Природно математички факултет Универзитета у Приштини

са седиштем у Косовској Митровици, смер Информатика

Семинарски рад
Информационе технологије и школство

Студент: Ментор:
Никола Јовановић Проф. Др Хранислав Милошевић

Косовска Митровица
Април 2020
 Садржај
Увод..........................................................................................................3
1. Електронска обрада података.........................................................4
1.1. Складиштење података..............................................................4
1.2. База података..............................................................................6
1.3. Манипулација података.............................................................7
2. Хардвер и Софтвер...........................................................................8
3. Безбедност и заштита.....................................................................13
3.1. Претње информационим системима.....................................13
3.2. Заштита информационих система..........................................17
4. Школство..........................................................................................18
4.1. Рана историја.............................................................................18
4.2. Школска година.........................................................................19
4.3. Организација школе.................................................................20
4.4. Школски уџбеници....................................................................21
4.5. Оценивање ученика..................................................................22
5. Информационе технологије и школство.....................................23
Закључак................................................................................................24
Литература............................................................................................25
 Увод
Информациона технологија се дефинише као “изучавање, дизајн,
развој, имплементација (спровођење) и подршка или управљање
рачунарским информационим системима, софтверским
апликацијама и хардвером”. ИТ користе рачунаре и рачунарске
програме да претворе ускладиште (сместе), штите, обраде,
безбедно шаљу и примају информације.
Термин (појам) „информациона технологија“ често обухвата и
знатно шире поље области технологије. Све оне активности којима
се ИТ професионалци баве, од инсталација апликативних програма
до пројектовања сложених рачунарских мрежа и информационих
система. Неке од тих активности су: умрежавање и инжењеринг
рачунарског хардвера, дизајнирање софтвера и база података, као
и управљање и администрација информационим системом.
Информациона технологија је општи терним који описује
технологију која помаже производњи, манипулацији,
складиштењу, комуникацији и дистибуцији информација.
У својој основи, информациона технологија се бави побољшањем
различитих људских напора у решавању проблема кроз
пројектовање, развој и коришћење технолошки заснованих система
и процеса који побољшавају ефикасност и ефективност
информација и релевантних знања у различитим стратешким,
тактичким и оперативним ситуацијама. У идеалном случају, то се
постиже кроз обраћање пажње на информационе потребе људи у
решавању проблема и задатака, у пружању технолошких помагала,
укључујући рачунарске системе засноване на хардверу и софтверу и
процесе у вези, који помажу у овим задацима. Активности
информационе технологије допуњују и побољшавају, али такође
превазилазе границе традицционалног, инжењеринга, стављајући
нагласак на информационе основе инжењерских активности,
насупрот заснивању на физичким наукама, у традиционалним
инжењерским подухватима.
Информациона технологија се састоји од хардвера и софтвера који
омогућава прибављање, представљање, складиштење, пренос и
коришћење информација. Успешност у информационој технологији
зависи од способности да се носимо са укупном архитектуром
система његових ентерфејса са људима и организацијама и веза са
спољашњим окружењима. Такође је критична његова способност
да информације претвра у знање.
Почетни напори у пружању система заснованих на информационим
технологијама били су у вези са имплементацијом и коришћењем
нових технологија за подршку канцеаријским пословима. Они су
еволуирали од електричних писаћих машина и електронских
рачуноводствених система ка напредном технолошком хардверу
као што је факсна машина и лични рачунар који обављају важне
функције међу којима су електронска обрада списа, рачуноводство
и обрада текста. Данашњи главни апект информационих
технологија тиче се умрежавања и интернета.

1. Електронска обрада података

1.1. Складиштење података

Рани електронски рачунари као што је Колос користили су бушене

траке, дуге папирне траке на којима су подаци приказани низом
рупа, сада застарелом технологијом. Електронско складиштење
података, које се користи у модерним рачунарима, датира из
времена Другог светског рата, кад је један облик одложене
линијске меморије био развијен ради уклањања нереда из
радарских сигнала, чија прва практирчна примена је била линија
кашњења живе. Прво масовно спремиште података са рандомним
приступом је била Вилијамсова цев, базирана на стандардној
катодној цеви, али су информације које су чуване у њој у виду
линијски одложене меморије били нестални, у смислу да се цев
морала континуирано освежавати, и стога су подаци бивали
изгубљени по прекиду напона. Најранија форма постојаног
рачунарског спремишта информација био је магнетни бубањ, који
је изумљен 1932. године и нашао је примену у машини Феранти
Марк 1, првом комерцијално доступном електронском рачунару
опште намене на свету.

