Banja Luka u prvim danima okupacije

Dusan Lukac

Oim su okupatorske trupe presle graniou, korumpirani i nespo-

s()brui cinovnicki арм-аt banske uprave, vojnih ustanova i gradэkog
naёelstva u Banjoj Luci izgubio је smisao za bllo kakvu organ:i.zaciju
posla ·n a planu objedilnjavanja gradanstva i njegovog pгipremanja za
оtрот. Mdbllizaoija voj-ske i odaSiljanje trupa Vr.Ьaske divizije !i:.z gar-
nizcma i saЬiralista u Banjoj Luci prema frontu, odvijaH su se uz
potpuno odsustvo plan:Эkog :i or;ganizovanog rada.
Progla5enje NDH - 10. aprHa 1941. godine, .u ai.ji је sastav
trebalo da ude i Bosna i Hercegovina1), bombardovaJnje grada od
strane njemaokJih avicma 12. aprila2) i sve otvo·r enije :i drskije djelo-
vanje frankovaca јо5 је vlse pogorsavalo situaciju u gradu.
Partijska organizacija i napredne snage u Banjoj Luci Ьile su
sposobne da se suprQitstave frankovcima i da organizuju narod za
otpor. Povratkom Clanova Partije О. nekih rukovodilaca iz vojnog lo-
gora u Ivanj·ici broj Clanova Partije zadrzao se ла predratnom nd.vou.
U osam partijэkih organJ.zacija, prema dosad utvrdenim podacima,
dje1ovalo је oko 40 clanova Partije, dok su skojevski. aktivi u Skolama
.i u preduzeeima okupljabl. dvostruko vise clanovaз). Uz ovo, veCi
dio radnog gradaJnStva, k·oje је 'U ranijoj djelatnosti preko naprednih
druStava, si·n dikata i drugih organ·izacija Ьilo vezano za PartJiju -
Ъilo је spremno da se odazove .n a njen poz;iv za pruzanje otpo~ra
okupatoru. Imajuci u V!idu interese citave zemlje i raspolozenje masa,
partijsko rukovodstvo u Banjoj Luci, ~ah !p<>slije prelaska oku-
patorskih tгupa preko nai!ie granice, osnovalo је komitet za odbranu,
u ikoji su usli: Osman Karabegovic, Pavao Radan, IV!ica Mazar, Ranko

1) Proglas Slav.ka Kvaternika preko radija - objv. u »Narodnim novi

nama« br, 1. od 11. 4. 1941. g.
1) Dokumenat Velike Zupe Sana ;i Luka Ьг. 5713/1 - Sreski arhiv Banja
I.Juka (u da}jem tekstu SAB).
3 ) Stenografske Ьiljeske zajednicke izjave organizatora ustanka, Vojno-

istorijski institut Beograd (u daljem teksflu V. 1. I. (k-200 теg. br. 1-30/1 i

Pregled partijskih organizacija u Воs. krajini, na izlozЬi u Muzeju Вosanske
krajine Banja Lu.ka (u daljem tekstu МВК).

229
Sipka, Sefket Maglajlic i LјиЬо Bablc4). Komitet је pokиsao ostvariti
saradnju sa rukovodstvlima gradanskih po.Нtickih рњrЬiја i sa nekim
organima .stare vlasti. Stal"i rezi,m , nalazeci se и fazi raspadanja i
nemocan da ma sta ибini za -odbranu zemlje, imao је jos d-ovoljno
sna·ge da se sиprotstavli patrionskoj akciji komU'Ilista, te da Stilom
sprijeci djel-ovaitlje Komiteta i oneюogи6i рlал stvaraitlja narodnog
fronta. Ostaci rezima и rasulи do posljednjeg casa sи smatrali za svoj
osnovni zadatak - ЬогЬи protriv komuamsta. Zatvorene komuniste,
medu kojima i Nikи Jurin<:ica, policija је zadrzala и zatvorи и vri-
jeme kada sи iz njega pusteni prestupnici svih vrsta, s namjerom
da ih preda и·stasama5).
U isto vrijeme dok se ostaci starog re.i'ima grcevito bo•re pro1Jiv
kюm'l.Inista i naprednog poikreta, frankovacki elementi bez ikakvih
prepreka pripremaju i2Jdajи i fonruirajи organe иstaske vlasti и
gradu. Vec 13. aprila grupa frankovaca i Guticevih zakletih ustasa,
pod rukovodstvom B1aza Gиtica, Bo.Zidara Jovica i Ante Vidovica,
otpoeinje akcijи protiv ostataka razbljene jиgosl-ovenэke vojske.
Ovoj grupi se pDikljucuje gotovo kompletna Gradanska za.Stita iz:
gтada, а nekoliko casova kasnije stupa и akcijи i grиpa od 30 zan-
dara iz zandarmerijskog puka lkoje predvode Sijepan Sivos i Jooip
Viclic6).

1. Formiranje ustaske vlasti i pocetak progona Jevreja i Srba

Dijelovi ·njemacke 183. diiviz~je usli su и Banju Lukи 15. aprila

1941. godine. Grupa frankovaca, koja је ve:C 13. i 14. aprila blla
zauzela glavna gradska nadle-Stva, pri:redila је doeek okupato·rskim
trupama. Uporedo s njima nзSla se grupa bogatijih banjolиokih trgo-
vaca i cinovn1ka Ьanske uprave, koja vec -od tada nastoji da uhvati'
veze ri o.stvari saradnju sa olшpatorom 7 ).
Ulazak okupatora u grad izazvao је potistenost !kod ogromne
veeine gradan:stva. Mabl Ьrој ljudi, иglavnom pristalica uS!taSke i
kri.Zaтske organizacije i ocganizacije ))Мladih muslimana« 8), pruzio
је podгSlru ustaskim organ1ima vlasti.
Od 15. do 17. aprila grupa rиkovode:Cih klero-ustasa ;i ))Mladih
muslimana«, na celu sa Вlazom Gaticem9) ri Hilmijom Be$lagicem10)
organizuje ustaske organe vlastri u gradи. Sedamnaestoga apгila и
Ваnји Luku је stigao iz Bihaca dr Viktor GuЏc 11 ), koga је p-oglavnik

•) Sje(:anje Sefketa MЭJgJajlica - »Cetгdeset godina«, Zbornik se(:anja

kn1iga З. strana 76. ·
5) Pred ulazak njema~ke voiske u Ваnј.и Lиkи ova grupa је pobjegla iz
zatvora. - Sjecanje NiJke Jиrin.Ci<Ca, МВК k-10, 88/З.
S) Dolru.menat Usta§ke ,n adzorne slиzbe - fk МВК k-14/11.
· '1) Sten. bllj. u~esnika NOP-a u В. Lиci, МВК; materijali sa sut1enja
ratnom zlo~incu dr Viktorn Outicu - Vrhovni sиd SRBiH.
8) »Podaci о istoroiji NOB-e и .gradu Banjoj Luci za period 1940-1941.
godine«,- rad Komisije, SAB Str. 10.
0 ) Organ,izovani ustasa od prije ra.ta, jedan od ustaskih rukovodilaca u
toku rata и Banjoj Lиci. ·
IO) Jedan od IГиkovodilaca oгganizacije »Mladi muslimani« prije rata. U
toku rata .ustaski rprvak u Banjoj Lиci i l:lan vlade NDH emigrirao 1941. gooine.

230·
·.,
oglasom preko Radio-Zagreba vec Ьiо imenovao za stozernika
Ьivse Vrbaske banQIV.ine, kоји иstase poCinjи nazivati »Boвanskom
Hrvatskom« i »Hrvatskom kraji·nom<<. TrJ dana kasnije ovo i.meno-
vanje је objavljeno и prvom Ьr()ји иstaskog lista za Kraj'i•nu, koji је
росео izlaZ'iti и Ва111јој Lиoi p()d nazi·vom »Нrvatska krajina«12).
Istom odlukom odreden је za zamjenika stozernika » Hrvatэke kra-
j~ne« dr Felix Nri.edzielski13), predsjednik krizarske organizacije za
citavи NDH. NarednЉ dana stoze:mi.k Gutic је imenovao ~ postavio
iz redova klero~иstasa i organizacije » Мladih mus1imana« glavne
rukovod'ioce gradskog poglavarstva, kotarskog poglavarstva i drugih
iпstitиeija и Banjoj LuC'i.
Ро dolasku na duZпost stwernika Vrbaske banoV'ine, иporedo
sa ·o rganizac'ijom uвtaske vlasti, Sltozernik Gutic Oltpocinje da vrsi
prripreme za potpunu likwdaciju srpskog i jevrejskog Z.ivlja и Banjoj
Luci. On је znao da plan potpиne l•ikvidacije srpskog zivlja ne moze
izvгSiti bez podrske mиsЊmana i Hrvata u gradи. Za uspjeh ove
akcije posebn:o је Ьilo zna~ajno prridohijanje zivlja пajbrojn.ije kon-
fesije - mиsHrnana, na koju је otpadalo 40% od cje1okupnog sta-
novnistva14). Zbog toga on odrnah ро formiranjи ustaskog stozera
angazuje sve propagandne snage za pridobljanje muslima:na za NDH
i ·ustaski pokret. Treei d.an ро dolasku и Ваnји Lu·kи sto-zeruri.k Gu·tic
је napoisao proglas hrva1tsk1rn muslirna•111ima, и kome Љ naziv~ ->)"naj-
korjenitijirn« i najplemenitijim dijelorn velikog, jиnaёkog hrvat-
skog naroda« i otvoreno ih poziva da okrenu svoje oruzje na Sroe15).
Nije sasvirn sluёajno da stozemik Gutic uzima za svoga tjelohrani-
telja pэihopatu Asima Delica16), koji је ро Guticevorn nalogu uЬijao
Srbe ~ Jevreje, иz nagradи ро »Sk!linutoj glavi«. ·
Gиticev poziv naiSao је na vгlo sla:b odjek rnedu rnиslimanri.-rna.
Slabи podгSku stozetrrriku Gиti{:и pruzio је i hrvatski zivalj и gradu.
Iz cijelog grada u иstaske redove pгijavilo se nekoblko deseUina voj-
nih obveznika. Ршш podrSku иstaskoj vlaSJti prиZila је veeina kato-
lickog klera, а njihovim posredstvorn i jedan broj ziteljstva u hrvat-
skim seHma u oko:l!ini grada.
11) Pred drom Мladenom Lork<Jvicem polozio 1938. g<Jd. u ZagreЬu uэta~lш
zakletvu. Odmah imenovan za ;r ukovodioca ustaskog pokrecta u Vrbaskoj
banovini i aktivno radio na organizovanju ustaSke organizacije u l{.rajini. U
toku rata jedan od najvecih ratnih zloeinaca u usta~koj NDH, а naroeito se
istakao u organizovanju ,progona Srba. Emigrir.ao 1945. g.od. u Italiju. Uhvacen
1946. g. od strane na5ih organa u Itallji, .prebaten u zemlju i osuden na smrt
u Banjoj Luci.
1 :) Imenovanje objavljeno u usta!kom listu »Нrvatska krajina« br. 1. od

20. IV 1941. -.
13) U toku rata jedan od ustaskih prvaka u В. Luci, ZagreЬu i neklan dru-
g.im mjestima. Osuden na mnrt u В. IJuci 1946. godine.
14) Oitirano »Podaoi iz iэtorije NOB-e u gradru Banjoj Luoi za period
1940-1941. godine«. '
15) U proglasu izmedu ostalog stoji i ovo: »Teku vam suze radosrnce jer је
Bosna srce i srediste nase Hrvatske Driave, а vi braco Muslimani - Hrvati,
naj·k orjemtiji i naj.plemenitiji dio velikoga junackog Hrvatsk.og na·roda, .poput
ostale brace hrvatэke, koja se vec gri1u na suncu sJ.oЬode, primite i vi njemacku
vojslro kэ.о svoju bracu. Va:Se diamije ·i domove okltite barjakom ALaha li milim
hrvatski-m troЬojnicama ... Vl braco vojnici, okrenite oгuZje na nase neprija-
telje Srbe« - »Hrvatska krajina« br. 1. od 20. 4. 1941. g.
1 ') Osuden za zlocine od l.)rgana NDH i objesen 1943. g. и В. Luci.

