, koja je
vredela više od 11 miliona dolara. Uprkos dogovoru sa ministarstvom energetike da se
deponovanje obustavi, EPS je nastavio da se nezakonito zadužuje uvozom energije.
Zbog toga je ove zime redukovana proizvodnja u termo i hidro elektranama”, tvrdi Nikola
Nikolić, zamenik ministra rudarstva i energetike.
“Za smenu sa mesta generalnog direktora Elektroprivrede Srbije saznao sam iz medija i
nisam dobio zvaničan dokument od Vlade Srbije ili resornog Ministarstva”, kaže Gerić, i
dodaje da su se, o poslovanju EPS i EFT, jesenas izjasnili Upravni odbori EPS i NIS.
20.02.2007. 12
Albanska elektroprivredna korporacija (KEŠ) je prekinula saradnju sa italijanskom ‘AEM
Group’, i količine koje je KEŠ ugovorio sa Italijanima, ubuduće će kupovati od srpske
kompanije Rudnap, koja je ponudila 7 evra nižu cenu od AEM Group. Vlasnik kompanije
Rudnap je kotorski biznismen Vojin Lazarević. KEŠ je 4. januara potpisao sa
italijanskom firmom ‘AEM Group’ ugovor od 4 miliona evra za uvoz 50 MWh električne
energije. Ugovor je raskinut po odluci specijalne komisije sastavljene od radnika KEŠ-a.
Albanija je duže od dva meseca imala restrikcije u trajanju od 5 do 14 sati dnevno. Suša
je ispraznila akumulaciona jezera tamošnjih hidrocentrala, koje su jedini proizvođači
struje, pa je KEŠ bio primoran da više od 50% potreba nabavlja iz inostranstva. Glavni
snabdevači KEŠ bili su švajcarske kompanije EFT i EGL, austrijski Verbund i hrvatska
11
‘Danas’, R.Š. “Čudni putevi novca preko računa u Evroaksis banci”
12
‘Dan’, M.P.

Montmontaža. Početkom nedelje KEŠ je ukinuo restrikcije električne energije posle

obilnih kiša koje su napunile akumulaciona jezera. Opozicioni lideri tvrde da se KEŠ
odlučio na taj potez u nedelji pre lokalnih izbora, kako bi odobrovoljio birače.
24.07.2007. 13
Firma EFT osnovana je 13. oktobra 2000, 8 dana nakon pobune u Beogradu. Zima
2000-2001, a naročito novembar i decembar, bila je najteža istoriji EPS po broju i
intenzitetu redukcija struje. Javnosti nije poznato da redukcija ne bi bilo ili bi bile
minimalne, da Elektroprivreda Republike Srpske nije uskratila EPS-u svoje viškove
struje i prodala ih tek osnovanom EFT.
Bio je to prvi rezultat demokratskih promena na prelivanje državnih para u privatne
džepove, kao da su “peti oktobar” organizovali Miloševićevi tajkuni i njegova tajna
policija, koja je držala na vezi neke lidere DOS. Svima njima, finansijski ojačanim
novcem ratnog profiterstva, zasmetala je rigidnost i besperspektivnost Miloševićevog
režima. Setite se sta su radili i čime su se bavili aktuelni ''junaci privredne tranzicije'',
moderni pljačkaši, danas ''demokratski'' umiveni, svi su već tada bili bogati, a danas su
višestruko bogatiji dodatnom pljačkom. “Poslovni” ljudi, poput Vuka Hamovića i Vojina
Lazarevića nisu nastali posle "petog oktobra", već su svoju kriminalnu-poslovnu mrežu
ispleli (ili dobili) u vreme Miloševića.
Kako je bilo moguće da firma EFT, osnovana 13. oktobra 2000. u Londonu, već 25.
oktobra 2000. godine otkupi sve zimske viškove Elektroprivrede RS, i to do 28. februara
2001, a da poslovodstvo EPS (Krsto Vuković, Radivoje Dangubić, Obrad Ćuk, Raša
Babić) ne reaguje, iako su imali pravo i obavezu da to spreče, jer je tu zimsku struju
godinama otkupljivao EPS? Kada znamo da danas ti ljudi rade kod Vojina Lazarevića, u
’Rudnap grupi’, razlog zašto nisu reagovali biva očigledan. Činjenica da tek osnovana
firma EFT, posle 12 dana postojanja, dobija ekskluzivno pravo da otkupi sve viškove
struje Elektroprivrede Republike Srpske ukazuje da su Vuk Hamović i Vojin Lazarević
teško korumpirali rukovodstava elektroprivreda u regionu. Još 1997, dolaskom
Slobodana Babića, do tada potpredsednika Vlade Srbije, za generalnog direktora EPS,
počinje ''posao'' s Vojinom Lazarevićem. U to vreme Vuk Hamović ima firmu GML u
Londonu, specijalizovanu za otkup dugova, koja je radila sa EP Republike Srpske i EP
Crne Gore. Kakvi su ''poslovi'' bili u pitanju, svedoči zloupotreba pomoći USAID Crnoj
Gori, koja završila u GML, o čemu se vodi istraga u USAID. Poslovanje GML i EFT
ispituje Odeljenje za teške prevare (SFO) Skotland jarda.
Slobodan Babić od jeseni 1997. godine, u dogovoru s Hamovićem i Lazarevićem,
namerno pravi dugovanje EPS prema EP Republike Srpske u iznosu od oko 30 miliona
DM, koje se namerno držalo do 2002. godine kada je poravnato isporukama struje EFT-
u, o čemu postoji ugovor predstavnika EPS-a i Elektroprivrede RS. To je otvorilo prostor
Vuku Hamoviću da u sprezi sa Dragom Skulićem počne ulaganje u remonte elektrana u
Republici Srpskoj. Skulić je tada bio generalni direktor EP RS, a danas je suvlasnik
‘Rudnap group’ s Vojinom Lazarevićem. Uložene pare u remont GML je naplaćivao
prodajom električne energije Elektroprivredi Crne Gore, gde je generalni direktor bio
Slobodan Daković. Tako je izbila afera kada su sredstva USAID, data kao pomoć Crnoj
Gori (10 miliona dolara), završila kod Vuka Hamovića, kao navodno razduženje EP Crne
Gore za struju Republike Srpske (tj. Vuku Hamoviću). Cena struje, koju je Hamović
(GML) dobijao u naplati za finansirane remonte, bila je ispod svakog tržišnog nivoa.
Veza Hamović – EPS (Slobodan Babić) - EPCG (Slobodan Daković) - EPRS (Drago
Skulić) od 1997, i ta infrastruktura, objašnjava kako to da tek osnovana firma EFT dobije
sve viškove struje, a EPS ostane bez iste. Ova energetska hobotnica radi do danas.
13
‘Zidni forum’, “Firma EFT sa sedištem u Londonu”

Republički izbori u Srbiji bili su 23. decembra 2000, a Đinđićeva vlada formirana je 27.
januara 2001. Hamović je bio finansijer DOS. Prvi korak u naplati bilo je postavljanje
ministra energetike i njegovog zamenika, po volji Hamovića i Lazarevića: dva opskurna
lika, Gorana Novakovića i Dimitrija Vukčevića, koji su predstavljeni kao eksperti, i koji su
se međusobno oslovljavali: ''Baki''. Time je energetska mafija zaokružena s besprizornim
izvršiocima. Započet je zadatak da EPS i NIS stave pod kontrolu i da omoguće najveće
prelivanje državnih para u istoriji, Vuku Hamoviću, Vojinu Lazareviću i saučesnicima.
Goran Novaković završio je geodeziju na Građevinskom fakultetu u Beogradu, ali to nije
smetalo da postane ''ekspert'' za energetiku. Bio je kratkoprugaš u AK ‘Crvena Zvezda’
dok ga nisu izbacili zbog džeparenja po svlačionicama. Malo zbog toga a više zbog
problema s policijom usled krađe muzičkih uređaja po Dorćolu, napušta zemlju i radi sve
i svašta, dok ga firma ''Glenkor'' nije uhvatila u prevari, jer je radio protiv nje a u korist
Vuka Hamovića, i dala mu otkaz, a Novaković odlazi na biro rada u Vašingtonu. Onda
dolazi "5. oktobar", a u Srbiju “stručnjak” stiže u januaru 2001. Đinđić ga je predstavio
kao eksperta u januaru 2001, a smenio u junu 2002. godine, sa opaskom - da svojoj
majci ne može da objasni ''previsok račun za struju''. Razlog za smenu, po povratku
Đinđića iz Amerike, je to što su Goran Novaković i Dimitrije Vukčević zaključili ugovor o
uvozu sirove nafte, preko svoje firme, u koji su bili debelo ''ugrađeni''.
Dimitrije Vukčević, rodom iz Sente, završio je nuklearnu fiziku na beogradskom ETF.
Zaposlio se u Robne kuće ‘Beograd’. I on odlazi van zemlje i, kao i njegov Baki, radi sve
i svašta. Preko braka sa sestričinom Milana Panića, pa do zaposlenja u salonu za
masažu na Zapadnoj obali SAD. Kad je, u Hamovićevoj režiji, stigao Bakijev poziv,
napustio je salon za masažu i, u januaru 2001, stigao da svojim ''stručnim'' iskustvom
pomogne posrnuloj srpskoj energetici.
Za Hamovićev i Lazarevićev EFT bilo je nužno da prvo stave EPS pod kontrolu, pre
svega da bi u tehničkom smislu peglao njihove trgovačke transakcije. Zbog toga je bilo
neophodno instalirati bespogovorno poslušne u vrh EPS. Poslovodstvo EPS bilo je i pre
5. oktobra njihovo, samo u senci, tako da nije bio problem ko će ''kontrolisati igru''. Prvi
put raspisan je konkurs za generalnog direktora EPS. Izabran je prvi komšija Dimitrija
Vukčevića iz Sente, profesor uzemljenja i instalacija na Tehničkom fakultetu u Novom
Sadu - Ljubomir Gerić. Predsednik komisije za izbor generalnog direktora EPS bio je
profesor ETF Jovan Nahman, čovek stručnog, ali i narušenog moralnog lika, zbog
uzimanja čestih i velikih apanaža za razne studije, pretežno nepotrebne, preko EKC
(direktor Sveta Bulatović) i preko Instituta ‘Nikola Tesla’ (direktor Radomir Naumov).
Član komisije bio je Sveta Bulatović, tada izvršni direktor EFT. Na pitanje skupštinskog
anketnog odbora, da li misli da njegovo članstvo u komisiji predstavlja sukob interesa,
Sveta Bulatović je odgovorio da ga je vlada imenovala ''verovatno zbog njegovih stručnih
kvaliteta''. Ljubomir Gerić je imenovao “svoj” tim, u kome su bili Radivoje Dangubić i
Sveta Bulatović. Gerić do tada nije imao nikakve veze niti znanja o EPS i bio je idealan
za ''nemešanje u svoj posao''. Preko Gerića imenovani su:
Vladimir Đorđević - njegov zamenik, a od smene Gerića do danas generalni direktor
EPS. Više vremena provodi na 21. spratu zgrade ‘Ušće’, kod Vojina Lazarevića, nego u
Balkanskoj 13.
Miljan Vuksanović - tehnički direktor EPS. Opskuran lik, Crnogorac po zanimanju. Hteo
da bude ''kalif umesto kalifa'', pa ga je Gerić smenio. Danas živi u Beogradu a radi kao
savetnik za energetiku crnogorske vlade. Predsednik UO Više elektrotehničke škole u
Beogradu. Do 2006. bio je direktor hotela ‘Interkontinental’ u Beogradu.
Dana Vuković - direktorka Direkcije sa spoljnotrgovinske i devizne poslove, a pre toga
zamenica Radivoja Dangubića. Bila je vrlo ''aktivna'' u nameštanjima, od mazutnih
aranžmana i afera sa EFT, stranih donacija, kredita za remonte itd. Danas penzionerka.

