VODA-IZVORISTA-HUMANA POTROSNJA-VODE ZA REKREACIU BAZENI U razvjonom svetu se danas velica painja poklanja kvalitetu vode 2a rekreadie (i kontinuiranom monitoringu istih). One se znasajni napor i svetsko znanja se stavia u funkoju upravijanja Wvalitaiom vode 2a rekreaciju (postaujenja siandarda kvaliteta vode, iznalazenja natina da se Wwalteina vode proizvede, ofwva i poboliSa). Osnovri raziog je zaatita zdravlia judi (kupaca). ‘Tematika (problem) dobija na znafaiu porasiom standarda stanovnisiva i promenom prohteva (oavike) imuéniih slojeva ti. poveéanjem broja bazena (manje javnih, vise ekspanzija privatnih) ‘tvorenog i zatvorenog tipa. Osnovni zahtey korisnika/asnika bazena je bezbedan u2tak , uz manje ili vi8e tehniko- tehnolo8kih podolSanja (vesiacki talasi, tobogani i siéno). Privatri. viasnici/kupaéi vrlo Gesto su slabo edukovan ili needukovani o prirodi bazena, njihovor cdréavanju i opasnostima. Svelska Zdravstvena Orgenizaoja (SZO) pripremila je Nactt Preporuka za Bezbedru \Voou za Rekreagju (WHO - 2000) u dva toma : jedan se odnosi na slane vode, a drugi na bazene. U parlamenty Evropske Unije od 1982. teve debata 0 promeni postojece, u nekim dlementima sada vet zastarele, Direktive 0 Vodi za Kupanje (76/160/EEC), sa velikim izgledima da do kraja godine bude zamenjena novom direkiivom (trenuino je izradena Ohvima Direkiva). Nae zakonedavsivo joS uvek nema propisa 0 kvalitetu bazenske vode, vode zo rekreasiu i sl. “Preporuéuje” se da kvalitet bazenske vode bude u okvinu ‘normativa kvaliteta vodo 2a piés’. Isina gupa strudnjaka/entuziasia , na éolu sa Prof. Dr. Boom Delmaciiom neumome prikuplia sve svetska znanja i bezrezemno pomazu svima koji hose da poboljsaju stanje u.toj materi U osnovi preporuka SZO je kontrola svih hazarda koji: mogu nastati kao posledca upotrebe vode za rekreaciju. (Kod nas je biizi pristup koji u prvi plan stavlia odnos KORISTIRIZIK smatra se bolim udinkom). Intendja je da se pored zastite 2draviia kupaéa (koje je i dalie primarna briga) procene i rizici | korsti Sire zajednice u vezi sa zagadenjem, oguvanjem okoline, lokalnim i nacionalnim razvojem. Stoga standardi moraju biti merijvi, prmenjivi i primereni hazardima. Saieto, 2dravetveni hazardi (vezani za bazene | bazensku vodu) se dele na: (2) MikrobioloSki hvaltet vode, (0) Hemijsk kvalitet vode. Vazno je napomenuti da je ta podela samo tehnicke prirode tj fektori su u stainom prepltanju i medusobno su zavisni. Stoga znatainu odgovornost ‘nose Isporuciociinstalaten! opreme (uputstvo | edukacija 0 praviino| eksploatacii), uprauljack! kadar, a potom | edukaoia 1). prosvecenost | odnos kupata prema bazenu (higilena, navika prethodnog lusiranja, vrSenje nu2de u loaetu itd). Znabajan faklor je i Cinjenica da Ii se radi o cetvorenom iii zatvorenom bazenu (svaki ima i prednosti i nedostatke u odnosu na drugi ~ asnije detalnie). Postoji vie tipova bazena: Poli-Javai, Javni, Retsestivni, Hidroterapeutski, Banski, Skolski (Fakullotski), Hotelski, Kuéni itd. Vodom s0 najéeéée snabdevaju iz gradske vodovodne moze; tormalnih i tomo-minoralnh izvora itd. Kvalitet tj, paramstri vode u snabdevanju biino utéu na pojavu i intenzitat eventualnih hazarda. MIKROBIOLOSKIHAZARDI Mikrobiolo’ka kontaminaciia vode u bazenu moze bil virusima, bekteriiama, plesnima, protozoama, amebama. parazitima Moguée prisutn’ virusi: Hepatitis A, Adenovirusi druci enterovirusi (fekainog porekla), Norwalk virus, Echo vius (ispliuvak, povraée))., Papiloma virus, Polio virus. U literaturi su opisani sluajevi faringo-xonjuktivalnin grozrica prouzrokovanih Adenoviusima iz bazena. Takode su poznati shidajavi infekcija Hepatitis A i niz primera povezanh infekojom Norwalk i Echinovirusima. Najéeste Zrtve su deca, @ Giijenica je da su enterigni virusi bili prisutni u velikom broju u feoesu infciranin osoba. Opisani su i Molluscipoxvirus epidemije i Human papiioma vitus (benigri tumori na kozi). Zajedni¢ki imenitely je da je zakazala ezinfekoija bazena, ali | edukacija. Bitna je edukacia i dece i roditelja. Bakterlje su u ilteratun Klasiikovane u paiogene | nepatogene (nek! Klasifixuju. po izvoru na entero- i neenterogene)(0d patogenih bakterija fekalnog porekle, nojéesse spomenute daju diarealne simptome: E. col 0157:H7 ~ izazva vooma raznoyrsnu do dramatiénu Klinidku siku poremeéaia digostivnog ‘ralta (| do hemoragija, hemoliiéne uremia, intoksikacije). Shigella spp. ~ razliSiti stadijumi dijareje (liod, paratioid, dijereja). Salmonella spp. — dijareja, intoksikacia (tiiod, paratibid, djareia). Neenterogene patogene bakterie, potencijaino mogu biti prisutne u bazenu Legionella spp. — pneumonija, izazivaé Legionarske bolesti. Dolazi vazduhom npr. iz fontana. Pseudomonas aerucinosa — bekterija pisutna u nasem okuzeniu. Izaziva infekcije respiratomnig ‘rakta, urogenitalnog trakta, otits externa, konjustivite, upahe procese korena dlake | viasista. Mycobacterium spp. — ubkvitama bakterija. Pojava granuloma i disajnih poremevaja, promene na zglobovima kolena , lekte. Priléno otpoma na dezinfekoiu hlorom. Staphylococcus aureus ~ nalazi se u nosu, na Kodi, Izazive infekcije urogeritahog trakta, uha, odiju, folikula dlake, impetigo, pyoderma i dr. epidermyds — promene na ko2i (do ceva). Saprophyticus — ubikvitamno prisutan. Streplococoys — nalazi se u mikuzi nosa, Zdrela. laziva impetigo, anginu, otis. Leptospirae spp. — infekcja pulem urina Zvolinja. Glavobolje, bolovi u mi8kima, mignina, onjuktivtis, iktero-hemoregicni