231
 Za obezbjedenje novoformirane ustaSke vlasti и gradи posto~
јеее ustaske jedinice Ьile sи nedov.oljne, ра su vec .nekoliko dana ро
foгmiranju иstaske vlasti dovlace ustaS.ka pojacanja sa strane.
Dvadeset i prvog apri'la stigla эи iz Н:rvatske tri odreda novo-
formiranog domobranstva, odred zandarmerije i poHcije 17). Ove sna-
ge su c.inile jezgro oko kojega је pocelo_ formiтanje policijskih snaga
и Banjoj Luci i ostalim mjestima Bosanske krajine, te З. orиznicke
pukovnije i Vrbaskog domobranskog vojnog podrucja, sa sjedistima
и Banjoj l.JUci.
Odmah ро fo,rmkanjи ustaskih organa vlasti i иstaskih jedinica
u .g;radи, stozeq-nilk Gutic otpocinje da ostvaruje pla:n l!i.kwdaoije Je-
vreja 'i Srba. Za ovu akciju pruZila mu је krajnju moguCn.ost Zakon-
sk:a odredba za odbranщ naroda i drZave, ~oju је proklamovao 17.
aprila 1941. godine poglavnik NDH - PaveliC 18). Dvadeset i prvog
aprila izdao је proglas k·ojlim. se zabranjuje Jevrej1ima da zalaze и
kafane, restorane i gootionice19).
U listu »Hrvatska krajina« od 20. apгila oЪjavio је naredbи
da se brisи svi napis!i ci:nili.com, Cime zabranjиje upotrebu ovog
pisma. Oglasom O'd 24. aprila 1941. godine naredio је Srbima 'i Jevre-
j!ima da и roku od 24 saia predaju ustaSlюm Sltozeru ra,dio-apauate,
foto-apaгate i durbi.ne2°). Uporedo sa ovim, а na temelju opSte na-
redЪe zapO'Vjednika kopne-nih snaga Drzave Hrvatske - generala
Stancera.. od 13. aprila 1941. godine21) vrieno је sakupljanje oruzja
и gradи od s-vih gradana koji nlisu ЫИ poozdani saradnici pQII'etka.
Dvadeset d ~etwiog aprila stozernik Gutic izdaje opomenu da се
sve one gradane koji tn.e predaju vojno i civilno осиZје izvesti pred
vojni sud22). Oruzje od Clanova usta5kЉ ~ proustaskih organizacija
nije oduzimano.
Uporedo sa иkidanjem osnovn1Љ sloboda za Jevreje, Srbe i na-
predne gradane, on organizиje pljackи i kontribucijи jevrejske i
srpвke imovine. Korisite6i se moguenostnma koje mu је pruiOa Za-
konska o.dredba о saeuvanj и hrvatske narodne imovine, propisana
od strane poglavn!ika NDH, 18. aprila 1941. g.odine23), vee 25. aprila
izdaje <naredbи о postavljanjи ustaskih povjerenika и jevrejs1kim i
srpslcim trgo,vinarna i predиzeciшa2 ~). Davanjem ovih rad:nji na
upravu uglavn<Yffi шиslimanima, stoZernik Gиtic pokusava da pri-
doblje muslimanski ziva1lj i иjed:no da raspiгi mrZпju izmedu mи­
slimana i Srba, и сети ni 'Ovog риtа ni.je imao uspjeha.
Poslije ovih akaija i uvodenja mjera uperenih pr!?tiv Jevreja,
Srba ~ ostalog napтedrюg gradanstva, stozernik Gutic 24. apгila
odlazi kod poglavnika PaveHca na referisanje о izvrsenim poslovima
11)Obavijest о dolasku u »Hrvatskoj krajini« br. 2. od 23. 4. 1941. godine.
18) Ро ovoj odredbl, koja је objavljena u 4. broju »Narodnih novina« od
17. aprila, i za namjere uperene .protiv .usta.§ke NDH mo.gla se dllricati smгtna
kazna.
1'} Proglas objavile novine »Hrvats,k a k·rajina« br. 2. od 23. 4. 1941. g.
110) Presuda V. Guticu, str. 2 - Arhiv Vrh. suda SRBiН.
1 1) »Nar.odne novine« br. 2. od 15. 4. 1941. g.
1 ') »Hl'vatska krajina« 'b r. З. od 24. 4. 1941. g.
13
) Isto.
2•) Isto.

232
1. radi dogovora za naredne rigoroznije pгogone Srba, Jevreja i na-
_prednih Hrvata i m·UJSlimana. Guticeve akclije protiv naroda Pavelic
је ocijenio kao zrele i pravilne i dao. mu odobrenje da u Bosansk:oj
krajirui djeluje prema li&юm nahodenju25). 0V'im је sudbina naroda
u Bosanskoj krajinri, а posebn-o u Banjoj Luei, gdje је Gutic imao
apsolutnu vlast, bila prepustena najgorem olosu u ovom kraju.
Ро pov.r atku iz Zagreba stozel"'lik. Gutic је izdao seriju novih
uredЬi i propisa uperenih protiv Jevreja i Srba. lstoga dana propisao
је naredbu ро kojoj su svi Srbl i Crnogorci, rodeni u Srblji i Crnoj
Gori, morali napustiti Vrbasku banovinu u roku od 5 dana. Dva dana
.kasnije objavljena је dopuna ove naredbe, ро kojoj su svi mjesoviti
brakoV>i Srba i Crnogoraca sa Bosankama moraJi si1om zakona biti
raskinuti26). U cilju raspirivanja vjerske mrznje i тukov-odenja na-
sil!nim mjerama protiv srpskog zivlja, krajem aprila ~ pocetkom maja
:i zvrsio је jednu turnej·u ро dijelowma Bosa•nЭke krajri·n e i posjetio
Kotor Vaгos, Јајсе i Mrkonjic-Grad. Odsustvo Guticevo iz Banje
Luke se osjetilo, jer u tdku prvih 5 da:na ma.ja nije prop:ffiana nijedna
nova naredba protiv S·r ba i Jevreja.
Ро povrЭJtku sa ove turneje, lizdejstvovao је 8. maja postavlja-
·nje PrijekO'g vojnog suda u Banjoj Luci, odnosno 9 datna prije nego
је d0'11esena ZakO!Мka odredba о uspostav.i prri.jekih ISUdova27) na ci-
tavoj teritorlji NDH. Za sudije prijekog suda •U Banjoj Luci postav-
ljeni su GuticeVti sara·d'llici 'i prijatelji: Oskar Vulfan, Ivan Sumaj-
.stol"Cjc, AЬmet Begler-begovri:C, NiJko C<mdric i Mahmut Dizdarevic28).
Abl. citava igra oko ttspostavljanja Prijekog suda i njegovo foгmi­
_ranje Ьili su samo plast lа2юе zakon'itosti. Veoma malom ·b roju ljudi
је sudeno i cesto su osudenici pusta·ni na slobodu samo da Ьi se
istakla zakO'llitos;t u ustaSkoj dтzav1. Na drugoj strani, ne samo ile-
ga1тю vec Ji javrno, pred na-rodom su ustase uЫjale ljude bez tkakvih
"isljedenja i zvanicnih presuda. Tako su noeu izmedu 4. i 5. maja
pale prve zrtve u BanJoj Luci; Guticev Hcn!i pratilac Asim Delic, ро
naredenju pretpostavljenog, izveo је iz ustaskog zatv:ora banjoluc-
-kog vladliku Platona i svesteni'k a Dusana SuЬotica i na ·оЬаЫ. Vrbasa
u Ьlizilni Re.brovca ·n a najsvirepij'i nacin ih umor1o29). Narednih dana
su ~zv.odili ljude iz zatvora i uЬijali ih bez ikakvog saslusavanja. Oko
10. maja stozernik Gut'ic је krenuo u krajeve oko Une ~ ohisao Bo-
sanski Novi, Bosansku Krupu i Bihac. Svrha ovog puta bllo је orga-
nizovanje progo11a Srba 1i raэpiriva-nje mrfuje izmedu muslimana i
1 i ; 'Ј ~ · !' ; Ј
! 3) lsto.
2
') Isto - br. 4. od 26. 4. 1941. g.
27) »Narodne novine« br. 13. od 18. 5. 1941. god.
28) » Hгvatska krajina« br. 13. od 18. 5. 1941. g. i dokumenta Prijekog suda

'iz 1941. g.
18) Aгhiv Vrh. suda SRBiH- saslusanje dra Gutiea; Arhiva V. I. I. k-171a

!3/15-1 - Supгuga Asi·m a Delica, Magdalena Mi1er, izjavila је u Ustaskom

redarstvu u Б. Luci: »Nakon prev.rata, pored ·toga sto је Ьiо licni cuvar sto-
zernika, poznato mi је da је vlastoгucno ubljao mnoge SrЬe, ро njegovom
pricanju do 700 11udi. Tako .n.pr. on је uЬ:I.) i bacio sa mosta u vodu banjoluckog
~mitropolita i mnoge druge u~lednije osobe. Meni је priznao da је to r.adio
ро nalogu stozernika Gutica. Sjecarn se da је ono jutro kad је ublo mitrop.olita,
vratio se rano d rekao, eno ih dvojica plivaju ро Vrbasu, а zatim је rekao, da
је Gutic naredio -uЬ!janje Srba«.

233
Srba. Ро povratku sa turneje, izdao је 12. maja novu иrеdЬи, ро
kojoj је zabranjivao svako 'izlazenje iz s!tanova Jevтejima i Srblma
od 9 sati иvесе do 6 sati иjutro30) . PoloVIlcom maja иstэ.Se sи otpoCele
rиsenje pravoslavnih crkava. Medu prvima и Krajini porиsena је
crkva и Banjoj Lиci 31), lkoja је svojim arhitektonskim rje5enjem i
specifienoscu stila predstavljala vrijedan istorijski spomenilk32 ). -
U skladu sa ириtаmа i stavom poglavnika и pitanjн Srba
и Hrvatskoj 33), Gutic је medи prvima u NDH izdao- 17. maja na-
redbu ро kojoj se administrativnim putem brisala srpska nacija,
а ime Sl'hin је zamijenjetno n.ovom kovam.com »Grkois1JOCnjak «34).
U nipodastavanju jevrejskog stanovnistva iSle su Gиticev~
иstase jos dalje, tako је jevrejski hram и Banjoj Luci ро dolaэku
okиpatora pretvoren и javnu kucu za njemaCke vojnllike i иstaseЗ 5).
Naredbom od 27. maja zabranjeno је Jevrej'ima i SrЬUma ku-
pмje и banjama u Gomjem Seheru, Laktasima i Slatini, iako se
ave dvije posljednje nalaze u cisto srpskoш kraju36). Istoga dana
donesena је jos jedna naredba ро kojoj se Srblma i Jevrejima dozvo-
ljava voznja javnim prevoznim sredstvima tek onda ako ostane mje-
sta kad svi drиgi роsјеdајиЗ 7).
Pet01g j.u na propi!sao је ~оvи naredbи ро kojoj sи se uzimaili
Srbl i Jevreji u radne logore38), и kojima sи и prvo vrijeme vгSena
pojedlnacna -u bljanja, а nesto kasnije ·g rupna Ш Hkvidao1ja Citavili
takvih logoraз9).
U prvoj polovini juna, posl:ije n-iza zako-nsk1h odredl>i ustaS.kog
rukovodstva u Zagrebи uperenih protli:v Jevreja40), ројаеаvаји se
progoni jevrejskog zivlja i и Banjoj Luci. Polovicom juna VI"Si se и
gгadu provjeravanje rasne pгipadnosti svih driavnih sl·иZbenika41 ).
Dvadesetog juna izvrsem је popis Jevreja i narederю ащ је da prili-
kom bavljenja van kuce nose jevrejsku oznaku. Ктајеm juna otpoci-
nje odasiljanje banjoluckih Jevreja u logore i do jeseni 1941. godine,
gotov() svo jevrejsko ziteljstтvo 'iz grada deportovano је u logore i
30) »Hrvatska krajina«, br. 11. od 24. 5. 1941. god.
3 1) Cit. optuznica protiv dra Viktora Gutica.
э~) Na temel1u brzojava iz Zagreba, veliki zupan u В. Luci је 25. 8. 1941.
g. svojerucno napisao nalog da se svi vrijedni predmeti iz banjoluCke cr.kve
i okolr:Jih cгkava predaju drzavJll.)m m'Uzeju za umjetnost. - Dokumenta u
SAB - Fond VZ SiL - 824.
3 З)Razgovor njemaCkog posl.anika u ZagreЬu sa poglavnikom u vezi sa

srpskim pitanjem u NDH od 2. 9. 1941. godine - Arhiva V. 1. 1. (N. а.) London

Н-17 mf 309943 i 309944. ·
34) Citirana optumica protiv dra Viktora Gutica str. 7.