ИБМ је увео прве тврде дискове 1956. године, као компоненту

њиховог 305 РАМАЦ рачунарског система. Већина дигиталних
података у данашње време се чува на магнетским тврдим
дисковима, или на оптичким медијима као што је ЦД-РОМ. До 2002
највећи део информација је био ускладиштен на аналогним
уређајима. Те године је капацитет дигиталних уређаја за
складиштење података превазишао аналогне уређаје по први пут.
Године 2007 скоро 94% података удкладиштених широм света је
почивало на дигиталним уређајима: 52% на тврдим дисковима,
28% на оптичким уређајима и 11% на дигиталним магнетским
тракама. По неким проценама светски капацитет чувања
информација на електронским уређајима је порастао од мање од 3
ексабајта у 1986. до 295 ексабајта у 2007, удвостручујући се
апроксимативно сваке три године.
Слика 1. Бушена трака која се користила за раније чување података

1.2. База података

Системи за управљање базама података су се појавили током 1960-

тих да би се задовољила потреба за прецизним и брзим чувањем и
приступом великим количинама података. Један од најранијих
таквих система је био ИБМ-ов Систем за управљање
информацијама који је још увек у широкој употреби, мада је
прошло више од 50 година. Током 1970-тих Тед Код је предложио
један алтернативни модел за релационо складиштење базиран на
теорији скупова и предикатној логици и познатим концептима
табела, редова и колона. Први комерцијално доступни систем за
управљање релационим базама података је произвела фирма
Оракл 1980. године.

Сви системи за управљање базама података састоје се од неколико

компоненти које заједнички омогућавају мноштву корисника
симултани приступ сачуваним подацима уз одржавање
интегритета. Карактеристика свих база података је да је структура
података које они садрже дефинисана и сачувана засебно од самих
података, у схеми базе података.

Прошириви језик за означавање је постао популарни формат за

представљање података задњих деценија. Мада подаци могу да
буду сачувани у нормалним датотечним системима, они се често
чувају у релационим базама података да би се искористила њихова
„робусна имплементација верификована годинама теоријских и
практичних напора”. Следећи еволуциони корак је
Стандардизовани генерализовани језик за означавање, чија
базирана текстуална структура пружа предности формата који је
машински и мануелно разумљив.

1.3. Манипулација података

Хилберт и Лопез су идентификовали експоненцијалну брзину

технолошких промена (форму Муровог закона): машински
апликационо специфични капацитет обраде информација по глави
становника се удвостручавао апроксимативно сваких 14 месеци
између 1986. и 2007. године; капацитет по глави становника
светских рачунара опште сврхе се удвостручавао сваких 18 месеци
током исте две деценије; глобални телекомуникациони капацитет
по глави становника се удвостручавао свака 34 месеца; светском
капацитету складиштења по глави становника је било потребно око
40 месеци да се удвостручи (сваке 3 године); и количина
емитованих информација по глави становника се удвостручавала
сваких 12,3 година.
Масивне количине података се складиште сваког дана широм
света, али ако подаци не могу да буду ефективно анализирани и
презентирани, они есенцијално почивају у оном што се назива
гробницама података: „архивама података који се ретко посећују”.
Да би се решило ово питање, поље анализе података – „процес
откривања релевантних образаца и знања из великих количина
података” се појавило током касних 1980-тих.

2. Хардвер и Софтвер

Слика 2. Хардвер и Софтвер чине рачунарски систем

Рачунарски ситем чине:

ХАРДВЕР - физички или технички део рачунара; све електричне,
електронске, електромеханичке и механичке компоненте рачунара.

СОФТВЕР - програмски део, сви подаци и програми који управљају

хардвером.

Хардвер и софтвер чине јединствен систем па су у рачунарској

технологији добили заједничко име рачунарски систем.

Хардвер
· централни део (рачунар/ кућиште) и
· периферни уређаји:
- улазни (тастатура, миш, скенер, фотоапарат, микрофон,
видео камера...),
- излазни (монитор, штампач, звучници, плотер...),
- спољне меморије (хард диск, флеш меморија, ЦД, ДВД).

Улазни уређаји служе за уношење података и наредби за

управљање рачунаром.