simptomi i asepliéri meningitis. Corynebacterium spp. Paraziti Giardia lamblia — u vodu dospeva iz digestiog trakta judi (domadina)Formira ciste i dosta otpoma na faktore spoline sredine i Klasiéna dezinfelciona sredstva. Cryptosporidium — dovodi do hroniérih simpioma ~ muka, pouraéanje, prolivi, slomaéni bolovi Prefiviiava u obliku oociste, U vodu dospeva od abolele osobe. Uni8tava in doza tek od 30 malt hlora za 240 minuta u neutralnom pH (rezistentne na delovanje hiora). Entamoeba hystolytica — u cistiénom obliku u fekaljama. Dizenteria. meningitis. ‘Naegleria fowleri — slovodnaziveéa ameba. Termofina i preferira tople vode. lzaziva primarni amebni meningoencefalitis, cranulomatozno emebni encefaitis. Acanthamoeba — ameba slovodnoziveéa. Ciste olpome na ektremne temperature, isugivanje i hlomu dezinfekciju. \zvor, aerosoli iz sistema za ventlaciju. lzaziva akantamebni keratitis. Gljivice: Trichophyton spp. — Infekoije povSine koze, viasista. Uzroénik “atletshog stopala’ (Tinea pedis). NekoriScenjem “sanitamiog bazencica’ pre ulaska u bazen, bolest se Siri na ostale kupace. ‘Osobe koje Imaju ove glivice ne DI teoalo uopste da koriste bazen. U in-vivo eksperimentme, dokazano je da je 3-4 Casa dovolino za iniojalnu infekaju. Takode je dokazano da je Izvor dermofita u bazenim i banjama infician kupaé j. korisnik. Candida spp. ~ Wazive kandidiazu raznih obika. Aspergilus spp. ~ Infekcia izmedu prstiu: eritem, pustule, uleerecie. HEMUSKI_HAZARD| Homikalijp u vodi bazena petibu od vide izvora: kvalitet vode kojom co bazen puni (enabdeva); valtet, kocicioniranost datim uslovima i pravilno odréavanje opreme za tretman bazenske vode: ostaci dezinelcionog sredstva; nuzproivod dezinfekojje (NPD); hemikalije koje unose kovisnici (ostaci sapuna, Sampona, krema iula za sunéanje, druga kozmetiéke sredstva, znoj, urin, iznenadna fekalna koniaminaaia i iznenadno povraéanie. ...). Hemikalje koje mogu biti prisuine u vodi koja snabdeva bazen mogu se swrstati u dve oru organska i neorganske. Neorganski Kontaminanti mogu biti radionukleotidi (alfa emiteri, beta/foton emiteri, Radium /kombinovani/, radon, i dr); te8ki metal i njihove soli (Arsenik, Antmon, Azbest, Bekar, Barum, Berlium, Cadmium, Gijanid, Fluor, Hrom, Nitrati, Nitrit, Olovo, Selen, Talium, Ziva, itd. Od organskin konteminanata veoma su Setni sinteticki organsk’ kontaminanti kao i pesticii i herbicidi (Akilamid, Dioksin, Lindan, Polinlorisani bitentli,... ite), ‘kode | lakoispariiva organska jedinjerja (Benzen, Uglentetrahorid, Hlorbenzen, Stireni, Tolueni, Vinil Hlondl | éltav spekter cugh hemikalja). Kondicioneri bazena na bazi cijanida (Homi nagini tretmana i dezinfekoije).Dezinfoktanti: Hlor, Brom, Baker, Hlor dioksid, Hloramini Organska dezinfekciona sredstva (Algicid. Nuzproizvedi pojedirim tipovima dazinfekaje (Hilorom, Bromom, Bakrom, Hlorcioksidom, Hloraminom, Natrium hipohloritom, Ozonom, orga Hotton 9 oxen, Hot jn © Dhioamal + Monoormico + 0Roeeparone noni Horton + hrtimopopnene Walccsate Hate (WARS) aometant (8) + Monclooacet ———¢ Monroe 2 Hoste cnn Throat * Bronacett bomen * Doronosoet + Bromonorocaat ¢ enoten an Vales (nae crop ionciooecetctn! + Morotonoaetnt Pee Dhlerl ¢Tinlweesist —$ Bhonaceton aerercent ‘ Dbremosceonit! Bromine Barina cont sia © Horoplain ‘+ 2,2-Dihloropropanska kiselina = 2-014 Alchidi . Fie fond ‘* 3,3-Ditloropropanska kicolina 2 Glyoxal Moat +) 2a2tehiooproponska Keslna + May! ghyoral * honoroparcona Kenina —¢ CBG14 Has Keane Poznat je niz drugih nusproizvoda, u daleko nigim konoentracijama. Bazan treba posmatrati kao jedan spectfiéan, dinamigan (2v) sistem, skon promenama u pozitivnom ili negativnom praveu. Upravo od pravilnog i harmoniénog/uskladenog odnosa svih lomenata koji dine ceinu bazena zavisiée i kvalitet vode (samim tim i zdravije kupata), u struénom svetu to se naziva “uspostavii equllbium bazenske vode' Usposiaviti equlibrium bazenske vode nije tako tezak poduhvat, ali zahteva poznavanje zakonitosti prirode bazena, opreme i ekspoloataciie. Takode bitan je konstentan monitoring csnovnih perametara i pravilna eksploatacia (u smislu prid-Zevanja osnovnh pravila). Za obiénog kupaéa Dazen je samo prostor u kom je voda i u kome se, naravno, kupa. Medutim, pored toga postii jos opreme koja omoguéava postojanje i odréavanje vode u bazenu propisanog kvaliteta. Usratko to je sistem dovoda sveze vode, recirkulacioni bazentié (preko koga se dovodi sveza voda i recikuige/obnavija i pretiSéava postojeta voda u bazenu), skimeri, set fitera (koji pored osnovne fitracione loge imeju znaéajan efekat u mikrobiolo8ko} Kontrol; Uanje mikroorganizme protozoe, oociste (Cryptosporidium i Giardia), viruse, glivice i plesni, amebe isl. kao i neke hemikalje npr. Organska jedinjenia, trinalometane, povrSinski aktivne materi, fostate, pesticde itd.) uz prethodnu koagulaaiju , potom voda preko mraze cevovoda na puts ka dazenu diva tretirana pH regulatorom, (nakon toga zavisno od kvaliteta vode t polreba vrSi Se oksidacija vode u cilju hemijske Kontrole j oksidagje niza Stetnih hernikaija), doziranje dezinvicijenasa i eventuaino se pardjahi tok vode prevod preko izmenjvata toplote (ogrevanje vode) , a lako kondiconirana voda se vraéa u bazen. Merenje i regulacija gore navedenin wednosti je automatska ili ruéna (svakako, autometska iskjuuje fektor ludske greske).. Posmetrajudl hemijski aspekt kvaliteta vode u bazenu za kupanje, treba razlikovali: 1. kvalitet