Vladimir Marjanović - direktor Direkcije za upravljanje EES. Čovek sklon kriminalu. Da bi

spasao sebe, Gerić ga je smenio krajem 2003. Odmah je počeo da radi za EFT, a danas
radi za ‘Rudnap’ grupu Vojina Lazarevića.
Dragan Vignjević - glavni dispečer. Izlečeni alkoholičar. Sklon kriminalu ali i ''društvenim''
angažmanima (FK ‘Partizan’). Danas generalni direktor ‘Elektromreža Srbije’ (EMS).
Da se ne zaborave 14
... U pismu anonine grupe iz BIA navode se i drugi detalji: “Uz posredovanje Vojina
Lazarevića, zajedno sa trećim Crnogorcem, Stevanom Nikčevićem, direktorom SDPR
(rukovodio akcijom službe u likvidaciji Slavka Ćuruvije, prim. redakcije), Rade Bulatović
za potrebe Amerikanaca obezbeđuje izvoz oružja Gruziji, uprkos oštrom upozorenju
Ruske Federacije koja na to gleda kao na otvoreno neprijateljstvo Srbije, koja, očekuje
rusku pomoć oko rešavanja statusa Kosova...”
11.08.2007. 15
Začetnik mućki u EPS-u bio je Siniša Ćirić, do početka devedesetih dugogodišnji
finansijski direktor EPS i visoki član uprave FK Crvena zvezda. Lakom na pare, i danas,
kao penzioner, ne izlazi sa 21. sprata bivšeg CK (kabinet Vojina Lazarevića). Miris para i
njegov intimus Bogdan Đurdević (bivši direktor u EPS u penziji, ali radi za Vojina), vuku
ga tamo. U početku, te mućke bile su relativno male (prelivanje EPS-ovih para u FK
Crvena zvezda) ali postepeno bivale su veće, da bi velike razmere dostigle u vreme
sankcija preko firme ‘Atel’. Tada su počeli da se odlivaju milioni dolara. Svoj pripravnički
staž u pljački, tada, kao prevodilac Ćirića, počinjao je i današnji suvlasnik EFT, Sveta
Bulatović. Dva direktora te firme "samoubila" su se pod sumnjivim okolnostima.
"Posao" se širio pod Duškom Jovanovićem 1992-1997, a doživeo je procvat 1997-1999,
kada je generalni direktor EPS bio Slobodan Babić. Već u leto 1997, u porodičnoj kući
Vojina Lazarevića u Kotoru, kao njegovi gosti, sa porodicama su letovali Slobodan Babić
i Srđan Nikolić. Ugovarali su kako da u svoje džepove prevale oko dva miliona dolara
kao rezultat besplatnog angažovanja TE-TO Novi Sad za potrebe elektroprivrede Crne
Gore i kako da izbegnu plaćanje akciza i poreza na mazut Srbiji. Dokumentacija tog
slučaja “Mazutna afera 1998.” nalazi se danas u SBPOK, naravno, bez rezultata.
Ovde će biti malo podrobnije objavljena pozadina tog posla, iz dva razloga: prvo, u tom
poslu i kroz njega konstituiše se mafijaško jezgro koje danas hara srpskom energetikom.
Osim Vojina Lazarevića, koji je osmislio celokupan posao, svi iz tadašnjeg rukovodstva
EPS, koji su u njemu aktivno učestvovali, danas su suvlasnici u NAP-grupi Vojina
Lazarevića ili u EFT-u Vuka Hamovića, osim Ace Markovića, koji je instaliran, kao
kontrolor igre, u Regulatornu agenciju za energetiku; i drugo, ovaj posao je prototip
budućih poslova, leta 2001. do danas.
Crna Gora tog leta nije imala struje. Vojin Lazarević, savetnik za privredu Filipa
Vujanovića, premijera Cme Gore, u saradnji s rukovodstvom EPS i EP Republike
Srpske, pravi dogovor kako Crna Gora da dobije struju, a da se i "ekipa" okoristi. Tog
leta vrši se dokapitalizacija ‘Jugopetrol – Kotor’, u kojoj učestvuje ‘Lukoil’, tako da svoj
paket akcija plaća, umesto novcem - mazutom iz rafinerija Novi Sad i Pančevo, koji je
nusprodukt prerade sirove nafte. Cesijom, mazut postaje vlasništvo elektroprivrede Crne
Gore, kojoj ‘Jugopetrol – Kotor’ duguje za struju. Da je EPCG potpisala ugovor sa EPS,
morala bi se platiti akciza i porez na promet pa za "ekipu" ne bi ostalo ništa. Zato je
napravljen fiktivni Ugovor EPS - EP Republike Srpske. U ime EPS potpisao ga je Srđan
14
‘Tabloid’, Mile Ješanov
15
‘Tabloid’, Mile Ješanov “Vojin Lazarević od narko do elektro dilera”

Nikolić (zamenio S. Babića), a parafirali su ga Radivoje Dangubić i Aca Marković. U ime

EPRS potpisao ga je Darko Skulić.
Sav posao vodio je Vojin Lazarević, danas vlasnik ‘Rudnap-grupe’, a bivši suvlasnik
EFT. Firma EFT, osnovana tek 13. oktobra 2000, već je imala infrastrukturu, a možda je
u stvari samo zamaskirana ta ista energetska mafija, ako se zna ko je bio u Babićevom
menadžerskom timu tada, i za koga i gde rade danas. Ova energetska "hobotnica" bira
ministra, članove Saveta Regulatorne agencije, menadžmente EPS i NIS, iz pozadine:
- Slobodan Babić, tada generalni direktor EPS, danas je predsednik Upravnog odbora
‘Minel-kotlogradnje’, koju je kupila ‘Rudnap-grupa’. Posle odlaska iz EPS bio je zaposlen
u firmi ‘De Kotra’, Vlade Šekrevskog. Ova firma ima izuzetnu "prohodnost" i u EPS i u
EMS, jer je u njoj radio zet Duška Jovanovića, bivšeg generalnog direktora EPS. Pored
ostalog, dobili su tender EPS od 20 miliona evra za nabavku transformatora iz Rumunije,
što je objavljeno u štampi. Nije objavljeno da je posrednik bio Slobodan Babić,
predsednik SPS Kragujevca, koji je nakon izgubljenih izbora u Kragujevcu bio imenovan
za potpredsednika Vlade Mirka Marjanovića.
- Novica Mašković, zamenik generalnog direktora. Siromašni inženjer u Fabrici lanaca
‘Filip Kljajić’ u Kragujevcu do 1995, već 1997. školuje sina u Americi. Finansiranje je sa
parama EPS "povezao" Raša Babić, preko srpskog filmadžije i ugostitelja u Holivudu,
Dan Tane. Danas radi u ‘Rudnap-grupi’ kod Radivoja Dangubića. Pre odlaska u
‘Rudnap-grupu’, pre dve godine, uzeo je otpremninu od EPS u visini od 15.000 evra.
- Radivoj Dangubić, pomoćnik generalnog direktora. Danas suvlasnik ‘Rudnap-grupe’.
- Raša Babić, pomoćnik generalnog.direktora. Danas u penziji, četvrti akcionar u FK
‘Partizan’, posle Zečevića, Ćurkovića i Bjekovića, i direktor SKY-Electronic, ‘Partizanove’
ćerke-firme umešane u kupovinu ‘Energoprojekta’.
- Moma Cebalović, i tada i sada direktor Centra za odnose s javnošću. Dobio od EPS-a
stan od 100 kvadrata. Sin mu studira u Americi, pa ne bira način da to isfinansira.
Najciničnija je debilasta akcija "EPS i deca" zamišljena da edukuje malu decu o struji.
Jedini efekat te akcije oseća samo Cebalovićev sin u Americi.
- Sveta Bulatović, direktor Elektro-energetskog koordinacionog centra (EKC), ćerke-
firme EPS-a. Danas suvlasnik firme EFT.
- Krsta Vuković, pomoćnik generalnog direktora. Danas radi za ‘Minel-Kotlogradnju’ i ‘De
Kotru’. U ‘Minel-Kotlogradnju’ je zaposlio i sina, koji dolazi na posao novim "audijem" A6.
- Srđan Nikolić, zamenik generalnog direktora, danas je generalni ‘Minel-Kotiogradnja’.
- Aca Marković, pomoćnik generalnog direktora, danas je član Saveta Regulatorne
agencije za energetiku, ispred SPS. Prvobitno je bio predložen njihov kadar iz Novog
Sada, ali je u Vladi tražen baš Aca. Dačića je, iz nekog razloga, ipak popustio.
- Drago Skulić, generalni direktor Elektroprivrede Republike Srpske. S Babićem, Acom i
Dangubićem lažirao je dokumentaciju za "Mazutnu aferu 98". Danas je suvlasnik
‘Rudnap-grupe’. Pre više od trideset godina kao savezni fudbalski sudija Prvoj ligi prvi je
koji je uhvaćen i kažnjen zbog nameštanja rezultata.
- Slobodan Daković, nekadašnji generalni direktor Elektroprivrede Crne Gore je danas u
Beogradu. Direktor je EKC-a kome je tada direktor bio Sveta Bulatović.
- Obrad Ćuk, direktor Direkcije za ekonomsko-finansijske poslove. Danas je penzioner, i
finansijski savetnik.
I faza, od 1994. do oktobra 2000, je period konstituisanja i korumpiranja rukovodstava
elektroprivreda u regionu i njihovo partnersko uvlačenje u mrežu. Rezultati su mazutna
afera '98, i prva iskustva u trgovini strujom (sezonska razmena električne energije, zimi
je manjak struje u EPS - leti EPS vraća pozajmljeno). Ova faza može se nazvati period
prvobitne akumulacije kapitala hobotnice, u kojoj se hobotnica pre svega organizaciono
konsolidovala, ali kapital koji je stekla još nije bio veliki, i nije postojala mogućnost
kontrole izvršne vlasti države Srbije.

U periodu 1995-2000, partneri EPS bili su najčešće ‘EGL’ iz Švajcarske i ‘N-trejd’ iz

Češke. Prve kontakte s ‘EGL’ i ‘N-trejd’ uspostavili su Radivoj Dangubić i njegov
pomoćnik Slobodan Zekavica, koji nije član hobotnice. Rođen je u Novom Pazaru i od
mladih dana ima potrebu da sebe predstavi kao važnog čoveka Državne bezbednosti,
što je nerviralo i njegovog šefa Radivoja Dangubića, koji jeste važan čovek DB.
Sredinom 2001. godine Dangubić je osnovao svoju firmu ‘Crossroads’, čije je sedište
bilo u prostorijama ‘Univerzala’ u ulici Majke Jevrosime. Tadašnji direktor a danas i
vlasnik ‘Univerzala’ Dušan Stupar, bio je dugo godina načelnik Državne bezbednosti.
Tada su mnogi, pa i Zekavica, to komentarisali: "Kako meni to ne dadoše?" Zekavičino
samoreklamiranje veza s DB nateralo je njegovog šefa da tamo gde treba dostavi svoju
ocenu o njegovom radu: “Mnogo priča i nije za timski rad”. Zekavica je danas trgovac
električnom energijom (trejder) za firmu ‘Ezpada’ iz Češke, koju su osnovali vlasnici i ‘N-
trejd’, kojima je Zekavica nameštao poslove.
U ovoj prvoj fazi "kali" se i firma ‘Tera trejd’, Vlade Šekrevskog, koja i danas postoji. Sve
velike nabavke za EPS išle su preko te firme, a i brojne multikompenzacije zatvarale su
se preko nje. Tu su se "kalili" i "talili" Obrad Ćuk i Radivoj Dangubić.
II faza, od oktobra 2000. do februara 2004, karakterstična je po uspostavljanju kontrole
hobotnice nad izvršnom vlašću Srbije, zatim divljačko pljačkanje EPS i NIS, čiji je manji
deo obuhvatila krivična prijava beogradske policije, te završetak privobitne akumulacije
kapitala, odnosno sticanje stotina miliona evra.
U aprilu 2001. hobotnica, preko Đinđićeve vlade, imenuje za direktora EPS Ljubomira
Gerića i njegovo poslovodstvo, a u vreme skladnih odnosa u DOS imenuje i Radomira
Naumova za predsednika Upravnog odbora EPS. Gerića, Vukčevića i Naumova, sem
pripadnosti hobotnici, vezuju i komšijski odnosi iz Sente, kao i da su ista generacija.
Trojicu doktora elektrotehničkih nauka - Svetu Bulatovića, Ljubomira Gerića i Vladimira
Đorđevića - sem pripadnosti hobotnici, vezuje i isti profesor kod koga su doktorirali -
Jovan Nahman. Sva tri njegova doktoranta nemaju zabeležen nikakav naučni doprinos u
struci, ali su fantastični mafijini plejmejkeri. Šta predaje profesor Nahman?
Upravni odbor EPS, kojim je predsedavao Radomir Naumov, imao je 11 članova, od
kojih je 7 imenovala vlada iz raznih stranaka DOS. Jedan od njih bio je i Slobodan
Lalović, član Socijaldemokratije. Upravni odbor i njegov predsednik, aminovali su sve
odluke Gerića i njegovih saradnika, koje su sada predmet krivične prijave policije.
Slobodan Lalović, sindikalni advokat pre 5. oktobra 2000. godine, branio je interese
hobotnice u Upravnom odboru toliko predano, da je u Upravnom odboru često izazivao
podsmeh svojim servilnim vapajima: "Da li smo dovoljno kupili struje?" Naravno, od EFT-
a. Po samougušenju njegove stranke, brzo su ga prebacili u DSS i još brže za ministra
rada, u prvoj Koštuničinoj vladi.
Sve do sredine 2002, kada je Đinđić u Skupštini oterao "trutove" na spavanje, Radomir
Naumov je bio predsednik UO EPS. Isključivo zbog partijske discipline, dao je ostavku
na mesto predsednika UO i vratio se u Institut ‘Nikola Tesla’. Rastanak od Ljubomira
Gerića bio je vrlo dirljiv. “Trutovi” odlaze na spavanje, ali Vladimir Đorđević ostaje. Mnogi
su tada mislili da je on "pčela radilica". Tada se još gajila iluzija da različite stranke imaju
različite politike prema hobotnici. Danas takve iluzije nema. Hobotnica finansira sve
parlamentarne stranke (i radikale), i tako deli uloge u farsi od političkog života u Srbiji.
Posle Radomira Naumova Đinđićeva vlada imenuje novog predsednika UO EPS,
profesora ETF u Beogradu Nikolu Rajakovića, koga kolege na fakultetu zovu "profesor
opšte prakse". Hteo je i da bude dekan ETF u nekoliko navrata ali "znaju ga ljudi". Neki
ga zovu "principijelni profesor", jer je poznat i po tome da od tri izneta predloga, on glasa
za svih pet, što bi se reklo: ceo dan možeš da ga mažeš na hleb, ali nije poželjno da mu
okrećeš leđa. Kao član SPS simpatizer JUL, dobija stan od SPO, na Bulevaru
revolucije, pored sopstvene kuće u Vinči. U vreme zloglasnih dekana Teodosića i

