Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Zastita Od Pozadi CCF12252015 - 0001

    Uploaded by

    МиЛа ГабуниЈа
    13 views20 pages

    Original Title

    ZASTITA OD POZADI CCF12252015_0001

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    13 views20 pages

    Zastita Od Pozadi CCF12252015 - 0001

    Uploaded by

    МиЛа ГабуниЈа

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 20
    1 GRUPA nika kao Sto je sllfaj u inertnom sudu. Bitno je da rukovalac detektora bude obugen u rukovanju in- fs strumentom i da'¥r8i provere koje preporutuje proizvodaé da bi se uverio da je instrument u ispraviom stanju za rad, SadrZaj pare u gasu koji izlazi iz suda treba ispitivati povremeno dok se vr8i ventilacija ili protiséavanje vazduhom. Svaka indikacija prisustva para zapaljvih tetnosti pomocu gasnog detektora zahteva ponovno i &Béenje suda jednom od navedenih metoda, PRAVILNIK © TEHNICKIM NORMATIVIMA ZA ZASTITU SKLADISTA OD POZARA See 1 EKSPOLOZIA me Cun 1 Ovim pravilnikom propisuju se tehnigke mere zaBtite skiadifta od potara i eksplozia. Odredbe ovog pravinikaprimenjuju se na zatvorenaskladitta koja sluze 2a Guvanjesrovin, ___poluproizvoda'i proizvoda (u daljem tekstu: robe), Odredbe ovog pravlnika ne primenjuju se na: sktadifta kod Kojih je noseéa konstrukeija od negorivog materfala | slude za fuvanje negorive robe u negorivo} ambalai, priruéna skadita, skla- dista eksploziva, skiaditta zapaljivih gasova i zapalivih teénosl, prenosna kontejnerska sklaist, a0 i sKladiteopasnih materia (udaljem tekstu: mater) Kod koh opasnost ne potite od poiavs potara | ekslonia Clan 2. raved tex smislu ovog pravilnika, imaju sledeta znatenja: ladnjaga je skladi8te opremijeno uredajima za odrZavanje niske temperature i odredene vistoosit 2) priruéna skladi8ta su skladi8ta u kojima se Guva roba za potrognju u toku jednog da- 3) regalno skladi8te je skladifte u kome se roba tuva u regalima visine do 12 m; 4) silos je skladi8te kruZnog ili viSeugaonog horizontainog preseka koji sludi za tuvanje pras- kastih ili zrnastih materija; 5) visokoregalno skladifte je skladiste uw kome se robe Suva u regalia visine iznad 12 na my 6) zatvoreno skladiftsjoskladitte koje ima krov izidove Kojima je skladitezatvoreno sa svih i» strana i: obezbedeno od prodora atmosferilija. A { j Judi za druge namene, | Pretna velifini skladiéta se dele’ na: j 1) mala skladitta, povrfine do 1000 m?; j © 2) skladista srednje veligine, povr8ine od’ 1001 do 3000 m? i regalna skladista povrsine do ; 3000 m2; { = 3) velika ‘tcc, povrSine iznad 3000 m? i sva visokoregalna skladista. fp Clan 5. Stade moraju imati prilaz za vatrogasna vozila, i to: 1) rhala skladi8ta’~ najmanje sa jedne strane; 2) skladita srednje velitine - najmanje’sa dve strane; | 3) velika skladi8ta i hladnjate - najmanje sa tri strane; \ | Izmene : dopune: 4/87.’ SS 2 <> pee 1 GRUPAY a ee © “Ako je skladiste opremijeno uredajima za automatsko gaSenje poZara, stepen otpornosti kon- strukcionih elemenata prema tabeli 1 mote se smanjiti za jedan. Noseée éeligne konstrukeije u velikim skladistima i skladiStima srednje velitine sa visokim i stednjim po%arnim optereéenjem moraju se zaStitii negorivim materijalom tako da njihova otporndst prema podara zadovoljava zahteve iz tabele 1, ili prostor skladiSta mora biti za8tiéen turedajima za_automatsko gaSenje podara. Clan 14, = * Otpornost pozamog zida prema potaru odreduje se prema podamom sektoru koji ima vie potarno. opteretenje, i tan 15. Podarnii zid mora da nadvisuje krov skladiinog objekta najmanje za $0 cm, a ako je krov od gorivog-materjala, na obe strane, po 160 cm od zida, ugraduje se i deo krova od negorivog materija- ae 381 * ‘Ako pozarni zid évrsto prijanja uz donju stranu krovne konstrukeije éija je otpomost prema potaru najmanje 2h, takav zid ne mora da nadvisuje krov skladi8ta. aie é Clan 16, “aps poten ie moraju imati istu vrednost otpomosti prema po2aru kao i zid u kome | se Talaze, moraju se zatvarati automatski i mora da postoji