Кратак преглед предавања

Орган вида (organum visus) је парни орган чији је највећи део смештен одговарајућој коштаној
очној шупљини (orbita). Орган за вид састоји се из : очне јабучице, помоћних органа ока и видног
живца. Очна јабучица (bulbus oculi) смештена је у предњем делу коштане очне дупље, окружена
својим мишићима, масним телом очне дупље (corpus adiposum orbitae) као и осталим помоћним
органима ока. Јабучица је облика лопте, чији је предњи део јаче испупчен од задњег. Због тога је
предње-задњи пречник очне јабучице (износи око 24 мм), већи од усправног и попречног
пречника (оба пречника су по 23 мм). У грађи очне јабучице учествују : омотачи очне јабучице и
садржај очне јабучице. Омотачи очне јабучице су три танке опне : спољашња или фиброзна,
средња или судовна, и унутрашња опна. Спољашња или фиброзна опна очне јабучице (tunica
fibrosa bulbi) је чврста, фиброзна опна, која штити унутрашњост ока и пружа отпор интраокуларном
притиску. Фиброзна опна служи и за припајање мишићима покретачима очне јабучице. Саставни
делови фиброзне опне су рожњача и беоњача. Рожњача (cornea) представља предњу петину
фиброзне опне очне јабучице. Она је прозрачна и служи за пролаз светлости али има улогу и
конвексно-конкавног сочива (прелама светлост). Обзиром да рожњача има облик одсечка лопте,
на њој се разликују: предња страна (facies anterior), задња страна (facies posterior) која је
издубљена и одговара предњој очној комори и ивица рожњаче (limbus corneae). Због функције
коју има рожњача мора да буде потпуно провидна због чега не поседује ни крвних ни лимфних
судова. Зато рожњача хранљиве материје добија преко пукотинастих простора у посебној
супстанци рожњаче. Беоњача (sclera) гради задње 4/5 фиброзне опне очне јабучице. Њена
спољашња, испупчена површина покривена је фасцијалним омотачем очне јабучице (vagina s.
fascia bulbi), а напред још и вежњачом очне јабучице (tunica conjunctiva bulbi). Унутрашња
површина беоњаче је издубљена и одговара судовњачи (choroidea). Беоњача је чврста,
нерастегљива, беличаста и непрозрачна опна. Она има облик лопте, пресечене на предњем крају.
У велики кружни, предњи отвор беоњаче увлачи се периферна ивица рожњаче. Осим овог отвора,
на беоњачи се налазе и мањи отвори који служе за пролаз крвних судова и живаца као и отвор
оптичког живца и отвори за артерије и вене беоњаче. Осим ових отвора, у предњем делу беоњаче
налази се и веома важан венски синус беоњаче (sinus venosus sclerae), познат и под називом
Шлемов канал (canalis Schlemmi). Очна водица непрестано отиче из предње коморе у Шлемов
канал. Средња или судовна опна очне јабучице (tunica vasculosa bulbi) лежи између беоњаче и
мрежњаче.Ова опна учествује у исхрани очне јабучице, посебно мрежњаче, пошто средишња
артерија мрежњаче (a. centralis retinae) не може у потпуности да исхрани све њене слојеве.
Средња опна очне јабучице састоји се из три, морфолошки и функционално, различита дела. То су :
дужица, цилијарно тело и судовњача. Дужица (iris) представља предњи део судовне опне. Облика
је танке, кружне плоче, која је постављена у фронталној равни, иза рожњаче, а испред сочива
(lens). У свом средишном делу дужица поседује кружни отвор који се назива зеница (pupilla).
Дужица има улогу дијафрагме ока, јер помоћу посебних мишића регулише количину светлости
која улази у унурашњост ока. На дужици се уочавају: предња страна (facies anterior), задња страна
(facies posterior) и зенична ивица (margo pupillaris), која одређује зеницу или пупилу (pupilla),
кружни отвор који регулише количину светлости која ће доћи до мрежњаче. Цилијарно тело
(corpus ciliare) представља средњи и најдебљи део судовне опне који се налази између дужице и
судовњаче. Цилијарно тело ствара очну водицу (humor aquosus), а има улогу и при акомодацији
ока. Цилијарно тело на попречном пресеку има облик тространо-призматичног прстена, који је
шири напред него позади. Задњи део цилијарног тела је истањен и пружа се уназад до судовњаче.