sirove vodo 2. kvalitet vode nakon obrade (koagulaaija i fickulaoja, filradja) i obavezna dozinfokeija 8. doprinos kupaéa u (no)odrZavanju Zoljonog kvaliteta vode (upotroba kozmolike, sapuna, nehigjena, ekskrementi iid.) Pod preipostavkom da je voda diata od radionukleotida, te&kin metala i sliénih polutanta, svstina brige (monitoringa i regulacije) 0 bazenskoj vodi svodi se na merenje odredenih paramatara, kondiconiranje vode, mikrobiocidna plikaciia dezinfektanta (ii viS® njih), rad na elimincaci ruzprodukata. Parametri od zataia u upraviianju Kvalitetom vode su:Zapremina bazena {bitno zbog svih daji preraéuna u doziranju hemikalija i sl.) Optoreéenje bazena (broj kupaéa po memo} jedinici ~ povrSna bazena; ili kubstura. (Neophodan podatak kojim se odreduje kapacitet sistema 22 obezbedenje kvalista vode, Ukljuéyjuéi distoéu kupada, kapacitet prediSéavenja, koriééenje hemikalija i odnos razblaferja) Recirkulacioni odnos. Broj recitkulacija u jedinici wemena ti. na dan. Predstavlia weme pottebno da kolitina vode jednaka zapremini vode u bazenu, prode kroz sistem za prediScavanie, Razliit je za razlidte tipove dazena i intenzitet koriSdenia (takméarski bazen, konvencionalni bazen, banjski sa temperiranom vodm, itd.) ‘Temperatura vode Stepen kiselosti: pH. ‘Oksido-redukcioni potencijal Mutnoéa Akalitet Twrdota Ukupno rasivorene materje Saturacioni index Rezidual dezinicjensa radi odrzavanja mikrobioloske siabilnosti Nuzproizvodi dezinfekaje (nepozelin) Temperatura bezenske vode Znaéejan parametar. Pored mikrobiloskog zaéaja , temoperatura ima uticaj i na hemizam vode bazenu i rastvorlivost kalcijumkaibonala: “Niza temperatura vode — veéi stepen rastvorljivost CaCO, voda postajo korozivna. *Viga temperatura vode — nisi stopen rastvorljvosti CaCO, i njagove talozoro, staranjo kamonea itd. Porastom temporature vodo, javija se tendonciia ka baznom pH pH vrednost Esencijalan parametar. Odréava se oko 7 (neutralan). Pradstavija logaritam koncentracje jona vodorika, nizak pH Optimaian pH visok pH cotuje ooremu Formiranje taloga | stvarane kamenca Ontorasui (eskoacane rerastorenin sol) Gootat kaae Boke sicom 20 Macks Propacanp (nagrza) povsin ac on bazone Purine kiole deziniidant codeto u vendo O88 Koroziia_ bazensku vodu ve ‘pada efkasrost derintekdonag ‘zedeive 3, potretna jo veda Kolding ezinicjonsa za sti atekat (bri raspad ezinfoltarta) npt. pi pH & teba 2-3 puta vise hora Stvaranje nabore | zbeljvanje Znaéaino balansira ostale faktore kvaliota dolva natinjanit od vila bazenske voto Zamucenye vode Povocana porta 2a \ezinfejonsom Nestajanje taoga pH u bazenskoj vodi staino fluktuira i vedi je problem ako previse pada. Oksido-redukeioni potencijal (ORP) Oksido-redukcione reekcje koje se odvijaju u vodenom sistemu, utiéu na ponaSanje mnogih hemijskih sasiojeka vode. Primerice, mobilnost i reaktimnost bioloSki vaznih elemenata (Fe, S. N, ©) i velikog broja metala znaajno su zavisni od redoks usiova sredine. Utvrdena je visoka wrednost korelacje ORP i bakterioloskog kwalileta vode. Mutnoéa Parametar bitan za proveru efkasnost tehnolo8kog procesa pripreme vode za bezene. Mode titi uztok poveéanja potrebe za dezinfcijensom, posledica intenzivnog razvoja mikroorganizama, hemijske kontaminaoije (arini, boje, metali.Ukupni alkalitet Mera koncentracije alkalnih vista u vodi. Predstavia puferski kapacitet bazena da odol promenama pH: Nizak.ukupni alkalitot ‘Optimaian ukupnialkaltet Yisok ukupan alkaltet “TeSio odréavanio oH Opasnost od “blokace cH” | te8ko ga oda posts torezivna | Staina VoGina kartonata je u formi bikarbonata, jp podesit (ostaje nepramenjon) za opremu ‘io obezbeduje pulerzaciu I mali stepen Mutnoéa He na povesini bazene arbonizacie Pojava talega kamenca, juspica ‘Ovojencet voce 220g velkog pH pac dezinfijonea Ukupna tvrdoéa - Kalcijumova tvrdoéa Mera rasiverenog Kalciiuma. Odgavara ivrdoti vode. Zavisi od koncentracije Ca i Mg i drugih jona (Fe, Al). Kaloijum karbonat je uvek prisutan u bazenskoj vodi (vet postojeci, sa hemikaliama koje se dodaju u vodu) Gini oko 97% u tvidodi. Naimanie je rastvorliv mineral u \odi i zalo besto dolaz do prezasiéenja (nekondicionirane vode). Bazeni traze tvidu vedu. Kao i kod pH Visoka ukupna twdoéa: talozenie ; Niska ukupna tvrdoéa: korozivnost. U principy niska ukupna ‘vrdoéa izaziva vi8e problema. Talozenje je direktno zavisno od pH, ‘termperature, alkaiteta, kalcijumove twrdoce, total rastvorenih castica. PrezasiGena voda je agresivna i korozivnog je efekta na opremu, strukturu bazena, ko2u kupaéa OStecuje zidove bazena, cevovode, opremu 2a tiltacilu. Voda se zamucuje i kamenac lepi na sve povisine. Jedini nasin snizavanja visoke twrdoce Je zamenom izvesne koliine vode (ako Je srovinska ‘wrda, dovesti iz drugih izvora). ‘Saturacioni index ‘Odnos prethodno nevedenih paramelara. Predstavja vrendost pribliéna optimumu zesiéenja vode u bazenu. tzv. Lingelierov saturacioni index za balansiranu vodu : -0,5 do 0,5. Da bi so ostvarila uspeéna dezinfokcija bilo kojim homijskim dozinficjensom, doza dezinfekcionog sredstva s2 mora iako podasiti da nakon utroska dela dodaiog sradsva na razne hemijske reakslje sa pojedinim sastojcima u vodi, preostane dovolino dezinficjensa 2a delovanje na same mikroorganizme Rezidval dezinfeleicnog sredstva u praksi osgurava njegovu efikasnost u prevenciji rekontaminacie vode od svh mogusih faktora. Nuzproizvodi dezinfekcije Poseban aspekt kvaliteta vode predstaviia