35) lsto, .f izvj. Vel. zupe Sana i Luka od 7. 11 1941. god. - SАВ.
эs) Naredba UstaskDg stoiera i povjerenistva za Ы v§u V'I'basku banovinu
br. 653 od 27. m aja 1941. g. - SAB - Fond VZ SiL.
37) Cit. optuznica prot!v dra Viktora GuШ: a.
3 &) Ustaski stozer za Bosansku Нrvatsku i povjerenistvo za blvsu Vrbasku
banovin'U, br. 813 od 5. 6. 1941. g. - SAB Fond VZ SIL.
30 ) Gospicki Iogor, .u ko}i је odveden jedan broj Banjol'Ucana likvk'llran је

tвjno od strane ustasa kad su se morali povuci pred Talijanima 19. 8. 1941.
godine. '
40 ) Nekoliko zakonsk:ih odredbl protiv Jevrej.a objavljeno је u junu 1t1 »Na-

rodnim novinama« Ьr. 43. i 44. ·

tt) Materijali о lspit. rasne pripadnosti sluzbenika u В. Lucl nalaze se u
SAB - Fond VZ SL. .

234
ustaske zatvore. Od oko 400 banjoluck.!ih Jevreja neznatan broj је
preZivio strahote faShstiбk.ih logora42).
U jиlu raniji metod progcma srpskog .Zivlja - pojedinaёlna i
manja grupna иbljanja- иstираји mjesto masovnim progonima ci-
tavih srpskih porodica. IzvjestaJn broj imucruijih srps.kih poгodica
odrice se imetka i zahvaljиjиCi uglavnom vezama i poznanstvima
рrеЬасије se и tokи јиlа u Srbljи 4з).
u noei izmedu 11. i 12. jula po-n-a'l;-o_gu
_s_,t,-o2em:iikaGutnta ustase
su pocele opste hapsenje srpskih porodica, koje nisи bile presle na
rimokatolioku vjeru. Prema izvjestajи talija.nskog vicek0111Zиla zatvo-
reno је bilo u tvrdavи K~el 1i и t11eke gradske skole oko 2.000 Srba.
Sve ovo ziteljstvo poslano је najprije posebnim zeljeznickim tran-
sportima и logor и Slavonsku Pozegu, а odatle и Srbljи, kao raz.:.
mjeona za hrvatэki zivalj kojl је dotada zivio и SrЬiji44 ).
Uporedo sa fizickim istreЬljivanjem i iseljavanjem sr.pskog i
jevrejskog zivlja iz Banje Luke, Gиticeve иstase vrsile sи pdkrsta-
vanje Srba i Jevreja. Na ovom poslи aktivno је saradivala katolicka
crkva, иz posebno isticanje jednog dijela katolickog klera, koji је ро
formiranjи ustaSke NDH cinio glavni oslonac stozernikи Gиticи.
Odmah poslije kapitиlacije fra Alojzije Cosic pozvao је vjernike и
katolickoj crkvi da se uklјисији u иstaski pokret i javno prokleo sve
one Hгvate koji ne pomognи ustasku NDH45). Zиpnik iz Banje Luke,
dr Nikola Bilogrivic, kao nајЫШ saradnik i duhovni pratilac stozer-
nika Gиtica иcestvovao је u svim vecim tиrnejama i ustaskim zboro-
vima и Bosanskoj krajini. Као prvak rimokatolickog klera u BanjoJ
Luci, on је sve svoje slU.Zbene i dиhovne mogucnosti иpotrijeblo и
korist иstaske organizacije i svojim zvanjem i polozajem uticao na
nеирисеnе hrvatske vjernike da se prikljuce иstaskoj drzavi46). Sve-
cenik Pajic Petar iz Banje Luke pise pamflete, u kojima pokusava da
opravda olk·upatorske i usta5ke zloCine47). '

Na temelju opStih naredbl о prelasku s jedne vjere na drugu,

koje је donijela vlada NDH З. i 27. maja, UstaSk.i srozer za Bosansku
Hгvatsku ~ Likvidaitura Vrbaske •b anovine48), dmlijeli su 22. jwna

41) Materijali sa sudenja dl'!l.l Viktoru Guticu - Vrhovni sud SRBiH.

4
~)Sten. Ьilj. - Arhiv V. I. 1. 4-2.000 ·reg. br. 1-31/1.
") Izvjest. talijan. vicekonzula u В. L. od 22. 13. ~ 27. 7. 1941. g. Arhiv
V. I. 1. k-153a 13/5-134-5 i k-143a 14110-2.
45) Viktor Novak - Magnum Crimen, str. 654.
46) Dr Nikola Вilogrivic, na misi u rimokatoli&.oj c.r kvi u Pavlovcu izjav-
ljuje: Evo, braco Нrvati, ima 20 godina k.ako nosimo teski srpэki jara.m Z;J
vratom. Dao је gospod Ьоg ра эmо ga skinuli i ovu vinov-u lozu, gledajmo,
braco, da је iskorijenoimo«. - Iz optuznice protiv dr Nikole Bilogrivica, str. 35.
- Vrhovni sud SRBiН.
4
1) U»KatoШ':kom tjednilш« od 31. В. 1941. g. on p!se: »Do sada је bog
govoril.> ро savjetima, ро papinskim enciklik.ama, р.о neЬrojenim propovjed.ima,
ро katehizaciji, ро krscanskoj stampi, ро misijama, ро juna~kim primjerima
svetaca itd. Sada је gospodin odlucio upotreЫti novu metodu. Prirediti се mi-
sije. Ewopske. Svjetske. Ddati се ih ne svecenici, nego vojskovl.>de na celu
sa Hitlerom. Propovjedi се se vrlo dobro cuti pomocu to.pov.a, mitraljeza, ten-
kova, Ьombardera ... «
48) U dokumentima naziv »Ustaski stoZer za Bosansku Hrvatsku d povje-

renistvo za Ьiv!iu VrЬasku banovinu - polovicom juna promijenjen је i glasi:

»Usta§ki stozer za Bosansku Нrvatsku i Likvidator Ьiv§e Vrbaske banovine«.

23&
.11.941. godine lokaln.e pгopise о pokr.Stavanju Srba. Iako је citavoj
javnosti ЬНо potpuno jasno da ISe pokrstavanje vr.Si pod pritisko-m
usta5kih organa vlasti, stoze.mik Gutic pokиSava da opravda ove
postupke pred Hrv.atima i muslimanima i objavljuje da se pokcita-
vanje Srba vrSi potpUlilo slobodno i ро vlastitoj volji prelaznika49).
I por.ed nasilja i prisHnih mjera koje su tjerale Srbe na pro-
.mjenu vj.erolspovijesti, priЪican ·b roj srpskog zivlja nije htio podnijeti
.molЬu za prelaz na rimokatoliC:ku vjeru. Prema izvjestaju italija:n-
_skog vicekonrola u BanJoj Luci od 2. avgusta 1941. godine, !koji је
Ђiо u bliskoj saradnj~ ~ vezi sa zupskim ordinarijatom, u gradu је
·tada Zivjelo jos oko tri hiljade &Ьа, od kojih је oko 1.500 preslo na
:rimokatoliёku vjeru50). Ostatak S11ba do 7.800, lkoliko ih је Ьilo u
,gradu kada је uspostavljena ustaska vlast, prema izvjestaju vice-
Jюnzula, dijelom su u:seljeni, а dijelom pouЬij~i5 1 ).
Stozernik Gutic se mije5ao u poslove ·i nekih drugih konfe-
:sija koje nisu Ъile pod dire~ktnim udarom ustaSkih pгogona i pro-
·pisa. Tako је jednim dopisom od 19. j'una 1941. godine odredio нovi
:sluzben'i naziv evangebl:sticke crkve u Banj.oj Luci52).
Imovina SVIih iseljenih i ubljanih Jevreja i Srba postala је pli-
jen ustaskih prvaka, njihovih srodnllika i saтadnik·a. Ured za kolo:ni-
.:za:ciju, koj·i је osnova:n u Bmjoj Luci u julu 1941. godine, mogao
је rasporedivati samo slaЬije posjede 'iseljenog srpskog zivlja iz
.okoHne, jer su bolji p~jedi razgrabljen'i od strane ustasa5З), Podruz-
-nica DriaVI11og ravnateljstva za gospodarstvenu poпovu, fonnrirana
'krajem ]'ula 1941. u Banjoj Luci, 1Sluzila је kao paravan za nesme-
tano rasturanje srpske i jevrejske imovine izmedu usta5a54). Drugog
:avgusta izvrsena је bez ika:kve za!konSke proced·u re podjela 13 jevrej-
:skih гad,nji izmedu ustask!ih prvaka55). U toku avgusta podijeljene su,
osim kuca ~ nepokretne imovine и stёllnovima, i 62 trgovi!11ske i zanat-

41) U obja§njen-ju stozernika Gutica, Jroje је <>bjavljeno u listu »Нrvatska

krajina« br. 28. od 22. juna stoji i ovo: »Dalek<> је od usta~kog pokreta i poml-
sao propagande za Sirenje ma koje vjere, ali kada vidi, da su pojedinci uvidjeli
oda su do sada zavadзni i zaludivani, ра hoce, da se asimiliraju sa hrvatskim
narodorn а kao prvi korak u tome hoce da izldu iz one crkve u kojoj mo~e
"Ьiti saтn~ Srbln i nitko vi.Se, ka·d a se dakle odri~u srpstva i njegovih propaga-
tora, onda nema razloga da se takve l}ude ne ~ri'zna puno.pravnim clano-
v.irna hrvatskog naroda sa svim pravima i d\!Zn.o stima koje iz toga pr<>istieu,
'kada to oni sami zele i hoee«.
so) МоlЬе i гје~еnја о ;prelasku ban}o1uckih Srba na rimok.atoШ':k·u vjeru
- Muzej revolucije SRBiН; Dokumenta о :protivnar.odnoш ;radu i zloёinima
jednog dijela katoli&o.g sve§tenstva - izd. Zagreb 1946. god. str. 102.
5 1) Izvj. talijan. vicekonzula iz В. Luke - Talijanskoin poslanstvu u Za-
-greЬu od 28. 8. 1941. g. - Arhiva V. I. I. k-15За 13/5-91.
' 1 ) Usta§ki stozer za Bosansku Hrvatsku i Likvidator Vrbaske banovine,
-propis о slu!benim nazivima evangelisticke crkve, vjerskih ob1·eda i · vjerske
.zajednice evangelika- 1b r. 1017 od 19. 6. 1941. g.- SAB- fond V'l SL.
53) Dopisi DГZ. ravnatelj.stva za :POn<>VU u Zagrebu, - Uredu za koloniza-
~ij.u u В. Luci i velikam zupanu В. Luka od 18. 8. 1941. g., рђd Ь1·. 6604- SAB
·vz sL. ·
54
Drz. ravnatelj. za ponoV<U- velikom zupaпu В. Luka- od 14. 6. 1941.
)
'SAB, fond VZ SL.
65) Zapisnik Q prirnopredaji zldovskih radnji, sastavljen 2. 8. 1941. g. u

1>lagajni Usta§kog st~era - SAB - Fond V'l SL.

