Merenje produktivnosti

1. Proizvod u izrazu produktivnosti

1. Izražavanje proizvoda u izrazu produktivnosti

U cilju adekvatnog merenja i praćenja produktivnosti, potrebno je ostv-

riti precizan zahvat proizvoda i to kako kvantitativno tako i kvalitativno, pa
time i sve promene u njemu. S obzirom na metodološke poteškoće u rešav-
anju ovih zahteva, trba analizirati nekoliko značajnih alternativa.

a. Proizvod izražen fizičkim jedinicama mere

Budući da je suština produktivnosti u proizvodnji novih proizvoda odr-

đene upotrebne vrednosti, od osnovnog je značaja za merenje produktivnosti.
Možemo reći: Pg1=Pg2, jer je (Qg1/L1):(Qg2/L2)=1 gde je Pg1- produktiv-
nost asortimana 1, Pg2 – produktivnost asortimana 2, L1 – utrošci radne
snage prvog perioda, L2 – utrošci radne snage drugog perioda.
Međutim, ako se proizvod izrazi u jedinicama potrebnog rada (L), može
se lako dokazati da li je došlo do promene u produktivnosti.

b. Proizvod izražen vrednošću

U cilju prevazilaženja metodoloških teškoća u vezi sa izvršenjem proiz-

voda fizičkim jedinicama mere treba razmotriti mogućnosti njegovog izvrša-
vanja vrednošću proizvoda. U tom slučaju izraz produktivnosti će biti:

Gde je: Pv – produktivnost u kojoj je proizvod izražen u jedinicama vre-

dnosti; V – Vrednost proizvoda; L – Utrošci radne snage. Iako se ovim rešava

metodološki problem izražavanja proizvoda različitih mernih jedinica otvara

17
se pitanje njegove adekvatnosti za merenje produktivnosti. U svom kvantitat-
ivnom izrazu,vrednost proizvoda je funkcija obima proizvoda i vrednosti po
jedinici (V=QxVq). Posmatrano po ekonomskoj strukturi, vrednost proizvoda
sadrži komponentu prenete vrednosti sredstava za proizvodnju (Tmiv) i novu
vrednost (Vl), tj. V= Tmiv+Vl. Polazeći, pak, od društveno priznatih troškova
sledi da je vrednost proizvoda jednaka zbiru tih troškova i viška vrednosti:
V=Tv+Vlδ.

c. Proizvod izražen prihodom

Umesto vrednosti u sistemu robnonovčane privrede proizvođač raspolaže

cenom proizvpda. Budući da to važi za sve proizvode, ostvarenu proizvodnju
za određeni period nije teško izraziti ovim izrazom. U tom slučaju izraz prod-
ktivnosti je:

gde je: Pc – produktivnost na bazi cenovnog izraza proizvoda, C – prihod, Cq

– cena proizvoda po jedinici.
Pošto proizvođač raspolaže prodajnom i tržišnom cenom proizvoda, izraz
treba u toliko i defirencirati. Budući da se prodajne cene formiraju i pod utica-
jem subjektivnih faktora koji se redovno menjaju, izraz proizvoda tržišnom
cenom kao objektivno uslovljenom veličinom za određeni period je pogodnije
rešenje.

d. Proizvod itražen dobit

Ako se proizvod u izrazu produktivnosti zameni sa dobiti, odnosno profi-

tom sledi da bi produktivnost bila:

Veličina dobiti zavisi od prihoda i troškova reprodukcije. Prema tome,

ovim neće biti adekvatno izražena produktivnost zbog faktora koji su nave-
deni kod prihoda kao izraza proizvoda. Ovome treba, međutim, dodati i

17
uticaj troškova reprodukcije koji mogu takođe usloviti veličinu dobiti i
nezavisno od promena u utrošcima radne snage.

e. Proizvod izražen troškovima

U svom kvantitativnom izrazu cena koštanjase izjednačuje sa troškovima

(T). Prema tome, ako se proizvod izrazi cenom, odnosno tim troškovima, sledi
da će produktivnost biti:

gde je: Pt – produktivnost na bazi izraza proizvoda cenom koštanja, T – cena

koštanja (troškovi reprodukcije).
obzirom da preduzeće raspolaže stvarima i potrebnim troškovima, izraz
bi mogao biti i u jednim i u drugim jedinicama. Međutim, sa stanovišta
merenja produktivnosti, dolazi u obzir samo objektivno uslovljena cena
koštanja.

