Поштовани слушаоци, добар дан.

Моје име је Радош Митровић и у Аутограму ћу вам

представити Шесту симфонију Јохана Вилхелма Вилмса.

Реч је о холандском композитору који је стварао крајем 18. и почетком 19. века. Прве
музичке кораке је направио са својим оцем и братом који су свирали клавир и бавили се
аматерским компоновањем. Поред тога, сам је научио да свира флауту и врло брзо је
постао виртуоз на овом инструменту, добивши ангажмане у два амстердамска оркестра.
Свирао је и клавир и оргуље, али је данас пре свега познат као композитор. Вилмс је аутор
и званичне химне Холандије, која је била актуелна од 1815. до 1932. године, написана на
патриотски текст Хенрика Толенса. У том смислу, био је свестран као комопозитор,
пишући дела различитих жанровских овојница. Од концертних увертира, соло концерата,
соната за виолину, клавирских квартетa, до симфонија. Написао је укупно седам
симфонија, иако је партитура једне изгубљена, док остале нису стекле популарност какву
им је сам аутор предвиђао.

Иначе, његов музички језик се налази на прелазу између класицизма и раног романтизма-
епоха у којима је он живео, увек растрзан између различитих стилских оквира. Међутим,
несумњиво је да је пресудну улогу, у том смислу одиграла музика Бетовена, коју је сам
Вилмс познавао, изводећи његова дела у оквиру свог оркестра. Он, тако прати ипак
традиционалну форму, имплементирајући знања о класицистичкој форми, третману
материјала и оркестрацији. Све је ово присутно у Шестој симфонији. Она почиње
излагањем унисоно материјала, по узору на Хајднову Лондонску симфонију број 104.
Уопште, поред Бетовена, Хајднов утицај је такође присутан, имајући у виду одређене
манире који звуче чак анахроно у време када настаје дело - 1820. године. Избор
материјала и њихова мелодичност, пак подсећа на шубертовску поетику, док се у бржим
сегментима осећа Моцартов узор. Вилмс широко поставља теме са којима ради,
минуциозно их елаборирајући, служећи се целокупним ансамблом. Гудачки корпус
доноси материјале, али се и повлачи у други план, препуштајући дрвеним дувачким
инструментима да преузму излагање тема. Након тријумфалног и динамичног првог става,
следи грациозни, класицистички лак други став у дурском тоналитету. Бржи и по мало
једноличан трећи став, представља припрему финалног става, у коме аутор креира
масиван звук и константне промене, често на малом простору. У том смислу,
најупечатљивији делови су везани за тути наступ, када до изражаја долази сва снага
Вилмсове оркестрације и знања у стварању грандиозног звучног ефекта. Ова симфонија,
дакле садржи ставове сличног карактера, који су повезани атмосфером и специфичним
језиком, између класицисзма и раног романтизма. Дело слушамо у тумачењу оркестра
Кончерто из Келна, под управом Вернера Ерхарта.

Слушали смо Шесту симфонију Јохана Вилхелма Вилмса у извођењу оркестра Кончерто из
Келна, под управом Вернера Ерхарта. У наставку Аутограма, слушамо Кончертино за
флауту и оркестар, у интерпретацији Жака Зуна, камерног оркестра Холандског Радија,
под управом Тијерија Фишера.

Био је ово Кончертино за флауту и оркестар Јохана Вилхелма Вилмса у извођењу Жака
Зуна, камерног оркестра Холандског Радија, под управом Тијерија Фишера. До краја
Аутограма чућемо и Рондо Полонезу за клавир истог композитора у тумачењу Артура
Шундервера.

Рондом Полонезом а клавир Јохана Вилхелма Вилмса у тумачењу Артура Шундервера,

завршавамо данашњу емисију Аутограм, посвећену Шестој симфонији овог ствараоца.
Поштовани слушаоци, моје име је Радош Митровић и желим вам пријатно вече.