:236
ske radnje, vlaэnistvo iseljenЉ Srba 56). Podrиznica Ureda za ponovm
u Banjoj Lиci Ьila је do te mjere kompгomitovana da sи se same-
ustase plasile ska:n•dala i sukoba и krt!Jgu svojih pгistalica. Zato је
ona и septembrи 1941. godine stavljena u nadleinost Gradskog po-
glavarstva57), а pocetkom 1942. godine konacno likvidirana5s).
U tokи oktobra 1i пovembra 1941. godine, Gradsko poglavarstvO>
је pokusava1o da izvrsi povracaj jed:nog dijela opljackane i razgrab-
ljene imovi•ne. Cetvrtog •n -ovembra је odrzan siгi sastanak predstav-
nika pod.ruliпice za ponovu pri Gтadskom poglava•rstvи, uz prisи-·
stvo nekoliko delegata iz Zagreba, na kоше sи iznesene greske koje
је rukavodstvo •p onave raJn'ije O.inilo 59) d. donesen zalk:lj;ucaJk da se
izv.rSi povracaj dijela imovine koju su pojedinci nezakonito stekliGo).
No, posto је citav ustaski pokret u Banjoj Luc!i i cije1oj NDH Ыо
baziran na najgruЬljoj pljacki, nasiljima i prog.onima, odlиke done-
sene na ovom sastan'ku 'i citav ovaj pokusaj ostao је bez. nekih zna-
cajnijih uspjeha.

2. Narastanje suprotnosti izmeau klero-ustaske· i u·mjere.no-musli-

manske stп~je и Ba.njoj Lttci

Uspjeh Gиticevog plana 1ikvidacije srpskog zivlja u Bo.sanskoji

krajini zavisio је od podrske kojtt sи mu u ovoj akciji pruzile hrvat-
ske i muslimaшk.e mase. U Banjoj Lиci, gdje эu шuslimani cinili
veei•nи sta·novnlistva -:- oko 40~/о, prema 30% Srba i оlю 25°/О>
Hrvata61 ) podгSka musHmanskog zivlja blla је na.roCrito znacajna.
Medutim, prvi poJшsaji saгadnje sa muslimanima po·slije kapitulacije-
nisu mu davali nri. pribbl.Z>no zeljene re:z:ultate. Po.tkupljivanjem op-
ljackalilom srpskom i jevrejskom imovhюm -uspio је pridoblti samo·
nesto olosa tipa Asima Delica. I podrska hrvatsko·g zivlja u gradи
blla је sasvim minimalna. Izuzimajuci mali >hroj gradana Јюјi эu bili
pod snaznim uticajem klerikalno-kгizмskih organizacija, sva ostala
hrvatska masa, иbrajajuci tu i one koji uslj"ed poiiticke- neopredije-

~ 8) Zapisnik sastavljen 4. 11. 1941. g. u prostor. podrufmce Driavnog гav­

nateljstva za ponovu ru В. Luci, - SAB - F.ond VZ SL.
57) Obavje.Stenje dbjavljeno u »Hrvatskoj krajini« br. 6·5. od 26". 9. 194! ..
g. i dopis Dri. ravnateljstva za ponovu - Velikoj zupf Banja Luka od 22. 8'r
1941. i 25. 8. 1941. g. - SAB - Fond VZ SL 9Gl/41.
58) Dopisi Driavne ·riznice iz Z·agreba - Gradskom poglavarstvu u Ba n joj"
Luci .ј Podruznici blv. Driavnog ravnateljstva za porюvu· od zg. I. !942. g. kao·
i izvje.Staji podruznice i poglavarstva od 5. 16. 17. - i 2"0. 2'. 194!. g. - originar
u SAB - Fond VZ SL.
50 ) Isto. Na ovom sastanku ustanovljeni su d2m1edu ostaiog ov~ propusti

podruznice Ravn·ateljstva za ponovu »1. jedan velik br.oj ra:dnji .pre<l"an је u

vlasnistvo, а da nije prethodno izmena inventura i pr<Jcjena и istfrmr .. . З. Ni
u jednom slucaju nije kupac prilikom preuzimanja rоЂе .upiatio neku svotu naJ
тacun h.""Upovine ... 5. Prilikom preuzimanja radnji nijero trazene ni1шkve­
garancije za isplatu primljene robe ... " itd.
) Pod zakljuccima na sastanku od 4. rr. rg4r. godin'e, dones-ena је odluka
60

da se vrati imovina opljackanim Sгblma •koji su ostali u gradu i1i fanaj"u svO>je
srodnike, medutim, i ovo је ostalo, ·uglavno.m, samo па: papirt:~~-
81) Sten. bilj. - Arhiva V. r. I. k-200й 1-ЗOII.

237
ljenosti ne Ы bl.le pristэlice
osl,o bodilacke ЬоrЬе, ЬНа је protivrnik
Gи,ticeve antisгpske politike. Nesto ·vеси podтskи i'mao је Gиtic и
dkolnim hrvatskim selima, gdje su kri.Zarsko-kleтikalne organizacije
uz poonoc katoblcke crkve djelovale sa vise uspjeha.
Ova okolnost је ponиkala stoze11nri.ka Gиtica da prikljиcenjem
oko1nih hrvatskih sela: BиdZa!k, DervlSi, Petтicevac, Cesma, hrvatski
dio Rebrovca, Pavlovac, Prijecani, Donje Selo i Madiт, 26. јиnа 1941.
godine, pokиsa poveeati broj hrvatskog .Ziteljstva и gradskoj op-
std.nri. i ujedno ojacati broj svojih pristaHca62).
Ova mjera је vrJ.o malo izmii.jenila odnos snaga и grad·u, jer su
sela i dalje ostala izva1n gradвkih zblvanja. Zato se sto.Zerлik Gиtic,
ohra,bren uspjeвima и progoпima Jevreja ~i SгЬа, odlиcuje na upo-
trebи sile i protu:v neposlиЭne vecine 'iz redova hrvatskog =i musHman-
.skog zi'Vlja. Nijedna akcija, od 'najmanjeg sastanka do svecane mise
u cast poglavnikovog imendana, nije mogla proci bez pozivnica i
naredenja da se obave:zmo pгisиstvuje i p:nijetnji svim sl:uzbenicima
пajstrozom kaznom иkoliko se ne odazovu pozivu63 ). lpak, i pored
svih ovih mjera, na zva:rrione ustaske вkupove i manifestacije Ы~о је
odziv slab, а gгadanstvo koje је pod prijetnjom sile odlazilo, svojim
pooasanjem је otkrlvalo neslagamje sa Guticevom politikom64 ). Raz-
jaren ovakvim stavoom vecine mшHmanskog i hrvatskog zivlja, on
se odlucuje •na otv.orene i javne prijetnje citavom mus1imamskom
i hrvatskom ziteljstvu. StraSпe prijetnje koje је вtozerпik Gutic,
uz znanje 'i sagla'Sinost poglavmka05) iz:rekao sa balkana blvse ba·n ske
palate, u antisrpskom govol'u 25. maja, bile su podjednako upucene
Srblma, m·us1imcmima i HI'V'ati,ma u Ba.njoj Lиci 66). ·

Komblnovamjem nasilnih · mjera, pгijetnji i politioko-vjerskih

akcija, Gutic је nastojao da poveca broj svojih pristalica и grad·u,
poseЬno и ·r edovdma muslimanskog zivlja, g·d je se pocela da stva!I'a
bavljera protiv njega ·i citave njegove politike. Tako је оп pored
ustaskog lista »Hrvatska kraj1ina« podrzao inicijativu da se pokтene

6%) Na·redba ustaskQg povjerenistva za Hтvatsku Вosnu i Likvidatora blvse

VI'Ibaske banovine, .ьr. 1155 <.>d 23. 6. 1941. g. - SAB, F<>nd VZ SL.
6S) Guticeve naredbe i pozivi raznim nadlestviana u gradu br. 1450 od 10.
6. 1941. g., br. 1580 od 11. 6. 1941. g. - SAB - Fond VZ SL.
. 61 ) Talijans!Ц vicekonzul u В. Luci, iznenaden stavom gradana u izvje-

staju оо 26. 7. 1941. g. pi.Se: »Prisustvovao sam jednom .redovnom prikazivanju

gore pomenutih slikopisaca, te sam mogao ustanoviti da niko nije pljeskao po-
glavniku ni u jednom momentu njegova gov<>ra«. Dok. u arhivu V. 1. 1. k-153a
13/5-127 . ..
б~) Isto - u izvje.Staju tal~janskom poslanstvu u ZagreЬu od 24. 7. 1941.
izmedu ~ostalog pise: •Iz novog razgovora ·koji sam ima·o sa .o vdasnjim vladiniш
izaslanikom, koji se jul:er povratio iz Zagreba, doznao sam da је poglavnik
potpuno odobrio njegovo postupanje prema Srblma koji ~u protjerani iz ovog
grada«. - A!rhiva V. 1. 1. k-153a 13/5-131.
6 6 ) Gutic је tada izmedu ostalog rekao: »DoЬio sam jos veca ovlastenja i
odrijesene ruke. Doblo sam poseban Ьlag<>slov od poglavnika . . . Ali od sutra
cu pritcgnuti . . . Pucat се kiCJna ... Nema milosrda za narodne protivn.ike i ја
kaiem neka ani ni jedan ne dolazi moliti za nase dusmane. Ја cu blti •jak<t
gvozdena metla ovdje ... Na neku lj.utu xanu treba dosta trave. Ја sam do
sada mctnuo sanю mal-u tгav~icu~. - ~ нrvatska krajina<· Ьг. 18. .CJd 28. 5. 1941. g.