Излазни уређаји се користи за приказивање излазних резултата и

порука рачунара кориснику.
Спољне меморије служе за трајно чување података и програма.
Већина периферних уређаја захтева инсталацију покретачког
програма (Дривер) да би могла да ради.

Структура хардвера може се приказати следећом сликом (Слика 3.):

Слика 3. Структура хардвера

Централни део чине:

Процесор - је уређај у ком се извршавају инструкције програма и

изводе различите операције над подацима.
Оперативна меморија (унутрашња или радна) - меморија у коју се
уносе подаци и програми који се тренутно извршавају.

РОМ (Реад Онлy Меморy) - меморија из које се подаци могу само

читати. Ту се налазе системски програми које уписује произвођач
рачунара. Неопходни су за почетак рада рачунара.
РАМ (Рандом Аццесс Меморy) - меморија са слободним
приступом. Из ње се подаци могу читати и писати. Гашењем
рачунара ова меморија се брише.

Конфигурација (хардвер) рачунара се састоји од следећих

компоненти:

Слика 4. Конфигурација хардвера

1. Монитор
2. Матична плоча
3. Централни процесор
4. АТА
5. Радна меморија
6. Додатне картице
 7. Напајање
8. Оптички уређаји
9. Хард диск
10. Тастатура
11. Миш

Софтвер се дели на:

1. Системски и
2. Апликативни

Системски софтвер чини скуп програма и најчешће га развија

произвођач рачунара. Дели се на:

 оперативни систем
 услужни софтвер (Апликативни софтвер)

Апликативни софтвер је скуп програма који имају одређену

намену (нпр. за графичко дизајнирање и цртање, израда
анимација, израда база података, писање текста, израда табела,
итд). Апликативни софтвер израђује произвођач рачунара тј. фирма
која се бави израдом рачунара и програма, а и сам корисник
рачунара може направити свој софтвер тј. програм.
 3. Безбедност и заштита