Labana, bio je zagovornik njihove tvrde linije na ETF, nasuprot pokojnom Branku
Popoviću, Slobodanki Turajlić, Caji Marjanoviću, Joci Radunovicu i drugima. I posle 5.
oktobra, eto Nikole Rajakovića oprane biografije. I postade Đinđićev demokrata. Koliko
je bilo potrebno da se opere ovakva biografija, to se ne zna, ali pouzdano se zna da su
mesecima prali biografiju Aca Marković i Rade Drča, stari članovi hobotnice.
Rade Drča je do pre nepune dve godine bio direktor Instituta ‘Nikola Tesla’ na Senjaku,
gde je 1998. celo prizemlje izdao firmama ‘Skvadra’ i ‘Pima’ Vojina Lazarevića. U
Institutu su radili ili rade: R. Naumov, R. Drča, B. Buha, ali i Emilija Turković, čiji status i
karijera posle 5. oktobra, odnosno etabliranja hobotnice u izvršnu vlast, doživljavaju
fantastičan uzlet, kao i njene ćerke Maje Turković, koja bez dana staža postaje savetnik
ministra Gorana Novakovića. Kažu da nije savetovala samo Gorana Novakovića, već i
Dimitrija Vukčevića, danju i noću.
Profesor Rajaković odužio se svojim peračima biografije. Rade Drča je pre nekoliko
meseci, kao penzioner, doktorirao u Banjaluci, gde tezgari prof. Rajaković. Ko je sreo
Radeta Drču, mora priznati da tako zamišlja doktora nauka, kao i Acu Markovića koji je
doktorirao holizam (ma šta to bilo) na “prestižnom” subotičkom Ekonomskom fakultetu.
Aca Marković, ne samo što je stari član hobotnice, već je odnedavno i predsednik
Ferijalnog saveza Srbije. Ovaj čovek je u prošlosti bio: komandant više saveznih ORA,
predsednik Kluba navijača ‘Crvene zvezde’, predsednik Saveza izviđača, član
predsedništva omladine Srbije itd. Bio je čak i počasni predsednik aktiva žena
"Elektroistoka". I naravno, permanentni borac protiv akumulacije funkcija. Taj čovek
danas, pored toga što štiti interese hobotnice u Regulatornoj agenciji za energetiku, radi
i kao predavač na Višoj elektrotehničkoj školi u Beogradu. Predmet je i uveden za njega
i zove se Menadžment u energetici. Čovek oskudnog opšteg obrazovanja, koji ni prostu
proširenu rečenicu ne može da izgovori bez poštapalica, zacrtao je sebi da postane
profesor istog predmeta na ETF. Jedino što treba, to je da Savet ETF da saglasnost za
uvođenje takvog predmeta. Glavni lobista je prof. Rajaković. Do sada nije uspeo. Većina
profesora ETF svesna je da to, što odlično zna Aca Marković, ne sme da se predaje, a
to što bi on predavao, ne treba nikome, a ponajmanje kao blamaža ETF.
Saradnja prof. Rajakovića i Lj. Gerića u UO EPS tekla je skladno, ali ni približno uz toliko
međusobno poverenje i posvećenost istom cilju, kao između Gerića i Naumova. Najteži
ispit međusobnog poverenja Rajakovića i Gerića bilo je usvajanje izveštaja o poslovanju
EPS-a sa EFT-om, koji je rađen na zahtev Kori Udovički, a koji je trebalo da usvoji UO
EPS. Bila su dva izveštaja. U jednom ima štete po EPS, a u drugom je nema.
Principijelni profesor bio je na muci. Glasao je za oba. Ali posle intervencije hobotnice
potpisao je ipak samo jedan. Nema štete po EPS. Tada je izgubio Gerićevo poverenje.
III faza, od februara 2004. do danas (2008.), je period kada akumulirani kapital počinju
da "legalizuju" kroz otkupe firmi, hotelijerstvo, stambenu izgradnju, investicije u
energetiku, sport... Po formiranju prve Koštuničine vlade (februar 2004.) za generalnog
direktora EPS imenovan je Vladimir Đorđević, do tada zamenik Ljubomira Gerića, visoko
pozicionirani član DSS. Glavni finansijer DSS postao je Vojin Lazarević, uz pomoć
Aleksandra Nikitovića i Dragana Jočića, jer je uz saglasnost Koštunice, iz stranke
proteran Zoran Drakulić.
Hobotnica je postavila Vladimira Đorđevića za Gerićevog zamenika kao "spavača" DSS,
sa zadatkom da se drži dalje od prljavih poslova sa strujom, da uči "posao", i da čeka da
se "potroše" Gerić, Marjanović, Vignjević i Dana Vuković. Operativna zaduženja
Đorđevića, za vreme mandata Gerića, bila su u oblasti elektro i mašino izgradnje, u
stvaranju organizacije i mreže hobotničinih firmi, bez kojih danas nema nijednog
remonta u elektranama EPS.
Sa drugom fazom nije iscrpljen interes hobotnice za trgovinu strujom. U međuvremenu,
Srbija je potpisala niz sporazuma (Atinski memorandum i dr.) kojima se obavezuje na niz

mera koje lagano uvode red i konkurenciju na tržište električne energije. Stigli su u Srbiju
i drugi trgovci, a enormni profiti EFT, iz perioda divljačke pljačke i nameštaljki tokom
druge faze, više nisu moguće. Profiti u trgovini strujom postoje i dalje, ali su se uveli u
normalu. Takođe je značajno da je sredinom 2005. formirano JP ‘Elektromreže Srbije’
(EMS), spajanjem bivšeg ‘Elektroistoka’ i bivše Direkcije za upravljanje EPS. Generalni
direktor JP EMS postao je Dragan Vignjević, aktivni član hobotnice od kraja 2001, a
njegov zamenik Branislav Tomašević, takođe član hobotnice, ali s dužim stažom od
Vignjevića i veliki intimus Ace Markovića. On je upleten u mnoge sumnjive nabavke za
‘Elektroistok’ još od 1999, posle bombardovanja. I danas, pored funkcije zamenika
generalnog dirrktora JP EMS, radi i za ‘De Kotru’, u kojoj već ima nekoliko njegovih
kolega iz ‘Elektroistoka’ (Radmilo Antić,Voja Milić i dr.).
Hobotnica danas nema nikakvih problema s EMS. Ali, počela je počela da ima problem
sa EPS. Od sredine 2005, posle formiranja EMS, u EPS je formirana Direkcija za
trgovinu električnom energijom. Direktor sektora za trgovinu u toj direkciji je Mijat
Milošević, provincijski skorojević iz Hercegovine, koga je sredinom '90-ih Radivoje
Dangubić doveo iz GP ‘Rad’, i zaposlio ga kod svog pomoćnika Zekavice, koji je Mijata
koristio kao kurira, da nosi dokumentaciju o uvozno-izvoznim poslovima u Saveznu
upravu carina. Takav odnos prema šefovom pulenu, oduzeo je Zekavici dosta poena.
Posle 5. oktobra Radovoj Dangubić ubacuje Miloševića u Odbor za energetiku DSS, koji
je vodio Radomir Naumov. Danas je Mijat Milošević direktor sektora, član UO JP TENT,
član UO "Beogradskih elektrana", predstavnik EPS na Evropskoj konferenciji o
energetici u Madridu krajem juna ove godine, čovek koji brojem svojih funkcija preti da
nadmaši i Acu Markovića. Bilo bi interesantno videti kako danas izgleda dijalog između
Zekavičinog kurira, danas direktora, i Zekavice, nekada direktora, a danas trgovca.
U ovoj priči je i Zoran Manasijević, koji je od Vlade Srbije imenovan za zamenika
generalnog direktora Vladimira Đorđevića. SPO je insistirao u Vladi Srbije da Zoran
Manasijević bude imenovan za načelnika GAK ‘Narodni front’, ali je mesto već bilo
popunjeno. Činjenica da je po struci elektroinženjer sa iskustvom u pobadanju bandera,
odlučila je da ga februara 2004. godine postave na slobodno radno mesto - zamenika
generalnog direktora EPS. Rad oko ''bebe'' pao je na Vladimira Đorđevića. Manasijević
je bio napredan u učenju. Manasijević je uz pomoć Ace Markovića izrastao u menadžera
''gorostasnih mogućnosti''. Aca Marković otkrio mu je tajnu hobotnice - "profesoru
napakuješ bogate studijske apanaže, za one studije koje ne koriste nikome, a on tebi
magistraturu ili doktorat.'' Koristeći ovu metodologiju posredstvom Ace Markovića,
pronađen je i profesor na ETF-u u Beogradu. I eto magistra Manasijevića! Manasijević je
danas glavni promoter hobotnice u trgovini strujom.
Početkom 2006. za direktora Direkcije za trgovinu EPS-a postavljen je Dragan
Vlaisavljević, koji je uveo dosta reda u procedurama za tendere EPS-a. Kako uvoza,
tako i izvoza struje, uprkos sabotiranju svog prvog pomoćnika, Dangubićevog čoveka,
Mijata Miloševića, a u poslednje vreme i Vladimira Đorđevića i Zorana Manasijevića.
Broj tendera na kojima pobeđuje EFT i ‘Rudnap-grupa’ (trgovinom struje se bave od 1.
januara 2007.), počeo je drastično da opada. Zanimljiv je podatak da je direktor Sektora
trgovine strujom u "Rudnap-grupi" Vladimir Marjanović, protiv koga je podneta krivična
prijava policije. Za vreme njegovog boravka u EPS-u procenat EFT-ovih dobijenih
tendera je bio 92 odsto od ukupnog broja!
Kolegijum EPS u martu ove godine definiše količinu električne energije koju će EPS
prodati u aprilu. Pri tom definišu i minimalnu cenu ispod koje se ne sme prodati. Ta
minimalna cena definisana je kao proizvodna cena TE ‘Morava’ za mesec april! Vladimir
Đorđević i Zoran Manasijević poveravaju direktoru Direkcije za trgovinu Draganu
Vlaisavljeviću, da u skladu s ovim instrukcijama obavi proceduru predaje. Tenderska
procedura dalje sledi. Ponude je poslalo više firmi. Najbolje su bile ‘Rudnap-grupe’ i