238
i i:zdaje sedmicm liэt »Muslimanski svijet«, koji је иredivao i vodio
Fikret Sahin.oVIicв7).
Akcija za pridoЬijcmje mus1imanskog zivlja n·i je vodena samo
и Banjoj Luci vee se odvijala u citav·oj Bomi i HercegoviJni 1i uz
исеsсе i najvisih usta5kih oтga!Ila NDH. Odmah ро formiranju NDH,
и doba d·ok jos !Ilije blla taeno odredena i od fasiэtiokih savemika
primata gra•nica te nove tvorevine na Balkanи i kada је prema pri-
vremenim d·irektivama Hitlera Bosna i Hercegovina pri.zшata u in-
teresnu sferи Italije68) , otpoCi:nje dvoliena ·1gга oko odluke da se
sjediste vlade NDH preseli и Ваnји Luku, koja је imala эроlјпо i
unutrasпjo-poHticko znaceпje. Na spoljno-politickom planи ova
laina odluka imala је za cilj da pred njemackim fasistiok.Шn savez-
пikom pokaze od kolilke је istorijske i zivo()tne va2Jпosti Bosna i Her-
cegowпa za opstancrk 'i cjelokupni mvot novostvorene usta5ke NDH.
Ro doЬijanju pristanka velikih fэSistickЉ sila da se BiH ukljuci u
NDH, ovaj prvi zadatak је za usta'Sku NDH uspjeSпo rijesen. Ostalo
је unutrasnje znа<ёепје ove odluke ti •пјепа propagaщma rtйoga - pri-
dobljanje musИmanskog zivlja za ustasku NDH. Preseljavanje pot-
predsjednistva vlade па ёelu ·sa dr Osmanom Kиlenovi'Cem и
Вапјu Luku 4. ffi'aja 1941. godiпe, i ·obecanja da се uslijediti uэkoro
i preseljeпja pojedinilh ministaтstava, а zatim i cjelokиpne vlade
NDH69) imalo је za oilj da pokaie musli!manima и Воэпi i Hercego-
vini koliko раzпје иstaska vlast posvecиje saradnji sa m·usЫma:nsk.im
zivljem. Nije sasvim slucajno sto је .na ёеlи te seobe Ыо ёla:n vlade
- musliman.
Tehnicke i polibicke pгipreme za preseljenje vlade NDH и
Banju Luku povjerene su stozernikи Gиticu. Оп је sa grupom sarad-
mka vee razradio plan izgradnje пov<og centra ustaske NDH, па ciju
је prvu gradevinu polozen temeljac 23. 7. 1941. godi,n e70). Bio је
odredio i поvо ime Вапјој Luci - Aпtingrad, и ёast poglavnikova
dmem.a71). Guticeve akcije pгotiv srps.kog i jevтejskog zivlja u јипu
07) Izvj. talijansk<>g vicekonzula od 9. 7. 1941. g. - Arhiva V. I. I. k-153a
13/5-143.
68) Zbornik dokumenata NOR-.a II/2, nep. dok. 14 str. 547.
81) Na svecanom doeeku <U В. Luci, koji је opisala ustaska ~tampa, izmedu

koje i »Hrvatska kirajina« br. 7. od 4. 5. 1941. g. potpredsjednik Kulenovic је

i:tJmed·u ostalog izjavio: •Uslroro се se u Banju Luku preseliti veterinarski,
r udarski i sumarski odjel, а onda ёе ne~to ·ka.snije postepeno preci i sva hrvat-
ska drfavn-a vlada«.
70) Izvj. taJ.i.janskog vicekonzula - talijansko.m poslanstvu ·u Zagt·eЬu od
26. б. 1941. godine - Arh iva V. I. 1. ·k -153a, br. 13/5-129.
71 ) Isto od 8. 7. 1941. g.: •Mnogi elementi drze kao dosta vjerr.>vatno pre-
шje~tanje glavnog grada Hrva ts.ke u Banju Luku. Prije svega vec imade u
'Ovom gradu sv<>je sjediSte Potpredsjednistvo vlade, te se gt·ade dvije zg,r ade za
Ъuduёe smjestanje ministarstva vanjskih poslova i ministarstva ruda i jednog
dijela ministarstva gospodarэtva ... Najautenticniju potvrdu mi је dao stozer-
nik dr Vik tor Gutiё, koji mi је rekao da је ing. Horvat doЬio du.Znost da
sastavi pravilan plan .nove !Prijestolnice, te da се se doskot·a poceti sa rado-
vlma. Grad се se morati prooiriti duz rijeke Bosne (rnisli se ш1 Vгb as - priшj .
autora) prosir ivsi se na sadasnje predgrade Donji i Gornji Seher, gdje isklju-
civo stanuju m uslimani, cije се se kuёe moriti por·usiti. Dr Gutic mi је poVtjerio
da kani s drugim predstavnicima usta~kog revr.>lucionю·nog pokreta dati novoj
p rijestolnici ime »Antingrad« na uspomenu оса Domovine Ante Starceviёa i
,;<\mog poglavnika dt· Ante Раvе!Њо '' · - At·hi,•a У. I. l. k-153 13' 5-148.

239
i јиlи и Banj·oj Lиci Ьile sи glavni dio priprema za izmisljeni·.
dolazaik poglavnika7 2).
Uspjeh ovog propaganrch1.og иstaskog podиhvata, vee и pocetnoj
fazi Ьiо је za organizatore nezadovoljavajиci. Docek potpredsjednika.
vlade ·dr Osmana ~ulenoY.ica 4. maja Ы.о је sasvim mтsav i pro-·
ma.Se:n. Najveei dio musИmanskog stanovnistva u gradи ostao је
potpшno indiferentan prema ovom иstaskoш triku. Ipaik, иsta.S:ko
nlkovodstvo ne odиstaje od ove igre i nastavlja s njom sve do kraja
1942. godine. Predstavnici иstaskih organa tiz Zagreba u svoj,im go-
voгima и Banjoj Lиci potenciraju :<macaj Banje Lиke kao budиceg·
centra NDH 73). Polovicom 1942. godine dio Glav·nog ravnateljstva
ustaskog redarstva presel:io se iz Zagreba u Ban.ju Lиkи74 ). Devetog
avgusta 1942. godine UJStaski blst и Banjoj Lиoi >>Novo doba« 75) obja-
vio је obavijest da је odlukom poglavп~a Banja Luka odredena za
glavni grad NDH76). Medutim, sve је ovo ostalo samo perfidna igra
rukovodstva ustaslюg pokreta u NDH.
Preseljenje potpredsjednistva vlade NDH u Banju Lиiku ne
samo da nije ola:ksalo polozaj stozeгnilku Gиticи vee је ojacalo snage
koje sи Ьile protiv njega. Potpredsjednik vlade dr Osman Kиlenovic:
postaje stu.Ь heterogene gгupacije, koja је djelovala protiv Gнtiea.
Odnosi izmedи stozemika [ potpredsjednika narocito se zaoStravajи
u pitanjи progona srpslюg zivlja i bezobzirne pljacke i unistavanja.
srpske i jevrejske iпюv1ne. U isto vrijeme doik stozernik GUJt:ic na
svojim tиrnejama ро Kтajdni pozriva musblmane i Hrvate u pohod
protiv sгpskog zivlja i sva:kodnewю pod.stli.Ce mиslima·ne i Hrvate na
pljackи srpske i jevrejske imovine77), po·t predsjednik vlade izdaje·
27. јиnа nalog da se o.Ьusta·ve i prekrinu tkontrЉиctije svih vrsta i pri-
sllno· iznudivanje bilo kakvih davanja78).
Komandi 718. n.jemacke divizije u , В. Lиci, cije sи relativno
slabe jedinice drzale ctijel·u llljemackou okиpacionи zonи u NDH-a,
i koja је imala vrlo male snage ru krajini, nije isla и prilog Gиticeva
politika pogorsavanja stanja и Bosanskoj krajini19 ). Uporedo sa ovim
dO.Slo је do ostгih sиikoba izmedи Guticevih ustasa i IIljemaCke vojske·
7 !) Na ustaskom skupu 25. maja <и В. Luci stozernik Gutic i;z;javljuje::

»Banja Luka, svijetla i cista kao sunce mora doeekati Poglavnika i Нrvatske
ministre« (misli na ciscenje Jevreja i Srba - primj. autora) - »Hrvatska kra-
jina« br. 18. od 28. 5. 1941. g. .
73 ) Izvj. talijan. vicenkonzul. od 19. 9. 1941. i 20. 10. 1941. g. - Arh.iva V..
I . 1. k-153a, 13/5-42 i 69.
74 ) Isto, оо 24. 6. 1942. g. - Arhiva V. I. I. - k-155a 13/5-184.
75) Ustaski list u В. Luci izlazi od. aprila 1941. do jula 1942. g. pod nazivom

»Нirvatska krajina«. U j-ulu i aV'g<ustu 1942. g. izlazi 11 brojeva pod nazivom

"Ustaski glas«, dok se 12. ·b roju od 9. В. 1942. godine daje novi naziv »Novo·
doba<<.
76 ) »Nov.o doba« br. 12. od 9. 8. 1942. g. - SveucШsna Ы.Ьlioteka Zagreb.
77 ) U julu 1941. godine na zЬoru u Prnjavoru stozerni!k Gutic је govorio:·

~Ako је kome potrebna krava, konj Ш vo, irna toga svega u Srba, uzmite, ne
bojte se ... « Iz optuznice Gutieu str. 6.
78 ) Dopis predsje<lnistva vlade NDH оо 27. juna 1941. g. Str. pov. 169. SAB

- Fond VZ SL.
79) Prema izvjest. italijan. vicekonzula od 21. 7. 1941. g. njemacki general

Fortner је istoga dana izjavio pred stozernikom: >>Zatvoricu vas i cijelu vasu.
kliniku<<. Arhiva V. 1. 1. k-153a, 13/5-132.

240
111 pitanju podjele imov1ne protjeranЉ Srba i napuStenili jevrejskih
i srpskih zgrada. Sukob је citav juli zaostravan i krajem jula dolazi
.do potpunog prekida sV'm veza80) i~edu ustaskog stozera i njemacke
.divlzije, kao i do medusobn:ih otpuzivanja Gutica i njemaёkog gene-
rala Fortnera, nadleZ.nim komandamaB 1). ·
Zaostravanje odnosa izmedu generala Fortnera i Gutica dovodi
"krajem jula 1941. godine do zamгsenog •S tanja ;izmedu predstavrrika
·voj:nih snaga okupatora, ustaskih .organa i predstav.ruika vlasti NDH
;U gradu. Nastaju dva tabora, na jednoj strani stoiernik Gutic kao
predstavnik klero-UISta.Ske grupacije, d.talijanski vicekonzul i dio mu-
slimanskih deklЭJSiranih elemenata lkoji se preko ustaskih formacija
prikljucujи stozemik()!Voj stгuj~, а na drugoj strani predstavnici i
i prva<:i muв1imarnskog zivlja sa potpredsjednikom KиlenoVIieem !i
njemacka komanda.
U ow.kV'oj situaciji poslije kategocickog zahtjeva njema:Cke
:~omande - da se Gиtic odmah povuёe iz Banje Lиke, poglavmk
NDH, koji је potajno saиcestvovao sa Guticevim podиhvatima, Ьiо
је primoran da Gиtica premjesti iz Banje Lиke.
U toku jula teritorij Ъivse Vrbaske 1banovine podijeljen је na
velike zире. Na teritoriji koja се u toku NOB-e исi и operativno
podrucje Bosa.nske krajme, forrruiraћe sи tri velike zире: Luka i
Sana ·и Banjoj Luci, Krbava d. Psat и Bihaeu, РИvа i Rama u Ја:јси,
·dok su manji dijelovi Krajine pripali okolnim zиpama.
Za zиpana velike zupe Sana i Luka, sa sjedistem и Banjoj
'Luci, imenovan је 23. jula иstaSki pиkovnik Ladislav Aleman82), а
iZa podzиpana Ahmed Krиpic, zet potpredsjedn:illta vlade NDH dr
Osmana Kulenovica83}. Nesto docnije, 17. septemЬra, za ustaskog
:.stozernika и Banjoj Luci, (za teritorij velike zupe Sana i Luka) i'm e-
-novan је ustaski porucn.ik Mirko Beljan, pristalica Gutica i protiv-
nik muslimanske grupe и Banjoj Luci84).
U toku septembra foгmiraju se i ucvrscuju ostali organi vlasti
u gradи koje pocinju djelovati <Samostal!nije, dok se ustaskii stozer
orijentiSe :n·a rukovodenje pos1ov:ima iz nadleznostri. нstaske orga-
nizacije.
Istiskivanjem stozernitka Gиtica !iz Banje liuke, osrюV'ni pro~
Ъlero ustaske or.ganizacije ~ organa vlasti NDH u Banjoj Luci -
S'Uprotnost 'izmedu klero-usta.Ske i umjereno-musHman.ske struje mje
Ђiо rijesen. U svim gтadskim organima i nadlestvima оЬје struje
S'U formiтale 1svoje grupe ~ borba se nastavlja nejednakim intenZJite-
1Jotm, sve do konacнog oslobodenja grada.

