Поштовани слушаоци добар дан.

Моје име је Радош Митровић и ја ћу бити ваш домаћин

ове недеље у циклусу емисија Класику Молим. Наша тематска окосница ће бити дела за
харфу, а пре него што кренемо на предлоге желим да вас подсетим на, вама већ добро
познате бројеве телефона: 3229 653 и 064 86 111 44-јавите нам се или нам пошаљите
поруку, а пишите нам и на нашој фејсбук страници.

Почињемо једним мање познатим делом и аутором. Реч је о Клавирском трију Павела или
Паула Јуона. Швајцарац пореклом, овај композитор је музичко знање стекао на
Московском конзерваторијуму,где је учио виолину и композицију код Аренског и
Тањејева. Након одласка у Берлин, добија педагошки ангажман, на позив чувеног Јозефа
Јоахима. Био је, у том смислу изузетно признат уметник, који је иза себе оставио дела
најразличитијих жанрова, укључујући и једну оперу. Његова Свите за клавирски трио,
написана је 1932. године и јесте његово последње дело писано за овај жанр. Садржи пет,
лабавно повезаних ставова, који садрже квазифолклорне елементе, али и назнаке џез
музике. У сваком случају, ово занимљиво дело слушамо у интерпретацији трија
Алтенберг.

Слушали смо Шести клавирски трио Павела Јуона у извођењу трија Алтенберг.

Пијаниста са три руке, назван тако због својих изузетних извођачких способности-
Зигисмунд Талберг био је веома плодан стваралац. Истражујући могућности инструмента
коме је посветио цео свој живот, написао је дела разноликих жанровских одредница.
Пратећи традицију коју је започео Џон Филд, инаугуришући жанр ноктурна, Талберг се
опробао и у овом типу минијатура. Ми ћемо слушати његову Ноктурно опус 28, који
садржи све одлике романтичарског лиризма. Изводи, Франческо Николоси.

Слушали смо пијанисту Франческа Николосија који је извео Талбергов Ноктурно.

Прелазимо на нешто у потпуности другачије. У наредним минутима ћемо слушати

увертиру за комичну оперу Багдадски калиф. Реч је о опери која је прославила младог
Франсоа Адријена Боалдијеа, француског композитора који је дело премијерно
представио Париској публици. Те вечери, ту је био присутан и Луиђи Керубини, који је,
разочаран оним што је чуо, према легенди, рекао Боалдијеу, „зар те није срамота оваквог
великог успеха, будући да сте урадили тако мало да бисте га заслужили“. Према извесним
ауторима, управо је то подстакло композитора да започне студије музике управо код
Керубинија. Дело иначе садржи оријентални карактер, а што може и да се чује у увертири,
која је, према неким ауторима, подстакла и Вебера да напише опере Абу Хасан и Оберон.
Ми слушамо ову увертиру француског Моцарта, како су називали Боалдијеа, у извођењу
Енглеског камерног оркестра, под управом Ричарда Бонинџа.

Слушали смо увертиру за оперу Багдатски калиф Боалдијеа, у извођењу Енглеског

камерног оркестра, под управом Ричарда Бонинџа.

Највећи број композиција за харфу енглеског ствараоца Бенџамина Бритна настало је у

последњих неколико година његово живота. Будући да није, услед здравствених
проблема могао више да свира клавир, окренуо се овом инструменту, коме је посветио
неке од најлепших партитура за харфу. Искоришћавајући широг опсег инструмента, и
истражујући различите технике, попут тремоланда, играјући се ритмовима и уопште,
покушавајући да представи потенцијал овог медија, Бритн пише Свиту за харфу. Дело је
посветио чувеном харфисти Осијану Елису 1969. године, који је рекао да је композиција
веома богата и често екстатична. И заиста, реч је о изузетном остварењу, кога слушамо у
сјајном тумачењу Кетрин Финч.

Слушали смо Свиту за харфу Бенџамина Бритна у извођењу Кетрин Финч. А Ви поштовани
слуашоци не заборавите да гласате за оне предлоге који вам се највише допадну,
посзивом на наш број телефона 3229 653 ли нам пошаљите поруку на број 064 86 111 44.

Стигли смо и до последњег предлога за данас. Мала симфонија у Еф дуру, тако је Бетовен
називао своју Осму симфонију, разликујући је тако од Шесте, такође писана у истом
тоналитету. Ипак, док је Шеста дужа и свакако сложенија, Осма представља једно
слушалачки лакше, али изузетно занимљиво дело. Иако није стекла култно место у
Бетовеновом симфонијском опусу, као Трећа, Седма и Девета, Осма симфонија поседује
иновативан приступ драматургији и карактеристичне елементе који се везују за ауторов
симфонизам. У том смислу, тежиште јесте на последњем од четири става, тематски
материјали су једноставни, али виртуозно третирани, мотивски рад је богат, а
оркестрација показује сву вештину великог композитора. Све ћемо ово моћи да чујемо у
првом ставу дела, који изводи Берлинска филхармонија и ненадмашни Херберт фон
Карајан.

Био је ово први став Бетовенов Осме симфоније у тумачењу оркестра Берлинске
филхармоније, под управом Херберта фон Карајана.

Овим завршавамо данашњу емисију, Поштовани слушаоци ја сам Радош Митровић и

надам се да су вам се допали предлози које сте имали прилике да слушате. Останите на
таласима Радио Београда 2, и будите и сутра са нама у исто време, на истом месту.