problematika nusproizvoda dezinfekaije. Nusoroizvodi dezinfekcie predstavijaiu uzetno veliku lepezu hemijskin jedinjenja, a koliinu | vrstu jedinjenja odredyje vista dezinficjenasa, kvalitet vode, Kupati i organski polutani koje oni donose. Boj detektovenih jedinjenja je preko hiljadu, ali se paznja usmerava na nekoiicinu (najopasnijin po tudsko zdravije). DEZINFEKCIJA ‘Obzirom na rizik oboljenja korisnika Dazena od veoma ozbiljnh bolesti, dezinfekoja bazenske vode je neophodna | obavezna, PretlS¢avanje (ako se izvodi) delom smanjuje opasnost od mikrobioloske kortaminacije, ali ne dovolino. Deziréekcija mora da stvori usove za bezbrigno i bezopasno (sa mikrobioloske tetke cledista) kupanje. Mnoge epidemije, vezane za bazene, su posledica loSe ili nepostofece dezinfekcije vode. Dezinfekcija: proces kojim se patogeni mikroorganiemi uklanjaju ili inaktiviéu. Dezinvelcija moze da se provedi homijskim srodstvima (dezinficjensima) ili fzidkim postupcima (UV lampe, filtracija i sl), tako da voda u bazenu viée ne predstavija znagajan rizik 2a korisnike bazena. Voda iz bazena koje recirkuliée , preéiééava se i dezinfikuje u “recirkulacionoj peli’, a higjenska ispravnost vode u samom bazenu postize se odravanjem rezidualne koncentracje dezinfekcionog sredstva u vodi, Gime se inaktivisu patogen’ koji dospevaju u vodu bazena sa tela korisnika, Mnogi mikrcorgarizmi u_vodi bazena vode poreklo od samih kupata , tl. korisnila (sa kaze, sekreti iz nosa, gra. Infcirani kupad indirekino kenteminiraju vodu celog bazene, koji timepostaje izvor zaraze za ostale korisrike. Za pojavu nekih epidemija sa sigurnoséu je utvrdeno a vode porekio od bazena, pri Gemu se kad najved krivci smatraju navike judi da koriste bazene Gak i onda kada su bolesni, Gime stvaraju leglo razibith bolest i infekoja (podrazumeva se I neadekvania dezintekc\ja). ODABIR DEZINFICWENSA | POSTUPKA DEZINFEKONE Fri odabiru treba imati u vidu: = da li taj natin dezinfekaje nosi sa sobom opasnosti po korisnike bazena = kvalitet sirovinske vode njena kompativiinos: sa dezinfcijensom | postupkom dezintekaje da li bazen olvoren Ili zatvorenog tpa = ip | opteredenje bazena natin rada | mogucnost automatske Kontrole Dezinfisijens treba da: =u potpunosti i u najkraéem roku inaktivSe sve patogene = sposobnost hemijske razgradnje (obiéno oksidacie) raznih polutanata u vodi bazena, Kako bi € njinoy sadréaj tokom koriééerja bazena dréao pod kentrolom = ne stvara nuzproizvode (barem ne Stetne po zdraviie) = velik raspon od doze poirebne za uspeSno dejstvo do koncentragie koja je Stetna za Korisrike bazena = moguénest brz0g i lakog monitoringa i automatizacie, lj. praéenje tenutne konoentragje | moguénest automalskog doziranja na osnow pada koncenttadje ispod zadate vrednosti (Od dezinfeksionih sredstava | dalje se najSe8ée Korisli hlor i preparali hlora (gasoviti hlor, hipohlorit, ozon + hlor u kombinacij, hlor-dioksid, ...). Takods so koristo i proparati broma, joda, bakta organska dozinfekciona srodstva, UV (sam ili u kombinacij), polifostati i kao posladaja generanija mulikemponentna dezinfekciona sredsiva na bazi vedonik-peroksida i srebra, HLOR Daleko najkorigéeniii dezinfcijens. Upotrebliava se jo8 od XVIII veka. Gasovii Hor se koristio samo za veike javne, bazene. Za marie i male bazene, kotiste s2 preparati kao Na-hipohlost (Zavelova vode) i Ca-hipohlorit. To je jeftino dezinfekciono sredstvo, relativno leko za rukovanje i odredivenje rezidualne konoentracie u vodi. Hor i hipohlorit s2 u vodi disosuje na hipohiorastu Kiselinu (HOC!) koja je jak dezinficjens i (CL) hiorini jon i vodorikov jon (H'). Horitni jon je relativno slab dezinficijens. Porastom pH u vodi je sve menje hipohloraste kiseline (neophodno je odréavanje neutralnog pH). Metoda kojom ‘82 u bazensko| vodi odreduje rezidualni hlor ne razikuje hipohlorastu kiselinu i hipohloritn jon, te je za tumagenje tog podatka, nuzno znati i vrednost pH. Kod bazena ovorenog tipa, snazno dejstvo UV zraka brz0 ragraduje siobodan hier, tako da mu ‘aktimnost vito brzo pada (nivo reziduainog hiora). U tim slutajemma se koriste wv. hloroven! izocijanarali. Na t2istu se nalaze u Cvrstom, kristalinom obiku, a plikom rastvaranja u vod nasiaje hipoblorasta kiselina i djanuronska selina. Cijanuronska kiselina stabilizuje aktivni hlor i Eni ga znatno rezisteninijim na delovanje UY zraka. Medutim, previsoke konoentracie januronske kiseline stvaraju tzv."zakljuéani hor hior je snazno stabilizovan da je praltiéno “zakjuéan’ i noma dezinfokcionog dejsiva. Cijanuronska kiselina s9 no troéi u dezinfokaiji, ni 80 Udjanja tretmanom vode u rocrkulagi; tako da so ona vremenom nakuplia. Jodini nagin smanjenja konoentracije je dodavanje svete vode ili promana (komplening) vode u bazenu. JEDINJENJA BROMA Elementami brom nije prikladan za dezinfekciu bazenske vode, ti. ako baS mora da se koristi kao nuzno 2lo, éiniti to Sto kraéi vremenski period (toksiéan, irlara oéi, intra respirator tralt). Najéete se koristi Bromhlordimetihidantoin (BCDMH), oragnsko jedinjenje koje u vodi disosuje dajusi hipobromnu i hipohlorasta kiselinu. Hipobromna kiselina dezinfcijans i oksidant, @ nastali redukovani brom (Br) reaguje sa hipohlorastom kiselinom dajuéi nove koligine hipobromne kiseline. Tme se obezbedyje siguran reziduaini nivo za za8titu vode bazena. | pored niza oscbina koje ga cine priviagnim za dezinfekoiju bazenske vode; problem nastajekada se poremeti balans izmedu organske komponente