во) Isto - od 24. 7. 1941. g . .ka~e - da mu је dr. Gutic rekao da је odlu~lo

·prekinuti svaki odnos sa generalom Fortner.om. Arhiva V. I. I. k-153a 13/5-131.
81) Tal. v!cekonrol u izvj. od 25. 7. 1941. g. pi~e: :oPoznato mi је da је
'istog dana kada је sto~emik оШао u Zagreb d a izvjesti poglavnika о onome
§to se dogodilo (misli se na suk.ob sa F{)rtnerom - primj. autora) da је i gene-
-тal Fortner ostavio ovaj grad 1 otisao u Beograd, odakle se vratio 23. 7. 1941<f.
- Arhiva V. I. I. k-153a 13. 5. 130.
в~) Isto od 26. 7. 1941. godine - Arhiva V. I. I. k-153a 13/5-129.
вз) Isto od 14. 8. 1941. godine - Arblva V. I. I . k-153a 13/5-104.
84) Isto .od 17. 9. 1941. godine - Arhiva V. I. I. k-153a 13/5-190. Beljan је
1>0 dolaэku u Banju Lu1ro .izjavЮ da zeli uldonitl muslimane sa va!nijih poli-
-iick!h pozicija. '

""! 6 - Prilozi lnst. za ist. rad. pokr. 241

3. Neki podaci о prilagotiavanju partijske organizacije novim uslo·.
vima таdа и тazdoЪlju od kapitulacije do тatnog sukoba fa.Sisticke ·
Njemacke i SSSR-a

U vremenи od !kapitulacije do napada fasi.sticke Njemacke na

SSSR partijska orgamzacija и Banjoj Lиci prilagodavala se novim .
ttslo\'lima ra·da и иvjetima faSisticke okиpacije. U prvo vrijeme nakon
kapitulacije stare Jиgoslavije uslovi ilegalnog djelovanja Komuni-
sticke partije и gradи, и odnosu na raniji period, nisu se pogorS:a1i.
Veci broj komиnista mиslimana i Hrvata, za koje se dobro•
znalo da sи aktivisti naprednog pokreta, ostao је и sluzЬi sve do
ratnog su.koba izmedи Njemacke i SSSR, dok ro u isto vrijeme mnogi
Sгbl ti. Jevreji, cinovnici, ne samo otpиStЗIIli iz <Sluibe vee i иbljam. _
Ovaj nepromijenjen stav ustaskih organa prema komU'Пistima
djelavao је negati.vno na rad partijske organizacije, иticao na pojavu
nebиdnoS'ti, sto се se kasnJije, za vrijeme hapsenja osvetiti partijskoj
orga'l1izaciji и gradи.
Neposredno poslije kapitulacije partijska orga.nizacija је ostala
brojno na predratnom nivoи, jer sи se gotovo svi clanovi Partije po- -
vratri:li иbrzo 111akon kapitulacije svojim kucama.
Uz neposrednu pomoc sekretara OЬlasnog komiteta КРЈ :Е>иrе
Pucara - Starog, Mjet>ni komitet, Ciji је sekretar и to vтd.jeme blo-
Branko ВаЬiс - Slovenac85), odredi.o је kao osnovne zadatke partij- ·
ske organizacije:
- okиplj anje partijskog clanstva i nastavljanje napora na .
organtizaciO'Пom иcvrscenju i prosirenjи partijske organizaci.je,
- rad эа gradanstvom, oЬjasnjavanje namjera faSistickih oku- ·
patora i razюЬlicavanje izdaje domaCih kwslinga,
- otpoCillljanje priprem·a za orиzanи borbu.
Okupljanje Cla'!15tva 1i organi.zaciono иcvгScenje i proSdrenje ·
organizacije Ьiо је momentalno najvaindji i, иjedno, najhitniji
zadatak.
I pored nastojanja, Mjesni· komi.tet КРЈ и ovom najramjem .
razdoЬljи djelovanja и ·иslovima fa.SistiCke olropacije, nij~ иspio
da okupi sve clanstvo i da иcvrsti veze 1-zmedи pojedinih partijskЉ
се:Ија i grupa. Као posljedica ovog иslijedila sи lutanja и radu i
n-esnal.aZljivosti jednog broja Cla-n·ova Рю·1Јiје i doslo је do n-ekih pr€- ·
иranjenЉ poduhvata.
Sl:iena је sitиacija blla i и redoVIima skojevske organizacije,
kojom је rukovodio Mjesrui komitet sa sekretarom Rudijem Ko-
lakom86).
Pod kraj aprila grupa od troj~ce clani()VЭ Paтtije i эkojevaca - -
Juэuf Selmam., Ivica Odri.c, Salamon AЉert - krenula је 1Z Banje
Lиke prema Beograd-u sa namjerom da se preko RumU'llije prebace ·
и SSSR, sto је bllo и tadaЭnjim uslovlima neostvarljivo. Zahvaljиjиci
tiglav~юm odvaZпosti oV1.1h mladih entuzijasta, grupa је nekako stigla

Sten. bllj. ue!esnika iz В. Luke - Arhiva V. I . 1. k-2.000 1/ 24-1.

85)
Jusuf Selman - sjeeanje - Nanak •Komu nisti Banje Luke u zatvo- -
88)
rima i pred isljednicima UNS-a 1941/42. g. - Zdra\7a Korda« - МВК.

242
do Beograda, а onda kada se иvjer.ila da је plan neizvodljiv i da је
hapsenje neizbjeZпo, vratila se nazad pjesice и Banju Lukusry.
Druga grupa komшlJista - Filip Macura, SloЬodan Kokanovic,
Had.Zihalilovic Ahmet i Љrо Sarac, otisla је polovicom aprila na
Kozaru и Doa·lJ'i Jelovac, i tek polovicom m.aja se povrati.la u gradss).
О djelatnosti ove grиpe za vrijeme Ьoravka 11а Kozcнii nisu sacuvani
podaci.
Djelovanje Partnjske organdzacije u narodu, iako nedovoljno
organizovano, bilo је z:natno uspjeSпije. U razgovoru sa pojed.mcima
i grupama komun:isti sи objasnjavali sramnu ulogu tvorca NDH,
namjere fasistickih sila da UIЛ!iste sve sto· је napredno i nemi•n ovnost
poraza fasizma u sukobu sa napredпфm dijelom covjeeanstva. Od-
mah nakon formiгanja Ustaskog stozera za hiv5u Vrbaslщ banov.inu,
komtl!l1!isti !i эimpatizeri Pю·tije ak>tiv11o гаdе medи musHmanima i
Hrvatima na razoblicavanju izdaj11icke иloge stozernika dr-a Vilktora
Gutica i ·n jegovih planova za reseljavanje i !istreЬljlivanje srpskog
Zivlja u Bosa!I'lsk·oj Krajmi. Djelova,nje komunista na ovom planu
imalo је najviSe uspjeha. Izvjestan broj gradana koji је u prvi mah,
zbog neobav>ijestenostli, pozdravio formiranje n<YVe hrvatske driave,
razocaran. Guticevom politi'kom, povlaCi. se и potpunu paэivnost.
Sve akcije, zbo.rovanja i sastanci, koje је organirovao ustaski
pokret, pripremani su pomocu prijete6ih pol'liva i prisilnih mjera89),
ali i pored toga, S\'li ustaski skupovi bili su veoma malobrojni.
Pripreme za oruzanu Ьorbu, za tkoju su u ovo vrijeme u gradu
postojaH pгiliono dobri uslovi (mogucnost sakupljanja rasutog oru-
zja), nisu bile najbolje organizovane. Neposredno poslije kapi.tulacije
na nelkoШю sastJa!naka komun!i.sta, npr. sastanaik grupe pod rukovod-
stvom Kasima HadZica90), sastanak grupe komunista u Sиmi neda-
leko od Karabegovtica kuca91), litd., govorilo se а. о potrebl prlpre-
manja oruZaпe ЬоrЪе, ali se nije •i slo u konkretizaciju zadataka о
ovom pita.nju.
Za vrijeme rasula Jugoslovenske vojstke i nakon kapitulacije
sta-:гe Jugos}avli.je nekoHko komwnista i эimpatizera Partije sam<Yinici-
jativno је sakupljalo oruzje i mun.iciju ро Ъanjoluckom polju i olro-
lini Banje Luike. Tada su trojka: Hikmet Karahasanovic, Мil'lko Bo-
ban а. Kazimri.!l' Ob·r adovic, sakupili na banjolu~kom polju ne8to oru-
zja i VeCU koliomu puscane municije i pгedaoli је Dan:ijalu Hal:im!ieu
i Sandoru ВlakJ.cu, odakle је kasnije limesena partizan.ima na oslo-
bodenu teritoriju92). Grupa Karla Rojca, ·u kojoj su bili: Мilan Rad-
man i Lazo Vidovic, sakupila је neposredno na:koo kapitulacije veeu
ko1icinu municije i nekoИko pиSaka i smjestila u porod!i·cnu grob-

8 1) Selman Jusuf - »Sjeeanje na partijsko-skojevski rad u BanjOij Luci«

str. З. i »Likov-i revol-ucionara - Ivica F. Odic«, tr. 1-3. - МВК - 11/1.
вв) Sten. Ьilj. u~esni.ka dz В. Luke, str. 11. - SAB.
&а) Dokumenta о ov.ome sa~uvana u SАВ, Fond VZ SL
80) Jusuf Selman: »U nekim lega1nim i ilega1nim skupovima u Banjoj

Luci u vremenu od 1938-1941. g.« - :МВК str. .2. - 13/ 1. ·

' 1) Zajed. izjava petorice ~lanova Mjesnog •k omiteta u В. Luci u toku rata
- МВК, str. 1. 87/3.
91) Sjecanje u~esn ika H ikmeta Karahasanovica - МВК, str. 2. 1!6/2.

16'"
243
 nicu C0111drica, odakle је k·rajem juna i pocetkom jula izvadena i
predata odredu na Staгcevici93).
Posljedica nedovolj-ne aktivrюsti u pltanju sakupljanja oruzja
osjetila se kasmj.e, krajem jula, ikada је odred ·na Starcevi•ci od oko
60 boraca raspolagao sa svega desetak pusaka.
Do kraja maja okupljanje paгtijsЮog clanstva ро celijama bilo
је zavrseno i partijSka orgamzac'ija se pocela privikavati na nove
uvjete rada u ok·upiranom gтadu. Ra!lldje najuspjeSniji oblici rada
komunista, preko sindikata, radniblюg doma ~ ra21nih drustava, kao
npr. u RKUD Pelagic, sportska drustva »Borac«, КАВ itd., morali su
Ьiti u .novonastabl.m usloVIima napusteni !i tezi.Ste rada se prenosi na
teritorijalne kvartovske partijske celije i grupe. Napred.na biЬlioteka
drustva »Pelagic«, -admah rnakon kapitillacije preseljena је u stanove
clanova Partije i simpatizera, poslije cega је djelomicno zakopana,
а djelomicno podijeljena clanovima da se njome sluze94).
Od v:mteтitortijalnih partijskih celija i grupa u ovom razdoЬlju
najuspjesnije djeluje partijska celija pri sluzbenickoj men2li, koja
је osrюva.n.a neposredno pred rat. Gotovo Citav personal menze Ьiо
је ukljucen u paтtijsku celiju, lrojom је uspjesno rukovodio dr Vaso
Butozan. U ovo vгijeme menza је Ы1а partijski punkt preko koga su
se ugovarali sastanci i odrzavale veze izmedu sekretara OЬlasrюg
komiteta i pojedin:ih drugova 1.z Mjesnog komilteta КРЈ i1i drugih
diktivista95). VafuЦ ulogu odigrao је ovaj paтtijski centar i u ugova-
ra.n.ju i odrzavanju veza izmedu OЬ1asnog komiteta i sre-*ih centara
u Kraj.in~.
Znaeajnu ulogu odigгala је paтtijska organizacija Banje Luke
u ovo vrijeme u osi•g uravanju i pripremanju sirih savjetovanja koje
је organizovao OЬlas.nli. komitet КРЈ za Bosansku krajinu i na kojima
su udareni temelji sirokim pllipremama za ustanaik и Bosanskoj kra-
j.i.ni. Na oЬlaэnom partij-skom savjetovanju, koje је u vezi sa spro-
vodenjem u zivot zakljuca!ka majskog savjetovanja КРЈ u Zagrebu,
oгgan1izOva111o prvtih dana juna na Seh:Юucima .kod Banje Luke,
pored petorice partijskih rukovodilaca sa terena Krajine: Velimira
Stojnica, Ilije Dosena, B<>Ska Siljegovica, Mi:ce Surlana li Relje Lu-
kica i sekretara OЬlasnog k·omiteta, koji је tada borav.io u Ва111јој
Luci, ucestvovalo је devet istakrшtih partijskih radnd!ka iz Ba.nje
Luke Branko Bablc, Sefket Maglajlic, Josip i Ivica Ma.Zar, Osman
Karabegovic, Karlo Rojc, Kasim HadZ,ic, Ljubo ВаЬiс96 ) li. dr Vaso
Butozan97). Skojevskoj grup~ iz V kvarta, pod rukovodвtvom Ante
Jakica dato је u zadaJtak da obezЬijedi ovo vazno savjetovanje ГUiko­
vodilaca partijske 'Organlzacije u Bosanskoj krajini.