f. Proizvod izražen troškovima rada

Kvantitativni izraz produktivnosti u kome je proizvod izražen troškovi-

ma rada izgledao bi

gde je: Ptl – produktivnost rada na bazi proizvoda izraženog troškovima

rada, Tl – troškovi rada.
Budući da konkretni proizvođač raspolaže potrebnim i stvarnim
troškovima rada za izražavanje proizvoda treba koristiti potrebne troškove
rada.Ovo s toga što su stvarni troškovi rada uslovljeni subjektivnim
faktorima, dok je za izražavanje proizvoda u izrazu produktivnosti potrebno
koristiti rešenje sa stabilnim karakteristikama u pogledu uslovljenosti formi-
ranja.

17
 g. Proizvod izražen potrebnim radom

S obzirom na ograničenja koja su relevantna za primenu troškova rada u

vezi sa visinom zarade, treba razmotriti mogućnosti izražavanja
proizvoda potrebnim radom u izrazu produktivnosti. U tom slučaju pro-
duktivnost je:

Predloženo rešenje za izražavanje izvršenog rada u jedinicama prostog

rada (L1) omogućuje da se proizvod izrazi u jedinicama koje omogućuju
adekvatan zahtev kvantitativnih promena proizvoda. Ono je pogodnije od
izraza na bazi troškova rada jer se njime prevazilaze teškoće povodom razli-
ke između konkretnih i društveno priznatih zarada. U ovom slučaju
produktivnost će biti:

gde je : L1 – proizvod izražen potrebnim radom u jedinicama uslovnog

rada.

2. Uslovljenost proizvoda u izrazu produktivnosti

po jedinici proizvoljenosti proizvodnje u izrazu produktivnosti trebalo

bi uzeti u obzir sve manifestacije i efekte istih po osnovu tehničkih, prirod-
nih, društvenih i objektiviziranih i neobjektiviziranih ljudskih i dispozitivnih
faktora. U izrazu produktivnosti to ima smisla i mesta ako bi se definisala

17
merna jedinica u imenitelju tog izraza. Prema tome, ako bi to bili utrošci
radne snage prosečnog proizvođača, tada bi izraz proizvoda bio:

Ako bi koristili izraz proizvoda potrebnim radom, sledi izraz produktivnosti

Drugi aspekt ove problematike je u uslovljenosti utrošaka radne snage

po jedinici proizvoda po osnovu uticaja navedenih grupa faktora kako direk-
tno, tako i indirektno preko uslovljenosti proizvpoda u tom slučaju, efekte
te uslovljenosti proiciramo na ovim proizvoda kao konstantu. Sobzirom da
je u izrazu produktivnost poenta na merenju proizvodne sposobnosti i efika-
snosti proizvođenja ljudskog rada, utoliko se toj uslovljenosti pridaje i veći
značaj. Utoliko, nakon analize problematike izražavanja proizvoda, sledi
problematika izražavanja utrošaka radne snage u izrazu produktivnosti upra-
vo prema uslovljenosti.

2.2 Utrošci radne snage u izrazu produktivnosti

2.2.1 Izražavanje utrošaka radne snage

Kao elemennt kompleksa produktivnosti, radna snaga predstavlja imen-

itelj izraza kojim se prati nivo i dinamika ostvarene produktivnosti. Stoga
uzevši, ovde imamo u vidu utroške radne snage budući da u procesu proizv-
odnje radnik ulaže svoj rad u vidu tih utrošaka. Bitno obeležje ovog elemen-
ta proizvodnje je u tome da je nime izzražen radni potencijal raspoloživ za
potrošnju, odnosno za izvršenje procesa proizvodnje. Na nivo makro ekon-
omije radna snaga se menja u kraćim vremenskim jedinicama, u manjim
razmerama, pa se može tretirati i kao konstantna. Međutim na nivou mezo-
ekonomije radna snaga je promenljiva s obzirom na moguću fluktaciju u