moguénost za rugno zatvaranje.Povrsina | takvih vrata ne sme da prede 25% povriine zida. picaieapid ciara oie ‘iBelge Be ete: 2 Clan 17. Zidovi stepeniSta i Sahtova za liftove koji slu2e za prevor robe i lica moraju biti otporni prema podam najmanje: 1)1 hu skladistima Gje je poamo opteretenje nide od 1300 MJ/m: 2)1,5 h w skladistima Gije je podamo optereéenje iznad 1300 MI/m?. U stuéajevima navedenim u odredbama pod 1) i2) ovog lana, vrata na liftovima moraju biti otporna prema potaru najmanje 0,Sh. es Clan 18. : i‘ | ~~ Noseée ‘konstrukeije rampe i nadstreinice zatvorenih skladi8ta opasnih materija prave se od negorivog materia. ; i tan 19. : i “= -Najveéé dozvoljené povrsine po%amih sektora u zatvorenim skiadistima date su u tabeli 2) tim’da*svaki podarni sektor mora da ima najmanje jedan spolini zid na kome se nalazi ule2 u skladis- a ae Zapaljive praBkaste materiie do 400 do 800 neogranigeno | “Ovrste kompakine zapajive materie, ‘tefnperature palienja do 300° C do 2000 do 3000 neograniteno Ea er tempe- is 403000 ~*~ do 4500 _—-—_neogranigeno er 1 GRUPA i caer ‘ Clan 26. ... Mala skladigta negorivih materija u negorivoj ambaladi tije poZamno opteresenje ne prelazi 300 MJ/m?, mogu se grejati i elektritnim pecima i peéima na Evrsta, tena ili gasovita goriva. Peti ‘moraju biti smiestene u boksove od negorivog materijala, moraju biti osigurane od ispadanja Zara ili ialivnja teénog goriva, a njihova postolja moraju biti od vatrostalnog .materijala. Clan 27. Udaljenost uskladistene robe od elektritnih prekidata i hidranata mora biti tolika da je mo- gué.nesmetan pristup do niih, a od sijaliénih mesta i grejnih tela, koja nemaju Stitnik od zragenja toplote, udaljenost uskladiftene robe ne sme biti manja od 0,5. m. Cian 28. . . Misokoregalna skladista u kojima se skladiéti goriva roba upakovana u gorivu ili negoriv ampalatu obezbeduju se stabilnim instalacjama za automatsko gxfenje potara. sree 3 Cian 29. Skladi8ta moraju biti za8tiena gromobranskim instalacijama. Clan 30. ‘Ako se skladi8ta materia koje mogu da stvore eksplozivne sme¥e sastoje od vise prostorija u gsebno, izgradenom. objektu, svaka od tih prostorija. mora, mati zaseban eksplozioni oduéak. Clan 31. Skladita koja se nalaze u objektu koji sludi i za druge namene moraju imati najmanje jedan spoljni zid na'kome se nalazi ulaz u sklidiste, maene 9 Skladi8ta iz stava 1. ovog Gana -noraju biti odvojena od ostalih. prostorija po2amim zidom, = Cian 32. : ~ “Danom stupanja na snagu ovog pravilnike, prestaje da vadi pravilnik o tehnitkim normativi ma’za skladiSta zapaljivih i opasnih materija (,Sluzbeni list SFRI", br. 14/80 i 9/81). Clan 33, ‘ (Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavjivanja u ,Sluzbenom listu SFRJ” ‘Ova pravilnik je objavijen u ,Sluzbenom listu SRI”, br. 24/87, dana 03. 04. 1987. godine Stupanjem na snagu ovog pravilnike prestao je da vati Praviinik 0 tehnickim normativima za skle- dilta zapaljivih i opasnih materija (,Sluzbeni list SFRI”,.14/81 i 9/81). ~~ ‘vim pravilnikom su propisane tehnitke mere zaStite 0d, podara i eksplozije za zatvorena skladiéta koja slude za Cuvanje robe: Odredbe ovog pravilnika ne odnose se na: ce oe Skagit ih je noseta konstrukeija od negorivog materijala, a slude za tuvanje neg: orive robe ¥ negorivo} ambalazi; Sie aruatelehe d = printing skladi8ta u Kojima se tuva roba za jednodnevnu upotrebu; = otvorena skladi = skladita eksploziva koja su regulisana pravilnikom o zadtiti na radu pri izradi eksploziva i baruta i manipuliranju eksplozivima i barutima (,Sludbeni list SFRI", br. 55/69); = skladista zapaljivih gasova koja su regulisana pravilnikom o izgradnji postrojenja na teéni naftni gas io’ uskladistavanju i pretakanju tetnog nafinog gasa (,Sluzbeni list SFRJ”, br. 24/71 i 26111), Za droge zapaljive gasove koriste se tehnitki propisi tehnitki razvijenih zemalja (DIN, NFPA. “i si), s obzirom da na8ih. propisa osim na tetni nafini gas ne postoji; ” ~ sklad8ta zapaljivih teGnosti koja su regulisana Pravilnikom 0 izgradnji postrojenja za zapalji- ve te&nosti io uskladiStavanju i pretakanju zapelfivih tetnosti (,Sluzbeni list SERJ”, br. 20/71 1 23/11'f'Pravilnikomt’ o smestaju i drdanju ulja za lo¥enje (Sluzbeni list SFRI”, ‘br. 45/67); Izmene |. dopune 4/87. 