3.1. Претње информационим системима

Почетком 1980. године, компјутери су биле мистериозне машине,

сакривене у великим зградама, на којима је радио специјализовани
персонал. Данас се компјутери налазе свуда, у свакој канцеларији,
многим домовима, а све је мање особа без искуства у употреби
компјутера.
Информационе ресурсе једне организације чине: рачунари и друга
пратећа опрема, као и информације на њима, информациои
системи и апликације, базе података и тако даље. Ти ресурси су
изложени многобројни претњама. Претња информационом
ресурсу је било каква опасност којој систем може да буде изложен.
Изложеност информационих система је нарушавање, губитак или
оштећење које може да се деси уколико претња наруши тај истем.
Рањивост је могућност да систем буде нарушен претњом. Ризик је
вероватноћа да ће се претња појавити. Контрола информационих
система је низ процедура, уређаја или софтвера који служе као
превенција да се систем не компромитује (наруши). Информациони
системи су изложени многим потенцијалним претњама и
ризицима.
Витман и Маторд су 2003. године класификовали претње у
следеће категорије, како би се боље разумела сложеност проблема
претњи:
1. нехотични поступци
2. елементарне непогоде
3. техничи кварови
4. грешке менаџмента
5. намерни поступци
Нехотични поступци су људске грешке које немају зле намере.
Прву категорију запослених у организацији чине стално запослени
почевши од курира до генералног директора. Што је виши ниво
запосленог, он представља већу претњу безбедности информација,
због вишег нивоа приступа подацима организације. Највећу претњу
представљају запослени у одељењу људских ресурса и одељењу
информационих система. Запослени у одељењу људских ресурса
имају приступ осетљивим личним информацијама о свим
запосленим. Запослени у одељењу информационих система осим
приступа свим осетљивим подацима целе организације,
контролишу и средства помоћу којих се ти подаци стварају, чувају,
преносе и модификују. Претње безбедности система од стране
стално запослених:
1. Апликативни програмер
 Програмирање апликација да функционишу ван описа њихове
спецификације
2. Системски програмер
 Заобилажење механизма заштите
 Искључивање механизма заштите
 Инсталирање небезбедних система
3. Оператери
 Копирање поверљивих извештаја
 Покретање небезбедних система
 Крађа поверљивог материјала
4. Корисници
  Грешке при уношењу података
 Слабе лозинке
 Недовољна обука
Елементарне непогоде, као што су поплаве земљотреси, удар
грома, урагани, торнада, или пожари, могу довести до губљења
података, па компаније морају да испланирају прављење
резервних копија.
Технички кварови обухватају проблеме са хардвером и софтвером.
Најчешћи хардверски проблем је квар хард диска. Најчешћи
софтверски проблем су грешке у рачунарски програмима.
Грешке менаџмента повезане су са недостатком средстава за
информациону заштиту и недостатак интересовања да се та
заштита спроведе. Такав став топ менаџмента организације
узрокује небезбедност информационих система у целини.
Намерни поступци запослних у самој организацији или особа ван
организације узрокују велики број крађа информацја.
Шпијунажа или упадање у посед је покушај неовлашћеног лица да
приступи информацијама организације. Постоје два типа оваквих
активности: шпијунажа конкурентске компаније и индустријска
шпијунажа. Шпијунажа конкурентске компаније не прелази
границе легалности јер подразумева легалне технике прикупљања
информација, као што су: праћење wеб-сајта и изјава за јавност
предствника конкурентске компаније, присуствовање промоцијама
итд. Насупрот таквој шпијунажи је индустријска шпијунажа која се
служи нелегалним средствима, неовлашћеним упадима у
инормацини систем компаније, или чак неовлашћени физички
приступ подацима компаније.
Информационо изнуђивање је поступак кад нападач украде
информације од значаја за компанију и тражи откуп како би их
вратио или како их не би продао конкурентској компанији или
открио јавности.
Саботажа или вандализам подразумевају промену wеб-сајта неке
организације или институције са циљем да се изазове губитак
угледа и поверења код клијената. Један од облика вандализма на
интернету је хакер активизам који представља облик
високотехнолошке грађанске непослушности, или израз протеста
против пословања, политике или поступака неке компаније или
владине институције. Разлози промене сајтова могу бити политички
или патриотски, али и забава и такмичење.
Крађа опреме или информација Компјутерски уређаји и уређаји за
чување података су све мањи, моћнији и са све већом меморијом
(лаптоп, смарт телефон, УСБ меморија, дигитална камера, итд.).
Зато су и могућности за крађу података и самих уређаја све веће.
Исисавање података подразумева прикључивањем преносивог
уређаја на УСБ прикључак рачунара чиме је могуће ископирати
огромну количину података за кратко време.
Други облик крађе је „копање по ђубрету“ компаније или
појединца. Због немарности на ђубрету се могу наћи одбачена
документа, писма, фотографије, идентификационе картице итд. са
којих се могу користити информације за прављење фалсификата.
Зато је у неким деловима САД копање по ђубрету законом
забрањено.
Крађа идентитета је намерно преузимање идентитета друге особе,
како би се приступило финансијским подацима те особе или
подметнуо неки злочин.
Опоравак од крађе идентите је обично дуг и скупо кошта. Центар
ресурса за крађу идентитета је показао да су жртве крађе у просеку
потрошиле 330 сати да би исправиле штету. Жртве су такође
пријављивале да су након крађе имале проблема да сачувају посао,
добију кредит и да су тешко уклањале из својих досијеа негативне
информације, што је битно утицало на њихов даљи живот.

3.2. Заштита информационих система

Пре него што уложе новац у примену контроле, организације

морају да изврше анализу управљања ризиком. Ризик је
вероватноћа да се угрози информациони ресурс. Циљ управљања
ризиком је да открије, контролише и што је могуће више смањи
утицај опасности.
Управљање ризиком подразумева три процеса:
1) анализа ризика,
2) ублажавање ризика и
3) евалуација контроле.
Анализа ризика је процес одређивања вредности свих заштићених
средстава, процена вероватноће да ће неко средство бити
угрожено и упоређивање трошкова опоравка угроженог средстав
са трошковима његове заштите. Тиме се омогућава да систем
заштите информационих система буде рентабилан, као и приоритет
заштите средстава. Затим организација разматра мере ублажавања
ризика.
Ублажавање ризика подразумева предузимање конкретних мера
против ризика. Ублажавање ризика има две функције: (1) примена
система контроле који спречава појаву познате претње, (2) развој
средстава за повраћај информација уолико се та претња оствари.
Евалуација контроле подразумева утврђивање недостатка
безбедности и процену трошкова имплементације адекватних мера
контроле. Уколико су трошкови спровођења мера контроле већи од
вредности средства које се штити, контрола није рентабилна.