17
broju zaposlenih, te u stepenu složenosti njihovog rada. Kod proizvođača
pojedinca, taj potencijal je u okviru raspoložive energije određen biološkim
zakonima proces reprodukovanja i razvoja radne snage, odnosno radnika.
Zbog nedostatka sredstava i metoda za takvu kfantifikaciju u širim
razmerama, kao prihvatljivo rešenje smatra se smatra se postupak na bazi
koeficijenata složenosti radova različitih stepena utvrđenja po osnovu razlika
u društveno priznatim troškovima izgradnje tih stepena kvalifikovanosti. Ta-
vo rešenje treba, međutim, da ima potvrdu u efektima koji se postižu upravo
razlikama u stepenima složenosti različitih radova. Prema tome, izraz produ-
ktivnosti u kome bi se utrošci radne snage izrazili u jedinicama prostog rada
bio bi:

2.2.2 Uslovljenost utrošaka radne snage

Sa stanovišta merenja produktivnosti, pa time i stepena ekonomske usp-

ešnosti u sprovođenju principa, potrebno je uzeti u obzir ukupne troškove ra-
dne snage. Takav stav je konzistentan sa predhodnim stavom o radnoj snazi
kao radnom potencijalu koji stoji na raspolaganju.
Diferenciranje i praćenje utrošaka radne snage, zavisi od dinamike obi-
ma proizvoda na proporcionalne, fiksne i relativno fiksne. U tom smislu, sl-
edi da treba diferencirati i pratiti uslovljenost utrošaka radne snage pod uti-
cajem: društvenih, tehničkih, prirodnih, ljudskih i subjektivnih faktora.
1. Društveni faktori uslovljavaju utroške radne snage na dvojak način.
Jednom, preko svih faktora koji uslovljavaju proizvodnu snagu društvenog
rada. Ta uslovljenost se praktično manifestuje u proizvodnoj snazi toga rada,
Opšti nivo proizvodnih snaga, makroekonomije kao okruženja za konkretne
proizvođače predstavlja bitan faktor proizvodne snage rada konkretnih mez-
oekonomija. To važi za sve elemente i faktore proizvodne snage društvenog
rada. Kvantitativni izraz te uslovljenosti mogao bi se izraziti u tako izraženoj
komponenti potrebnog rada (Lo odnosno Ll). Ako bi se ista određivala za
obim proizvoda konkretnog proizvođača, sledi da će njen iznos biti funkcija
toga obima (Qn) i društveno potrebnog rada po jedinici proizvoda:
Lno=Qn x Lqo, odnosno Llno = Qn x Llqo.
Druga komponenta društveno uslovljenih utrošaka se može kfantificira-
ti relativno lakše. Kvantitativni izraz ovih utrošaka je umnošku društveno

17
us-
lovljene komponente proizvoda i potrebnih utrošaka radne snage po jedinici
proizvoda (Lδ=Qδ x Lq, odnosno Llδ=Qδ x Llq)
2) Tehnički faktori deluju na obim utrošaka radne snage koji je objektivno
potreban za izvršenje procesa rada, odnosno za dobijanje novog proizvoda.
Prema tome, u slučaju kada postoji razlika između tehničkih faktora konkr-
etnog i prosečnog proizvođača doći će i do srazmernog odstupanja od
njihovih utrošaka radne snage (Lτ).
3) Posebna grupa faktora reprodukcije, koja uslovljava i utroške radne snage
u procesu proizvodnje, jesu prirodni faktori. U slučajevima gde su ovi fakto-
ri od uticaja na proces proizvodnje i posebno na količinu i kvalitet potrebnih
utrošaka radne snage, razumljivo, manifestuje se i posebna komponenta
potrebnih utrošaka radne snage.
4) Ljudski faktori čine posebnu grupu faktora produktivnosti u smislu njene
uslovljenosti. Budući da se radi upravo produktivnosti živoga rada sledi
konstatacija da se ljudski faktori pojavljuju kao faktori sopstvenog trošenja.
U tom smislu su od posebnog značaja stepen kvalifikovanosti, intezitet
trošenja radne snage i efikasnost upravljanja i organizovanja njene upotrebe.
5) Posebna grupa faktora koja uslovljava utroške radne snage u procesu
proizvodnje može se označiti kao grupa dispozitivnih faktora. To su faktori
koji su rezultat doprinosa i uticaja proizvođača u određenim tehničkim i
prirodnim uslovima i sa raspoloživom radnom snagom kao i sa ljudskim
potencijalom, odnosno faktorom toga procesa.