9. 1 GRUPA Jugoslovenski Stepen otpornosti prema potaru - strandardni F indie tipovi konstrukeije Vesta gradevinske ritivanje | polozaj i Mm WV v konstrukcije olpornost vali] srednja_] —veta—]—vellk s prema po2aru xpornost | otpornost | oipomost | otpornest 1 2 3 3 6 7 8 U1.090 usiio0 | § - 2 | 10 20 | 30 Nosive grede uaa | 2 2 Meduspraine kon- 2 strukeije uso | 2 2 vw | 12 10 20 Krowni pokrvaé [UJI | = 14 | 12 | 34 1.0 usi.o0 | § - “4 v4 | v4 v2 Konstrukeija eva- 5 el i kuacionog puta va | 12 10 | 20 30 Zidpvi ‘Usi.090 |p U 1 15] 20 3.0 Meduetazne kon- EE i | strukeije UsL110 | ie (2 V2 to 1s 20 ‘Owvori, Ten | RY | e172 72 1.0 10. 13 i sates 1, Ako je skladiste opremljeno uredajima za automatsko ga8enje poZara, stepen otpomosti Kon- soil ‘elemenata prema tablici 1 pravi'nika mode se smanjiti za jedan pa tablica prelazi u sle- deci‘ oblik:~ Mala skladista —_Skladi8ta srednje velidine’ Velika skladista Potamo optereéenie nisko srednje visoko nisko srednje visoko nisko srednje visoko Stepen otpornosti prema pozaru, prema standardu JUS 1 Toi be lll ell elle ov Ud 1.240 Noseéa éeliéna konstrukcija u velikim i srednjim skladistima koja imaju visoko i srednje po%amo opterecenje moraju biti za8tigeni negorivim materijalima u sluéaju kad skladista nisu za8- tiéena uredajima za automatsko gaSenje poZara, tako da njihova otpornost prema podaru zadovolji zahteve iz Clana. 13 pravilnika. Ovu otpornost mozemo postiéi na vige natina, Neki primeri su dati na prilogenim crte¥ima. ° #itana mreza sa okcima 15/30 i malterom Celigni stub zabetoniran i za8titni sloj lak- oarmiran (vatrootpornosti 2 sata za deblji- nu sloja $ cm i vatrootpronosti 1 sat za debljinu sloja 2,5 cm). 101 1 GRUPA uzengije u svakoj treéoj horizontaing} spojnici Armiranobetonski stub sa__oblogom, vatrootpornosti 2 sata za debljinu od 26 cm, Celigni stub obzidan opekom (prostor iz~ medu stuba i opeke ispunjen betonom), vatrootponosti 2 sata za debjinu d = 5 om. Radi spregavanja Sirenja pozara na celo skladiste skladiéta se u zavisnosti od robe koja se cuva unjima i u zavisnosti od toga da li imaju ugradenu za automatsku dojavu i gaSenje pozara u skladu sa tabelom 2 iz élana 19, dele na pozarne sektore ogranigene povriine. Po2arni sektor posmuatramo. kao deo skladiSta koji Ge eventualno poZarom biti potpuno unisten, ali se van tog prostora pozar gurno neée profiriti za odredeni vremenski period. PoZarni sektori se odvajaju pozarnim zidovima, Zija se otpornost odreduje prema pozamom sektoru koji ima vise poZaro opterecenje, Otpornost poamih zidova na podar se bira na bazi prilozene tabele iz JUS-a U. JL, 240. Na prilozenim criezi- ma je dat nagin postizanja otpornosti na podar pozarnih zidova. -Zid 0 opeke debljine 12 cm, neomalteri- san, vatrootpronosti 1 sat “L.GRUPA [max 12.cm, Zid od perlit-betona omalterisan sa obe strane malterom od perlit-gipsa. DebijinaDebljina _Vatrootpor- zida umm» maltera nost u umm — tasovima 2x25 2 2x 125 1 Lapoej,dopane 4/87, Zid od Supljih betonskih blokova (agregat smuvijena opeka, Sijake itd.). Debijina ‘Vatrootpornost u cal u Gasovima 2 2 15, 1 6 12 Ammiranobetonski zid debljine do 12 em (agregat: Sljunak, smrvijena opel, aka i dr). \ Debijina Vatrootporngst wen uctasovima, ss 2 3 é 7 : 400 3 4 6 $00 3 4 y . 