Поштовани слушаоци, добро јутро.

Моје име је Радош Митровић и данас ћу вам

представити нових пет предлога за које ћете моћи да гласате у наредних сат времена. За
оне предлоге који вам се највише допадну моћи ћете да гласате позивом на наш број
телефона 3229 653 или слањем поруке на број 064 86 111 44. Активна је и наша фејсбук
страница.

Мој први предлог за данас биће једно дело домаћег аутора. Поетично и ефектно дело
Светислава Божића Игра са Радочела, саздано је на неоромантичарском језику.
Драматургија нас води од суздржаних мелодијских кретања, суптилног звука, до
разиграних деоница пуног звука. Ова симфонијска поема за оркестар написана је 1988
године, да би премијеру имала 1995. године. Слушамо снимак оркестра Државне
филхармоније Украјине, под управом Ђорђа Павловића.

Слушали смо дело Игра са Радочела Светислава Божића у тумачењу Државне

филхармоније Украјине, под управом Ђорђа Павловића.

Познат као револуционар у оперском жанру, композитор који је из корена променио

приступ оперској уметности, Рихард Вагнер је на почетку своје стваралачке каријере писао
и дела која нису намењена позоришном извођењу. Реч је о једној симфонији, пригодним
остварењима, као и увертирама. Ми ћемо у наредним минутима слушати једну увертиру,
инспирисану Гетеовим Фаустом. Наиме, композитор је желео да напише велику,
вишеставачну симфонију, међутим после извесног времена рада на њој, схватио је да је
неће завршити. Стога је материјале, које је наменио незавршеним ставовима, сакупио и
обрадио у оквиру једноставачне увертире. У сваком случају, његову симфонијсу поему
Фауст, завршену 1855. године, слушамо у интерпретацији оркестра филхармоније из
Малаге, под управом Александра Рахбарија.

Била је ово Вагнерова Увертира Фауст у интерпретацији оркестра филхармоније из

Малаге, под управом Александра Рахбарија.

Опус Леополда Моцарта обухвата велики број дела за различите саставе. Овај композитор
је посебно водио рачуна о звучности дела, користећи разнолик инструментаријум, како би
добио одговарајући карактер и атмосферу. Међу његовим делима, посебно се издвајају
Симфонија играчка и Концерт за трубу. Ми ћемо слушати концерт, завршен 1762. године,
који представља можда и најизвођеније Моцартово остварење. Писан је за соло трубу,
две хорне и гудачке инструменте и садржи елегантне и грациозне теме и прозрачну
хармонију. Дело слушамо у интерпретацији Никласа Еклунда и Барокног ансамбла из
Дротнингхолмса, под управом Нилса Ерика Спарфа.

Слушали смо Концерт за трубу Леополда Моцарта у тумачењу Никласа Еклунда и

Барокног ансамбла из Дротнингхолмса, под управом Нилса Ерика Спарфа. А ви поштовани
слушаоци, не заборавите да гласате за оне предлоге који вам се највише допадну
позивом на наш број телефона 3229 653 или слањем поруке на број 064 86 111 44. Ваш
глас можете упутити и на нашу фејсбук страницу.

Један од најзначајнијих шпанских композитора Енрике Гранадос, најпознатији је по својим

делима за клавир и транскрипцијама за гитару. Ми ћемо слушати једно његово рано
остварење, тачније десето по реду које је икада написао. Биће то Осам поетских валцера.
Они садрже по мало шопеновског али и шумановског језика и представља праве
пијанистичке бисере, које је осмислио тада још увек млади аутор. Дело изводи Алисија де
Лароча.

Жан Жак Русо, француски филозоф, био је и изузетно истакнути композитор свог доба.
Учествовао је активно у расправи о будућности италијанске и француске опере, као
интелектуалац, али и као уметник. Почетком 1752. године је започео рад на опери која ће
носити назив Сеоски врач. Овај интермецо у једном чину, како је назвао остварење, бави
се љубавном тематиком сведене драматургије. Колена и Колет, покушавају да остваре
љубав и у томе им помаже врач-ову једнставну причу, прати исто тако једноставна
мелодика, буфо карактера. Иако ће касније тврдити да је опера на француском језику
немогућа, забрањујући да се Сеоски врач изводи, опера је ипак остала на репертоару и
доживела велики успех. Слушамо увертиру композиције – изводи ансамбл Кантус Фирмус,
под управом Андреаса Реизеа.
Била је ово увертира за дело Сеоски врач Жана Жака Русоа у тумачењу ансамбла Кантус
Фирмус, а под управом Андреаса Реизеа. Поштовани слушаоци, био је ово последњи
предлог за данас. Надам се да су вам се допали данашњи предлози и да ћете нас слушати
и сутра. Моје име је Радош Митровић и желим вам пријатан остатак дана уз Радио
Београд 2.