dimeilhidantoina (DMH) i broma. Dolezi db pada dezintekcione akivnosti, a njihov medusobni odnos se veoma 1e&ko meri (u izuzeino dob1o opremijenim laboratorijama ), $10 ge diskvalikuje, posebno u koriScenju u privetnim bazenima Pored toga, poznatl sistem dezinfekolje tzv. “‘vokomponentni sistem” — dodavan soli broma (obieno natrjum-bromid) 1 neki oksidant (ozon, natrijum-nipohioftt | sl. Siéno hloru | brom stvare sporedne proiziode dezintekaije (tv. vezani brom), ukljucyjuci i bromamine, ali za razliku od vezanog hlora, vezani brom i dalje dezinfikuje. Brom ne oksidie emonijak i ostala azotna jedinjenja, te se ne moze, za raziku od hlora, kofstiti za éok-obradu vode. Hipobromnu kiselinu razgraduje UV zraéenje, a ne moze se zaiiitli, 510 ge éini nepogodnim za ‘oivorene bazene. ‘OZON Najjaée oksidaciono sredsivo. Preporuéuje se u bazenima gde je Fizik od prisusiva protozoa, ‘ameba i sl. cista (na koje hlor deluje stabo ili rikako) izrazen. Medutim, oz0n je lako ispariiv. te ako se predozira (u eli stvaranja rezidualne koncentraciie u bazenu), lako dolazi do alarmantnog porasta njegovog sadréaja u vazduhu iznad vode i oko bazene, @ poznata je Stetnost ozona po zdravije ved u malim Koncentracijama (hepatotoksisan). Sa druge stiane, bez rezidualnog delovana nema zaatite bazenske vode od mikrobioloske konlaminacii, porekom od kupata. Ozon je nemoguée proizvoditi u veikim koliéinama (veoma nestabian), u Zelj snizavanja cene po jedinici mete. Zato se mora proizvoditi na licu mesta, a Proizvodnia ozona je relativno slozena i skupa (pogotow za male korisrike, 2a male bazene). ‘Ako se oz0n koristi u dezinfekciji, obavezno je inaktiviranje preostalog azona u vod! (preko fila aktivnog ugla) max. dozvoljenu Kencentraciju 0.05 mg/l. (DIN-1897a); takode na ulazu vode iz recitkulacone pete u bazen treba dodati neko dezinfekciono sredstvo reziduainog dejstva (hlor, bom) | OBAVEZNO obezbediti razgradnju viska ozona koji se nije stigao rasivoriti U vodi (u kontakino sudu), jer ¢e dospeti u atmosteru 1 potencijaino étetno delovati. Sve to ozonizaniu ni znatno skupliom metodo, a i manje priviasnom. U velikim, javnim bazenima ozon se cece Koristi kao faza u pretiscavanu vode [oksidacja — smanjenje sadrzaja organskih nevistoca). HLOR DIOKSID Na zacsiaje mnogo za hlorom i ozonom. Kod mah bazena moze predstaviaieltemetivu istima. Bolg je bakterickinog dejstva od hlora (pogotevo na spore baktesja i ciste protozoa), prekliéno nazavisnog delovanja od wednesti pH vode (opseg dejstva pH:6-10}; duzeg rezidualnog dejstva od hora. Takodo so mora proiavoditi na mostu polrosnjp (ofinja proizvodnja od ozona, skupii cod hlora); a sirovina i uredaj za proizvodru hor diosida imei cono koétanja No stvara ‘ihalometane, ali sporedni (veoma teksién) proizvadi su mu Alorit i hiorat (dozvoljene max. koncentracije su: za hlorit’ 02mg/, a 2a hlorat 0.4mg/l). Obaveza je konstantnog menitoringa fin toksina 7509 nesagladivih posledisa u slugaju Fovanja. Tekode, ukolko je visok sadréaj isth i hlor dioksida u vod! koju Zelimo da ispustimo u spalinu sredinu ekolo8ki propisi to ne dbzvoljavaiu UV ZRACENJE ‘Veoma popularan nadin dezinfekcije. UV 2raci, generisani Zivinom lampom, prodru u éeliju mikroorganizama i reaguju sa celiskom DNK (tzv. folohemijske reskoje), izazveiué smrt deli. POsebno je vaino naglasti DA AKO UV DOZA NUE BILA ADEKVATNADOVOLJNA DOLAZ! DO OPORAVKA TJ. PREZIVLJAVANJA CELWJE, ZAHVALJUJUCI ENZIMSKIM SISTEMIMA. CELIJE MIKROORGANIZAMA ZA “REPARACIJU" OSTECENE DNK).. Postupak dezinfekcije je brz, relativno rije skup, jednosiavan, ali bez rezidualnog efekta, fj. bez zaStte vode u bazenu od renfekoje (Sta vise voda dezinfixovana UV zracima je podioznija reinfekoj, jer biomasa inaktivrenin mikroorganizama ostaje U vod! ). Dejstvo mu jako smanjuje mutnoca vode, rastvorene organske materié (Kojih od Kupata ima u zobilju u bazensko} vod), znaéi da bi voda trebala da bude veoma izbistrena, Sto dalje komplituje odr2avanje i tretman vode. Takode, ne posigji pouzdan i brz natin odredivanja efikasnosti dezinfekaje, primenjiv na ‘samom bazenu.SREBRO Mikrobiocidno dejstvo srebra poznato je od davnina (stebina posuda za mieko, srebma posuda za ‘svetu vodiou” u crkvi, srebmi krst ~ ne prenosi infekoje, srebmjek se baca u bunar da se voda ne kvari, NASA recurkulige vodu u svemiru dezinfkujuti j2 srebrom, ... itd). Etekat dejstva a mikroorganizme, poznat kao “oligodinamif (Karl von Nagell 1880.) koiSéen je i u ratovima i hriznim periodima pre pronalaska aniibiotika. Dezinfokcija vode srobrom, s0 u posotku zasnivala na upotrebi koloidnog srebra, potom ‘anodinom rastvaranju jona stebra (pod jakim strujnim naponom). Medutim, srebro, ako se korist samo, ima nedostataka ka &to je sporo dejsvo, Sabo dejstvo na spore, nadostatak osidacionog dejstva (zato labo deluje u prisustvu organskih materia — kojih je u izobiju u bazenu). sredsivo POSLEDNJE GENERACUE, koje je obeledilo kraj XX i podetak XX! veka. Naime kombnacijom srebra (Ag') i vodonk peroksida (H.O,), sivoreno je multikomponentno dezinfekciono sredstvo izrazenog sinergistickog efekta, potpuno ekolosko, sa svim osobinama koje je moderna nauka postavila kao ideal uspeSnog modernog dezinfiojensa. Nit jedan dezinicijens nije ispunjavao sve zadate usove, do sada. "SANOSIL SUPER 25” kao dezinfekcono stedstvo deluje dvofazno: “vodonik peroksid kao jak oksident, olpusta nascenini kiseonik (posebno stmulisan prisustvom bekteriske Katalaze), Koj! oksidise