750 4 6 9 a 1000 5 i 2 2000 6 9 yy 750 4 6 3 hi 1000 5 y a 2000 6 9 uy 3000 1 12 22 | 4000 10 W7 32 i 5000 12 2 a i s 0 15 1 32 oP 7000 7 32 SE $000 0 37 n 9000, 2 2 Ra, | 10000 7 52 102 104-3, SAUTUTA a NOSAP — noxapiu cH“Topy — TemoTHu gpeanoct — nokaprte onqe peTybeee us KAaca 1a MATEPYANITE MI/ger- ne BPIA our Tl GRUPA ZASTITA OD POZARA STABILNIM INSTALACIJAMA ZA GASENJE Stabiine instlacje 2a gaSenje pozara danas se sve vige primenjuju kao zaStita objekta i ureda- jau raznim privrednim delatnostima. One se postavjaju kad je potrebna velika koliting sredstava 22 ‘gaSenje u prvim trenucima izbijanja poZara zbog ‘visokog stepena poZame opasnosti i moguénosti saienie u Pry ostiranja podara, kad se gaSenje pofara mora vit sa dljine jer je pristup poZate bteZan, kad prisustvo judi u objektu gde se odvijaju automatski tehnologki procesi nije stalno i kada Se gaSenje poZara ne moze uspesno obaviti mobilnom op Senje poz Cesto se pitamo koji se tehnoloski procesi moraju St iti stabilni potara, Po naSim vazeéim zakonskim i tehnoloskim propisima taéno su ‘odredeni tehnoloski procesi Pobjekti-koji su u obavezi da imaju ove instalacle. Faken o zastii od pozara republika i pokrajina obavezuju radne organizacje dé v objektima i prostorjama u kojima se vse tehnoloSki procesi u kojima se koriste it proizvode zapaljive i eksplo- + roster awvargju.eksplozivne smeSe postave stabilne instalacje za eafenie podara. materi tna 0 zastti od pozara i sledeti pravilniciblize reguliuobavezu usradnie stabil- nih instalacija za gaSenje pozara: aa sake zaradnii postrojenja za zapaljive tefnost jo uskladistavanj i pretakanju zapal- jivih tefnosti G,SL list SFRI", br. 20/71 i 23/71), Bost os Pravinika ugradnja stabilnih instalacia za gaSenje pozara je obavezna za sle- dee objekte: 2) Nadzemne rezervoare zapremine preko 300 mw kojima se uskladistava zapaljiva teénost Gia je tadka zapaljivosti ispod 100 © by Nadzemne rezervoare 2apremine do 300m? za uskladistavanje, nestabilnih teénosti ili tegnosti sa karakteristikom izbacivanja. ) Nadzemne rezervoare zapremine do 300m? za uskladistavanje zapaljivih tetnosti dja je tacka zapalivosti ispod 100 C* , a koji su locirani u gusto naselienim podruéjima. a) Skladista posuda za uskladiStavanje. zapaljvih teénosti Gia je.ta¢ka zapaljivosti ispod 100 ©, zapremine do 250 litara u objektu. iF pretakalta zapaljvih teEnosti &ja je tatka zapaljivosti ispod 100 C° . Soe ae cepesig i drZanju ulja za loZenje (,Sludbeni list SFRU", broj 45/67) Prema ovom Pravilniku ugradnja stambenih insalacja 2a gaSenje poZara je Obavezne 28 sle- icte objelte: oi Nadzemne rezervoare zapremine preko 300.000 litra uja 2a domaéinstvo it dizel-goriva D2. 3, Pravilnik o tehnickim normativima za zastitu skladista od pozara | ekplozija (,SI. list FRI”, br. 24/87). : Peemna ovom Pravilniku ugradnja stabi instalacija za gaenje pozara je obavezna za Sle- deée objekte.: 2) Skladista povrSine do 1000 m2, poZamog opteretenja do 1 GJ/m?, bez ‘otpornosti na pozar konstruktivnih elemenata. ' ') Skladista povrsine do 1000 m2, pozamog opteresenja od 1 do 2 Gi/m?, bez otpornosti na pozar konstruktivnih elemenata. 5 ¢) Skladigte poviSine do 1000 m2, poZarnog optereéenja preko 2 GJ/m2, male otpornosti na potar Konstruktivnih elemenata, prema JUSU-u UJI. 240. 4) Skladista povrSine od 1001 do 3000 m2, pozarnog optereéenia do 1 GJ/m?, bez otpornosti na podar konstruktivnih elemenata. e) Skladista povrSine od 1001 do 3000 m?, poZarnog opteretenia od 1 do 2 Gi/m?, snale ctpornosti na pozar konstruktivnih elemenata, prema JUS-a U.J1.240. {) Skladista povrSine od 1001 do 3000 m2, poZarnos optereéenja preko 2 GJ/m?, srednje cotpornosti na pozer konstruktivnih elemenata, prema JUS-u U.51.240. 2) Skladista povrSine preko 3000 m2, pozarog optereéenja do 1 GJ/m?, male otpornosti na podar Konstruktivnih elemenata, prema JUS-u U.J1.240. hy Skladista povrsine preko 3000 m?, pozarnog optereéenia ‘od 1 do 2 Gi/m:, srednje otpornosti na pozar konstruktivnih elemenata, prema SUSU U.J1.240. Izmene i dopune 1/88. 2 _ Ro = potarni rizik za objekat f . "Po \4 Kkoeficijent’ poZarnog- opterétenja 'Sadrdaja objekta ~ III GRUPA (PoxO) + Pk x BxLS gue je Ro — WsRi C. = koeficijent sagorijivosti sadréaja u objektu eae Pk = koeficijent poZarnog’ optereéenja od thaterijala ugradenih u konstrukeiju objekta B_ — koeficijent veligine i polozaja poZamog sekiora > LL’ = koeficijent-KaShjenja’ podetka ga’enja | Bae eee! S = koeficijent Sirine poZarnog sektora 4 ‘ghee al 'W =koeficijent otpornosti na po2ar riosive Konsifikeije objekta _” Ri — koeficijent smanjenja rizika : aa Koeficijent podarnog optereéenja sadriaja objekta (oprema, names), uskladistena robai sl.) Po", odretuje se ans ‘br. 1., stim Sto se prethodno izraéuna toplotna vrednost svih gorivih ma- terijala u objektu u MJ/m?. Tabela br. 1. 