EFT-a. Gotovo istovetne, kao da su se dogovorali, ali su obe bile samo malo više od
propisane ligi-cene. Zna se ko je tu cenu dojavio EFT-u i ‘Rudnap-grupi’. Za nju su znali
Vladimir Đorđević (on ju je odredio), Zoran Manasijević i Dragan Vlaisavljević. Niko više.
Dragan Vlaisavljević, u želji da ostvari bolju cenu za EPS, organizuje ,,razigravanje'' (ko
da više) između prvih 5 plasiranih. Verovatno je u njegovoj odluci da organizuje
,,razigravanje'', određenu ulogu odigrala i njegova podozrivost prema vrlo preciznom
pogađanju pobedničke cene od strane EFT i ‘Rudnap-grupe’. Vlaisavljević uspeva da
pobedničku cenu ‘Rudnap-grupe’ uveća za 5%. Sutradan ga na kolegijumu zamenik
direktora EPS Manasijević histerično napada zbog ,,razigravanja'' i 5% bolje ostvarene
cene, a Vlaisavljević, iz inata i ubeđenosti da radi pravu stvar, mudro otrpi ,,kritiku'', ali
odmah sutra organizuje drugo ,,razigravanje'' u kome postiže 10% veću cenu od
početne. To je značilo oko 200.000 evra veći prihod za EPS od te prodaje, ali za toliko
manji profit ‘Rudnap-grupe’. Vojin Lazarević je pozvao Vladimira Đorđevića na 21. sprat
bivšeg CK. Vladimir Đorđević donosi ,,Operativno (obavezujuće) uputstvo za prodaju
struje iz proizvodnih kapaciteta JP EPS''. ,,Ispadi'' Vlaisavljevića neće više biti mogući.
Manasijević postaje ovlašćeni ,,korektor igre'', koju iz senke kreira Vladimir Đorđević.
Vlaji su ,,krila potkresana'', a ‘Rudnap’ i EFT mogu ponovo da dišu punim plućima.
Neverovatno je ali istinito, kakve je sve predloge imao na kolegijumima kod generalnog
direktora novopečeni član hobotnice Zoran Manasijević:
Prvi primer: Makedonci su raspisali tender za kupovinu struje tokom leta. Manasijević
insistira da EPS ne učestvuje direktno, već da svoje viškove preko leta proda trgovcima,
a onda će oni Makedoniji. Zvuči neverovatno, ali o ovom njegovom ''umeću'' postoje
zapisnici. Izgleda da Aca Marković mora još dosta da radi na njegovom ''obrazovanju''.
Drugi primer: Ovih dana je u toku tender Republike Srpske za prodaju njihovih jesenjih i
zimskih viškova, ali je ovih dana u toku i EPS-ov tender za kupovinu 390 GWh. Zar nije
normalno da se EPS direktno javi na tender Republike Srpske i izbegne posredovanje
trgovaca? Ali Manasijević insistira da ne učestvujemo, jer nam tobož to zabranjuje
Zakon o javnim nabavkama! Što je čista laž. Direktor Vladimir Đorđević ćuti, i kako stvar
stoji, EPS neće učestvovati na ovom tenderu!
U oblasti elektro-mašinogradnje koja privlači sve veću pažnju hobotnice, deluje čitava
mreža firmi koje pripadaju hobotnici, a preko kojih sve ide (od nabavke delova,
projekata, izrade dokumentacije, montaže, građevinskih radova...). Tu mrežu firmi
hobotnica je dugo plela, prvenstveno preko Vladimira Đorđevića, Boška Buhe i
Dragomira Markovića, zvanog Mare. Neke od tih firmi imaju vlasnike koji su stari članovi
hobotnice, neke su društvene firme, okupljene oko hobotnice, a neke su još društvene ili
akcionarska društva čiji aktuelni direktori rade predano na vlasničkoj transformaciji, koja
će ih uvesti u pipke hobotnice. Među njima su:
‘Tera-trejd’ - vlasništvo Vlade Šekrevskog, starog člana hobotnice. Njena aktivnost bila
je izuzetna u prvoj fazi (1994-2000.), ali je vlasnik procenio da je njen imidž dosta loš i
već poznat javnosti pa je, ne gaseći ovu, osnovao i firmu ‘De Kotra’.
‘De Kotra’ - vlasništvo Vlade Šekrevskog i Ljube Miškina. Ovaj drugi radio je u
‘Energoinvestu’ iz Sarajeva, pa u Italiji u ‘Enelu’, u visokonaponskoj laboratoriji ‘Pezi’.
Odatle stupa u kontakt s Vojom Milićem, koji je sredinom devedesetih zamenik direktora
'Elektroistoka’, i počinje s njim da radi. Istovremeno je bio istaknuti eksponent i finansijer
SPS. U firmi ‘De Kotra’ radio je Slobodan Babić u periodu 2003-2006. U njoj i danas
neformalno, na nameštanju poslova radi Radmilo Antić zvani Šiptar, penzionisani
zamenik direktora EMS.
Primer: Kupovina transformatora iz Rumunije za ‘Elektroistok’. Posao vredan 20 miliona
evra, realizovan preko ‘De Kotre’. Gotovo svi projekti revitalizacije blokova u TENT-u,
Kostolcu i Kolubari, finansirani od Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR), išli su
preko ‘De Kotre’. Takođe, projekat vredan 26 miliona evra za odlaganje pepela u TENT -

A išao je preko ‘De Kotre’. Prvi čovek ‘De Kotre’ prema TENT-u (Bošku Buhi i Dragomiru
Markoviću) je Vlatko Atanasovski. Svi poslovi koje su dobijali ‘Alstom’ i ‘Bapkok-Micui’,
kao i ovi koji su u toku (A 4) u TENT-u, mogli su se dobiti samo preko ‘De Kotre’. "De
Kotra" je, s 20-30%, i suvlasnik ‘Minel-kotlogradnje’.
‘Minel-kotlogradnja’ - vlasništvo ‘Rudnap-grupe’, Vojina Lazarevića, Radivoja Dangubića,
Draga Skulića. Hobotnica je ovu firmu kupila na aukciji za 1.700.000 evra, a rokom
otplate od 6 godina i s obavezom da uloži 2.000.000 evra u sledeće dve godine, i da
isplati zaostale plate u iznosu od milion evra. Dakle, ukupno pet miliona evra! Sedam
meseci pre prodaje firma je namerno, i nepotrebno, držana u blokadi od Mlađana
Dinkića. takođe člana hobotnice, prvenstveno s ciljem da se hobotnica domogne firme.
U vreme pre prodaje, ‘Minel-kotlogradnja’ imala je potraživanja od 2,5 miliona evra
prema TE Ugljevik. Odmah po kupovini, hobotnica je u dogovoru s Miloradom Dodikom
naplatila 1,6 miliona evra. Takođe, pre prodaje, ‘Minel-kotlogradnja’ imala je već
ugovorene poslove, koje je hobotnica dobila, i to:
600.000 evra - za ‘Kosovo A’,
2.800.000 evra – ‘Transelektro’ (A5 u Tuzli),
1.500.000 evra - za domaće tržište.
U ovim poslovima materijal i radna snaga su u odnosu pola-pola, pa nije teško da se
sračuna šta je sve hobotnica odmah dobila. Od Milorada Dodika 1,6 miliona evra, dva
miliona evra iz već ugovorenih poslova, ukupno četiri miliona evra. Dakle, hobotnica nije
za ‘Minel-kotlogradnju’ platila iz svog džepa više od milion evra. A dobila je plac u
Višnjici, na obali Dunava, površine 7 hektara, čija je vrednost od 30 do 50 miliona evra!
Biznis ali “fer”

Vojin Lazarević, trgovac strujom i vlasnik više firmi u Srbiji, uključio se u kupovinu
zemljišta na Dorćolu. Lazarević je strateški partner grčke firme ‘Lamda development’,
koja je juče kupila fabriku tekstilnog preduzeća ‘Beko’ u stečaju, na Kalemegdanu.
Lokacija na Kalemegdanu je deo zemljišta pored Dunava do Pančevačkog mosta na
kome će narednih godina biti izgrađeni elitni poslovni i stambeni objekti, kao što je
„Marina Dorćol“, što je shvatio pre nekoliko godina i Miroslav Mišković, koji je sa
Milanom Bekom gazda ‘Luke Beograd’. Luka se prostire na 200 hektara pored Dunava,
a zbog promene namene zemljišta, biće prebačena na suprotnu stranu reke.
Početna cena fabrike ‘Beko’ u Ulici vojvode Bojovića, zgrade podignute za vreme
Kraljevine SHS koja je pod zaštitom države, bila je 39 miliona evra. Na licitaciji su se
pojavili još po jedan grčki i američki investicioni fond i Miroslav Milić iz Beograda.
Predstavnici ‘Lamda’, koja je fabriku kupila preko firme ‘Properti development’,
registrovane u Beogradu 8. juna, najavili su na da će na tom zemljištu uložiti 150 miliona
evra u izgradnju hotela i stanova. Njihov strateški partner u Srbiji je kompanija ‘Rudnap’,
Vojina Lazarevića. Lazarević je bivši suvlasnik kompanije EFT, koja se bavi trgovinom
strujom ali je, posle razlaza sa Vukom Hamovićem, osnovao više firmi i nastavio da se
bavi istom delatnošću kao i drugim poslovima. Zbog štetnih ugovora sa firmama ova dva
biznismena policija je nedavno podnela prijave protiv bivših čelnika EPS-a.
Predsednik udruženja malih akcionara ‘Beko’ Zlatko Kunštek izjavio je da će uputiti
zahtev Trgovinskom sudu "da se stečaj obustavi, a preostala imovina postane naše
vlasništvo , jer smo akcionari 60 odsto ‘Beka’.
Stečajni upravnik ‘Beko’, Željko Pešut, izjavio je da je zadovoljan cenom i da će biti
isplaćeni svi poverioci. Ukupna potraživanja 3.500 poverioca, među kojima je i oko 1.500
radnika, iznose oko 35 miliona evra. Pre uvođenja stečaja, u proleće 2003. godine,
„Beko“ je bio akcionarsko društvo, a 60% kapitala bilo je u vlasništvu 4.535 malih
akcionara. Prodaja je obavljena javnom licitacijom, a ne prikupljanjem ponuda što je
razlog da je dobijena znatno viša cena od početne. Na aukciji je prodata i prodavnica

„Beko“ u Ulici despota Stefana, površine 418 kvadrata, po početnoj ceni od 880.000
evra, grčkoj firmi ‘Skontal limitid’. Prodavnica u Knez Mihailovoj ulici, površine 1.769
kvadrata, sa početnom cenom od 9,8 miliona evra, nije prodata jer nije bilo kupaca. Do
juče je u postupku stečaja za oko šest miliona evra prodato 18 objekata. Još nisu
prodate dve robne kuće u Beogradu, 4 fabrike, 6 prodavnica i odmaralište.
10.01.2008. 16
Ruska Federalna služba bezbednosti je pokrenula pre dve nedelje istragu o poslovanju
Evroaksis, nekadašnje Veksim, banke, čiji su suvlasnici srpski energetski tajkuni Vojin
Lazarević i Vuk Hamović. Ova akcija, u kojoj, prema nekim informacijama, pomoć pruža
i srpski MUP, navodno bi trebalo da pomogne srpskom premijeru Vojislavu Koštunici da
ukloni energetsko-finansijski lobi koji ometa upliv Rusije u srpsku energetiku. Pre svih na
udaru su Vojin Lazarević i Mlađan Dinkić, piše list Kurir. Ovom istragom bavi se deo FSB
zadužen za unutrašnje stvari sa elementom inostranosti. Taj deo službe vodi doskorašnji
ruski premijer Mihail Fradkov.
Do 1. marta Moskovska banka treba da dobije rešenje o licenci, ali dogovore dve države
miniraju Dinkić i guverner Narodne banke Radovan Jelašić. Reč je o grinfild banci sa
kreditnim potencijalom tri plus, a ceo srpski bankarski sektor ima potencijal dva plus.
Uprkos tome, Moskovska banka je dosad već tri puta odbijena. Pored toga, po dogovoru
ruske i srpske vlade, još jedna ruska banka treba da kupi jednu srpsku banku i izbor je
pao na kragujevačku Kredi banku. Svemu tome ogroman otpor pružaju srpski guverner i
ministar ekonomije, pod čijom kapom je i privatizacija.
Vojin Lazarević, zajedno sa svojim kumom i šefom Koštuničinog kabineta Aleksandrom
Nikitovićem, godinama je glavna kočnica za ruska energetska ulaganja u Srbiju. Vuk
Hamović se "na preporuku prijatelja" još pre oko dve godine povukao u Sloveniju, uzeo
slovenačko i britansko državljanstvo i smanjio poslove u Srbiji, tako da ne predstavlja
značajniju smetnju ruskim ulaganjima. Lazarević, koji je prvobitno lobirao za britanski
"Šel", sada zajedno sa Dinkićem lobira za austrijski OMV u poslovima sa privatizacijom
Naftne industrije Srbije, čime se direktno sukobio sa ruskim interesima.
Ruskim istražnim organima pomoć pruža i ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić. U
poslednje vreme Jočić se distancirao od Lazarevića, iako su doskora bili u bliskim
odnosima. Poslednje dve posete srpskog ministra policije Rusiji i susreti sa čelnicima
stranke Jedinstvena Rusija izgleda nisu bili samo međustranačka saradnja, već ima
indicija da je ruskim organima dostavljena i određena dokumentacija.
Evroaksis banka došla je u žižu javnosti isključivo kroz afere. Ovu banku je devedesetih
godina osnovala Borka Vučić i služila je za funkcionisanje NIS i elektrodistribucije tokom
sankcija. Deo novca koji je ratnih godina iznet iz zemlje završio je u ovoj banci. Bez
obzira na to što je u ovoj banci bilo zabranjeno držati više od 5% deviznih rezervi države,
Mlađan Dinkić je posle dolaska na čelo NBJ, 2000. godine, samovoljno počeo da
uvećava devizne rezerve sa 4,6 miliona dolara na 58 miliona dolara u martu 2003.
Nakon toga izbila je jedna od najvećih afera u Srbiji - prodaja Nacionalne štedionice, u
kojoj su, pored Dinkića, apostrofirani njegov zamenik Nikola Živanović, vlasnici EFT Vuk
Hamović i Vojin Lazarević, i mnogi poznati srpski biznismeni. Tadašnji guverner
omogućio je da ovi tajkuni preko povezanih firmi i upravo depozitom koji je povećao
kupe štedionicu i posle tri godine zarade pet puta više. Grčka EFG banka je prilikom
kupovine Nacionalne štedionice 2005. i 2006. za paket Vuka Hamovića i Vojina
Lazarevića, koji su uložili 6,2 miliona evra i 1,2 miliona dolara, platila 41 milion evra.
Država, koja je svoj udeo 2005. uvećala na 37% prodajući Štedionici ranije ustupljen
prostor, dobila je 35 miliona evra. Dosta detalja izneto je na sednicama Anketnog odbora
16
‘Slobodna Vojvodina’, “KGB čisti Srbiju?”