4. Школство

Образовање у Србији се одвија под надзором Министарства

просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Датира
још из 12. века, а данас се дели на предшколско (вртић), основно
(основна школа), средње (средња школа) и високо образовање
(факултети универзитета и академија уметности). Пре примене
Болоњске декларације (до 2006), постојало је и постдипломско
образовање, тренутно у склопу другог и трећег нивоа високог
образовања.

4.1. Рана историја

Школство у Србији датира од 17. века, а почиње оснивањем школа

при католичким манастирима у Тителу и Бачу у данашњој
Војводини, која је тад била део Угарске, и код приватних учитеља,
код којих је настава била на српском и грчком језику. Међутим,
образовање датира још од раније, од 12. века, при манастирима
које је, између осталих, покренуо Свети Сава. После пада српске
средњовековне државе и великих сеоба Срба у Аустрију, Срби су се
нашли под притиском католичке цркве. У циљу одбране од
покатоличавања затражена је помоћ од Русије из које ће доћи
учитељи Максим Суворов (отворио Славјанску школу) и после њега
Емануел Козачински (који ће отворити Латинску школу). У Београду
је између 1718. и 1739. постојала Мала српска школа. Аврам
Мразовић је 1. маја 1778. у Сомбору основао српску основну школу
„Норму“, која је најстарија установа за образовање учитеља за
словенско становништво на југу Европе. Карловачки митрополит
Стеван Стратимировић је 1791. у Сремским Карловцима основао
Карловачку гимназију. Током Првог српског устанка, у Београду је
1808. основана Велика школа заслугом Ивана Југовића и Доситеја
Обрадовића. У Крагујевцу је октобра 1838. основан Лицеум
Књажества сербског, прва виша школа у Србији. Он је 1841.
премештен у Београд. Лицеј је постојао до 1863. када прераста у
Велику школу, која је имала три факултета: Филозофски, Технички и
Правни. Београдски универзитет је основан 1905. После Другог
светског рата из Београдског универзитета су се издвојили
Универзитет у Новом Саду (1960), Нишу (1965), Приштини (1970),
Подгорици (1974) и Крагујевцу (1976).

4.2. Школска година

Предшколско се похађа у години уписа првог разреда основне

школе. Траје бар четири сата дневно и бар шест месеци. Након
њега, ученици похађају тест способности за упис у основну школу.
Школска година за основне и средње школе траје девет и по
месеци, сем за ученике осмог разреда основне школе и завршног
разреда (трећег или четвртог) средње школе, којима траје једну
недељу краће. Она почиње првог понедељка септембра, а
завршава се петка друге пуне недеље јуна. Школска година је
подељена на два полугодишта, а полугодишта на укупно четири
тромесечја (класификациони период у средњој школи).

Током школске године, ученици основних и средњих школа имају

пет распуста, периода када не иду у школу, намењених за одмор:
новембарски (тромесечје; траје два дана), јануарски
(полугодиште/Нова година/Божић; траје 15 дана), фебруарски (Дан
државности; траје два дана), априлски (тромесечје/Ускрс; траје 10
дана) и мајски распуст (Празник рада; траје два дана). Дешава се да
се распусти поклопе, па је, на пример, школске 2012/13. године,
априлски распуст потпуно асимиловао мајски.

Између школских година, ђаци иду на летњи распуст, који траје два
и по месеца, односно три за ученике који уписују средњу школу, а
четири за оне који уписују факултет. Дакле, ученици непрелазних
година имају 85 радних дана у првом полугодишту, а 95 у другом,
тј. 180 радних дана током школске године. Током школске године, у
основним и средњим школама се одржавају два обавезна кроса —
један јесењи, а други пролећни. Школска година студентима
почиње месец дана касније, у октобру. Подељена је на два
семестра, која почињу око месец дана касније него
основношколска и средњошколска полугодишта, а подељена су на
испитне рокове, који се одржавају у зависности од факултета.