2 : Mi/m? | Po: 0-251 252-502 | 1,2 503-1004 |(1,4| Tom prilikom se mogu koristiti podaci iz priloga br. 1. 7005-2009 | 1,6| AkoJe te8ko odrediti koliginy pojédinh gorivhih materjala za priblizan + proraéun se mogu koristiti podaci iz priloga bt."2. (velicina poZarnog oplereéenja prema tehnoloskim procesima). 2010-4019 | 2.0 Koeficijenat sagorljivosti sadrZaja 'u objektu’ ,C”, odreden je klasom 4020-8038 | 24 opasnosti od pozara, a bira se iz tabele br. 2. Svi tehnolo8ki procesi su » podeljeni u Sest klasa opasniosti od podara (vidi prilog’br. 2.). 8039416077 | 2:8 '} 16078-32154 | 3,4 32155-64309 | 3,9 310 | 4.0 Tabela, br, 2- [les opasnost od potara ~[uyv [iv ‘| im fit [Keeficient sazorivostiC ' 10] 1,0 -} 1,0 | 12 | 14 | 16 Koeficjenat poZarnog opteredenja od materijala ugradenih u konstrukeju objekta Pk” odreduje se iz tabele br. 3., stim Sto se prethodno izraéuna toplotria vrednost svih gorivih materijala u objedu u Mi/m?. Izmene i dopune 1/88. . 41 ang tonared Il GRUPA. Tabela br. 5. ‘Vreme do poéet. gaienja io | 10-20 | 20-30 | 30° Usaljenost 1km | 1-6 km| 6-11 km] } 11 km Profesionaina industrijska jedinica 10 1 fis | as g = = ‘| Dobrovoljna industrijska jedinica At 12 4. 16 “| Teritorijalna profesionalna jedinica 1.0 il ie f1 A Teritorjalna dobrovolina jedinica sa stalnim| : : $ | dezurstvom it po eae |e 1S g os rer - % | Teritorjaina dobrovoljna jedinica bez stalnog| >| dedurstva - 13 14 116 18 Koeficijenat sirine po’ arnog sektora 8”, zavisi od Sirine podarnog sektorat odredpie se iz tabele br. 6. Tabela br. 6. ‘Najmanja Sirina Roefcient Sine Ieee poZarnog sektora (m)| pozarnog sektora ,S” : do 20 1,0 20-40 oe * eat :. 40-60 1,2 4: preko 60 13 eyes Koeficijent otpornosti na poZar nosive konstrukcije objekta ,W", zavisi od konstruktivnih ka rakteristika objekta a odreduje se iz tabele br. 7. Tabela br. 7. Otpornost na pozar Namanje do 30 [30] 60] 90 | 120] 180 | 240 1 minutima ees e = —— = Ww 10 ia | as] 46 | as [19 [| 20 Izraéunavanje pozarnog rizika objekta na bazi gore navedenih koeficijenata dobija se maksi- rmaini podarni rik Koji pretpostaviia veliku verovatnoéu izbijanja podara, brzo Sirenje pozara i ‘oslobadanje celokupnog pozara opteretenja pri sagorevanju. S obzirom na vistu gorivog materjala, na¢inu skladiStenja, brzinu njegovog sagorevanja i rage uticajne faktore, poZarni rizik objekta moze se smanjitiu zavisnosti od Koeficijemta ,Ri" je su vrednosti date u tabeli br. 8. Tamene i dopune 1/88. 4a SE anemaa ss II GRUPA Tabela br. 9. Stepen ugrozenosti Koeficjent H ema opasnosti za lica 10 Posto pasnost za Gude, ali se mogu sami spas ee I 30 Postoji opasnost za jude, a evakuacija je oteZana (jako zadimljenje, veliki bro} prisutnih lic, videspratn objekat,br2 razvoj noZara,prisusivo neppkre- tnih lica ~ bolesnici, deca, star’) oe 30 Koeficijent rizika imovine ,D” zavisi od koncentracije vrednosti unutdr jednog pozamog sekt- ora, kao i od, moguénosti :ponovne nabavke unistene imovine, a odreduje se iz tabele br. 10. Tabela br. 10. ‘ Koncentracija vrednosti ~~] Koeficjent D ~ sadrdina objekta ne predstavija veliku vrednost ili je malo sklona unistenju 10 T"saditina prelsaviia wednost | skiona je uniltenu oe 20 = uniStenje vrednosti je definitivan i gubitak je nenadoknadiy (kulturna do- bra ilsL) ili se unistenjem ugroZava posredno_egzistencija, stanovnisiva 3,0 t 2 ea - Pojava veée koligine dima poveéava ugrozenost judi i imovine (toksitno i korozivno delo- vanje) i uzima se u obzir preko koeficijenta delovanja dima ,F”, iz tabele br. 11. Tabela br 11. ss e 2 Okolnosti koje dovode do zadimljavanja | Koeficijent F = nema posebne opasnosti od zadimijavanja i, korozije pe 1,0 ~ vige od 20% ukupne tezZine svih gorivih materija izazivaju zadimljavanje ili 13 iziuéuju otrovne produkte sagorevanja =. vige od 50% ukupne teZine svih gorivih materijala sastoji se od materija koje stvaraju dim ili izluguju otrovne produkte sagorevanja . 