za ispitivanje malverzacija u trgovanju električnom energijom i finansijsko-bankarskim

poslovima vezanim za nju koji je bio formiran 2004. godine. Tada je Lazarević priznao
da je suvlasnik Evroaksis banke sa 11,25% preko firme "Pima" iz Kotora, ali da su
akcionari bili i Komercijalna banka, Univerzal banka, Srpska banka, Novosadska i
Vojvođanska banka, i ministarstvo za imovinske odnose Ruske Federacije. Posle
dolaska Kori Udovički za guvernera napravljen je reprogram povlačenja depozita, tako
da je sada u toj banci nalazi depozit NBS od oko 10 miliona dolara.
Mirjana Mijušković, šef predstavništva Evroaksis banke u Srbiji, rekla je da nema
informaciju da poslovanje banke u Moskvi kontroliše policija i da bi, da je to tačno, ona to
morala da zna: “Naša banka radi prema propisima Centralne banke Rusije”
Aleksandar Vučić iz SRS tvrdi: “O upadu ruskih državnih agenata u Evroaksis banku
dobio sam potvrdu u vrhu državnih organa Srbije, ali i od ruske službe. Uskoro će se
saznati ko su ljudi koji odavde preko Rusije i Evroaksis banke obavljaju prljave poslove,
od Mlađana Dinkića preko Vuka Hamovića i ostalih”. On podseća da se ova ruska banka
spominjala pre četiri godine u Anketnom odboru Narodne skupštine o "strujnoj mafiji" u
Srbiji: “Ja sam, kao predsednik tog odbora, zaključio da je država pljačkana, da su u
Evroaksis banci držane devizne rezerve Srbije i da su od tih rezervi davani sumnjivi
krediti po najnižim kamatnim stopama”.
Ministar Mlađan Dinkić nije se juče javljao na telefon, a njegov savetnik za medije Igor
Avžner rekao je da ministar neće davati izjave za Kurir "zbog iznošenja kleveta i neistina
na njegov račun". Vojin Lazarević je, na pitanje da prokomentariše informacije o istrazi u
Evroaksis banci, odgovorio: "Ne mogu" i spustio slušalicu.
Između Nove godine i Božića u Budimpešti su se sastali biznismeni iz Srbije i Rusije
vezanih za sudbinu Evroaksis banke, radi dogovora kako da se izvuku iz cele priče.
11.01.2008. 17
Delegacija Rusije stiže danas u Beograd sa dokumentacijom o poslovanju Evroaksis
banke i malverzaciji srpskih tajkuna i ministara protiv potpisivanja sporazuma Srbije i
Rusije. Ova poseta, iako najavljena, obavijena je velom tajne, a tek nekoliko ministara
srpske vlade upoznato je sa suštinom sastanka. Prema moskovskom izvoru Kurira, ruski
zvaničnici raskrinkaće špekulacije srpskih moćnika u Evroaksis banci, a premijeru će
predočiti dokaze o lobiranju Dinkića za austrijski OMV, i umešanost nekih tajkuna u
kriminalne radnje. Dolazak ruske delegacije izazvao je paniku u Vladi. Vojin Lazarević je
juče oko pola dva došao na hitan sastanak u Vladu Srbije, a ministar Dinkić je otkazao
posetu Nišu.
Predsednik Evroaksis banke u Moskvi Nebojša Guzina nije davao izjave za medije.
Evroaksis, u to vreme pod nazivom Veksim, banka služila je tokom međunarodnih
sankcija protiv SRJ i za iznošenje srpskih milijardi. Novac koji je u džakovima prebacivan
na Kipar uplaćivan je u Popular banci na račune ’Anteksol’, ‘Braunkort’, ‘Protoneks’ i
kiparskih of šor firmi sa lažnim vlasnicima. Sa ovih računa deo novca je odlazio u Rusiju,
u Veksim banku. O ovakvom transferu postoji dokumentacija.
2001. godine guverner Mlađan Dinkić, sa ekipom eksperata, tragao je za srpskim
parama na Kipru. Nakon što je u kiparskoj štampi najavio da je na tragu Miloševićevim
milijardama, odjednom je ućutao. Ostala je sumnja da je došlo do dogovora srpskog
guvernera i kiparskog predsednika Tasosa Papadopulosa, koji je u vreme iznošenja
srpskih para na Kipar držao advokatsku kancelariju koja je kontrolisala „Anteksol“.
O bliskosti Mlađana Dinkića i Vojina Lazarevića pre tri godine posvedočio je sam Dinkić,
na Anketnom odboru za ispitivanje zloupotreba u trgovini strujom i finansijskim
transakcijama povezanim sa tom trgovinom: „Što se tiče Lazarevića, njega jesam viđao,
17
‘Glas javnosti’, G. J.

s obzirom na to da se radi o čoveku..., njegova supruga i moja supruga se druže... Radili

smo i 1998. godine program za Vladu Crne Gore. On je tada bio visoki funkcioner Vlade
Crne Gore, bio je savetnik Filipa Vujanovića. Tada je aktivno učestvovao sa nama koji
smo radili u ekspertskoj grupi na tom programu“. U leto, godinu ili dve pre Anketnog
odbora, na jahti Vojina Lazarevića društvo Vojinu i Marini pravili su Mlađan i Tanja
Dinkić, krstareći Kotorskim zalivom i Kornatima u Hrvatskom primorju.
Narodni poslanik Vladan Batić juče je postavio pitanje „zašto nadležno tužilaštvo u Srbiji
ćuti povodom sumnjivih transakcija vezanih za Evroaksis banku iz Moskve“. U pisanoj
izjavi medijima Batić podseća: „19. maja 2005. tadašnjem specijalnom tužiocu Jovanu
Prijiću podneo sam krivičnu prijavu vezanu za zloupotrebe oko privatizacije i prodaje
Nacionalne štedionice protiv nekoliko visokih tadašnjih i današnjih državnih funkcionera i
njihovih prijatelja i partnera... Čitav ovaj posao obavljen je upravo preko Evroaksis banke
u Moskvi. Počinjenim zloupotrebama nekoliko ljudi zaradilo je više desetina miliona
evra“.Batić pita zašto se, ako je osnovana, ta krivična prijava ne procesuira, a ukoliko
nije osnovana, zašto se ne odbaci?
Ruska Federalna služba bezbednosti stupila je u kontakt sa Bezbednosno-
informativnom agencijom. Mlađan Dinkić juče je bio u zgradi BIA kako bi pokušao da
opstruiše dalju istragu i izvuče sebe iz ove priče. Da li je ministar Dinkić juče došao po
nečijem pozivu ili je sam zakucao na vrata ove službe?
Vojin Lazarević je od pre desetak dana pojačao svoje privatno obezbeđenje. Njega je
ranije čuvalo pet telohranitelja. Sada se taj broj popeo na sedam i to ide u prilog
informaciji da se dešava nešto zbog čega Lazarević brine za svoju bezbednost.
29.02.2008. 18
Beogradski partner Fahrudina Radončića, Vojin Lazarević, svoje poslove u Bosni i
Hercegovini finansira preko ‘Evroaksis’ banke iz Moskve, koja je predmet istraga policija
u nekoliko evropskih zemalja, a zbog ozbiljnih finansijskih problema poslednjih meseci
nalazi se pred zatvaranjem.
‘Evroaksis’ banku osnovali su 1994, pod nazivom ‘Veksim banka’, najbliži saradnici
Slobodana Miloševića, kao način zaobilaženja spoljnog zida sankcija koje su Ujedinjene
nacije nametnule Jugoslaviji zbog učešća u ratovima u Hrvatskoj i BiH. Zvanični osnivači
bili su: ‘Jugobanka’, ‘Univerzal banka’. ‘Novosadska banka’ i ‘Vojvođanska banka’.
Borka Vučić, osoba od najvećeg poverenja i lični bankar Slobodana Miloševića, vodila je
poslove ove banke. U dokumentarnom serijalu "Insajder: državna pljačka Srbije" na
televiziji B92, prema nalazima MUP Srbije i tužilaštva u Hagu, Vučićeva je označena kao
osoba koja je organizovala i nadgledala iznošenje novca iz Srbije tokom devedesetih, i
finansiranje Miloševićevih ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Novac opljačkan od
građana Srbije kroz piramidalne šeme, šverc naftom, cigaretama i akciznom robom
iznosili su u gotovini radnici Državne bezbednosti i letovima JAT-a prenosili u Rusiju i na
Kipar. Istraga je pokazala da je tako iznet novac deponovan kod ‘Veksim’ banke u
Moskvi, i na račune velikog broja of-šor kompanija koje je Vučićeva osnovala na Kipru.
Kako je sama potvrdila, ova sredstva korišćena su za “servisiranje uvoza naftnih
derivata i svega ostalog što je bilo potrebno za funkcionisanje zemlje pod sankcijama”.
Kako i gde su plasirana sredstva iz ‘Veksim’ banke nikada nije rasvetljeno.
Vojin Lazarević se devedesetih godina bavio švercom nafte. Sam je potvrdio u emisiji
FTV, da je u tom poslu sarađivao i sa firmama Željka Ražnatovića Arkana. Jedan je od
osnivača crnogorske Narodne stranke koja je za vreme rata u BiH pomagala Radovana
Karadžića. Vlasnički udeo u ‘Veksim’ banci, pod nerazjašnjenim okolnostima, Vojin
Lazarević preuzima od Miloševićevih firmi u Moskvi, odmah posle 5. oktobra 2000.
18
‘Sve vijesti BA’, “Radončićev prijatelj Lazarević u pohodu na BiH”

godine. Oktobar 2000. ‘Veksim’ banka je dočekala kao najveći serviser uvozno-izvoznih
poslova velikih državnih firmi iz Srbije. Zbog spoljnog zida sankcija prema SRJ, koje su
ukinute nekoliko godina kasnije. Vlada Zorana Đinđića bila je primorana da produži život
‘Veksim’ banci i preko nje finansira transakcije domaćih državnih firmi. To je zahtevalo
promene u "Veksim" banci, a taj posao poveren je guverneru Narodne banke Jugoslavije
Mlađanu Dinkiću. Zbog asocijacija na Miloševićev režim, Dinkić naređuje da se ime
promeni u ‘Evroaksis’, i da se promeni vlasnička struktura. To je učinjeno tokom 2001, a
manjinski akcionari su dve godine kasnije, iz nepoznatih razloga, napustili banku. Tada
Lazarević preuzima kontrolu nad poslovanjem ‘Evroaksis’ banke, koja služi prvenstveno
kao garant u poslovima njegovih firmi ‘Rudnap’ i ‘Pima’ sa trgovinom naftnim derivatima.
Nedugo zatim Vlada Srbije odlučuje da smanji plasman deviznih rezervi u moskovskoj
banci, a njeno poslovanje u Srbiji počeli su da istražuju policija i vladin antikorupcijski
savet. Mediji su u decembru 2007. godine objavili da su i ruski organi započeli istragu o
‘Evroaksis’ banci, ali ova vest nije potvrđena.
‘Rudnap’ je 2007. godine dao ponudu za preuzimanje sarajevskog ‘Energoinvesta’, ali je
Vlada Federacije BiH do daljnjeg poništila ovaj tender. Dokumenti pokazuju da ‘Rudnap’
otkupljuje električnu energiju od Elektroprivrede BiH, a druga Lazarevićeva firma, ‘Minel
- Kotlogradnja’, učestvuje u remontu postrojenja TE Tuzla. U ovim poslovima finansijske
garancije za firme Vojina Lazarevića obezbeđuje ‘Evroaksis’ banka iz Moskve.
Prema podacima ruske Centralne banke (CRB), ‘Evroaksis’ banka ima ozbiljne
probleme sa raspoloživim kapitalom, i nije u mogućnosti da pruža garancije za poslove
vredne desetine miliona evra. Zvanični izveštaj CRB pokazuje da je ukupni raspoloživi
kapital ‘Evroaksis’ banke 504 miliona rubalja ili oko 14 miliona evra. Po pravilima CRB,
kao i većine drugih zemalja, nijedna banka ne sme da plasira preko 20% kapitala kojim
raspolaže jednom privrednom subjektu. Čak i ako je ‘Evroaksis’ banka odlučila da
plasira maksimalno dozvoljeni nivo sredstava, kreditirajući pomenute firme Vojina
Lazarevića, vrednost tih garancija ne bi smela da prelazi 2,8 miliona evra.
Poslovanje ‘Rudnapa’ preko ‘Evroaksis’ banke već je prouzrokovalo veliku aferu u
Albaniji. Početkom 2007. godine ova firma je bez tendera ili javnog procedure dobila
posao snabdevanja elektroprivrede KEŠ sa 50 megavata električne energije. Ovaj posao
napala je opozicija u Tirani, a sklapanju ugovora suprotstavio se i tadašnji direktor
albanske elektroprivrede Andi Beli. Beli je smenjen, a u Tirani se špekulisalo da je jedan
od razloga Belijevom protivljenju bila garancija opskurne ‘Evroaksis’ banke. Beli je tvrdio
da u slučaju problema sa isporukom energije KEŠ od ‘Rudnapa’ ne bi mogao naplatiti
neophodna sredstva i nabaviti struju preko drugog izvora.
09.03.2008. 19
Vojislav Koštunica nerado se pojavljuje javno, pa u njegovo ime često istupaju savetnici.
Posle parlamentarnih izbora 2007. godine, premijer je u svoj tim prebacio Srđana Đurića
nakon što je izgubio mesto direktora vladine Kancelarije za saradnju sa medijima. Ovih
dana, savetnik Đurić postaje direktor i glavni i odgovorni urednik TV ‘Avala’, nakon što je
RRA odobrila vlasniku ‘Pinka’, Željku Mitroviću da kupi 4,95% ‘Avale’, što je predsednik
Upravnog odbora ove televizije ocenio kao „pomoć u podizanju kvaliteta programa i
kreiranju uspešne poslovne politike ove medijske kuće”. Đurić je Koštunicu upoznao
1990. godine kada je bio član DS. Po profesiji je novinar, bio je urednik spoljnopolitičke
rubrike na ‘Studiju B’, a onda je prešao na BK televiziju gde je bio glavni i odgovorni
urednik informativnog programa. Napustio je Karića 2001. godine i postao suvlasnik
agencije ‘Olaf i Mekatir’ koja i danas uspešno posluje.
19
‘Politika’, Jelena Cerovina