organske materje, a sa njom | mlokroorganizme, bez zuzetka “srebro, deluje spore | zavrSava poseo kod rekih rezistentnijh obika (vezuje se Za proteine mikroorganizama i precipitra ih; takode se vezuje za tioine grupe enzima mokroorganizama i uniSiava ih), a posebno je zatajan rezidualni efekat koji se poslize srebrom (naroéito bilan u dezinfekci i odrzavanju bazena). Vodonik peroksid i stebro grade prvi, u pravom smislu te reti, “UNIVERZALN EKOLOSK! DEZINFIGUENS" Otzirom da se vodorik peroksid raspada na vodu i kiseonik, a srebmni joni se naleze u obliku soli prisutnih u prirodi i daleko isped svin zabrana (zbo¢ efikasnosti, a netoksiénosti, srebrom se previaée vestabki krvni ‘sudovi-proteze i pejamejkeri, znaéi nema ekclo’ki tetnog dejstva. Takode, ne postoji ni razvo} rezistoncijo mikroorganizama ni na vodonik poroksid ni srebre, tako da nije mogué ni ofekat ‘reparacje” mikroba. Nema pojave &tetnih nusproizvoda ni sa organskim materijama, ni sa neorganskim jedinjenjima (substancama). Lako i brzo se meri konceniracija u vodi (moguénost potpune automatike merenja i dozirarja), lak za rukovanje, stabilan pri skladiétenju (2a 1 god. guibi max. do 3% aktivnost), ne izaziva alergje, irtadje odju, suvoéu ko3e, ne o8ieéuje kosu, kupad kosiim, ne korodira bazenskuu opremu, ne menja pH vode v bazenu, nema purgentog mirisa u prostorii (kao kod hlorida i siréatne kiseline), nije toksigan u upotrebi. Najzad, omoguéava kupanje u bazenu sa puno uZitke, opusteno bez razmisjanja da li je sve podeseno kako treda i pod kontrolom. U ciju boljeg shvaiania predristi dezinfekcje Srebro+Vodonik Peroxsid preoarata u odnosi na konvencionalna sredsiva, u prilogu pregled: STRUCNE LITERATURE | NAUCNIH ISTRAZIVANJA STETNOSTI NEADEKVATNO IZVEDENE {LNESTRUCNO) SANITACIJE BAZENA | TOKSICNIH EFEKATA NUSPRODUKATA DEZINFEKCIJE Naneprijatnija poslediza neadekvatne i nestruéno izvedene dezinfekcie bazena je, svakako, infekcija patogeno Stetnim mikroorgarizmima prisutnim u bazensko} vodi. To su vet navedene ‘elaine bakterie (E.Coli, Stigella), kao i Cryptosorodiae ciste, Pseudomonas aeruginosa, Legionella spp., Mycobacterium spp., Leptospira, virusi, glvice itd. ¢itava paleta po zdravije steinih mikroorganizama, Za neke od njh koncentradje hlora potrebene de ih ubiju, su izuzeno visoke. Velke rezidualne konoentraaije (velke doze i Sok doze) hlora imaju za posiedicu stvarenje valike kolcine nusproizvoda dezintekole. Najvise opiseni | Ispiivani su nusprozvodi deziniekoije hiorom. Trihalometani i hioramini su nusproizvodi nastali pri dezinfekcij vode hiorom i preparatima na bazi hlore, bromom i preparatima broma. Oni se nalaze iu vazduhu tik iznad bazenske vode (inhalacija th toksina tohom plivanja), @ ako Je veniilacija lb8a i Sitom prostora u zatvorenom bazenu (zbog svcje lake isparlivest). Uopitena tabela nusproizvode dezinfekaje (moram napomenuti da ih je deleko vige):DEZINFICIJENS. NUSPROIZVODI DEZINFEKCNE Hoor | sredsiva 2a Trhalometani, Halosiréeina kiselina, Haloleioni, Hloral hidrat, Hlorpikiin, dezinfekaiju na bazi hora __| Hlorali, Cianogeni hloridi, Horamini, Helogenatni_nusproizvodi ‘Ozon Bromaii, aldehidi, ketoni, ketokiseline, karooksilna selina, bromoiom, porokcidi, bromidi porast biorazgradlJvog rastvorenog organskog ugjenika (BDC) Hlordioksid Hori, Hlorat Bromin /hipdbromily BODMH | Trhelometani, bromeform, bromhidral, bremal, bromaminatl Koncentiacje Trhalometana (THM) u bazenskim vodama (j194): Zemija | Hloroform. BDCM DBCM Bromoform Vesta Srearja | Opseg | Seana |Opeag | Stednja | Opeag | Seanja | Opsog | bazena, edna vncnost smedract vegnost Pale Sar Baar ono 023002 _[zanown Tai [37/5432 1328 [08 ‘0500 [or a1 zanown USA, 550 1-90 03-20 “<,760 | zatvoren £0,150 -<0,1-105, 01-48 1-193 _| bane Nomad | €07 ae vs oa “aivoren ke [43 logare [1a oscar | oe ooaoe1 |oc2 | -002020 | tame Madars | 114 | 202929 <1 =zatvorsn a Danske Eis anown Koncentiacje Trhalometana u vazdubu iznad powsine vode u bazenu (ug'n") : ‘Zomija | Hloroform: BDCH DBCM Bromoform Visia Sreana_| Opseg [Seana [Opseg | Sreana | Opseg | Saya | Opseg | bazena weanos veanost east east Tala [zie | @6-059 ies [5100 | 56 or 14 D2 zavoren Kanada 597-1850 zatvoren Nemaé [Sa | 02807 Oe ‘on6a0 | o4 ‘OnS05 ‘elvoren? ke | 80 s7a96__| 41 o2s19_|oe ons29 | oe 0.0007 | zatvoren? Use <0 <0 <2 0,1 onorer <0147 0,1-10 015, <0114_| bang’ Teganda’ t= mereno 0 om lanad povréine vode 2u moreno 150 cm iznad povrdine vode ‘3= mereno 200 om iznad povrsine vode Organski sastojd, znoj, urin, perut sa koZe i sl. puni su azotnih substanci (aminokiseline, urea, ‘amonijak, keratin i dl.) koji reaguju sa hlorom / bromom i sl. dajuci monohioramine, dinloramine, ‘ibloramine i reakclje teku dale ka trinelometarima (Hloroform, Eromoform, Bromdhlormetan = BDCM, Dobromohlorometen - DCM). Reakcie su vrio bize i izvesne (pouzdane).. ‘Trinalometani éine 50% svih nuzproizvoda dezinfekcije (NPD) hiorom u tezinskoj osnovi. Studje su pokazale da 1 od 56000 ljud ima snazan kercinageni odgovor (reakoju) na Hloroform. Halosiréetne kiseline Gine 25% NPD u tedinskoj osnovi. ‘Toksitna jednjenja ulaze u organizer: = inhalagjor lako ispariivin materia ili aerosola = petkutena resorpoja (‘upijanje" preko koze) ~ _akcidentalno (ii ne) gutanje vod Drdi se da za normainog plivanja dode do slubajnog pijenje oko 50 mI vode, 3to je oko 235 mize 1 sat. Preko kaze se 2a 1 sat “upje’ oko 500 ml vode (poznata ted nakon kupanja u mon il blagetvomest