6.20 ‘ge od 20% ukupne teZine svih gorivih materijala sastoji od mate; Coje izlutuju jako korozivne gasove, 3 = ili 20 Za dobijanje vrednosti poZarnog rizika za objekte ,Ro”, kao i poZamog rizika sadrzaja objek- ta, Rs” pomoéu prilozenog dijagrama pomoéu poznate apcise (pozami rizik sadrZaja objekta) i ordi- nate (poZarni rizik za objekat) odreduje se proraéunska taéka: Kad proraéunska tatka padne u Srafi- rani deo prilozenog dijagrama, opravdano je u tim objektima postaviti stabilni sistem za gaSenje podara na osnovu visine poZarnog rizika objekta. i Tzmene i dopune 1/88, 45 i GRUPA PRILOG Br. 1 TOPLOTNE VREDNOSTI-MATERIJA U ZAVISNOSTI OD) ZAPREMINSKE,MASE.U MJ/kg. 0. ; TOPLOTNE: YREDNOSTE *PREDMETA I POJEDINIH’ MATERUALA Redni_ broj Materijal ili predmet Mi/komad 1 Akumulator (srednji automatski) po komadu 41 2 Arhivska stalaza (ukijutivo sédrZinu) ragunato po m? 2009 3. Aulomobil (po komadu) 5024 4. Bite « 2009 5 Divan (sofa) 837 § _ Dropersin roba (ber srédsua za diséenje) hi 2 7 Fotelja 335 8 Klavir 2847 9 Kiubski stogié (rialiy- a 167 10 Kormoda (ukljugivo i sadréinu) oo 1005 11 Krevet (ukfjugivo sadrZinu) 4 1080 12 Kuhinjska stolica 31 13 Kubinjski orman za posude 172 14° Kuhinjski sto (drveni) 335 15. Kubinjski sto (sa metalnim nogama) ~ ‘ 251 16 Naslonjaéa - 167 17 Nogni stoti¢ (ukij.) 167 18 - Orman za odecu (uklj. sa dvoja vrata, 1674 i troja vrata ili Cetvora vrata i 2512 19 Orman za planove (crteze) ukljuéivo, sadrzinu 2512 20 Orman za tegistratore (ukljutivo sadrzinu) 2009 21 Otman za spise (ukljutivo sadrdinu) 2009 22- Ostava za:hranu 419 23° Palete drvene (po komadu) 368 24 — Pisagi sto metalni (ukljutivo sadrinu) 837 25 —Pisati sto (ukljutivo sadrzinu) * - veliki i 2177 mali) 1172 26 ° Podnojja za palete (drvena po komiadu) 382 27 Polica’za.robu drvena (pam? prednje-povrSine) } 419 28 i 3 29 i ee. 2009 30 - Radioni¢ka’tezga.(metalne konstrukcije) ‘ 837 31 Sitan‘namests)(ukliucivo sadréinu) npr, stodié za radio i sl. 251 32. Slivnik 3 33 Stalada 2a-knjige (ukljutivo sadrZinu) ragunato po m? 837 34. Stolarska tezga : 837 35 Stolica (netapacirana) 6 36 Sto veliki 586 srednje veligine 417 37> _ - Sto-za izvladenje (veliki) 586 38 Tepih (po m2) , 46 39 Ugradni orman — plakar (ukljugivo sadrZinu) sa jednim vratima 669 sa dvojnim vratima 1339 ssa trojnim vratima” 2009 sa Getvoro vrata 2680 40 Zavesa (po m? prozorske povrSine) 13 Tzmene i dopune 2/88. 41 SAP ast oh lems dies ss 3 Tag 84 Katran 1300 38 85 Kaucuk He a2 86 Knjige ili a 800 a 87 Kofein g 2 88 Koks 29 89 — Kokosov orah (suéen) a 90 Kokosovo viakno 500 | 25 91 Konzervisane supe é = od povréa i 7 ; — od mesa sh Ww 92 Kota a 93 Krpe +? 7 44 Kukunuzno brasno 7 95 Lan 7 96 Lainici 17 97 Lepak ‘i 38 98. Limun 46 99 Linoleum 1300, a 100 Lovatki barut 3 101, Magnezijum 25 102 Malondietielester +1055 a 103. Maslac (puter) e 38 104 Mast 880. 2 105 Mast od-kita ; 2 106 Mleko u prahu ‘ 7 107 Mrki ugalj 1800", 108 Mrki ugalj briketiran 2450 2 109 Natrijum 2 4 110 Nitroceluloza ‘ 8 1 Obran sir at 112 Odeta wn 113 Odeéa na Stangli (po duznom metru) ee 202 114 Pamugni barut ‘ 8 ais Pamuk 3 Ww 116 Panelplote drvene epee st wide 650 7 & meke 220) 17 117 Parafin 46 "118 Pluta u:plogama _ 240 7 119 Pluta wsaémi 5 7 120 Podne obloge (PVC) po ke a a ‘ po m? (debljine 1,8 mm) 6B 121 Poliamid 29 1122 Poliester (bez staklenih viakana) 25 123 Poliester (sa 30% ojaéanja staklenim viaknima) 7 124 Polietilen 2 125. Poliformaldehid 7 “126 Polikarbonat 29 127. Polistirol 7 % =u komadima 1050. 2 = pena 1 15-30“ 2 128 Poliuretan : 25 129 Polivinithlorid (tvrdi PVC) 21 49 Iamene i dopune 1/88. 1 2 Bi peS 188 Cetilalkohol ~~ 189° -Diamileter ~ TH 2° 190 Dietilamin 710 191 -Dietilanilin 2 e935, == 192 Dietiletar Foe + 100 193 Dietilketon ae . 816 1° 194 Dietilsiréetna kiselina 920. 