Njegovo mesto zauzeće pravnik. Branislav Ristivojević, od nedavno savetnik premijera,

što je bio i u prošloj Koštuničinoj vladi, nakon što je pred izbore bio drugi portparol DSS.
Ristivojević je i predsednik Upravnog odbora „Železnica Srbije” iako po Zakonu o
sprečavanju sukoba interesa ne bi smeo da obavlja ove dve funkcije istovremeno.
U Koštuničinom kabinetu su i bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom
Milan Parivodić, bivši ministar za rad i zapošljavanje Slobodan Lalović, filozof Mile Savić,
karijerni diplomata Miroslav Šestović i pravnik Aleksandar Simić. Savetnici u stalnom
radnom odnosu dobijaju platu od 105.512 dinara, a univerzitetski profesori koji savetuju
premijera dobijaju naknadu od 67.000 dinara.
Koštuničin kabinet je menjan samo povremeno jer Koštunica se ne odriče lako nekih
ljudi u koje ima poverenja. Kada je stupio na vlast, 2000. godine, kao predsednik SRJ,
Koštunica je okupio ekipu ljudi koji su do danas ostali njegovi bliski saradnici. U prvom
timu bili su Slobodan Samardžić, Aleksandar Tijanić, Gradimir Nalić, Petar Lađević,
Rade Bulatović, a šef kabineta bila je Ljiljana Nedeljković. Ovi ljudi, iako nisu više u
neposrednom okruženju premijera, i dalje su uticajniji od onih koji su formalno savetnici.
Činjenica da su iz kratkotrajne savetničke fotelje postavljani za direktore uticajnih
institucija govori koliko ih Koštunica ceni, pa je savetnik za bezbednost Rade Bulatović
postavljen za direktora BIA, a savetnik za medije Aleksandar Tijanić za direktora
državne televizije, uprkos spornim biografijama za ta mesta.
Iz prve Koštuničine garniture savetnika zanimljiva je biografija Gradimira Nalića, aktiviste
JUKOM, koji je bio savetnik za ljudska prava. Koštunica je nameravao da Nalić bude
ministar policije, ali ta ideja nije prošla. Čedomir Jovanović, šef poslaničke grupe DOS u
Skupštini Srbije, optužio je Nalića za nastojanje da izgradi paralelnu službu Državne
bezbednosti, lojalnu Koštunici. Nalić je bio advokat Radeta Bulatovića kada je uhapšen
posle atentata na premijera Zorana Đinđića. Nalić je kasnije osnovao firmu za
obezbeđenje imovine i lica.
Među onima koji imaju najviše uticaja na Koštunicu, izdvaja se Slobodan Samardžić, čiji
uticaj je rastao sa zaoštravanjem kosovske problematike.
Dugo uz Koštunicu i ima uticaja i Aleksandar Simić, u drugom mandatu savetnik za
politička pitanja. Proteklih godina uzburkavao je javnost svojim izjavama, a susednu
Crnu Goru nazvao je nakon razdruživanja „kvazidržavom”.
Iako zvanično nisu na položaju, premijer uvažava, i nekadašnjeg savetnika predsednika
Srbije Borisa Tadića, Leona Kojena i književnika Matiju Bećkovića.
Osim savetnika, u javnosti su se pojavljivali i Koštuničini šefovi kabineta. Dok je bio
predsednik SRJ na tom mestu nalazila se Ljiljana Nedeljković, i pripisivan joj je značajan
uticaj na Koštunicu. Napustila je Koštunicu zato to što je bila nezadovoljna tretmanom u
stranci i rastom uticaja Zorana Drakulića, za koga je ona tvrdila da je štetan za stranku.
Kada je 2004. godine Koštunica postao premijer na njeno mesto je došao Aleksandar
Nikitović koji je bio njen zamenik dok je Koštunica bio predsednik SRJ. Nikitović je rođen
u Baru. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu gde je i magistrirao.
U kabinet je došao na predlog Koštunice s kojim se upoznao tokom rada u Institutu za
filozofiju i društvenu teoriju. Bio je vrlo uticajan u odnosima s Crnom Gorom (pre
otcepljenja), a imao je značajnu ulogu i u dobrovoljnim predajama haških optuženika. On
je zadužen i za odnose s poslovnim krugovima, a njegov kum je Vojin Lazarević.
28.08.2008. 20
‘Alo’ piše da je Dejan Mihajlov među najagilnijim za razvlašćenje u DSS čoveka od
poverenja Vojislava Koštunice, Aleksandra Nikitovića. Na udaru su i saradnici Nikitovića,
Dragan Šormaz i Jovan Palalić.
20
‘Balkan magazin’

‘Glas javnosti’ piše da je reč o obračunu sa partijskom oligarhijom, na čelu s Nikitovićem,

koja je, preuzela vlast u DSS. Pored Aleksandra Nikitovića u toj grupi su i Rade
Bulatović i Dragan Jočić. Raskol u DSS pripisuje se doskorašnjem finansijeru stranke,
Vojinu Lazareviću, koji se priklonio DS i SPS. Kao najveći greh pripisuje im se friziranje
informacija Koštunici, i usled toga loši rezultati na prošlim izborima.
11.09.2008. ‘Kurir’ 21
Vojina Lazarevića javnost je upoznala posle anketnog odbora Skupštine Srbije u vezi
malverzacija u trgovini naftom i strujom. Proteklih godina, svoje bogatstvo uvećao je
višestruko zahvaljujući sprezi sa Vojislavom Koštunicom, Aleksandrom Nikitovićem,
Mlađanom Dinkićem, i Radetom Bulatovićem. Većinski vlasnik firme ‘Rudnap grupa’,
Vojin Lazarević, osnivanjem konzorcijuma sa još 12 srpskih firmi ima za cilj da očuva
monopol u isporuci opreme i vršenju usluga Elektroprivredi i drugim javnim preduzećima.
Odlazak Koštunice i Nikitovića u opoziciju Lazarević je doživeo kao opasnost po
monopol njegovih kompanija na srpskom energetskom tržištu. Prijateljstvo sa Dinkićem i
Nikitovićem pomoglo mu je da uveća profit svojih firmi. ‘Rudnap grupa’, osnovana 2005,
kada su DSS i G17 bili na vrhuncu moći, u godini osnovanja, ostvarila je prihod od 69,2
miliona dinara, sledeće godine prihodi su narasli na 288,6 miliona, da bi 2007.
kompanija ostvarila prihod od 8 milijardi dinara.
Da li će Mlađan Dinkić biti u prilici da, bez Nikitovića, pruži podršku kompanijama svog
kuma Vojina Lazarevića u energetici, kao prethodnih godina, je glavni razlog zbog kojeg
je Lazarević formirao konzorcijum sa gotovo svim firmama koje trenutno posluju sa EPS.
Većini članica nije potreban konzorcijum, ali su pristupile iz straha od ‘Rudnapa’. Jedna
od kompanija koje su pristupile konzorcijumu je i ‘ABS d.o.o.’, Nenada Popovića, koji je
blizak vrhu DSS i ima direktan prolaz do Vojislava Koštunice. U ABS prvo nisu želeli da
govore, obrazložući da nisu član konzorcijuma, a kad im je predočena kopija ugovora
koji je za ABS potpisao direktor Zoran Radosavljević, rekli su da ne mogu komentarišu.
Iz „Rudnap grupe“ nisu bili spremni da komentarišu ove navode. U ime ‘Rudnap grupe’,
čiji je većinski vlasnik Vojin Lazarević, ugovor o konzorcijumu kojim se uspostavlja
monopol u oblasti energetike sa još 12 srpskih firmi potpisao je Slobodan Babić. Babić je
bio direktor EPS od 1997. do 1999, u kom periodu je bio jedan od ljudi koji su omogućili
Vojinu Lazareviću prve profitabilne poslove sa električnom energijom.
17.09.2008. 22
U prostorijama Elektroprivrede Srbije 4. septembra 2008. promovisan je konzorcijum za
konsalting i inženjering u energetici, koji čine 12 srpskih kompanija, a predvodi firma
‘Rudnap’, Vojina Lazarevića. “Vojin Lazarević pokušava da pod plaštom konzorcijuma,
koji čine 12 kompanija, sačuva svoju poziciju i kupi vreme u kom bi uspeo da izgradi
nove pozicije u kabinetu predsednika Tadića i premijera Cvetkovića, slične onim koje je
imao u kabinetu Vojislava Koštunice”, kaže izvor iz ministarstva energetike.
Vojin Lazarević je preko Aleksandra Nikitovića, šefa kabineta Vojislava Koštunice, uticao
na poslovne odluke u NIS i EPS i tako obezbeđivao unosne poslove svojim firmama. “To
je bila čitava mreža ljudi i firmi pod kontrolom Vojina Lazarevića. Dovoljno je bilo da
Nikitović, kada treba da se završi neki posao za Lazarevića, okrene telefonom direktore
u NIS ili EPS. Za sve te ljude, od Slobodana Babića, predsednika UO ‘Rudnap’ i
direktora EPS od 1997. do 1999, preko sadašnjeg direktora EPS Vladimira Đorđevića i
tehničkog direktora Zorana Manasijevića, pa do Boška Buhe, direktora proizvodnje,
postoji opravdana sumnja da su u poslovnim odnosima s Lazarevićem”, tvrdi izvor i
21
‘Kurir’, V. Stanić “Ne dam!”
22
‘Kurir’

dodaje da bi bilo zanimljivo ispitati rođačko-kumovsko-zavičajne veze ovih ljudi. Pored