Овај задњи део цилијарног тела зове се цилијарни колут (orbiculus ciliaris), а од судовњаче је
одвојен помоћу зупчасте линије (ora serrata). С обзиром да цилијарно тело на попречном пресеку
има облик троугла са врхом окренутим уназад (према зупчастој линији) на њему се разликују три
стране : предња, спољашња и унутрашња. Унутрашња страна цилијарног тела је неравна, нарочито
у предњем делу. На њој се налазе цилијарни наставци (processus ciliares) чији скуп сачињава
цилијаму круну (corona ciliares). Цилијарни наставци садрже везивно ткиво и веома густу мрежу
крвних капилара, који излучују очну водицу. Цилијарни наставци су међусобно одвојени узаним
удубљењима са чијих страна се према сочиву пружају нежна влакна цилијарне зонуле (zonula
ciliaris). Ова влаканца везује сочиво са цилијарним телом. Грађа цилијарног тела је слична грађи
дужице и судовњаче, јер као и они и цилијарно тело садржи густу мрежу крвних судова и глатких
мишићних влакана. Идући од споља ка унутра, цилијарно тело је изграђено из : цилијарног
мишића, судовног слоја, базалне опне и пигментног слоја. Цилијарни мишић делује при
акомодацији ока. Акомодација представља способност ока да подешава јачину преламања
светлосних зрака, зависно од удаљености посматраног предмета. Својом контракцијом мишић
опушта влакна цилијарне зонуле, која везују очно сочиво са цилијарним телом. Сочиво, које је
еластично повећава при том свој сагитални пречник, постаје испупченије, нарочито на предњој
страни. На тај се начин повећава преломна моћ сочива и сочиво је тада подешено за посматрање
предмета у близини. Супротно томе, при опуштању цилијамог мишића затежу се влакна цилијарне
зонуле, а предња се страна сочива враћа у првобитни положај, тако да је сочиво сада прилагођено
за посматрање предмета који се налазе у даљини. Судовњача (choroidea) представља задњи
сегмент средње опне очне јабучице, који се пружа од зупчасте линије уназад. Судовњача има
облик кугле. Њена испупчена спољашња површина је неравна услед присуства крвних судова и
живаца,а уским капиларним простором одвојена је од беоњаче. Издубљена, унутрашња површина
судовњаче је глатка и належе на пигментни слој мрежњаце (stratum pigmenti retinae). На задњем
полу судовњаче, као и на беоњачи, налази се округласти отвор оптичког живца. Судовњача је
веома богата крвним судовима и живцима. Унутрашња опна очне јабучице (tunica interna bulbi)
прислоњена је својом спољашњом површином уз судовну опну. Она се састоји из два,
морфолошки и функционално различита слоја : површинског, пигментног слоја и мрежњаче или
ретине, која лежи дубље. Пигментни слој (stratum pigmenti) унутрашње опне очне јабучице облаже
унутрашњу површину сва три дела судовне опне. Зато се пигментни слој морфолошки дели на три
дела, и то, идући од напред ка уназад : пигментни слој дужице (stratum pigmenti iridis), који
покрива задњу страну дужице, пигментни слој цилијарног тела (stratum pigmenti corporis ciliaris),
који облаже унутрашњу страну, цилијарног тела и његове цилијарне наставке и пигментни слој
мрежњаче (stratum pigmenti retinae), који покрива унутрашњу страну судовњаче од зупчасте
линије (ora serrata) уназад. Мрежњача (retina) је дубоки слој унутрашње опне очне јабучице.
Спољашња површина мрежњаче одговара судовној опни очне јабучице од које је одваја
пигментни слој (stratum pigmenti). Унутрашња површина мрежњаче у односу је са прозрачним
садржајем очне јабучице. Мрежњача се састоји из три дела. Идући од напред ка уназад, на
мрежњачи се разликују : дужични део мрежњаче (pars iridica retinae), који заједно са пигментним
слојем дужице (stratum pigmenti iridis), облаже задњу страну дужице, цилијарни део мрежњаче
(pars ciliaris retinae), који са пигментним слојем цилијарног тела (stratum pigmenti corporis cilaris)
покрива унутрашњу страну цилијарног тела и видни или оптички део мрежњаче (pars optica
retinae) који је са спољашње стране обложен пигментним слојем мрежњаче (stratum pigmenti
retinae) ,а одговара судовњачи. Ова три дела мрежњаче имају различиту грађу и функционални
значај. Дужични и цилијами део ретине су веома танки, а изграђени су из једног слоја ћелија. Оба
ова дела мрежњаче немају фоторецептивну способност, те су названи "слепи део мрежњаче"
("pars caeca retinae "). Видни или оптички део мрежњаче (pars optica retinae) је најдебљи део
мрежњаче. Веома је сложене грађе. То је једини део мрежњаче оспособљен за пријем
светлосних надражаја. Слепи и оптички део мрежњаче међусобно су одвојени граничном,
тзв.зупчастом линијом (ora serrata).

