You are on page 1of 4

1.

међународна конференција Катедре за српску књижевност са јужнословенским


књижевностима и Катедре за англистику
Књижевне и културне интерференције између књижевности на српском и на
енглеском језику
1. и 2. октобар 2021. године

Филолошки факултет, Београд

Прво позивно писмо

Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима и Катедра за


англистику Филолошког факултета Универзитета у Београду имају част да најаве прву
међународну конференцију о књижевним и културним интерференцијама између српске и
англофоне књижевности. Циљ конференције је да се начини осврт на креативне сусрете
различитих књижевних традиција, уметничких сензибилитета, стилова, естетичких
праваца и идеја који су се образовали кроз распоне времена и простора. Намера је да се
истраже имагинарне и геополитичке границе и простори између и унутар српског и
англофоног света, рефлектовани у прозним, поетским, драмским, биографским,
нефикционалним делима и филмским остварењима.

Прихватају се предлози реферата који се баве разноврсним питањима у оквиру врло


широко постављене теме конференције – књижевних и културних интерференција између
књижевности на српском и на енглеском језику – у следећим пољима:

 проучавање књижевности;
 проучавање културе;
 књижевна и културна теорија и критика;
 транслатологија.

Учесници су више него добродошли и да допуне листу својим предлогом тема. У могуће
теме спадају, али ни у ком случају их не исцрпљују и следеће:
 Српско-енглеска књижевна и културна контактологија;
 Преводи и рецепције српске књижевности у англофоним културама и енглеске
књижевности на српском говорном подручју;
 Досадашња истраживања релација између књижевности на српском и на енглеском
језику;
 Изучаваоци српско-енглеских књижевних веза и утицаја;
 Трансфер теоријских и књижевноисторијских сазнања;
 Перспективе будућих упоредних тумачења књижевности на српском и на
енглеском језику;
 Српски књижевници и англофоне културе;
 Књижевници англофоног света и српска култура;
 Српски књижевници као дипломате у земљама енглеског говорног подручја и улоге
дипломата англофоних земаља у српској култури;
 Српски књижевници као преводиоци и приређивачи дела насталих на енглеском
језику;
 Аутори који су стварали на енглеском језику и српска књижевност;
 Дела српских аутора писана на енглеском језику;
 Писци изван свог језика: аутори који су напуштали енглески или српски језик и
писали на другим језицима;
 Слика англофоних кулурних простора у српској књижевности;
 Имаголошко виђење српске културе у књижевности на енглеском језику;
 Тематизовање езила, миграција и дијаспоре у књижевним делима на српском и на
енглеском језику;
 Жанровска прожимања између књижевности на српском и на енглеском језику;
 Интертекстуална изучавања књижевности на српском и на енглеском језику;
 Предавање српске књижевности у контексту англофоних култура и представљање
књижевности на енглеском језику у српској култури;
 Историја и променљиви односи: поетика и политика;
 Глобалне перспективе и светска књижевност: изазови и могућности;
 Поновно сагледавање Шекспира: тумачење, превод, адаптација;
 Маргина и центар: одређивање англо-српског канона;
 Књижевна посредовања у различитим дисциплинама;
 Књижевни модели и интелектуални утицаји;
 Имагинарни завичаји (по Салману Руждију);
 Места и неместа (по дефиницији Марка Ожеа) у књижевности
миграната/избеглица;
 Контакт са непознатим границама као предуслов етичке осетљивости;
 Стварање значења у временима хаоса (по Клифоду Гирцу);
 Представљања аутентичности.

На листи пленарних говорника налазе се:

Проф. др Душан Иванић


Проф. др Џон Кокс
Проф. др Зоран Пауновић
Проф. др Александар Јерков

Радни језици конференције су енглески и српски.

Време одређено за сваки реферат је 20 минута (15 минута за излагање и 5 минута за


дискусију).
По завршетку конференције одабрани радови биће објављени у зборнику.

Упутства за слање апстраката


Апстракти не би требало да прелазе 300 речи (не рачунајући референце) и треба да буду
послати електронском поштом као додаци у програму Ворд (.doc или .docx) на адресу:
isalconference2021@gmail.com

Апстракти морају да буду анонимни (наслов рада, апстракт, референце).


У телу поруке треба навести ове информације:
1. наслов рада;
2. име аутора (свих, ако има више од једног);
3. афилијација (свих аутора);
4. кључне речи;
5. адреса или адресе електронске поште.

Важни датуми
Слање апстраката за излагање радова: 15. мај 2021. године.
Обавештење о прихватању апстраката: 1. јун 2021. године.

Због неизвесне пандемијске ситуације немогуће је предвидети ниво ограничења који ће


бити на снази октобра 2021. године. Стога бисмо се, узимајући у обзир тренутна збивања,
одлучили за хибридни формат конференције. Учесници конференције моћи ће да излажу
радове уживо или путем платформе Зум.

Котизација
Предвиђене су две врсте котизација: за учеснике који излажу уживо – 50 евра (студенти
докторских студија плаћају 40 евра), а за учеснике који подносе реферате путем
платформе Зум – 40 евра. Били бисмо веома захвални ако би учесници који већ знају да ће
излагати радове путем дигиталне платформе то и назначили при предлогу теме.

Интернет страница конференције


http://isal2021.fil.bg.ac.rs

Радујемо се вашем учешћу.


У име Организационог одбора,
др Бошко Сувајџић, редовни професор српске књижевности, управник Катедре за српску
књижевност са јужнословенским књижевностима
др Сергеј Мацура, доцент америчке књижевности, заменик управника Катедре за
англистику
Филолошки факултет
Универзитет у Београду

You might also like