toga što je Nikitović blizak sa Lazarevićem, i Dragan Vignjević, nekadašnji direktor
Elektromreže Srbije, je kum Radeta Bulatovića, bivšeg šefa BIA i čoveka koji je bliski
saradnik Aleksandra Nikitovića. To su sve ljudi koji okružuju Vojislava Koštunicu i od
najvećeg su mu poverenja.
Vojin Lazarević je započeo posao početkom devedesetih, u sprezi sa tajnim službama
SCG. Bio je jedan od osnivača i finansijera NS Novaka Kilibarde, jedno vreme i poslanik
u parlamentu, a bio je i član UO Elektroprivrede Crne Gore u ime Vlade. Jedan je od
organizatora šverca nafte iz Albanije preko Skadarskog jezera uz političku pomoć
Kilibarde, Predraga Drecuna, Predraga Popovića i NS. U vreme sankcija organizovao je
probijanje granične rampe između Srbije i Rumunije, kada je cela kompozicija cisterni
ušla u SRJ. Krajem 1990.-tih okrenuo se drugom unosnom poslu, trgovini strujom.
18.09.2008. 23
Ministar odbrane Dragan Šutanovac pokušao je da ubedi predsednika Srbije Borisa
Tadića da kompaniji ‘Rudnap grupa’ Vojina Lazarevića treba pružiti podršku. Izvor iz
ministarstva energetike kaže: “Posle parlamentarnih izbora Šutanovac je naprasno
počeo da se interesuje za energetiku. Kolege iz Tadićevog okruženja su mi javile da je
Šutanovac pokušao da ubedi predsednika da ‘Rudnapu’ omogući mesto u energetskom
aranžmanu s Rusima”. U Vladi Srbije šuška se da Šutanovac aktivno lobira da
Lazarevićev konzorcijum dobije posao remonta bloka u Termoelektrani ‘Kostolac’,
vredan između 800 miliona i milijardu evra, kao i izgradnju gasnih elektrana koje se
pominju u energetskom sporazumu Srbije s Ruskom Federacijom. Približavanje
Šutanovcu, Lazareviću bi trebalo da nadomesti rupu u prilivu bezbednosnih informacija
posle odlaska Radeta Bulatovića sa mesta šefa BIA. Glavni čovek za pribavljanje
bezbednosnih informacija za Vojina Lazarevića bio je šef kabineta Vojislava Koštunice,
Aleksandar Nikitović. Njegova funkcija nije bila vezana za bezbednost, ali se proteklih
godina jedino Nikitović pitao ko će biti na čelu BIA i kako će se koristiti informacije koje
kabinet predsednika Vlade dobija od ove službe. On je bio čovek broj jedan za
bezbednosni deo Lazarevićevog poslovanja. Pored toga, bio je glavni u kadrovskoj
politici DSS i javnih preduzeća u Srbiji. Rade Bulatović, šef BIA, je drugi po važnosti u
bezbednosnom sektoru Lazarevićeve mreže, posle Aleksandra Nikitovića.
Najbitniji čovek za poslovanje Lazarevićevog ‘Konzorcijuma za konsalting i inžinjering u
energetici’ je direktor EPS, Vladimir Đorđević. Da bi obezbedio da on ostane na tom
mestu, Lazarević je obnovio kontakte s bivšim partnerom Vukom Hamovićem, koga je
proteklih godina istisnuo iz poslovanja u Srbiji. Do rastanka sa Hamovićem, Lazarević je
bio potpredsednik borda direktora EFT, čiji je deoničar bio od 2001. godine. Za opstanak
Đorđevića, Lazarević računa i na podršku Dragana Šutanovca. Lazarevićevi ljudi u EPS,
pored Đorđevića, su i pomoćnik direktora Zoran Manasijević i direktor proizvodnje Boško
Buha. U JP „Beogradske elektrane“ Lazarević se oslanja na direktora Vladana
Markovića, kuma Radeta Bulatovića, koga je sačuvao preko veza u SPS, kao zamenika
direktora. U Elektromreži Srbije Lazarević je odlaskom direktora Dragana Vignjevića
potpuno izgubio uticaj na poslovanje. Vignjević je potpisnik čuvenog ugovora s
hrvatskom firmom ‘Konačar transformatori’ kojim je EMS oštećen za više miliona evra.
Nikitović nije želeo da komentariše svoju ulogu u energetskoj mreži Lazarevića. Dragan
Šutanovac je izjavio da ništa od toga nije tačno. Vojin Lazarević, sa kojim su novinari
pokušavali da stupe u kontakt, nije se oglasio.
Vojin Lazarević je diplomirao pravo. Otišao je u pomorce za oficira trgovačke mornarice.
Potom se pridružio porodičnoj advokatskoj kancelariji "Lazarević" u Kotoru. Tokom 1992.
23
‘Kurir’, V.Stanić “Lobista”

godine osnovao je preduzeće ‘Pima’ u Kotoru čiji je i danas većinski vlasnik. Uz biznis,
bavio se i politikom, kao član Narodne stranke Crne Gore od 1990. godine, sa kojom je
DSS imao koalicioni sporazum. Od 1992. do 1996. poslanik je crnogorskog i saveznog
parlamenta, a od 1998.do 2000. godine, obavljao je funkcije ministra bez portfelja a
zatim savetnika predsednika vlade Crne Gore za ekonomske odnose. Bio je član
Upravnog odbora ‘Jugopetrol Kotor’ i Elektroprivrede Crne Gore.
Umesto zaključka: Šta reći danas: slučajno ili sistemski?
Ovako izgleda funkcionalan sistem

Radni dan svakog predsednika SAD počinje brifingom sa obaveštajnim službama.
Nakon izbora, Centralna obaveštajna agencija (CIA) i Nacionalna obaveštajna agencija
(NSA) će, na jutarnjim sastancima, mnogo detaljnije obavestiti novog predsednika,
Baraka Obamu, o tajnim informacijama u vezi sa bezbednošću zemlje, od terorizma do
ojačale Rusije. Novi predsednik „će imati uvid u potpune obaveštajne izveštaje koje na
dnevnoj bazi dobija i predsednik Džordž Buš, koji se razlikuju od onih u koje je Obama
imao uvid kao senator. Ovi brifinzi su deo tranzicionog perioda dok Obama ne preuzme
funkciju“, objasnio je direktor CIA, Majkl Hajden.
I Tužilački sistem
Policijska stanica u Velikoj Plani dostavila je Opštinskom javnom tužilaštvu u Velikoj
Plani službenu belešku o razgovoru sa Draganom Jočićem o udesu koji se dogodio 25.
januara 2008. Opštinski javni tužilac u Velikoj Plani Vesna Ivanović izjavila je da je
službenu belešku policije sa izjavom Dragana Jočića dobila 13. oktobra 2008, ali nije
kazala kada je beleška sačinjena. “Reč je o prvoj i jedinoj izjavi koju je Dragan Jočić dao
policijskim službenicima posle saobraćajne nesreće. Zbog teškog stanja u kome se
nalazio nakon udesa od njega nije odmah uzeta izjava” kazala je. U belešci piše da je
bivši ministar policije spavao u vozilu kada se dogodio udes, i da ne zna šta je prethodilo
nesreći. Ona je potvrdila da je policijsku belešku prosledila istražnom sudiji Miroljubu
Živanoviću. Živanović je spise iz istrage, dopunjene ovom Jočićevom izjavom, uputio
Institutu Saobraćajnog fakulteta u Beogradu kako bi se uradilo dopunsko veštačenje,
koje je tražila tužiteljka.
II Javna preduzeća
Bivši šef Državne bezbednosti Goran Petrović izjavio je 27. oktobra 2008. na suđenju
pripadnicima drumske mafije u Specijalnom sudu da se služba bavila tim slučajem, ali
da je nakon dolaska novog rukovodstva policije 2004. godine neko iz MUP Srbije
provalio akciju: “Kada je trebalo da se otpočne sa hapšenjem i predmet uobliči u krivičnu
prijavu, održan je sastanak čelnika MUP Dragana Jočića, Miroslava Miloševića i šefa
BIA Radeta Bulatovića, posle kog su operativci BIA na prisluškivanim telefonima čuli
izjave „prekidaj sve”, „provaljeni smo, uništi dokaze”. On nema neposrednih saznanja u
vezi sa malverzacijama u naplati putarine, ali je ispričao da je „uz kafu saznao da je
žena generala Miloševića radila kao pravnik u ‘Putevima Srbije’, gde je bila zaposlena
većina optuženih i da su tako informacije otišle gde ne treba”. U predmetu „drumske
mafije”, 53 osobe se terete da su od 2004. do 2006, koristeći modernu tehnologiju,
uzimale novca od naplate putarina i tako oštetile državu za više od 6,5 miliona evra.
Kontrola tokova novca, korupcija, obezbeđivanje koalicija ili saveznika nagradama u
pojedinim firmama neće prestati sve dok stranke, barem, ne počnu da na čelo javnih
preduzeća i u upravne odbore postavljaju ljude koji to zaslužuju stručnošću i znanjem.
Umesto da se bavi ključnim problemom gazdovanja javnim preduzećima, vlada odlučuje
da se članovima upravnih odbora javnih preduzeća snize nadoknade. Problem nije u
visini nadoknada za članove upravnih odbora, već u tome što stranke na vlasti javna

preduzeća doživljavaju kao feude. „Kadrovi“ koji se postavljaju za direktore, i sada i

ranije, kao da nije bilo gorih (da je bilo našli bi ih).
Prema godišnjim izveštajima o poslovanju u 2007, u Srbiji nema bolje zarade od
članstva u odborima javnih ili preduzeća u vlasništvu države na čije poslovanje i visinu
zarada Vlada ne može da utiče, koja su zato interesantna u raspodeli između političkih
stranaka. U upravnim odborima najviše je univerzitetskih profesora, službenika državne
administracije i politički podobnih stručnjaka opšte prakse, a ima i anonimnih ljudi, jer je
članstvo u upravnim odborima isplativo i u malim firmama. Malo je izveštaja o poslovanju
u kojima je kao naknada, za malo rada i još manju odgovornost, članova odbora
navedena suma manja od 500 do hiljadu evra godišnje.
U Komercijalnoj banci u 2007. godini 7 članova UO, među kojima i direktor ‘Dunav
osiguranja’ Mirko Petrović, primilo u proseku po 15.000 evra. U izveštaju Komercijalne
banke za predsednika i članove izvršnog odbora nije popunjena rubrika „isplaćene neto
zarade“. U Poštanskoj štedionici zarada predsednika izvršnog odbora Srđana Cekića u
2007. iznosila je 2.876.000 dinara (oko 36.000 evra), U Privrednoj banci Pančevo
predsednik IO u 2007. primio je 5.325.297 dinara (oko 66.000 evra), a članovi UO, među
kojima je Marija Mitić, specijalni savetnik za finansijsko izveštavanje banaka i drugih
finansijskih organizacija Udruženja banaka Srbije (UBS), dobili su nadoknadu od oko
milion dinara. Na ime plata i drugih naknada 7 članova izvršnog i upravnog odbora niške
AIK banke, među kojima i penzioner, prof. dr Jovan Gorčić, u 2007. inkasirali su oko
530.000 evra.
U DDOR Novi Sad predsednik Upravnog odbora je generalni sekretar UBS, Veroljub
Dugalić. Rubrika o njegovim primanjima na ovoj funkciji je prazna, ali u izveštaju
kragujevačke Kredi banke piše da je Dugalić kao član UO u 2007. primio 455.923
dinara. Veroljub Dugalić je profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, a pored
DDOR-a i ‘Kredi banke’, član je i UO Beogradske berze. Goran Lončar, osnovne plate
direktora Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, primio je, kao član UO Poštanske
štedionice, tokom 2007, neto 1.140.000 dinara.
Penzionisani direktor ‘Jubanke’ Mirko Steljić je predsednik Nadzornog odbora pirotskog
‘Tigra’. Sa članovima Odbora, profesorom FON-a Milićem Radovićem i Draganom
Milosavljevićem iz Uprave javnih prihoda, u 2007. podelio je naknadu od 2.616.044
dinara (oko 32.000 evra).
Upravne odbore sa pristojnim naknadama za članove imaju i mnoge privatizovane firme.
Najniža naknada za članstvo u UO zrenjaninske fabrike ulja ‘Dijamant’, vlasništvo
hrvatskog ‘Agrokor’, 2007. godine iznosila je 485.838 dinara (preko 6.000 evra), i
isplaćena je direktorki brokerske kuće ‘M&V Investments’ Dragijani Radonjić-Petrović
koja je, još član UO ‘Knjaz Miloš’ i beogradske ‘Agroopreme’.
Jedan od rekordera po broju članstava u upravnim odborima je Dragan Đuričin, profesor
Ekonomskog fakulteta u Beogradu: u ‘Apatinskoj pivari’ je kao član UO u 2007. primio
958.928,02 dinara, a član je UO i ‘Hipo-Alpe-Adrija banke’, ‘Imlek’, ‘Metalca’ i ‘Sintelona’
i predsednik Nadzornog odbora Instituta za kardiovaskularne bolesti ‘Dedinje’.
Zarade uprava banaka u 2007. godini:
AIK banka, 7 članova, 42,24 mil. din
Agrobanka, 14 članova, 35,39 mil. din
Privredna banka Beograd, 8 članova, 22,43 mil. din
JUBMES banka, 10 članova, 19,74 mil. din
Univerzal banka, 13 članova, 17,11 mil. din
Poštanska štedionica, 8 članova, 11,64 mil. din
Privredna banka Pančevo, 8 članova, 16,14 mil. din
Čačanska banka, 8 članova, 11,65 mil. din
III Diplomatska služba