banjskih kupki). Postoj vito jednostavan (Sholsk) primer, uzmete u au vodu iz bazena, Izmertie nekotko pererretara (zabeledite ih) umosite dva prsta | drzie u vod! nekolko minuta. Potom porovo izmesite iste parameire u vodi, lzrenateni?! Gde su nestali? Naravno,resorbovani preko koZe (lor pogotove ima efinitel ka penetracil kroz koZu). To u kratko zadi a plivamo u svim tim produktima (kao sunder). Prvo primetno Stetno dejetvo je crvenilo obju, peckanje u oéima i nosu, kongestija sinisaih anala, curenje iz nose, upela spolirjeg una, suve koze (peruta se), suva i ispucala kosa, Bteéona kosa, promena boje farbano kose, purgentan miris (smrad) hlora i nuzproizvoda (lako ‘su eparljvi) Sedamdeselih godina provedena su prva opseina istrativania stetnog dejstva trihslomatana (THM) u Sevemo, Americi. Prvi rezultaii su bili alarmanini Dejstvo THM na trudnice: poveéan procenat embrionalnog mortaliteta, pobataja i prevremenih porodeia (studiie pokazuju da je 16% sluéajeva vezan za nusproizvode dezinfekcije), a moguénost pobataja je za 1.8 puta veta. Sta vi8e, spontani abortus se javlia u renijim nredeljama U trudnica eksponirenim visokim dozama THM (10,2 u odnosu na 11,2 nedeliu gesiagje). (Kirsten Waler 8allTrichalomethanes in drinking water & spontaneous abortus” EPIDEMIOLOGY Val. 9; No.2 ~ March 1996). Kasnije stucije (Agencia za Toksiéne Substance i Registar Bolest), publikuju izvedtaj 0 ozbiljnim defektima ploda: spina bifida, neural tube defekt u vezi sa ingestjam THM u piladsj vod. (Judit B. Kio'z & Laurie A. Pyrch”A CASE CONTROL STUDY OF NEURAL TUBE DEFECTS’ AND DRINKING WATER CONTAMINANTS" Atianta, Ga. Agency for Toxic Substances & Desease Register; Jan. 1998). Stude potvidyu naiaze | dokazulu mogucnost Kontaminace Thalometanime | iz vazduha u zalvorenim prostorima (tuSiranje, kupanje, pranje sudova i ve8a, rekreacija u bazeniia). Neural tube defekt nastaje u nedostatky Vitemina By, a on je osetfiv na dejstvo Hloroforma — jednog od znaéajnijin THM u hiorsanoj vodi. Ukcliko je voda tretiana Hloraminima, skoro 2,8 puta je ée8éa patologija truénoge. (Ann Aschengrau and others, ‘Qualiy of community drinking water and the Occurrence of Late ‘Advorso Pregnancy Outcomes’, ARCHIVES OF ENVIRONMENTAL HEALTH Vol. 48, No.2 (March/April 1993) Studljama je dokazano skoro petostruko veéa opsnost kod trudnica koje pju hladnu vodovodnu vodu (tretiranu hlorom), u poredenju sa trudnicama koje piju normalno tamperirenu fliranus vodu (hiskog ili baz sadréaja THM — najpribizniu naéoj “ROSA negazirano| oligomineraho} vod"). Shanna H. Swan and others, "A Prospective study of Spontaneous Abortion: Relation to ‘Amount and Source of Drinking Water Consumed in Early Preeanancy”, EPIDEMIOLOGY Vol.9, No.2 March 1998). Primegeno je da je u letriim mesecima povetan nivo THM prema faktoru 1,5-2 keo i da je u letnjim mesecima povetan broj sluéajeva patologije trucnose zbog kratkotrajnih izlaganja vecim dozama Kellyn S. Betts, Miscarriages associated with rinking water disinfection byproducts, study says” ENVIRONMENTAL SCIENCE & TECHNOLOGY (ES&q), April 1, 1998) Veliki su pritisci da se nivo dozvolenih THM sa 100 mg/l. smanji na 80 mgfi, pa ak i na 40 it. Pred toga, THM su znatajno rizon karonogeni fakor nasteanu raka mokracre Desie | rektuma, pretpostavka |e da je godisnje nastalo novin S000 kanoera Desike | 8000 kenoera rekturna, u vezi sa THM. Nusproizvodi takode imeju nezejene efekte i na jetru, nervni i reproduktivn’ sistem. Studia Ontario Treatment ard Research Foundation i Toronio Univerzitet, pokazala je da: = dugotrajna konzumacia hlorisane vode poveteva rizik kancere bedike i rektuma, lemedu 10% i 13% ukupnih sludajeva su u vezi nusproieveda dezinfekoije. rizik kancora mokraéno betike jo poveéan za 40% u osoba koje konzumiraju tokom 85-59 godina vodu sa poveéanim sadrzajom nusprodukata dezinfokai. = pijanjam 60 i vige godina, tizk je 80% = dugotrajno pijenja i Kupanje u hlorisanoj vodi 2a 35% poveéava fizik kancera mokraéne besike i debelog creva, “Journal of the National Cancer Institute’, December 1987. ‘Takode, preporuduje se da voda koja sadrZi hloramine, se ne koristi za akvarijume, nit bolesnike na herrodjalzi. U oba sluSaja voda odlazi direktno u krv (ne metadolu se toksini preko jetre), i ima negativan efekat na jetru i eritocite. Takode, hloramini imaju snazankorozivni efekat na opremu i zgradu. Veorm éesto su nepriaino o8rog mirisa. Treba li 9° u TOME kupati? Hlor dioksid u vodi dovodi do povesanja nivoa Na-hlorata (Sitav je niz totsisnih efekata Na- hlorata: ‘sindrom plave babe” — methemoglobinemija, destrukcia crverih krunih 2maca, hiperplazia tiridnih catia, ...). zon rezultira produkciu bromata, kad je visoka Koncentracia broma u vodi koja se dezinfikuie ozonom. Studje su pokazale da bromati izazivaju mezoteliom i tumore bubrega. Oralna ekspazidija kalijum bromatom izaziva rak bubrega. Bromcichlorometan izaziva rak debelog ceva, bubrega i jatre. (Istraiivanja NTP - National Toxycology Program Dihlorsiréetna kiselina u veoma maj dozi izaziva progresivnu neuropatiu limbusa, plus niz neurototsitnih elekata — Neurotexicolagy and Teratology , December 1999. Hemijski, dibromosiréetna kselina je veoma sliéna dihlorosiréetno} kiselini, Dibromosiréetna kiselina izaziva veoma ozbiline poremetaje sperme. Takode dovodi do poremecaja u retkubendoteinom sistemu (odgovoran za imunitet) i otok slezine. COpisana je incidenca Ceste pojave asmaticnih napada | alerglje | Ce8ce posete bazenu skolske dece u okviru Skolske nastave (University of Lovain-laNewve ; Belgium). Nakon resorpoije, THM se vrlo brzo, krvotokom, prenose po celom organizmu, koncentrifu se u jetri, a izbeculu respiraciom, urinom i fecesom. Bioiransformacija u jet se odvija metaboliGki Oksidacijom enzimom P450. Medutim ia biotransiormasia nazslost daje toksiéne metabolite (Glutation iz faz0 II stvara se npr. FOZGEN) koji oftoéuju éalio jotro i bubrege. Pogram RA, Anderson ME, Warren SH, Ross TM, Claxton LD. ‘Glutithione S-ransterase-modiated ‘mutagericiy of tichalomethanes in salmonella typhimurium: contrasting results with ‘bromodichibromethane and chloroform” Toxicology and Applied Pharmacology 1997 Teoria indirekine karcinogeneze od rekurentnih oStedenja éalja jetre, kao cijni organ proziva i bubrege na dejstvo FOZGEN-a {koristi se kao bojni ofov) nastalog od BDCM. U subhroniéno} 90-dnevnoj studi utviden je ctok orgena eksperimentalnin Ziivotinia izbZenin dejstvu BDCM, pri emu je ukupna tetesna masa redukovana. Histopatoloski su nadene masno-degenerisane Celie, inflamacje, blage nekroze éelja jetre i tubula budrega. Danie! FB, Robinson M, Conde LW, York RG. Ninety-day toxicity study of dibromehloromethane in Sprague-Dawley rats. Drug and Chemrical Toxicology 1980 Takode su dokazane hromozomaine aberadje uzrokovane nusproizvodima dezinfekcje koji sadrZe nitro i karbonil grupe. Dunnick JK, Melnick RL, Assesment of the carcinogenic potential of chiorinated water: expenmental studies of chlorine, choramine and trichaiometnanes. Journal of National Cancer Institute 1993, Uporednim studijama izdata su saopStenja o slededim rizicima nusproiveda dezintekcije mokraéne besike, debelog creva, jednjaka, doji, jetre, pankrease, mekih tkiva, Hodgkin's ove bolesti. ne-Hodgkinsovog limphoma, leukemije. “Koivusalo M, Pukkela E, Vartianien T, Jaakkola WK, Hakuinen T. Drinking water chlorination and cancera historical cohort study in Finland. Cancer Causes and Controls 1997 *Keivisalo M, Vartianien T, Hakulinen T, Pukkala E Jaakkola J. Drinking water ‘mutagericily and leukemia, lymphomas and cancers of the liver, pancreas and soft tissue” Archives: of Environmental Health 1995. Tokom 1988-1969 u Benov, (Italia) radena je Komparatima studia sometskih parametara iz baze podalaka i direkino uzeth anamneza od trudrica/porodia iz dve bolni ‘jecna u centru grada Galliera hospital u koju su dolazile na poroda| trudnice koje su i Jivele u blizini bolrice, file su vodu iz gradskog vodovoda tretiranu hlomim preparatime i “druga je bolnica Chiavari hospital udaljena 30 km od Denove, i voda za piée se ne dezinfkuje u tom nase (odliénog je kvaliteta). U ‘spitivanje su ukliudene samo Zene za koje se pozdano zna da su tokom trudnoée bile rezidentne na nevedenim fokacijama. Merenjem osnovnih parametara u novorodenin bebe dobii su se sledeci rezulat!: majke podrubja netretirane vode su imale porodaj u redovnijem terminu, duzina tela njihovih beba je signifkantno vata, obim glave veGi, a pojava neonalalne 2ulioe je veca kod beba majki koje su ple hiorisany vodu. “Association between Drinking Water Disinfection and Somatic Parameters at Birth” Institute of Hygiene and Preventive Medicine; Institute of Medical Statistic and Biometry, University of Genoa, Italy; Environmental Health Prospectives Volume 104, No 5. May 1996.‘Toko 2000 godine u Londenu je uradeno ispilivanje kvaliteta bazenske vode. Rezullali su ebjavijeni 2002 godine u Occupational and Environmental Medicine 2002; 58:243-247. Tokom 3 nedelje u sva 44 uzorka naden je povedan sadrZaj THM, ali posebno je zabrinulo veoma visok rivo Horoforma, Proseéan nivo je bio izmedu 121 mikrograma de 132 mikrograma po ltru (u Sirovinekoj vodi nivo je U proseku bio 3,5 mikrograma po litu vode)! Ceo sluésj izazvan je valiku zabrinutost madu mecicinskim rednicima alii stanovnistvom! U Nemagkoj je tekode FOCUS TV radi sliéne testove na bazenima, kontroi8udi nivo Quzproizvada dezinfekcie hlorom — THM, bakteriolo8ku isoravnost vode. Samo je bazen u Stutgartu “Moehringer open-ir swimming pool” imao zadovolavajuce rezultate. Svi ostali su imal Prekoratene nivoe i to viestruko (i broj bakteria i nivo THM). Stoga se preko TV preporugiio deci i trudnicama da izbegavaju kupanje u bazenima. Priblzna absorpelja preko KoZe u odnosu na peroralnu: ‘Absorpelja preko ko%e | Vreme | Peroralna absorpclja | Konzumirano Ocal mypad | 63 % 15 min | 27% tit Boba kupaé | 40% 15 min | 60% tit Dosa kupadi | 85% 1 sat__[ 12% tit ‘Absorpaija preko koze je brza. Posebno vodite raduna ako ste imace bazona ili toplog Kupatila il jakuzzi, Prikazano kalkulaoije bazicaju co na absorpoiji preku ruku. Puke su mnogo bolja barjera protiv Stetnih substance! u porederju na ostale delove koZe tala, tako da je istinita absorpaija signifikanino veéa. American Joumal of Public Healt 1984 74(5), pg. 479-484 Fred toga, u zapadnoj Evropi veoma su rigorozne mere obrade vode koje je tretiana hlorom i ssignim preparetime (ima u sebi THM), pre ispuStanja v prirodnu sredinu §. kanalizaciu. U ciju za8tite Zivotne sredine, voda se prethodno mora temeljno osloboditi Stetnin meterija i tek nakon toga dozvoljano je ispuStanje. Naramno, kazne su veoma rigorazne, obzirom na Stetne afekte koje takva voda izaziva po bio svet i ekologku ravnotezu. Na rau da napomenem, da Je problem isti | kod toplin kupatia | Jakuzzi Kupkl, s tom raziikom ‘8io je multiplicran temperaturom vodel