Садржај очне јабучице чине потпуно прозрачни делови ока, који испуњавају лоптасту шупљину
очне јабучице. Заједно са рожњачом, ови делови ока пропуштају и преламају светлосне зраке.
Садржај очне јабучице, идући спреда уназад, сачињавају: предња и задња комора очне јабучице
(које су испуњене очном водицом), сочиво и стакласто тело. Предња комора очне јабучице (camera
anterior bulbi) је простор или шупљина у очној јабучици који је испуњен очном водицом. Предња
комора је спреда ограничена рожњачом, а позади дужицом. Преко зенице (pupilla) предња
комора је у вези са задњом комором очне јабучице. Задња комора очне јабучице (camera posterior
bulbi) је шупљина у очној јабучици која лежи иза предње очне коморе,тј.иза дужице. И задња очна
комора је испуњена очном водицом. Задња комора на пресеку има облик четвоространог
прстена. Њен предњи зид формира задња страна дужице, задњи зид - стакласто тело (corpus
vitreum), спољашњи зид - цилијарни наставци (processus ciliares), а унутрашњи зид гради
периферни део предње стране сочива. Осим очне водице, у задњем, ужем делу задње коморе,
налазе се и изукрштана влакна цилијаме зонуле (zonula ciliaris), која повезује сочиво са цилијарним
телом. Задња комора очне јабучице комуницира са предњом комором преко уског пукотинастог
простора који постоји између предње стране сочива и дужице. Очна водица (humor aquosus) је
бистра, безбојна течност која испуњава обе коморе очне јабучице (предњу и задњу). Заједно са
стакластим телом очна водица одржава сталан притисак у унутрашњости очне јабучице
(интраокуларни притисак). Сочиво (lens) је смештено иза дужице, а испред стакластог тела. Оно
има облик биконвексног прозрачног сочива,чија је функција да прелама светлосне зраке и да на
мрежњачи ствара оштру али обрнуту слику посматраног предмета. Сочиво је помоћу влакана
цилијарне зонуле повезано са цилијарним телом. С обзиром на облик које сочиво има, на њему се
разликују : предња страна сочива (facies anterior lentis), задња страна сочива (facies posterior lentis)
која је уложена у предњу страну стакластог тела, екватор сочива и осовина сочива. Сочиво је
изграђено из: сочивне чахуре (capsula lentis) хомогене, безструктурне и танке опне, која обмотава
сочиво у целости, сочивног епитела, сочивних влакана (fibrae lentis), која сачињавају сочивну масу
(substantia lentis), која се у погледу конзистенције састоји из два дела: сочивне коре (cortex lentis)
која је периферни, површински део сочивне масе и сочивног једра (nucleus lentis) које је
средишни, тврди, део сочивне масе. Једро сочива, које не постоји код деце, током живота се
постепено повећава на рачун еластичне коре сочива. После 45, године, због пораста сочивног
једра, сочиво све више губи прозирност и еластичност, а његова акомодациона способност опада.
Стакласто тело (corpus vitreum) је полутечна, прозрачна маса, која испуњава већи, задњи део очне
јабучице. Напред, стакласто тело одговара цилијарној зонули и сочиву, а позади је стакласто тело
приљубљено уз мрежњачу. Стакласто тело има улогу да механички приљубљује мрежњачу уз
судовњачу и да тако спречава набирање мрежњаче и обезбеди њену нормалну исхрану. Осим
тога, стакласто тело пропушта и прелама светлосне зраке.