195 Dihlorbenzen vat 1330 $196 Dizel ulje t 197 «ter ee fe 78 198 Etilalkohol 199 Etifbuterna kiselina Sie ie 200. Fenol teeta aid 201 Glicerin > 202 Katranovo ulje 203. Kreozot (ulje) aceon 3 204 Krezol v =: 205 Laneno ulje rhe , 206 Limunska kiselina Seep os ch 207 Lod ulje (lako) 850 = 208 Maslinovo ulje * 209 Metilalkohol 210 Nafia 211 Parafinsko ulje 212 Petroleum cs 213 Plinsko ulje aoe « 214 Poliisobutilen 215 Ritije ulje 3 216 = Rum 75% ut 217 Siréetna kiselina Pe 218 Spiritus Nea 219 Tetrahisrobenzol . . 220 Toluen : 21 Uljeiz smena pamuka > 222 Ulje iz uljane repice “| 223 Ulje za podmazivanje 224 Veitacke smole (teéne) Gasovi tH 225 Acetilen . 226 Butan ae 227 Cikloheksan 5 228 — Ciklohepten 229 — Ciklopentan 230. Cilopropan Bl Etan 232 Gas za osvetljenie (iz plinare) 233 Heksan 234 Heptan nie 235 Metan : 236 Oktan * 237 Pentan i 1 238 Propan 239 Uglenmonoksid 240 Vodonik $A Hzmwene i dopune 1/88. stout Lae Il GRUPA Klasa Zadim- _ Korozija opasn, _ _ Vjenje___ Red. Vesta objekta broj Se ib icine oy aan ean 40. Brusionica za metale. ‘ae v - 41. Proizvodnja ‘trakforas WwW: = 42. Kompletiranje Casovnika‘(miontaZa) * Ve ei 43. Proizvodnja vaga OMT, + 44. Proizvodnja Zelezitkih. vagona ml 45, Mchanitka radionica Vv 46. Proizvodnja oruzja tr 47, Autoindustrija ~ farbar 48. "“Autoindustrja - karoser 49. Autoindustrija - montaZa’ $0, Autoindustrija - servis 51. Autoindustrija - tapetarnica $2, Proizvodnja aluminjuma 53. Premade aluminijuma . é $4, Proizvodnja aparata od aluminijuma 55, Ispitivanje aparata od aluminijuma 56. Odeljenje 2a opravke. aparata 57. Otprema aparata SL btttets BREE S Vesta objekta Pozamo broj . optere- . éenje ; Mi/m? 1. Proizvodnja ramova za slike 335 mt Sin 2. Proizvodnja metli “ 670 ri ae 3. Proizvodnja parketa 1674 ve Me 4, Terada famaca 628 mt - 5. Proizvodnja stolarije 1005 m 6. Furirnica $02 ti 7. Proizvodnja furnira 837 Mm. - 8, Obrada drveta , 670 mL - 9. Impregnacija drveta * 3349 Vv - 10. Suara drveta , 5 838. - 5, 1V eae - 11, ‘Tzrada roletni TSA aie x 12, -Tzrada sanduka 1005, Maile 13. Lakimnica namestaja 1? 167 1 ee 14. Farbara namestaja 419 ue r a! 15. -Proizvodnja namestaja 502 Mm a= 16. Modelarnica drveta 586 m - - 17. Radionica za brusenje : 167 ui - = 18. Otprema namestaja = 628 BM gaecphuise 19. Proizvodnja Sperplote $38 m1 - - 20. ° Lakimnica Spricanjem 302 1 + - 21, Tesarska radionica 670 ml - - 22. Krojenje drveta 670... TL - - 23. Proizvodnja buradi od drveta 7 M1 2 - Iamene i dopune 1/88. i 3 PRA agent uPA ELEKTROINDUSTRIJA Red” ~Poiamo Klasa Zadim- —Korozija broj a ; optere- _opas-__ lenie éenje nosti Mi/m? "], Proizvodnja akumulatora 419 HI + - 2. Otprema’akumulatora 184 m + 3, Proizvodnja elektroaparata 371 Vv + - 4. Popravka_elektroaparata 362 Vv + ~—= §, -Proizvodnja elektromotora ~ 293 Iv + - 6. Proizvodnja elektronskih ureddj 371 ao + 7. Popravka elektronskih uredaja 502 8. Proizvodija elektrignih cevi 2 9, Proizvodnja aparata za domacinstvo 1335 | 10. Proizvodnja kablovat é 335 6 11. Proizvodnja elektrignih Sporeta 167 VI 12, Proizvodnja fridider : 1005 ML 13; Proizvodnja rasvetnih tela = 335 Vie 14° Proizvodnja gramofosnkih plot 251 m Ispitna stanica za elektritne aparate 167 m Proizvodija radioaparata i teleyizora 335 Bue + Proizvodnja relea 335 m + + Proizvodnja telefonskih aparata 419 Ti = + > Proizvodnja telefonékih centrala 84 1m + 1. Namotavanje transfgtmatora 586 m + Proizvodnja suvih baterija 419 Vv = - HEMUSKA INDUSTRUA Red. Vista objekta Potamo _Kiasa~ Zadim- — Korozije broj optere- “opis ienje 2 : éenje nosti : a it MS/m? Proizvodnja predmeta od azbesta 84 vi = - Farmaceutska proizy. 167 0 + . Pakimica lekova Z 335 m - oe Proizvodnja bitumena : 837 site + + Proizvodnja za premazivanje podova 1677 Tr re - Hemijska proizvodni 335 is +. ) ; Proizvodnja Stamparskih proizvoda (boja) 670 ni + ~ . Farbara 544 ni + a |. Proizvodaja boja i lakova 4187 I oF - ). Preradagume | + 586 MI + - | Proizvodnia gumenth proizvoda mH + - Proizvodnja sveta 1340 mt = - Proizvodnja gita ., 1424 ul - - Proizvodnja lepkova 1256 1 + - Proizvodnja kozmetike 335 I = - I] GRUPA Red, Vista objekta Pogamo Klasa — Zatlimm--Korozija ~ bro} = See optere- opas- —_jerije éenje —_nosti : Mifm? 18. Hiadnjata 1677 - 19. Proizvodnja likera 419 - - 20. Proizvodnja mleka u prahu. 