Ps) Sjec. Rudolfa Rojca, str. З, LjuЬoja Svetozara, str. 2. - МВК; sten .
bilj. Arhiv Instituta za izu~av. radn. pokreta ВiН (ubuduce IRP ВiН) br.
9687, str. 1-В.
04 ) Jusuf Selman; »Sjecanje na Ьoravak druga Dure Pucara-Starog и
В. Luci 1939. i 1941. godine« - str. 1-5. - МВК 5/1.
n;;) Safet F ejzic: »Djelatnost SKOJ-a i P artije na podruёju Bosanske kra-
Jшe н toku NOR-a«, str. 2. - МВК; i sten. bllj. - SAB - str. 6.
ос) IJj-1.1bo ВаЪiс је n esto ranije ро zad.atku ОЬI. komiteta otisao iz В.
Luk~ н Drvar , gdje је •rulюvodio organizacijom ustan·k a.
9 7 ) ~кr aji.Ske brigade« - str. 31.
 Pored ogromnog znacaJa koji је savjeфvanje na Sehitlur-
cima imalo za ёitavu Bosansku kraj:inu, ono se poziti'Vno odrazilo
na pojaёa•nu aikti'Vnost partijske organizacije u Banjoj · Luai. · Preko
ucesnika ovog sa'VjetovanJa partijS!ko ёlanstvo је upoznato sa osnov-
nim zadacima koje је pred komuniste Jцgoslavije postavilo majsko
savjetovanje КРЈ u Zagrebu, i sa neminovnoscu sukoba naprednih
5naga ёovjeёanstva na celu sa SSSR-юm protllv faЭizma. Pojacana је
brjga za partijske !k.adгove, za njihovo uzdizanje i pripremanje na
jos teze zadatke. Sa vise ш;рјеhа radi se na z'hlizavanju Srba, Hrvata
<i. muslima!I1a u gt·adu i 'Otpoe1nju konkтetne prlpreme za otpor oku-
patoru i domaci.m izdajnicima. Do kraja juna ц Banjoj Luci i u nje--
noj ·.okolini odrZaii10 је nekoliko sastanaka komunista i simpattizera
КРЈ, na koj'ima su razradivanl i konkretizirani zadaai sa 'sa'Vjeto-
vcmja КРЈ ·и Zagrebu. Polovi.nom juna u Ba.nju I"uku је dooao i
Clan vojnog rukovodstva pDi. Pokrajinskom komitetu КРЈ Bosne i
HercegQvi·n e Mahmut Busatlija - Bus, \koji је u saglasnosti sa Ob-
lasnim komitetom n ·a jednom sastanku na Sehitlucima formirao
OЬlasno vojno rukovodstvo za Bosansku kraj!inu, u koje su usli:
Osma.n Karabegov.ic, Kasim Hadzic, Josip Mazar-Sosa i Branko
· ВаЬiс98).
Pored instrukcija ёla!I10vjma OЬlasoog vojnog 'rukovodStva u
vezi еа otpoёinjanjem pl'lipreana za ustooaik u cijeloj Bosanэkoj kra-
jini, Busatlija је dao zadatke da se u o.kupiranoj Banjoj Luci otpoбne
for:miranje ilegal•nih diverzantskih grupa u 'koje Ьi trebal·o da budu
ukljuceni ·najodvaZnij!i komurui.sti. · ·
Nekoliko dana poslije ovog savjetova-nja ratni-m sukoЬom iz-
medu Njemaёke i SSSR-a stvoreni ISU nov.i uslovi za djel<Wanje КРЈ
u gradu i okoi:inl, cime nasta:je nova faza u razvitku ilegalnog NOP-a
u gradu.

4. Nesto о 1·adu KPJ-tL i naprednih snaga и Banjoj Luci od 22. јипа

do prvih ustanickih akcija tL okolini Banje Luke

Ratni sukob izmedu fasisticke Njemacke d SSSR-a .i.zazvao је

veliko odusevljenje kod svi•h naprednih slojeva U: grad·u. Partijska
organi2acija, vaspl-tava111a god:i.nama u duhu ljubavi prema SSSR-u
i upoZ111avooa о ogro.ffi'lloj moC:i ii. <lostig·n ucima prve proleteгske
drZave, vjerovala је da се Crvena a-rmija za kratko vrijeme un.i.stiti
oru.Zane 5nage faSisticke Njemacke i omoguCiti Ь.по oslobodenje
Citavog potlacenog covjeeanstva. Istog da:na kada је doslo do napada
·n a SSSR, odгZano је nekoliko sastanaka i sk•upova cla~~.10va Partije
li sm.ipatizera, na kojiana је govoreno о ·Ьorbl Sovjetskog Saveza pro-
tiv fa5is1ri.ёke opasnosti, о potrebl. otpoeinjanja osloЬodilaёke ЬотЬе
u Jugoslaviji, kao internacionalnom dugu jug'Oslovenski:h komunista
prema SSSR-u ·i drugim zadacima komunista99).

es) Isto - i str. 52.

89) Sten. ЬЩ. u~esnika iz В. Luke - Arhiva МВК.

245
 Pl·ecjenjivanje snaga SSSR-a i Crvene armije ·n egativno se
odrazilo na budnost partijske organizacije. Ustase su najprije zatvo-
rile Radu Licinu i Veljka Dordevica, а 27. juna pohapsile su sve ko-
mU!I:1iilste koji su se zatekli и gradu: Pavu R·adana, Rahmiju i Teufika
Kadenica, Adolfa Podgornika, Мirona Mandrovica, Dusanku Kova-
cevic, Sefketa Maglaj:W.ca, Ljublcu Ммопј·iс, Slobodana Uzelca, М.u­
ni-ha Cerimica, Stjepana Pavlica, Osm&na KaraЬegovica., Avdu Herce-
govca., Zarka Vranje.Sevica i Ivicu Tukerica, i jos neke komuniste i
simpatiozere10°). Ustaski plan da pohapse sve komuniste omeli su
Slavko i Ivica OdiC, koji su pobjegli ustasama iz ruku, ne gubeei
prisebnost dojavili Dragi, Ivici .i Josipu Mazaru i Niki Jurincicu, а
preko njih i nekih saradnika i drugim clanovima Partije, da usta.Se
hapse101). Tako sи hapsenje i pored dobrih ustaskih priprema iz-
bjegli: Ivica, Josip i Drago Mazar, Niko Jиrincic, Branko Bablc,
Kasim Hadzic, Nikica Pavlic, Safet FШpovic, Ranko Sipka, Karlo
Rojc, Rada Vranje5evic, Edhem Karabegovic, Muhamed Kazaz, Vaso
Butoza.n , Idriz Maslo, Smajo Fazlic, Dedo Gazic, Elmaz Sarajlic i jos
nekP02): Ustэ:ski orga·rii' и gradи nisu bili zadovoljni akcijom hapse-
nja komunista, posto im је veei br·oj partiJskih rukovodilaca umakao,
а uporedo sa ovim, javnost u gradи је ostro reagovala protiv ovog
hap§enja. U namjeri da pnivremeno csm.i.re javпost i da jednom bolje
organizovanom akcijom pohapse i ostale komиniste ustase sи 30.
juna pustile iz zatvora gotovo эvе zatvorene komuniste103). Ovaj
ustalli trik nije uspio, jer ne samo da se nisи povratili komиnisti
koji su bili umakli ustaSama vec sи istog dana izbjegli van grada ili
presli u ilegalnost i svi oni komuni<Sti· koji sи ЬШ pU.Steni iz ustaskog
zatvora104).
Krajem јиlа i p<Юetkom a'Vgusta gotovo citavo CllanstVO partijske
organ:izacije naslo se van grada и okolnim s:гpskim selima i sumama
Starcevice, odakle poCi·n je Siroku aiktivnost za organizovanje ustanka
u Кrajini i uporedo sa tim radi na formiranjи gerilskih jedinica и
neposrednoj blizini Ba.nje Luke. Rad naprednih snaga и gradи Ыо
је ovim izlaskom jedno vrijeme poremeeen. Nekoliko nekompromi-
tovanih Nanova КРЈ i izvjestan broj skojevaca djeloyali sи zЬog
odsustva Mjesnog komiteta samostalno ili uz neposredno rиkovo­
d:enje sekretara OЬlasnog komiteta КРЈ za Bosanskн krajinи -
D.ure Pucara Starog.
Med:иtim, siroke pripreme ustanka u Bosanskoj krajini i for-
miranje partizanske grupe u okolini Banje Luke ne samo da su na-
lagali odl'Zavanje dotadasnjeg napre.dnog ilegalnog djelovanja vec
100) Nalog ust. redar. za В. Luku od 27. 6. 1941. g. i izjv. Ravnateljstva
ust. redarstva od 28. 6. 1941. g. u vezi sa hap!;enj em banjDlu~kih komunista -
Arhiva V. I. I. k-168 1/1-2 i k-169 45/3-1; djelomt<::ni podaci и :oKrajiS.kim bri-
gadama« stг. 53; Sjecanje Avde Dumгukl:ica i Asima Dedica- Arhiva МВК;
Nalog Predsjedni§tva · v1ade NDH u В. Luci Ьг. 169 od 27. 7. 1941. g. -
мвк- mf 9.
10 1) Jusut Selrnan: •Liikovi revoluclonara iz NOB-e« - Arhiva МВК
- 11/1.
10!) »Kraji~ke bгigade.,, stг. 53. .
1os) Redax. ravnateljstvo u В. !.Juci - nalog za pШtanje komunista iz
~tvora od 30. 6. 11}41. g.- Arhiva v. I. I. k-171a 2/13 i gten. bilj. Arhiva МВК.
toc) Sjecanje Asima Dedica, - Aгhiva МВК str. 1-6.