4.3. Организација школе

Ученици су подељени у одељења од минимум петоро ђака за

предшколско, а петнаест за основне и средње школе. Одређени
број школа има ђачки парламент и/или вршњачки тим. Ђачки
парламент предлаже побољшања и школске догађаје директору
школе, док вршњачки тим, уз помоћ школског психолога, помаже
ученицима у решавању школских проблема, првенствено када је у
питању насиље, и то унутар Уницефовог програма Школа без
насиља. У школама без вршњачког тима, цео посао је на психологу
и органима школе. Средње школе уместо психолога имају педагога.
Родитељи се организују у савет родитеља, који предлаже
екскурзије, надгледа радње у блиској вези са ученинчким
финансијама, и разговара и доноси закључке о догађајима битним
за школу. Он такође преузима у одговорности ђачког парламента,
ако он није присутан у одређеној школи.

4.4. Школски уџбеници

Сваки предмет, сем физичког, има свој уџбеник. Ђаци набављају

уџбенике у складу са одабиром предметног наставника. Купују их у
књижарама, мада је куповина половних књига од оних који су
одређени разред завршили уобичајена. Од школске 2009/10.
године, сви основци који полазе у први разред добијају бесплатне
књиге које морају да врате на крају школске године. Иако је
првобитно планирано да се оштећене књиге наплаћују, министар
Жарко Обрадовић је потврдио да се и такве књиге прихватају и не
наплаћују. Бесплатне књиге су у прошлости биле доступне само
ученицима који нису били у могућности да их набаве. Међутим, од
школске 2010/11. године, бесплатне књиге су добили и београдски
другаци и петаци, а од школске 2011/12. године, сви ученици
основних школа на територији Града Београда добијају бесплатне
уџбенике под истим условима.
 4.5. Оценивање ученика

Систем оцењивања ученика у Србији је бројни, а садржи оцене од

1, за најмање знање, до 10, за највеће знање. У основним и
средњим школама, оцене су од 1 до 5.

Недовољан (1) — оцена која захтева поправљање, јер није

пролазна
Довољан (2) — оцена за основно знање уз инструкције предавача
Добар (3) — оцена за исправно репродуковање наученог садржаја
Врлодобар (4) — оцена за јасно објашњавање и упоређивање
градива
Одличан (5) — оцена за стварање система знања и логичко
повезивање садржаја
Више школе и универзитети ученике оцењују оценама од 1 до 10,
где је 6 најмања пролазна оцена, коју студенти морају добити за
наставак школовања. Сем тога, оцене за први разред основне
школе су описне — предавачи у ђачке књижице уписују своја
запажања у вези са одређеним учеником, као и предлоге за даљи
напредак.

Завршетком образовног циклуса, ученик који на крају школске

године има закључене највише оцене (петице) из свих предмета од
петог до осмог разреда основне односно током трајања средње
школе, као и учешће на макар једном такмичењу окружног нивоа,
као награду добија диплому „Вук Стефановић Караџић“, краће
Вукову диплому, која се додељује од 1966. године. Раније су
постојала и друга признања, као што је диплома „Михаило
Петровић Алас“ (Аласова диплома) за изузетна постигнућа из
природних предмета.

5. Информационе технологије и
школство
Информационе технологије су баш доста повезане са школством, а
то можемо да приметимо поготово сад јер с обзиром на то да се
због тренутне ситуације настава одвија онлине у скоро свакој
држави, па и код нас.

Настава се одвија на више начина, путем месенџер групе, путем

вибер групе, на гугл учионици, на гугл миту, на скајпу, све то зависи
од предметног професора. Предметни професоре одлучује где ће
да шаље презентације и где ће одржавати видео конференцијске
позиве.

Информационе технологије се у образовању користе и кад се

настава одвија редовно, сваки професор води ученике у кабинет
информатике и показује им презентације или видео снимке везане
за наставну лекцију коју обрађују.
 Закључак

Појам информационе технологије је застуљен свуда па тако и у

школству. Дошло је такво време, да особа која не зна да ради на
рачунару, да пише мејлове, да уређује слике... сматра се
неписменом. То вам довољно говори колику улогу имају
информационе технологије на данашњи живот.
Зато се трудите да што више посла знате да обављате на рачунару,
сигурно ћете наћи посао а и сигурно ћете бити добро плаћени.
Али све зависи од тога којом граном се бавите.
 Литература
 https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Informaciona_tehnologija

 https://sr.wikipedia.org/sr/Elektronska_obrada_podataka

 http://poincare.matf.bg.ac.rs/~vladaf/Courses/PmfBl%20H
%20HI/Predavanja/hi01-2-Racunarski%20sistem.pdf

 http://www.ekof.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2014/05/PI-2020-
CAS17.pdf