167 - - 21. Pakovanje Zivotnih namirnica + 837 - 22. Proizvodnja hala za proizvodnju Cokolade 1047 = - 23. Pakovanje Cokolade « 502°» oa - 24, Skladistenje Sokolade 5861. > oe - 25. Ostala proizvodnja odeljenja fabr. éokolade 419 gy se - 26. Proizvodnja jestivih masnoéa 7 4047 Pole - 27. Otprema jestivih masnoéa 921 + - = 28. Proizvodnja jestivog ulja 1047 + - 29. Otprema jestivog ulja 921 + - 30. Proizvodnja alkoholnih pica 502 site he = iz 31. Vinski podrum 84 - - 32. Proizvodnja zagina 2 = - 33. Mlekara 167 = = 34. Muljara grozdz * 167 = - 35. Proizvodnja suSenog povréa 988 - - 36. Klanica 2 tes - 37. Proizvodnja_testenine « 1256 - = 38. Pakirnica i otprema testenina 1047 - 39. Prerada duvana, 167 - 40. Proizvodnja cigareta 251 - - INDUSTRIJA PAPIRA I KARTONA Red. Pozamo Klasa Zadim- —Korozija broj Vesta objekta optereéenjé opastiosti ' “enje Mi/m? ‘Apretiranje hartije 670 WL - - Proizvodnja kartona 251 Vv - - : Proizvodnja kartonskih ml, 837 m - - Lakimnica papira 84 I - - Proizvodnja hart 167. uL - - Prerada hart 837 ni - - = Otprema kartonske robe” 628 Meee - INDUSTRIJA NEMETALA Red. Pozamo Klasa_° Zadim- —Korozija : broj Vista objekta optereéenje. opasnosti: — Ijenje Mim? 1. Proizvodnja stakla 167 vi Be eS - 2. Obrada stakla ; 167 vi ; - 3. _Bojenje stakla 251 Viet - 4 Vee - Proizvodnja staklarske robe - 167, Izmene i dopune 1/88. 5 ST 1 GRUPA ZANATSKO USLUZNE RADIONICE A aanaseet Poamo ‘Klasa_Zadim- ” Korozija i Vesta cobjekta optereéenje;opasnosti —_jenje ‘ MJ/m? 1. Radion. za nagrizanje stkla i metala 167 Wo = 2. Pekarska 209 IV re - 3. Knjigovezatka 988 Mm - 4. Frizerska oe 251 mt - 5. Strugarska (drvo) 302 Ml - 6, Metalostrugars! 167 Ww 2 - 7. Preciznomehani¢arska ~~ = SGT Vows = 8. Staklorezatka 670 I - - 9. Fotografska 335, m1 - - 10. Suvelirska hopstver NOT yo IL > Red sce 1g Potamo. Kiasa Zadim- Korozija broj Vista objekta 2 ‘optereéenje opasnosti —enje 2 Mi/m? 1. Autolakirerska i - MD ose = 2. Krojatka 293 3 3, Pilana (bez skladista) z 419 Tm - 4, Bravarska 167 WL - 5. Stolarska 670. AM. = 6 Slovoslagatnica = 837 ji a = 7, Limarska ANS. save = 8 = Casovnigarska 251 m1 OSTALI OBJEKTI L Red, a Pozamo T Korozia bro} Visia objekta Spteredénje Mi/m? ro Stambeni objekat: Tras = - 2 Stampari . “419 + - 3, Stamparija-setenje i koritenje. , 251 = eS 4. Tarada klidea 167 - - Hangari za avione : 167 tos + Telefonska centrala z 84 Sot Podzemna garaza 209 + - Kotlarnica na ugalj . ili’ drva ; 251 mW = - 9 II GRUPA Red. Podamno ... Klas’! | Zadim-. ‘ Korozija broj Vesta objekta optereéenje opasnosti —ljenje 5 Mi/m? 1. Apoteka (sa-skladistem). 837 oat = 2. Prodavnica antikviteta 670 ii - - 3. 335 m + + 4 3 335 Bh ee ei = 5 502 ml - - 6. 335 m = *, 1. 84 Meh ie 1 Re 8, Prodavnica podnih pekh materijala ‘1256 m8 ten, te 9: Prodaja kancelarijsin masi 335 Mo = + _ 10. Prodaja Kancelariskog str 670 m - - 1, Drogerija 1047 I + - 12. Gvotdara 335 mw see ie 13. Prodavnica as 1256 1 + + 14." Prodavnica boja i lakova 1340 0 + - 1S. Prodavnica fotomaterijala 335 1 oe 16. Pijamica 167 Vv a - 17, Prodavnica staklene robe A 167 mL eed 18. -Prodavnica gumene rot 337 sot - 19. _ Prodavnica aparata za domaéinstvo 335. pais Mess nayach - 20. Prodavnica Selira . 302 sig a - 21. Prodaja sireva “i 84 v x ee 22, Prodavnica konfekcije 502 mt tee 23, Prodavnica Zivotnih namimnica 670 m1 - - 2 ica kone galanterije 670 Vv +. 2 25, Mesarnica : a2 Vi ape stan eee 26, Prodavnica namestaja , 49 m1 +: r 27. Prodavnica muzikalja i 251 Ma. - 28. -Prodavnica Sivatih eee 2 29, Papimica 670 m - - 30, Parfimerija 419 m1 - - 31. Prodavnica krzna 167 m - + 32. Prodavnica radioapara i televizota, 419 m + - 33. Prodavnica semena ‘: 628 Vv

    You might also like