Miladin Kovačević, kome je 28.10.2008. određen pritvor zbog sumnje da je brutalno

prebio američkog studenta Brajana Stajnhauera i da je umešan u izdavanje nelegalnog
pasoša, pred istražnim sudijom nije teretio bivšeg konzula Slobodana Nenadovića.
Kovačević je u istrazi rekao da je u američkom zatvoru preživeo torturu i da se zato
obratio konzulatu. “Pre nego što sam došao u konzulat, popio sam tablete za smirenje,
tako da se ne sećam ko je primio mene i moju majku kada smo stigli u naše diplomatsko
predstavništvo”, rekao je Kovačević. On je promenio svoj prvobitni iskaz iz septembra
kada je svedočeći u istrazi protiv vicekonzula Igora Miloševića rekao da je u konzulatu u
Njujorku video konzula Nenadovića. Kovačević se nije izjašnjavao o prebijanju
Stajnhauera pošto ga je tako posavetovao advokat Borivoje Borović.
Advokati Stanka Subotića zv. Cane podneli su 31.10.2008. krivičnu prijavu protiv
nepoznatih osoba iz „ kabineta bivšeg predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice”:
“Tekstovi u ‘Nacionalu’ naručivani su iz Beograda i u Hrvatsku su donošeni i
diplomatskim kanalima. Neformalno telo pri kancelariji tadašnjeg predsednika SR
Jugoslavije nalazio se u prostorijama Koštuničinog kabineta, a u toku 2001. godine
faksovi sa novinskim tekstovima slati su sa broja telefona koji je pripadao kancelariji
Aleksandra Nikitovića, tadašnjeg zamenika šefa kabineta Vojislava Koštunice. Ti članci
prvo su završavali u italijanskoj ambasadi u Beogradu, a zatim u italijanskom tužilaštvu i
organima EU. Na osnovu ovako konstruisanih materijala otpočinjala je istraga protiv
Stanka Subotića, u Lihtenštajnu, Švajcarskoj i Francuskoj, a posle istraga sudovi su
završavali procese skidajući sumnju sa Subotića”, tvrdi advokat Slobodan Beljanski.
IV Personalni sistem bivših
Zbog sumnje da su izvršioci atentata na Ivu Pukanića i Niku Franića, hrvatska policija
raspisala je potragu za Željkom Milovanovićem zv. ‘Crveni Vetar’, bivšim pripadnikom
JSO, i Bojanom Gudurićem iz Novog Sada, pripadnikom grupe kojoj se sudilo pred
Specijalnim sudom (vođa grupe Zoran Popović zv. ‘Ćelavi’, izbeglica iz Pakraca, tvrdio je
da je 1996. „radio pri DB u JSO”, iz koje je kasnije izašao). Ministar Ivica Dačić rekao je
da su ljudi uhapšeni u istrazi ubistva Pukanića „povezani s Jocićem, sa ljudima u Srbiji,
sigurno i sa osobama u Crnoj Gori. Da li su povezani sa ubistvom, ne znam”. Direktor
srpske policije, Milorad Veljović, izjavio je da MUP, do sada, nije dobio zahtev Hrvatske
po pitanju Sretena Jocića, dodao da je “Jocić verovatno u Srbiji”.
Bivši vojni obaveštajac Slobodan Đurović zv. ‘Kardinal’ (54) iz Bara trebalo je, po nalogu
Sretena Jocića zv. ‘Amsterdam’, da prebaci Roberta Matanića iz Zagreba u Srbiju i
skloni ga od istrage hrvatske policije. Pre polaska u Zagreb, Đurović se, u Beogradu,
sreo sa Jocićem. Sa kakvom je porukom za krenuo za sada nije poznato. Hrvatska
policija je nekoliko sati pre ušla u trag telefonskom kontaktu Matanića i Beograđanina
Milenka Kuzmanovića, vozača koji je sa Đurovićem trebalo da krene u Zagreb i sa
lažnim dokumentima ga prebaci u Srbiju. Đurović do sada nije spominjan u srpskoj
javnosti. Bio je vojni pilot i saradnik Obaveštajne službe VJ do sredine 1980.-tih godina.
Onda je iz Zadra prebegao u Italiju, u kojoj je boravio godinama, a izvesno vreme živeo
je u Francuskoj. Devedesetih godina, u Holandiji, počeo je da sarađuje sa Jocićem i
postao njegov čovek od najvišeg poverenja. Bivši vojni pilot i obaveštajac VJ zadužen je
za Jocićeve finansijske poslove. Nakon što je istraga krenula u tom smeru, list „Blic”
pronašao je izvor da je Slobodan Đurović, već godinama pod „policijskom obradom”:
“Đurović je vlasnik nekoliko firmi ‘Grosom trejding’, ‘Veko trejd’, ‘Pangam’, ‘Vermot’,
preko kojih je prao novac od droge, i kupovao preduzeća po Srbiji u postupku
privatizacije... Za Đurovića bi se pre reklo da je „mozak Jocićeve organizacije”.
Otac Vuka Hamovića, jednog od osnivača EFT, bio je general, načelnik generalštaba
JNA, što je mladog Vuka uvelo u sfere širom Jugoslavije. Od 1968. do 1972, studirao je
ekonomiju u Beogradu, gde je 1974. magistrirao. Odmah se zaposlio u 'Energoprojekt'-u
i za 10 godina postao je predsednik 'Energodata', informacione firme 'Energoprojekta',

koja je razvila prvi jugoslovenski personalni računar „Tim 011“. Iz državnog sektora
izašao je 1987, nakon otvaranja jugoslovenske privrede za privatno preduzetništvo,
kada je osnovao privatnu firmu 'Milna'. Nakon dve godine u toj firmi, sa Zoranom
Drakulićem osnivao je 'Ist point Holding', firmu koja je osnovana sredstvima ’Geneks'-
ove firme 'Jugo-Arab'. Od 1989-1992. Vuk je bio uspešan u trgovini na sekundarnom
tržištu međunarodnim dugovima, preko poravnanja dugova između država bivšeg
sovjetskog bloka u transakcijama na evropskom finansijskom tržištu.
Tor Tanke Holm, šef Odeljenja za sprovođenje zakona Misije OEBS u Srbiji, kaže da
depolitizacija MUP-a Srbije ostaje najvažniji cilj i izazov. Ona se odnosi na uloge i
odgovornosti. Ministarska postavljenja su rezultat demokratskih procesa, a postavljenja
profesionalnih policajaca i službenika trebalo bi da budu rezultat transparentnog procesa
odabira i popune. Zato uvođenje adekvatnog sistema upravljanja ljudskim resursima, koji
između ostalog podrazumeva odabir, napredovanje u službi, profesionalnu odgovornost,
ostaje važan aspekt rešavanja pitanja depolitizacije. Napori se uglavnom odvijaju na
nižim nivoima i u pojedinim sektorima. Reformi policije je potrebno više strateškog
razmišljanja. Odgovornost rada policije je temelj reforme. Unutrašnja kontrola ne znači
samo istraživanje navodnih slučajeva lošeg ponašanja policije već podrazumeva i
sistematičan, proaktivan i trajni proces pronalaženja i rešavanja uzroka takvog
ponašanja. Na nivou politike važno je da kritičke ocene Skupštine, medija i društva budu
konstruktivnije.
V Sistem u javnim nabavkama
Ministarstvo ekonomije odlučilo je avgusta 2008. da sprovede restriktivni postupak za
dodelu posla procene Naftne industrije Srbije prema Zakonu o javnim nabavkama. Ovaj
postupak predviđa da se firmama, koje su prošle kvalifikaciju u prethodnom periodu,
pošalje obaveštenje da dostave ponudu za određeni posao. Poslata su obaveštenja
„velikoj četvorki“, kako se nazivaju konsultantske kuće ‘Dilojt’, ‘Prajs voterhaus kupers’,
KPMG, ‘Ernst i Jang’ da dostave svoje ponude, ali je to uradila samo ‘Diloit’, i po proceni
komisije odlučeno je da se sklopi ugovor sa jedinim ponuđačem. Da li je postupak valjan
ako se dostavi samo jedna ponuda? Određene spekulacije u vezi procedure izaziva to
što je u ‘Dilojt’-u radio Nebojša Ćirić, pomoćnik ministra ekonomije. O dodeljivanju posla
odlučila je komisija u kojoj su bili Dušan Šutanovac, savetnik u Agenciji, Marija Ilić,
rukovodilac u Agenciji, Dušan Vuković, savetnik u Ministarstvu ekonomije i Filip Šanović,
savetnik u Agenciji.
JP ‘Železnice Srbije’ našle su se u žiži javnosti zbog nabavke 70 vozila u vrednosti od
2,2 miliona evra. U Upravi za javne nabavki nisu odobrili tu nabavku. Za ovu nabavku
odlučili su se direktor Milenko Šarančić, posebna komisija i Upravni odbor, pre 6 meseci,
neposredno posle izbora, dok su još bili u prilici. Vozila se, bez zvanične procene da
su neophodna i bez plana obnove voznog parka, isplaćuju 4 godine jer se uzimaju na
lizing, koji ne samo da nije sklopljen sa domaćom ‘Zastavom’, već je skuplji i biće plaćan
trgovačkoj firmi. Šarančić nije odgovorio članovima UO da li je krenuo u otkup službenog
stana, ni zašto on sprovodi nabavku 70 vozila za ‘Železnice Srbije’ vredne 2,2 miliona
evra, među kojima i dva luksuzna, od po 106.000 evra, iako je najavljena njegova
smena. Nema odgovora ni kako je lokal ‘Železnica Srbije’ od 222 kvadratna metra u
Kralja Aleksandra 104 prodat za 300.000, kada je nuđeno 1.100.000 evra, ni po kojim
uslovima su prodati lokali ovog preduzeća od 60 kvadratnih metara u Mileševskoj, gde je
sporni “Šarančićev” stan, dva lokala od po 76 i 50 kvadratnih metara u Kneza Miloša 81,
i četiri lokala u Cvijićevoj, ukupne površine 260 metara kvadratnih.

Nedodirljiva Organizovana Grupa

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Nedodirljiva Organizovana Grupa

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Građanski institut za demokratiju i bezbednost PARALAKS

- Centar za izučavanje javne politike

NEŠTO ZA NIŠTA - ZAŠTO

Umesto predgovora: Iz izveštaja "EFT – energetska mafija", nepoznatih autora

Beograd, novembar 2008. godine 1

Beograd, novembar 2008. godine 2

Umesto uvoda: Vladimir Popović Beba o “tajkunskoj državi”

Beograd, novembar 2008. godine 3

Beograd, novembar 2008. godine 4

mu je ministar Mihajlović, koji je tu akciju tajno sprovodio, o tome pričao i na neki ga

Beograd, novembar 2008. godine 5

Beograd, novembar 2008. godine 6

Beograd, novembar 2008. godine 7

Po Vučiću, u Srbiji se “uspostavlja i pokušava da dođe na vlast najveća organizovana

Beograd, novembar 2008. godine 8

tržište hartija od vrednosti najviše se prikriveno pojavljuje Stanko Subotić Cane a

Beograd, novembar 2008. godine 9

Vladan Batić o ulozi Mlađana Dinkića

Beograd, novembar 2008. godine 10

Beograd, novembar 2008. godine 11

Mlađan Dinkić je tražio da se "jasno i nedvosmisleno" saopšti ukoliko ne postoji nikakav

Beograd, novembar 2008. godine 12

je činjenica" da su Dinkić i čelnici G17 plus „uhvaćeni s prstima u koferu sa 100.000

Beograd, novembar 2008. godine 13

ponuđena je mogućnost izbora između otkupa poslovnog prostora i prenosa akcija u

Beograd, novembar 2008. godine 14

Beograd, novembar 2008. godine 15

demantovao da Vojin Lazarević iz EFT odlazi iz političkih razloga, zbog sukoba sa

Beograd, novembar 2008. godine 16

Beograd, novembar 2008. godine 17

Beograd, novembar 2008. godine 18

Montmontaža. Početkom nedelje KEŠ je ukinuo restrikcije električne energije posle

Beograd, novembar 2008. godine 19

Beograd, novembar 2008. godine 20

Vladimir Marjanović - direktor Direkcije za upravljanje EES. Čovek sklon kriminalu. Da bi

Beograd, novembar 2008. godine 21

Nikolić (zamenio S. Babića), a parafirali su ga Radivoje Dangubić i Aca Marković. U ime

Beograd, novembar 2008. godine 22

U periodu 1995-2000, partneri EPS bili su najčešće ‘EGL’ iz Švajcarske i ‘N-trejd’ iz

Beograd, novembar 2008. godine 23

Beograd, novembar 2008. godine 24

Beograd, novembar 2008. godine 25

Beograd, novembar 2008. godine 26

Biznis ali “fer”

Beograd, novembar 2008. godine 27

Beograd, novembar 2008. godine 28

za ispitivanje malverzacija u trgovanju električnom energijom i finansijsko-bankarskim

Beograd, novembar 2008. godine 29

s obzirom na to da se radi o čoveku..., njegova supruga i moja supruga se druže... Radili

Beograd, novembar 2008. godine 30

Beograd, novembar 2008. godine 31

Njegovo mesto zauzeće pravnik. Branislav Ristivojević, od nedavno savetnik premijera,

Beograd, novembar 2008. godine 32

‘Glas javnosti’ piše da je reč o obračunu sa partijskom oligarhijom, na čelu s Nikitovićem,

Beograd, novembar 2008. godine 33

dodaje da bi bilo zanimljivo ispitati rođačko-kumovsko-zavičajne veze ovih ljudi. Pored

Beograd, novembar 2008. godine 34

Umesto zaključka: Šta reći danas: slučajno ili sistemski?

Ovako izgleda funkcionalan sistem

Beograd, novembar 2008. godine 35

preduzeća doživljavaju kao feude. „Kadrovi“ koji se postavljaju za direktore, i sada i

Beograd, novembar 2008. godine 36

Miladin Kovačević, kome je 28.10.2008. određen pritvor zbog sumnje da je brutalno