Помоћни органи ока (organa oculi accessoria): мишићи очне јабучице, фасције очне дупље, обрва
или веђа, очни капци, вежњача, периорбита, масно тело очне дупље и сузни прибор. Мишићи
очне јабучице (musculi bulbi) покрећу очну јабучицу у свим правцима и усмеравају оба ока према
посматраном предмету. Постоји шест мишића покретача очне јабучице и то четири права и два
коса, од којих су по два увек антагонисти. Прави мишићи очне јабучице су : горњи прави мишић
(m. rectus superior), доњи прави мишић (m. rectus inferior), спољашњи прави мишић (m. rectus
lateralis) и унутрашњи прави мишић (m. rectus medialis). Ова четири мишића образују мишићну
купу, чији се врх налази позади, у пределу врха орбите, а база је окренута унапред ,према задњем
полу очне јабучице. Мишићи се позади припајају на заједничком тетивном прстену (anulus
tendineus communis). Овај фиброзни прстен причвршћује се у пределу врха орбите, окружујући
својим отвором канал видног живца (canalis opticus). Са ових припоја сва четири мишића се
пружају ка унапред и обухватају очну јабучицу. Испред екватора очне јабучице они се настављају
својим тетивама, које се припајају напред на предњем делу беоњаче. Праве мишиће очне
јабучице инервише трећи кранијални живац (n. oculomotorius) изузев спољашњег правог мишића
кога инервише шести кранијални живац (n. abducens). Коси мишићи очне јабучице су: горњи коси
мишић (m. obliquus superior), кога инервише четврти кранијални живац (n.trochlearis) и доњи коси
мишић (m. obliquus inferior), који инервацију добија од окуломоторног живца.

Фасције очне дупље (fasciae orbitales) су : Тенонова чахура или фасцијални омотач очне јабучице,
мишићне фасције и орбитална преграда. Обрва или веђа (supercilium) је кожно-мишићни набор
који у виду лука конкавног наниже лежи изнад горњег очног капка. Обрва је обрасла чврстим,
кратким обрвним длакама (supercilia). Очни капци (palpebrae) су покретне кожно-мишићно-
слузокожне плочице, које спреда покривају улазни отвор очне дупље и штите њен садржај. Својим
покретима очни капци распоређују сузе и тиме влаже и испирају рожњачу. Око има два очна
капка: горњи капак (palpebra superior) који је шири и доњи капак (palpebra inferior). Капци су
међусобно одвојени међукапачном пукотином (rima palpebrarum).Под дејством својих мишића
капци могу да се размичу и примичу и да тако шире или сужавају међукапачну пукотину. Вежњача
(tunica conjunctiva) је глатка, сјајна и провидна слузокожна опна, која покрива задњу страну оба
очна капка, као и предњи део очне јабучице, везујући међусобно ова два органа. Пошто обложи
задњу страну оба капка, вежњача се на њиховој периферној, ободној ивици пресавија у виду свода
и пребацује на предњи део очне јабучице коју такоде облаже. Зато се на вежњачи разликују :
вежњача очних капака (tunica conjunctiva palpebrarum), горњи и доњи свод вежњаче (fornix
cunjunctivae superior et inferior) и вежњача очне јабучице (tunica conjunctivae bulbi) која покрива
мањи, предњи део беоњаче. Периорбита је танка покосница очне шупљине, која покрива њене
коштане зидове. Масно тело орбите (corpus adiposum orbitae) је масно ткиво које испуњава читав
празан простор између коштаних зидова очне дупље и описаних органа смештених у њој. Масно
тело орбите, које има улогу да олакша покрете очне јабучице , нарочито је развијено у простору
који се налази иза оптичког живца. Сузни прибор (apparatus lacrimalis) је помоћни орган очне
јабучице који је задужен да излучује и спроводи сузе. Састоји се из: сузне жлезде и одводних
органа суза. Сузна жлезда (glandula lacrimalis) представља секреторни део сузног прибора. Ова
жлезда је помоћу спољашње тетиве мишића подизача горњег капка (m. levator palpebrae
superioris) подељена на два дела, орбитални и капачни.Сузна жлезда лучи сузе које се изливају
преко својих посебних и заједничких екскреторних каналића. Одводни органи суза спроводе сузе
из вежњачне кесице у доњи носни канал. Сузе се при трептању очних капака разливају по читавој
вежњачној кесици, влажећи тако предњи сегмент очне јабучице. Одатле се сузним поточићем
(rivus lacrimalis) сливају и скупљају у сузном језерцету (lacus lacrimalis). Преко сузних каналића
(canaliculi lacrimales) из сузног језерца сузе доспевају у сузну кесицу (saccus lacrimalis). Са доњег
пола сузне кесице полази опнасти носно-сузни канал (canalis naso-lacrimalis), који се пружа косо
наниже и уназад. Канал се својим доњим крајем отвара у доњем носном каналу (meatus nasi
inferior) и тако се сузе из сузног језерца изливају у шупљину носа.