246
?SU imperativno tra.Zile organizovanje sirokog ilegalnog NOP-a u
:Ваnјој Luci, kao centru Bosanske krajine. Zato је OЬlasni komitet
_poslije izlaska najveeeg 'hroja partijskih kadrova pozvao neikoliko
istaknutih rukovodilaca iz drugih mjesta koji su trebalo da preuzmu
гukovodenje Mjesnim komitetom КРЈ i SKOJ-a u Banjoj Luci.
~Кrajem jula pozvana је sa terena Bosanskog Novog Zaga Umicevic i
зx>stavljena za sekretara Mjesnog komiteta SKOJ-a. Poslije izlaska
na teтen sekretara Mjesnog komiteta КРЈ Branka Bablca, 28. juna,
u toku jula i u prvoj polovici avgusta rukovodio је Mjesnim komi-:
tetom uz aktiv-nu pomoc Dusanke Kovacevic i Rade Vranjesevic105),
Dusko Bole. Polovicom avgusta dosla је ·na poziv OЬlasnog komiteta,
uz prethodno odobrenje Pokrajinskog komiteta КРЈ, iz Tuzle џ Ba-
nju Luku Jovanka Covic - Zuta, koja је postavljena za sekretar~
·мjesnog komiteta КРЈ za Banju Luku. Ta.ko је tek u avgustu po-
novo stabШzovano stanje u komitetu, u kome su pored Jovanke
·Covic тadiJii. jedno W'ijeme Z11ь.аа UmiceV'!c ,i Rahm!i.ja Kadennc. u
reorganizovanom Mjesnom komitetu SKOJ -a u avgustu, ротеd Zag~
Umicevic, ikoja је .Ыlа sekretзт, Ьili su Zumra Cejvan i МiS<> Stu-
.Par106). U tdku ]'ula i poeetkom avgusta usta.se su u nekobl.ko mahova
·vrSile hapsenja u gradu, a1i nijedanput ni'SU mogH postii:i glawri cilj,
·tj . da pohvataju rukovodioce partijSke organ!izacije, koj·i su bili izisli
u okoblnu Banje Luke· ili zivjeli u stтogoj ilegalnosti. Najmasovnije
"haipSenje su usta.Se iZVI"Sile 14. jula. Tom prilikom 'ЭU zatvorili 26
.;clanova КРЈ i aktiWlih simpatizera Pa.rtij~, medu kojima: Pavu Ra-
dana, Мilana Radmana, Sulju Hala!ki<:a, Irfana GvoZdara, Na7Jima
DZa.Ьica, Fahrud:ina Dzina, Ljulblcu MDkonjdc i Katu F'Нipovic 107), Sa-
oic Ferida, Кremenovic Slcwicu, Banusic Dragicu й Antoniju, а neSto
'kasnije V~nterhalter Miтu. Po!kиSaj usta:Sa da ha~psenjima i masovnim
-progcm.ima вrpskog i jevrejskog 7Jivlja i naprednih muslimana i Hrva-
ta zaplase .gradane i silom ih natjeraj-u na tpOOlиSnost ln!ije dao zeljene
rezultate. Opisnu sliku neslagarnja caJk i onog di.j-ela hrvatэkog. i mu-
.sliman:skog zivlja k-oje је Ьi'lo vezano sluzbama za novoform.iranu
-drZavu sa u:staskim .p oretkom, daje italija.nSki vicekonzul u svojam
izvjestajima TaHjan•slkom posla:nвtvu u Zagrebu. Njemu је palo u
·Oci da na dcu1 otvaranja Нrvat:skog doma- 30. ju'la, za vr·i jeme go-
vora о pogla'Wlikovim zaslugama, pгiэutne pristalice usta§ke vlaвti ne
-pljeskaju spontano, vee ро nalogu svojili zapovjedniika108). -
Odmah poslije 'izlaska komwrista iz Banje Luke otpocinju
a.ktivne pripreme za ustanak u okolini В . Luke. Na prvom sastanku
koji је odгZan oko 29. juna na Starcevici zakljttceno је da jedan
dio clanstva krene u sela oko Banje Luke i da radi na pripremama

105) Izvj. sekretara OЬlas. komiteta Du·r e Pucara od po1!etka septembra

"1941. god. - Zbornik dokumenata NOR-a IV/ 1 167.
1ов) Zajed. sje~. Jovanke Covic i Zage Umicevic, str. 1-5.; zajed. izjava
·Zage Umicevic, Jele Perovic i Zumre Cejvan i Мilene Tanovi~ str. 1. i 2. -
Arhiva МВК, 411.
161) Sten. bilj. u/!esnika iz В. liuke - SАВ str. 14. Iskaz zatvorenika и
usta!!kom zatvoru u В. Luci - Arhiva V. I. I- ·k-181a 28/12-6.
108) »Malo је nagla!!ena djelatnost koju је razvio poglavnik, na §to је svijet

·koji је Ыо prisutan, pljeskao manje spontano, а vise predvo~en od svojih za ·

povjednika«. - Arblva V. I. I. k-15За 13/5- 114. ·

247
 ustanka, dok~и ostali trebalo da organizujи prve partizanske grupe'
na ovom terenи. ' Pocet!kom juna od:rZan је jo.S jedan sastanak na:
kome је pretreseno stanje и o·kolnim selima i srezovima oko Barij~
Lиke i ponovo izvr.Sen raspored slanja grupa na pojedine sektore-
и ciljи pripremanja ustanka. .
Izmedи 5. [ 15. jula odrzan је sastanak komиnista na Staree-
vici, ла mjestи Tre.Snjevki, kome sи prisustvovali: Duro Рисаr Stari.
i clan vojnog rukovodstva pri РК КРЈ za ШН Ma.hmиt Bu.Satlija.
Na ovom sastankи Busatlija је prenio odlиke koje su donijete na
Plenumu СК КРЈ u Beogradu 4. jula i Prepor;,uke da se foтmiraju:
gerilske jedinice i stabovi, te da se o·t poenu oruzane akcije i diver-
zi.je. Clanovi OЫasnog vojnog rukovodstva doblli su zadatak da.
krenи ро Krajini da prenesu ove zadatke na sreske vojne povjere-
nike i иstanicke snage, koje su se и to vrijeme pocele okиpljati ро
Kraji-ni. Osman Karabegovйc i Josip Ma.Zar - Sooa kтenиli su и:
Kljuc, Petrovac i Drvar; Kasi-m HadZ>i{: u drustvu sa Ivicom Maia-·
rom u Mrkonjic i Јајсе, dok је cetvrti Clan OЬlasnog vojnog rиko­
vodstva - Branko Bablc - ostao jos jedno vrijeme oko Banje:
Luke. Jedan broj komunista doblo је zadatak da o:r:ganizuje иstanak
u okolnri.m terenima oko Bam.je Luke. Tako је Mиh•amed Kazaz sa.
neko1iko drugova upиeen и Manjafu, а veCi broj је poslan и sela
!i:mledи Ba:nje Luke i Kotor VaтoS.i. Od komunista ~ skojevaca !koji
sи ostali па StarceV1ici, fo-r miran је prvi pa.rtizanski odтed na terenи·
centralne Hosne, koji је pod ikraj ји1а dkupljao oko 60 Ьоrаса, na~
oruzanih sa 12 pиsaka ~ jedn·im mitrnljezom. VeCi dio ovih puSaka
mesen Је iz spr-em.ista grupe Karla Rojca. Za prvog komandira ovog-
odreda izabram. је Danko Мitrov. Pocetkom avgusta, kada је doSl{)-
d.o f01ГП11гаnја sta'ha NOP odreda za BOISam.skи krajlinu, и koji su роо
odluci 0Ьlasrюg_1юшiteta иslJi. - za komandanrta Danko Mitrov, za
zamjenika komandanta 1\tLbljenko Cv.i:tkovic i za po1itJickog komesara:
Brcmko Ba'blc-Slovenac, izmijenjen је sШЬ odreda na StartevO.ci.
Za komandJira је postavljen Kasim HadZic, koga се nesto kasruije:
zamijeniti Drag·o Ma.Zar, а ~asim HadZic се pгeuzet!i fUТ!Jkoiju .p oli-
. tickog komesaгa i ruk:ovodiooa pozadinskog politiclrog rada na Sirem
sektO'ГU oko Bam.je Luke109).
Krajem јиlа i poeetkmn avgиsta 1941. godine, иporedo sa podi-
zanjem ustanka u drvarskom kra.jи, Kozari, Podgrmecи i и drugim
podrucjima Krajine, otpoeinju oгuzane akcije banjoluckog partizan-
skog odreda, а и samom gradu razvij а se masovni ilega1ni narrodno-
oslobodilacki pokret.

tou) »Krajiske brlgadec, str. 53. d 54.; Sten. bilj. - Arhiva V . I. I. k-200G'
1/31 do 1/36-1; Sten. bilj. ul:esnik.a - IRP ВiН, 9687 str. 1-4. Ostale grupe i
pojedin. izjave veceg broja ul!esnika u Arhivi МВК.

248
 BANJA LUКA IN ТНЕ FIRST DAYS OF ТНЕ OCCUPA'l'ION

On the fifteenth Apri.l 1941 German troops occupied Ваnја l.Juk:a ..

The attempt of civbl parties' leaders, :provinoia1 officials and one part
of Serb Bourgeoisie to rea1ize the colaboration with the invade r was:
cheoked Ьу Ustashi.
The new-formend Uэtashi, administration, head ed Ьу the clero--
-Ш>tash dr Victor Gutich, assumed the follo•vlng tas.ks: tontieg the Мо-·
~ slerns und Cr.o ats for the Ustashi sta·te; to spread hatred •b etween Mosiems.
ang Croat>s on one side, and Se1·bs on the other; physical externatioo,
forces chl'istenaization, and re-moval of the Sero populaticm out of Banja
Luka and Bosanэka Krajina.
As the Communist Party of Yugoвlavia hoad а very great influence
on the poople of the town and ow1ng to the democratic orientation of tae
rather great lll:umber of Moglem and Oroaatian populatioo, stozeгnik (the
chief official) Gutich did not succeed to fulfil any of the task.s.
Тhе mad·n obstruction in Gutich's group were Moэlems who had
an absolute majority in the town. Discordance existed even within the
z,anks of the Пstashi юrganizaitons and Ustashi o.rgans of authority. As:
early as Мау 1941 two separate subsections appeared in the Ustashi
administration of the town: Olerical - Us.t ashi headed Ьу Gutich, and
Мoderate - Ustashi under the guidance of the wealthy Moslems from
Banja Luka who had accepted the coililab.oration with the Ustashi state.
At the end of Aug:ust 1941 the Moslem. Moderate - Ustashi su!Ysection
won and stozeгruik Gutich was pUJt out of Banja Luka.
Duri.n g this period the Communist Party organization was vегу
active. It worker under the gтu1dance of Ље Towan Commi.ttee a11d grea116·
:::·• he'lped Ьу the Secretary · of 'thё District Committee of the Cooninunist
Party of YugosJ.avi.a - Dшю PiUoar-SitЭ!Гi - who, at tha!t ·'blme, was pre-·
paring plans for the Ulporising O.n Bosanska Krajina, and was Dtationed in
Banja Luka. In the course of Arpril and Мау the main accent of activity
of the Coonmu.n.ist Party of Yugoolavia was dlirected towards the orga.n i-
._. zational consolidatio.n. of :ihe Communist P.э.J."!ty's -u nits '•q.nd towa:rds the·
adjustmen.t to the new way of activity under the conditions of the foschist
occupation.
In the course of June and July the gтeatest attention was paid to
the preparations for the uprise in &saroka Кraj~na.
Ву the active coo:peretion of the cornmuni'Sts from B.an:ja Luka the-
District C()mmittee organized the District Coon.mu·ntist Party Consultation
Conferenceat Shehit1uC!i, nеат Ba-nja Luka, on the occa'SiQll of which the
.pJan for the upriэing :i.n К!rajin.a was dгaft.
In this period а great numЬe<r of memЬers of the Communist Party
oгganization Banja LU!ka left the town and took an active part m the
preparations for the ·Uprising m Bosalll:Ska Кra.jina and became its ]eaders.

249