2.3 Izraz produktivnosti

Mogu će je diferencirati izraze društveno uslovljene, tehnički uslovljene

prirodno uslovljene, i subjektivno uslovljene produktivnosti i to kako u tek-
ućem tako i u sukcesiji perioda.
Kad se radi o prosečnom proizvođaču, sledi da treba diferencirati proiz-

17
vodnu snagu rada (Po) i stvarnu (Po) produktivnost. Proizvodna snaga društ-
venog rada jednaka je

Ostvarena produktivnost prosečnog proizvođača je:

Kao što smo videli, objektivno uslovljena produktivnost ili proizvodna

snaga rada konkretnog proizvođača je:

Ostvarena produktivnost konkretnog proizvođača jednaka je

Pod uticajem društvenih faktora po osnovu nivoa proizvodne snage dr-

štvenog rada u različitim makrosistemima, sledi da je odnos između njihove
proizvodne snage rada istovremeno i izraz te uslovljenosti:

gde je: Pδo – izraz društveno uslovljene produktivnosti prosečnih proizvođa-

ča različitih makrosistema; Lol, Lon=potreban rad prosečnog proizvođača
konkretnog makrosistema.
Ako postoji mogućnost da se zahvati uticaj društvenih faktora na
smanjenje obima proizvoda konkretnog proizvođača (Qn), tada bi izraz
njegove društveno uslovljene produktivnosti bio:

U sukcesiji perioda, pšolazeći od stanja u početnom periodu (tj.od potrebnog

radau početnom periodu), izraz društveno uslovljene produktivnosti će biti:

Pod uticajem tehničkih faktora formira se izraz tehnički uslovljene

produktivnosti konkretnog proizvođača.

U sukcesiji perioda pod uticajem promena u tehničkim faktorima, pri

promeni potrebnih utrošaka radne snage, ovaj izraz će biti:

17
pri čemu je Llk=promena potrebnog rada po jedinici promene obima
proizvoda pod uticajem tehničkih faktora.
Slično tehničkim faktorima, pod uticajem prirodnih faktora moguće
je dobiti poseban izraz produktivnosti:

gde je Ppf=produktivnost uslovljena prirodnim faktorima.

U sukcesiji perioda pri promeni prirodnih faktora dolazi do promena u
produktivnosti:

gde je Klpf = koeficijent promene utrošaka radne snage pod uticajem

dinamike prirodnih faktora.
Na osnovu navedenog sledi da će izraz proizvodne snage rada
konkretnog proizvođača biti:

Pod uticajem subjektivnih faktora koji nisu tehnizirani i objektivizira-

ni ostvaruje se suvišno trošenje radne snage (l). Utoliko će izraz ostvarene
produktivnosti biti:

2.4. Parcijalni izraz produktivnosti

Saglasno stavu da preduzeće svoju poslovnu aktivnost može obavljati

samostalno (a) i po osnovu zajedničkih ulaganja (b), a nekad po delom po
jednom i po drugom osnovu, sledi da je potrebno pratiti produktivnost po
istom osnovu, pa je

17
gde je: Psd – produktivnost po po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti;
Pz – produktivnost na poslovima zajedničkih ulaganja.
Drugo saglasno činjenici da je preduzeće organizovano po organizacio-
nim jedinicama, uključujući i radna mesta kao polaznu jedinicu u sistemu
organizacije i činjenično da se na svakom od tih nivoa ostvaruje različiti
učinak, sledi da u tom nivou treba pratiti produktivnost, pa je

(i=1,..........,n),
gde je: Pji – produktivnost na nivou određene organizacione jedinice, Qji i
Lji – proizvod i utrošci radne snage.
Treće, kada su aktivnosti obavljene po poslovnim zadacima (Qpz), pot-
rebno je pratiti i produktivnost, pa je

gde je: Ppz – produktivnost po poslovnim zadacima; Qpz i Lpz – proizvod i

utrošci radne snage po poslovnim zadacima.
Četvrto ako se pak ima u vidu da su srodne aktivnosti organizovane i
povezane po poslovnim funkcijama (istraživačko razvojna, marketing, proiz-
vodna, finansijska) sledi:

gde je: Ppfi – produktivnost rada određene poslovne funkcije; Qpf i Lpf
- proizvod i utrošci radne snage određene poslovne funkcije.
Peto, u slučaju postojanja asortimana proizvoda, pored agregatne pro-
duktivnosti za ukupan proizvod asortimana preduzeće ili organizacione
jedinice potrebno je pratiti produktivnost za svaki proizvod, pa je:

gde je: Pgi – produktivnost po proizvodima iz asortimana; Qgi i Lgi –

proizvod i utrošci radne snage po jedinici proizvoda.
Šesto, karakter parcijalnih izraza produktivnosti imaju i izraz prod-
uktivnosti po proizvodnim faktorima: kao produktivnost rada (Pl=Q/L);
produktivnost materijala (Pm=Q/Um); produktivnost sredstava za rad
(Pi=Q/Ui), odnosno kao samo produktivnost rada (Pl=Q/L) i produktiv-
nost kapitala (sredstava), pa je Pk=Q/K = (Ps=P/S).

17
 2.5. Ekonomski aspekt funkcije produktivnosti

Saglasno stavu o konceptu principa produktivnosti, sledi da je kvantitat-

ativni izraz produktivnosti u odnosu između proizvoda (Q) i utrošaka radne
snage (L)

Iz navedene relacije istovremeno sledi da se proizvod može izraziti kao

funkcija produktivnosti (P) i utrošaka radne snage Q=P x L, odnosno
Q=f(P,L), dok je utrošak radne snage jednak količniku između proizvoda i
produktivnost rada L=Q/P.
Saglasno značaju produktivnosti, logična je težnja za određivanja vre-
dnosti utrošaka radne snage i proizvoda kao zavisno promenljive, kako bi se
izrazila relacija maksimalne produktivnosti. To možemo pratiti na osnovu
funkcije produktivnosti

pri čemu je P(max) za (Q/L)min i za vrednost L iz izvedene funkcije produk-

tivnosti (P’=0) uz uslov P’’<0.
U naznačenim uslovima proizvodnje, zavisno od rasporeda vrednosti
izvornih informacija može imati oblik linearne, kvadratne, eksponencijalne,
logaritamske ili dr.funkcije. Za Q=a+bL+C, funkcija produktivnost je
, pa je: , odakle je , uz uslov da je

P’’<0. Rešenjem jednačine po Q i L dobijamo i Qopt, pa time i elemente za

P(max), što je i istovremeno P(pot) u datim uslovima.
U slučaju da serija vrednosti o proizvodu i utrošcima radne snage ima
raspored koji odgovara kvadratnoj funkciji, sledi i sistem normalnih funkc-
ija za dobijanje parametara a,b,c. Saglasno gore navedenim uslovima dob-
ijamo Lopt, a odatle je
,pa je: .
Kontinuelna elastičnost produktivnosti bila bi:

E’p,q=F’(P)
odnosno

17
E’p,l =F’(P).

2.6. Dinamika produktivnosti

U dinamici produktivnosti dolazi, po pravilu, do promene proizvoda

(1), utroška radne snage (2) i faktora uslovljenosti produktivnosti (3). U
odnosu na početni period, u opštem izrazu produktivnosti drugog perioda
jednaka je:

gde je: Kq – koeficijent promene proizvoda; Kl – koeficient promena

utroška radne snage.
Koeficijent (stopa) promene produktivnosti dobija se kad se prednje
navedeni izraz koriguje početnim stanjem, pa je

Sobzirom da je u ekonomskoj analizi od posebnog značaja praćenje

dinamike utroška radne snge po jedinici proizvoda, efekti takvih promena se
mogu pratiti preko izraza

pri čemu je
gde je: Kpr – koeficijent objektivno uslovljene promene produktivnosti rada
Llk – promene potrebnog rada po jedinici proizvoda u dinamici.
Promene produktivnosti pod uticajem dinamike proizvoda jednaka je

17
 LITERATURA

Ekonomika i marketing u industriji Prof.mr. Svetlana Trajković

17